okrug broj 198

PRAV

IPOG

LED

NABR

ANI

EVSK

IOKR

UG

SREDA, 7. NOVEMBAR 2012. * BROJ 198, GODINA V

30RSD

25 godina postojanja NR-astr. 8

odbojka: Mladi radnik - Vojvodina NS seme 3:2

Poarevljani ubrali lalestr. 15

OKRUG

Sinhronizacija bloka 9. decembra

Str. 5

Pripremite zimske gume

JJJJPPPP LLLLjjjjuuuubbbbiiiieeeevvvvoooo ssssmmmmaaaannnnjjjj iiii lllloooo dddduuuugggg zzzzaaaa ddddvvvvaaaa mmmmiiii llll iiiioooonnnnaaaa eeeevvvvrrrraaaa

Pregovori SPS-SNS

Branko Ruiposetio

socijalistestr. 4

www.novineokrug.rs Zavren 21. FESTAFPastiri

novinarima RTS-astr. 12

Usvojen predlog orebalansu budeta

str. 3

STRANA 2 BROJ 19807.11.2012. www.novineokrug.rs

Izdava: OKRUG D. O. O. PoarevacSedite: ede Vasovia 4/15.Redakcija: Bogdan ivanovi, Aleksandar Capteni, Dragana Nikoli,Jelena Radovanovi.Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrovi.Tehniki urednik: Bokan Nastasijevi.Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634.e-mail: [email protected] i [email protected] i fotografije se ne vraaju.tampa: GPK TAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd

ISSN - 1820 - 9688

Pismaprijatelju

Prikane iz objektivnih stvarinisam bio u mogunosti da tipiem o deavanjima koja suse dogodila prole nedelje.Nije da nisam eleo, nego jed-nostavno uslovi nisu bili namojoj strani. Dobro zna da jeu dananje vreme sve vezanoza naplatu. Tako, ako neuspe da naplati svoja potra-ivanja onda ne moe nor-malno da funkcionie. E, pato je sluaj i sa nama. Moraeto vreme da se promeni ili usuprotnom ne pie se dobronikome. Jer nema tog subjektakoji moe da izdri takve eko-nomske udare. Ajde da veru-jemo da toga nee biti unarednom periodu. Mada, ve-liki broj ljudi, bar kako saz-najem iz svakodnevne prie,kuburi sa tim problemom.

to se ostalih deavanjatie u proteklih 15 dana i sva-ta i nita se nije deavalo.Uli smo u sezonu slava, pre-slava i proslava... Po tome jeovaj period i prepoznatljiv. A,da bio sam na Sajmu knjiga...bilo OK... samo treba da imapun buelar, to nas vraa napriu sa poetka.

Od politikih deavanja zasada je u Poarevcu statusnepromenjen. Ulo se u patpoziciju. Nema novih deava-nja od poslednjeg pisanja potom pitanju. Sa druge straneodrana je jo jedna Skuptinagrada, usvojen je rebalans bu-deta, time se stvaraju usloviza normalno funkcionisanjegrada do kraja godine.

to se sporta tie, tu sveide onako planiranim tokom.Fudbaleri se vraaju na pravikolosek, dok odbojkai gurajusjajno. Posle etiri kola imajutri pobede i poraz od Zvezde.U nedelju su na svom terenupobedili Vojvodinu, prave odli-nu uvertiru za evropski debi.

Ajd, do sledee nedelje (uto se nadam) budi dobar.

NEMATE PRAVO DA SE ALITEKao to smo objavili na naem internet portalu, www.novineokrug.rs, zbog neizmirenih obaveza Grada Poarevca

prema naim novinama, u periodu od 6 meseci (preko 300.000,00 dinara) i ostalih dugovanja (sve ukupno preko550.000,00 dinara), ugroeno je normalno poslovanje naih novina, te da zbog toga nismo bili u mogunosti da obezbe-dimo sredstva za tampanje OKRUG novina broj 198 koji je trebao da izae 31.10.2012.

Tim povodom u nau redakciju stiglo je dosta komentara kao i poziva podrke, to u takvoj situaciji nam daje snaguda nastavimo dalje sa radom i borbom koja je potrebna za izdavanje ovakvog jednog glasila. Ovom prilikom zahvalju-jemo se svim pojedincima i Ustanovama na razumevanju i podrci i jo jednom koristimo priliku da se izvinemo naimitaocima zbog neizlaenja planiranog broja.

Koristimo priliku da najzanimljivije komentare sa naeg sajta www.novineokrug.rs podelimo sa Vama.

Vladimir:Lokalna samouprava koja ne izmiruje ovako relativno mala potraivanja i ne treba da bude na vlasti.OKRUG je najbolji lokalni list u Poarevcu i okolini i sramota je da se gradski elnici ovako odnose prema njima!

Kontras:Kada bi ovi napisali sve to znaju o njima verovatno ne da ne bi bili na vlasti ve bi bili u zatvoru.

italac:Ako, ba volim. Ne mogu da ivim od vesti o njihovim obilascima radova i zagledanja u rupe u kojima se polau cevi za 10

metara kanalizacije ili toplifikacije. Moda ete sada konano da ponete da piete o njihovim malverzacijama o kojima znate aline smete da govorite da vam ne bi ukinuli taj novac koji je ionako od nas graana.

Modest:Glupo je da uzimate pare od onih koje bi trebalo da kontroliete. Nisu to male pare.

Pea:Kada jedna lokalna novina, kao to je Okrug, etiri godine u kontinuitetu opstaje na tritu to je svakako odraz visokog

kvaliteta. Poveanje broja italaca od prvog broja do danas najbolji je pokazatelj potovanja i uvaavanja ovog medija meustanovnicima celog Branievskog okruga. I pored ekonomske krize, koja je prisutna na celoj planeti i probleme imaju i mnogo razvi-jenije drave nego to je Srbija, ne postoji ni jedno valjano opravdanje i obrazloenje za lokalnu vlast u Poarevcu da pre svegane potuje ugovorne obaveze prema delu lokalnih medijia, a meu njima i prema Okrug-u. Uloga medija u kontroli vlasti jeznaajna, a svaka konkstruktivna kritika je dobrodola i korisna kako bi ljudi na odgovornim funkcijama na to kvalitetniji nainobavljali svoje funkcije. Neizmirivanje finansijskih obaveza prema delu lokalnih medija u Poarevcu, pored toga to u vreme svevee nezaposlenosti ostavlja porodice koje od ovog posla ive bez prihoda, stvara i utisak o neravnopravnom odnosu na tritui podeli medija na podobne i nepodobne. Jednake uslove treba omoguiti svima, a neka se svako svojim radom i kvalitetom iz-bori za to bolju poziciju na tritu, a samim tim i za vee prihode.

Gotika:Nema potrebe za izvinjenjem, u potpunosti Vas razumem. Samo se pitam ima li kraja ovoj ujdurmi? Svi oni hoe da budu

vieni, slikani, da se napie doslovce ta su i kad rekli (iako se retko ko od njih moe razumeti), a kad treba da se plati, onda sugluvi i slepi. Nekom je, naalost, ivot majka, a nekom maeha. elim Vam boljitak!!!

Cica:Oigledno elnici ovoga grada rade ta im padne na pamet.. i niko im ne moe nita, za sada na alost tako stvari stoje.

Lukrecija:Moemo mi sad ovde da piemo ta hoemo, da iznosimo bes i gnev u enormnim koliinama, da se rasplinemo i potroimo

pregrt rei. Ko e to proitati? Svi mi koji itamo najbolji nedeljnik u gradu, Okrug, mi koji smo extra pogoena kategorijastanovnitva, jedva sastavljamo kraj sa krajem, te delimo sudbinu. Vodim se devizom, ako je rimska imperija pala, svaka e.Doterae i oni cara do duvara, samo je pitanje dana. A kako ujem ovih dana, pria se po gradu, da ne duguju samo Vama, negojo nekima. Ne znam, tako se pria, a gde ima vatre, ima i dima.

Kaa:alosno i tragikomino Kao ispreturana deija soba koju treba srediti, ali omladina je lenja i eka Meri Popins Politiari i

dalje u Srbiji ive u bajkama (nikad se nije promenilo, niti e), jer su svesni da zavisite od njih, i mogu da ekaju, da se izivl-javaju Da troe na druge stvari, (ponekad, verovatno i na line potrebe njih samih A, uzimaju od nas obinih ljudi Veinato primeuje). Ljudi ute i trpe dok ne puknu Sve ima svoje granice.. Pa mi vie ne verujemo u Meri Popins, volela bih da sh-vate to i preduzmu neto. Jer sve vie ljudi je bez posla, bez para.. A, to moe da izazove velike probleme Tako da smo uz Vas!!!Novinari, samo napred!!!!

Verni italac:Iza novina Okrug stoje veliki majstori novinarskog zanata i budne oi naeg kraja. Objektivnost, istinitost, aktuelnost, profe-

sionalnost, upakovane na pravi nain, ve etiri godine sinonim su za ovaj list! Tuno je to je upravo to danas najmanje na ceni,ali ostaje nada i uverenje da e oni koji su za vae stanje odgovorni uti vox populi i podrati rad Okruga na nain na koji vi tozasluujete!

Pozdrav i podrka iz Velikog Gradita!

Biba - Kostolac:Bravo za Okrug! Tako Imperija uzvraa udarac. A, znanje je, ustvari vlast. Kad bi se samo imalo sopstvenih para da se ide

do kraja. Onda, ove vlasti ne bi ni bilo.

Goran:Nezavisno novinarstvo? Stvarno nemogua misija. Nema druge, samo otro. Proi e i njihovo. Izdrite. Veliki pozz

MINA Sve zna:NEMATE PRAVO DA SE ALITE.

BROJ 198 STRANA 307.11.2012. www.novineokrug.rs

Za etiri godine

JP Ljubievo smanjilo dug za oko 2 miliona evraPre etiri godine JP Ljubievo imalo

je okviran dug oko 3 milona evra. Nadananji dan dug ovog preduzea iz-nosi oko milion evra, to znai da je onu pomenutom periodu umanjen za okodva miliona evra. Treba napomenuti dasva dugovanja potiu od sredine deve-desetih ka periodu do 2008. godine.Kako istie Vladan Jankovi, direktorovog preduzea pre etiri godine po-stojala su 13 predmeta za koje kae dasu bila kljuna kada je u pitanju stvara-nje tromilionskog duga. On istie da jeod tog broja sluajeva reeno 10 a daje na pragu reavanje i jedanaestog,odnosno da je do sada ono reenopreko 50 posto. Ostala dva predmeta bitrebalo biti reena u toku sledee go-dine.

- Nismo mi to reavali na taj nainto smo u celosti taj

dug isplatili. Odukupne reene

cifre, od216.815.000dinara mismo isplatilisvega 40 mi-liona, dok jeostatak reen

poravnanjima ipregovorima. To

znai da je taj dugizmiren sa svega 20

posto novca. Bilo je tu raznoraznihpredmeta, od dugovanja prema Pore-skoj upravi u visini od 15 miliona dinarado duga prema preduzeu Union MZ uiznosu od preko 120 miliona dinara. istie Jankovi.

On istie da je predmet sa Pore-skom upravom reen posle velikog pro-toka vremena. Kako kae problem jebio aministrativne prirode, novac je odstrane preduzea godinama uplaivan,a isti nije bio proknjien.

- Pronali smo papire, novac jeuplaivan ali na druge raune u Pore-skoj upravi. Uz veliku pomo direktoraove ustanove Slavie Momilovia, kaoi dosta uloenog vremena i kod Pore-ske ali i kod nas u traenju dokumenta-cije, kako bi se sredstva vratila iusmerila u prave tokove, a samim tim inivelie dug. U tome smo zajednikimsnagama uspeli.

U direktnom kontaktu sa predsta-vnicima kompanija Knjaz Milo i Beo-gradski vodovod i kanalizacija, premareima Jankovia, dogovoreno je da seotpiu dugovi koji zbirno sa kamatamaiznose preko pola miliona dinara.

- Pomenute kompanije su shvatileznaaj Ljubieva, to mnogo puta misami nismo uspeli.

Dvoma fizikim licima dugovalo sepreko milion dinara, iz starih sudskihsporova. Postojala su izvrna reenja ita lica su blokirala raun. Prema reimadirektora Ljubieva taj dug je reen za57 hiljada dinara. Meu vee uspehe usaniranju duga, Jankovi istie sanira-nje duga prema 46 sadanjih i bivihradnika ovog preduzea. Sa kamatamataj dug je iznosio oko 9 miliona dinara.

Poravnanje je uraeno, prema njego-vim reima sa 2,7 miliona dinara.

- Radnici su se dogovorno odreklikamata. Pomenuti predlog prezentovaosam gradu, tadanjem gradonaelniku.Grad je izdvojio pomenutu sumu, kakobi se ljudi namirili.

Veliki problem postojao je sa kom-panijom Dunav osiguranje, kae Janko-vi. Dug je iznosio 63 miliona dinara.

- U pregovorima koje je vodio tada-nji gradonaelnik Miodrag Milosavlje-vi, u prisustvu poslanika arka Pivca imoje malenkosti, dogovoreno je aSkuptina verifikovala da se taj dug pre-polovi. Tako da je kompaniji Dunav osi-guranje isplaeno 31 milion.

Od velikih sudskih sporova svakakonajvei je bio spor sa Union MZ-om. Tusu postojala dva predmeta.

- U jednom predmetu Union MZ jepotraivao 9,2 miliona dinara, a u dru-gom 120 miliona. Ovaj predmet je biovelika konica kako preduzeu tako igradu, on datira iz 96/97. godine. Tu supostojale izvrne presude. I ranije supostojali pregovori i razgovori ali ree-nja nije bilo na vidiku. Sa mojim dola-skom, predmet sam predao pravnomzastupniku JP Ljubievo, advokatu Ar-siu, koji u samoj tubi pronaao pro-ceduralne greke. Advokat Arsi je ukonsultaciji sa pravobraniocem SneomMii i sa jo nekoliko pravnika i advo-kata, potvrdio svoje miljenje. Tako jepokrenut zahtev za ponitenje izvrnogreenja, zato to je ono doneto naosnovu proceduralne greke. Posle dvegodine na Apelacionom sudu u Pan-evu je doneta presuda, u kojoj se kaeda se odbija predlog izvrnog poveriocaUnion MZ-a, i presuuje se u korist JPLjubievo. Ovde vie ne postoji pravnilek i ovo je konana presuda. to setie duga od 9 miliona dinara, predlo-iu da se on ugradi u budet kako bise isti splatio ve u januaru.

to se tie trenutnog duga od milionevra, Jankovi kae da je u najveojmeri on usmeren ka Robnim rezer-vama.

- Razgovori ka njegovom saniranjusu voeni. Nama je reeno da reimosve svoje dugove pa e onda i VladaRS da rei taj dug. U sledeoj godini bi

trebao da se rei i taj problem.Jedno od reenja lei i u po-vraaju robe, koja je ne znamkako u nekom davnom periodunestala iz silosa, a radi se osoji i o ribljem branu. Sa ku-povinom iste i sa njenim vraa-njem, miljenja sam da bi ovajproblem bio reen. rekao jena kraju razgovora Vladan Jan-kovi, direktor JP Ljubievo.

N.P.

UUUUssssvvvvoooojjjjeeeennnn pppprrrreeeeddddlllloooogggg oooo rrrreeeebbbbaaaallllaaaannnnssssuuuu bbbbuuuuddddeeeettttaaaaNa 4. sednici Skuptine grada Poarevca, odbornici su usvojili predlog re-

balansa budeta. Za predlog ovog zakona je glasalo vie od polovine ukupnog broja

odbornika. Za predlog nije glasala odbornicka grupa Pokrenimo Poarevac.U odnosu na prethodni rebalans prihodi su poveani za oko 55 miliona di-

nara. Na dnevnom redu nali su se predlozi i o poslovanju javnih preduzea zaprvih 6 meseci 2012. godine, kao i izmene i dopune programa njihovog poslo-vanja.

Akcenat se najvie staviona JP Ljubievo koje trenutnoima dug od oko million evra,zatim JP Parking servis koji jeza prvih 6 meseci poslovao saminusom od oko million dinara.Prole godine, Parking servisje za prvih est meseci od do-platnih karti prihodovao 5,2 mil-iona dinara, a u istom periodu2012.godine skoro itava dvamiliona dinara manje.

Pojedini odbornici su kri-tikovali realizaciju lokalnih ak-cionih planova. Jedan od spornijih akcionih planova je za interno raseljena iizbegla lica za koja nisu dopremljena neophodna sredstva.

Oko 17 miliona dinara su namenska sredstva ministarstva, a ostatak jeuveanje na osnovu izmena zakonske regulative. z namenskih sredstava min-istarstava oko 13 miliona dinara je novac za unapreenje seoskih puteva.

Od novih izdataka, 12 miliona dinara je namenjeno za pokrivanje plata za-poslenih nakon oktobarskog poveanja zarada od 2 odsto. odatnih 6,9 milionadinara ide komisiji za sport.

Takoe je rebalansom predvieno i 4,3 miliona kao dodatna sredstva zaprevoz uenika osnovnih kola, a 3,8 miliona za organizaciju Ljubievskih kon-jikih igara.

Sa oko 2.5 miliona dinara grad planira da pokrije dugove za energetske i ko-munalne usluge Sportskog centra iz ove i prole godine.

Naprednjaci jo snaniji u skuptini gradaPrelaskom jo dva odbornika u svoje redove, naprednjaci su od petka

ojaali u Poarevcu. Pitanje je koliko e novi odnos snaga u parlamentu imatiuticaja na krajnji ishod pregovora o prekomponovanju vlasti u gradu.

U redove SNS-a preao je jedan odbornik sa liste SRS-a, kao i Slobodanivkovi iz Jedinstvene Srbije. Naprednjaci vie nisu samo pojedinano na-jjaa odbornika grupa. Sada imaju vie odbornika od SPS-a i PUPS-a za-jedno, to bi moglo da ima uticaja na dalji tok razgovora o promeni vladajueveine. SNS je sa prvobitnih 17 dola do 20 odbornika, dok SPS i PUPS za-jedno imaju 19.


Pad prosenihzarada

Prema podacima Repu-blikog zavoda za statistiku,najvia prosena zarada napodruju Branievskogokruga u septembru mesecuostvarena je u gradskoj op-tini Kostolac, 37.953 dinara,to je ak 18.000 manje odavgustovskog proseka.Odmah iza Kostolca, nanivou Branievskog okruga,nalazi se Poarevac, u kojemje prosek septembarskih pri-manja iznosio 34.169 dinara,3.000 manje od prosekaostvarenog tokom avgusta.Slede optina abari sa31.175 dinara, Petrovac naMlavi sa 29.567, Veliko Gra-dite sa 28.358, Kuevo sa28.254, Golubac sa 25.794,Malo Crnie sa 25.253 i op-tina agubica sa 24.929 di-nara, to je za ak 21.000manje od avgustovskog pro-seka.

Prethodne nedelje23 saobraajne

nezgodeNa podruju Policijske

uprave u Poarevcu,tokom prethodne nedelje,dogodile su se 23 sao-braajne nezgode. U ovimsaobraajnim nezgodamajedna osoba je poginula 2su tee povreene, dok je8 osoba lake povreeno.

Saobraajne nezgodedogodile su se u na-jveem broju zbog: nepri-lagoene brzine stanjuputa i uslovima sao-braaja, nedranjapotrebnog odstojanja ivonje pod dejsvom alko-hola.

Ove nedelje iz sao-braaja su iskljuena 12vozaa zbog upravljanjapod dejstvom alkohola.

Najvie promila alko-hola u krvi imao je ZlatiborS. iz Kurjaa (2,24mg/mol). Poarevakapolicija je ovim vozaimaputnikih motornih vozilaodredila zadravanje zbogteke alkoholisanosti.

Novane kazneizreene su za 150vozaa motornih vozilauglavnom zbog preko-raenja brzine.

Tokom prethodnenedelje saobraajna poli-cija podnela je 143prekrajne prijave i touglavnom zbog nepri-lagoene brzine, 34 auto-mobila odneo je Pauk idoneta su 62 Reenja ouklanjanju vozila.

Saobraajna policijaapeluje na vozae davoze oprezno i da brzinuprilagode stanju puta iuslovima saobraaja, dadre odstojanje izmeuvozila, da vozilom ne up-ravljaju pod dejstvomalkohola i da potuju sao-braajna pravila i propisepredviene zakonom.

ilas umesto TadiaGradski odbor Demokrat-

ske stranke Poarevac, nasednici odranoj 19. septem-bra, veinom glasova odluioje da podri Borisa Tadia zapredsednika stranke, koji ese birati 25. novembra, navanrednoj skuptini DS-a.Meutim, sada je uslediopreokret, pa e poarevakedemokrate, umesto Tadia,podrati Dragana ilasa.Naime, lanovi gradskogodbor DS Poarevca vei-nom glasova podrali su listudelegata koju je predloiopredsednik Okrunog odboraDS za Branievski okrug,Goran Petrovi, koji je lancentralnog izbornog tabaDragana ilasa. Za njegovpredlog glasalo je 37 lanovaodbora, dok je 34 bilo protiv.Pre toga, odbijena je lista de-legata koju je predloio pred-sednik Gradskog odbora DS,arko Pivac, koji je bio zapruanje podrke Tadiu.

Na prvom glasanju, 19.septembra, poarevake de-mokrate bile su za Tadia, jerje glasanjem 58, o dukupno73 lana odbora, njih 40 pru-ilo podrku, 12 je bilo za i-lasa, dok je est ostalouzdrano.

M. V.

Prekomponavanjevlasti u GolupcuKako saznajemo prema

prvim informacijama, SPS uGolupcu na sastanku Optin-skog odbora ove strankedoneo je jednoglasno odlukuo poetku pregovora saSNS-om o stvaranju zajed-nike koalicije i prekompov-anju vlasti u ovojpodunavskoj optini. Socijal-isti su do sada bili na vlasti ukoaliciji sa DSS-om iDemokratskom strankom.Lokalni parlament broji 31-ogodbornika, a novaodbornika veina koju einiti koalicija SNS, UBO,LDP i SPS imae 16odbornika. Smena sadanjevlasti u optini Golubacoekuje se u toku ovogmeseca.

J. Radovanovi

Specijalistikestudije

Visoka tehnika kolastrukovnih studija u Poa-revcu, raspisala je konkursza upis studenata na specija-listike studije za kolsku2012/2013. godinu. Na ovestudije moi e da se upieukupno 100 studenata, po 25na smerovima: agronomija,mainstvo, ekologija i pre-hrambena tehnologija. Svioni upisae se kao samofina-nsirajui, uz kolarinu u iz-nosu od 105.000 dinara, kojase moe platiti na pet rata.Uslov za upis jeste posedo-vanje diplome o zavrenoj Vi-sokoj koli na osnovnimstrukovnim ili osnovnim aka-demskim studijama.

Uz polaznike specijalisti-kih studija, Visoka tehnikakola strukovnih studijaimae ukupno 380 stude-nata, jer je 280 ve upisano usklopu trogodinjeg osnov-nog studiranja, od kojih 115plaa kolarinu od 50.000 di-nara.

M.V.

Pregovori SPS-SNS

Branko Rui posetio socijalisteU centrali SPS-a podravaju poarevake kolege u nastojanjima

da naprednjacima ne prepuste mesto gradonaelnika

Predsednik Izvrnog odbora SPS-a, BrankoRui, posetio je prolog ponedeljka poareva-ke socijaliste, kako bi se obavestio o toku pre-govora sa naprednjacima. Kako smo saznaliiz nezvaninih izvora, jer su ovi razgovori voeniiza zatvorenih vrata, Rui je pruio podrku so-cijalistima da ne odustaju od svojih sadanjih po-zicija, koje imaju u koaliciji sa Demokratskomstrankom.

- Rui, ba kao i njegove stranake kolegeu Poarevcu, smatra da socijalisti ne treba dabudu oteeni formiranjem nove koalicije, ve dai dalje insistraju da im ostane mesto gradonael-nika. - kae na izvor blizak SPS-u. Rui je uPoarevac pristigao posle nekoliko neuspenihpregovora oko formiranja nove vladajue koali-cije u Poarevcu, oko koje se elnici SPS i SNSdogovaraju ve dva meseca.

- U poslednjem predlogu koji su naprednjaci

uputili socijalistima, oni odustaju od funkcijegradonaelnika i prihvataju ponueno mestopredsednika Skuptine grada, koje sada driDS. Meutim, naprednjaci i dalje insisti-raju na direktorskom mestu u Toplifikaciji,javnom preduzeu sa najveim platama, kaoi na elnom mestu u Komunalnim slu-bama - kae na izvor. Ako se narednihdana i formira nova koalicija, neizvesno je dali e ona dobro da funkcionie, zbog netrpe-ljivost izmeu gradonaelnika i lidera SPS-aMiomira Ilia i elnika SNS-a Veroljuba Ar-sia.

- Netrpeljivost je poela od cepanja SRS-a, kada su socijalisti otvoreno stali na stranuradikala, kojima su dodeljeni odborniki man-

dati SNS-a. Osim toga, naprednjaci zameraju so-cijalistima i to su mesecima odbijali da nadnevni red Skuptine grada uvrste i glasanje ovraanju mandata oduzetih od naprednjaka -kae na izvor. Da li e se u Poarevcu formiratinova koalicija, trebalo bi da se sazna u narednihnedelju dana, kada bi trebalo da usledi konanidogovor ili razlaz socijalista i naprednjaka.

M.V.

Socijalni sluajevu u zgradi u Deligradskoj ulici

Zapalili stan koji su dobili na korienjeStanari u zgradi u Deligradskoj ulici, koja je sazidana davne 1928. godine i u kojoj je

pre rata bio hotel Grand, muku mue sa beskunicima i socijalnim sluajevima, jer imje poarevaki Centar za socijalni rad dodelio jednu prostoriju u kojoj prave bahanalije iugroavaju stanare svojim ponaanjem. Stan je formalno dobila tienica Centra JelicaStoki i u njemu su se nalazili poarevaki beskunici, koji su se tamo opijali i orgijali. ta-vie, oni su pre desetak dana izazvali poar u kojem je ceo stan izgoreo, kao i stolarija naprvom spratu i strujomeri svih stanova u zgradi. Poar je izazvala svea koju su koristili zaosvetljenje, a pukom sreom i brzom intervencijom vatrogasaca izbegnute su tee posle-dice, jer su vatra i dim pretili da ugroze ivote i zdravlje stanara. Zbog toga 12 stanara upu-tili su peticiju gradonaelniku i Centru za socijalni rad da se vie nikada ne dozvoli da unjihovu zgradu stanuju socijalni sluajevi, koji ne potuju kuni red i koji ugroavaju ostalestanare. U suprotnom e se samoorganizovati i na svoj nain reiti problem.

Predsednik Kunog savet Branislav ivanovije ogoren ponaanjem korisnice stana koji je izgo-reo i njenih prijatelja.

- Pre nekolika godina Centar za socijalni rad naprvom spratu zgrade u stan, koji pripada optini,uselili su svoju tienicu Jelicu Stoki. Od prvogdana od kada se uselila ona je sa svojim drutvom,koji su svi alkoholiari kao ona, a i svi su socijalnisluajevi, skitnice, povratnici iz zatvora, lopovi i kri-minalci svakodnevno pravili probleme svim stana-rima. Od jutra do uvee su galamili, vikali, pravilibuku, pijani se teturali po stepenecima, pretili sta-narima, prosipali fekalije po stepenicama i hodni-cima, i nisu dozvoljavali stanarima da spavaju. -pria ivanovi ta su sve doivljavali od strane so-

cijalaca i dodaje da su ih mnogo puta na lep nain opominjali ali oni na te opomene nisu se oba-zirali, ve su nastavili da se ponaaju kao i do tada i da prete stanarima.

Stanari zgrade u svojoj peticiji nadlenima navode da su u Jeliinom drutvu bili neki koje jeoslovljavala sa: Lima, abarac, Vuja, Majmun i jo nekoliko drugih ija imena ne znaju i da sum-njaju da su poar namerno izazvali.

- Prema naim saznanjima oni su namerno zapalili sobu i time ugrozili ivote, zdravlje ljudi injihovu imovinu. Neki stanari su tog popodneva uli razgovore o zapaljivanju, ali tada nisu znali okakvom se paljenju radi. Naime, u 3-4 sata ujutru, kada su svi stanari spavali, buknuo je velikipoar. Neki stanari, koji su osetili dim, pozvali su vatrogasce, koji su dugo gasili poar. Svi stanarijedva su izvukli ivu glavu iz zapaljene zgrade. Vatrogasci su izjavili da su stigli neto kasnije dabi cela zgrada izgorela. U poaru potpuno je izgorela soba dotine Jelice, koja nije njena i sobustanara na viem spratu i zahvatio deo stana koji je, takoe, na viem spratu. Veliku tetu poarje napravio na prvom spratu, gde su izgoreli strujomeri i gde su radnici elektrodistribucije ceo danradili postavljaju inove strujomere. - navodi se u peticiji stanara.

Stanari pomenute zgrade u svojoj peticiji od nadlenih trae, s obzirom da se radi o jednoj de-vijantnoj i posrnuloj eni i kao takva da e uvek biti opasnost gde god bude stanovala, da joj sezabrani povratak u zgradu i stan koji je zapalila, jer ne ele vie da danonono razmiljaju, deu-raju i strahuju od ponovnog poara. U suprotnom, kau oni, da e se svi stanari samoorganizo-vati i na sve naine spreiti povratak korisnice stana koji je zapalila.

M.Veljkovi

Rui je traio od poarevakih socija-lista da mu pojasne otkud napisi u nekimmedijima da bi Miomir Ili dao funkcijugradonaelnika za mesto konzula u Gr-koj. Ili mu je rekao da su to neosnovaninavodi i da su neki novinari i interesnestrukture iskoristili protiv njega njegovunekadanju izjavu da bi svoju karijeruvoleo da okona u Grkoj.


Revitalizacija bloka B2 u Termoe-lektrani Kostolac B i pored pomera-nja termin planova izvoenja radovanastavljena je i u proteklom periodu. Otome smo razgovarali sa Zlatkom Za-koekom, direktorom Direkcije zaproizvodnju elektrine energije.

- Termoelektrana Kostolac B je tre-nutno veliko gradili-

te na kome jesvakodnevnop r i s u t n opreko 700radnika iz-v o a k i hfirmi. Za iz-

voenje ma-inskih radova

najvanije sufirme Feromont,

Goa Montaa, Izoprogres i ostale,a za elektro radove Termoelektro Eneli Institut Mihajlo Pupin, rekao nam jeZakoek i nastavio: - U proteklom pe-riodu, angaovanje izvoaa radova nanekim demontanim i montanim po-slovima bilo je nezadovoljavajue, a na-roito u nonoj smeni i za vremevikenda. Problem je bio u nemoguno-sti kompletiranja radnih grupa kvalitet-nim izvriocima saglasno zahtevimaprocesa montae. Iz tog razloga, nanekim aktivnostima prisutno je odstu-panje od predvienog termin plana iz-voenja radova. Trenutna dinamikaradova na ovim aktivnostima nije zado-voljavajua i ine se napori da se ko-rektivnim merama povea intenzitetradova i da se rokovi zavretka doveduu zahtevane okvire. Na kritinom putuje aktivnost koja se odnosi na poslovena cevnom sistemu kotla, a ovi poslovisu inae i najobimniji i najsloeniji. Naodstupanje od predvidjenog terminplana, pored problema sa nedovoljnimangaovanjem izvoaa, uticala je i ne-mogunost blagovremene isporukeopreme iz inostranstva, kao i kanjenjeu plaanju, koje je uzrokovano kanje-njem u realizaciji inostranog kreditnogaranmana. Trenutno se sve aktivnosti

koje su na kritinom putu, odvijajupunim intenzitetom, a radovi su organi-zovani u reimu 24 sata sedam dana unedelji. Potrebno je napomenuti, da jeu cilju ubrzanja radova, formiran Ope-rativni tim za praenje realizacije ra-dova sa zadatkom da u neposrednojsaradnji sa izvoaem, operativno i per-manentno prati dinamiku izvoenjaugovorenih radova.

- Najvaniji poslovi koji su do sadauraeni jesu zamena dela cevnog si-stema kotla, zamena parovoda meu-pregrejane pare, modernizacija reetkeza dogorevanje, rekonstrukcija elektro-filtera, itd. Mainski radovi na rekon-strukciji elektrofiltera se privode kraju itrenutno se radi na postavljanju termi-ke izolacije. Sada se izvode radovi namontai levka kotla i pripremi cevovodaza hemijsko ispiranje i produvavanje.Ukupan stepen realizacije radova na re-vitalizaciji bloka iznosi oko 80 proce-nata. Isporuke domae i inostraneopreme su kompletirane, tako da neutiu na rokove zavretka radova.

- Poslovi na remontu bloka polakoulaze u zavrnu fazu. Prva naredna ak-tivnost koja je od velike vanosti, i kojatreba blie da definie termin sinhroni-zacije bloka, je ispitivanje kotla hladnim

vodenim priti-skom. Nastojimoda se ova proverakvaliteta zavariva-kih radova uradipoetkom novem-bra. Nakon toga,na redu je izvoe-nje hemijskogispiranja i produ-vavanje kotla.Posle ovih aktiv-nosti na redu suzavrni mainskiradovi na uspo-stavljanju radneeme cevovoda iparovoda, sue-nje novougrae-nog vatrostalnogozida, funkciona-lane provere ure-djaja i start bloka.

- Planiranidatum sinhroniza-cije bloka je 9. de-cembar i prematrenutnom stanjuradova on jeostvariv. Meutim,kao to je napo-menuto, preostaliobim radova jeznaajan i sloen,tako da svi ue-snici u ovom Pro-jektu moraju da

uloe maksimalno napora i truda kakobi se ovaj termin ispotovao.

- Do sada je u revitalizaciju blokaB2 uloeno oko 75 miliona evra, a ce-lokupna investicija u ovaj blok iznosieoko 90 miliona evra. Ovaj projekat trebada omogui novih 150.000 sati rada nanominalnoj snazi sa poveanim stepe-nom tehnike efikasnosti i raspoloivo-sti. Ostali ciljevi revitalizacije bloka susmanjenje broja neplanskih zastoja iusaglaavanje sa zahtevima zatite i-votne sredine. Vano je istai, da enakon rekonstrukcije elektrofiltera, emi-sija praine u dimnom gasu biti u grani-cama vaeih evropskih normativa,istakao je na kraju razgovora Zlatko Za-koek.

N. Anti

Direkcija za proizvodnju elektrine energije PD TE KO Kostolac

Sinhronizacija bloka 9. decembra

Meunarodna konferencija Elektrane 2012Meunarodna konferencija Elektrane 2012 odrana je prole nedelje na

Zlatiboru, u organizaciji Drutva termiara Srbije. etvorodnevna predavanjaovog skupa bili su dobra prilika za rezimiranje ostvarenog u termoenergetskomsektoru i upoznavanje sa strategijama razvoja u godinama koje dolaze. Kon-ferncijij su prisustvovali i istraivai, kao i predtsavnici nadlenih institucija i ze-malja potpisnica i posmatraa Ugovora o Energetskoj zajednici JugoistoneEvrope (ECSEE Treaty).

Pozdravne rei na otvaranju konferencije uputili su predsednik Upravnogodbora EPS-a dr Aca Markovi i prof.dr Radivoj Mitrovi, dravni sekretar Mini-starstva obrazovanja, nauke i tehnolokog razvoja

Direktor Privrednog drutva Termoelektrane i kopoviKostolac Dragan Jovanovi predstavio je okuplje-nima, u okviru uvodnih predavanja, znaaj podizanjatehnike efikasnosti u blokovima kostolakih elektranato je preduslov za realizaciju stratekih programarazvoja eksploatacije uglja i proizvodnje elektrineenergije u ovoj kompaniji.

- Prvi deo revitalizacije Bloka B2 u TermoelektraniKostolac B zavren je u februaru prole godine i omo-guio je da ovaj blok radi sa dodatnom snagom od 66 me-gavata. Nakon prvog dela revitalizacije, dotadanja snagabloka poveana je sa 245 na 311 megavata a na godijem nivou 7.000 sati rada,to u finansijskom aspektu znai oko 13.000.000 evra za kostolaku kompaniju.

U toku jerealizacija prvefaze paketa pro-jekata iz kredit-nog aranmanasa kineskom dr-avnom Eksimbankom koji jeomoguio reha-bilitaciju blo-kova uTermoelektraniKostolac B,odsumporava-nje kao i infra-s r u k t u r n e

radove na izgradnjni luke, puteva i eleznice. Druga faza iz kreditnog arana-mana donosi kostolakoj kompaniji novi blok snage 350 megavata, kao i proi-renje kopa u Drmnu. Zatita ivotne sredine bie na nivou koji zadovoljavavaee standarde u Evropskoj Uniji.

STRANA 6 BROJ 198

PETROVAKAHRONIKA

Nov asfalt od Ranovcado Lazarevog Potoka

U utorak je u Ranovcu prireena prigodna sveanost povodomzavretka asfaltiranja oko 2,5 km puta od centra sela do tzvLazarevog Potoka gde se nalazi i novoizgraeni hotel. U imeoptinskog rukovodstva prisutnim metanima obratio se predsed-nik optine Radia Dragojevi. On je pored ostalog rekao da jeoptina poslednjih godina asfaltirala blizu 150 km puteva raznihkategorija, naglasivi da se i ovih dana radi u Vezievu a u planuje i nastavak radova u Kladurovu. Takoe je pohvalio metane Ra-novca koji su se maksimalno angaovali oko ovih radova. Sveanopresecanje vrpce obavili su zamenik predsednika optineDragoljub Milosavljevi i predsednik SO Duko Nedini. Ovu in-vesticiju vrednu oko 100 hiljada evra finansirali su metani Ra-novca i lokalna samouprava a izvoa radova bilo je preduzeeSrmeks iz Petrovca.

Proslava roendana S MladostSrednja kola Mladost iz Petrovca i ove godine obeleila je

izuzetno sadrajnim programom Dan kole u prisustvu brojnihgostiju, uenika i zaposlenih. Sveani program koji je odran uetvrtak u holu kole otvorila je direktorka Jadranka Cvetkovi i usvom literarno nadahnutom govoru, iznela brojne pojedinosti oradu i uspesima 650 uenika i 50 zaposlenih u koli. Pored osta-log istakla je i osam novoureenih uionica, kabinet, biblioteku,kolsko igralite i deo kolske ograde kao rezultate koji su posled-njih meseci u mnogome izmenili uslove rada u koli. Najvaniji susvakako izuzetni rezultati u vaspitno obrazovnom procesu koji suverifikovani i na brojnim takmienjima regionalnog i drugih nivoa,na kojima su uestvovali uenici uz podrku svojih profesora. I ovegodine dodeljene su nagrade za postignute rezultate u pojedinimoblastima rada kole. Za uspehe u oblasti sporta nagrade je uruiozamenik predsednika optine Dragoljub Milosavljevi. Za brojnenagrade koje su osvojili uenici nagraeni su i profesori kole, anagrade je uruio predsednik optine Radia Dragojevi. Pozdraveministra prosvete arka Obradovia preneo je savetnik u Min-istarstvu prosvete Dragutin Brin, koji je posebno naglasio dapetrovaka srednja kola ima zapaene rezultate u svim oblastimaobrazovnog procesa i moe da slui kao primer za ugled. Za gosteje prireen i posebno dobro primljen, kulturno umetniki program.

Moravski biseriOvogodinji festival narodne muzike Moravski biseri i dodela

godinjih muzikih nagrada Zlatni melos odrae se u utorak 6.i sredu 7. novembra u Sportskom centru Dragutin Tomaevi uPetrovcu. Obe manifestacije, koje se tradicionalno odravaju ve20 godina, okupie najpopularnije pevae narodne i zabavnemuzike sa srpske estradne scene. Kao i prethodnih godina, orga-nizator je Melos marketing, generalni pokrovitelj je optinaPetrovac na Mlavi, dok je prijatelj festivala Umetnika livnica Je-remi iz Beograda. Dvadesete Moravske bisere u utorak, 6. no-vembra od 18.30 otvorie Vee novih zvezda, iza ega e od20.30 uslediti finalno vee festivala sa dodelom nagrada najus-penijim interpretatorima narodne muzike. Narednog dana, 7. no-vembra, odrae se program dodele godinjih muzikih nagradaZlatni melos. Poetak je najavljen za 20.30 asova. Inae,optina Petrovac na Mlavi je etvrtu godinu za redom domain ovihprestinih muzikih manifestacija. Ulaznice se iskljuivo prodaju ukompletu po ceni od 300 dinara.

07.11.2012. www.novineokrug.rs

IIIIggggrrrraaaakkkkeeee zzzzaaaa vvvvrrrr tttt iiiiDeji vrti Neven, koji radi u sklopu ustanove Ljubica Vrebalov, ove godine slavi 30 go-

dina od svog osnivanja. Zbog toga su vaspitai uputili apel preduzeima i pojedincima, da u go-dini jubileja svojim donacijama pomognu u pribavljanju nove opreme za Neven. Meu prvimaodazvala se Sosiet generale banka, koja je ovom vrtiu poklonila igrake u vrednosti od60.000 dinara. Igrake su izabrale same vaspitaice, odluujui se za one koje nee imati samozabavni, ve i edukativni karakter.

M. V.

Dve nagrade za Jeevu kuicuNa osnovu uvida ovogodinjih prijavljenih predstava koje su pristigle na adresu treeg fe-

stivala DOPS koji se odravao u Jagodini od 22 - 27.10.2012. godine, selektor festivala DejanCicmilovi (dramski umetnik iz Beograda), odluio je da se i predstava Jeeva kuica Deijegpozorita Centra za kulturu Poarevac nae u takmiarskom delu festivala. Ovaj festival je tra-jna pozorina manifestacija, (od ove godine) Regionalnog karaktera. Festival se zalae i dajedoprinos razvoju pozorine umetnosti. Cilj festivala je da ukljui, nagradi i afirmie mlade po-zorine umetnike.

Urednik deijeg programa, Ivana S. Gavran kae dasu mladi glumci Deijeg pozorita oduevili publiku i do-bili sve pohvale od strunog irija u sastavu MilenkoPavlov - dramski umetnik, Lidija Vukievi dramskaumetnica i direktor jagodinske Gimnazije Miroslav Velj-kovi.

- Struni iri je posebno pohvalio masovnost malihglumaca koja zadivljuje, kao i njihovu pozitivnu energiju ielju za scenskim izrazom. Jednoglasnom odlukom stru-nog irija, Deije pozorite Centra za kulturu Poarevacje u konkurenciji deijih predstava ponelo dve nagrade:za najbolju scenografiju: Mirko Marinkovi, za najbolji ko-stim: Tina Leposavi i ivoslavka Damnjanovi. - rekla jeurednica dejeg programa poarevakog Centra za kul-

turu i dodala da ove nagrade potvruju postojanje i viegodinji rad Deijeg pozorita, i da eim, svakako, pomoi u daljem radu, jer e ovo iskoristiti kao podstrek za dalje stvaranje.

M. V.

Otvoren kabinet za bolesti dojkeU poarevakoj bolnici poeo je da radi kabinet za bolesti dojke. Povean broj oboljevanja

zahtevao je drugaiju organizaciju rada, te e sada pacijentkinje iz okruga moi da raunaju nabri pregled i postavljanje dijagnoze.

Bez obzira na razlike u klinikim nalazima, sveene su do sada ulazile u istu dijagnostiku proce-duru. Prioritet bi od sada trebalo da dobiju pacijen-tkinje sa ozbiljnijim klinikim nalazom, to e skratitiekanje i omoguiti kvalitetniji tretman, istakao je drAleksandar Markovi, rukovodilac kabineta.

Markovi je istakao da je e rad kabineta biti ko-ordiniran sa domovima zdravlja u Poarevcu i os-talim optinama Branievskog okruga.

Rak dojke izleiv je ukoliko se oboljenje otkrije uranoj fazi. Ukoliko se zakasni sa dijagnozom,leenje postaje dramatino skuplje sa loijim iz-gledima za oporavak.

U Domu Penzionera invalida rada: Izloba domae radinosti

Doprinos sveanostiKao skromni doprinos obeleavanju Dana osloboenja Kostolca u prostorijama penzione-

rskog Doma Invalida rada, 13. oktobra je organizovana Izloba domae radinosti. Bilo je izloenopreko 120 radova, a u raznim tehnikama domae radinosti, njih je stvaralo 15 uesnica ove iz-lobe.

Uz pomo Gradske optine Kostolac, kako je rekla Zagorka Berger, predsednik UdruenjaGradske optinske organizacije Invalida rada, obezbeene su skromne nagrade za najbolje ra-dove. Dodeljene su dve prve nagrade (hekleraj i vez) Slobodanki Miloevi i Bosiljki Miladi-novi, dve druge nagrade - Slaani Mili i Biserki Miloevi i dve tree nagrade - GrozdiVuen i Vukosavi Jovovi.

B. B.

PPPPoooosssskkkkuuuuppppeeeeoooo mmmmuuuuzzzz iiiikkkkiiii ddddiiiinnnnaaaarrrrTrokovi ugostitelja vei za 20 odsto zbog skoka tarifa koje naplauju SOKOJ i OFPS.Prosean preduzetnik e za muziku morati SOKOJ-u meseno da plaa oko 7.000 dinara.Rauni ugostitelja u Srbiji opet su se usijali, jer im je naknada za muziki dinar ponovo

poskupela, i to za 20 odsto. Tarifa koju naplauje SOKOJ skoila je sa devet na 11 dinara postolici u kafanama i restoranima. Kada se ova taksa spoji sa onom koju naplauje druga orga-nizacija, OFPS, godinji trokovi za kafi od 100 kvadrata idu do 200.000 dinara.

Prosean preduzetnik e za note u svojim lokalima, morati da plaa meseno oko 7.000SOKOJ-u, dok je taj iznos ranije bio u proseku oko 5.600 dinara.

Nekoliko meseci nismo dobijali raune za naplatu muzikog dinara od SOKOJ-a, a onda jestigla naknada retroaktivno za tri meseca i to za dva dinara skuplja po stolici. Niko nas nijeobavestio o poskupljenju. kae vlasnik jedne kafane.

Naa zemlja je, prema reima Dragoljuba Rajia iz Unije poslodavaca Srbije, jedina, osimFrancuske, koja ima tri udruenja koja se bave naplatom nota.

Kod nas je dabina za muziki dinar dva do tri odsto skuplja nego u razvijenim dravama,kada se uporede plate i takse - kae Raji.


Pohod u svet preko ISAC fonda i eke ambasade

MATURANT SREDNjE KOLE IZ VELIKOG GRADITA U POSETI NATO SAVEZUOvakvi projekti nam pomau da upoznamo svet i na vreme shvatimo i uvidimo stvari koje su za nas bitne.

Filip Ivanovi, uenik etvrtograzreda Srednje kole Veliko Gradite,imao je nesvakidanju priliku da, krajemoktobra meseca, zajedno sa jo devetizuzetnih srednjokolaca iz naezemlje, a posredstvom ISAC fonda,uestvuje u prestinom programu Saz-najte ta je NATO u Pragu i Briselu.

Preliminarno testiranje u vidu inter-vjua odrala je trolana komisija sain-jena od predstavnika AmbasadeRepublike eke i ISAC fonda. - Biosam presrean kada sam saznao daputujem u Brisel i Prag i da sam u 10 od14 intervjuisanih kandidata, te da umoi da upoznam rad tako vanemeunarodne institucije. zapoinjesvoju priu Filip.

Kao i veliki broj graana Srbije ni onnije, pre putovanja, imao jasnu sliku oNATO savezu. Na sreu, nakon onogato smo videli i uli, to se prome-niloPrvo smo psetili SHAPE , cen-tralnu komandu svih NATO vojnihoperacija i jednu od dve najvee vojnebaze saveza, koja, po svojim karakter-

istikama, podsea naveliko naselje. Tu smorazgovarali sa vojnimlicima visokih inovakoji su poreklom izPoljske i Finske.Postavljali smo im pi-tanja na koja su nam,pored zvaninihodgovora, davali isvoje line stavove imiljenja. Bio sam pri-jatno iznenaen ,kae mladi Ivanovi.

Odlazak u glavnitab NATO-aomoguio mu je daotvoreno razgovara sastrunim ljudima.

Diskutova l ijesmo, ali ini mi se da su neke stvariza nas i dalje ostale nepoznate i udal-jene, zakljuuje Filip. Meutim, i poredtoga, uz pomo svoje uroene in-teligencije i pronicljivosti, Filip tvrdi da jeuspeo da shvati kako NATO zvaninicigledaju, pre svega, na Srbiju i Kosovo,ali i na trenutni poloaj Srbije u odnosuna ovu meunarodnu instituciju. - U raz-

govoru sa visokim zvaninicima, shva-tio sam da, bez straha i snishodljivosti,treba uvek razgovarati u istoj ravni,postavljati pitanja i iznositi svojestavove, ak i onda kada se zna da imse to nee svideti. Sada sam uo idrugu stranu i na taj nain mi se veinastvari u glavi izbistrila. - kae graditan-ski srednjokolac.

Tokom poseteMinistarstvu spoljnihposlova Republikeeke grupa sesastala sa za-menikom direktoraza odbrambenu poli-tiku eke Republikegde su polemisali obezbednosti eke,kao i o njihovim vo-jnicima koji suposlati, na zahtevNATO-a, na brojnezadatke.

Poslednjeg danapolaznici su posetili Infor-macioni centar NATO-a. -Ono to me je najvie iz-nenadilo jeste to to onine dele samo informacijekoje NATO prikazuje upozitivnom svetlu, ve ikritike na saveza. Preputovanja i pre konkursa,bio sam jako zaintereso-van za sajber kriminal isajber odbranu. Danas

ona predstavlja jednu od veih pretnji izato mislim da je veoma bitno da seovome problemu pristupi sa odreenomopreznou i odgovornou. Ovde samnaao neke odgovore. - tvrdi Filip.

Praki model NATO-a doao je nakraju. Tu su mladi ljudi mogli su da uekroz simuliranu situaciju pravljenja kon-senzusa i odluka koja je samo za njihprireena.

- Poseta Briselu i Pragu bila je nez-aboravna, veoma konstruktivna. Sma-tram da samo na ovakav nain, krozdirektan kontakt, moe se dobiti velikibroj validnih informacija koje su i tekako bitne ne samo za mene, ve i zasvakog mladog oveka u Srbiji. Projektiovog tipa nam pomau da upoznamosvet i na vreme shvatimo i uvidimostvari koje su za nas bitne. - zakljuujepriu Filip Ivanovi.

Lj. Nikoli

NNNNoooovvvveeee cccceeeennnneeee lllleeeekkkkoooovvvvaaaaCenovnici lekova najverovatnije e se obraunavati uz vrednost evra od 113 dinara. Proizvoai tvrde da gube 30

miliona evra.Odluka o novim cenama oko 4.500 lekova pred Vladu Srbije mogla bi da stigne najranije sledeeg etvrtka, a za

obraun e, najverovatnije, biti uzeta realna vrednost evra od 113 dinara, iako je prozvoaima prvo bilo ponueno 111dinara.

Meutim, i sa podizanjem obraunskog kursa sa 99,27 dinara, po kojem se cene medikamenata obraunavaju odmaja prole godine, mnogi lekovi e - da pojeftine. Jer, od poslednje korekcije cena u Srbiji, pre godinu i po dana, njimaje u zemljama u okruenju pala cena, pa e i na naem tritu biti jeftiniji.

Raunica e biti takva jer se cene lekova u Srbiji usklauju podva osnova - kursu evra, i vrednosti istih preparata u referentnimzemljama - Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj.

Iako ve punih devet meseci trae i ekaju da se u cene lekovaukalkulie realan rast evra, proizvoai nisu oduevljeni prvim pred-logom Vladine radne grupe.

- Za grupaciju domaih proizvoaa lekova neprihvatljivo je dase novi cenovnici prave prema kursu evra, koji je, opet, ispod re-alnog. - kae za Novosti dr Dragomir Marisavljevi, predsednikgrupacije.

- Maine, repromaterijal i sve ostalo iz uvoza plaamo u evrima,i to po stvarnom trinom, a ne nekom virtuelnom kursu. - dodajeon.

Marisavljevi kae da su od poslednje korekcije cena lekova, umaju prole godine, samo na kursnoj razlici domai proizvoaiizgubili 30, a strani koji na ovom tritu imaju vei udeo nego do-mai, 38 miliona evra.

U Fondu proizvoaa inovativnih lekova (Inovia) izraunali suda su svi zajedno, i domai i strani proizvoai, na srpskom tritu, na kojem se godinje prodaju lekovi za oko 600 mil-iona evra, ove godine svakog meseca na kursnoj razlici gubili vie od 13 odsto.

Ni jedni ni drugi, meutim, trenutno nemaju kalkulaciju koliko bi lekova sada moglo da poskupi, a koliko da pojeftini.- Do kraja nedelje oekujemo odgovor na primedbe koje smo dostavili na predlog radne grupe Vlade oko utvrivanja

novih maksimalnih cena lekova. - kae za Novosti Bojan Trkulja, direktor Inovije.Mi traimo da se za obraun uzme kurs evra aktuelan u nedelji kada se donosi odluka. Iako nam to zvanino jo

nije potvreno, oekujemo da e na zahtev da se lekovi obraunavaju o realnom, a ne po kursu od 111 dinara biti pri-hvaen kae Trkulja.

Novosti

Stie3.000 vakcina

U Dom zdravlja u Poarevcu na-rednih dana stie 3.000 vakcinaprotiv gripa, kao prevencija pred po-etak zimskog perioda. Pravo na

bespaltnu vakcinaciju imae hroni-ni bolesnici, deca, omladina i staripreko 65 godina smeteni u domo-vima, kao i zdravstveni radnici. Tre-nutna epidemioloka situacija napodruju Poarevca i celog Brani-evskog okruga procenjuje se kaozadovoljavajua, jer jo uvek nemaobolelih od virusa gripa.

M.V.

Zato se sprovodi ovaj projekat?Srbija je lan NATO programa Partnerstva za mir te njeni

graani imaju puno pravo da budu ispravno informisani otome ta je taj program i koja je uloga Srbije u njemu;

Kako je Srbija okruena lanovima NATO, od izuzetnogje znaaja razumeti koje su perspektive i ciljevi naihsuseda;

Vrlo je vano omoguiti mladim ljudima da vide, iskusei naue neto o evropskim vrednostima i institucijama izprve ruke.

Srpska ambasada u Pragu


25 godina postojanja firme NR mainska obrada motora


55557777.... SSSSaaaajjjjaaaammmm kkkknnnnjjjj iiiiggggaaaa uuuu BBBBeeeeooooggggrrrraaaadddduuuu


Inkasanti prisvajali novacPolicija je podnela je krivinu prijavu protiv Ljubie S.

(44) iz Lopunika i Dragana S. (40) iz Petrovca na Mlavi,zbog sumnje da su izvrili krivino delo pronevera. Onise terete da su, kao raunopologai-inkasanti Javnogkomunalnog preduzea Parking servis u Petrovcu,tokom ove godine zadrali za sebe novac od prodatihparking kartica. Ljubia je osumnjien da je za sebe za-drao preko 250.000, a Dragan oko 80.000 dinara, ote-tivi na taj nain firmu u kojoj su zaposleni.

Od roaka i prijateljakrala zlato i novac

Poarevaka policija podnela je krivinu prijavu pro-tiv Mirjane S. (1963) iz Poarevca, zbog sumnje da je iz-vrila vie krivinih dela tekih kraa.

Ona je osumnjiena da je u Poarevcu, tokom 2012.godine, obijala kue svojih roaka i prijatelja, vrila pre-metainu i oduzimala zlato i novac.

Osumnjiena je druei se sa roacima i prijateljima,znala njihovo kretanje, kao i mesta gde uvaju zlato inovac. Iskoristila je njihovo odsustvo, pajserom razbijalavrata ili se merdevinama pela na terase i tako ulazila unjihove kue. Pokradeno zlato i novac izvrenim pretre-som njene kue policija nije pronala.

Opljakao roakuProtiv Dejana K. (23) iz Zatonja, podneta je krivina

prijava zbog sumnje da je provalio u kuu svoje roake,koja se nalazi na privremenom radu u inostranstvu.Nakon izvrene premetaine, on je sa sobom odneo teh-nike ureaje i sakrio ih u svojoj porodinoj kui. Nakonidentifikacije provalnika, policija je pronala ukradeneureaje i vratila ih vlasnici.

Lano prijavioda je ubio oca

Prole srede, neto posle ponoi, G.P. iz Petrovcapozvao je telefonom policiju i prijavio da je u Ulici Sr-pskih Vladara u Petrovcu na Mlavi, ubio svog oca, pre-sekao sebi vene i da e aktivirati bombu ukoliko nekoue u njihovu porodinu kuu.

Policija je odmah izala na lice mesta i zatekla G.P.na ulaznim vratima porodine kue. Pretio je policiji ak-tiviranjem bombe, sveom zapalio zavese na ulaznimvratima a zatim uao u kuu. Petrovaka policija, u pre-govore sa akterom ovog dogaaja ukljuila je pregova-raa, ikoristila pogodan momenat razvalila ulazna vrata,ula u kuu i uhapsila osumnjienog. Utvreno je daG.P. ima 1,43% alkohola u krvi, da nije ubio svog oca,da ne poseduje bombu i da je ceo dogaaj lano prija-vio.

Policija je osumnjienog uz krivinu prijavu za lanoprijavljivanje predala nadlenom istranom sudiji.

Prodala dizel gorivo kojejoj bilo povereno na uvanjePoarevaka policija podnela je krivinu prijavu pro-

tiv Jasmine F. (1967) iz Velikog Gradita, zbog osnovasumnje da je izvrila krivino delo zloupotreba slube-nog poloaja.

Ona je osumnjiena da je kao direktor preduzeaPek-petrol Kuevo, Benzinska pumpa u Velikom Gra-ditu, prekoraila granice svog slubenog ovlaenja,nije postupila po zahtevu Uprave carina, CarinarniceKladovo, kojim je naloeno da preda 15.000 litara dizelgoriva D2, vrednosti oko1.800.000 dinara, oduzetog odstrane Carinarnica Kladovo u prekrajnom postupku sabroda Koava vlasnitvo Sae S. iz Kelebije 2004. go-dine i predato na uvanje Benzinskoj pumpi u VelikomGraditu.

Sumnja se da je direktorka Pek-Petrola stavila uslobodan promet dizel gorivo, predato na uvanje i na tajnain sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist od oko1.800.000 dinara.

M.V.

U Georadu opljakano preko 420 miliona dinaraPoarevaka policija liila je slobode i pod-

nela krivinu prijavu protiv Suzane N. (1970) izPoarevca, zbog osnova sumnje da je zajednosa direktorom Privrednogdrutva za geoloka istrai-vanja,vodoprivredne ra-dove i projektovanjeGeorad iz Drmna Mar-kom D. iz Kostolca, koji je07.septembra poginuo usaobraajnoj nesrei izvr-ila vie krivinih delazloupotreba slubenog po-loaja.

Ona je osumnjiena daje kao rukovodilac slube za ekonomske po-slove, pod ijom ingerencijom se nalazi slu-ba za finansijske poslove od 2008. do 2011.godine drugim pravnim licima pribavila imovin-ski korist otetivi firmu u kojoj je zaposlenaza 420.103.809. dinara.

Ona se sumnjii da je sprovoenjem po-stupka javnih nabavki, suprotino Zakonu o ja-

vnim nabavkama za nabavku bunarskih kon-strukcija, kvarcnog granulata raznih dimezija,potapajuih pumpi za bunare, PVC cevi i filtera

za bunarske konstruk-cije, angaovanje rad-nih maina,rovokopaa i kamiona,zajedno sa Markom D.omoguila da se istimponuaima-dobav-ljaima izvri uplatapreko ugovornih iz-nosa pribavivi im ko-rist u iznosu od144.099.906. dinara.

Zbog sumnje da su izvrili krivino delozloupotreba slubenog poloaja u saizvrila-tvu policija je podnela krivine prijave protivDragana L. (1975) iz Poarevca vlasnika firmeTransport Lazi iz Kostolca i Milana S. (1971)iz Kostolca vlasnika firme ATP Stevanovi izKostolca.

M.V.

UUUUhhhhaaaappppeeeennnniiii zzzzaaaa vvvviiiieeee kkkkrrrr iiiivvvviiiinnnniiiihhhh ddddeeeellllaaaaPoarevaka kriminalistika policija je 30. oktobra, u Kosovskoj ulici u Poarevcu, primetila

putniko vozilo audi A6 koje je pre dva dana ukradeno sa parking prostora u Ulici Moe Pi-jade u Poarevcu.

Pratei ukradeni automobil sa zamenjenim registarskim tablicama, policija je uoila dvojicumladia koji su dva puta u jednoj od poerevakih zlatara prodavali veu koliinu zlatnog na-kita. Nakon to su drugi put napustili zlataru policija ih je u oblinjoj ulici zaustavila i uhapsila.

Uhapeni su Stefan S. (1989) i Aleksandar S. (1984) obojica iz Poarevca. Narednog danauhapen je i njihov sauesnik Goran S. (1984) takoe iz Poarevca, zbog sumnje da su izvr-ili krivino delo neovlaeno korienje tueg vozila kao i deset krivinih dela tekih kraai kraa izvrenih kako u Poarevcu tako i u okolnim selima Ponjani i Luici.

Oni su obijali kue, vrili premetainu i oduzimali zlato, tehnike ureaje. Prilikom prodaje po-kradenog zlatnog nakita policija je i uhapsila osumnjiene.

Izvrenim pretresom njihovih stanova policija je pronala pokradene predmete i vratila ih vla-snicima, dok je zlatni nakit prodat zlatari takoe oduzela i vratila oteenim vlasnicima.

Pokradene tehnike ureaje koje su prodali zainteresovanim poarevljanima, policija jepronala,oduzela i vratila vlasnicima. Ukradeni automobil takoe je vraen vlasniku kao i svipredmeti koji su oduzeti zajedno sa automobilom.

Osumnjiene je policija uz krivinu prijavu predala nadlenom istranom sudiji.M.V.

Krivina prijava za krau strujePoarevaka policija podnela je krivinu prijavu protiv Kristijana M. (37) iz sela Stari Kosto-

lac, zbog sumnje da je izvrio krivino delo kraa.On je osumnjien da se samovlasno prikljuio na glavni elektrini kabal koji napaja zgradu u

Kobalovoj ulici u ovom mestu, jer su mu radnici kostolake elektrodistribucije tokom maja ovegodine iskljuili struju zbog neplaenih rauna.

Osumnjieni je iz susedne zrade, kroz potkrovlje svoje zgrade provukao elektrini kabal isvom domainstvu prikljuio struju, otetivi na taj nain elektrodistribuciju za oko 200.000 di-nara.

M. V.

Razbila stakla na vratima Osnovnog i Vieg suda

Prolog etvrtka oko 20:00 asova,razbijeno je staklo na ulaznim vratimaOsnovnog suda u Poarevcu. Nakon 15minuta, razbijeno je i staklo na ulaznimvratima Vieg suda u Poarevcu.

Policija je nakon toga pronala izvr-ioca ovog krivinog dela unitenja i ote-enja tue stvari Sonju B. (1987) izMalog Crnia i protiv nje podnela krivinuprijavu. Kao motiv za svoje postupkeSonja navodi nezadovoljstvo njenimstambenim pitanjem.

M.V.


IZ JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEA ISTOA MALO CRNIE

DOBRE OCENE OBAVEZUJU NA JO PREDANIJI RAD* Jo jedna uspena graevinska sezona

* Pred narednu zimsku sezonu nove maine i vea organizovanost

U poslednja tri meseca javno ko-munalno preduzee istoa MaloCrnie izvodilo je radove premautvrenim planovima i programima.O tome za OKRUG govori DragiaMarjanovi direktor javnog komu-nalnog preduzea istoa MaloCrnie.

- U centru sedita optine uredilismo plato ispred

Centra zas o c i j a l n irad. To jed a n a snaj lepideo cen-tra nase-

lja. Sobzirom da

je re o cen-tru optine, ova-

kav mali trg popravlja sliku o optini.Dosta poslova bilo je na srei-

vanju lokalnih puteva i ulica. Prven-stveno se radi o krpljenju rupaasfaltom. Ta vrsta radova izvedenaje u Smoljincu, Zaovi, putu za To-ponicu. Uraen je i put koji pove-zuje Salakovac sa mostom na

Mlavi, u duini od 620 metara. Nazemljani put iznet je kamen a prekonjega postavljen je sloj rizle, panjime sada mogu da saobraaju udrumska motorna vozila. Ostaje dase u narednom periodu uradi i drugikrak ovog puta, sa leve straneMlave, od mosta do drugog delaatara Salakovac. Na taj nain poljo-privrednici e lake dolaziti do svo-jih poseda pored Mlave, a naroitosa njene leve strane. Naime, u jed-nom periodu nije bilo mosta pa sugraani morali da obilaze koristeinajpre put ka Poarevcu a zatim odzaobilaznice put za Zaovu, to je

neuporedivo vea udaljenost. Iposle postavljanja mosta, posleveih kia, putnika vozila i laka

m e h a n i z a c i j ateko su moglida se kreu ovimputem. Postav-ljanjem kamenepodloge i slojarizle, posle egaje izvreno valja-nje, stvoreni suuslovi za bezbe-dan saobraaj.

Vodosnabde-vanje se odvijapo planu. JKPistoa odr-ava izvorita ivodosnabdeva-nje kao svojuosnovnu delat-nost. U protek-lom periodugraani su imaliredovno snabde-vanje vodom,sem manjih pro-blema u Bo-evcu, zbogmalog kapacitetatamonjeg izvori-ta. Ipak, letnjasezona snabde-vanja vodom pro-la je bez

restrikcija.Vano je istai da smo poboljali

naplatu za utroenu vodu. Tome jedoprinela i realizacija tubi premanesavesnim potroaima vode.Graani su uvideli da voda imacenu i da se ta usluga mora platiti.

Kada su u pitanju javni radovi,na njima je u toku tri letnja mesecabilo angaovano 18 radnika. Posleizvesnog zastoja, uspeli smo da iz-mirimo obaveze prema njima (nenaom krivicom), tako da su imisplaene sve tri plate. Jedno od tihlica zadrano je na radu u predu-zeu. Ovom prilikom elim da na-

glasim da smo kroz javne radovedosta uinili na ureenju grobalja unaseljima, ali da se mora potraititrajno reenje. Miljenja sam da seto pitanje moe reiti na nivou op-tine, a u interesu samih graana.

Naa jedinica toplifikacije takoeje pripremljena ula u novu sezonu.Na ovom poslu angaovana su dvaradnika i oni uspeno obavljaju po-slove u kotlarnici.

Pripremamo se za zimsku se-zonu. Potsetio bih da smo za rad uprethodnoj zimskoj sezoni, po ocenigraana ali i taba za vanredne si-tuacije, bili na vi-sini zadatka.Svim izazovimasmo odgovorili unajveoj meriuspeno.

U prvom delugodine izvoenisu obimni radovina uklanjanjudivljih deponija.U ovom perioduna zadatak jebio da te povr-ine drimo uurednom stanju isaniramo pro-bleme tamo gdese pojave.

Ove godinebiemo jo orga-nizovaniji i tenikiopremljeniji. Na-bavljene su jodve maine zarad u zimskimuslovima, to epoveati nauefikasnost.

Pripremajuise za zimu, na-pomenuo bih dae verovatno Re-publika preuzetina sebe odra-vanje magistral-nih i regionalnih

puteva, a nama ostaje zadatak daodravamo lokalne puteve kao iulice u naseljima. Uraen je raspo-red rada i lista prioriteta. Naime, po-stoje pravci prvog, drugog i treegprioriteta. Najpre se intervenie naputevima prvog prioriteta. Ovde jevano da se napomene da, na pri-mer, vei broj naselja ima po dva ilitri izlaza na magistralni ili regionalniput. Jedan od njih je odreen kaoput prvog prioriteta, tako da semoe izai iz sela, kada je potrebnohitno stii do doma zdravlja ili bol-nice.

ienje Zaove

plato

put - Salakovac


ZAVREN 21. FESTAF U KUEVU

PPPPaaaasssstttt iiii rrrr iiii nnnnoooovvvviiiinnnnaaaarrrr iiiimmmmaaaa RRRRTTTTSSSS----aaaa

U organizaciji Centra za kulturuVeljko Dugoevi, a podpokroviteljstvom Ministarstva kulture iinformisanja, optine Kuevo i Min-istarstva finansija i privrede u Kuevu jezavren ovogodinji 21 Festival televiz-ijskog etnolokog filma. Novinar RTS-aBranko Stankovi, osvojio je Gran priZlatni pastir za film Katun na ka-menu.

- Ovaj film govori kako izgleda ivotna jednom katunu smetenom u morukamena, na granici Crne Gore i Bosnekao i organizovanje podele rada u bro-jnoj porodici koja funkcionie po prin-cipu zadruge. - naglasio je autorfilma,Branko Stankovi.

Srebrni pastir za najbolju reiju pri-pao je Novici Saviu novinaru dopis-nike redakcije RTS-a iz Poarevca, zareiju filma Slike sa Ponte Rosa. Uovom filmu, autor Novica Savi pria oSrbima u Trstu koji su nekada bili bo-gati,a danas u ovom gradu spavaju naklupama ekajui posao.

- Ovo je trea godina i trei srebrnipastir osvojen na ovom festivalu uKuevu. Ve nekoliko godina Srbi uTrstu i italijanski Slovenci zajedniki or-ganizuju festival balkanske muzike

Gua na Krasu. Paraleleno saovom priom o festivalu, u filmu segovori i o drugim naim ljudima.Ova nagrada je i njihova, jer su jezasluili. - kae novinar, NovicaSavi.

Najbolji etnoloki zapis je filmivomira Mihajlovia, Samomuzika Srbina spaava. Srebrnipastir za najbolji scenario pripaoje Aleksandru Spiriu za film USkadar po mladu.

Najbolja kamera je u filmu Milesa Ade Viktora Figurovskog iVladimira Raia a najbolji am-aterski film je Mea Dobrivoja i

Dobrile Panteli. Nagradu za najboljistrani film ravnopravno dele crnogorskiivot je i Kosovski bour iz Repub-like Srpske.

iri festivala radio je u sastavu: Ra-doslav Zelenovi, direktor Ju-goslovenske kinoteke i predsednikirija, ore Kadijevi, reditelj i Slobo-dan Naumovi, etnolog.

Na ovogodinjem FESTEF-u uzvaninoj konkurunciji prikazano je 32

etnoloka filma iz Srbije i zemalja uokruenju.

Ocenjujui kreativne, strune i et-noloke autentine vrednosti kako jelan ocenjivake komisije ovogodinjeg21-og FESTEF-a u Kuevu, etnologSlobodan Naumovi, ove godine

postignut je visok nivo uprodukciji televizijskog et-nolokog filma,a njihovveliki broj ukazuje navanost koji ovoj vrsti fil-mova pridaju redakcijetelevizijskih centara i pro-dukcijske grupe.

- Nee nam gen-eracije oprostiti zato tosmo zaboravili da nekiobiaji uz neku vanu iznaajnu stvar ne snim-imo. Film nije samo film-ska traka, film nije samoistorijsli dokument i istori-jski izvor, ve je neto tone treba nikkav arobnitapi da neku linost ili

dogaaj posle sto godina ponovo oivi.Vi ste kao sredina jedinstvena u Srbiji,pa i u svetu,koja ve 21 godinu orga-nizuje ovaj festival. uvajte ga,jer je onva. - naglasio je Slobodan Naumovi.

U filmovima su prikazani razni ele-menti tradicijskog ivota u domenu ma-

terijalne,duhovnei socijalne kul-ture,transforma-cije tradicionalnogu savremeno,kaoi pojave kojekarakteriu savre-menost.

- Dobiti Granpri, Zlatni pastirza autore jepostala stvarprestia i nes-

porna potvrda kvaliteta. Tako se iz go-dine u godinu poveao broj prikazanihdomaih ostvarenja bilo da su delo pro-fesionalaca ili amatera, a ove godineimali smo i vei broj filmova stranih pro-dukcija. - naglasila je direktorka FES-TEF-a i Cetra za kulturu VeljkoDugoevi, Jasmina Blagojevi.

Oni koji su jednom doli na FES-TEF, po pravilu dolazili su i svakenaredne godine. Nije mali broj filmovakoji su nakon nagrada u Kuevuovenani i nagradama na slinim festi-valima u inostranstvu. Iako se odravau maloj sredini, FESTEF je jasnim pro-gramskim smernicama zadobio uvaa-vanje strune i naune javnosti.

Festival televizijskog filma FES-TEF,prvi put odran je u Kuevu1991.godine, u okviru Smotre izvornognarodnog stvaralatva Homoljski mo-tive. Idui u susret novom vremenu, or-ganizatori Smotre prvi su uvidelineophodnost postojanja jednogovakvog festivala u naoj zemlji. Sdruge strane bila je to logina nado-gradnja Smotre iji je cilj ouvanje iprikazivanje kulturnog naslea naegnaroda, ali sada na savremen nain,kroz zapise filmske i televizijskekamere.

J.Radovanovi

Novica Savi i Branko Stankovi

Na osnovu lana 16. Zakona o javnim preduzecima o obavljanju delatnosti od opteg interesa (Sl.Glasnik RS br.25/2000,123/2007) i lana 26. Stav 1. Alinea 14. i 15. Statuta JP Turistike organiza-cije Optine agubica i lan 14. Stav 4. Pravilnika o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnihmesta u JP Turistika organizacija Optine agubica, Upravni odbor na svojoj sednici odranoj25.10.2012. godine donosi odluku o raspisivanju

JAVNOG KONKURSAZa prijem radnika na neodreeno, na radno mesto

- Samostalni struni saradnik za organizaciju i marketing 1 izvrilac

Opis poslova:Za navedeno radno mesto opis poslova utvren je Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i siste-

matizaciji radnih mesta u JP Turistika organizacija Optine agubica.

Opti uslovi konkursa:1. da je dravljanin Republike Srbije2. da je punoletno3. da ima optu zdravstvenu sposobnost4. da ima propisanu strunu spremu5. da nije osuivano za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili

za kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za obavljenje polsova u dravnom organu6. da ispunjava druge uslove utvrene zakonom ,drugim propisima ili aktom o sistematizaciji rad-

nih mesta u organu.

Posebni uslovi konursa:1. visoka struna sprema2. diplomirani ekonomista,diplomirani pravnik,turizmolog3. najmanje tri meseca radnog iskustva na istim poslovima4. vozaka dozvola B kategorije5. poznavanje rada na raunaru

Uz prijavu na konkurs kandidati koji konkuriu na navedeno radno mesto moraju priloiti dokazeo ispunjavanju gore navedenih optih uslova .

Rok za podnoenje prijava je 8 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu Okrug .Razmatranje podnetih molbi i izbor kandidata za navedeno radno mesto bie obavljeno osam

dana nakon isteka roka za podnoenje prijava.Ne blagovremene i nepotpune prijave nece se uzeti u razmatranje.Prijave se mogu dostaviti lino ili potom na adresu JP Turistika organizacija Optine agubica,

Kralja Milana 25. 12320 agubica.Za sve blie informacije pozvati na 012/7643657

Predstavljamo

MMMMiiii lllloooo VVVVaaaassssiiii ---- ffffuuuuddddbbbbaaaalllleeeerrrrMilo Vasi roen je u Poarevcu 1992. godine.Bavi se fudbalom od kako zna za sebe, proao je

sve kategorije Mladog radnika da bi ovog leta dobioponudu "Union Pregartena" iz Austrije, grad Linz (2liga Gornje Austrije).

Odigrao jejednu polusezonu i naprijateljskimutakmicamapostigao je 5gola iz isto to-liko utakmica,zatim u Pr-venstvu: 2gola protivG r a m a s -teten-a, 1 golprotiv Mau-thauzen-a, 1gol protivSvenbah-a, 1gol protivAsko Pregar-a, 4 gola pro-tiv Harberg-a.

Ujedno jei najbolji asis-tent ekipe sa6 asistencija.

Igra napoziciji zadnjeg veznog ili polu-pica. Nosi broj 7.

Trenutno ima ponude od 3 kluba iz Austrije u zim-skom prelaznom roku pa e dobro razmisliti gde eda nastavi karijeru.


Triptih o kretanju,mirovanju, svrstavanju,

nesvrstanima ivetakom mleku

(deo 2.)

O mei

Just drive Samo vozi(prim.prev.), scena koja se najee po-javljuje u filmovima u trenutku kada jejedan razoaran i arko eli da pobegnema gde, izgovarajui taksisti da samovozi- po mogustvu to dalje.

Postoje periodi opte nemoi i vre-mena kada u ljudima nadvlada nagonsmrti i razaralake sile. Posle drevnihcivilizacija, jo je Empedokle govorio odve suprotne sile u vasioni silirazaranja i sili stvaranja, koje su mnogokasnije u dubinskoj psihologiji preve-dene kao nagon ivota i nagon smrti Eros i Tanatos. U zavisnosti od toga kojeje od ova dva i kada na delu, duevnozdravlje osobe ili zajednice menja senabolje ili nagore. Ni narodi, kao irokikolektivi, nisu toga poteeni, ali, buduida prosta uoptavanja smatram neis-pravnim, govoriu ovde o psihologiji po-jedinaca i manjih ili veih drutvenihcelina.

Jedan od najprimitivnijih meha-nizama psiholoke odbrane koji odgo-vara prvobitnoj nerazvijenoj etapi uintelektualnom i moralnom razvojulinosti jeste tzv. heteronomna moralnafaza (nasuprot autonomnoj). Na ovomstupnju razvoja osoba je moralnaiskljuivo zbog straha od kazne i itavonjeno potenje dri se jedino na toj eljida se izbegne kazna, zabrana ilipovreda ili na elji da se nekom dodvori.

im se pretnja kazne ukloni, takavovek opet regredira, pada na svoj nizakstupanj funkcionisanja i iznova ini zlo.On je gotovo uvek situacioni prestupnik.Prave introjekcije, odnosno pounutrenjaBoga u ovakvom oveku nema ili, psi-holoki reeno, univerzalno vaeeg aonda i autonomnog slobodnog suenjau njemu nema, te je takvo bie nes-posobno da uopti svoja moralna pravilaili da ih primeni na sve ljude jednako.Njegov moral je u najboljem sluaju pre-vrtljiv, tj. on funkcionie po principunekada da, nekada ne. Osoba gaprimenjuje kad joj se subjektivno uinida to tako treba, a ne primenjuje ga uobrnutom sluaju, i sve to bez ikakvogvezivnog tkiva sa stvarnou.

Tu nije u pitanju ak ni postojanjeutilitarnog bentamovskog morala na-suprot deontolokom (hrianskom ikantovskom humanistikom) moralu jerovakav ovek nije sposoban ni za kakveapstrakcije. Kod njega je na delu prosto,primitivno mi pribeite u Zamjati-novom smislu rei mi, odnosno oseajopte gregarne slabosti i podvijanja podautoritet neije gole fizike (ne duhovne)sile i snage. Mi nikako ne smemo dabudemo meu krivcima. Krivci su estoprolost (kao daleka, to dalja, tj. udal-jena i strana) ili neki tuin (kao dalek, todalji i strani mentalni objekat). Naj-vanije je da krivica ne bude u nama,meu nama i blizu nas. Iako ovakvi ljudi,traei krivicu u prolosti, esto misle daneto spasavaju od zaborava, oni ust-vari najvie zaboravljaju zato jer falsi-fikuju tekuu stvarnost to ini svakineurotiar kroz neuspene mehanizmeodbrane linosti. Uglavnom je u takvimsluajevima u pitanju meanje meha-nizma projekcije i vraanja u prolost, tj.upravo neuspelo i simptomatsko izbaci-vanje stranog tela iz sebe (izbacivanjezla iz samoga sebe, ali u pogrenompravcu), odnosno slepo i promaeno,retroaktivno povraanje sebe.

ojstvo i herojstvo (81)

VVVVaaaassssppppiiii ttttaaaavvvvaaaannnnjjjjeeeeuuuu mmmmiiiimmmmoooohhhhoooodddduuuuMarija Vajner

Obzirom danailazi sve hladnijiperiod, koji retkokome prija (svakaast onome ko volizimu), biemo prin-ueni da to manjeizlazimo, osim kadmoramo. To e, posvemu sudei da sesvede samo na od-lazak na posao, akod dece odlazak ukolu. Ne smemo

zaboraviti da ide talas crvenih slova u kalen-daru, kada e nas dragi ljudi zvati na slavu ilimi njih. Usluga za uslugu. Prvo jedemo i pi-jemo kod tebe, pa kod mene ili obrnuto.Ukazuje nam se lepa prilika da sretnemoneke ljude koje nismo dugo videli, ali i, Bogami, da upoznamo nove. Sve je dobro dokfeta ne padne tokom radne nedelje.

Bejah na slavi kod kume, ustvari ja samnjoj kuma, ali, kako ja to volim da kaem,nisam ona koja sedi na elu stola, ne robujemformalnostima. Gde je slobodno tu se udenemi ne mrdam, osim kad nuda zove. Zauzmembusiju, budem uredno posluena, koliko imada ima. Nema se danas za rasipanje, a igreota je da se spremi tovar hrane, pa da seposle vue danima po friideru, premeta usve manje inije i na kraju baci. Nismo vietako bogati. U krajnjem sluaju pojee pas ilimaka. Eto. Ne bee na slavi mnogo naroda(to je po mom miljenju dobro, jer se ne gu-ramo za stolom), a i manji je procenat prosu-tog vina ili orbe. Meutim, injenino stanjeda se za trpezom, nakon par sati, zapodenurazne teme. Sreom, ovoga puta nije seraspredalo o aktuelnoj politikoj sceni, inaebi mi pripalo muka, pa bih morala na grubnain da se oprostim od svega to sam dotada pojela. Ali se prialo malo vie o tempuivota koji, kao, ivimo. U tim momentima,nezaobilazno je pravljenje paralele izmeuonog vremena (pod tim se misli na 70. i 80.godine prolog veka kad su tekli med i mleko),i ovog sad kada teku gorki sokovi i ivi pesak.Poenta cele prie vrtela se oko dece. Kakvasu nam deca u poreenju na drugu, kako im jeu koli, kojim se vannastvanim aktivnostimabave, u kojoj meri postiu sve da odrade, ko-liko vremena imaju za domae zadatke i, nakraju krajeva, koliko vremena imaju zazabavu. Recimo, jako malo. Da li negdegreimo, jesmo li mi ti koji smo potencirali danam deca imaju vie angaovanja, da bi immanje bilo dosadno ili oni to sami birali? Znamda e neki roditelji rei da ovi drugi lee svojebolesne ambicije preko dece, pa ih teraju datreniraju kakav sport, idu na balet, ples, umuziku kolu. Moda neki to rade, ne znam,nisu mi se poverili. Ako smem da primetim,kod ove dece koju ja znam i sa ijim seroditeljima druim, deca su sama izabrala tae raditi osim to e pohaati osnovnu kolu.Tako i moje. to bih ja terala dete da ideovamo i onamo ako ne eli? to, da bih sehvalila kako mi dete trenira odbojku, ide nasolo pevanje ili je balerina? A dete to ne voli ikuka svaki puta kad krene ni rezultata nema.Nita se time ne postie, samo dete udal-javamo od sebe, nita drugo. E, ako je detesamo izabralo, svaki njen uspeh ja u prvaproslaviti. Podrka se podrazumeva, o tomeje izlino govoriti. Ali, sa drugaricama na slavisam podstakla priu o tome koliko uopteimamo vremena za decu i kad ih viamo.Moja drugarica Daca svog sina via samouvee, eventualno rano ujutru, ne raunajuivikend. Kuma radi u Beogradu, tako da jesamo vikendom posveena erki i to nesvakog vikenda. Ja sam negde na zlatnoj sre-dini. Kad vaspitavamo decu, pitate se? Evo,ne znam, ali deca su odlini uenici i imajuvannastavne aktivnosti. Kako stignemo, avoe ga znati, te su dobri, bar za sada, kasnijeemo videti. U hodu reavamo zadatke izmatematike, pomaemo u pisanju sastava,projekata i slinog. Roditeljske sastanke neproputamo, za to uvek imamo vremena, jersu nam oni omiljeni. O svemu to smo priale,a vezano je bilo za decu, doli smo do za-kljuka da u njihovom okruenju i nije takoloe za odrastanje. Samo to su u periodukada treba non stop da se pria, nemoj ovo,nemoj ono, to treba tako, to ovako, to u pro-lazu, to telefonom kad smo na poslu. eljnismo dece, ali i oni nas, ali ivot nas nemilos-rdno razdvaja, a to boli. To to boli, proi e,ima nade. Valjda.

NEMA PARAKao i drugi motorizovani Poarevljani, kad idem da pazarim nastojim da

autom stanem ispred prodavnice. Sve mi tee to polazi za rukom: vozila kopleve, nigde slobodnog mesta. Naravno, van ueg gradskog jezgra ima mestaza parkiranje, ali, ko e da vue torbe stotinama metara dalje. U tom sluajusam mogao i bez vozila.

Neto razmiljam. Svi govore o krizi, nema ni sluajnih kratkih susretapoznanika a da se jedan drugom ne jadaju kako sve tee sastavljaju kraj sakrajem. A automobili partaju asfaltom kao nekad, kad od krize nije bilo ni k.I jo razmiljam: kako bi bilo da to napiem, pa da se nekako zamislimo nadtim trokom koji nije uvek neophodan. Moglo bi da se utedi za neki nunijiizdatak.

NEE DA RIZIKUJEZove me jedan poznanik i iznosi dokaze o nepravilnostima u komunalnoj

sferi grada. Predlaem mu da to napie ili, da uz te podatke objavimo nje-govo ime i prezime i adresu.

Meni ne treba reklama, ne volim da se eksponiram, odgovara mi. Kaemda to nije ni reklamiranje ni eksponiranje ve doprinos da nam grad budelepi, ureeniji.

Malo je nezgodno, jer mogu imati posledica, a izgubio bih i pravo naustupke koje dobijam kad ih zamolim...

Eto tako ovek rezonuje. Verovatno se pri tome pita zato sporo napre-dujemo. Zato nam se sabiranje i oduzimanje potiru.

Bogdan IVANOVI

ZAPAANJA DOKONOG GRAANINA

Predstavljamo: Paliko jezeroPaliko jezero se nalazi 8 km od Sub-

otice, pored mesta Pali koje je, upravozbog jezera znaajan turistiki centar Vo-jvodine. Jezero zahvata povrinu od 4,6km. Prosena dubina jezera je 1,9 m, na-jvea je 3,5 m, a turistiki sektor zahvata3,8 km sa tri posebne plae. Jezero jeinae, podeljeno na etiri sektora i bogatoje ribom. U toku turistike sezone, tem-peratura vode se kree izmeu 18 i 25C.Pali se inae odlikuje umereno konti-nentalnom klimom i proseno ima oko2100 sunanih sati godinje, a prosenaletnja temperatura vazduha iznosi oko20C. Najei pravac vetrova jeseverozapad-jugoistok.

Prema legendi jezero je ostatakPanonskog mora, ali da je ono nastalo odsuza pastira Pavla koji je tu napasaosvoje stado.

Jezero je nastalo u pradavna vre-mena kao izdansko, iako voda jezera na-jveim delom potie od padavina koje suispunjavale udolinu. Salinitet jezera seobjanjava time to se voda slivala saokolnog terena rastvarajui natrijum-hlo-rid.

Jezero Pali se u pisanim dokumen-tima prvi put pominje 1462. godine kaoPali (Paly). Prvi crte, koji je predstavljaomapu jezera (Paligo Palys) potie iz1690. godine.

Jo se krajem 18. veka znalo da jez-erska voda i mulj imaju lekovita svojstva.Prema ideji lekara iz Subotice, 1845. go-dine je najpre izgraena gostionica Donjatrara, to je bio temelj kasnije izgradnjeKupalita i Banje. Svoj procvat Palidoivljava 1880-ih, nakon otvaranja pruge

Budimpeta-Zemun 1883. godine i tram-vajske linije do Subotice 1897. Osim zbogleenja (prvenstveno kotanih i konihoboljenja) posetoci su na Pali dolazili izbog zabave. Izmeu 1880. i 1914. naPaliu su odravane sportske igre ubrzom hodanju, biciklizmu, rvanju, mae-vanju i drugim sportovima, od kojih nekisada ve imaju dugu tradiciju na Paliu.Broj posetilaca kupalita i banje Pali jerastao sve do poetka Prvog svetskograta.

Posle Prvog svetskog rata, na is-tonoj obali Palia izgraen je Veliki(Muki) trand, najvei objekat te vrste utadanjoj Jugoslaviji. I nakon Drugogsvetskog rata nastavljeno je sa izgrad-njom Palia, pa je 1950. u borovoj umiizgraena Letnja pozornica od netesanogkamena na kojoj su gostovali mnogiumetnici. esdesetih godina 20. veka iz-graen je sportski centar sa terenima zafudbal, odbojku, koarku, rukomet. Na is-tonoj obali je podignuto Vikend naseljegde su mnoge subotike firme izgradileodmaralita za svoje radnike. Godine1978. iskopana je prva buotina ter-momineralne vode na Paliu, a 1984. jeotvoren Termalni bazen. Izgraen je mod-eran hotel Prezident 2000. godine, a uistom maniru nakon toga je adaptiranonekoliko starih palikih vila, kojih je kra-jem 19. veka bilo preko 200 i pretvorenou luksuzne hotele manjih kapaciteta.Okolina banje je poumljena. Veliki parkje od tada redizajniran, a zasaeno je jozelenila, tako da od prvobitne povrine odneto vie od 86.000 m2, park danas za-uzima oko 190.000 m2.

AUTO PERIONICA I KAFE

SSSSEEEEZZZZAAAAMMMMVojske Jugoslavije 238, Poarevac

Kontakt: 063/83-17-121

Jelka gratis, svako peto pranje besplatno!

Biljana JovanoviBiljana Jovanovi


Odbojka: Wiener stadtische liga

PPPPooooaaaarrrreeeevvvvllll jjjjaaaannnniiii uuuubbbbrrrraaaallll iiii llllaaaalllleeeeMladi radnik Vojvodina NS seme 3:2

(25:19, 23:25, 25:22, 19:25, 15:13)

Dvorana: Hala sportova Gledalaca: 800. Sudije: N. Davidovi(Beograd) i M. Jankovi (Ni). Trajanje mea: 122 minuta

MLADI RADNIK: Stojsavljevi 5, Munan 2, Peut 9, Bri 17, P.Petrovi 23, M. Matijaevi 5, Pekovi (libero, 28 prijema), Buli, Jevti5, Mici 4, N. Matijaevi 4. Nije igrao: ljivananin. Trener: DraganBoni.

VOJVODINA NS SEME: ubrilo 11, Martinovi 1, Rolji 13, ivanovi1, Mrdak 9, M. Stankovi 5, Kapur (libero, 38 prijema, 3 gr), Strugar 2,Veselinovi 14, Vrban 6, Bokoevi, Luburi 3. Trener: Nikola Salati.

Najuzbudljiviji me etvrtog kola pripao je Poarevljanima koji su kaoi prole sezone identinim rezultatom savladali Vojvodinu NS seme i nataj nain sauvali treu poziciju na tabeli Viner tedie Superlige.

Me u lepo popunjenom Sportskom centru u Poarevcu odluen jetek u taj-breku, poto su domai realizovali drugu me loptu. Konaanrezultat i broj osvojenih poena obeju ekipa, dovoljno govori o izjed-naenosti, a onaj vei gram zadovoljstva na kraju je ipak ostao u taboruMladog radnika.

Od poetka je domain krenuo bolje (6:3, 11:8), Novosaani su uspelida izjednae na 13:13. Do 18:17 vladala je rezultatska neizvesnost, aonda je Mladi radnik sjajnom odbranom, ali i zahvaljujui grekama na-padaa Vojvodine, stekao nedostinih 22:17.

U drugom setu, bez obzira na veliki broj greaka (ukupno 11), Mladiradnik je prosto morao da duplira vostvo. To se nije desilo jer su olakoprokockali vostvo. Novosaani su izjednaili tek na 22:22 i onda miniserijom 3-1 praktino reili set u svoju korist i nagovestili maraton.

Potpuna drama ali i nervoza sa obe strane viena je u treem peri-odu. Poarevljani su posle prvog tehnikog tajm-auta (7-8) uspeli dasteknu minimalnu prednost, ljubomorno su je drali do rezultata 19:19 alini tada nisu prepustili prednost gostima. U neizvesnoj zavrnici, ulaskomBulia, Jezdia i Micia, Mladi radnik je ipak uspeo da stigne do vostva.

Potpuno druga postava Poarevljana poela je i etvrti set, ali se nijenajbolje snala. Novosaani su od starta zagospodarili situacijom. Zah-valjujui Roljiu i Veselinoviu, praktino bez borbe izborili su taj brek.

U odluujuem, petom setu neto bolji poetak Mladog radnika, aliod promena strana igralo se poen za poen. Ipak, domain je prvi stekaodva poena prednosti i to znalaki sauvao do kraja za svoju treu ovose-zonsku pobedu.

A.Capteni

Fudbal Srpska liga zapad

MLADI RADNIK OSVOJIO ZLATAN BOD U RAKOJ

Bane - Mladi radnik 0:0Stadion: Gradski. Gledalaca: 1.000. Sudija: Marko

Ivkovi iz Lajkovca 7. uti kartoni: Lopati i Jankovi(Bane), Ranelovi i Miloevi (Mladi radnik).

Bane: Glukevi 7,5, Jankovi 6, Ili 6, Soanac 6,Bokovi 6,5, Lopati 6 (Vukadinovi -), Simi 6,Nedeljkovi 6, Rakonjac 6 (uruvija), orevi 6, Fil-ipovi 6 (Drakovi).

Mladi radnik: Mii 6,5, Stoki 6,5, urii 6, Koji 7,Z. Mati 6,5, Risti 6,5, Raneovi 6,5, G. Mati 6,5, Bo-jatovi 7, Opai 6,5, Stevanovi 6 (Miloevi -).

Igra utakmice: Nenad Glukevi (Bane).Utakmica Bane - Mladi radnik je proglaena za derbi

kola pa je na utakmicu dolo oko hiljadu ljubitelja fud-bala nadajui se da e videti dosta golova jer su oba timaobeavala dobru igru koja razumljivo donosi i dostagolova. Meutim golove nismo videli a utakmica je bilaprosena jer su oba tima raunala na bod pa tako ipodesila igru. Tokom cele utakmice sve je bilo previeoprezno bojaljivo i sporo. Teko je bilo proceniti ko seod koga vie uplaio. Produkt takve igre je bezbroj ne-tanih i bezidejnih akcija. Istini za volju gosti su imali inekoliko prilika za gol, dve statve ali se mree nisutresle. Kad nema golova nema lepih akcija i golmanskihparada publika je sa stadiona u Rakoj otila nezado-voljna. to se tie Mladog radnika njegovi igrai su zado-voljni osvajanjem boda jer su to pre utakmice inajavljivali. Poarevljani se vraaju kui sa bodom kojizlata vredi pred rasplet u vrhu tabele, Raani ravn-oduni a gledaoci razoarani.

Osvajanjem ovog boda Mladi radnik je istakao kan-didaturu za titulu jesenjeg prvaka a odluka o tome everovatno pasti u subotu kada se igra 13. kolo a derbikola jesenjeg dela prvenstva e se igrati u Poarevcukada Mladom radniku dolazi lider Sloga iz Petrovca.

A.Capteni

DEDA ACINOOE

Mladi radnikBane 0:0Gosti igrali lepoi natenanebodove podelieMladi radnik i Bane.

RudarRadniki Stobeks 0:0Energetiari opetigrali bez golapodelili plenpola pola.

RK Mladi radnikRK Vodovac 36:27Igrali su gostiko aii malivrlo slabo igralina ispitu pali.

SlogaPartizan 2:1Lider redom pobeujevie se ne alii svakog gostau Mlavu davi.

FK PoarevacFK Crvena zvezda 4:1Viceampionke kroz ligu jezdedomaice nateraleda gledaju zvezde.

SelevacHomoljac 0:1Domain i daljefenjer vrsto driHomoljac mu golomorbicu zapri.

Pre derbi Mladi radnik SlogaStari sportski rivaliigraju za prestoal na vrhu tabeleima jedno mesto.

Rukomet () - II LIGA SRBIJE - ISTOK 2

JO JEDNA POBEDA POAREVLJANKI RK Poarevac - ORK Petrovac 28:7 (12:1)

Hala: SC Poarevac. Gledalaca: oko 50; Sudije:Vikosavljevi A, Nikoli N; Sedmerci: RK Poarevac3 (2), ORK Petrovac 1(1), Iskljuenja: RK Poare-vac - min, ORK Petrovac 12 min.

RK Poarevac: Blagojevi, Jovanovi 3 , Pavlo-vi, Stanojevi, Stojanovi K. 5, orevi I., Pei, Ra-divojevi 4, Josi 3, Risti (8 odbrana), Stojanovi M. 3,Luki (3 odbrane), orevi M. 6(2),Miloevi 1, Anti 3.

ORK Petrovac: Mijajlovi, Manojlovi, Ivkovi,Milanovi 1 (1), Milosavljevi M.2, Jovi 1, Mihajlovi 2,Jovanovi, Ranelovi, Stoki, Jovanovi, MilosavljeviM..

Sigurnom igrom tokom celog susreta, rukometaicePoarevca, pokazale su da pobede u prethodnim kolimanisu sluajnost, nego rezultat dobre i kolektivne igre.Tako je bilo i ovoga puta. Snano i silovito, domae ru-kometaice su krenule od prvog sudijinog zviduka, iostavile goama samo gol nade na poetku utakmice.Posle 1:1 na terenu je postojao samo jedan tim ekipaRK Poarevac. Snano i borbeno u odbrani i brzi kon-tranapadi uslovili su brzo vostvo domaina od 6:1 uprvih 15-ak minuta igre. Goe kao da je to demorali-salo, a domae rukometaice nastavljaju da reetaju golgoi, tako da je u 22. minutu rezultat glasio 10:1 za do-maina. U tim trenucima dolazi do oputenosti domaeekipe, ali gosti to nisu umeli da iskoriste, tako da je do-main do kraja poluvremena postigao jo dva gola i po-luvreme zavrio ubedljivim rezultatom 12:1.

U nastavku utakmice domae igraice postiu jo trigola i pri rezultatu 15:1, trener domae ekipe u tim uvodii igraice koje su sedele na klupi. No, i one nisu dopustileda gostujue igraice uine nita vie osim da postignujo est golova do kraja susreta, i zavre utakmicu re-zultatom 28:7. U igru su ulazile sve igraice koje su bileu sastavu za utakmicu, tako da su sve osetile ari novepobede, etvrte ove polusezone.

Sledeeg vikenda, rukometaice igraju u Kostolcuprotiv ekipe RK Rudar i bie to prilika da se potvdidobra igra rukometaica Poarevca i prilika da se uknjiedva nova boda.

D. O.

LEPA POBEDA POAREVAKIH RUKOMETAAMRK Poarevac - RK SC Vodovac 36:27 (18:12)

Hala SC Poarevac. Gledalaca: 100. Sudije: Branislav Nenadi izBeograda i Darko Stefanovi iz Zemuna. Sedmerci: Poarevac 3 (2),Vodovac 3 (2). Iskljuenja: Poarevac 8 a Vodovac 14 minuta.

RK Poarevac: Popovi 11 odbrana i sedemerac, Dimi 1, orevi1, Marjanovi 4, Veljkovi 7 (1), Filipovi, Stojkovi 2, Golubovi 3, Bo-jkovi 2, Ljubenovi, Dekuli 4, Petrovi 6, Bojanovi 9 (1), Marjanovi6 odbrana, Vukovi 3.

RK SC Vodovac: Stankovi 6 odbrana, Gaji 1, Paji, Jovanovi 3,Leaja 4, J. Jovanovi 1, Kovaevi 4, Stojkovi 5, N. Fovanovi 2,Matanovi, Jefti 2, Vidanovi, Dragovi, upara 6 odbrana i sedmerac,Lazi 6 (2), Tei 1.

Pred rekordno malim brojem gledalaca a bilo ih je oko stotinak,Poarevaki rukometai su posle veoma dobre i efikasne igre savladaliekipu Vodovca rezultatom od 36:27 dok je rezultat posle prvog poluvre-mena bio 18:12. Domai tim je utakmicu poeo veoma silovito ali su gostiprvi poveli sa 1:0 i to vostvo im je bilo jedino u toku cele utakmice. Veposle prvog poluvremena se videlo da su gosti jedna od slabijih ekipa uovoj ligi koja je gostovala u Poarevcu. U polju su igrali dosta dobro alipred goloom, neefikasno mada su za to u dobroj meri i zasluge poare-vakih golmana. S druge strane igrai Poarevca su igrali veoma brzo uzdobre akcije koje su rezultirale golovima. Poluvreme je zavreno rezul-tatom od 18:12 i oekivala se ve tada sigurna pobeda domaihrukometaa. Oni su u drugom poluvremenu nastavili sa dobrom igrompa su u nekim trenutcima igre vodili sa 12 do 13 golova razlike da bi nakraju ona ostala samo devet golova.

A.Capteni

KAKAV OTAC TAKVA ERKAenski fudbalski klub Poarevac je jedan od najstarijih u Srbiji i zajedno

sa jo nekim klubovima osniva je Prve enske fudbalske lige, u kojoj je skorosvake godine meu prvih pet ekipa. Klub ima sve selekcije i mnoge igraiceovog tima igraju u raznim selekcijama reprezentacije Srbije. Obzirom da en-skim klubovima sude takoe sudije koje su svojevremeno igrale fudbal uPoarevakom klubu su preko sudijske organizacije poeli da gaje sopstvenikadar.

Biva igraica FK Poarevca Maja Miloevi sa velikim uspehom sudiutakmice Prve enske ali i utakmice zone Dunav. Trenutno u Poarevcuima desetak devojaka koje sude utakmice mlaih kategorija ali i Okrunelige. Jedna od njih je i Tatijana Muraevi biva igraica FK Poarevca apotom i Smederevske Jerine. Posle svake odsuene utakmice redovno primaestitke za dobru arbitrau od aktera mea. Prve fudbalske korake je nauilaod sadanjeg trenera poarevakog kluba Stojana Jovanovia koji i dandanas ali to je otla u sudijske vode jer je bila dobra igraica sa svim pre-dispozicijama da doe i do reprezentativnog dresa. Fudbalski strunjaci sma-traju da e Tatijana biti bolji arbitar od oca Dragana koji je republiki sudija, ida e ga ona ako ovim tempom nastavi da sudi prevazii.

A.Capteni


PRUAMO SVE VRSTE USLUGA OBRADE PLOASTIH MATERIJALANA NAJSAVREMENIJIM INDUSTRIJSKIM MAINAMA

ZTR Univer Savi, vlasnik: Zvonko Saviura Brankovia br.2, PoarevacTelefon: 012/555-593, Fax: 012/555-593

Prodaja: 060/0170802, Proizvodnja: 060/0566-766, 060/7556-766Prodaja Veliko Gradite: 060/3556-766, Komercijala: 060/0314-968

Sirova iverica, Univer, Sjaj dekori,Radne ploe, Graevinske ploe,

HDF ploe, MDF ploe,ABS kant trake, Okov

RESTORAN KOME SE VERUJE

RREESSTTOORRAANN IINNNNRREESSTTOORRAANN IINNNNTrg Radomira Vujovia 16

012/22-11-55

01 STRANA.pdf02 STRANA03 STRANA04 STRANA05 STRANA06 STRANA07 STRANA08 STRANA09 STRANA10 STRANA11 STRANA12 STRANA13 STRANA14 STRANA15 STRANA16 STRANA

okrug broj 198

Documents