oktobar 2018. iz redakcije - serbian mirror · predrag ejdus / smilja avramov strana 28 ^estitke -...

1Oktobar 2018. Iz redakcije

www.serbianmirror.com

22 Oktobar 2018.Biznis

3


Sa velikimz a d o -v o l j s t v o m

vam predstavljamojubilarno, 202. iz-danje “Ogledala“.Ta~nije, 2. oktobranavršilo se 17 god-

ina od izlaska prvog broja “SrpskogOgledala“.

Odanim radom i velikom èljomda vam donesemo što više korisnih iobjektivnih informacija, sa puno ljubavipripremali smo svako izdanje“Ogledala“ svih ovih godina. I sada kadpogledamo unazad, sa ponosommoèmo re}i da je uprkos mnogimteško}ama, bez ikakvog zastoja, listdolazio u ruke naših ~italaca redovno,svake prve subote u mesecu.

Iako svesni da smo krenuli u nekonemilo vreme za štampane medije, jošuvek smatramo da naš ~ovek voli da listanovine. Za one koji su se predali novojtehnologiji omogu}ili smo ~itanje“Ogledala“ preko interneta:

www.serbianmirror.com, od prve doposlednje stranice.

“Ogledalo“ se, pored pisanja, bav-ilo i organizacijom kulturnih manifestacijau domenu povezivanja naše dijaspore samaticom.

Tako je pred nama jedan od velik-ih dogadjaja u organizaciji našeg lista,Srpski filmski festival îkago, koji }e bitiposve}en stogodišnjici završetka Velikograta i srpsko-ameri~kog prijateljstva.

Kroz naš filmski festival i filmove“Zaspanka za vojnike“, “Milutin Mati} –Oko sokolovo“, kao i propratnu izlo`bufotografija iz Prvog svetskog rata, najedan lep na~in priseti}emo se svojeistorije i obeleìti ove velike datume zasrpski narod.

Zabele ite ove datume i vidimo se naSrpskom filmskom festivalu u ikagu 7. 8. i 9.decembra, u raskošnom Muvico bioskopu.

Do tada vas srda~no pozdravljamoi zahvaljujemo što ste svih ovih godinabili uz nas.

Iskreno vaša,Slavica Petrovi}, sa redakcijom

3


Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

U susret 6. Srpskom filmskom festivalu

u îkagu strane 6-7

Za otad`binu se sve daje strana 8

EQUITA: Ljubavna pri~a porodice Djokovi} strana 9

êstitke na{em listu strana 10

Vanjini biseri: Sre}na ti slava, firmo

Srpske sahrane strana 11

Matija Be}kovi}: Raspr{eni u svetu,

a uvek prisutni u Valjevu strane 12-13

Ljubav do groba strana 14

Velikani srpskog glumi{ta: Mija Aleksi} strana 15

Srpski filmski festival îkago 2018. strana 18

“Maksimum” - pri~a o nama strana 20

Kako je Jelena Vukanovi} postala Ilona stra{na strana 21

Sport: Nema ruà bez trnja strana 22

Teniske bravure na njemu i van njega strana 23

Dogadjaji iz konzulata strana 24

Pravoslavlje - Sveti Vladika Nikolaj @i~ki strana 25

Horoskop za oktobar strana 26

[titi glavu ali je i krasi strana 27

In memoriam:

Predrag Ejdus / Smilja Avramov strana 28

êstitke - mediji strana 29

Vedra strana Ogledala strane 30-31TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina,

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Oktobar 2018.

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Slavica Petrovi}

Iz redakcije

4 Oktobar 2018.

HANGING GARDENS 8301 W. Belmont Ave. River Grove

Srb info

Kosovski predsednikHa{im Ta~i iznenada je usubotu 29. 9. posetio

Gazivode. Uz podr{ku jedinicaROSU, u vi{e oklopnih vozila,koja su prema do sada dostupniminformacijama o~evidaca, kipovalai ~amce i brzo se kretala, obratiose malobrojnim okupljenim medi-jskim ekipama sa same brane, gdeje nedavno sam predsednik Srbijetakodje govorio medijima, dodu{eu mnogo ve}em broju. Pre togapripadnici specijalne jediniceROSU, naoruàni i sa fantomka-ma opkolili su objekat Centra zasport i kulturu i Crvenog krsta najezeru Gazivode i kontrolisali susve prilaze objektu.

Istovremeno sa posetomi medijskom pa`njom u vezi saovim Ta~ijevim iznenadnimboravkom na Severu, u Pri{tini seodràvaju demonstracijeSamoopredeljenja upravo protivkosovskog predsednika i njegoveideje “korekcije granica“ gurnutesu u drugi plan.

Iz Srbije su odmahreagovali, predsednik AleksandarVu~i} izdao je naredjenje ministruunutra{njih poslova Neboj{iStefanovi}u i na~elnikuGeneral{taba VS MilanuMojsilovi}u da podignu na najvi{inivo borbene gotovosti svoje insti-tucije – policiju i vojsku.

Ovim aktom specijalnihjedinica ROSU pogaèno je vi{emedjunarodnih sporazuma, dogov-ora i dokumenata, rekao je Vu~i}.Prekr{en je ~lan devet prvogbriselskog sporazuma koji uredju-je lanac komandovanja, i to tako{to Srbi ni na koji na~in nisu biliobave{teni o toj vojnoj akciji, pri~emu su svih 110 do 130 pripad-nika ROSU bili Albanci, a kojinisu imali veze s kosovskom poli-cijom Sever, niti sa regionalnomkomandom koju ina~e vodi Srbin.Takodje, dogovoreno je da }eregionalni komandir saradjivati sadrugim komandantima, a ni tonije po{tovano, jer niko od

komandanata srpske nacionalnostinije obave{ten o akciji. Pogaènisu jo{ Sporazum o slobodi kretan-ja, Rezolucija 1244 , na koju sene obaziru ni Albanci, ali ni nji-hovi zapadni saveznici. I,kona~no, pogaèn je sporazumvojnotehni~ki i to u vi{e ta~aka,posebno u delu koji se odnosi naulogu Kfora, upozorio je Vu~i}.

Komentari{u}i Ta~ijevuizjavu da je uìvao u lepoti kojaje dar od Boga, Vu~i} je naglasioda je Ta~i trebalo da zna da jejezero ve{ta~ko, da ga lepotomnije obdario Bog, nego ~ovek i daje taj ~ovek Srbin, jer to suve{ta~ko jezero napravili Srbi.

Upad ROSU i zauziman-je jezera Gazivode vojni analiti~arMiroslav Lazanski ocenjuje kao~istu provokaciju Pri{tine ipoku{aj Ha{ima Ta~ija da se na

unutra{njem planu reafirmi{e kaojak igra~ i da se istovremenoisprovocira Srbija i vidi {ta }euraditi na{e rukovodstvo. On jenaglasio da se u ovom slu~ajuradi o direktnom poku{aju plja~keimovine Srbije budu}i da jezeroGazivode zalazi u uù teritorijuRepubliku Srbije.

‘’Ako zauzmu Gazivode,oni su izvr{ili i agresiju i na deoteritorije centralne Srbije’’, rekaoje Lazanski. On je potez ROSUozna~io provokacijom Pri{tine ipoku{ajem Ta~ija da se naunutra{njem planu reafirmi{e kaojak igra~ i odlu~an lider. Lazanskije uveren da zauzimanje jezera

Gazivode ne}e zavr{iti kao politi-ka svr{enog ~ina i da }e kosovskespecijalne jedinice morati da sepovuku, jer }e Srbija takav zahtevuputiti Kforu i zapadnim centrimamo}i, pre svega SAD.

‘’Vrlo je neobi~no dadan nakon razgovora predsednikaSrbije Aleksandra Vu~i}a iameri~kog ambasadora u Srbiji,ROSU upada na sever KiM. To jevi{e nego bezobrazluk Pri{tine ionih koji su njihovi mentori’’,rekao je Lazanski. On je naveo daPri{tina nikad ne preduzima bilokakvu akciju te vrste bez saglas-nosti svojih mentora. âk i da jere~ o samostalnom potezuPri{tine, Lazanski kaè daAmerikanci imaju mehanizme dau roku od pola sata upozoreAlbance da se povuku i da to nemogu da rade.

Vide}emo da li je ovoprovokacija da se vidi kako }eBeograd reagovati i da se anulirafijasko kosovske diplomatije uUN i da se minimizira posetapredsednika Vu~i}a Moskvi,istakao je Lazanski.

Nekoliko dana posleovog akta, Vu~i} se sastao sa{efom ruske dràve VladimiromPutinom, da bi, kako je rekao,traìo konkretnu politi~ku podr{kuza Srbiju i dodao da smo, bezobzira na napore Srbije dapostigne kompromis i podrì mir istabilnost, veoma daleko od bilokakvog re{enja pitanja Kosova iMetohije. Naglasio je da je na{a

zemlja suo~ena sa svakodnevnimprovokacijama.

Srpski mediji pi{u da jemisija Kfora bila obave{tena da}e sever pokrajine posetitipredsednik privremenih kosovskihinstitucija Ha{im Ta~i.Medjunarodne mirovne snagekoje su pod direktnom NATOkontrolom, navodno, nisu znaleda su u Ta~ijevoj pratnji bili ipripadnici specijalnih kosovskihjedinica ROSU. Glavni portparolKfora Vi~enco Graso je ranijenegirao da su sa Ta~ijem bili pri-padnici ROSU, ve}, kako jerekao, privatno obezbedjenjepredsednika Kosova, uz podr{kukosovske policije. Ipak, nijeodgovorio kako je mogu}e daTa~ijevo privatno obezbedjenjeima 12 snajperista koji su saokolnih brda “pokrivali“ ovaj deo

Kosova. Koliko sve to odgovaraistini, najbolje se vidi iz ~injeniceda je u {irem rejonu hidroelek-trane bilo vi{e od 100 naoruànihpolicajaca. Osoblje Unmika nijebilo obave{teno niti uklju~eno uposetu predsednika privremenihkosovskih institucija Ha{imaTa~ija jezeru Gazivode 29. sep-tembra, izjavila je portparolkaUnmika Sanam Dolat{ahi. Medijidodaju i to da o~evici tvrde dadok je Ta~i posetom provociraolokalne Srbe, na nebu je bilonekoliko NATO dronova.

Zahvaljuju}i Pekingu,Savet bezbednosti Ujedinjenihnacija ponovo }e diskutovati o

pitanju Kosova i Metohije na sed-nici u novembru, pi{u “Novosti“.Kina }e slede}eg meseca bitipredsedavaju}a svetske vlade i udnevni red }e uvrstiti izve{taj gen-eralnog sekretara AntonijaGuteresa o situaciji na KiM, zarazliku od Velike Britanije koja jespre~ila da se on razmatra tokomavgusta, kada je imala predse-davaju}u poziciju, navodi list.Stopama Londona, kako listpodse}a, po{ao je i Va{ington,koji je po rotiraju}em redosledukrojio plan rada za septembar, pasu i SAD isto tako izbegle da seraspravlja o Kosovu i Metohiji.

Ali srpska delegacija jeGeneralnu skup{tinu Ujedinjenihnacija iskoristila da lobira protivpriznanja nezavisnosti Kosova. Dokraja godine izmedju pet i 10zemalja povla~i priznanje nezavis-nosti Kosova i Metohije, najavioje ministar spoljnih poslova IvicaDa~i}. Prema njegovim re~ima, toje ishod sastanaka koje je srpskadelegacija imala. Da~i} kaè daneke zemlje i ne znaju da su priz-nale nezavisnost KiM, te je, navo-di, bio u situaciji da mu ministarspoljnih poslova Somalije kaè da“oni smatraju da je KiM deoSrbije i da podràvaju teritorijalniintegritet“. “Ja mu kaèm, hej,~ove~e, ali vi ste priznaliKosovo“, isti~e Da~i} i dodaje daon aktivno radi na tome da serevidira spisak zemalja koje supriznale Kosovo, ali da se tomeprotive privremene vlasti uPri{tini, jer, kaè, “oni to nesmeju da kaù svojim gradjani-ma“.

Podse}a i da je tokomsastanaka u UN saznao daOman, Uganda i Lesoto nisupriznale nezavisnost KiM, a daih je Pri{tina svrstala u zemljekoje to jesu u~inile. Da~i} seosvrnuo na posetu pri{tinske del-egacije u UN i istakao da jeSrbija uputila protest UN, kao{to je to u~inila svake godine dosada, jer, isti~e, pri{tinska dele-gacija zloupotrebljava prisustvou UN. Naveo je da je pri{tinskudelegaciju ~inio 41 ~ovek, {to je,navodi, delegacija ve}a od onihkoje su imale neke velikedràve, prenosi Tanjug.

5Oktobar 2018.


MARIJANA MALJKOVI]

Odspecijalnog izve{ta~a

PROVOKACIJE I NEIZVESNOST NA KOSOVU

Politika

6 Oktobar 2018.

Film ZASPAN-KA ZAVOJNIKE ig l u m a cT I H O M I RA R S I ]OTVARAJUFESTIVAL .

SPECIJALAN GOST: rediteljSLOBODAN [IJAN, sa digitali-zovanim filmom KO TO TAMOPEVA. O~ekuje se i velika zvez-da MILO[ BIKOVI], koji bi tre-balo da se pokloni publici posleprikazivanja filma JU@NI VETAR(dogovori u toku).

“Zaspanka za vojnike“,najbolji srpski film u ovoj godini,reditelja Predraga GageAntonijevi}a, snimljen po motivi-ma “Srpske trilogije“ StevanaJakovljevi}a, premijerno prikazan1. novembra u Beogradu u okviruprograma zvani~nog dràvnogobeleàvanja zavr{etka Velikograta, u kome je srpska vojskaodnela istorijskep o b e d e ,zvani~no }e

otvoriti ui m eV l a d eS r b i j e ,

specijalni savetnik Ministarstvakulture i jedan od glumaca ufilmu Tihomir Arsi}. Specijalnigost Festivala bi}e slavni srpskireditelj Slobodan [ijan, koji }e sepokloniti publici i razgovarati osvom antologijskom filmu KO TOTAMO PEVA.

“Zaspanka za vojnike“reditelja Predraga Antonijevi}a,po scenariju Nata{e Drakuli} i pomotivima “Srpske trilogije“Stevana Jakovljevi}a, po ocenipublike i mi{ljenju mnogih film-skih poslenika najbolji je srpskifilm u ovoj godini.

Stevan Jakovljevi} je bioprofesor biologije i u~esnik Prvogsvetskog rata, dolazi na20-godi{njicu rata i otvaranjespomen-kosturnice, u selo gde jenekada boravio zajedno sa svojomprvom ratnom jedinicom, Petomtobdìjskom baterijom. U ovojpri~i o hrabrosti i prijateljstvu, likpotporu~nika Aleksandra ~ija sesudbina saz-naje nak r a j u ,

pokaza}e i za{to je srpska vojskauprkos svim neda}ama uspevalada iznese tolike vojne poduhvate,jer je jedan ~ovek, poru~nik,nadredjeni svesno `rtvovao svojìvot, pre toga ugled i ~ast, da bispasao bar jednog svog vojnika.

“Film je jedna patriotska~itanka. On se pre svega obra}amladim ljudima. Zato nemamonijednu psovku u filmu, semjedne, i to na kraju, kao u ’Mar{una Drinu’, ali kaèm to mi je biouzor“, rekao nam je rediteljPredrag Antonijevi}. Takva je i

muzika koju jek omp o n o -v a l aAleksandraK o v a ~ .“Ta pesma

j e

ne{to {to verujem da }e daleko ijako zvoniti i zato {to svi mi kojikad je slu{amo, pla~emo“, nas-tavlja Antonijevi}.

Zaspanka, iako kao re~podse}a na uspavanku, zapravo jeime samoniklog cveta iz grobovavojnika. “Jedan je poetski simbolsvih tih na{ih predaka izginulihbrane}i otad`binu“, zaklju~ujejedan od najve}ih srpskih reditel-ja Predrag Gaga Antonijevi}, kojije dobar deo ìvota proveo uAmerici, gde je imao i veomazapaène radove.

Velikan srpskogglumi{ta Tihomir Arsi}, u ovomfilmu ima zapaènu ulogu ocavojnika Radojka.

“Radujem se {to }u se ufilmu pokloniti u ime velikefilmske ekipe koja je stvaralaovaj film koji je obeleìo red-itelj, mojdobar prijateljG a g aAn ton i j ev i } .To je film kojinam jenedostajao jerje svedo~anst-vo vremena okome se nedo-voljno zna.Veli~a snagusrpskog naro-da i na{ihs u n a r o d n i k akoji suneizmerno voleli svoju zemlju ikoji su u svakom trenutku bilispremni da daju svoj ìvot za

nju. I mnogi su to u~inili. Velikoim hvala za to. Ovo je se}anjena njih. Ovo je zahvalnost zaone koji su dali svoj ìvot zasvoju otad`binu. Hvala Gagi isvima koji su u~estvovali uovom velikom projektu kojim}emo obeleìti 100 godina odokon~anja velikog rata, ali i 100godina prijateljstva saAmerikom, sa kojom smo uvreme predsednika VudroaVilsona i na{eg Mihajla Pupinaimali sjajne odnose. Verujem da}e se to prijateljstvo obnoviti iovakva podse}anja su podsticajza to. Bi}emo sre}ni ako sanama bude i gradona~elnikîkaga, jer su îkago i na{Beograd bratski gradovi“, kaèTihomir Arsi} i nastavlja:

“Iako sam obi{ao ceosvet, nisam do sada bio uAmerici. Bio sam u Kanadi, ali

za Ameriku je uvek trebalo vre-mena. Amerika je velika zemlja ipotrebno je vreme da je obidjete.

Festivali

JASNA STANOJEV

Odstalnog saradnika

U Patrijar{ijskom dvoru vode}i kreativni tim produkcije primio je Patrijarh Srpski Irinej i dao svoj blagoslov za film.

RediteljSlobodan [ijan

Scena iz filma sa Tihomirom Arsi}em...

U Americi imam puno prijatelja. Naro~itoimam prijatelje u Srpskoj pravoslavnojcrkvi. Vladika Longin je moj stari pri-jatelj, koga neizmerno cenim, po{tujem ivolim. Verujem da }e i on do}i naameri~ku premijeru ovog filma. Obave{tensam da }e organizatori sa na{omAmbasadom i Generalnim konzulatomorganizovati prigodnu izlo`bu posve}enupomenutim velikim godi{njicama. Srbi ina{i ameri~ki prijatelji zasluùju da im sepredstavimo na najlep{i na~in.

Film kojim se predstavljamo jeblagoslovio i na{ patrijarh Irinej, kada jeu Patrijar{ijskom dvoru primio vode}ikreativni tim produkcije tog filma.Verujem da }u uspeti i da te nedelje pose-tim Novu Gra~anicu na Tre}em jezeru i dase posle liturgije u saliobratim na{im ljudimajednim posebnim pro-gramom ’Od Kumanovado Kajmak~alana’.Verujem da }e u tomepublika uìvati. A zaslede}u godinu plani-ram da se u îkagu ijo{ nekim ameri~kimgradovima, gde uve}em broju ìve na{i ljudi,predstavim jednim posebnimpatriotskim programom, ~iji jesmisao borba protiv asimilacije io~uvanje nacionalnog identiteta.Pri~u o onome {ta sve namerava-mo da ~inimo nastavi}emo usko-ro. Vidimo se u îkagu“,zaklju~io je istaknuti srpski umetnikTihomir Tika Arsi}.

U filmu, pored Tihomira Arsi}a,igraju i Aleksandar Ber~ek, IvanDJordjevi}, Marko Gvero, NenadOkanovi}, Rado{ Baji}, Nikola Ili}, MarkoPavlovi}, Stefan Radonji}, Petar Kokinovi},Jovan Gulan i drugi. Producent filma jepoznata srpska filmska ku}a “Komuna“,koju predvodi Maksa ]atovi}.

U razgovoru sa g. AleksandromVlajkovi}em, selektorom Festivala, koji usaradnji sa direktorkom Festivala SlavicomPetrovi} utvrdjuje program, saznajemo da}e repertoar vrlo uskoro biti zavr{en i kom-pletno objavljen:

“Imamo, kao i uvek, velikuponudu filmova i pored ~etiri igranafilma ima}emo i ~etiri dokumentarnafilma. Moramo biti iskreni i re}i da jeovogodi{nja filmska produkcija igranih

filmova bilaskromnija negoina~e. Ipak, sig-urni smo da }eto biti najboljifilmovi. Namaproducenti nudemnoge filmove,ali su na{i kri-terijumi visoki.Siguran sam daje na{ izborsrpskih filmovabolji nego nave}ini festivalau Srbiji. Miimamo dobrup r o d u k c i j u

dokumentarnih filmova i tu imamo prob-lem da od velikog broja dobrih filmovaizaberemo najbolje.

Od dobrih igranih filmova o~eku-jemo da }e na Festivalu biti prikazan “Ju`nivetar“. To je film za one koji voleuzbudljive akcije, vratolomnu vo`nju, kojivole ne`ne mangupe sa beogradskih ulica,koji tragaju za boljim ìvotom ... Reditelj iscenarista Milo{ Avramovi}, koji je i pro-ducent filma, li~no nam je obe}ao da jesaglasan da se film prikaè. Glavna zvezdafilma i na{e filmske scene je upoznat satim i poku{ava da uklopi ranije preuzeteobaveze sa terminima festivala. Svi verujuda }e se kockice sloìti“, kaè Vlajkovi}.

Pitali smo ga da li je izvesnoda }e publika u îkagu videtiSlobodana [ijana i digitalno restau-

risanu verziju filma “Ko to tamopeva“?

“Proslavljeni slavni srps-ki reditelj Slobodan [ijan nam

dolazi. @ao nam je {to i scenaristaDu{an Kova~evi} nije mogao dadodje, jer on izbegava letavionom. Direktorki Srpskog festi-

vala u îkagu SlaviciPetrovi} dolazak [ijanaje ve} potvrdjen.Raduje se susretu saîka{kom publikom i{to }e biti u prilici dasa njima razgovaraposle projekcije filma.

Bez obzira na to {to su mnogi taj film videlibezbroj puta i {to znaju mnoge dijaloge izfilma, ovo }e biti potpuno nov doìvljaj togfilma.

Taj film je nastao pre skoro 40godina, a i dalje je aktuelan. Nije isto gle-dati ga na televiziji i velikom bioskop-skom platnu i zvukom bioskopskog sis-tema u dru{tvu prijatelja. Siguran sam da}e svi u tome uìvati u neprevazidjenimkomi~nim situacijama u filmu. Naàlost,od 12 profesionalnih glumaca koji suu~estvovali u tom filmu samo je ~etvoroìvih – Ber~ek, Neda, [timac i BoraStjepanovi}. ’Ko to tamo peva’ je prvidigitalno restaurirani film. Svakako jer jeto i jedan od najboljih filmova svih vre-mena i zato ga treba ponovo videti“,zaklju~uje Aleksandar Vlajkovi}, i pozivapubliku da rezervi{e ovr datume za vremetrajanja Festivala.

Dovidjenja na Festivalu srpskogfilma u îkagu!

7Oktobar 2018.


Festivali

Srpski film festival îkago7. 8. 9. decembar 2018.

Sa snimanja filma

8 Oktobar 2018.Istorijske li~nosti

Dragutin Mati}, sel-jak iz Kaletinca,ispod Suve pla-nine, ~ovek sanajslavnije ratne

fotografije, objavljene u mnogimnovinskim izve{tajima sa boji{ta,kasnije u hronikama i albumimaratova vodjenih na na{em tlu ...

Slika je poznata. Ime~oveka na njoj pogre{no jeobjavljivano. Ponekad je, umestoimena, ispod fotografije stajaonatpis: “Oko sokolovo“, ili“Srpski vojnik-izvidja~ na Drini”.

Slika jeobi{la svet, stigla je do dalekogJapana. Otuda je doprla vest da jejedan japanski stru~njak napraviostudiju o psihofizi~koj napregnu-tosti ovog ratnika. Iz pogledaDragutina Mati}a japanski psi-holog je video kako nepismenisrpski seljak ho}e da prodre utajne velikog manevra neprijateljai da o tome obavesti svojukomandu.

Dragutin Mati}, kon-janik i pe{ak, nije mario za naukui studije, nije znao {ta je to psi-hologija, on je jedino znao da seneopaèn privu~e neprijatelju, daga prebroji, vidi kako jenaoruàn, da se zatim neopaènvrati na poloàj i o tome obavestisvoje stare{ine.

Svaki njegov izve{tajbio je pouzdan, i dragocen. I nije~udo {to su mu stare{ine,komandir ~ete poru~nikAleksandar Mijalkovi}, koman-dant bataljona kapetan VladimirPe{i} i komandant puka Mili}Mili}evi}, poveravali samo onezadatke u kojima se ispoljavajusnala`ljivost, mudrost, lukavstvo,sr~anost ...

Ratna slika DragutinaMati}a je obilazila svet, ali donjega nije doprla. Sve do pojavegramofonske plo~e “Mar{ naDrinu“. Na omotu plo~e bila je~uvena fotografija. Stari ratnicisu odmah prepoznali DragutinaMati}a. Kostadinka Savi}, kojaìvi u Ni{u, poznavala jeDragutina Mati}a. Kad je videlaomot na plo~i, uzviknula je:“Pazi, Dragutin Mati} “ Kupila jeplo~u i poslala je u Kaletince, naMati}evu adresu. Tako seDragutin Mati} ponovo setiovojevanja, Cera i Kolubare,Ma~kovog kamena i albanskih icrnogorskih gudura. Prise}ao seda su se neki ljudi sa fotograf-skim aparatom kretali oko njega,

da su ga slikali ...Mati}evo vojnikovanje

trajalo je punih devet godina. Ukadru se na{ao 1910. godine.Dvanaeste je ratovao s’ Turcima,trinaeste sa Bugarima, ~etrnaestesa {vabama. Bio je medju onimakoji su na Krfu, oporavljeni,pevu{ili: “Ko ne zna {ta su mukete{ke neka predje Albanijupe{ke...“ Odatle, sa Krfa, nose}i usrcu mu~ne uspomene na svojemrtve drugove, koje su najpresahranjivali na malom groblju apotom bacili u more, oti{ao je naSolunski front.

Posle vojnikovanja iratovanja Dragutin Mati} je bioono {to i pre toga: pe~albar.Odlazio je u Semberiju, Ma~vu,[umadiju, pravio ciglu, crep,}eramidu. Zime je provodio saporodicom u rodnom Kaletincu,ispod Suve planine.

Retko je govorio o ratu.Nije pominjao ni svoja odlikovan-ja. U stvari od po~etka Drugogsvetskog rata nije ih vi{e ni imao.Njegova èna Kruna, pla{e}i seBugara, spakovala je odlikovanja

i jo{ neka dokumenta u drvenisanduk i zakopala u pesak, blizureke. U~inila je to 1941. godine.Kruna je najvi{e strahovala odBugara, jer je u prvom svetskomratu bila svedok njihovih zversta-va.

Tako su zauvek nestalaznamenja o snala`ljivosti i

hrabrosti DragutinaMati}a u tri rata.Pone{to je, kasnije, ion sam èleo dasa~uva od zaborava,pa je svojim sinovimapri~ao pokojiuzbudljiv i dramati~andogadjaj. Njegov otacPe{a i deda Mata bilisu poznati odgajiva~ikonja. Tako seDragutin jo{ kaode~ak navikao nasedlo. Najsigurniji jebio na konju. Kad jestasao, uzeli su ga ukonjicu. Bio je rodjeniizvidja~.

Rat mu,govorio je svojimsinovima, nije bioteàk, uprkos nesta{ici

municije, hrane, uprkos dugimmar{evima i jahanju. Najteè muje bilo preko vrletnih albanskihstaza, po ci~i zimi, gladan, punva{iju. Va{ke niko nije mogao dasavlada, mnoìle su se. Tri mese-ca bez presvla~enja. Sedam danabez ijednog zalogaja.

U Valoni smo dobili

ve{, na Krfu odelo, novo. OdFrancuza. Staro je skupljeno nagomilu i spaljeno. Sa Krfa uSolun, potom na front.

Krenuli smo saKajmak~alana. Nemci i Bugari suu po~etku dali snaàn otpor, alismo ih razbili i oni su se zaus-tavili u Banatu i na bugarskojgranici. U Loko{nici je jedan stariseljak jo{ u po~etku rata zakopaodva velika bureta vina. To nisuotkrili ni Nemci ni Bugari. Kadsu nai{le srpska i francuska vojs-ka, seljak je otkopao burad i vinopodelio vojnicima. Plakao je odradosti. Pri~ao je kako su Bugariàrili i palili po selima oko Ni{a.

Iz Loko{nice idemo dosela Grkinja i Barbe{a do Ni{ave.

Sa mnom su narednik Voja Dini},Mihailo Bakarelac iz Sopotnice,Randjel iz sela ]elije, MilutinStamenkovi}, kom{ija izKaletinca i komandir voda pot-poru~nik Dragi}evi}, iz DonjeTrnave.

Bio sam samo jednomranjen i to na Gruni{tu, ali samranu brzo zacelio. Svog te{koranjenog druga LjubaMilenkovi}a nosio sam ranjenogsa Cera nekoliko kilometara. Onme je molio da ga ostavim, alinisam to mogao da u~inim pocenu svog ìvota. Le~en je uni{koj bolnici. Posle smo se ~estovidjali.

Dragutin Mati} je umro1. januara 1970. godine u rodnomselu. @iveo je 82 godine. Iza sebeje ostavio sinove Randjela,zemljoradnika, Blagoja, dugogo-di{njeg novinara “Politike“, k}erKristinu, koja ìvi u Ovsinjincu,dvadeset tri unuka i praunuka.

Bio je, premaBlagojevim re~ima, ~ovekneobi~ne skromnosti. Kad god jezapo~injao pri~u o ratnim dogad-jajima, prekidao je onog ~asa kadje trebalo da pomene svojuli~nost. Bojao se da ne li~i na

hvaljenje. Osim toga, smatrao jeda tu nema {ta da se govori. Toje za njega bila bitka zaotad`binu. A otad`bini se dajesve. Bez roptanja i bez hvaljenja.

Kad se, krajem decem-bra 1969. Godine, razboleo, tre-balo je da se prebaci do bolnice.Ali, kako? Sneg je zavejaoputeve ispod litica Suve planine.Kad bi lekar mogao da se probi-je do sela! Za nevolju starog rat-nika saznalo se u ni{kom garni-zonu, pa je hitno upu}en vojnihelikopter sa lekarom. Ali, kadsu se spustili u Kaletincu, lekarje zaklju~io da Dragutin Mati} nebi mogao da podnese taj let.Umro je dva dana kasnije.

Antonije Djuri}

Dragutin Mati} – OKO SOKOLOVO (1888—1970)

ZA OTAD@BINU SE DAJE SVE

Film o Dragutinu Mati}u, kroz ~iji ìvotje prikazana pri~a srpskog vojnika uVelikom ratu, iz produkcijske ku}e SYNOPSIS bi}e prikazan na našem SRPSKOM FILMSKOM FESTIVALU

CHICAGO 2018.Ne propustite priliku da

pogledate ovaj film.

9Oktobar 2018.


Usamom centru MonteKarla, elitnom deluKneèvine Monako,

najbolji srpski teniser svih vreme-na Novak Djokovi} i njegovasupruga Jelena otvorili su prvi ijedini restoran veganske i bezg-lutenske zdrave hrane EQVITA.Equita restoran je pri~a o zdravlju,ishrani i ljubavi i predstavlja jedandruga~iji koncept ishrane i ìvotauop{te. Redakcija “Ogledala“obi{la je ovaj ~uveni restorannajomiljenijeg Srbina, koji je triputa izabran za najboljeg sportistusveta.

Restoran je veoma har-moni~no osmi{ljen, ambijent sadvadesetak stolova koji ostavljajuutisak komfora i osje}aja pripad-nosti prirodi. U restoranu pre-ovladjuje boja mora, a na jednomod zidova je i fotografijaprin~evskog para od Monaka,Alberta i [arlin, {to je ovde uMonte Karlu uobi~ajeno.

Iznad samog ulaza nat-pis: “FROM NATURE WITHLOVE“, a na zidu levo, koji jepodeljen svetlosnim neonkama iasocira na teniski teren, slede nat-pisi: “Sre}a, mogu}nost, prirod-nost, ishrana, sve` vazduh,verovanje, zdravlje, nada, prome-na”, ispisano velikim slovima,pored kojih se nalaze citati neko-liko filozofa, mislilaca i istori~ara(Hipokrat, Hant, Urih…).

Sa puno ljubaviosmi{ljena je Equita i sastoji se izzatvorenog restorana, ispred kojegse nalaze {est sto~i}a, u{u{kanihzelenilom i velike ba{te preko putaulice. U ba{ti su kau~i sa fotelja-ma, niskim i visokim stolovima.Jedan deo je posve}en najmladji-ma, pa su tu i igra~ke za njihovuzabavu. A za ljubitelje stonogtenisa je postavljen i sto. O~igled-no je da je ovo mesto za celuporodicu, za sve generacije.

Ovaj harmoni~ni kutakNovaka i Jelene Djokovi} inspiri{evas na prirodu i zdrav izbor hrane.Na svakom meniju stoji uvodnicitat sa potpisom autora NovakaDjokovi}a i nije ~udo da vasEquita navodi na razmi{ljanje odruga~ijoj ìvotnoj filozofiji.

Na meniju restoranaposebno mesto pripada prirod-nim smutijima koji nose pot-pis porodice Djokovi}. Patako nailazimo na nazive“Novakova tajna”, “Jeleninsjaj” i “Stefanov {ejk“. Alipored zdravih napitaka,restoran vam nudi veliki izborsalata, glavnih jela, deserta ipi}a. Voda je se poznatih

izvora iz Italije. A tu je i nekolikovrsta vina, {ampanjca i bezgluten-skog piva, pa ko èli moè i danazdravi. Pa`ljivo su izabrani inapici za one koji vole kafu ivo}ne sokove od raznog biolo{kiodgajanog vo}a.

Predstavili smo se i reklida smo iz srpskih novina izîkaga ljubaznom Janaki izSilanke, koji se posebno potrudioda bude usluàn i dobar doma}in.

- Novak ~esto dolaziovde kada je u Monte Karlu, bioje ju~e na ru~ku sa suprugomJelenom – kaè nam Janaka idodaje sa osmehom na licu: –Velika je privilegija raditi zaNovaka, sa odabranim i vrsnimmajstorima veganske hrane, kojapromovi{e sklad i harmoniju

medju ljudima i prirodom.Strpljivo nam je pri~ao o

sastojcima zdrave hrane sa menijai sa koliko pa`nje i ljubavi sehrana bira i priprema u restoranuEquita. Kaè da ovde dolaze ljudiiz celog sveta. Neki zbog ovakvogkoncepta hrane, neki zbogNovaka, ali uglavnom svi odlazesiti i zadovoljni.

Traìli smo da nampomogne pri izboru hrane sa nji-hovog menija, s obzirom na to dase na{ na~in ishrane razlikuje odovog. Pa`ljivo nas je ispitivao {tavolimo i na osnovu toga nampredloìo obrok “ogoljeni burger“i “Budinu salatu“. Naru~ili smo isupu od pe~uraka i pored toga {tosmo poznati gurmani i ljubiteljiro{tilja, izbor nam se dopao.Hrana je bila veoma ukusna, pa sutako ~inija i tanjiri za ~as ostaliprazni, a mi smo do ve~ere biliispunjeni sito{}u i lepim utiscima.

Oti{li smo iz Equitezadovoljni i veoma ponosni nana{eg Novaka, koji u najelitnijemdelu ovog prelepog grada imasvoj restoran. @elimo mu da ovopreraste u lanac – fran{izurestorana po celom svetu, jer na{

Nole, svojim pobedama, skrom-no{}u i dobrotom to zasluùje.Novak jeste svetski, ali na{.Misija Novaka i Jelene jeo~igledna. Oni vam sa punoljubavi i pa`nje predstavljaju nekidruga~iji svet i ìvotni izbor, krozsvoju pri~u.

Iz velike staklene ~inije,na samom izlazu iz restorana,dobili smo nekoliko suvenira sanatpisima:

“Uìvajte u darovimaprirode“, “Jedite dobro, da biste sedobro ose}ali“, “Jedite manje{e}era, vi ste dovoljno slatki“.

Imali smo sre}e da se saNovakom Djokovi}em sretnemoubrzo nakon odlaska iz MonteKarla, u îkagu. Bila nam je ~astbiti u njegovom dru{tvu, a on namse zahvalio na poseti i pohvalamanjegovom restoranu, a naro~ito naovoj reportaì koju objavljujemo u“Ogledalu“.

Uverili smo se, po kozna koji put, a sada posebno, daovaj mladi ~ovek, koji promovi{esvoju zemlju svuda {irom sveta,pored svojih sportskih sposobnos-ti, ima mnogo lepih manira i ljud-skih vrednosti.

U poseti restoranu Novaka Djokovi}a u Monte Karlu

EQUITA EQUITA EQUITA EQUITA EQUITA EQUITA LJUBAVNA PRIÂPORODICE DJOKOVI]

Sa lica mesta

10 Oktobar 2018.êstitke i JubilejiPOVODOM PROSLAVE 17. GODINA NA[EG LISTA OGLEDALO

- Draga Slavice,sre}an je svakiroditelj koji ima deteod 17 leta. Tako i ti, ai mi kao saradnicigledamo na Ogledlaokao na velikonaše dete koje ulazi uveliki svet, hrabro,odva`no i dostojanstveno. Sre}an murodjendan!Dr Marko Lopušina, novinar i pisac

- Malo je ~asopisa usrpskom rasejanjukoji tako objektivno ikvalitetno piše ipredstavalja srpskiglas u tudjini kaoOgledalo.Nek nam postoji namnogoja ljeta.Sre}no!Mi}a Jakši}, predsednik Matice isel-jenika Srbije i Srba u regionu

- Mi iz Niša spremnismo ~uda da pravimogde god da smo.Tako je nastalo i vašeOgledalo, kome~estitam 17 godina.Vukman Krivoku}a,slu`benik Uprave zadijasporu i Srbe uregionu Ministarstva spoljnih poslo-va R. Srbije iz Niša

- Najbolje srpskoOgledalo nalazi se uîkagu. U njemu seogleda i celaAmerika, i Srbija i~itav svet. Bravo!Dr Borko Ðordjevi},hirurg iz Beograda

- Ono što je bilaDuga, magazin zasve Srbe za Srbiju, toje ogledalo za Srbe uemigraciji. êstiamna uspešnom radu.Milomir Mari}, nov-inar Hepi televizije

êstitam Slavici isaradnicima SRP-SKOG OGLEDALAna jubileju 17 godinarada.Pruàju}i na{ima uemigraciji informaci-je, radost ipovezanost medjusobom, kao i sa na{om zemljom.@elim svima lep provod na lepoosmi{ljenoj proslavi “[e{irijadi uOgledalu“ i nadam se da }ete svi“SKINUTI SESIRE “ u znak po{tovanjaSlavici, uredniku Srpskog Ogledala!Ja nemam {e{ir ali ti skidam kapuSlavice!Nada Cvetanovi} valjevka sa Floride.

ÊSTITAM“Ogledalu”, gospodjiSlavici i ~itaocimaveliki jubilej. Zelim da OGLEDA-LO nastavi da budedeo bogate kulturneba{tine Srba u maticii na americkom kon-tinentu, ali da bude i projekcija pros-periteta i napretka svekolikog srpstva. Va{ Rado{ Baji}

ÊSTITKE NA[EM LISTUSRE]NA 17. GODIŠNJICA I JO[

PUNO USPEŠNIH GODINAUo~i smo rodjendana “Srpskog ogledala“, kome sam kumovao i ohrabrio

osniva~a, moju drugaricu Slavicu Petrovi}, da pokrene glasilo. Kao neko ko od nov-inarstva ìvi, preneo sam joj i svoja razmi{ljanja o svemu tome. U tim razgovorimaprihva}en je i moj predlog naziva lista, koje je danas najzna~ajnije srpsko {tampanoglasilo u Americi. Ponosan sam {to sam u tome u~estvovao, a najve}e zasluge pri-padaju, naravno, Slavici. Prosto ne mogu da verujem da “Srpsko ogledalo“ traje ve}17 godina. To je veliki jubilej ne samo za Slavicu i za one koji su joj pomagali dau tome uspe, nego i za Srbe u Americi i Srbe celoga sveta i dràvu Srbiju.

“Srpsko rasejanje“ ispunjava va`nu misiju u borbi protiv asimilacije i zao~uvanje nacionalnog srpskog identiteta. ûva tradiciju i obi~aje srpskog naroda.Neguje maternji, srpski jezik na{eg naroda, ~uva srpsku pravoslavnu veru i drugenacionalne vrednosti. Neki na{i ljudi u Americi nisu ni svesni zna~aja glasila namaternjem jeziku. Naàlost, na{a glasila su prava retkost. Izuzetak je pitsbur{ki“Srbobran“, koji je uspeo da opstane. Jo{ se neki i dalje bore i treba im u tomepomo}i.

Istina, {tampu potiskuju elektronski mediji i sa trì{ta nestaju novine kojeimaju dugu tradiciju. Na sre}u, mnogi jo{ vole miris {tamparske boje, da “uzmunovine u ruke“ i da ih prelistaju. Voli na{ ~ovek da ~ita “novine od papira“ i sig-uran sam da }e jo{ koju godinu na takav na~in prelistavati i “Ogledalo“. Naravno,“srpske novine“ se prilagodjavaju vremenu u kome ìvimo i Slavica je ve} odavnopokrenula elektronsko izdanje “Ogledala“. Sve ~estitke i za to. To je budu}nost i za

nekoliko godina i klasi~na televizija }e doìvetiveliku transformaciju. Informisa}emo se i zabavljatiposredstvom android telefona, tableta, laptopa...Kada dodjemo ku}i, na velikom ekranu }emoposredstvom interneta sve to gledati. Na ku}nomekranu }emo pratiti i “Srpsko ogledalo“...

Osniva~a i izdava~a “Ogledala“ SlavicuPetrovi} moram pohvaliti i za mnoge druge aktivnos-ti koje se ti~u negovanja pripadnosti srpskom naro-du. Nekada je igrala folklor, a potom nastavila daigra u pozori{tu, uìvaju}i u ljubavi prema glumi,koju je ponela iz zavi~aja, a razvila u zemlji u kojojje gluma i veliki biznis. Za nju je gluma samo

ljubav. Kada je gledate u Nu{i}evoj “Ministarki“, svako ko je posle predstave sretneveruje da je ona igrala sebe. Kada je na sceni, ona ne glumi, nego ìvi tu li~nost.

Ljubav prema glumi prenela je i na organizovanje Festivala srpskog filmau îkagu. @elela je da promovi{e vrednosti svojih kolega, ovog puta filmskih stvar-alaca. I u tom poslu sam je samo podstakao. Festival u îkagu je postao, kako jeto napisao na{ ambasador u Va{ingtonu, gospodin Djerdj Matkovi}, mo`danajzna~ajniji kulturni dogadjaj u srpskoj zajednici u Americi. Slavica je tome dalanemerljiv doprinos. To naravno nije komercijalna manifestacija, a u Americi sveko{ta i mora se platiti. Slavica nije mogla da bude mecena takve manifestacije, alije znala da animira ljude dobre volje koji su joj na razne na~ine pomagali. Svimaim dugujemo zahvalnost, jer je stvoren veliki kulturni dogadjaj, kakav na{a Srbija injeni ljudi to zasluùju. Tako }e biti i ove godine, prve nedelje u decembru. Tada}e se videti najbolji filmovi srpske produkcije. O~ekujemo da }e ubudu}e u ve}ojmeri da se uklju~i i srpska dràva i otuda je stvorena Asocijacija koja treba u tomeda pomogne.

Slavica je medju prvima pomogla organizovanje Asocijacije koja }edoprineti da se i u drugim dràvama sveta pokrenu sli~ni festivali. Slavica voliSrbiju, u koju ~esto dolazi, i otuda èli da lepote Srbije pribliì ne samo na{im ljudi-ma, nego i na{im ameri~kim prijateljima. Podràla je projekat “InSerbia Tours“ ~ijije cilj da lepote Srbije pribliìmo svetu, na organizovan, osmi{ljen na~in. Verujemda }emo svi zajedno u tome i uspeti. O~ekujemo da }e na organizovan na~in ljudipo~eti da dolaze kao turisti u Srbiju, a prvi programi se pripremaju za narednu god-inu, kada }e i Srbi iz Amerike do}i u Srbiju u kojoj }e se obeleìti 800 godinaSrpske pravoslavne crkve. Slavica je ve} organizovano dovodila Srbe iz Amerike uobilazak manastira, Srbije, na festival truba~a u Gu~i ... I imao bih jo{ mnogo toganapisati, {ta sve Slavica Petrovi} podràva i u {ta je sve uklju~ena. Mnogi od vasto znaju i mnogi joj u tome pomaù. Ona to svakako zasluùje. Svima vama ~esti-tam veliki jubilej “Srpskog ogledala“ i obe}avam da }u za punoletstvo – za 18. rod-jendan, biti s vama. Sre}no! Srbija misli na vas!

U Beogradu, 30. septembra 2018.Aleksandar Vlajkovi}, novinar i kum “Srpskog ogledala“

oktobar 2018. iz redakcije - serbian mirror · predrag ejdus / smilja avramov strana 28 ^estitke -...

Documents