Oliver Kne`evi}

MALA crveno-crna

KWIGA

Bgd, 2012

Problem je gospodo, ~itati

Vi ste, gospodo,nau~ili pisati, ali niste, gospodo,nau~ili~itati.

Prvo moratemnogo ~itati, ~itati,a onda, gospodopomalo pisati.

5

Tu sam gde sam

Tu sam gde sami nema boqeg mestaod ovog.

Tu sam gde sami nema goreg mestaod ovog.

Samo sam jaboqiiligori.

Samo od mene zavisi.

6

Liberte, egalite, fraterniteKako sam ja slobodan

Nisam ja slobodan ni od svoje maloletne deceni od wihove majkeOna i ja imamo zajedni~ki projektTo su na{a deca.Moja li~na sloboda je ugro`ena mojimnagonom.

Nisam ja slobodan ni od svog kom{ijeJa ne mogu da slobodno u{etam u wegov stanograni~ava moju slobodu kretawa.

Nisam ja slobodan ni od bakalina na }o{kuNe mogu slobodno da u|em u wegovu radwu iuzmem sve {to mi treba, tera me da platim,a ja nemam za sve {to bih `eleo*.

Nisam ja slobodan ni od dr`avne administracije

koja me tera da sve bude kako je ukolote~eno.

Pa kako sam ja slobodan?

7

Slobodan sam da me ti ne gwavi{ kad sam sâm sa sobom,Slobodan si da te ne gwavimkada nisi sa mnom(mada me i onda gwavi{ se}awem na tebeodnosno i onda te gwavim se}awem na mene).

Slobodan sam da `ivim u dru{tvu(jer to je moja priroda)u dru{tvu koje me ograni~ava.

Da bi pre`iveo ovo ograni~avawemora{ na}i iskrena (istinska) zadovoqstva i u`ivawaina~e je `ivot u slobodi muka.

8

Kako sam ja jednak

Ni sa kim ja nisam jednakosim sa Tozom sa kojim volim da pijemmada i tu postoji razlika,on pije `estinu, a ja pijem pivo.

Ni moja deca nisu jednakaonaj mla|i se trudi da bude stariji,a onaj stariji ho}e da bude stariji. Ho}e oni da odlu~ujuda upravqajuda vladaju.Jedva ~ekaju da ubiju oca u sebi,da se ostvare kao li~nosti.

Jednaki smo da mo`emo da razgovaramo i raspravqamoko je u pravu,

10

ma koliko na{a znawa bila razli~ita, kako po obimu, tako i po sadr`aju.I sa razli~itih premisa donosimo razli~ite zakqu~ke.

Zna~i, nismo jednaki.

Jednaki izme|u sebe mogu biti qudi po polo`aju:jednakost izme|u sebeonih koji su iskori{}avanii jednakost izme|u sebe onih koji iskori{}avaju.

11

Bratstvo

S kim sam ja, bre, brat?S tobom?Ja sam, bre, jedinac!

Pojedinac!

12

Okvir(-izam, -izam, -izam)

Stavi `ivot u okvir,napravi konceptodredi smernice

Odredi stvari re~ima

a onda objasni zna~ewe re~i

uspostavi formu

Lezi uve~e.Ustani ujutru.Stvari su se ve} promenile.

Stavi `ivot u okvir,napravi konceptodredi smernice

Lezi uve~e.Ustani ujutru.@ivot se ve} promenio.

13

Revolucija

Revolucijakako zanosna re~

borba za idejupravedniji poredak, preokret u dru{tvu

ProtestiAkcijeMitinziTribine

Dani i no}i bez odmorabez snakao u pijanstvu

Endorfin uspe{no delujedo sedam dana

A onda na Upra`wena mesta

14

Vlastodr`acaZasednu onisa Oboda Revolucije,koji se nisu umorili.

15

Vera

Vera je da znam da postoji ne{toiznad mojih mo}i.

Religija je vera da samdosegao ono {to jeiznad mojih mo}i.

18

Hijerarhija(ieros - svet, sveti; arho - vladam)

je izrazkoji uobi~ajen za ozna~avawemesta koje neko zauzima u dru{tvuili prirodi (to, kada je re~ o `ivotiwama,a biqke?).

Prirodno je da svako zauzme neko mesto u dru{tvu, ali sam izraz koji koristimo“arhija”, vladawe,govori o na{oj iskrivqenoj svestio odnosima koji postoje.

Niti stabla vladaju {ibqemniti grmqe vlada travom.Oni samo zauzimaju svoja mesta.

22

Neformalna grupa

Na gusarskom brodu kapetana nema ko da postavi (rukopolo`i).Gusari ga izaberu izme|u sebe.A kako ga biraju?Glasawem?U izbornoj kampawi?

Ne.

Kapetan se nametne sam od sebe.Okru`eni pretwama prirodeOkru`eni pretwama drugih qudi(qudi, zna~i nisu priroda)Gusari se pogledaju izme|u sebeI bez razmi{qawa, intuitivnoprihvate jednog za vo|u.Onog koji se najboqe razume u prirodu,Onog koji se najboqe razume u qude,onog koji ima snage da prihvati teret vo|e(da bude odgovaran za druge i da odgovara drugima za svoje postupke).

23

Kapetan bude prihva}en prosto prirodno.(Izgleda da su qudi ipak prirodnoprirodni)

Kako se smewuje gusarski kapetan?Glasawem?U izbornoj kampawi?

Ne.

Prirodno.Smr}u.

24

Ograni~ewe

Ne{to je postavilo ko~nicuzverimada ne potamane sve ~ime se hrane.

Wihova su ograni~ewa samo malo iznad mogu}nosti plena.Jedva uspevaju da ga uhvate.

^ovek je probio te granicei samo ga razum ko~i.

A kad se razbesni...

27

Ima{ li pravo

Ima{ li pravoda primora{ nepismenog ~oveka da se opismeni.

Ima{ li pravo ga natera{ da sazna stvarikoje nije znaoi bez wih `iveo bezbri`nije.

Ima{ li pravo da ga postavi{ u trkuza vi{e obrazovawa, za vi{e {kole.

Ima{ li prava da ga zaposli{ da radi negdeda bi mogao da zara|uje da bi jeo i ugrejo se?

Ima{ li prava da podupire{ industrijalizaciju(manufakturu, kompjuterizaciju, sve jedno je, civilizaciju)da bi ~ovek `iveo boqe?

38

Boqe od koga? Od mog dede koji je i{ao zavolovskim kolima seoskim putem ili moje babe koja je sedela na {amlici i prelavunu preslicom i vretenom?

Al, jebi ga, ho}e{ da ide{ na more.Ho}e{ da ide{ na planinu.A, ko }e krave da pomuze.Ko }e stoku da narani?

I napravi{ industrijalizacijui ne vidi{ kako se koqe sviw~epoznaje{ ga samo kao {niclu u kasapnicini hleb (crni? beli? polubeli?)ne zna{ kao se pravi (misli{ od bra{na, {ta li je to),pivo pije{ isto tako...

A i daqe te, kao i nekad,uve~e ujedaju komarci,a ujutru bude muve.

39

Savr{eno

Ni{ta nije savr{eno savr{eno, ve} je svet nesavr{eno savr{en.

Savr{en je jer uspeva da opstanestalno na granici propasti ravnote`eda li }e se Zemqa otka~iti i oti}i u svemirili }e se uru{iti u Sunce.

Savr{ena savr{enost zna~i ne postoji.Zato besprekorno lepa `enana svom licu docrtavawem mlade`apokvari svoju lepotu da bi je istakla,ina~e bi bila neprimetna.A i zna da savr{ena savr{enost

ne postojipa ako joj je lice savr{eno savr{enone{to iza lica mora imati neku gre{kukoja je sve stra{nija ukoliko je lice (pojavnasavr{enost) savr{enija.

40

Lepo

Lepo,to se mo`e izraziti matematikom, a najlep{e – vi{om matematikom.

Ne znaju}i, stari umetnik je ~inio linijunama je to izgledalo lepo,a zapravo je imitirao prirodu.A linija se mogla izraziti matematikom.

Ne znaju}i, muzi~ar je odsvirao melodijukoja nam je zvu~ala lepo a zapravo je imitirao prirodu.A melodija se mogla izraziti matematikom.

Umetnost je ume{nost kombinovawamatemati~ki izrazivih prirodnih pojavana nov na~in,

a ono poznato na nov na~in izdato je zanimqivo.

41

Poku{avaju}i da doku~imo taj nov na~invra}amo se istom delu dok ga

ne spoznamo do kraja,dok nam se ta spoznaja ne ure`e do najsitnijih detaqa u um.

A tad postane dosadno, jer um tra`i uvek ne{to novo.

Zato su najtrajnija dela koja ne mo`emo spoznati do kraja

(ili nam treba mnogo vremena za wihovo spoznavawe).

Šzato je Bah toliko opstao. Wegove kompozi-cije napisane su u nekom duru ili molu, {tosu prirodne lestvice (artikulisani zvuciprirode). A Bah u wima uspe{no koristi povisilice, snizilice ili razre{ilice, kojima stavqa ve{ta~ki mlade` na licesavr{eno lepog devoja~kog lica, on namzainteresuje umporeme}ajem ravnote`e (to je ~ista lepota),tom trunkom on razbija jednoli~nost(dosadu) savr{enstva.¹

42

Pisawe i ~itawe

Pisawe je stra{no dosadno.Pisac sam sa sobom provodi sate presipaju}i misli u re~i

Brze misli koje ve} znapresipa u re~i koje su spore,pa ih jo{ mora uobli~itida stilski budu lepe.

Brze misli koje ve} znapresipa u re~i koje su spore;to svakako mora biti dosadan posaokad presipa{ ne{to u ne{to.

A ~itawe, to je samo konzumirawe ne~eg {to je ve} presuto,a u posudi iz koje je presipano ostalo jene{to kapi koje nisu mogle biti presute

43

Spokoj i istina

Samo ~ovek koji {irom otvorenih o~iju({irom otvorenog duha)posmatra svetmo`e biti siguranda ga ne}e ti{titi la`i i neistine.

Da li Ti ilibilo ko drugiima hrabrosti da sagleda svet

onakav kakav jestepun la`i i neistina?

Kakav u`as!

50

Dragan Rankovi}

VRLINA POBUNE(NE)OBI^NOG ^OVEKA

Izdava~, kwi`ar, dizajner kwiga, prevo -dilac i prire|iva~ Oliver Kne`evi} je ~es toumeo da nas iznenadi zanimqivim izda wima;ovoga puta, me|utim, odlu~io se da nas izne-nadi jednim provokativnim pesni~kim projek-tom, zbirkom po mnogo ~emu druga~ijom odteku}e produkcije. Kada bi nam ustrojstvostvari dozvolilo da ostvarimo istinski di-jalog, verovatno bi smo razgovarali poezijom;(kao {to je Majakovski verovao da }e poezijujednog dana svi pisati), govorili bismo jednidrugima istine koje smo stekli iskustvom, ̀ i -votom, bi}e bi govorilo bi}u. Jo{ vi{i ste-pen bio bi da politi~ki diskurs i poetski –postanu jedno. To nije samo ideal ostvariv unekom idealnom dru{tvu, to je i sada mogu}e,

51

na primer, u slu~aju dobre besede, ili kvali -tetne anga`ovane umetnosti, onda kada seumet nost osmeli da se politikom bavi, da sebavi realno{}u kakva ona jeste. Kako ka`eBertold Breht: „O kwi`evnim oblicima pitase realnost, ne estetika, ~ak ni estetika rea -lizma. Istina se mo`e na mnogo na~ina pre -}utati, i na mnogo na~ina pokazati“.

Na`alost, naj~e{}e samo razmewujemoinformacije o vremenu, novcu, koje~emu. Dak -le, pre}utkujemo. Da nam poka`e kako se i otim “obi~nim”, svakodnevnim stvarima mo`egovoriti druk~ije, stvarnije, istinitije, dasvakodnevica i nije tako jednozna~na kako sena prvi pogled ~ini, postarao se Kne`evi}svojim pesmama, sabranim u “Maloj crveno-crnoj kwizi”. Naime, ove pesme su na jednomnivou, vrlo ~itke, jednostavne: u iskazu kratkei jasne, ponekad blisko paroli, ponekad isvesno (parodijski) pamfletske, a ipak, nadrugom nivou, bogate smislom, vi{ezna~ne iintelektualno podsticajne.

Nije lako biti kratak i jasan; mada namse ~ini da bi smo svi to mogli, sasvim sup -rotno svedo~e ve} sve one beskrajne rasprave

52

koje se vode od parlamenta do buvqe pijace, odtv-ekrana do izloga mesarnice. Pompezni ad-ministrativni jezik politike, kao jezik poli -ti~ke kaste, novoskovani “anglosrpski” (ter -min N. Mitrovi}a), diskurs koji bi da “zaseniproste”, spustio se i na ulicu, i sada se svuda~uje. Ako nam se na momente u~ini da bi“svako” mogao da ka`e ono {to je Andri}umeo, ili Macuo Ba{o, i jo{ poneko, treba dabudemo svesni da je ta iluzija jednostavnostiu stvari proizvod pomnog rada majstora,osloba|awa od svega suvi{nog. Tako i ~ita ju -}i Kne`evi}eve pesme, prvo sre}emo i zapa`a -mo ono prepoznatqivo, blisko svakodnevnomgovoru, ali ve} slede}i stih }e nas, svojomza~udno{}u, paradoksom baziranim na nekimdobro poznatim istinama sagledanim na novna~in, uveriti da se iza ovih iskaza krijeslo`en misaoni rad pesnika. “Svako” ne pos-toji, svako od nas je pri~a za sebe. Ili,pesma…

Ve} sami naslovi pesama, programski ipoliti~ki odre|eni, kao da upu}uju na ne{to{to je pre manifest, politi~ki program, negozbirka poetskih zapisa: Liberte, egalite, frater›

53

nite. Kako sam ja slobodan, Kako sam ja jednak,Revolucija, Napredak, Oslobodi se, Hije -rarhija, U rat (ideologija), Posedovawe, Imo -vina, Autoritet, Politi~ar… Ovo dakle,je ste neka vrsta politi~ke umetnosti, anga -`ovane poezije, ili, pre “polit-arta”, ali,kakav je to program? Recimo, “projekat” podi -zawa porodice sa svojom `enom: “Nisam ja slo-

bodan ni od svoje maloletne dece / ni od wihove

majke / Ona i ja imamo zajedni~ki projekt / To

su na{a deca.” (Liberte, egalite, fraternite. Kakosam ja slobodan). S druge strane, to je i projektsedewa u omiqenoj foteqi: “… mogu imati

samo jedno omiqeno mesto…” (Imovina), dakleba{ ovde, ba{ sada, neudvojen, prisutan. Zatonam svaka od ovih, naizgled jednostavnih po -ruka, otkriva pone{to su{tinsko, pone{to oskrivenoj igri iza onoga {to zovemo “stvar -nost”: jedan specifi~an projekat osvajawaslobode.

Politika nije i ne sme biti samo pukosamohvalisavo naklapawe ili aminovawe aps -traktnih zakona, wome i kreiramo novi svet –namewen sopstvenom potomstvu. U pesmi “Urat (ideologija)” Kne`evi} psiholo{ki veoma

54

lucidno suprotstavqa tri koncepta, trirazli~ita shvatawa politike, wenih uzroka iposledica. On peva o mladom ~oveku koji od-lazi u rat gowen svojom stra{}u, a zatim otacdo~ekuje wegovo mrtvo telo i ostaje nem: “On

zna o ~emu se radilo”, jer je i sam bio takav, dokmajka, mada tako|e nema “ne shvata o ~emu se

radilo.” Jer, “To i jeste neshvatqivo. // A ko je

na dobitku?”, osim, razume se, trgovacaoru`jem. Mo`emo pretpostaviti, kao {to tobiva, da je svaki ~lan porodice navijao zadruk~iju politi~ku opciju; ono {to je tra -gi~no, me|utim, jeste da svako od wih nosisvoju bol, vrstu usuda koji ga determini{e, ataj bol ~ak ne mo`e da podeli sa najbli`ima,niti da za wega prona|e re{ewe. Zato pesnikka`e: “Ni sa kim ja nisam jednak”, mada mo`emoda razgovaramo (“slobodni smo” da “vodimootvoreni dijalog”, i to do iznemoglosti);smemo, dakle, da pri~amo, donosimo razli~itezakqu~ke, svako od nas je svet za sebe, sam nosisvoju patwu. U porodici nema dijaloga, u wojvlada sukob, koji vodi u muk, nemost. Ko bionda trebalo da progovori, ako ne pesnik…?

55

Ovde, me|utim, ne}emo otkriti samo po -litiku u poeziji, ve} i obratno, poeziju upolitici, onda kada je to kretivna politikaslobodnog subjekta (Oslobodi se). Pesnik je udijalogu sa politikom u wenom naj{irem iizvornom smislu, i razli~itim vidovima:radi se o onome {to Kne`evi} negde naziva“psiho-istorijom”, naime, to je projekat jednog“obi~no-neobi~nog” ~oveka, u stawu perma-nentne pobune, i to, samo zbog toga {to – ho}eda postoji, stvara, misli... A takva pobuna jezdrava (makar se ponekad poigravala sa sop-stvenom paranoi~no{}u), zato {to nastoji dasagleda svet kao humanije mesto. Svet nije pukastvar, objekt koji treba iscrpsti, on je “pro-jekat” na kome treba raditi, na razli~ite na -~ine, pa i poezijom…

Kne`evi} o~igledno ne pati od prete -ranih kompromisa, {to dokazuje svojom poe -zijom, ali i svojim izdava~kim radom, bazi -ranim na (rizi~noj) samoinicijativi. Da semi{qewe i pevawe mo`e postaviti na na~inpotpuno druga~iji nego {to smo to navikli davidimo (~itamo), (“And now, something com-pletely diferent!”, Monthy Pythons), pokazuje nam

56

Kne`evi} ve} i svojom programskom pozici-jom, temeqnim stavom da o politici treba

govoriti, (pa i u poeziji, a i u umetni~kojkritici), i to otvoreno, bez zadr{ke, foli-rawa, preterane samokontrole, bez cenzure…Pa makar se takvo pevawe (i takva kritika)nekom mogli u~initi bli`im ulici, nego gip-sanim muzama na tavanici akademije. Takavgovor je nasu{na potreba jer, sve je politika;ali bitno je o politici govoriti jasno, bezla`i i pristrasnosti, ~istim srpskim jezi -kom, ako je to mogu}e.

Kne`evi}eva kriti~ka poezija zahtevalabi i jednu studiozniju, obimniju politi~kukritiku, (ako takva kritika kod nas postoji, ada nije politikantstvo, ili tra~). Jer, u svakojnovoj pesmi, poneka uvre`ena pseudoistina(npr. ideja proklamovane “jednakosti”) bivademaskirana kao isprazna, jalova, la`na, i tojednostavnim, bazi~nim argumentima. Naime,ona postoji kao: “jednakost izme|u sebe / onih

koji su iskori{}avani / i jednakost izme|u sebe

/ onih koji iskori{}avaju.” (Kako sam ja jednak)Tako (neslavno) prolaze i ostale uvre`enefloskule kojima se ovaj pesnik bavi: slobode,

57

bratstva, politi~kih zastrawewa, smisla `i -vota. Mo`da nam zbog toga treba pesnik: onpostavqa pitawa, otkriva problem, i na svojna~in ga preokre}e, prevrednuje sve vrednosti(ako one uop{te jesu vrednosti, a ako nisu, ne-milosrdno ih kritikuje), ~ine}i na taj na~injedan kopernikanski obrt u malom, semenomobliku. Polazi od svakodnevnog, a okon~ava uuniverzalnom, ne~emu {to se svakoga bitnoti~e.

Ono {to je u ovom slu~aju, me|utim, in-teresantno, jeste ~iwenica da se Kne`evi} neslu`i prvenstveno sredstvima kojima se naj -~e{}e slu`i poezija: metaforom, simbolom,slikama sna, ve} prizorima iz `ivota, in-telektualnom razlo`no{}u, logikom, dijalek-tikom, a ipak, na svoj na~in, poetsko uspeva dadosegne. On briqira tamo gde bi smo to naj-mawe o~ekivali: na primer, u nekim od final-nih pesama zbirke, donose}i nam, sasvim uduhu kibernetske ere i svoju esteti~ko-matemati~ku definiciju pojma “lepog”:“Lepo,/ to se mo`e izraziti matematikom, /

a najlep{e – vi{om matematikom.” (Lepo).

58

Ne slu~ajno, pri kraju kwige, dve mo`danajlep{e pesme ove zbirke, “Savr{eno” i“Lepo”, kao da `ele estetiku (time i umetnost)da suprotstave kao antipod sveop{tem zlu:“Ni{ta nije savr{eno savr{eno / ve} je svet

nesavr{eno savr{en.” Jedan mlade` na liculepotice ne kvari, nego isti~e wenu lepotu,otkrivaju}i pri tom da “sve mora imati neku

gre{ku” u op{tem savr{enom nesavr{enstvusveta.

Pisac koji (paralelno) strastveno istra -`uje kwi`evnost, politi~ku filozofiju, alii matematiku, {ah i muziku, (od klasi~ne vio -line, do rok gitare), koji logi~ki misli, ili,mislilac, koji pri tom uspeva da stvara pesmu,svedo~i, ako ni{ta drugo, o aktivnosti obemo`dane hemisfere, {to i nije tako ~estslu~aj. Svestrano znawe, dove{}e pesnika i douvida da “Bah uspe{no koristi / povisilice,

snizilice ili razre{ilice, / kojima stavqa

ve{ta~ki mlade` na lice / savr{eno lepog de-

voja~kog lica…” U ovom stihu mo`da se i krijekqu~ ~itave Kne`evi}eve poetike: sklad di-vergentnih suprotnosti nije tek puki kapricumetnika, on je svojstvo same prirode.

59

Stoga, ne mo`e biti ba{ obi~an onaj koje predodre|en da posmatra svet “otvorenog

duha”, bez la`i i neistina: “Od {esnaeste sam

po~eo da tra`im / smisao `ivota. / Otac mi

je bio u`asnut razmi{qawem / Harija Halera

da se ubije / pre nego {to napuni pedesetu.”

(Smisao `ivota). “Spokoj i istina” jesu di-menzija koju je takav duh izvojevao, ali tekonda kada je spoznao i drugu stranu, na sop-stveni u`as, svet la`i, licemerja i korupcije.^italac mora da se upita, da li “ima

hrabrosti da sagleda svet / onakav kakav jeste

/ pun la`i i neistina? // Kakav u`as!” Ako je“svako” od nas i razmi{qao o onome o ~emurazmi{qa pesnik, nije svako sebi dozvolioslobodu i da to domisli do kraja. Kako je negderekao neki ameri~ki policajac: “Kada bi znaokakvi u`asi se svakodnevno doga|aju u ovomgradu, smrzao bi ti se mozak”. I o takvimproblemima ovi stihovi uspevaju da govore…Sre}om, “Ne{to je postavilo ko~nicu / zve -

rima / da ne potamane sve ~ime se hrane.”

(Ograni~ewe) Tako i pesma, neobi~nim obrtima duha,

parodijom i pasti{em, dospeva do – poli-

60

tike… Koja joj je strana… Ili nije? Krizaumetnosti stigla je do zida, otuda je potrebansasvim novi pristup: nipo{to “korektnost”,ve} korenito promi{qawe. Na tome, na svoj -stven na~in, radi Kne`evi}: “novo”, da, ali,neka to novo bude i – boqe novo. A da bi takvobilo, mora biti i istinito, iskreno premasebi, i prema svetu… Poezija Olivera Kne -`evi}a jeste i `ivot i umetnost: ona promi{ -qa istoriju, politiku, me|uqudske odnose isituaciju ~oveka, na na~in prisan i blizak, apri tom sa nenametqivom intelektualnom iironijskom distancom, onom koja je je pot -rebna da bi se ostvario uvid. Taj uvid sam posebi nije i re{ewe, ali jeste wegov najva`nijideo.

D. Rankovi}

61

SADR@AJ

Problem je gospodo, ~itatiTu sam gde samLiberte, egalite, fraterniteKako sam ja slobodan@eletiKako sam ja jednakBratstvoOkvir(-izam, -izam, -izam)

RevolucijaNapredakVeraPritisakKompromisOslobodi seHijerarhija(ieros - svet, sveti; arho - vladam)Neformalna grupaU rat (ideologija)Ograni~eweSmisao `ivota

56

79

1012

13141618192021

2223252728

Zadovoqstvo i u`ivawePosedovaweImovinaSkup prava i obaveza kojih je nosilac jedno

lice

Autoritet(Autoritas, lat. – ugled) Uticaj koji poti~e od velikog ugleda.

Politi~arBalkanIma{ li pravoSavr{enoLepoPisawe i ~itaweOdredi svoju budu}nost (Demokrata)(psiho-istorija, demokratija)

NacistaFa{ista, komunistaPravilaSpokoj i istinaDragan Rankovi}

Vrlina pobune (ne)obi~nog ~oveka

2930

33

34363738404143

4546484950

51

Oliver Kne`evi}Mala crveno-crna kwiga

Izdava~

Beogradska izdava~ko-kwi`evna zadrugaOliver Kne`evi}

Za izdava~a

Oliver Kne`evi}

Urednik

Oliver Kne`evi}

[tampa

Karganovi} d.o.o.

Tira`

500

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1821.163.41.09-1 Кнежевић О.

КНЕЖЕВИЋ, Оливер, 1959Мала црвено-црна књига / Оливер Кнежевић.- Београд :

Београдска издавачко-књижевна задруга, 2012 (Београд :Каргановић). - 64 стр. ; 24 cm. - (#Библиотека #Аед)

Тираж 500. - Стр. 51-61: Врлина побуне (не)обичног човека/ Драган Ранковић.

ISBN 978-86-88951-04-3

a) Кнежевић, Оливер (1959-) - ПоезијаCOBISS.SR-ID 193950476