om is

MEGATREND UNIVERZITET PRIMENJENIH NAUKA FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

OSNOVI MENADMENT INFORMACIONIH SISTEMA(Skripte)

1. VRSTE IS PREMA ORGANIZACIONIM NIVOIMA

Ne postoji IS koji moe obezbediti organizaciji sve informacije koje su joj potrebne. Organizacija moe biti podeljena na sledee nivoe: Strateki Menadment Nivo znanja i Operativni nivo i na sledee f-nalne oblasti: Prodaja i marketing Proizvodnja Finansije Raunovodstvo Ljudski resursi.

Vrste ISIS koji podravaju strateki nivo

Korisnici

Top menadment

Menadment nivo

Srednji menadment

Raunovodstvo

Prodaja i marketing

Proizvodnja

Operativni nivo

Finansije

Nivo znanja

Ljudski resursi

Operateri baze podataka

Operativni menadment

Funkcionalne oblastietiri osnovne vrste menadmenta koriste razliitim organizacionim nivoima: 1. Sistemi koji podravaju operativni nivo omoguavaju obavljanje poslovih aktivnosti i transakcija u organizaciji. Svrha IS je da odgovori na svakodnevna pitanja, odn. rei rutinske probleme. 2. Sistemi koji podravaju nivoe znanja svrha im je da unesu novo znanje u poslovanje kompanije i pomognu joj pri kontroli papirologije. 3. Sistemi koji podravaju menadment nivoe podravaju aktivnosti posmatranja, kontrole, donoenja odluka i administrativnih aktivnosti posmatranja, kontrole, donoenja odluka i administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa menadmenta. 4. Sistemi koji podravaju strateki nivo pomau viim nivoima menaderima (Top menadmentu) prilikom odluivanja i sprovoenja odr. strategijskih odluka i dugoronih pravaca (trendova). Polazei od toga koju organizacionu f-ju podravaju, nastala je sledea podela IS: 1. Sistemi prodaje i marketinga cilj im je da pomognu organizaciji pri identifikaciji potroaa, promociji novih proizvoda i usluga i prodaji istih. 2. Sistemi proizvodnje bave se reavanjem problema u vezi sa planiranjem, razvojem i isporukom proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje.

OMIS, Sandra Kravi, f481/06III, 2007/08.

2

3. Sistemi finansija i raunovodstva pomau prilikom kontrole finansija i protoka novca. 4.Korporativni finansijski sistemi su jedni od prvih kompjuterizovanih sistema, a bazirani su na umreenim raunarima velike brzine. Sistemi ljudskih resursa dre uskladitene i odravaju podatke o zaposlenima, procenjuju njihove vetine (sposobnosti) i performanse, podravaju planiranje o potrebama za novom radnom snagom, kao i kreiranje programa za razvoj karijere i doatnu obuku ve zaposlenih.

Postoje etiri vrste sistema koji se mogu koristiti u organizaciji koja posluje globalno: 1. Centralizovani oni u kojima se razvoj sistema i njegovo f-nisanje deavaju potpuno na domaoj osnovi 2. Duplicirani razvoj sistema se deava kod kue, a njegovo f-nisanje je povereno autonomnim jedinicama u inostranstvu 3. Decentralizovani svaka strana jedinica kreira sopstvena reenja i sisteme 4. Mreni razvoj i f-nisanje sistema je integrisano i koordinira izmeu svih jedinica.

2. DIGITALNI FOKUS MODERNOG MENADMENTAU teoriji modernog menadmenta, digitalna dimenzija se javlja kao podrka u procesima planiranja, organizovanja, kontrole itd., a u cilju poboljanja efikasnosti organizacije i ostvarenja organizacionih ciljeva. Digitalni upravljaki sistem se definie kao sistem upravljanja, zasnovan na korienju digitalnom kompjutera (digitalno diskretno prikazivanje fizikalnog kvantiteta). Digital internet, kao i sve internet tehnologije (tehnologija raspoznavanja glasa, beina tehnologija). Digitalna dimenzija onaj segment modernog menadmenta koji se fokusira na menadment aktivnosti kroz primenu interneta i sline napredne tehnologije. Digitalno dimenzionisanje kreiranje digitalne dimenzije menaderi primenjuju specifinu kombinaciju interneta i elektronske tehnologije za podrku, koje najvie mogu da pomognu menadmentu u poslovanju organizacije i pomognu u ispunjenju organizacionih ciljeva. U osnovi, fokus na digitalnu dimenziju je orimena interneta i slinih tehnologija u cilju zadovoljenja organizacionih ciljeva.

3. INFORMACIONI SISTEMI MENADMENTAPolazei od sistemskog pristupa, IS moemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju. Osnovne komponente IS: HARDWARE materijalno-tehnika osnova SOFTWARE programska osnova ORGWARE organizacioni postupci, metode i uputstva LIFEWARE kadrovska osnova DATA podaci i informacije NETWARE projektovanje i povezivanje kompjutera Razlikujemo sledee IS: IS koji slue za reavanje struktuiranih problema IS koji slue za reavanje nestruktuiranih problema IS koji omoguavaju korienje velikih koliina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja


3

MIS Management Information Systems informacioni sistem menadmenta je kompjuterizovani IS koji je ciljno orijentisan na obezbeenje podrke upravljanju i rukovoenju u poslovnim sistemima. MIS obezbeuju menaderima i drugima korisne informacije, neophodne u svakodnevnom donoenju menaderskih odluka.ES MIS

NI S

EI S DW HS

DS S DB

MIS menadment IS NIS neautomatizovani IS ES ekspertni sistemi EIS upravljaki (executative) IS DB baze podataka DW skladita podataka DSS sistemi za podrku odluivanju HS hibridni sistemi KBS sistemi zasnovani na znanju

KBS

IS se mogu klasifikovati na razliite naine: Prema stepenu automatizacije: Neautomatizovani Upravljaki Sistemi za podrku odluivanju (DSS) Ekspertni Hibridni Vetaka inteligencija Prema vrsti pruenih usluga, na IS za: Kompjuterske usluge opte namene uvanje i pretraivanje podataka Komutaciju podataka Upravljanje fizikim procesima Kontrolu i upozorenja Obradu transakcija. U praksi se uvek sreu sistemi u kojima se kombinuje vie ovako definisanih sistema.

4. VIRTUELNA ORGANIZACIJAPojava virtuelnih organizacija kao nove organizacione forme vezana je za razvoji IT i prilagoavanje organizacija savremenim uslovima i nainima poslovanja. VO najee ine dve ili vie organizacija (esto sa razliitih geografskih lokacija) koje se javljaju na tritu kao nova jedinica. Dve kljune karakteristike VO su: Formiranje zajednikog lanca snabdevanja izmeu odvojenih entiteta i Distribucija IT za podrku poslovnom procesu.


4

Kao i kod svih organizacija, i kod VO postoji menadment i timovi, radna mesta i zadaci, proizvod. Kancelarija je smetena na mrenoj platformi, gde ljudi meusobno kontaktiraju. Glavni cilj VO je da dozvoli organizacijama uesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruenje, a zadovoljenje zajednikih ciljeva se ostvaruje kroz niz resursa koje obezbeuju organizacije uesnice. Strateki ciljevi organizacija uesnica u VO: Maksimiziranje fleksibilnosti i adaptivnosti na promene u okruenju Dostizanje kritine veliine u skladu sa trinim ogranienjima Optimizacija globalnog lanca snabdevanja. Karakteristike VO: Prelazi granice Geografska disperzija Komplementarnost sutinskih nadlenosti Udruivanje resursa Promena uesnika Jednakost partnera Elektronska komunikacija. Razlikuju se tri grupe karakteristika koje najvie utiu na vrstu VO: 1. Karakteristike trita zahtevi za proizvodom ili uslugom mogu biti izraeni preko razliitih izvora: direktno od kupca, ili zahtev kao rezultat marketinkog istraivanja na nekom novom tritu. 2. Proizvodni proces projektuje se u skladu sa trinim karakteristika, sa odreenim fokusom na koordinaciju i informacioni menadment. Koncept tano na vreme je kljuni u VO, proces mora biti paralelan koliko je god to mogue. Povezane aktivnosti moraju biti razdvojene u dve grupe: sinhroni i asinhroni rad. 3. Strateki ciljevi organizacije asocijacije mogu biti limitirane u pogledu vremena (kratkorono i dugorono) i domena (samo jedan proizvod, familija proizvoda i sl.). U literaturi se nailazi na dve grupe pojavnih oblika VO:

1. 2. 3. 4.

Trajne Privremene Virtuelni timovi Virtuelni projekti

1. 2. 3. 4.

Partnerstvo Licenca Strateka alijansa Virtuelni web

VO mogu evoluirati iz jedne vrste u drugu sve dok jedan virtuelni projekat traje. Veliina VO po pravilu treba da bude prilagoena duini ivotnog ciklusa projekta. U jednoj VO IS ima jednu od centralnih uloga, a potrebno je da bude u mogunosti da radi istovremeno sa vie organizacija (interorganizacioni IS IOIS). Klasifikacija VO: 1. Kratkorone VO 2. Konzorcijumi VO 3. Proireno preduzee.


5

Stabilizacija trinog segmenta Minimizacija trokova

Zrelo trite

Proireno preduze e

Dinamino triteKonzorciju m VO

Stabilizacija trinog segmenta

Kratkorone VO

Stabilizacija partnerstva

Oportunistiko okruenje

Ogranienja VO: Struktura VO je vrlo dinamina, njen ivotni ciklus moe biti veoma kratak. Sposobnost reagovanja na promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potroaa, koje su glavne prednosti VO, izvor su i problema. Postoji i problem pod nazivom komercijalna taka ulaza: poznato je da zatitni znak moe imati presudnu ulogu u prodaji nekog proizvoda ili usluge. Za razvoj zatitnog znaka potrebno je ulaganje u publicitet tokom dueg vremenskog perioda. Takoe, u sluaju VO ne postoji ni istorija ni referenc lista za kupce.

5. FUNKCIJA PLANIRANJAPlaniranje je ne samo primarna ve i sutinska aktivnost menadment procesa, jer se u ovoj aktivnosti definiu glavni pravci f-nisanja preduzea u skladu sa odreenom misijom i vizijom. Vizija je vienje budunosti i prihvaeno verovanje u sistem vrednosti. Viziju treba transformisati u misiju na osnovu koje se odreuju ciljevi i politika, a kasnije i strategija preduzea. Planiranje moe da se definie kao proces definisanja ciljeva i odreivanje metoda pomou kojih se realizuju ciljevi. Ciljevi su osnovna planska odluka, a ostale su: bznis plan i projekat, a one slue ostvarenju ciljeva. Prema stepenu merljivosti, ciljevi se dele na: Otvorene realno se opisuju lingvistikim iskazima i veoma ih je teko kvantitativno odrediti Zatvorene kvantitativno merljivi, samim tim se lako kontroliu. Prema vremenskom horizontu, razlikujemo: Kratkorone (manji od jedne godine) i Dugorone ciljeve. Jedna od klasifikacija vrste planova: 1. Predvianje proces prognoziranja dogaaja koji e se desiti u budunosti, ili nivoa aktivnosti koji menaderi treba da preduzimaju u duem vremenskom periodu. Posebnu grupu predvianja ine tehnoloke prognoze, koje se odnose na procenu tehniko tehnolokih faktora bitnih za poslovanje preduzea. Prognoza je zasnovana na podacima iz evidencije (statistiko prognoziranje) i na procenama eksperata (ekspertsko prosuivanje). Prema svojoj nameni i ciljevima, predvianje moe biti eksplorativno i normativno.


6

2. Perspektivno planiranje vri se za period ne manji od 10 godina, a njime se bave menaderi na 3. 4.stratekom nivou. Podaci na osnovu kojih se realizuje ovo planiranje su aproksimativni i agregirani, tako da je realizacija vrlo neizvesna. Srednjorono planiranje obuhvata period od 5 godina i radi se na osnovu perspektivnog planiranja, a podaci su manje neprecizni. Osnovno planiranje obuhvata period od 1 godine i njime se konkretizuje srednjoroni plan. Komponente osnovnog plana su: Plan materijala Plan kapaciteta proizvodne opreme Plan radne snage Finansijski plan Plan trokova Plan odravanja Operativno planiranje obuhvata period od 1 meseca, ili se vezuje za seriju. Terminiranje (fino planiranje) obuhvata period od nedelju dana do jednog dana i moe biti po radnom mestu i po radnom nalogu.

5. 6.

6. MENADMENT LANCEM SNABDEVANJAPostoje etiri generike kole koje se bave problematikom definisanja termina menadment lancem snabdevanja:

1. kola funkcionalnog lanca MLS je tok roba od dobavljaa preko proizvoaa i distributera dokrajnjeg korisnika. Ovde su naglaena dva aspekta: Tok materijala preko kretanja roba kroz ceo lanac Vrednost koja se dodaje proizvodu tokom procesa rada je interpretirana kao lanac razliitih uesnika i f-ja.

nabavka

proizvodnja

distibucija

2. kola povezanosti / logistike MLS je tehnika koja pokazuje da postoje veze izmeurepormaterijala i dobavljaa, razliitih nivoa proizvodnje, razliitih nivoa skladitenja i distribucije i krajnjih potroaa. Naglaava veze koje postoje izmeu razliitih f-nalnih celina unutar lanca. nabavkaproizvodnja distibucija

VEZE: LOGISTIKA I TRANSPORT

3. kola informacija MLS zahteva da svi elementi u LS budu potrebno informisani. Pored tokaroba u LS je neophodno posmatrati i tok informacija kroz LS, na slian nain kao i tok roba.


7

nabavka

proizvodnja

distibucija

TOK INFORMACIJA

4. kola integracije / procesa MLS je integracija poslovnih procesa kroz LS. LS nije samo skup fnalnih ili organizacionih celina koje su povezane pomou tokova roba i informacija. Postoje horizontalne veze izmeu celina u kojima se odvijaju isti procesi i koje su povezane sa objektima budue optimizacije.

nabavka

proizvodnja

distibucija

7. MENADMENT I SISTEM KVALITETAPoslovni sistem koji ima za cilj da ostvari profit, opstane i obezbedi razvoj na domaem i svetskom tritu kao imperativ mora uzeti kvalitet. Sistem kvaliteta je proces koji karakterie kraj prolog i poetak ovog veka, donosei novi odnos prema kupcima, okolini, a pre svega u procesu rada u organizacijama, stavljajui jasno do znanja ime je i ime e uspeno poslovanje u budunosti biti determinisano. Kvalitet je daleko najvaniji uslov uspenosti i dugovenosti svakog trinog subjekta, te zbog toga i ne moe imati alternativu. Kvalitet sve vie postaje filozofska, a sve manje inenjerska kategorija. Serija standarda ISO 9000:2000, koja se zvanino pojavila u decembru 2000. godine (srpsko izdanje maj 2001), obuhvata sledea tri standarda: 1. ISO 9000:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Osnove i renik (renik i koncept na kome se zasniva ova serija standarda) 2. ISO 9001:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi (standard u odnosu na koji e biti vrene provere i dodeljivani sertifikati). 3. ISO 9004:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Uputstva za poboljanje performansi ISO 9001:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi: sadri pet kljunih poglavlja modula: Sistem menadmenta kvalitetom Odgovornost rukovodstva Menadment resursima Realizacija proizvoda Merenje, analiza i poboljanja, zatim 23 elementa, oko 50 zahteva sa vie podzahteva i vei broj potpuno novih zahteva u odnosu na ISO 9001:1994. Novi zahtevi proizvode dosta specifinih aktivnosti koje je neophodno ispuniti da bi se prelo sa starog modela (QS) na novi (QMS).


8

Politika Vertikalni procesi Utvrivanje politike, postavljanje ciljeva i procesi merenja

Ciljevi

Planovi

Ulazi

Procesi

Izlazi

Rezultati

Horizontalni procesi realizacije proizvoda

Osnovni cilj zahteva za sistem upravljanja kvalitetom je to vee iskorienje potencijala da bi se zadovoljili zahtevi korisnika i drugih zainteresovanih strana. U tom smislu, sistemski prikaz koji sugerie ovaj standard, uz doslednu primenu, omoguuje organizaciji: Maksimizaciju profita Minimizaciju trokova Izbegavanje rizika. Za postizanje svetske klase proizvodnje najefikasnija reenja nudi koncept totalnog upravljanja kvalitetom (TQM) kao sistemski i sistematski pristup stalnom unapreenju i poboljanju proizvoda i usluga. TQM je menaderski koncept prema kome preduzee vri stalno poboljanje svog f-nisanja i tako utie na poboljanje proizvoda (usluga) vodei rauna o potrebama i oekivanjima kupaca. Organizacija koja ostvari integraciju TQM, JIT i CIM (Computer Integrated Manufacturing) stvorila je mogunost da uspeno posluje na svetskom tritu.

8. JUST IN TIMEPrincip JIT podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se odgovorilo na porudbinu kupaca, a prvobitno je primenjen u Toyota sistemu. Princip je uveden da bi se ostvario ideal: proizvodnja bez zaliha, a da bi se to ostvarilo, svaki proces treba snabdeti pravim elementima, u pravoj koliini i tanom vremenu. Za ostvarenje JIT proizvodnje potrebno je sledee: Znati ta trite trai Precizno isplanirati proizvodnju i Usavriti proces proizvodnje.


9

Proizvodnja NabavkaIsporuilac: Koliina Kvalitet Rok Proizvodnja u toku: 0-te ili min zalike Kvalitet 0-ti zastoji

Prodaja Nema zaliha gotove robeKupac: Koliina Kvalitet Rok

Nema zaliha repromaterijala

JITProizvodni procesiNema narudbina Optimalno korienje Optimalna produktivnost rada ovek Multifunkcionalni radnik Automatizacija QC Opsluivanje vie maina

Materijal Regulisanje zaliha Racionalizacija transporta i manipulacija materijalom KANBAN Smanjenje veliline serije

Oprema SMED Fleksibilni proizvodni sistem Totalno preventivno odravanje Layout Grupna tehnologija Fleksibilne maine Robotizacija

Postavke JIT: Bitno obeleje novih ideja je da se preispita klasina ema posla i da se proizvod i kupac stave u centar interesa. Treba proizvoditi kvalitetnu, konkurentnu i jeftinu robu; kart mora biti potpuno eliminisan. Svesti zalihe proizvoda na najmanju moguu meru. Polazni osnov za ovo je da je najbolje kada su zalihe na nuli. Posao menadera u proizvodnji je da otklanjaju svaki prazan hod u proizvodnji. Pitanje normiranja rada je utvreno na nivou jednog preduzea ili itavog poslovnog sistema. JIT podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se udovoljilo zahtevima kupaca, zatim, proizvodnju sastavnih delova onako kako ide potreba za njima tano na vreme, kada ih treba montirati u gotove proizvode, kao i nabavku materijala onako kako pristiu, a opet, tano na vreme. Izbor optimalne proizvodne strategije omoguava visok kvalitet, adaptivan proizvodni sistem i niske cene.

9. PROIZVODNA DOKUMENTACIJAProizvodna dokumentacija predstavlja nosioce informacija u jednom poslovnom sistemu, a ine je po sadraju tano definisana dokumenta, i u okviru jednog preduzea propisani su i tokovi kretanja prozvodne dokumentacije. Bez obzira na vrednosti i znaaj posla, svi radni zadaci moraju biti definisani potrebnom dokumentacijom. Jedinstvenost upravljanja procesom proizvodnje postie se formiranjem proizvodne dokumentacije samo u pripremi proizvodnje. Podatak koji je formiran ne sme se ponovo formirati na drugom mestu. Eventualne


10

korekcije mogu se vriti samo u pripremi proizvodnje. Radne operacije se mogu realizovati ako su u potpunosti pripremljene. Kontrola radnih naloga je centralizovana i sprovodi se sa jednog mesta uz korienje pomonih sredstava za sinoptiko (ono koje daje pregled svih delova sloene celine) praenje stanja proizvodnje. Proizvodna dokumentacija, kao osnovni nosilac podataka, mora se kretati tano onako kako je predvieno hodogramom dokumentacije, odnosno mora se kontinuirano kretati u svom ciklinom krugu: mesto izdavanja pogon mesto izdavanja (evidencije). Svako njeno nepotrebno zadravanje moe prouzrokovati neeljene poremeaje u planiranju. U proizvodnu dokumentaciju spadaju: 1. Narudbenica 2. Radni nalog 3. Sastavnica 4. Radioniki crte 5. Operaciona / tehnoloka lista 6. Instrukciona lista 7. Radna lista 8. Trebovanje materijala 9. Povratnica 10. Propratnica 11. Predajnica Narudbenica izdaje se na osnovu ugovora koji se sklopile preduzee sa partnerom, kao i u sluaju proizvodnje za zalihu. Ona definie vrstu proizvoda, koliinu koja je ugovorena i rok isporuke. Na osnovu nje otvara se: Radni nalog na osnovu ugovora sa potroaima ili na osnovu naloga prodaje otvara se radni nalog, odnosno nalog za izradu. On je osnovi operativni dokument. To je nalog ili naredenje svima koji uestvuju u proizvodnji o poetku proizvodnog procesa. Nijedan proizvodni proces ne sme da zapone bez izdavanja radnog naloga. Sadri informacije o proizvodu, odnosno delu proizvoda, koliini proizvoda (delova), roku poetka i zavretkaproizvodnje. U samom radnom nalogu definisan je nosilac trokova u proizvodnji. Postoji vie vrsta naloga u preduzeu: Proizvodni radni nalozi za odreene nosioce trokova Proizvodni radni nalozi za anonimne kupce Nalozi za doradu Reijski nalozi Nalozi za nabavku delova, poluproizvoda ili proizvoda van preduzea Investicioni nalozi. Sastavnica prva faza tehnoloke razrade radnog naloga. Formira se na osnovu konstruktivne dokumentacije i definie sve komponente (skolopove, podsklopove, delove) koji ine finalni proizvod. Sadri nazive svih elemenata, njihove ifre, koliine, nivo ugradnje, oznaku crtea ili standarda. Radioniki crte daje prikaz finalnog proizvoda sa svim komponentama i detaljima u vezi sa oblikom i dimenzijama, tolerancijom, vrstama obrade, vrstama materijala, oznakama, potpis konstruktora, overavaa i kontrolora, broj crtea itd. Operaciona / tehnoloka lista sadri podatke o opisu operacija, redosledu operacija, nazim i oznaku maine za obradu za svaku operaciju, alate (standardne, specijalne), tehnoloko vreme izrade, normalno vreme izade, normu materijala za deo, ifru operacione liste. Svrha joj je formiranje podataka potrebnih za obraun cene kotanja. Omoguava poreenje planiranog i ostvarenog kako bi mogle biti sprovedene odreene korekcije. Instrukciona lista za svaku operaciju iz operacione liste formira se instrukciona lista, koja je namenjena radniku koji treba da izvri odreenu operaciju. Radna lista dokument koji se ispostavlja za svaku operaciju rada (esto se vezuje za radno mesto). Na osnovu ovog dokumenta raunovodstvo dobija podatke o nosiocu trokova i radniku koji je izvrio rad. U


11

masovnoj i velikoserijskoj proizvodnji radna lista se izdaje za odreeni vremenski period, jer se iste operacije stalno ponavljaju, dok kod pojedinanog vida proizvodnje i maloserijske proizvodnje se izdaje za svakog radnika. Trebovanje materijala ostvaruje spregu izmeu proizvodnje i skladita. Na osnovu trebovanja se izdaje odgovaraju materijal, alat, delovi potrebni za izvrenje procesa proizvodnje. Povratnica slui za vraanje materijala u skladite ukoliko se, iz bilo kojih razloga, pojavi ostatak materijala u proizvodnji. Propratnica ima f-ju da prati proizvod (deo) u vremenu, prostoru i po koliini tokom procesa proizvodnje, obrade ili montae. Predajnica koristi se u sluaju predaje gotovih proizvoda, poluproizvoda i delova proizvoda odgovarajuem skladitu. Njome se zavrava ciklus proizvodnje po jednom radnom nalogu- sadri podatke o nazivu govotog proizvoda (dela), koliini, overi kontrole, ifri radnog naloga i predajnice.

10. DECISION SUPPORT SYSTEMS DSSDSS sistemi za podrku odluivanju imaju zadatak da pruaju pomo pri donoenju odluka, ali sa naglaskom na reavanju nestruktuiranih ili slabo struktuiranih problema. DSS pruaju pomo pri odluivanju na svim nivoima, ali su od posebnog znaaja za vie nivoe. Za razliku od upravljakih IS koji preteno olakavaju horizontalan protok informacija, DSS podravaju vertikalne informacione tokove i tako potpomau integraciju informacija koje se koriste na razliitim organizacionim i upravljakim nivoima. Oni olakavaju sintezu informacija iz pojedinih podsistema za strateko odluivanje i doprinose automatizaciji stratekog planiranja i predvianja.Mogunost maine da zadovolji potrebe Mogunost maine da zadovolji potrebe

Potrebe donosioca odluka

Potrebe donosioca odluka

Evolucija korisnikovih potreba i sposobnosti DSS

Osnovne komponente DSS u periodu od ranih 70. do 90. godina: Baza modela Baza podataka Generator DSS Korisnik. Danas, sa sve kompleksnijim uslovima privreivanja, kao i sa razvojem IT, dolo je do pomaka u razvoju DSS. Komponente dananjih DSS su: Podsistem za upravljanje podacima Podsistem za upravljanje modelima Podsistem za upravljanje znanjima Podsistem korisniki interface Korisnik


12

Podaci: unutranji i spoljanji

Drugi raunarski zasnovani sistemi

Upravljanje podacima Upravljanje znanjem Korisniki interface

Upravljanje modelima

KorisnikPodsistem za upravljanje podacima se sastoji iz: Baze podataka DSS DSS Direktorijuma sa podacima Upita Baza podataka predstavlja kolekciju meusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili vie korisnika, za jednu ili vie aplikacija. Vei DSS poseduju bazu podataka u okviru Data Warehouse skladita podataka. Razlikuju se podaci koji potiu iz spoljanjih (internet, podaci iz industrijske grane, sa trita, dravni propisi...) i unutranjih izvora (sama organizacija). Veza izmeu spoljanjih podataka i DSS moe se ostvariti preko baze podataka DSS-a ili direktnim unoenjem podataka tokom aplikacije. Proces kreiranja DB ili DW preko spoljanjih izvora naziva se ekstrakcija. Sistem za upravljanje bazom podataka Database Management System DBMS omoguava upravljanje procesom ekstrakcije podataka. Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz: Baze modela Sistema za upravljanje bazom modela Jezika za modeliranje Direktorijuma modela Komandnog procesora. Podsistem za upravljanje znanjem ( Intelligent Decision Support Systems IDSS; Knowledge-baseg DSS) ono to izdvaja ovaj sistem od ostalih je postojanje baze znanja, to omoguava pruanje korisniku ekspertize o postavljenom problemu. Podsistem koricniki interface se sastoji iz: Sistema za upravljanje korisnikim interfaceom Jedinice za prevoenje na prirodan jezik Terminala Printera, plotera i sl.


13

Ovaj podsistem pokriva sve aspekte komunikacije izmeu korisnika i sistema za podrku menadmentu, dakle, ne odnosi se samo na hardware i software, ve na faktore koji se tiu lakoe korienja sistema, pristupanosti sistema i faktore u vezi sa ovek-maina interakcijom. Ima jako velik znaaj kako za korisnike sistema, tako i za projektante IS. Od kvaliteta korisnikog interfacea zavisi mogunost upotrebe i prhvatljivost sistema od strane korisnika. Korisnikova dilema

Opis situacije

Definisanje i formulacija problema

Opis domena

Ekspertsko rezonovanje i logika

Obrada od strane DSS

Znanje Informacija Izvori podataka

Prezentacija alternativa

Korisnikov izbor

Drutveni faktori

Projekcija posledica

Ekonomski faktori

Informacija za buduu upotrebu Struktura DSS Klasifikacija DSS:

1. Power smatra da osnovnu podelu DSS treba izvriti prema nameni na: 2. DSS namenjene preduzeima (Enterprise-wide DSS) DSS za rad jednog korisnika (Desk-top DSS) Holsapple & Whinston smatraju da postoji est razliitih grupa DSS: Text-oriented DSS (orijentisani na txt) Database-oriented DSS Spreadsheet-oriented DSS (tabelarni rad) Solver-oriented DSS(reavanje) Rule-oriented DSS (pravila) Compound DSS (sloeni DSS)

Prednosti upotrebe DSS: Postizanje veeg kvaliteta odluke Poboljanje komunikacije Smanjenje trokova Poveana produktivnost Uteta vremena Poboljano zadovoljstvo potroaa i zaposlenih. Ogranienja DSS: Neke ljudima uroene vetine i talenti ne mogu biti ugraeni u dananje DSS DSS je ogranien na znanje koje poseduje, odnosno ograniene su mu sposobnosti da stekne nova znanja


14

Ogranien je vrstama obrade znanja koju njegov software moe da izvri Mogunosti DSS su ograniene mogunostima kompjutera (hardware i OS) koji se koriste Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji prihvataju ovakav nain izraavanja DSS mogu biti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene.

14. GROUP DECISION SUPPORT SYSTEMS GDSSGDSS je interaktvivni, raunarski sistem koji pomae nizu donosioca odluka u reavanju nestruktuiranih problema, koji rade zajedno kao grupa. Meu komponente GDSS ubrajamo: hardware, sofrtware, korisnike i procedure. Software ine baza podataka, baza modela, program za upravljanje sistemom i fleksibilan korisniki interface. Svaki lan grupe preko svog kompjutera ima pristup glavnom procesoru preko mree (najee LAN, u novije vreme Interneta). Osim pristupa GDSS, svi lanovi grupe imaju pristup istoj bazi podataka i bazi modela. Najvanije karakteristike GDSS: Posebno projektivani IS, a ne kombinacija postojeih komponenata Projektovani sa ciljem da podre grupu donosioca odluka u njihovom radu Odlikuju se lakoom i jednostavnou upotrebe Mogu biti projektovani za jedan tip problema ili razliite organizacione nivoe Ohrabruju generisanje ideja, reavanje konfliktnih stavova ili slobodu izraavanja Sadre ugraene mehanizme koji onemoguavaju razvoj negativnih grupnih ponaanja. Pogodnosti koje prua upotreba GDSS: Smanjenje trokova do ak 90% Dostizanje konkurentskih prednosti Podsticanje inovativnih aktivnosti Smanjenje duine trajanja procesa odluivanja Poboljanje komunikacije Dobra koordiniranost rada lanova grupe Brz povraaj investicija itd.

GDSS software Baza podataka Baza modela

ProcesorKorisniki interface

Pomone procedure za grupni rad

Javni ekran

IBM compatible

Model GDSS


15

15. EXPERT SYSTEMS ESPojavom ES znatno je olakan rad na onim mestima odluivanja gde se donose veoma sloene ili veoma znaajne odluke. ES su programski sistemi koji sadre ljudsko znanje i koriste ga u reavanju problema iz oblasti vetake inteligencije. ES podrazumeva uspostavljanje unutar raunara dela vetine nekog eksperta koja se bazira na znanju i u takvom je obliku da sistem moe da ponudi inteligentan savet ili da preduzme inteligentnu odluku o f-ji koja je u postupku. Poeljna dopunska karakteristika, koju mnogi smatraju osnovnom, je sposobnost sistema da na zahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja, tako da direktno obavetava korisnika koji postavlja pitanje. Nain ostvarivanja je programiranje na bazi pravila. Istorija razvoja ES: Prvi poeci razvoja sistema zasnovanih na znanju se javljaju polovinom 60. godina. Kako razvoj ES zavisi od razvoja IT, odnosno od performansi kompjutera, tek tokom 80. godina ES doivljavaju ekspanziju na komercijalnom tritu. Prema stanju iz 1988. ES su se tada primenjivali u oko 150 oblasti, a samo etiri godine kasnije u SAD je bilo kireno najmanje 3000 ES, od ega je nekoliko stotina bilo razvijeno (nisu koriene koljke) i testirano na svom polju primene. U daljem razvoju ES prognozira se razvoj povezivanja ES sa DSS, multimedijom, neuronskim mreama itd. Podele ES: Postoje dve grupe ES: 1. ES koji analiziraju neki problem 2. ES koji vre sintezu u procesu reavanja problema Prema vrsti informacija koju ES pruaju: 1. Samostalni samostalno izvode proces donoenja odluke i planiranja buduih pravaca akcije, a korisnika izvetavaju o primenjenim postupcima i razlozima za usvajanje odreene procedure 2. Konsultantski pruaju razne konsultanste usluge: pomau korisnicima na nain na koji bi i ivi ekspert pruio svoje miljenje 3. Savetniki mogu ih koristiti i eksperti, ali i ostali korisnici kojima je potreban savet u odgovarajuim situacijama 4. Sistemi za ispitivanje ta bi bilo ako omoguavaju razmatranje odreenih situacija u kojima je potrebno predvideti efekte primene alternativnih akcija. Prema Turban & Aronson: 1. Knowledge-based ES (zasnovani na znanju) 2. ES zasnovani na pravilima 3. Frame-based ES (zasnovani na okvirima) 4. Hybrid ES 5. Ready-made, Off-the-shelf Systems (spremni za rad) 6. Model-based ES (zasnovani na modelima) 7. Real-time ES (rade u realnom vremenu) Goodwin & Wright: 1. ES koji se javljaju kod komplikovanih istraivakih projekata ili potencijalno nereivih problema, gde je potrebno razviti novi nain prezentovanja ili izlaganja znanja 2. ES koje su izgradili konsultanti putem korienja specijalno razvijenih koljki (shells) ES shells sadre sve komponente kao i posebno razvijeni ES, s tom razlikom to im je baza znanja prazna, otuda i naziv prazni ili okvirni ES; korisnik koljke ES sam popunjava bazu znanja, unosei u nju pravila koja se odnose na probleme koje je potrebno da njegov ES reava (XiPlus, EXSYS Professional, kod nas BEST Blackboard-based Expert System Toolkit).


16

ES poseduju sedam dimenzija: 1. Ekspertiza 2. Rezonovanje manipulacijom simbola 3. Opta sposobnost reavanja problema u datom domenu 4. Sloenost i teina 5. Reformulacija 6. Rezonovanje o sebi 7. Vrsta zadatka za ije se obavljanje sistem izgrauje. Zadaci koje ES uspeno reavaju: Evodentiranje i inetpretacija podataka kojim se opisuju razliite situacije ili stanja sistema Dijagnostika i servisiranje Planiranje, predvianje i prognoziranje Dizajn Merenje Otkrivanje kvarova u sloenim tehnikim sistemima Analiza i konsultacije Kontrola. Model jednostavnog ES sastoji se iz etiri dela: Baza znanja Mehanizam za zakljuivanje Korisniki interface Radna memorija

Korisnik

Podrka Interface, sredstva za rukovanje fajlovima, sredstva za pruanje objanjenja, alat za rukovanje bazom znanja

Mehanizam za zakljuivanje Baza znanjaRadna memorija

Znanje eksperta se uva u nizu fajlova nazvanih Baza znanja. Najee je znanje predstavljeno pomou if ... then pravila. Mehanizam za zakljuivanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedila nova informacija. Preko korisnikog interfacea se omoguava komunikacija izmeu ES i korisnika. Radna memorija sadri detalje o stanju znanja sistema u odreenom trenutku. Proces f-nisanja ES moe se raslaniti na pet komponenti: 1. Akvizicija (sticanje znanja) jedan od najznaajnijih zadataka za ES, jer putem dijaloga sa korisnikom sistem mora primiti i sintaktiki (formalno ispravne) i semantiki (semantika nauka o znanju) adekvatne raznovrsne informacije. 2. Reprezentacija (memorisanje) znanja 3. Obrada znanja (reavanje problema)


17

4. 5.

Komponente za objanjenje (predstavljanje znanja) Interface (jedinica za dijalog).

16. HYBRID SYSTEMS HS HS nastaju integracijom dva ili vie kompjuterskih IS. Razvijeno je vie klasa HS, a meu osnovne spadaju: Integracija DSS i ES Integracija ES i Neuronskih mrea Aspekti globalne integracije vie IS. Oblici integracije dva ili vie IS meusobno se razlikuju po arhitekturnim reenjima spajanja sistema. Integracija ES i DSS se moe izvesti na dva osnovna naina: 1. ES integrisan kao DSS komponenta 2. ES kao posebna komponenta DSS Varijante HS:

Kompletno preklopljen sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanju i na neuronskoj mrei. Pomou ureaja za konverziju sistem moe da se prikae ili kao ES ili kao neuronska mrea, u zavisnosti od elje korisnika Parcijalno preklopljen sistem poseduje karakteristike i ES i neuronske mree, ali ova dva sistema u ovom sluaju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili neke spoljanje baze podataka Paralelni ES i neuronska mrea rade zajedno, paralelno, i ne dele svoje unutranje promenljiva niti strukturu podataka, a komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ureaja i datoteka Sekvencijalni izlaz iz jednog od komponentnih sistema ulaz u drugi Povezani ili ugraeni ES ugraen u neuronsku mreu ili obrnuto (gost i domain), a korisnik vidi samo jedan sistem (domaina).

Povratna sprega Analiza i obradaBaza podataka

Raporti

EISMBMS DBMSPredvianje, prognoze

Baza modela

Ekspertni sistemBaza znanja Hardware & software

Preporuene akcije

Objanjenja, savet

Donosilac odluke

Interaktivna povratna sprega Izlaz

UlazObrada

Kao najkompleksniji oblik integracije ompjuterskih IS za podrku menadment odluivanju smatra se tzv. Globalna integracija, koja moe ukljuivati nekoliko tehnologija za podrku menadmentu i nekoliko kompjuterskih IS, ili ak povezivanje sa sistemima iz druge organizacije.


18

U okviru savremenih modela globalne integracije kompjuterskih IS ukljuene su i brojne napredne tehnologije radi poboanja karakteristika modela. U okviru filtracije podataka se ukljuuju inteligentni agenti ili pretraivai koji znatno skrauju vreme potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Takoe, postoji tenja da se itav model uskladi sa protokolima standardnim za prikljuivanje sistema na globalnu kompjutersku mreu Internet. Koncept virtuelnog poslovanja predstavlja jo jedan aspekt trgovine u budunosti. Prilikom izbora sistema za podrku menadment aktivnostima treba napraviti balans tako da izabrani sistem u potpunosti zadovoljava potrebe poslovnog sistema, a da pri tom bude takav da obezbeuje konkurentske prednosti, adaptilnosti poslovnom okruenju i razvoj.

17. DATA WAREHOUSE DWBill Inmon (otac DW) definie ga kao: Subjektno orijentisanu Integrisanu Nevolatilnu Vremenski promenljivu kolekciju podataka za podrku menaderskom procesu odluivanja. DW je baza podataka (DataBase) sa posebnom strukturom podataka, projektovanom tako da se relativno brzo i jednostavno mogu izvoditi sloeni upiti nad velikom koliinom podataka. Glavna osobina je da prua brz pogled i analizu velike koliine poslovnih podataka. IBM za DW ponekad koristi termin Informaciono skladite. Uobiajeno je da je DW smeten na mainframe serverima u preduzeu.

Izvor 1

Proizvodni ISIzvor 2

Program za periodino osveavanje DW

BAZA SKLADITA PODATAKA

Dodatne datoteke

DW obavlja najmanje tri razliite aplikacije: 1. Osnovne radne aplikacije odnose se na tabele i statistike pakete, grafike alate koji su korisni za upravljanje i predstavljanje podataka na PC-u 2. Aplikacije za upite i izvetaje obrauju podatke pomou jednostavnih radnih upita i generisanje osnovnih raporta 3. Aplikacije za analizu i planiranje zadovoljavaju sutinske poslovne potrebe kao to su predvianje, analiza proizvodnih linija, finansijska konsolidacija, profitabilnost, proizvodne mix.analize Fleksibilnost i sposobnost adaptacije promenljivim poslovnim potrebama su vrlo bitne osobine DW.


19

Za razliku od drugih IS, DW poseduje osobine objedinjavanja razliitih podataka koji mogu poticati iz razliitih proizvodni informacionih sistema, realizovanih na razliitim platformama, moe se relativno brzo otkriti promena u izvornom sistemu, ima iterativni karakter (onaj koji se ponavlja) izgradnje modela podataka, moe se detektovati greka u proizvodnom sistemu, dugotrajnije uva podatke u odnosu na klasine porizvodno-informacijske sisteme (najee 5 10 god). DW vri f-ju objedinjavanja podataka iz svih raspoloivih izvora, i ovo je upravo jedan od najteih zadataka prilikom izgradnje DW. Direktan runi unos podataka u DW nije dozvoljen, jer se podaci unose preko proizvodno informacionog sistema. Unos podataka se obavlja automatski i periodino. Ovaj proces obavlja program, a dinamika njegovog pokretanja zavisi od potrebe korisnika u pogledu aurnosti podataka. DW koncept se zasniva na odvajanju On Line Transaction Processing OLTP i On Line Analytical Processing OLAP. OLTP operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka menjaju kontinualno u toku dana i u trenucima koji se ne mogu unapred specifirati OLAP se obavlja uporeivanjem ili obradom izvornih podataka i analizom trendova. Ovde se podaci ne menjaju u proizvoljnim vremenskim intervalima, ve u tano odreenim, u zavisnosti od prirode problema koji se analizira. Koriste ga analitiari, menaderi koji esto zahtevaju pregled visoko agregiranih podataka, kao to su ukupna prodaja jedne proizvodne linije ili jednog regiona itd. ROLAP, MOLAP i HOLAP su specijalizovane OLAP aplikacije: o ROLAP relacioni OLAP u relacione DB se smetaju podaci, a ROLAP podsistem prua potrebnu analitiku f-nalnost. o MOLAP multidimenzionalni OLAP multidimenzionalna baza je skladite podataka i analitiki mehanizam. Korisnici uvaju svoje podatke specijalizovanim kockama podataka (Hybrid Cube). o HOLAP hibridni OLAP kombinacije ROLAP i MOLAP. Mogui problemi pri izgradnji DW: Objedinjavanje raznovrsnih podataka iz vie nivoa (vie proizvodno informacionih sistema) ralizovanih na razliitim platformama Brzo otkrivanje nastalih promena u izvornom sistemu Iterativni karakter izgradnje modela DW, samim tim i iterativni karakter izgradnje programskog sistema za ekstrakciju. Datamart (trite podataka) definie f-nalnu celinu koja u sebi objedinjava podatke slilnog tipa koji su organizovani u dimenzionalnom hodelu. Datamart moe i ne mora biti deo DW. Moe egzistirati samostalno. Najee je u vezi sa jednim delom poslovanja preduzea, a usmeren je ka grupi korisnika (npr. Datamart za knjigovodstvo, marketing i sl.).


20

om is

Documents