Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. novembar 2015.

OP©TENARODNIM STVARALA©TVOM - PROTIV JALOVOG STRAN»AREWA

Nedavno je jedan tekst objavqen na liËnomblogu, autorovog poynanika iyayvao mnoπtvoreakcija ne samo na „patriotskoj blogosferi”kojoj je namewen veÊ i u toj opciji nenaklowenimnovinarskim udruæewima i glasilima. „Iy drugogtabora” su Ëak priyivali represivni aparat, dase pokrene i yaπtiti nam milu i dragu qudsko-pravaπku æabokreËinu.

Ne Ëudi brojnost ovih reakcija jer i samnaslov je veoma intrigantan: „Samo snajper Srbijuspaπava”. Naravno, misli se kao politiËkoreπewe.

Ovom prilikom ne bih ulayio u raskoq-nikovske dileme, koje ni sam autor ne pomiwe,niti sebe preporuËava kao Ëoveka oπtrog oka isigurne ruke. Shvatam ovakav poyiv kao metafo-riËki krik oËajnika, koji vidi da se survavamo upropast a reπewa nema. „To je jedina oybiqnapolitiËka koncepcija”, prokomentarisao je ovajtekst/sluËaj, jedan moj prijateq.

Da li je baπ tako, jesmo li sve probali, dali smo iscrpeli sve politiËke opcije pa nam sadostaje samo „snajper”, odnosno politiËkinihiliyam, koji nema alternativu? Probali smosve osim da sudbinu uymemo u svoje ruke. Navlasti su se iyreali i kurta i murta, ali nismoimali narodnu vlast.

Kako Êemo je imati kad se i nismo boriliya narodnu samoupravu, koja bi bila iyraysamosvojnosti i samovlastnosti. RiyikujuÊi daispadnem naivan kayaÊu da postoji oybiqnapolitiËka opcija pre „snajpera” i da se ona yovenarodna samouprava.

Narodna samouprava ima dve dimenyije:horiyontalnu i vertikalnu. Horiyontalna dimen-yija predstavqa prostirawe vlasti na odreenojteritoriji a vertikalna naËin upravqawanajviπim dræavnim organom narodnim pred-stavniπtvom - skupπtinom ili saborom.

Ostvarivawe narodne samouprave nijepitawe decentraliyacije dræavne uprave veÊmoguÊnosti da qudi sa odreene teritorije uymustvarno uËeπËe u odluËivawu koja se tiËuwihovih æivota, a ne da budu „topovsko meso”prediybornih kampawa. To bi se moglo ostvaritikada bismo stvarno imali opπtine u pravom

АМЕРИКА ЈЕ ОКРЕНУЛА ЛЕЂАХРИШЋАНСТВУ

САД и Католичка црква победиле СССР, асада уступају место руском православљу

Током 50-зтих година прошлог векапостојала су два стуба светског антикомуни-стичког покрета - Двајт Дејвид Ајзенхауер уАмерици и поглавар Римско-католичке црквеПапа Пије XII. Током 80-тих, последње деце-није Хладног рата, заменили су их РоналдРеган и папа Јован Павле II.

Када је Франциско ових дана стигао уВашингтон, вероватно је приметио да се нашаземља разликује од Америке из временаАјзенхауера или Регана. У Америци 2015.доминирају хомосексуализам, абортуси иистополни бракови - срамни преступи запедесете и смртни грехови у катехези ПијаXII постали су уставна права. Те вредностиодређују политику Барака Обаме, а нашичиновници бране та уверења у УН.

Ево шта ми проповедамо свету. Оношто су Американци раније називали падоми декаденцијом, Обамине САД називајупрогресом. И усред тог пира гласно про-слављају победе наш потпредседник католикЏо Бајден, а заједно с њим и лидерДемократске партије Ненси Пелоси.

После Ајзенхауеровог одласка,хришћанство и вера су отргнути из аме-ричког друштвеног живота. Библија,молитва, хришћанска уметност, књиге исимболи забрањени су у државним школа-ма, као што су били забрањени на Куби кадаје Фидел Кастро дошао на власт. Наша веране може да се предаје нашој деци. Америкаје - данас другачија земља, ми смо светов-на и постхришћанска нација која се налазина путу одбацивања вере.

Иронијом судбине, Владимир Путиннастоји да обнови православље као основуморала и права у Русији. А у The Wall StreetJournal већ читамо да Си Ђинпинг покушавада другове поново врати под окриље кон-фучијанства. Свет се променио. Чини се да

свака цивилизација признаје да је веранеопходна Западу који је изгубио веру иумире.

Наслов у чланку The New York Timesреторички поставља питање: „Губе ли запад-не вредности своју владавину?”. Аутор текс-та, Стивен Ерлангер пише: „У свом одустаја-њу од западних либералних вредности -сексуалне равноправности и избора - кон-зервативна Русија налази додирне тачке саверским учењима ислама, Ватикана, проте-станата и ортодоксних Јевреја”.

Ипак, то што Ерлангер приписује „кон-зервативној Русији”, то је већ било у Америци,али 1955, а нема га сада. Поставља се питање:мења ли се морал истине?

Ето, световна Америка, која се осло-бађа од хришћанства, сада проповеда новојеванђеље у свету, говори: либералнадемократија је спас за човечанство.Католичка црква се такође суочава са свевећом кризом морала. У време Пија XII иЈована Павла II, Црква је учила да су десетзаповести и Проповед на Гори вечни.

Ова двојица папа такође су учили да јебрак нераскидив, да је хомосексуалностнеприродна и аморална, да је абортус уби-ство невиног нерођеног детета. Без обзира нато, унутар Ватикана редовно се одржавајурасправе о томе шта да се промени у Црквида постане привлачна за оне који су одба-цили веру.

Током последње две године уВатикану се дешава морална пометња. Значили све ово да Америка и Католичка црква -пошто су победиле у идеолошком рату саСССР који је трајао 70 година - сада дожив-љавају пораз и раскол?

Да, значи, и ми сада наше место усту-памо Русији.

Факти, 26. 9. 2015. Patrik Bjukenen(Podvukla - Iskra)

Превела Ксенија Трајковић

1254

ynaËewu te reËi. Opπtina to je organiyacija ukojoj jedna yajednica reπava stvari od opπtegynaËaja. Ovo πto mi danas nayivamo opπtinom jeokrug oko jednog, uglavnom, veÊeg grada u kojem sepojam yajednice potpuno iygubio ili jeobesmiπqen u okviru mesnih yajednica, kojeingerencije imaju kolkio i dobrovoqna vatrogas-na druπtva.

Iygubili smo seosku opπtinu, a gradovikoji su opπtinski centri su suviπe veliki da bise uoËavala veya iymeu vlasti i konkretnogæivota i realnih potreba. Yato su naπe „lokalnesamouprave” yatrpane LAP-ovima, „lokalnimakcionim planovima”, koji podseÊajau nanekadaπwe petoletke, jer su u svojoj suπtinimrtva slova na papiru. U takvoj situacijipotemkinovih sela od samoprave najboqe plivajuprofesionalni politiËari, koji bey iËije kont-role nesmetano krËme lokalni buxet i sredstvajavnih i komunalnih preduyeÊa.

Drugi joπ vaæniji aspekt narodne samo-uprave jeste naËin birawa narodnih predstavni-ka. Ovaj aspekt je vaæniji iy prostog rayloga, jerse na taj naËin narodna samouprava prostire nacelu dræavu, koja tako postaje stvarni servisnarodnih interesa, πto, vaqda i jeste smisaodemokratije. Sadaπwa dræavna uprava je servispolitiËkih partija. Pojavila se ideja da brojposlanika treba sa 250 smawiti na 150. Ovakavkakav je parlament se komotno moæe ukinuti, jerpraktiËno ne odluËuje ni o Ëemu. Yakone pred-laæe Vlada a poslanici samo diæu ruku.Opoyicioni poslanici da bi odigrali svoju uloguili iy nekog liËnog interesa, prethodno pquju iomalovaæavaju te predloge ali stvarne kontroletu nema. A, konkretno u sadaπwem srpskom parla-mentu ni stvarne æeqe da se vodi drugaËijapolitika.

Osnovni yakon Otaxbine i osnovni naËinostvarivawa narodne samouprave jeste da najbo-qe snage uma i karaktera uymu uËeπÊe u dræav-nim poslovima. Kako to da se iyvede?„STRU»NOST PRE POLITIKE”! Da se setimoprediybornog slogana jedne meni neomiqene par-tije, iy ko yna koje godine. To πto oni taj slogannisu proveli u delo i πto su, otvoreno vodili

2

Opπtenarodnim stvaralaπtvom...

makijavelistiËku politiku, odnosno jednopriËali a drugo radili i sebi to upisivali uvrlinu, ne ynaËi da slogan nije ispravan.

Wega potvruje i rayrauje jedan proglas,koji je nedavno jedna druga politiËka partija (kojaje bila u vlasti sa prethodnom) poslala kaopismo odreenim strukovnim udruæewima.NaveπÊu jedan mawi deo tog pisma/proglas:

„Uvereni smo da je jedini put ya oydrav-qewe naπe dræave u tome da odluËujuÊu reË udefinisawu programa mera ya iylayak iy kriyeimaju oni koji rade i dokayali su se u svimsferama postojawa dræavnog organiyma.”

Ova dva citata, odnosno slogan i citatkoji sam naveo, da Ëak i oni protiv kojih je„osnovni yakon Otaxbine” direktno usmeren,uviaju neophodnost primene ovog yakona. Kad tokaæu qudi iy partija, onda mi tome nemamo πtada dodamo ili oduymemo.

Samo, se postavqa pitawe da li to parti-je, odnosno bilo koja partija, Ëak i najdobro-namernija moæe da sprovode u delo. Pitawe jenaravno retorsko a odgovor negativan. Partija jepo svojoj suπtini, po svojoj prirodi ybirniinteres liËnih interesa jedne grupe qudi -dakle KLAN. Klanovska politika po definicijionemoguÊava opπtenarodnu politiku koja jedinomoæe da iyrayi narodnu samoupravu. Samo naosnovu prirodne podele rada mogu se dobitistvarni narodni predstavnici. Partijske podelesu veπtaËke i stvaraju „politiku naπih qudi”,koja i dovodi do situacije „sjaπi kurta da uyjaπemurta”.

Da bi se vodila opπtenarodna politikakoja yahvata celokupni narod kao osnovna pret-postavka jeste promena vladajuÊeg duha. DuhsebiËnosti, materijaliyma i individualiymamora da bude yamewen duhom sabornosti kojiuvia neminovnost organske stvarnosti æivognarodnog biÊa i neophodnost wegovog ostvarewa.

Samo tako, preobraæen, sa vraÊenomverom u ideale, koji su od vajkada bili naπi sve-tionici, naπ narod Êe dobiti samopuydaweneophodno ya upravqawem sopstvenom sudbinom.Taka Êemo steÊi odgovornost ya sopstveno posto-jawe.

Srbija Nenad AdamoviÊ

Амбасада САД: Провокативанприступ затвара путеве сарадње

Америчка амбасада у Београду позвала једанас све стране да се у дијалогу Београда иПриштине усредсреде на суштину спорних пита-ња, као што су настојања Косова да се придружиUNESKO, избегавајући при том провокативанприступ који затвара путеве сарадње.

Како се наводи у саопштењу, СједињенеДржаве снажно подржавају аспирације Србије дасе придружи Европској унији.

„Ми поздрављамо посвећеностПредседника Владе (Александра) Вучића да сеовим путем настави, а коју је изразио токомсастанка са шефом Делегације ЕУ и амбасадори-ма Квинте”, наводи Амбасада САД.

Такође, истиче се да САД „као једна одстрана која подржава Србију у овом процесу,разуме напоран рад на спровођењу тешкихреформи које су неопходне да се постигне овајциљ”.

„Сједињене Државе такође подржавајудијалог Србије са Косовом. Овај процес укључујесложена и тешка питања о којима је постигнутзначајан напредак...

Сједињене Државе ће наставити да радеса Србијом како би се остварила њена будућносту Европској унији и како би се подржали мир истабилност у региону, закључено је у саопштењу..(Tanjug, 16.10.2015.).

Амбасадор напустио proslavuSNS-a док је говорио Кустурица

Амбасадор Велике Британије у СрбијиДенис Киф напустио је данас салу у "Сава центру"у Београду, током обежавања седам година одоснивања Српске напредне странке (СНС), у тре-нутку док је за говорницом био прослављенисрпски режисер Емир Кустурица.

Киф је салу напустио у тренутку када јеКустурица рекао да није случајно то што јеСрбији баш Британац донео вест да улазак у ЕУзначи признавање Косова, односно да није чудошто Србији ултиматум доносе Британци, јер су тои раније радили.

Послије интервенције чланова СНС-а,британски амбасадор се вратио у салу, пише"Спутњик".

На почетку прославе, руски амбасадор уСрбији, Александар Чепурин дочекан је у салиовацијама, апалуз је трајао више од минут, асрдачно је поздрављен и кинески амбасадор ЛиМанчанг. На крају прославе, Александар Вучићпозвао је окупљене да све амбасадоре у салипоздраве великим аплаузом.

Главни и одговорни уредник листа"Данас" Зоран Пановић је, коментаришући изла-зак британског амбасадора из сале, за РТС оце-нио да је "све то део велике представе Вучићеве".

- Вучић је сигурно знао шта ће рећиКустурица. Кустурица сигурно није могао даодржи проевропски говор „Представа где су свина неки начин задовољни". (Srna. 17.10.2015).

Iskra 1. novembar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LISTAdministracija i Uredniπtvo IskraPeriodical (Publisher) - 17 HarvelinPark, Todmorden, Lancs OL14 6HX,England.- E-mail: vdlj@talktalk.net -

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objav-ljeni sa inicijalima ili punim imenomautora, ne predstavljaju obavezno

IZ SADRÆAJA

„Srbija je odvratna zemqa”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Proteste u Crnoj Gori treba svi da podræe. . . . . . . . . 5

Negativne posledice vezivawa za EU. . . . . . . . . . . . . . 7

Putin u UN: ISIS nisu glupqi od vas. . . . . . . . . . . . . . 9

Ruska ideja 21. veka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

SAD pokrenuo seobu migranata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Uniπtewe Rusije - ciq Vaπingtona. . . . . . . . . . . . . . . 21

AleksijeviË - Nobel sa antiruskim ukusom. . . . . . . . . 25

Sedam zabluda o emigrantima - Srbija plaÊa ceh. . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKREOni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara

1998. do danas; takoe i sve broje za prve Ëetiri godine Iskre 1949, 1950, 1951. i 1952, kao i drugu srodnu lite-raturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. novembar 2015.

miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed byArtprintmedia doo, Novi Sad, Serbia. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom)£16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 30). Avionskom poπtom godiπ-nja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, NoviZeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za„Iskra Periodical“ slati na adresu poverenika za Englesku.Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.

53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris,Vic,3146 — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX(˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, KeatingCresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58,rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris. - NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤,Mendelssohnstrasse 6060325 Frankfurt am Main

Saudijski kraq poklawa EU 200 novih xamijaСаудијски монарх најављује да ће Европи поклонити 200 нових џамија. Док још имамо времена,

то би требалo да схватимо као опасну претњу.Чињеница да Саудијска Арабија, једнако као и богати Емирати у Персијском заливу, ни у сну не

намерава да подари азил муслиманској браћи и сестрама из Сирије или Ирака, врло је интересантна заЕвропу. То је информативно користан, иако у оперативном смислу мало релевантан елемент за решавање акту-елне миграционе кризе.

Напротив, у скорој будућности се као много важнији може показати поклон који је 79-годишњи сау-дијски краљ Салман ибн Абд ел Азиз ел Сауд најавио као свој знак солидарности са избеглицама. За стотинехиљада муслимана који се ових дана и недеља уливају у Немачку, саудијски монарх би великодушно ина хо-рук хтео да подигне 200 нових џамија између Фленсбурга и Пасауа. Није искључено да краљ има сли-чан план и за Аустрију, да и нас интегрише у такву врсту спиритуалног Маршаловог плана на саудијскиначин.

То треба разумети тако јасно како је и изворно изречено: Као отворено опасну претњу. Јер, где год јеСаудијска Арабија ван својих граница финансирала подизање џамија, од Балија до Босне, свуда се унаставку развијала посебно радикална врста ислама, коју су ширили изразито радикални проповедни-ци.

У Сарајеву је, на пример, 2000. године парама из Ријада подигнута највећа џамија у јужнојЕвропи. Од момента изградње, она континуирано делује као тврђава босанске вахабитске сцене и нај-важнији центар регрутације Исламске државе на Балкану. У селу Горња Маоча, још једној вахабитскојтврђави у Босни, животни услови већ сада имају више сличности са онима на територији под контроломИсламске државе него онима у Европи. Жене су тамо створења нижег реда – а то је Босна, Европа.

Да тих нових 200 џамија у срцу Европе не могу бити од велике помоћи да се новим Европљанимакоје смо добили са Блиског истока брзо пренесу западне вредности, разуме се само по себи. Тешко да ћеих оне учинити сензибилнима за друштвене детаље као што су једнаки положај жене и мушкарца, поштовањелибералног принципа сексуалне оријентације, или одвајање религије и државе.

Уместо тога, оне ће се, по убрзаном поступку, развити у магнете за хиљаде младих мушкараца којесада поздрављамо срдачним натписима "Refugees welcome".

Колико миграната зна да чита и пише? Пођимо од претпоставке да разумеју гест добродошлице. Но,свеједно остаје питање колико њих то уопште може да прочита. Према неформалним проценама хумани-тарних организација, придошлице су у великом броју аналфабети – чак до 50 одсто младихАвганистанаца у Аустрији, до 20 процената оних који тврде да су из Сирије.

Није на одмет напоменути да је у Сирији пре рата функционисао добро организовани школски систем,па је због тога тамо релативно мало аналфабета и више образованих у односу на друге земље порекла.

Ко не зна да чита и пише има тачно нула шанси да овде дође до неког посла. Због тога се можеочекивати да ће добар број младих мушкараца, оних који су тренутно тако "welcome", у неколико следећихгодина доћи у фазу горког разочарања.

То је онда егзистенцијални моменат за 200 саудијских џамија! Тог тренутка оне би се с персона-лом и идеологијом нашле при руци тим љутитим младим људима, да их приведу правој вери, да импомогну да артикулишу своје незадовољство. Најкасније тада, имамо заиста велики проблем. И не, не морасе бити параноичан.

Политичар Слободарске партије Аустрије или члан Пегиде приметио би какве смернице развоја се тре-нутно постављају. Може нам се догодити управо оно што је јеврејски мађарски писац и нобеловац ИмреКертеш недавно написао: "Због свог либерализма, који се показао као инфантилан и аутодеструктиван,Европа би ускоро могла пропасти. Својевремено је Европа произвела Хитлера, и одонда се чини као да је одсрамоте изгубила главу за све рационалне аргументе. Широм смо отворили врата исламу... То се увекзавршава на исти начин: Једна цивилизација постиже стадијум презрелости, где не само да више неможе да брани, већ из неког наизглед несхватљивог разлога још одгаја и храни властитогнепријатеља који ће јој задати одлучујући ударац". (Имре Кертеш, "Последња мисао"). Немачка иАустрија управо покушавају да докажу да то није тако. Канцеларка полетно тврди: "Ма, ми то може-мо!".

Die Presse, 11.9.2015. Christian Ortner(Podvukla - Iskra) Превела Весна Кнежевић

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Протојереј ставрофор Миленко Зебић umroje u Бirmingamu, Engleska, 29. septembra 2015.

Oтац Milenko родио се 27. јануара 1926.године у Бјеловару од оца Душана, индустријал-ца и мајке Драгице, домаћице. Основну школузавршио је у Бјеловару, а другу мушку гимназију уБеограду, заједно са Властимиром и Михајломсиновима касије хиротонисаног патријархаГермана. U gimnaziji je postao Ëlan omladinskeorganizacije JNP Zbor - „Beli orlovi”. PoslenemaËkog napada na Sovjetski Savez i ustankanaπih komunista u okupiranoj Srbiji, 1941, stupio jeu Srpske dobrovoqce, kasniji SDK, i sa wimauËestvovao u svim borbama svojih jedinica protivpartizana, kako u Srbiji tako i posle povlaËewa uSloveniji. Na kraju rata i prelaska nacionalnihsnaga u Italiju, æivi sa ostalim dobrovoqcima uvojno-izbegliËkim logorima Forli i Eboli. IstiËese svojom radinoπÊu i borbenoπÊu. Kao dobarsluhista, vredan je Ëlan crkvenih horova. Poslemira sa Italijom, „saveznci”, aprila 1947, seleveliki logor svih nacionalnih snaga Eboli, u bri-tansku zonu okupirane NemaËke i raseqavaju u viπemawih logora. U NemaËkoj упознаје будућу супругуОлгу Павловну.

Po dobijawu civilnog statusa „raseqenoglica”, Englezi prvi poËiwu sa regrutovawem rad-nika za svoju ratom unazaenu i osiromaπenuindustriju, meu wima i Milenka, sa mnoπtvomdrugih dobrovoqaca. Program regrutacije ima jezvuËno ime „Evropski dobrovoqni radnici” (EVW),a u stvari bio obavezan trogodiπwi rad nanajteæim poslovima, za koje je bilo teπko naÊidomaÊe radnike. Milenku je dodeqen posao u rud-niku soli, SandbaË, gde je svakodnevno lopatao so uvagone. Tu mu se - po dogovoru iz NemaËke -pridruæila Олгa Павловнa. VenËali su se 1948.1. августа 1949. из љубави Олге и Миленка рађа сепрво кћер Радмила, а 25. јануара 1951. годинедобијају сина Александра.

Mиленко је радио у руднику, али својеслободно време посветио је музици, crkvi и фор-мирању српских заједница на северу Енглеске,где је био од велике помоћи проти др ДимитријуНајдановићу. На позив проте РадованаМиљковићa, Миленко долази у Бирмингам и туостаје до своје кончине. Прота Радован је имаовелико поверење у Миленка i wegovu crkvenost.Године 1958. рукоположен је у свештенички чин иту почиње wegova права мисионарска делатност.Оснивање мешовитог хора сачињеног од свихнација који су живели у Енглеској, формирањезаједнице англо-православаца, богослужења наразличитим језицима руском, грчком, бугарском;за све оне који су били жедни вере, отворио јесвоје срце.

Godine 1963. прота Миленко заједно саверним народом купује парче земље од породицеКадбери и ту се рађа невероватна идеја, почиње

изградња велелепне светиње храма Светог кнезаЛазара, гради се бирмингамска Лазарица. Радовина изградњи храма почели су 1965, а храм је осве-ћен 1968. године. Архитекта храма је ДрагомирТадић, иконостас је израдио Зарић а осликавањеје било поверено Душану Михајловићу. Зидањехрама је било под покровитељством и благосло-вом Патријарха српског Германа, с обзиром датада није била формирана западно-европскаепархија храм Светог кнеза Лазара је проглашенод стране Патријарха Германа за ставропигијалнуцркву. Сaв materijal za zidawe - мермер, стубови,розете прозори све то је донето из Србије. Mеђувеликим ктиторима и приложницима треба напо-менути кума цркве Драгана Лукића, сер АдријанаКадберија и сер Алфреда Овена, kao i bivπesrpske dobrovoqce u celini.

Године 1990. бирмингамска Лазарица начелу са оцем Миленком добија предиван конаксветог кнеза Лазара и кулу свете Евгеније са капе-лом посвећеној овој дивној светитељки. ПротаМиленко је одликован свим црквеним одликова-њима по својој заслузи од плавог појаса донапрсног крста. На предлог патријарха Германаодликован је орденом Светог Саве првог степена,а на 40. годишњицу подизања храма награђен јеКарађорђевом звездом првог степена од странепрестолонаследника Александра Карађорђевића.

Прота Миленко је оснивач Лазарице преса,штампарије која је у тешко време за српскинарод, време комунизма и безверја објављиваладела светог владике Николаја Велимировића наенглеском језику и то четири књиге ПРОЛОГА идве књиге ХОМИЛИЈА да се и енглеска популаци-ја упозна са православљем и житијима светихБожијих угодника. Године 1992. на парохији бир-мигамској долази отац Александар Зебић, синпроте Миленка, а прота наставља да обавља дуж-ност старешине цркве Лазарице и дужност архи-јерејског заменика за Велику Британију иСкандинавију, по благослову новоизабраног епи-скопа Доситеја. Ову дужност је прота честитообављао све до 2010. године када је због здрав-ствених разлога морао да се повуче. Својим усну-ћем у Господу прота је оставио протиницу Олгу,сина оца Александара, кћер Радмилу и унучадЛару, Ану, Филипа и Данијела. Парохијани бирми-гамске парохије, а и свештеници drugih енгле-ских парохија, памтиће проту Миленка као изу-зетно доброг и марљивог свештеника, понекадстрогог али правичног i достојног свога имена ичина. (Gorwi deo o crkvenoj delatnosti proteMilenka, prenet je uglavnom iz nekrologabirmingamskog paroha, prote Nenada PopoviÊa).

Iskreno sauËeπÊe oæaloπÊenoj porodici.Naπem drugu i bivπem dobrovoqcu, pokojnom protio. Milenku, slava i hvala. Molimo se vaskrslomGospodu da mu podari veËan æivot u CarstvuHristovom!

Iskra

330

Има ли у Србији елите? Увек постоји елита уфункционалном смислу. То су они који држекључне положаје у политици, економији икултури - људи на врху друштва.

Али, постоји и други, нормативнипојам елите, по коме у елиту спадају најбо-љи у својим професијама, при чему они -да би били елита, а не само добри стручња-ци - морају да буду морални и сазнајни врхзаједнице. То значи да ти људи морајуозбиљно да брину о својој заједници. Прво,да добро разумеју свет у коме живе, како неби донели погрешне одлуке, важне за суд-бину своје заједнице. И друго, да будуспремни да се ангажују - да не кажем да сежртвују - како би унапредили заједницу докоје им је стало.

Невоља са српским друштвом је, помишљењу многих, а и ја бих се са тим сложио,постојање знатног раскорака између такосхваћене нормативне елите, и оне фактич-ке, функционалне елите која управљаСрбијом. Овдашња фактичка елита, наиме -политичка, економска и културна, великимделом заправо је колонијална. Она слабоприкрива да презире свој народ и да радоучествује у његовом оробљавању и екс-плоатацији.

За мене је карактеристичан случајдиректорке Културног центра Београда којаје, пошто је смењена са функције, за„Слободну Европу” водила дневник у коме је,као реакцију на своју смену, записала рече-ницу која дословце гласи: „Колико је оваземља одвратна”!

Пазите, реч је о особи која припадафункционалној елити Србије, пошто обављаврло важну јавну дужност за српску културу.Она је на ту функцију дошла на основуједне политичке констелације. Када се таконстелација променила, она је без тог поло-жаја остала. И сада она, као дужносник јед-ног народа, једне земље, као неко ко јерасполагао буџетом од стотина хиљадаевра добијеног од пореза који је убиран одтог истог народа и од те исте земље, дајеизјаву за радио станицу коју је основала ифинансира влада једне друге земље - и то,пазите, оне која је данас, за сваког ко имамакар елементарног знања и морала, цен-

тар светског система доминације и екс-плоатације. И у тој изјави каже оно штозаправо стварно мисли и осећа - не самоона, већ највећи део те београдске, кру-годвојкашке елите, која мисли да је рођеназа то да је овај народ плаћа, а она да га јаше,грди и презире: „Колико је ова земљаодвратна!”

Ето то Вам је истинска несрећа овогдруштва: да њим управља елита која га сесуштински гади, и која га, зато, са радошћумрцвари и експлоатише!

Наша политичка и економска елитаима, наравно, нешто већу самоконтролу однаречене директорке. Она се чува да кажеоно што збиља мисли, а што је нашој дирек-торки, у тренутку повређене сујете, простоизлетело. Али, свака пажљивија анализаполитичког дискурса фактичке елитесрпског друштва јамачно би показала да иона мисли исто што што и госпођа дирек-торка: „Колико је ова земља одвратна!”

Наравно, и они који су се заклињали уовај народ такође су умели, у протеклимдеценијама, и те како да га оробљавају имрцваре. Али, код њих је раскорак измеђуречи и дела макар био белодан, па сте увекмогли да их осудите пред заједницом.

Али, овај доминантни, аутошовини-стички менталитет наше фактичке елитемного је погубнији него лицемерје ранијихкултур-патриота и полит-патриота. Овисадашњи се, наиме, утркују ко ће се маће-хинскије односити према сопственој за-једници, и ко ће бити услужнији према сва-ком страном интересу - политичком, еко-номском и културном, ма колико он био науштрб истинских интереса овог народа.

Шта мислите, у чијем је интересу да себрој ђака по наставнику у Србији одређујепрема нормама Светске банке, а не преманормама ефикасног и темељног образовања?У чијем је интересу да наша законска регу-латива фактички фаворизује издавачеуџбеника у страном власништву, и, истотако, електронске и штампане медије којеконтролишу странци? У чијем је интересу дадржава Србија одједном више „нема пара”за Летопис Матице српске или Српску

Naπoj eliti kolonijalnog mentaliteta...

SRBIJA JE „ODVRATNA” ZEMQA- A NAROD „PRQAV” I „LEW”

+ ПРОТОЈЕРЕЈ МИЛЕНКО ЗЕБИЋ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Srbija je `odvratna`...

књижевну задругу, али има колико год датреба за Е-новине и ЛГБТ НВО?

И шта мислите, ко је бесрамно изјавио,уредник ког гласила и ког статуса когМинистарства културе и информисања -„Одвратан ми је, одвратан овај народ!”? Да лије то можда главни уредник Летописа Матицесрпска, за који изненада више нема пара убуџету државе Србије? Или је то можда из-јавио главни уредник Е-новина, за које се,одједном, налази новац у државном буџету?

Е па то Вам је слика и прилика несамо наше културне политике, већ и нашефактичке елите. Негуј снобовски елитизампрема свом друштву, према његовим аутен-тичним вредностима, према његовим истин-ским културним ствараоцима; говори о свомнароду као о „прљавом” и „лењом”, а оњеговој традицији као „ауторитарној” ичак „фашистичкој”; истовремено, негујлакејску сервилност према свему штодолази из Брисела или Вашингтона, премасваком тамошњем чиновнику или уметничкоммедиокритету, према сваком колонијалномили антисрпском интересу; и добићеш брзокакву лепу институционалну синекуру, каквонабрекло државно виме које ће те хранити adinifinitum.

Али, покажи само мало интереса заистинску баштину свог народа или зааутентичне ствараоце српске културе; сети седемократских традиција српског народа,његовог културног узлета 1903-1914, при-влачне снаге његових вредности која је усрпски културни корпус „усисала” једногАндрића, Куленовића, Попу или Кустурицу;покажи само мало разумевања за одржава-ње „изван тржишно-комерцијалних усло-ва” стогодишњих националних институци-ја, попут Летописа и СКЗ; „излани” се у некомдруштву да ти се допада проза ГоранаПетровића, Радована Белог Марковића, МићеДанојлића, или пак сликарство МилошаШобајића; и ти си институционално „мртав”за све пројекте, грантове и синекуре нашедржаве.

Да, наш суштински проблем је уелити колонијалног менталитета. И док тајпроблем не решимо, никакво „отварањепоглавља”, никаква „реформа институција именталитета” не може да овој земљи и овомнароду донесе ни најмањи добитак, ни уполитици, ни у економији, а нарочито не укултури.

NSPM, 5.10.2015. Слободан Антонић

Вучић: То што неко неподржава изборе ништане значи. Ако ја, преми-јер, дам оставку, избора

мора да буде- То да ли ће неко да подржава или не

подржава одржавање ванредних парламен-тарних избора не значи ништа јер ако ја, каопремијер, поднесем оставку, избора мора дабуде - рекао је Вучић новинарима у Јагодини,упитан да прокоментарише став председни-ка Србије Томислава Николића, који сматрада избори сада нису потребни.

Вучић је рекао да Николић, као илидер социјалиста и потпредседник владеИвица Дачић могу да имају своје ставове,али да би волео да су му то рекли у четириока, а не по новинама.

Премијер је рекао данас и да ће, какосад ствари стоје, на дневном реду Извршногсавета Унеско бити учлањење Косова у тумеђународну организацију.

- У сталној конференцији Унескошансе нису велике, али их има, борићемо седо последње капи зноја и нећемо крити својеразочарање понашањем наших великих при-јатеља. Mи никоме ништа не отимамо, а намато ни Турци нису успели вековима да отму.Тиме сам вам све рекао - рекао је Вучић.

- За Дачића знам од раније, добро једа сад знамо и да смо видели, а ВладуСрбије водим ја и моја је обавеза да радимвредно, напорно и тешко. Ако је то немогу-ће и стално се постављају бесмислене при-медбе, поставља се питање како даље -рекао је Вучић.

Вучић је рекао да, са друге стране,постоји објективан проблем, зато што бирасписивање избора за пет до шест месеципомерило важна питања на које је потребнодати одговор, укључујући реформуСрбијагаса, предузећа у реструктурирању...

- Имамо снажне разлоге и за и против,руководићу се државним интересима, а непартијским. Да се руководим партијскиминтересима СНС, избори би били одмах, јерје СНС на историјском максимуму, али то месигурно неће руководити, већ интерес држа-ве - рекао је Вучић.

12.10. 2015. Tanjug

294

Микица Илић (1972) из Сремске Митровице,аутор је романа, збирки прича, есеја, радио драмаитд. Његов најновији роман, Освит дана осмог(2015),1 описује догађаје у Србији и Југославији уПрвом и Другом светском рату, као и у послерат-ном добу. Аутор пише о доживљајима учесника утим историјским догађајима, нарочито кроз шта сусве пролазили српски карактери романа. Илић неприказује то као историчар, мада се цела радњазаснива на историјским чињеницама, већ на умет-ничи начин, што чини роман једним од важнихдела у савременој српској књижевности.

Главни карактер романа, Лазар, сада у ста-рим годинама, прича о својим доживљајима у важ-ним периодима српске историје. О Другом свет-ском рату, у коме се Лазар борио, он прича озаробљеничким логорима, организованим саредовним црквеним службама, и како су се зароб-љеници понашали једни према другима, подељенина ројалисте и комунисте. Помиње и изасланикевладе Милана Недића и официре Српског добро-вољачког корпуса, позивајући их да се врате уСрбију и помогну у борби против комуниста. Прикрају рата Лазар описује страхотно савезничкобомбардовање заробљеничког логора уОснабрику, што је имало као последице великиброј изгорелих и још више рањених. После ратастрадали су краљевски официри, припаднициНедићеве Државне страже, добровољци, Дражинии остали четници и други.

Поред општих примедби на овај роман,главна тема овде је доба после доласка комунистана власт. У самом почетку Лазар упоређује ново сапредратним добом и тврди да је комунистичкавласт гора. У њој он наводи многе недаће инемаштине. Уместо слободе, правде, поштења,самилости и осталог он налази да је сада свесупротно од старог стања. Најгори је откупни дуг ужиту, месу и вуни, за шта су сеоски домаћини билизадужени, али су кажњавани ако нису хтели илиимали да отплате задужење: ''Видех двојицу 'дру-гова' како на правди Бога туку старицу Стојанкузбог петнаест клипова кукуруза, сакривених подстрехом вајата. Тукли су је кундацима, крвнички,стиснутих зуба и закрвављених, ситних очијупуних злобе. Старица се увијала, стењала и сакри-вала забрађену, ситну главу међу смежуране,бледе шаке, премрежене плавичастим венама. Сасваким новим ударцем њене прозирне, меке рукеје шкропила црвена лепљива течност. Стењала јетихо, непрекидано, немоћна да се људски проде-ре и завапи. Њен плач је био немушт, без суза,помирен са злехудом судбином... Кад је видела даскривам поглед, старица ми рече: 'Боље је, синко,кад те туђин бије, лакше се подноси, а и мањеболи'.''(38) Лазар даље прича: ''Ноћу припити 'дру-гови повереници', заједно са народном милици-јом, преврћу кућу и односе девојачке спреме уме-сто кукуруза и вуне, па, касније, када их пријаве,добију разбијену главу и сломљена ребра, а акти-виста партијски укор... па унапређење... Научишељуди да може да буде оно што никада пре било

није.''(39) ''Срећни су били сељаци које су ухапси-ли са налогом и спровели у варош, у затвор, јерхапшења од стране локалних кабадахија, која сусе завршавала по јаругама и шумарцима, сломље-них ребара и разбијених зуба, постадоше свакод-невица.''(21)

Нису страдали само сељаци. Лазар споми-ње и Голи оток, ''чије име нико није спомињао,попут злоћудне болести,'' где су страдали и оникомунисти у које је партија посумњала да су скре-нули с пута.(23) Људи су патили и од глади:''Заједно су гладовали предратна сиротиња ипредратне газде. Нове власти као да су се радова-ле свеопштем гладовању, сматрајући да се 'новодоба' и 'нови човек' рађају кроз катарзу глади инемаштине. Једнакост у беди била је важнија одсвега.''(52)

Судије и судство такође су унесрећилиљуде. Слушалац (аутор) тумачи Лазареве речи осудији: ''Са лица му се чита да би био најсрећнијида смо сада у шуми, јер би тада његова неизрече-на пресуда одмах постала извршна... Он је и тужи-лац и судија и бранилац, он је 'господ бог', а мисмо 'пали анђели' којима нема повратка у рај...Свако може да те пљује, понижава и опада, а тинемаш право да будеш невин. Твоју кривицу никоне доводи у питање, јер је суђење ту само каопредстава, као катарза, као забава за прости пук. Иједино тад можеш потпуно да схватиш велике,страшне речи из Књиге над књигама: 'Не суди дати не буде суђено!'(54-55)

И даље: ''Отимачина која је наступила услободи, превазишла је све пређашње. У новојдржави се пљачкало законски, без бојазни и усте-зања.''(68) Дозволили су да криминалци организу-ју црну берзу: ''Црна берза је функционисала бес-прекорно, спајајући својим лепљивим пипцимамучитеље са жртвама, јер се, захваљујући америч-кој роби из пакета Црвеног крста трговало у обасмера.''(58)

Има још пуно таквих детаља, на пример оновом животу за Лазара и друге повратнике иззаробљеништва. Толико много, да Лазар закључу-је: ''За њега је рат био заувек изгубљен и његовпораз није могао да донесе победу.''(88) Као нај-бољи пример он наводи старца који који тражи иналази изгубљеног сина на завејаном сремскомфронту. И војника из Недићеве страже пред стре-љање у Кочевју, где његова сестра у партизанскојуниформи не препознаје брата. Читање овог рома-на води једином закључку, често помињаном уроману, да је све било горе него под окупацијом.

Освит дана осмог је вредан доприноссрпској књижевности. После деценија комуни-стичког хвалисања, овде се говори јасно у чему јеистина. Роман заслужује пажњу читалаца жељнихправде и истине.

Васа Михаиловић

1 Микица Илић, Освит дана осмог (Београд:Лаћарак, 2015), 118 стр. Бројеви страница цитатаназначени су у тексту.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (185)

МИКИЦА ИЛИЋ, ОСВИТ ДАНА ОСМОГ

28 Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Sedam zabluda...

Није тачно. Управо супротно. У питању суу великом броју случајева припадници најбо-гатијих и привилегованих слојева сиријскогили ирачког друштва или бивши произвођачии трговци дрогом из Авганистана. Највећи деоњих има новца да без проблема покрије трош-кове пута дугачког хиљаде километара накојем треба платити, на почетку, професионалне,а касније аматерске кријумчаре људима(Организовани криминал у Србији и Мађарскојније биo спреман за ову навалу „клијентеле“ па упосао „ускачу“ почетници).

Како би она наша будала од полицајцамогао да им отме 2 хиљаде евра да их немају?Тврдим да су у просеку богатији од просечнихграђана Србије. Иначе не би могли да пређу путод Блиског истока до средње Европе све подми-ћујући чиновнике на границама или плаћајућирепрезентима организованог и неорганизованогкриминала услугу организације пута. Они који сустварно сиромашни остали су у избегличким кам-повима на граници Турске и Сирије јер не могуда плате превоз и мито.

Пета заблуда: Сви ће они брзо отићиодавде. Неће.

Сви они би да оду одавде али им ЕУ тонеће дозволити. Она планира да их комбина-цијом мађарског и бугарског зида, физичкесиле снага реда и слабости српске власти, којаје приморана да са радошћу прихвати идејуизградње тзв. прихватних центара у Србији,задржи код нас. Ко је од ЕУ чиновника пригово-рио Мађарској било шта озбиљно због изградњезида? Нико ништа. Пар неизбежних критика запонашање мимо европских вредности (више сени то не чује), а зид расте ли расте. ЕУ одговарада се проблем реши ван ње и колико год јемогуће о туђем трошку. Што се ЕУ тиче проблемтзв. емиграната ће се решавати до последњегквадратног метра Србије.

Шеста заблуда: Они иду преко Србијезато што је овде најкраћи пут до Европе.

То је тачно, али то није разлог. Па чимуђу у Бугарску већ су у ЕУ, а ту су кренули, зарније тако? Зашто онда иду у Србију? Иду овудазато што им у Бугарској, Румунији или Грчкојполиција пребија кости све по фермануМеркелове, а у Србији је то истим актом забра-њено. Нема смисла да нам Меркелова да дозволуда бијемо наше будуће сустанаре и комшије усистему логора који ће бити изграђени поСрбији.

Седма заблуда: Сви су они добри људикоји нам не желе зло већ желе само да прођу крозСрбију и да плате све рачуне за собом.

То је тачно све дотле док их комбинаци-јом метода о којима сам писао не задрже уСрбији. Е тада ћемо видети да ли су и колико судобри људи. Све дотле док верују да ће стићи уЕУ и остварити своју европску фантазију они ћебити питоми, кротки, безидејни и пропагандомслуђени као и просечан српски гласач. Кад схва-те да од тога нема ништа и да ће се у Србијизадржати трајно тада ће настати проблем. Првоће бити у шоку, па ће тај шок прећи у неверицу,

па у немоћни бес који ће искалити на слабе усвом најближем окружењу.

Затим ће почети да постављају питања.Где сам то ја? Одговор ће добити од припадникаНВО сектора који су тај дан на дежурству (задебелу девизну дневницу) у логору а који ћеимати припремљене флајере одштампане одевропских пара на арапском, персијском,паштунском, урдуу и другим језицима нашихнових суседа да им желе добродошлицу у њихо-вој новој домовини која се зове Србистан узизвињење што нису стигли да изграде џамије.Дотле нек се осећају слободни да тепихчић про-стру где хоће.

Домороцима је забрањено да кажу да имсмета. Затим ће поставити питање шта ја радимовде? Ово ће бити више реторичко питање јер ћењима бити савршено јасно да не раде ништа.Затим ће поставити по нас домороце најтежапитања, она у футуру: Од чега ћу да живим овде?Шта ћу да радим овде? Који посао је овде мој?Које имање је овде моје? Које жене су овде моје(ово питање иде обавезно у множини)? Које местоу овом друштву је моје? Које цркве овде ће битиџамије (и ово питање је обавезно у множини)?…

Шта мислите како ће у пракси изгледатитражење одговора на ова питања? Оставићу томашти читалаца и њиховој способности да себидочарају сцене из серије Walking Dead са српскимпејзажима у позадини.

Све у свему механизам којим су богатедржаве Западног света патентирале као реше-ње за проблем блажих облика миграција људи(трговине људима и кријумчарења људи)поново се користи код најтежег облика – новесеобе народа. Ове земље, које су на правцимамиграција земље коначног одредишта, покуша-вају да спонзорисањем правних, техничких,организационих и кадровских претпоставки заборбу са миграцијама у земљама транзитаизврше једну перфидну и дрску замену положаја.

Од земаља транзита (као што је Србија)покушавају да направе земље коначног одре-дишта и тако на њих пребаце терет који бииначе оне носиле. У исто време не одустају одпривилегија легалних миграција у којима засебе бирају најквалитетније људе. Није ни чудода се сви остали, који су по њиховим стандарди-ма људски шкарт, а таква је већина, тада обраћа-ју организованом криминалу за остварење својихЕУ маштарија.

Прво је спољна политика Запада униш-тавајући уређене и функционалне државеБлиског истока и северне Африке њихове гра-ђане претворила у бескућнике и подстакланову сеобу народа. Затим је унутрашња путемрестриктивне усељеничке политике ове људе јошједном ојадила усмеравајући њихове последњересурсе, оне које су успели да сачувају у мигра-цијама, према организованим кријумчаримаљуди.

И сад Србија треба да плати рачун зазлу намеру Американаца и Енглеза, немоћНемаца и Француза и глупост и слабостнапредњака. Што је много – много је.НСПМ, 25.8.2015. Бранислав Ристивојевић  

(Podvukla - Iskra)

5

Akademik Матија Бећковић

ПРОТЕСТЕ U CRNOJ GORI ТРЕБА СВИДА ПОДРжЕ

Црна Гора је земља без тајни. А данас је уњој највећа тајна оно што сви знају. И нико нијенаиван да је каже. А оно што ми знамо је ништа уодносу на оно што знају такозвани страни факто-ри који такву власт још подржавају, сматра ака-демик.

Црна Гора се одрекла себе а други ње.Неко је рекао да тако изгледа једно некад слав-но племе које је право с качамака скочило накокаин, наводи Матија Бећковић Ака де мик СА НУи књи жев ник.

Kо мен та ри шу ћи про те сте ис пред Скуп -шти не Цр не Го ре, у ин тре вјуу за „Дан” је оци је -нио „те шко зе мљи у ко јој се та кви ску по ви одр -жа ва ју и та кви за хтје ви по ста вља ју”.

● Ка ко оцје њу је те ак ту ел ну по ли тич ку идру штве ну зби љу Цр не Го ре, је ди не зе мље уЕвро пи у ко јој власт ни ка да ни је про ми је ње на наиз бо ри ма?

- Ни је про блем што се Цр на Го ра одво -ји ла од Ср би је, не го што се одво ји ла од се беса ме. И на том пу ту то ли ко од ма кла да је ви шени ко не мо же пре по зна ти. Ону бив шу не ко спо -ме не, ову са да шњу, као не што не до лич но - ни ко.Она се од ре кла се бе а дру ги ње. Не ко је ре као дата ко из гле да јед но не кад слав но пле ме ко је јепра во с ка ча ма ка ско чи ло на ко ка ин.

● Да ли по др жа ва те ак ту ел ну бор бу гра -ђа на Цр не Го ре и ди је ла опо зи ци је ко ји да но -ноћ ним оку пља њем ис пред згра де пар ла мен татра жи усло ве за пр ве по ште не из бо ре кроз ства -ра ње пре ла зне вла де?

- Те шко зе мљи у ко јој се та кви ску по виодр жа ва ју и та кви за хтје ви по ста вља ју. Би ло бипри род но да не ма ни ко га ко их не по др жа ва. Па,ипак, та квих ни је ма ло. Они су у двор ци ма, не маих под ша то ри ма.

Цр на Го ра је зе мља без тај ни. А да нас јеу њој нај ве ћа тај на оно што сви зна ју. И ни ко ни јена и ван да је ка же. А оно што ми зна мо је ни штау од но су на оно што зна ју та ко зва ни стра нифак то ри ко ји та кву власт још по др жа ва ју.

● На про те сти ма се по ја вио и ми тро по литАм фи ло хи је, због че га га је ре жим оп ту жио дара ди про тив др жа ве и да се ба ви по ли ти ком.

- Бо ље је про шао од Ње го ша, ко га и да -нас го не. Чи ни се ви ше не го икад. Да не го во ри -мо о цр но гор ским ми тро по ли ти ма ко ји су муне по сред но прет хо ди ли, Јо а ни ки ју Ли пов цу,ко га су стри је ља ли, или Ар се ни ју Бра два ре ви -ћу, ко га су др жа ли на ро би ји, или Да ни лу Дај -

ко ви ћу, је ди ног про тив ко га су ор га ни зо ва неде мон стра ци је у по сли је рат ној Цр ној Го ри. За -ко ном о сло бо ди вје ро и спо ви је сти по ку ша ва ју даоду зму цр кве и ма на сти ре, а цр ква све де на вјер -ску за јед ни цу.

- Ако не мо гу Све ти Са ва и Ње гош, он дане мо же ни пра во слав на цр ква и ћи ри ли ца,али мо же вјер ска за јед ни ца, цр но гор ски је зики ла ти ни ца иако на њи ма не по сто ји ни јед накњи га, та пи ја и кр ште ни ца. Бо ре се за Цр ну Го -ру а не ка жу да су цр но гор ски ми тро по ли ти би лиње ни др жав ни ци. И да су срп ска цр ква и ње невла ди ке би ле ње ни го спо да ри и твор ци те др жа -ве.

Цр на Го ра као тро јан ски коњ убор би про тив Ср би је

● Ве ћи на гра ђа на Цр не Го ре про ти ви сеула ску у НА ТО, али власт ту по ли ти ку упор но на -ме ће као спољ но по ли тич ки при о ри тет. Да ли, поВа шој оцје ни, од лу ку о то ме ипак тре ба пре пу -сти ти на ро ду на ре фе рен ду му, по себ но има ју ћи уви ду да је за исту ову власт 2006. тај об лик из ра -жа ва ња на род не во ље био вр ху нац де мо кра ти је?

- Чи ни се да та мо шњи вла сто др шцисва ки дан не пре кли њу и бо го ра де да у НА ТОуђе Цр на Го ра не го да се у НА ТО скло не они.НА ТО је у Цр ној Го ри и ни је тра жио њи хо вудо зво лу, али од ла же да при ми њих. По ми шљамда све те но во та ри је, ко је су у ства ри ста ри оку -па тор ски на ло зи - ни су из гла ве та мо шњих вла -сти. Не вје ру јем да их за ни ма ју ни Ње гош, ниСве ти Са ва, ни је зик ни пи смо, ни цр ква, нитра ди ци ја, ни Ко со во, ни Ру си ја. Али по сто јекан це ла ри је ко је то је ди но за ни ма и чи је на -ло ге ис пу ња ва ју због оп стан ка на вла сти. По туци је ну вла да ју а кад је у пи та њу власт, за ци је -ну не пи та ју. Те шко да је икад не ка до ма ћавласт бо ље за сту па ла ту ђе ин те ре се.

Цр на Го ра се у овом вре ме ну ука зу је каотро јан ски коњ за бор бу про тив Ср би је и Ср ба.Мно го си ро ти ње је на све при ста ло за рад бо -љег жи во та, а са да уви ђа да бо љег жи во та не -ма и да су се џа бе про да ли. Ср би у Цр ној Горису у овом ча су мо жда нај о бе спра вље ни ји на -род у Евро пи. По ри че се њи хо ва исто ри ја, по ни -шта ва ду хов ни иден ти тет, од ри че њи хо во по сто -ја ње. А чу до ко је је ме ђу свим тим чу де си манај ве ће је у то ме што вла сти у Ср би ји из ја вљу јуда од но си из ме ђу Ср би је и Цр не Го ре ни кад уисто ри ји ни су би ли бо љи. Оста вљам ва шим чи -та о ци ма да из те чи ње ни це са ми из во де за кључ -ке.

Dan, 9.10.2015. В. РА ДЕ НО ВИЋ(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

наводно изузетно образовани људи који сушколе завршавали ко зна где по свету и саданапрасно хоће да помогну Србији.

Многи ми кажу да је писати на ову темуопасно, посебно ако се бавиш политиком уСрбији. Наводно, то су јако моћни људи, савеликим утицајем и на нашу, али и на многестране владе, који могу да вам загорчају животда готово ништа озбиљно не можете нигде дарадите.

Нека буде да је тако, али некако ми сеживот у свету наивних много више допада, јерзаиста верујем да Србија може да води само-сталну политику без утицаја разних Трилатералаи сличних трица. Зато, пишући на ову тему, и нерадим ништа друго до тога да постављам одре-ђена питања. Рецимо, зашто је толики бројданашњих државних руководилаца из ове орга-низације? Да ли се обесмишљава чланство уполитичкој странци ако ће увек за кадрове наруководећим местима бити бирани ликови изове невероватне организације или њој слич-не?

С обзиром да из странке којој припадамима доста њих у Ист-вест бриџу, и сви имају зна-чајне функције у држави, питам се да ли је ондапотребно да сви тамо затражимо чланство какобисмо могли нешто озбиљније да радимо?Уосталом, ако неко мисли да пишем неистине,нека погледа сајт ове организације, па ће се уве-рити колико сам у праву.

Србија, ако жели напред, мора да сеослободи било чијег интересног и лобистич-ког утицаја, долазио он из неке стране држа-ве, стране обавештајне службе, рецимо бри-танске, think-tank организације, невладиногсектора, одакле год. Све док то не учинимо - аборба са њима биће дуга и веома тешка - неможемо кренути напред. Интерес Србије њимаје последња рупа на свирали, јер ти људи нераде за националне интересе, већ за интересе„послодаваца”, оличених у мултинационал-ним компанијама и страним државама.

Standard, 5.10.2015. ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)----------------------

Komentar IskreKoliko nam je poznato, g. –ukanoviÊ je

ugledan Ëlan Spske napredne stranke i treba da jeblizak prijteq premijera VuËiÊa. Pored svewegove, na momente, prozirqivosti - pitawa kojao Trilaterali i wenim qudima postavqa, zvuËepomalo naivno - ili se on sam takim pravi - jer jeiz `prve ruke` i vladajuÊe stranke SNP mogao boqei preciznije da se obavesti.

Поред свих који су се нашли позвани да сеогласе и дају своје мишљење у целом овом заме-шатељству са тзв. емигрантима који су нам пре-плавили земљу нашао се и председник владе даубере неки маркетиншки поен вођен народноммудрошћу „Aко не можеш да их победиш, а ти имсе придружи.“

Приморан од амбасадора који су пренелиферман од Меркелове пристао је на градњунекаквих прихватних центара (читај: логора) заове људе па је злоупотребио измучену арапскудецу која имају предње зубе у парку код ж. ста-нице и сликао се с њима обећавајући им куле иградове, као да њих то интересује. Па они гледа-ју како да се брже боље докопају Запада, а не дасе задржавају у некој српској копији енглескогизума који су Немци у Другом светском ратудовели до ужасавајућег и монструозног савршен-ства.

Боље да им је обећао да ће направитирупу у мађарском зиду, то би их више обрадова-ло. Доста критике. Таман толико да ражестимоСНС богове да би текст имао више коментара.Сад идемо редом да раскринкрамо заблуде којевладају о овим људима, а које су лансиралимедији на српском језику под контролом истихоних странаца који су председнику издалиизвршну команду у вези са изградњом логора. 

Прва заблуда: Ови људи су емигранти(азиланти, избеглице, невољници, несрећници…)Ништа од тога. У питању су дезертери помешаниса нешто жена и деце. У Сирији, Ираку иАвганистану, одакле ови људи најчешће долазе,је рат. Те државе имају легалне и легитимневладе. То значи да имају и војне власти, а оне,као у свакој држави воде војне евиденције. Уњима се налазе војни обвезници. То су способнимушкарци у животном добу за борбу, а таквих је95% придошлица. Ништа им не фали, млади,здрави, прави, што се каже: „Волу би реп ишчупа-ли“. Ако се у тренутку рата не налазе на местукоје захтева њихов ратни распоред онда судезертери. И доста ми је да више слушам њихо-ву кукњаву. („У Ираку сам био магистар психоло-гије и возио сам BMW“).

Да су остали да се боре за своју земљуможда би још увек возили аутомобиле спрам свогдруштвеног статуса. Да је било ко у Србији одбиода се јави на свој ратни распоред 1991. и 1999.био би назван дезертером и као такав суђен заизбегавање војне обавезе. Не видим што су садаони бољи од сваког другог нечасног војногобвезника у Србији, па их крстимо „емигранти“,„азилатни“, „избеглице“ итд… Најбољи доказ дајесу дезертери је чињеница да нису отишли убогате земље Залива (Кувајт, Емирати, Катар,Сауди Арабија…). Зашто нису када су им ближеод ЕУ и богатије? Зато што су те државе укључе-не у сукоб у Сирији и Ираку па не би дозволиледа се војни обвезници излежавају на њихов рачункао некакви лажни азиланти или емигранти већби их третирали онако како се третирају војни

обвезници који избегавају своју обавезу: шаљу сеу јединице где им је ратни распоред.      

Друга заблуда: Они су овде против својевоље (протерани, отерани, отерао их рат, моралису да напусте своје домове, отерао их ИСИЛ,ИД…)

Ништа од тога. Сами су дошли овде. Никоих није терао у Србију. Они имају кампове награници између Сирије и Турске у којима имништа не фали. Турска је примила од почеткарата 2 милиона људи из Сирије. Имају кров надглавом, имају шта да једу и пију, нико им не сечеглаве нити их тера да се боре за своје породице,куће, имања, поља, гробове својих предака,земљу или државу.

Ништа им не фали у поређењу са свимдругим избеглицама на овом свету о којимабрине међународна заједница оличена у UNHCRили било којој другој специјализованој агенцијиУН или хуманитарној организацији. Они су саминапустили ове кампове и кренули у неизвесносткоја прати овакав пут по свом слободном избору.Нису били приморани на то. Значи они нису овденевољно већ добровољно или боље рећи своје-вољно.

Трећа заблуда: Одлучују се на овако тежаки неизвестан подухват из искрене намере да будукорисни и вредни припадници западноевроп-ских друштава путем вредносне интеграције уиста по цену одрицања од своје верске етике.

Ништа од тога. Неки су отишли из истогразлога као и хиљаде Арбанаса или Рома из нашејужне покрајине: Зато што је лепше и лакшеживети у нераду о трошку немачких, енглескихили шведских пореских обвезника као лажниазилант (у Немачкој још добијеш 800 евра џепар-ца месечно) него радити лоше плаћене простепослове у Србији. Други из исте заблуде из којесе претежни део гласача у Србији већ неколикоизборних циклуса „пеца“ на проевропску удицу(Да ли се неко сећа оне „жуте“ будалаштине:„Европа нема алтернативу“?) верујући да се у ЕУбоље и богатије живи, уз непромењен квалитетрадне етике.

Једном броју међу њима дотурен јеновац из буџета богатих арапских земаља(Катар, Емирати, Сауди Арабија…) да крену натај пут. Када већ не могу да их натерају да себоре за своју земљу као војни обвезници могу даих искористе као несвестан људски материјалза исламизацију Европе. У највећем броју случа-јева они се овде налазе под утиском исте лажнепредставе (потпомогнуте петродоларима) којацарује и међу српским гласачима, а према којојће им бити боље у ЕУ јер тамо тече мед и млеко ипадају печене Шеве с неба, само да је се домог-ну. Тамо се у радно време седи по кафићима истоили више него у Србији, Сирији, Ираку,Авганистану…

Четврта заблуда: То су све сироти људикоји немају новаца (средстава, злата, дроге…) наовом путу.

276

КО СУ ЉУДИ ИЗ СРПСКЕ ТРИЛАТЕРАЛЕ?Зашто је толики број данашњих државних руководилаца

из ове организације?Прва сазнања о чувеној Трилатералној

комисији стекао сам читајући још као студентодличну књигу професорке Смиље АврамовТрилатерална комисија. Све ми је то деловалозанимљиво, помало мистериозно и, искрен дабудем, крајње заверенички. Слично је било и доксам читао Ралфа Емерсона. Све те књиге о кон-спиративним организацијама - од масона, рота-ријанаца, розенкројцера и чега све не - делова-ле су ми као да су написане како би аутор налаковерном народу зарадио новац. Први пут мије искрену сумњу у томе ко су истински владарисвета пробудила Смиља Аврамов, јер нереално јеочекивати да професорка међународног праватакве репутације себи дозволи да се спушта наниво рекла-казала приче. Колико је била у правуо Трилатералној комисији, можда најбоље осе-ћамо данас. Осећамо ми то већ неколико деце-нија уназад, али сазнања о Трилатерали су намбила мршава.

У Србији Трилатерала функционише крозорганизацију Ист-вест бриџ институт. Читајућичиме се бави тај институт, свако би у себи рекаода је то једна обична think-tank невладина орга-низација која финансира одређене пројекте иради на унапређењу законодавног оквираСрбија око њеног прилагођавања свега штозахтева Европска унија. Ипак, када се по дуби-ни загребе делатност ове организације, апосебно када се види ко су њени чланови,схватиће те да се ради о изузето утицајнојгрупи која суштински годинама уназад, па исада, држи веома значајне ресоре у српскојвлади тако што су њени чланови на веома важ-ним местима унутар владе.

На који начин су они изабрани, то никожив не зна, али да су присутни у секторуфинансија, енергетике и свуда тамо одакле семоже вршити значајан утицај на вођењедржавне политике, ту нема никакве дилеме.Поставља се низ питања у вези са овом организа-цијом, од тога ко су њени чланови, какви су јојмотиви, какви су циљеви, за чије интересе све тораде, како се постаје члан те организације итд.

Ми за сада ниједан од тих одговоранемамо, осим што од те организације добијамокадрове у таласима да буду на државним јас-лама и што они имају обилату прилику дакреирају политику ове државе. Од 2000. годи-не нема ниједне Владе која није имала њихо-ве људе на важним позицијама, од министар-ских, преко директора јавних предузећа, држав-них секретара, директора владиних агенцијаитд. Занимљиво је што за неке од тих људиникад нисмо чули, никада о њима ништа нисмони прочитали, а одједном сазнамо да су то

СЕДАМ ЗАБЛУДА O EMIGRANTIMA ИЛИ -КАКО СРБИЈА ПЛАЋА АМЕРИЧКИ ЦЕХ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Пре неколико недеља, двојица анти-српских политиканата - Вучић и Милановић, упредизборне сврхе су глумили сукоб и вештачкиподизали тензију у међусобном односу, а пово-дом проблема са најездом миграната. Кажемовештачки, јер су обојица слуге Брисела иВашингтона и подржавају вршљање хрватскеобавештајне службе по Србији и узурпацијусрпске прехрамбене индустрије. Хрватске про-изводе свакако треба бојкотовати, али не збогтога што Вучић глуми сукоб са Хрватима, већ изпринципијелних разлога, а првенствено збогхрватске окупације Републике Српске Крајине излочиначке акције „Олуја” чију годишњицу славекао државни празник. Онемогућавање хрватскимкомпанијама да послују у Србији и користе плод-ну равницу српске Војводине, била би јединаправа контрамера која би истински погодилахрватске капиталисте.

Дакле, уместо озбиљних контрамера про-тив хрватске блокаде границе, Вучићев издајнич-ки режим спроводи безначајне симболичке мере,првенствено да би „гурнуо под тепих” својуодговорност за огромну финансијску штету којуСрбија трпи због најезде мигранта. А мигрантскакриза сваким даном све више открива свој правикарактер. Оно на шта смо упозоравали, сада сенад Србијом надвија као сасвим реална и блискаопасност. Европска Комисија најавила је могућ-ност масовног враћања миграната из ЕУ у Србију,позивајући се на тзв. Споразум о реадмисији (накоји је, 2007. године, пристао тадашњи Тадићеврежим) и на чињеницу да су мигранти у државеЕУ дошли преко Србије.

Вучић је добро знао за овакву узрочно-последичну везу, али је упркос томе инсистираона поплави миграната на српско тло, бранио овупоплаву и за такво држање, добио признање сво-јих газда. Он је свесно, и по њиховом налогу,копао рупу у коју ови желе да гурну Србију -опљачкану, окупирану и деморалисану. Свиманајзад мора бити јасно да је најезда мигранатапројекат непријатеља Европе, који за циљ имапромену демографске слике Старог континента.С обзиром да је Запад од раније приличнопоплављен имигрантима, план је, по свему суде-ћи, да се најновијим таласима илегалне имигра-ције преплави Балкан и Средња Европа. Ипак,верујемо да ће овакав развој ситуације доприне-ти буђењу успаваних и анестезираних народаЕвропе, првенствено словенских народа -Пољака, Чеха, Словака и Срба, али и Грка иРумуна, и да ће их подстаћи на обрачун са издај-ничко-паразитским властодржцима у њиховимземљама.

У јеку мигрантске најезде, поново јеактуелизована демагошка теза криминалнеВучићеве власти, о благостању које ће наводнодонети изградња „Београда на води”. Премда свеи када би био изграђен, „Београда на води” не бичинио никакву корист за српски народ, већ биједино представљао предају београдског зем-

љишта арапским узурпаторима и белосветскимхохштаплерима. То нас подсећа и на чињеницуда је простор који је предвиђен за поменутулакрдију однедавно преплављен придошлиммигрантима, те да као такав представља новоругло српске престонице. С обзирим да великидео овдашњих миграната долази из Сирије, про-блематика најезде туђинаца нераскидиво јеповезана са самим ратом у овој блискоисточнојземљи, јер и овај рат као и организована миг-рантска најезда имају истог атлантистичког гос-подара.

У вези са тим, дуго ишчекивана војнапомоћ Русије сиријском народу у борби проаме-ричко-исламистичких агресора, обрадовала језасигурно све честите и слободољубиве људеширом света. С обзиром да је нарочито рускигеополитички интерес тангиран сиријском кри-зом, верујемо да ће ова помоћ бити константна идовољна да се председник Башар ал-Асад оду-пре агресору. Истом оном агресору који је данасокупатор и наше отаџбине, јер Србија се данасналази под чизмом ЕУ и НАТО и њихових полтро-на који уништавају земљу и пљачкају народ поналогу Светске банке и ММФ-а.

И нашу Србију су бомбардовали исти оникоји последњих година нападају Сирију, саистим циљевима и из сличних побуда. Због тоганаш народ, можда и више него остали народи,осећа блискост са народом Сирије. Иако смо гео-графски удаљени као два света, ми српскинационалисти и Сиријци делимо у много чемуисти поглед на свет. Притом, наравно, не мисли-мо на сиријске исламисте и проамеричке при-паднике ционистичког пројекта под називом„Исламска држава” (ИСИЛ) или на дезертере којипо налогу атлантиста преплављују Европу.Мислимо на праве сиријске родољубе који сенеустрашиво боре против исламског екстремиз-ма, а међу којима је и значајан број хришћана.Многи од њих, како из Сирије, тако и из околнихдржава, мученички су пострадали од странетерориста ИСИЛ-а.

Треба имати на уму да је Сирија једна одпоследњих секуларних држава Блиског истока, аувођење шеријатског права и уништење право-славних хришћана Сирије један је од главнихмотива исламских екстремиста да воде овајкрвави рат, у коме користе сваку прилику да уби-јају православне свештенике и вернике.Председник Асад и његова влада нису под конт-ролом Запада или Израела. Сиријска војска није упрограму „Партнерство за мир”, нити су њениофицири школовани на Западу. Посебно јакемотиве за уништење Сирије, овакве каква једанас, има Израел. Између осталог, Сирија иИзраел имају дугогодишњи спор око Голанскевисоравни коју је окупирао Израел. УништењемСирије, Израел више не би имао озбиљнијих про-тивника у свом непосредном суседству.

Srbija И. Средојевић

Наша (српска) такозвана елита је оболелаод Стокхолмског синдрома... када се жртвапоистовећује са мучитељем, усваја његове раз-логе, правда му побуде, чини све што се од његаочекује, па и оно што претпоставља да ће над-ређеном бити по вољи... Уместо отпора, пасив-ног ако је активни немогућ, духовног ако смовојно немоћни и разоружани, ми гледамо какода уђемо у вољу онима који су нас тукли поглави, док ретким пријатељима, вољним да нампомогну, гордо окрећемо леђа, проналазећи имсвакојаке мане.

Милован ДанојлићПрво бих желео да захвалим организато-

ру - немачкој фондацији "Ханс Зајдел" (HannsSeidel Stiftung)[1] и њеном партнеру у Србији[2] -Институту за међународну политику и привредушто су ме позвали да узмем учешће на овомфоруму - Спољнополитички дијалози: државеЗападног Балкана на путу ка европским инте-грацијама.

Имајући у виду да сам последњи панели-ста овог тродневног скупа и да је ограниченовреме предвиђено за моје излагање, те ценећинемачку пословничку директност и јасност, првоћу да изнесем закључак, а после тога надам седа ћу имати времена и да га образложим.

Сматрам да је за Србију пут ка европ-ским интеграцијама којим је (безалтернатив-но) кренула погрешан и да не одговаранашим националним интересима, поготовошто чланство у ЕУ претпоставља и претходноучлањење у НАТО. У исто време, Србија требада тежи што бољој сарадњи са ЕУ и земљамањеним чланицама, те да преузима многеевропске стандарде, али се у реформисању соп-ствене државе мора, пре свега, ослањати насопствене снаге.

Тема овог последњег панела гласи: Имали ЕУ алтернативу за земље Западног Балкана?Пошто имам велике резерве и према самом тер-мину Западни Балкан, а сматрајући да су про-блеми Србије за нас најважнији, фокусираћу сена питање српског пута ка европским интегра-цијама. С друге стране, више пажње поклонићуи пароли наших политичара да за Србију „ЕУнема алтернативу”.

Уважавајући назив овога панела како гаје дефинисао организатор, рећи ћу да мислимда је питање Србије и уопште проширење ЕУ наовај део Европе једно периферно питање којимсе ЕУ озбиљно не бави јер је преокупирана

много већим и значајнијим проблемима са који-ма се суочава и на које не успевају да нађу адек-ватна решења. У економском смислу то језабрињавајућа дуготрајна економска стагна-ција, огромна незапосленост - нарочито мла-дих, брз раст задужености многих земаљачланица, криза еврозоне... А у политичком -најављени референдум у Великој Британији оизласку из ЕУ, победа Сиризе у Грчкој и јачањерадикалних политичких опција у већиниземаља ЕУ, проблеми у ЕУ везани за миграци-ју и прокламовану мултикултуралност, хао-тична политичка ситуација у суседству(Украјина, Северна Африка, Блиски исток)...

Да је даље ширење периферно питање заЕУ, јасно говори и чињеница да Европскакомисија уместо комесара за проширење садаима комесара за суседство, те да су председ-ник Европске комисије жан-Клод Јункер икомесар за суседство Јоханес Хан званичноизјавили да за време њиховог мандата нећебити проширења.

Очигледно да је за ЕУ проширење наСрбију потпуно неактуелно, другоразредно ипериферно питање, а уколико се оно некада иактуелизује, предстоји нам дуг и мукотрпан путкоји ће нас водити од другоразредног и пери-ферног питања до другоразредне чланице ЕУ састатусом периферије у коме се данас налазенаши суседи Бугарска, Румунија, Мађарска иХрватска.

Већ сада је све очигледније раслојава-ње земаља чланица ЕУ у неколико концент-ричних кругова, односно различитих нивоа. Унеповољнијем положају налазе се бившесоцијалистичке земље, а међу њима нарочитобалканске, и могло би се рећи православнедржаве. Недавно је Карл Билт, министар спољ-них послова Шведске (и некадашњи високипредставник УН и ЕУ у Босни и Херцеговини),изјавио да је Русија 90-их година ХХ века (кадаје председник био Борис Јелцин) била бољадржава него данас (када је председникВладимир Путин), јер је стремила демократи-ји и западним вредностима, а данас стремиправослављу. „У данашњој Русији ситуација јемного гора. Путин демонстрира приврженост немеђународним вредностима, већ православним.Његова подршка Асаду у Сирији може се об-јаснити тиме што је Асад штитио православнеу Сирији. Поред тога, православље је опасни-је од исламског фундаментализма и због тогапредставља највећу опасност за западну циви-лизацију.”[3]

726

EKONOMSKE I POLITI»KE NEGATIVNEPOSLEDICE VEZIVAWA SRBIJE ZA

EVROPSKU UNIJU „BEZ ALTERNATIVE”

МИГРАНТИ, ВУЧИЋ И БЕОГРАД НА ВОДИ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Данска, Естонија... И тако укруг. Да не помиње-мо суседне државе чланице ЕУ од којих свакаима претензије према нама - питање статусањихових мањина, решавање граница и слич-но. Не треба искључити и могућност (ма коликото сада невероватно звучало) да, када у целости„нормализујемо” односе са Приштином, како тоод нас захтевају, нова држава Косову не будепре нас примљена у чланство, те да и од њенесагласности зависи наш ЕУропски пут.

То је губитничка преговарачка позиција,за коју се наше власти већ традиционално опре-дељују.

Колико ће пут Србије ка европскиминтеграцијама трајати и шта ће остати однаше земље и народа (и да ли ћемо то битиуопште ми) када на све уцене и уступке при-станемо, можемо само да претпоставимо. Ипоред тога, наши политичари нас и даље убе-ђују како „ЕУ нема алтернативу”, мада бидржавна мудрост налагала да се не стављасве на једну карту, као и то да се ризици ума-њују имајући увек спремна алтернативнарешења. То је губитничка преговарачка пози-ција, за коју се наше власти већ традиционал-но опредељују. (Направићу малу дигресију ирећи да смо данас - 12. фебруар 2015 - у днев-ном листу Политика могли да прочитамо текст(одлично насловљен: Србија нема довољно парада прода железару) везан за преговоре нашевладе са америчком компанијом Есмарк окопродаје железаре у Смедереву).[5]

Одмах после „српске октобарске рево-луције” (2000) нове власти у Србији су сепоставиле у губитничку преговарачку пози-цију тврдећи да „ЕУ нема алтернативу” и безрезерве нас препустили на милост и немилостЗападу. Уверавале су нас како ћемо сада (после2000. године) у новом „партнерском односу” саЗападом брзо остварити стабилност и развој, теда то не би било могуће постићи без помоћиЗапада и без наше демократске власти. Сетимосе само како су тада нове власти са ниподаш-тавањем говорили о сарадњи са Москвом иПекингом. Али у тим новим односима и сувере-нитет се морао делити „партнерски” измеђуспољних и унутрашњих актера. Ново „парт-нерство” довело је до све већег урушавањасуверенитета Србије, спољне регулације инових облика доминације и уцењивања.[6]

Данас јасно видимо како то ново „парт-нерство” није битно изменило однос Западапрема Србији, те да за њега није од пресудневажности да ли у Србији има посла с режимомСлободана Милошевића, Зорана Ђинђића,Зорана Живковића, Војислава Коштунице,Бориса Тадића, Ивице Дачића или АлександраВучића Због тога многима данас све уверљивијезвучи тврдња да „они не нападају Србију збогМилошевића, него нападају Милошевића због

Еконoмске и политичке...Шта Србију чека на европском путу да

би постала другоразредна (или трећеразредна)чланица ЕУ са статусом периферије?

Прописани критеријуми за пријем учланство у ЕУ (усвојени на Самиту у Копенхагену1993. године и допуњени 1995. године критери-јумом из Мадрида) су прилично уопштени инедовољно јасни и до сада су неке земљепостале чланице ЕУ, а да нису испуњавале ните основне критеријуме. Пример су нашисуседи Бугарска и Румунија који су, пре свега,из политичких разлога примљени у НАТО иЕУ. У исто време, за Србију се тражи не само даиспуни услове који су прописани и за другедржаве него је изложена сталним уценама ипостављањем нових и нових услова.

Штавише, када се испуне једни, постав-љају се нови уцењивачки захтеви. Дуго су насубеђивали званичници из ЕУ (али и наши поли-тичари) да је пуна сарадња са Хашким трибу-налом једини додатни (пред)услов, па када јеса тиме завршено, појавио се нови - Косово иМетохија. Када и то „одрадимо” вероватно ћена ред доћи Војводина, Рашка... Пре два данамогли смо да прочитамо и изјаву Ивице Дачића(коју преноси Танјуг) да је напредак у европ-ским интеграцијама политичко питање, те даСрбија очекује да јој неко приступи искрено,да нема покретне мете и циљеве, и да нам сесваки пут када испунимо неки од циљева, непоставља неки нови циљ.[4]

У преговорима о приступању ЕУ Србијајош није отворила ниједно од 35 преговарач-ких поглавља, а за свако отварање, као изатварање поглавља, потребна је експлицит-на сагласност свих чланица ЕУ. Значи свих 28чланица ЕУ мора да буде за отварање и затвара-ње сваког од 35 преговарачких поглавља, те језа завршетак преговора потребно да пре-скочимо 1960 (28х35х2) препона, односно дадобијемо сагласности свих земаља чланица ЕУ.

Мада је Европски савет још 2013. годинеодлучио да се отворе приступни преговори саСрбијом и убрзо после тога је одржана и првамеђувладина конференција, ми још нисмо умогућности да савладамо прву од 1960 препре-ка које нас очекују. Пре два дана смо овде слу-шали од наших саговорника из Немачке да је заотварање првог поглавља 27 чланица ЕУ, али даједна није сагласна. Незванично сада отварањепрвог преговарачког поглавља блокираНемачка - незадовољна темпом којим тече„нормализација” односа између Београда иПриштине.

Овога пута нас блокира Немачка, а кас-није ће то, због неких других разлога, чинитинека друга држава: Холандија, Шведска,

Светлана Алексијевич је осудила улазак Кримау Русију, што није могло да останебез одјека у Нобеловом комитету

Шездесетседмогодишња белоруска нови-нарка и списатељицa Светлана Алескијевич, којапосле 2000. године живи у иностранству, добилаје Нобелову награду за књижевност за 2015. и такопостала 114. лауреат овог најпрестижниојег свет-ског књижевног признања.

Нобеловом комитету стигло је ове године259 предлога, од којих је прелиминарни изборпрошло 198 кандидата, а осим Алексијевичеве нанајужој листи били су вечити претендент јапанскиживи класик Харуки Мураками и Нгуги Ва Тионгокенијски прозаик и драмски писац који живи уполитичком азилу у САД.

Прошле године је Светлани Алексијевична Франкфуртском сајму књига урученаНаграда мира, коју додељује асоцијацијанемачких књижара. Подсећамо да се та наградадодељује за допринос развоју мира и узајамнесарадње међу народима и та се лауреаткиња,примајући награду, захвалила свим оним људимао којима је писала у својим књигама и новинскимчланцима, будући да многи од њих нису вишемеђу живима, али њихови гласови, према речимаауторке, вечно остају с њом.

ХРОНИЧАР СОВЈЕТСКОГ ПЕРИОДАЦентрална тема стваралаштва Светлане

Алексијевич су историја СССР и постсовјетскогпериода, рат у Чеченији, хаварија Чернобиљскенуклеарне електране. На прошлогодишњемФранкфуртском сајму представила је своју књигуВреме секонд-хенда, на чије се издавање чекалодесет година, а одмах по објављивању у мос-ковској издавачкакој кући Време преведена је ина шведски језик.

Светлани Алексијевич, која своја делапише на руском језику, књижевну славу је доне-ла дебитантска књига Рат (Война) није женскогрода (рат је у руском језику женског граматичкогрода; прим. аут.), која је неколико година чекала уфиоци док није дошло до политичког отопљава-ња, па је објављена 1983. године.

Године 1985. излазе јој из штампеПоследњи сведоци о Великом отаџбинском ратуиз дечје визуре а онда следе романи Дечаци одолова о рату у Авганистану, зборник исповестисамоубица Зачарани смрћу, затим Чернобиљскамолитва о катастрофи у Ченробиљу.

Њена последња књига Време секонд-хенда, којом је завршила серију Гласови утопије,изашла је у августу прошле године на шведскомјезику, што је вероватно и послужило као поводза номинацију за Нобела. После публиковања

овог романа у преводу на шведски, књижевникритичари у Стокхолму су својим освртима јед-ногласно узвикнули: „Ево правог фаворита заовогодишњег Нобела”. Њима су се придржили икњижевни познаваоци из других земаља.

Медији су, позивајући се на шведски ПЕНцентар, саопштили да се „белоруска новинарка исписатељица кандидује за Нобелову наградујош од 2002. године”.

ШТА ЈЕ У РАТУ НАЈСТРАШНИЈЕ?„Тридесет година сам писала историју

„црвеног човека”, то је петокњижје. У тим књига-ма је сав наш живот, онај који се називао соција-лизам, као и онај који се све до дана данашњегјош никако не назива. Да, тада је устала и стеклаобразовање огромна маса људи. Јер, како је гово-рио Черчил, Стаљин је примио Русију са дрве-ном ралицом, а оставио је са атомском бомбом.Са друге стране, ГУЛАГ је уништио огромнумасу људи, смрћу, страхом, понижењем.Милиони чувара, анонимних достављача... Очему су могли мислити ти уплашени људи? А мисмо ипак њихова деца.

Шта је то чинило великим совјетског чове-ка? Он је могао без размишљања дати свој животза Отаџбину, могао се с лопатом у руци попети накров атомског реактора, могао је да се баци подтенк... „Отац ми је причао. Завшила се битка, свемртве су сакупили, покопали у јаму, кренули даље.Поново је била битка, и опет пуна јама. Људи су сеплашили да се упознају једни са другима, јерпосле прве борбе могло се десити да се вишеникад не сретну...”, рекла је у једном интервјууСветлана Алексијевич.

„Кад сам сакупљала материјал за књигу Ратније женског рода, питала сам једну од ратниххероина: „Шта је у рату најстрашније?” Она сенасмејала: „Млада си ти још. Мислиш да ћу ти рећикако је страшно умирати. А, кад прођеш сав рат умушким панталонама, и то војничким - биле су митада до колена. Да само знаш како ме је било стид.Размишљала сам: кад погинем, лежаћу у тим пан-талонама онако ружна.”

„Живот је, како се види, разнолик, прост исуров”, рекла је у једном од последњих интетрвјуаСветлана Алексијевич, Белорускиња по оцу,Украјинка по мајци, Рускиња по образовању иваспитању.

Вреди подсетити да је СветланаАлексијевич енергично осудила присаједињењеКрима Русији 2014. године, што није могло даостане без позитивног одјека у Нобеловом коми-тету.

Standard, 8.10. 2015. БРАНКО РАКОЧЕВИЋ(Podvukla - Iskra)

258

СВЕТЛАНА АЛЕКСИЈЕВИЧ ИЛИ НОБЕЛСА БЛАГИМ АНТИРУСКИМ УКУСОМ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.24 9

Србије”.

Сада се држава гради на новим прави-лима потчињавања, а механизмима спољнерегулације репродукује се све слабија српскадржава, која поприма карактеристике кла-сичног протектората. Тако су спољни актери(западни „партнери”) постали саставни деоунутрашње конфигурације власти, а унут-рашњи актери(домаће политичке „елите”)долазе и силазе с власти, у великој мери натемељу спољног легитимитета. Тиме се можеобјаснити и чињеница да се мање од половинеграђана Србије (према последњим истражива-њима 44% - како нас је овде обавестила гене-рална секретарка Европског покрета у Србији)изјашњава за чланство у ЕУ, а да су за то свепарламентарне (у Скупштини Србије нема ниједног посланика који је против ЕУ-ропскогпута) и већина ванпарламентарних политичкихпартија.

Због таквог „партнерства” данас смо,нажалост, сведоци да Србија све више губиполитички компас и државно достојанство.Све је видљивије како се Србија, која је фор-мално суверена држава, понаша као протек-торат, а већина њених политичких „лидера”неодољиво подсећа на тужни карневал ваза-ла, док у исто време Република Српска, ентитету Босни и Херцеговини, која је истински протек-торат, у пракси демонстрира већи степен суве-рености, а њен политички лидер понаша се каодржавник.

Мада Србија деклеративно у својојспољнополитичкој политици има четиристратешка стуба - два западна (Брисел иВашингтон) и два источна (Москву и Пекинг) онасе у пракси суштински ослања, тачније рече-но везана је за два западна стуба - ЕУ и САД исва важнија питања решава уз њихову аси-стенцију (односно по њиховом диктату). Такосмо прихватили да се решавање питањаКосмета из Савета безбедности (где смо ималиподршку Москве и Пекинга) пренесе на Брисел(а суштински и Вашингтон) где нико немаразумевање за наше интересе и директноради против њих.

Зар не би било логичније да су нам ближеРусија и Кина које нам бар не одмажу у заштитинаших виталних интереса, док у исто време,САД и ЕУ отворено раде на дробљењу и слабље-њу наше земље сталним претњама, уценама иказнама?

Поставља се једно сасвим логично пита-ње: како то да су нам важнија два западна оддва источна стуба, када ЕУ и САД и у последњедве деценије (да се не враћамо дубље у истори-ју и не спомињемо светске ратове и нацистичка,али и савезничка бомбардовања наше земље -тако је српске градове на највећи православнипразник Васкрс 1941. године зверски бомбардо-

вала Немачка, а на Васкрс 1944. године нашиАнгло-Амерички савезници) отворено радепротив интереса Србије и српског народа?Ове земље већ скоро четврт века упорно идоследно раде на дезинтеграцији државеСрбије и покушајима гушења РепубликеСрпске. Деведесетих година ХХ века два запад-на стуба нашу земљу држале су под економскимсанкцијама, а потом извршиле и агресију бом-бардујући нас и осиромашеним уранијумом, даби нам од 2000. године наметнуле вођењетакве економске политике која је земљулишавала власништва над најважнијимресурсима којима располаже и државу одве-ла у дужничко ропство, а њене грађане усиромаштво и безнађе.

Зар не би било логичније да су нам ближеРусија и Кина које нам бар не одмажу у заштитинаших виталних интереса, док у исто време,САД и ЕУ отворено раде на дробљењу и слабље-њу наше земље сталним претњама, уценама иказнама? То постаје још невероватније данас, уновој конфигурацији геополитичке моћи, кадасе баланс сила померио, а и даље ће се помера-ти, од два западна у корист два источна стуба.

Међутим, и актуелна српска Влада (као ипретходне од 2000. године) нас убеђује да „ЕУнема алтернативу” без обзира на чињенице да сена Западу воде широке дискусије о томе да лиће евро моћи да опстане због огромних економ-ских проблема, у којима су се већ нашле некеземље чланице евро зоне (Грчка, Шпанија,Португал), а то ускоро може задесити и друге.Ових дана, лидери водећих земаља ЕУ тврде даће нестанак евра значити и крај ЕУ.

Земље Европске уније суочиле су сепоследњих година са озбиљном (економском иполитичком) кризом и данас се знатно разлику-ју од оних од пре само неколико година.Озбиљне процене говоре да (уколико би сеситуација чак и повољно развијала), није реал-но рачунати на наше пуноправно чланство уЕУ у наредних десет година. То је доста дугпериод у коме се (како у Србији, тако и у ЕУ)много шта може битније променити, а може сепоставити и логично питање: да ли ће ЕУуопште постојати кроз једну деценију (када бими, по оптимистичким проценама, требало дапостанемо њен пуноправан члан), а ако и опста-не, колико ће се она разликовати од ЕУ којој смотежили и којој смо се безалтернативно упутили?

P.S.

У недељнику Печат (јануар 2011) објавиосам ширу верзија овог текста под називомЈеретичка питања о инертности и сервилно-сти. У истом броју недељника изашао је иинтервју с нашим највећим историчарем, акаде-миком Милорадом Екмечићем, под насловом Мисмо за Америку народ који у себи носи опасанвирус, у коме он, поред осталог, каже:

SAD-u `reputacione πtete`...

Маршал, изненада је побио своју децу (17-годишњег сина и 14-годишњу ћерку), кућногпса и упуцао сам себе. Његове колеге новинариспровели су своју истрагу, која је доказала потпу-ни фалсификат свих аргумената званичне истраге.

Новинар Мајкл Хејстингс, који је критико-вао методе вођења рата у Авганистану и који једовео у питање чињеницу елиминације Осамебин Ладена, из неког разлога је возио свој ауто-мобил тако великом брзином да је прешао неко-лико улица на црвено светло и слупао се.

Два ФБИ агента, који су били укључени уистрагу „терористичког напада у Бостону”,месец дана након убиства Тамерлана Царнајевапогинули су после пада из хеликоптера токомнепланираних вежби.

Након сазнања о том „инциденту”, послани-ца у скупштини државе Њу Хампшир СтелаТрембли, која је сумњала да су „терористичкинапад у Бостону” извеле специјалне службе САДи која је захтевала темељну истрагу, напрасно је упола цене продала кућу и нестала у непознатомправцу, остављајући само белешку о својој остав-ци...

Поред политичких убистава, САД користејош два начина за елиминацију непожељних: тосу секс-скандали (оптужбе могу остати и недока-зане, али увек дође до оставке неугодног поли-тичара - такав је случај био и са шефом ММФ-аСтрос-Каном) и ... рак.

Када је сазнао да је болестан од рака, пред-седник Венецуеле Уго Чавез изјавио је - обра-ћајући се лидерима Боливије, Никарагве иЕквадора: „Ја не кривим никога, ово су само мојаразмишљања, али молим те, Ево, води рачуна осеби, молим те, Данијеле, води рачуна о себи,молим те , Кореа, води рачуна о себи, јер све миово изгледа веома чудно”.

Чудно изгледа то, што је превише независ-них латиноамеричких лидера оболело од рака уисто време. Међу њима, аргентински председ-ник Нестор Киршнер, па Кристина Киршнеркоја га је заменила, па бразилски председникЛула да Силва, потом Дилма Русеф која једошла на власт после њега, па парагвајскипредседник Фернандо Луго (истина, он је збачену преврату који је организовала ЦИА, али је убрзонакон тога њему такође дијагностикован рак).Након што је проамерички председник КолумбијеХуан Мануел Сантос започео мировне преговореса герилцима „Револуционарних оружаних снагаКолумбије”, он је такође оболео од рака.

Једва је остао жив после мистериозног ракаи кубански лидер Фидел Кастро. Међутим, Кастроје посебан случај. Он је преживео више од 600 ате-натата у свом животу.

Надајмо се да су током недавне посетеВладимира Путина Куби и његовог дијалога саФиделом Кастром, не мање ефикасно комуници-рали и разменили искуства и представници служ-би безбедности Русије и Кубе.

Fakti, 30.9.2015 Љев ПИРОГОВ(Podvukla - Iskra) Превео: Срђан Ђорђевић

Uniπtewe Rusije... (sa str. 22)

Пекинга.Иако се чланак који је Слободна Европа

објавила на први поглед може окарактерисати каонеостварив, требало би прво поставити одређенапитања. Прво, одакле аутору такве идеје? Да ли јетај план за будућност сковао неко из САД или ЕУ,директно или индиректно? Друго, одакле је ауторприкупио информације кад је створио оваквувизију света после рата? Аутор се свакако ослониона нацрт поделе Русије од Бжежинског. Текстукључује мапе на којима периферија ЕУ почива напросторима Северне Африке, Блиског Истока иКавказа. И ти простори су обојени светло плавом,а не тамнијом нијансом, којом је обележена ЕУ.Иако се чланак Слободне Европе дефинитивноодбацује, не треба заборавити да Јапан и даљетражи Сахалинску област и да су САД, Турска иСаудијска Арабија подржавале сепаратистичкепокрете у Јужном федералном и Северном кавкас-ком дистрикту.

УКРАЈИНИЗАМРадио Слободна Европа извештава у духу

украјинизма, који и није вредан помена. АлиНације су изграђене тако што су их градили иодржавали колективи и појединци који су створе-ни за тако нешто. Постоје махинације којимапокушавају да се изграде или сруше нације игрупе на постсовјетском простору и БлискомИстоку. То се може назвати „племенском манипу-лацијом” у социолошком и антрополошком жар-гону или, у политичком жаргону, испадање изВелике Игре. У том контексту, украјинизам суподржвали антируски елементи више од стогодина, прво под окупацијом Аустријанаца иНемаца, затим Пољака и Британаца, а данасАмерике и НАТО.

Украјинизам је идеологија, која захтеванови поглед на фалсификовану историју, укојој се на Украјинце гледа као на одвојенунацију. Украјинизам је политчки пројекат, укоме се тежи да се негира историјска једин-ственост источних Словена, као и географскикорени и историјски контекст између Руса иУкрајинаца. Другим речима, украјнизам тражи дасе престане тражити разлика између Руса иУкрајинаца зато што су та два народа различитавећ сама по себи.

* * *

Русија је увек настојала да се дигне изпепела, о чему може да сведочи историја. Билокако било, Русија ће се одржати. Док год различи-ти народи Русије буду стајали под једном заста-вом за своју домовину, њима нико неће моћиништа. Русија је преживела катастрофалне ратовеи инвазије. И надживела је сваког непријатеља.Мапе и границе могу да се мењају, али Русија ћеостати.

Stnadard, 11.9.2015. МахдиДаријус Наземроаја(Podvukla - Iskra) геополитички аналитичар

Превео: Андреј Цвијановић

Iskra 1. novembar 2015.

Еконoмске и политичке...„Данашњу америчку стратегију према

Србима је формулисао Дејвид Гомперт 1994.године, у августовском броју водећег часописаза спољну политику Форејн аферс, иза којегстоји Стејт департмент. Гомперт је биопотпредседник 'Ранд корпорације', чланНационалног савета безбедности председникаБуша и формално члан америчке владе, у корпо-рацији која иначе израђује америчку стратегију.У чланку 'Како поразити Србију' Гомперт јенаписао:

'Упоран економски и медијски ратпротив Србије мора после одређеног временада обори београдски режим: да омогући бољерешење. Индустријски слом и упропашћениживотни услови морају створити притисак запромене... Изолација и беда морају произве-сти демократску револуцију и довести начело вође који желе да за Србе нађу место удруштву нација. Ми морамо бити спремни даСрбију држимо у карантину све дотле док небуде искорењен вирус који она у себи носи.'

Наша историјска судбина је у овој рече-ници да Србија у себи носи вирус светског зла.То је само на други начин формулисана филозо-фија Фридриха Нојмана из 1916. године да суСрби трајан европски 'реметилачки фактор'.Разлика је само у чињеници да је један члан зва-ничне америчке владе то преформулисао да'Срби у себи носе неки рушилачки вирус који сеспоља мора лечити'.

... Ми смо за америчку политику осталинарод који у себи носи опасан вирус. На састан-ку са Изетбеговићем, 30. августа 1994. године,Туђман је требало да испуни америчко упут-ство које је Изетбеговић, по повратку изВашингтона, носио. Мора се стварати савезХрвата и Муслимана, јер Америка хоће даХрвати и Муслимани одраде Србе на запад-ном делу Балкана, уколико неки мирни спо-разум са Русима не буде могућ.

Туђман је био обавештен да у америчкојполитици полазе од тога да би се, кад би Србибили руски савезници, обновио покрет отпоракао у време прошлог светског рата. За њих јепартизански покрет био српски националниотпор, а ако би се обновио, онда не би билодовољно сто хиљада америчких војника, негопола милиона.

Србија никада не може до краја испуни-ти америчке и западне захтеве за променама,јер су стратешка полазишта у подлози целогпонашања још далеко и зависе од могућег ратас Русијом.

... Даве нас у малом забрану, где је

стратешки главни противник Русија. Растачунас изнутра, да не будемо у стању да стојимона својим ногама. Један је глумац недавно лепорекао да нам је војска данас као ловачкоудружење. Нашу цркву цепају изнутра.Вештачко српско јавно мњење, стварано одневладиних организација, одгаја регионалнеелите, које би требало да замене некадашњујединствену националну елиту.

...Док амерички стратези буду муку мучи-ли са питањем како да униште вирус зла којиСрби у себи носе, опасност за њих од герилскограта - у неком новом сукобу са Русијом - бићереална и присутна. Сав тај пантеон умних глава,вођа њихових невладиних организација и јавносрпско мњење које они створе јесте паучина наветру. Варају се амерички стратези кад мисле даће их унутрашње растакање српске политике,културе, стила живота ослободити обавезе да наБалкан шаљу пола милиона војника, у случајунеке веће кризе њихових односа са Русијом.”

Напомена: Преузето из књиге: Јован Б.Душанић, Неолиберализам, Catena Mundi,Београд, 2015.

NSPM, 16.10.2015. Јован Б. Душанић

(Podvukla i skratila - Iskra)_________________________

[1] Излагање на форуму „Спољнополитичкидијалози: државе Западног Балкана на путу каевропским интеграцијама”, одржаног у органи-зацији немачке Фондације Ханс Зајдел (HannsSeidel Stiftung) и њеног партнера у Србији бео-градског Института за међународну политику ипривреду, Тара, 10-12. фебруар 2015. године.

[2] Канцеларија Ханс Зајдел Фондације уБеограду отворена је у марту 2001. године ињени партнери у Србији су: Канцеларија заевропске интеграције Владе Републике Србије,Службе за управљање кадровима ВладеРепублике Србије, Министарство финансијаРепублике Србије / Управа царина, Мини-старство унутрашњих послова РепубликеСрбије, Криминалистичко-полицијска академи-ја и Институт за међународну политику и при-вреду.

[3] http://www.pravda.rs/2014/05/02/fasisticka-izjava-karla-bilta-pravoslavlje-je-pretnja-za-zapadnu-civilizaci-ju/

[4] http://www.tanjug.rs/novosti/164906/potrebne-jasni-je-poruke-iz-brisela--bez-pokretnih-ciljeva.htm

[5] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-nema-dovoljno-para-da-proda-Zelezaru.lt.html

[6] ������ ���������:http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-

ФАКТИ преносе текст чији аутор указује дасу САД земља са богатом традицијом политичкихубистава и провокација. Конкретно: да суАмериканци убили четири своја председника, а дасу на још десеторицу били покушани атентати. Уззакључак: ниједна држава на свету се не можепохвалити таквом „жетвом”.

У истом тексту се наводи да је америчкиконгресмен Сони Боно (бивши члан чувеног дуета„Сони и Шер”) био убијен након што је преузеоистрагу корупције у Америци на највишем нивоу,укључујући досијеа о корупцији у правосуђу итрговини дрогом од стране ЦИА. Наводи се тако-ђе да је сенатор Пол Велстоун погинуо у авионскојнесрећи након што је захтевао додатну истрагуповодом рушења њујоршких Кула близнакиња ибио стао на чело опозиције против америчког ратау Ираку. Авион, који се срушио током слетања,нису гасили неколико сати - да би изгорели свидокази.

Овоме је додато да су амерички федерал-ни тужиоци Телма Колбер и Шенон Рос, које суистраживлале криминал повезан са породицомБуш, „извршиле су самоубиство” у размаку однеколико недеља, једна за другом.

И још: да су два ФБИ агента, који су билиукључени у истрагу „терористичког напада уБостону”, месец дана након убиства ТамерланаЦарнајева погинули су после пада из хеликоптератоком непланираних вежби. Након сазнања о том„инциденту”, посланица у скупштини државе ЊуХампшир Стела Трембли, која је сумњала да су„терористички напад у Бостону” извеле специјал-не службе САД и која је захтевала темељну истра-гу, напрасно је у пола цене продала кућу и неста-ла у непознатом правцу, остављајући само белеш-ку о својој оставци...

ДА ЛИ је Путину претила опасност?

О овоме се није протеклих дана говорилоотворено. Нешто се - како је указала „Слободнаштампа” - могло прочитати само „између редова”.

На пример:„Шеф државе ће стићи у Њујорк на јубилар-

но заседање Генералне скупштине УН-а 28. сеп-тембра у једнодневну посету. Предвиђен је при-лично напоран програм: излагање, као и низсастанака, укључујући и са америчким председни-ком Бараком Обамом и јапанским премијеромШинзо Абеом. Након тога Владимир Путин ћенапустити САД и вратити се у Москву. На питањезашто је све збијено у једнодневну посету, порт-парол шефа државе, Дмитриј Песков, изјавио јеновинарима: „Председник већ много-много годи-на живи по сличном распореду, што је приличнотешко физички”.

То јест, директан одговор на питање „шта јеразлог” портпарол је избегао. Зашто?

Да ли због тога, што ће чак и тих неколикосати, које ће председник Русије провести на

гостољубивом америчком тлу, његова служба без-бедности бити принуђена да ради пуним капаци-тетом?

Наравно, кад би се нешто десило рускомпредседнику током посете Америци - то би заАмерику био репутациони удар. Међутим, заррушење кула WTC није био репутациони удар?

А колико су Американци извукли користи изтог „репутационог удара”! Најмање за осам годи-на су одложили финансијску кризу...

На крају крајева, ова Путинова посета за њихније била међудржавна, „земља домаћин” су биле- Уједињене нације, а не САД, а никад се не знашта може да се деси.

Зар није до Путина успела да стигне, чак габезмало дотакла она припадница групе Femen?

САД су, иначе, земља са богатом традицијомполитичких убистава и провокација.

Убили су четири своја председника. Још надесет њих су покушани атентати.

Ниједна држава на свету се не може похва-лити таквом „жетвом”. А то је само оно што је наповршини. Јер, колико је било „трагичних коинци-денција”, „случајности” и „несрећних случајева”који чине подводни део леденог брега?! Ево самонеких од последњих:

Конгресмен Сони Боно (бивши члан чуве-ног дуета „Сони и Шер”) убијен је након што јепреузео дужност истраге корупције у Америцина највишем нивоу. Боно је био задужен за доси-јеа о корупцији у правосуђу и трговини дрогом одстране ЦИА.

Сенатор Пол Велстоун погинуо је у авион-ској несрећи након што је захтевао додатнуистрагу поводом рушења њујоршких Кула бли-знакиња и након што је стао на чело опозицијепротив америчког рата у Ираку. Авион, који сесрушио током слетања, нису гасили неколико сати- да би изгорели сви докази.

Бивши конгресмен Вејн Овенс пронађен јемртав у време истраге корупције у америчко-израелско-палестинском троуглу.

Амерички федерални тужиоци ТелмаКолбер и Шенон Рос, које су истраживлале кри-минал повезан са породицом Буш, „извршиле сусамоубиство” у размаку од неколико недеља,једна за другом.

Федерални судија Џон Рол, убијен је убрзонакон што је донео одлуку против Обаме и аме-ричке владе. Убица је убрзо ухваћен, и испоста-вило се да је он усамљеник опијен наркотицима.Али, ако је тако, намеће се питање: зашто су меди-ји пажљиво заташкали смрт Џона Рола у користдругих жртава пуцњаве?

У сваком од ових случајева има много све-дочења и истражних недоследности које доводе усумњу званичне верзије догађаја. А ово су самополитичари. Остале непожељне боље и да непомињемо.

Ипак, ево нешто за пример -Аутор књиге „Велика превара” и других

бестселера о нападу 11. Септембра 2001., Филип

2310 Iskra 1. novembar 2015.

Da je Putinu u Wujorku pretila opasnost?

SAD-u „РЕПУТАЦИОНЕ ШТЕТЕ” НЕ ЗНАЧЕ НИШТА

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Uniπtewe Rusije...

гноза Бжежинског за Русију, Украјину и евроазиј-ско пространство. Прогнозе су да ће се Русија рас-пасти, а Украјина постати део проширенеЕвропске уније у коју ће ући Јерменија,Азербејџан, Либан, Израел, Белорусија и Гренландкао дански протекторат, а формираће се конфе-дерација држава на Кавказу и на Медитерану. Оводруго ће бити Медитеранска унија, која ће обу-хватити Турску, Сирију, Египат, Либију, Тунис,Алжир, Мароко, као и Западну Сахару, која јепод мароканском окупацијом. Украјина је даклепредстављена као део ЕУ. И Украјина ће такопостати део француско-немачко-пољско-укра-јинског коридора, који је Бжежински предлагаојош 1997. како би се изазвали Русија и њена ЗНД.

ПРЕКРАЈАЊЕ АЗИЈЕ И МАПА ПОДЕЉЕНЕ РУСИЈЕПоделом Руске Федерације би се, наглаша-

ва Радио Слободна Европа, свако супарништвоВашингтона и Москве заувек окончало.Најироничније је то што се наводи да ће се текуништењем Русије створити мултиполарни свет,без обзира што ће Америка бити најјача сила, али,поред ЕУ, и видно ослабљена након рата саРусијом.

Текст прате и две мапе које оцртавајуевроазијски простор и свет након уништењаРусије. Штавише, ни аутор ни његове две мапе непоказују промену граница на Криму, означавајучига као украјинску земљу, а не руску. Од запада каистоку, направљене су следеће промене у геогра-фији Русије:

- Руску област Калињинград ће анекти-рати Литванија, Пољска или Немачка. Како год дабуде, она ће постати део проширене Европскеуније;

- Источна (руска) Карелија, уз Санкт-петербуршку и Лењинградску, затим Псковску,Новгородску и Мурманску област ће бити под ути-цајем Финске, или ће можда чак бити део ВеликеФинске. Иако је у писаној форми Архангелскаобласт наведена као део те целине, на мапи се тоне види, вероватно грешком;

- Јужни административни дистриктиСебешки, Пустошкински, Невељски и Усвјатски,као и западни административни дистриктиДемидовски, Десногорски, Духовчински, Карди-мовски, Киславишки, као и цела Смоленска области централни администравни дистрикт, бићеукључени у Белорусију. Делови Смоленске областибиће нова граница између Белорусије и покиданеРусије;

- Кавкаску конфедерацију, која ће битипод утицајем ЕУ, чиниће Северни кавкаски феде-рални дистрикт, који ће сачињавати републикеДагестан, Чеченија, Северна Осетија-Аланија,Ставропољ-Крај, као и Каракај-Черкеска иКабардино-Балкарска република;

- Целокупни Јужни федерални дистриктРусије, дакле Волгоградска, Ростовска иАстраханска област, као и републике Калмикија,Едгеја и др., ће ући у састав Украјине. То значи да

ће Украјина делити границу са Казахстаном и даће Русији бити ускраћени ресурси Каспијског мораи граница са Ираном;

- Украјина ће такође преузети Белгород,Курск, Бријанск и Вороњеж, односно најнасеље-нији део Русије;

- Сибир и Далеки исток ће се такођеотцепити од Русије. У тексту се даље наводи да ћеСибир и већи део Далеког истока потпасти подкинески утицај или ће, заједно са Монголијом,постати део НР Кине, све осим Сахалина;

- Русија губи и Сахалин (или Карафуто најапанском) и Курилска острва, која се укључују уСахалинску област. Тај део анектира Јапан.

На свом блогу је Синченко поставио текстпар дана пре него што га је Радио СлободнаЕвропа објавио. Тамо је још једна слика која и нијевредна погледа - Русија коју су растргли њенисуседи.

СВЕТ НАКОН ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТАДруга мапа осликава свет након Трећег

светског рата, где се види неколико наднацио-налних држава. Јапан је једини изузетак. Другамапа и наднационалне државе се могу овако опи-сати:

- Као што је поменуто, ЕУ се проширила иима контролу на периферији, на Кавказу, уЈугозападној Азији и Северној Африци. То се сведогађа у склопу НАТО Партнерства за мир натерену Медитерана, као дијалог који се одвија наполитичком и војном нивоу. То ће бити плодИсточног и Евромедитеранског партнерстваЕвропске уније, такође на војно-политичкомнивоу;

- САД ће створити наднационални енти-тет чија ће база бити Северна Америка. Ту сеукључују Канада, Мексико, Гватемала, Белизе, ЕлСалвадор, Хондурас, Панама, Никарагва,Костарика, Колумбија, Венецуела, Гвајана(Француска Гвајана, Суринам, Гвајана) и читавиКариби;

- Од земаља које не прогута Америка ћеформирати своју државу у ужем делу ЈужнеАмерике, где ће доминирати Бразил;

- Неку врсту ентитета у ЈугозападномАзијском блоку ће формирати Авганистан,Пакистан, Ирак, Иран, Јордан, Саудијска Арабија,Кувајт, Бахреин, УАЕ, Јемен и Оман;

- Исто то ће се десити у Јужној Азији, гдеће се удружити Индија, Шри Ланка, Бангладеш,Мјанмар, Непал, Бутан и Тајланд;

- У региону Аустралије и Океаније ће сеокупити Филипини, Малезија, Индонезија,Сингапур, Брунеј, Источни Тимор, Папуа НоваГвинеја, Нови Зеланд, као и пацифичка острва.Државом ће доминирати Аустралија;

- Пошто ће Северна Африка бити подконтролом ЕУ, остатак Африке ће се ујединитипод вођством Јужне Африке;

Суперентитет Источне Азије ће се састо-јати од делова Русије, Индокине, Кине, Корејскогполуострва, Монголије и постсовјетске централнеАзије. Ту ће превладати Кинези и владаће се из

(Kraj na str. 24/2)

ПОСЛЕДЊИ југословенски монарх,краљ Петар Други Карађорђевић правоснаж-но је рехабилитован, сазнају "Новости" уВишем суду у Београду. Како је потврђено занаш лист, решење о рехабилитацији донетоје још 10. јула, али се чекао законски рок одмесец дана да ли ће бити жалбе на ову одлу-ку.

Пошто жалби није било, краљ се можеи званично сматрати неосуђиваним. Он јеуједно и последњи Карађорђевић коме сувраћена грађанска права, част и углед.Заступник престолонаследника Александра,Ђорђе Ђуришић очекује да ових дана добијеи званично правоснажно решење о рехаби-литацији:

- Тужилаштво је одмах рекло да сенеће жалити, па смо знали да ће краљ и фор-мално бити рехабилитован ове јесени, алинисмо знали тачан датум. Почетком септем-бра ћемо један примерак решења о рехаби-литацији доставити Агенцији за реституцију.Тако ће поступак одлучивања о нашем захте-ву за повраћај имовине наследницимаКарађорђевића моћи да се настави.

Захтев за рехабилитацију краља Петраи његовог сина Александра заступниципородице поднели су 2. фебруара ове годи-не.

Рехабилитација је била судска, а незаконска. То значи да суд није морао даодлучује да ли су испуњени законски условиза рехабилитацију, већ само да донесе реше-ње, будући да су законом из 2001.Карађорђевићи већ рехабилитовани. Тегодине је укинут Указ ПредседништваПрезидијума Народне скупштине ФНРЈ од 8.марта 1947, којим је породициКарађорђевић одузето држављанство и имо-вина. Указ је потписао др Иван Рибар, личнипријатељ Јосипа Броза Тита.

Престолонаследник Александар реха-билитован је први, одлуком судије ПредрагаВасића, 8. јула. Само два дана касније, суди-ја Снежана Савић Сабљић донела је и реше-ње о рехабилитацији његовог оца. Ова одлу-ка до данас није обелодањена јер су заступ-ници породице чекали да постане правос-нажна

Захтев за рехабилитацију поднет је,иначе, на захтев Агенције за реституцију,која је прошлог октобра тражила правоснаж-

на решења о судској рехабилитацији закраља и престолонаследника. То је законскиуслов за повраћај имовине за све грађане, паи за краљевску породицу.

Петар II Карађорђевић рођен је уБеограду, 6. септембра 1923. Умро је уДенверу, 3. новембра 1970. На југословен-ском трону формално је био од 1934. до1945.

Био је најстарији од три сина краљаАлександра Првог и краљице Марије. Имао јетек 11 година када је, после смрти оца,постао краљ, и тек 21 када је изгубио власт.Пошто је још био дете у време убиства краљаАлександра, 1934. године, власт је пренетана Намесништво које је у тестаменту одредиосам краљ Александар. На челу је био кнезнамесник Павле Карађорђевић, а чланови субили Иво Перовић и Раденко Станковић.

После војног пуча против кнеза Павлаи владе Цветковић-Мачек, који су донелиодлуку о приступању Југославије Тројномпакту, Петар Други, у то време седамнаесто-годишњак, проглашен је пунолетним.Грађане је у једном тренутку изненадио гласкоји чита проглас: "Одлучио сам да узмем усвоје руке краљевску власт. Намесници којису разумели оправданост моје одлуке, самису поднели оставке... Моја верна војска иморнарица већ извршавају моја наређења.Позивам Србе, Хрвате и Словенце да се окупеоко круне..." (Ovo nije proËitao Kraq, veÊ jepo nalogu puËista uËinio oficir JV, JakovJovoviÊ - Iskra).

Међутим, у земљи је владао само 19дана, пошто је 14. априла одведен у избег-лиштво након напада сила Осовине наЈугославију. Прво је емигрирао у Грчку, па уЈерусалим, затим у Египат, и на крају уЕнглеску, где је завршио школовање наКембриџу.

Током рата је најпре подржаваопокрет Драгољуба Драже Михаиловића, акада су се савезници преоријентисали напартизански покрет, и краљ је под прити-ском позвао присталице да ступе у НОВЈ.Према споразуму Тита и др Ивана Шубашића,склопљеног у јуну 1944. године, краљ је умарту 1945. пренео своја овлашћења на тро-члано намесништво.

1122

РЕХАБИЛИТОВАН КРАЉ ПЕТАР ДРУГИSledi rasprava o nasleu imovine KaraoreviÊa

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Rehabilitovan Kraq...

Намесништво је за 11. новембар 1945.расписало изборе за Уставотворну скупшти-ну, а ова је 29. новембра 1945. прогласиларепублику и укинула монархију. Тако је краљи званично збачен са престола.

Шездесетих година Александар Другисе преселио у САД, где је и преминуо. УАмерици је наводно имао фирму која је про-пала, а медији су спекулисали да је живео однаследства своје мајке Марије и помоћиемиграције. У болницу "Сен Клер", у Њујорку,примљен је 18. фебруара 1970. Боловао јеосам месеци и тамо му је пресађена јетра.Умро је од запаљења плућа и других компли-кација после трансплантације.

Сахрањен је под именом ПетарПетровић у манастиру Светог Саве, уЛибертивилу, градићу од 20.000 становника,близу језера Мичиген. На истом гробљу сах-рањен је и владика Николај Велимировић.Иза себе је оставио наследника, синаАлександра, рођеног из брака са супругомАлександром, и блиску пријатељицу МилицуАнђелковић, познатију као Мици Лоу.

Посмртни остаци последњег краљапренети су у земљу 17. јануара 2013. исахрањени са посмртним остацима другихКарађорђевића, у Цркви Светог Ђорђа, наОпленцу.

РАСПРАВА О ИМОВИНИ У ОКТОБРУКарађорђевићи су поднели захтев за

повраћај имовине крајем јануара 2014. Онису тражили имовину која је после смртикраља Александра, оставинским решењем од27. октобра 1938, подељена на три једнакадела између синова Петра, Томислава иАндреја. У захтеву се налазе: комплекс Белоги Краљевског двора, куће у београдскимулицама Патријарха Димитрија 52, КраљаАлександра 24, Крунској 7 и Сарајевској 37,кућа у Абердаревој 1 (наследство краљицеМарије), ливаде код Сокобање и намештај,уметнине, скулптуре, сребрнина...

- Расправа о захтеву за повраћај имо-вине династији Карађорђевић биће одржанапочетком октобра, а одлуку очекујемо удецембру, евентуално у јануару - кажеСтрахиња Секулић, директор Агенције зареституцију. - Бели двор, по закону, каозаштићено културно добро, неће бити вра-ћен, а што се тиче остале имовине, видећемотоком расправе.septembar 2015. Вечерње новости/NSPM

(Podvukla - Iskra)

Почиње процес за рехабилита-цију Милана Недића

Александар Недић, који је генерални сек-ретар Српског либералног савета (СЛС), најавиоје у разговору за "Политику" да ће у процесу уче-ствовати бројни сведоци, међу којима има и јав-них личности.

"То су људи које је Милан Недић својимодлукама спасао сигурне смрти стрељањем илидепортацијом у логоре. Међу њима су некиистакнути комунисти, као и велики број припад-ника покрета Драже Михајловића", кажеАлександар Недић.

Он је истакао да ће се током процеса"показати да Недићева Влада није имала везе сапрогоном и уништавањем Јевреја у Србији иБеограду".

"То ће скинути љагу са Милана Недића,али и са Србије и Београда. Наш правни тим при-премио је 1.389 докумената који поткрепљују оветврдње", нагласио је Александар Недић.

Недић још истиче да је његов прадедаспасао од истребљивања преко 350.000 Срба изНДХ и да захваљујући њему нико из Србије нијебио мобилисан на Источни фронт.

Александар Недић додаје и да његов пра-деда није био оснивач Бањичког логора, већ је,како је рекао, то била Комесарска управа подМиланом Аћимовићем, као и да тадашња владанема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелникГенералштаба Војске Краљевине Југославије, а од1939. и министар војске и морнарице. Како под-сећа "Политика", због залагања за сврставање узХитлера, услед неспремности Југославије за рат,смењен је 1940. а реактивиран годину дана кас-није...

"Политика" подсећа и да су београдскеновине 5. фебруара 1946. објавиле да је Недићизвршио самоубиство у затвору, скочивши крозпрозор.

Његови потомци сада траже да се пониш-ти уредба Владе ФНРЈ из 1949. године, којом сенародним непријатељима одузимају имовина играђанска права, наводи "Политика".

Милан Недић никада није био осуђен,нити је против њега подигнута оптужница.

Ако рехабилитација успе може се присту-пити реституцији Недићеве имовине.

Београдски дневник још подсећа да јеНедићев тестамент сачињен 4. априла 1941. годи-не, пре напада Немачке на Југославију.

Недић и двојица његове браће, Бошко иМилутин, поседовали су 37 ари Земунског парка,део зграде у Немањиној 35, где се данас налазиНародна банка Србије, неколико плацева уВртларској улици у Земуну и плацеве у Гроцкој.9.10.2015, Радио-телевизија Војводине

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе(балканизују) и пацификују (финландизују) РускуФедерацију, највећу земљу на свету, чак и да успо-ставе темељ за вечиту нестабилност (сомализаци-ју) широм Русије или барем једног дела остаткапостсовјетског простора, како је учињено наБлиском Истоку и у Северној Африци.

Будућност Русије - или више Русија, којеби уствари биле много слабих и подељенихдруштава - био би деиндустријализовани,сиромашни простор, без икаквих одбрамбенихкапацитета и структуре за експлоатацијуресурса. Била би то земља коју Вашингтон ињегови НАТО савезници виде у демографскомпаду.

ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИРаспад Совјетског савеза није био довољан

за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спречебило какву алтернативу са европског и азијскогпростора, тј. да спрече евроазијске интеграције.Зато је уништење Русије један од њихових стра-тешких циљева.

Такви циљеви Вашингтона били су јекутоком сукоба у Чеченији. Исти циљеви су билиочигледно на сцени током Евромајдана у Кијеву.Заправо, први корак ка разводу Русије иУкрајине је распад СССР и спречавање свакогпокушаја да се поново уједини. Пољско-аме-рички интелектуалац Збигњев Бжежински - којије био саветник председника Картера за државнубезбедност и који се бавио совјетском инвазијомна Авганистан - истицао се у залагању за дезин-теграцију и деволуцију Русије. Он је предвиђаода ће „децентрализована Русија бити мањеимуна на империјалистичке тежње”. Другимречима, ако би Америка поделила Русију, Москване би била на нивоу тог изазова. У том контекстуБжежински такође каже: „Неуједињеној Русији,састављеној од европског дела Русије, Сибирскерепублике и Далекоисточне републике, било билакше да развије привредне односе са Европом иновим државама Источне и Централне Азије, чимеби убрзали сопствени развој”.

Ово мишљење не долази од неког просеч-ног академика, који тек тако сеје своја размишља-ња. Ови ставови имају подршку владе и своје кул-тивисане присталице. Одраз тога може се видети унаставку текста.

ДРЖАВНИ МЕДИЈИ САД И БАЛКАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕДмитриј Синченко је на тему поделе

Русије 8. септембра објавио чланак под насло-

вом Чекајући Трећи светски рат - како ће сесвет променити. Синченко је био укључен уЕвромајдан и његову организацију, па и у„Свеукрајинску иницијативу”. Заговара етничкинационализам, територијално ширење Украјинена рачун суседа, оживљавање ГУАМ (Организацијаза демократски и економски развој, проамеричкагрупација коју чине Молдавија, Грузија, Украјинаи Азербејџан) и, за крај, придруживање УкрајинеНАТО и напад на Русију како би се унапред осу-јетили спољнополитички планови Москве.Треба напоменути да ГУАМ нема никакве везе садемократијом чим је Азербејџан укључен у проје-кат, већ служи као противтежа руској ЗаједнициНезависних Држава (ЗНД).

Синченко свој чланак почиње лекцијомиз историје, наводећи да су САД своје неприја-теље, како би их оцрнили, етикетирали као„осовину зла”. Подсећа како је Џорџ Буш тимизразом обухватио Ирак, Иран и СевернуКореју. Затим је Џон Болтон, бивши Бушовамбасадор у УН, списак проширио на Сирију,Либију и Ирак, да би одмах после његаКондолиза Рајс, бивша Бушова шефица Стејтдепартмента, укључила и Белорусију, Зимбабвеи Мјанмар (Бурму). На крају су предложили датом списку дода и Русија као центар свиходметничких држава. Синченко даље тврди да јеРусија одговорна за све сукобе на Балкану,Кавказу, Блиском Истоку, Северној Африци,Украјини и Југоисточној Азији. Оптужује Русију даје планирала инвазију на балтичке земље, Кавказ,Пољску, Молдавију и, што је још смешније, на двањена најближа војна савезника Белорусију иКазахстан. Како се у наслову текста намерноимплицира, Русија отворено провоцира Трећисветски рат.

Ова фикција није представљена у свимамеричким медијима, али јесте у државним. Тупрогнозу је такође објавила украјинска фили-јала радија Слободна Европа, који је америчкопропагандно средство у Европи и на БлискомИстоку, којим су се рушиле владе.

Језиво је што у тексту покушавају да сепредставе сценарији за Трећи светски рат.Одвратно игноришући сценарио употребе нук-леарног и оружја за масовно уништење, ауторсамо нежније осликава велики рат, који ће испра-вити политичку карту света. Аутор и радиоСлободна Европа су народу Украјине поручили даје рат „добар за њих” и да ће им се под ногамастворити нека врста утопијског рата, чим букнерат у Русији.

Чланак се врло лепо уклапа у контуре про-

2112

Уништење Русије је стратешки циљВашингтона

Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу, тј. евроазијске интеграције

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

SAD pokrenuo...

за са Сједињеним Државама на челу је искључивоуништење држава. Шта ће се касније догађати спогођеним народима, то није проблем Вашинто-на.

Миграције на Медитерану, које су за садајош увек хуманитарни проблем (200 000 имигра-ната у 2014. години), даље ће прерасти у озбиљанпривредни проблем. Недавне одлуке Европскеуније нису усмерене на то да се проблем масов-не имиграције заустави, него да се оправдајунове војне операције којима треба задржатихаотично стање у Либији. Наравно, хаос се нетреба решити. То је тачно тако. Америчка стра-тегија је заправо усмерена да се Европљаниувуку у војне авантуре у Либији, Сирији иУкрајини. Једном када Европљани до грла загли-бе у мочваре хаоса због недовољне војне обуке икапацитета, мораће да моле за помоћ једину пре-осталу суперсилу. Она ће нас ујединити вишенего икад, јер "нас штити од хаоса", пише Мејсан.

За крај је нужно споменути лево-либе-рални део политичког спектра који као и увекштити интересе "оних најслабијих", у овомслучају имиграната, док у ствари учествује уовом великом и уносном послу, некада и не зна-јући шта чини.

У сваком случају, овај огроман таласимиграната који је запљуснуо Европу требазбринути, а несрећним људима дати могућност даживе у миру и условима достојним човека.Међутим, говорити искључиво о врху леденогбрега, а не решавати проблем у корену, било даје ријеч о Либији, Сирији, Ираку, Авганистануили Украјини, само потврђује наводе Мејсана даБрисел у истој мери као и Вашингтон учествује упроизводњи хаоса на глобалном нивоу који уЕвропу тера на стотине хиљада људи.

Рачун ће на крају платити европскипорески обвезници а трошење јавног новца у тесврхе ће неминовно произвести пораст ксенофо-бије. Наравно, тај ћемо проблем као и све рани-је решавати накнадно и у међувремену ћемо сезгражавати над монструмима, што и јесу, као штоје Андерс Брејвик и њему слични.

Тиме што ћемо рећи да сами нисмо исти каоБрејвик опраћемо нечисту савест и заборавитида Либијцима, Сиријцима и многима другиманикада не би пало на памет да гуменим чамцимаспас потраже на обалама Европе. Неко је збогњихових ресурса и геостратешког положајаодлучио да њихова домовина мора бити уништена,а што је најгоре финансијска олигархија чак иову "велику сеобу" види као уносан извор профи-та.

Овде се треба придружити апелу аустриј-ског часописа Инфо Директ и позвати новинаре,полицајце и обавештајце да активно учествују употрази за истином, јер је тренутна ситуацијаизузетно опасна, а објава тачних информацијаможда ипак може спречити ескалацију кризе.

Altermainstream.info приредио М. Ђорђевић27.08.2015. (PodvuËeno u orginalnom Ëlanku)

©ta je ruska... (sa str.18)

завршили су са диктатом економског тотали-таризма. „Банкарској породици” је стављенодо знања да није свемоћна. Путинови поступ-ци били су у складу са вољом народа и народих је подржао. Не говорим овде о потпуномнеуспеху либералнно-западњачких партија којесе, уз све жеље, не могу отписати као злогласни„административни ресурс”. Уколико би владаПутина-Медведева успела да изради нацио-налну - а не компрадорску - економију, којаодговара светском значењу Русије, тојест,када би пре свега почела руску нафту и гас дапродаје за рубље, бар у оквирима БРИКС,самим тим окончавши монопол долара - тадаби православно-руска цивилизација била мате-ријално обезбеђена, у сваком случају у доглед-ној будућности.

Формула „православног социјализма”не предвиђа сједињење хришћанства са без-божним марксизмом-лењинизмом и повратакСССР. Појам социјализма у овом случају значипрвенство народа и државе у односу натржиште, супротну скоро у потпуности завис-ну земљу од власника светског капитала каошто је данас стање на Западу. Приватно влас-ништво на малом и средњем нивоу се у потпуно-сти може уклопити у православни социјализам -но кључни врхови државе и привреде морајусе налазити у рукама патриотске „услужнекласе”, а не оних власника доларских милио-на са руским пасошима, који су практично већодавно Швајцарци, Енглези или Американци.Навешћу само једну цифру: обим индустријскогБНД у Руској Федерацији у 2013. години јеизносио отприлике 25 одсто мање од совјет-ског из 1990. године, онда кад је суседнаБелорусија, која је сачувала много од социјали-стичког система и са централизованим руковод-ством увећала свој БНД за скоро два (!) пута. И тобез нафте и гаса. Гајдаровски капитализам уРусији доживео је фијаско. То схватају скоросви, такође и Путин. Само се неки претварају даје све у реду.

Човеку је потребан хлеб, но човек неживи само од хлеба. Друштву је потребанновац, али за Русију не постоји ништа опасни-је од власти новца. Замислива будућност заРусију огледа се у изградњи таквог државно-друштвеног и културног уређења које би учовеку очувало лик Божји. Треба Русији пру-жити могућност да буде сама своја. Њена верасе не сме угасити. Ако се то деси, никакви пре-коморски рецепти неће спасити земљу од поги-бије, а, заједно са њом, пропашће цео свет.

Русская народная линия / FSK, 5.10.2015.

(Podvukla - Iskra) АЛЕКСАНДАР КАЗИН

ДА ЛИ БАР САДА СХВАТАТЕ ШТА СТЕ УРАДИЛИ?

Кренуле су приче да је Организација увиду у којем је створена застарела, да је испуни-ла своју историјску мисију. Наравно, свет се мења,и УН би требало да буду у складу са том природ-ном трансформацијом. Русија је спремна за радна даљем развоју УН са свим партнерима на осно-ву широког консензуса, али покушаје да се уздр-ма ауторитет и легитимност УН сматрамо крај-ње опасним. То може да доведе до рушењацеле архитектуре међународних односа. Таданам заиста неће преостати никаква правилаосим права јачег. То ће бити свет у којем ће, уме-сто заједничког рада, владати егоизам, свет укојем ће бити све више диктата и све мање равно-правности, мање стварне демократије и слободе,свет у којем ће се, уместо заиста независнихдржава, множити број фактичких протекторатакојима се управља споља. Јер шта је то државнисуверенитет о којем су колеге овде већ говориле?То је пре свега питање слободе, слободног избо-ра своје судбине за сваког човека, за народ, задржаву.

Кад смо већ код тога, поштоване колеге, уистом реду је и питање такозване легитимностидржавне власти. Не може се играти и манипулиса-ти речима. У међународном праву, у међународ-ним пословима, сваки термин треба да буде јасан,транспарентан, треба да има једнако схватање иједнако схватане критеријуме. Сви смо ми раз-личити, и према томе се треба односити с пошто-вањем. Нико не треба да се прилагођава једноммоделу развоја, који је неко једном заувек про-гласио исправним. Нико од нас не треба да забо-равља искуство из прошлости. Ми се, на пример,сећамо и примера из историје СовјетскогСавеза. Извоз друштвених експеримената,покушаји да се изазову промене у различитимземљама полазећи од својих идеолошкихпозиција, често су доводили до трагичнихпоследица, доводили су не до напретка, већ додеградације. Међутим, изгледа да нико не учина туђим грешкама, већ их само понавља. Иизвоз такозваних „демократских” револуцијасе наставља.

Довољно је погледати ситуацију наБлиском истоку и у Северној Африци, о чему јеговорио претходни говорник. Наравно, политич-ки и социјални проблеми су присутни одавно, иљуди тамо су, наравно, желели промене. Али штасе догодило у стварности? Агресивна спољнаинтервенција довела је до тога да су - уместореформи - државне институције, па и самначин живота, били уништени без икаквог пар-дона. Уместо победе демократије и напретка -

Седамдесетогодишњи јубилеј Органи-зације уједињених нација је добар да се вратимоу историју и попричамо о нашој заједничкојбудућности. Земље које су уништиле нацизам су1945. године удружиле снаге како би положилечврсте темеље послератног светског поретка.Подсећам да су кључне одлуке о принципимамеђусобне сарадње држава и одлуке о стварањуУН доношене у мојој земљи на састанку лидераантихитлеровске коалиције на Јалти. Системуспостављен на Јалти плаћен је страдањима идесетинама милиона живота, двама светскимратовима, који су проотутњали планетом у ХХвеку, и - да будемо објективни - он је помогаочовечанству да прође кроз бурне, понекад драма-тичне догађаје последњих седам деценија, али јесвет сачувао од потреса великих размера.

Организација уједињених нација је струк-тура којој нема равних по легитимности, репре-зентативности и универзалности. Да, на рачун УНсе у последње време чује много критика. Оненаводно демонстрирају недовољну ефикасност, адоношење принципијелних кључних одлука на-илази на несавладиве несугласице, пре свегаизмеђу чланица Савета безбедности. Међутим,желим да истакнем да су несугласице у УН посто-јале увек, током свих 70 година постојања орга-низације. И право вета се користило увек: њега сукористиле и САД, и Велика Британија, иФранцуска, и Кина, и Совјетски Савез а каснијеРусија. То је потпуно нормално за разноликуорганизацију са са оволиком заступљеношћудржава.

Приликом оснивања УН није се ни сматра-ло да ће овде владати истомишљеништво.Суштина организације и јесте тражење и постиза-ње компромиса, а њена снага је узимање у обзирразличитих мишљења и тачака гледишта. Одлукекоје се разматрају у УН усаглашавају се у видурезолуција или се не усаглашавају, како кажудипломате, пролазе или не пролазе. И сверадње било којих држава мимо тог поступканелегитимне су и супротне су Повељи УН,савременом међународном праву.

Сви ми знамо да је по завршетку хладнограта - и сви други то знају - у свету настаоједан центар доминације. И тада су они који сусе нашли на врху те пирамиде дошли у иску-шење да помисле да, ако су они тако јаки иизузетни, најбоље знају шта треба радити. Па,према томе, не треба се обазирати ни на УН,које често, уместо да аутоматски озаконепотребну одлуку, само сметају, како код наскажу, „мувају се под ногама”.

1320

©ta je Putin rekao u UN:

САМО СЕ АСАД И КУРДИ БОРЕ ПРОТИВ ISISISIS људи нису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно

ко ће кога искористити за своје циљеве

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Samo se Asad...

насиље, сиромаштво, социјална катастрофа, аљудска права, укључујући право на живот,нимало се не поштују. Дође ти да питаш оне којису створили такву ситуацију: „Да ли бар садасхватате шта сте урадили?” Али плашим се да ћето остати пуко питање зато што од политике учијој су основи самоувереност и убеђеност у својуизузетност и некажњивост још увек нису одуста-ли.

ОДБИЈАЊЕ САРАДЊЕ СА АСАДОМ ЈЕ ГРЕШКАВећ је постало очевидно да је вакуум

власти, који се појавио у низу земаља БлискогИстока и Северне Африке, довео до формира-ња зона анархије, које су одмах почели дапопуњавају екстремисти и терористи. Подзаставама такозване Исламске државе већ ратујудесетине хиљада бојовника. Међу њима субивши припадници ирачке армије које је упаду Ирак 2003. године избацио на улицу. РегрутеИсламској држави лиферује и Либија, чијадржавност је разрушена уз грубо кршењерезолуције 1973 Савета безбедности УН. Садаредове екстремиста попуњавају још и члановитакозване „умерене сиријске опозиције”, којуподржава Запад.

Њих су прво наоружали и обучили, да биони потом прешли на страну такозванеИсламске државе. А чак ни сама Исламскадржава није настала на пустом месту: њу сутакође испрва „гајили” као оружје противнеугодних секуларних режима. Чим је створи-ла мостобране у Сирији и Ираку, Исламскадржава је почела да своју експанзију шири надруге регионе, са амбицијом да успостависвоју власт у целом исламском свету, и не самоу њему. Ту није крај њеним плановима. Ствари сувише него опасне.

При оваквом стању ствари, лицемерно јеи неодговорно наступати са громким деклара-цијама о претњи од међународног тероризма, апритом затварати очи на канале финансирањаи подршке терористима, укључујући њиховеприходе од трговине наркотицима и од нелегал-не трговине нафтом и оружјем, па још покушава-ти манипулисати екстремистичким групација-ма и држати их у својој служби ради достизањасопствених политичких циљева, у нади да ћетесе касније са њима обрачунати, просто - да ћебити ликвидирани. Онима који овако поступају иразмишљају хтео бих да кажем: господо, иматепосла са веома суровим људима, али ти људиуопште нису глупи нити примитивни, ти људинису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно коће кога искористити за своје циљеве.

Последњи подаци који говоре како јеумерена опозиција предала оружје које сте јојдали терористима - то најбоље потврђује.Сматрам да су сви покушаји шуровања са теро-ристима, а поготово њихово наоружавање,кратковиди и да могу изазвати прави пожар.Глобална терористичка претња може нарасти до

критичних граница и захватити нове делове пла-нете. Утолико пре што се у камповима Исламскедржаве кале бојовници из многих земаља,укључујући и европске.

Морам, на жалост, да кажем отворено,уважене колеге, да ни Русија у овоме није изузе-так. Зато не смемо дозволити да се главосече, којесу већ осетиле мирис крви, врате својим кућама инаставе свој црни посао. Ми то у сваком случају нежелимо. Ваљда нико то не жели, зар не?

Русија је одувек тврдо и доследно билапротив тероризма у свим његовим видовима.Данас моја земља пружа војно-техничку помоћ иИраку и Сирији, као и другим земљама у томрегиону које воде борбу са терористичким група-цијама. Сматрамо да је одбијање сарадње сасиријском влашћу и сиријском владиномармијом - са онима који се храбро и очи у очиборе боре са терором - огромна грешка. Времеје да се призна да се у Сирији - осим владинихснага председника Асада и курдских доброво-љаца - нико други реално не бори противИсламске државе и других терористичких орга-низација.

Ми знамо све проблеме тог региона и свењегове противречности, али ипак треба полазитиод реалности.

Проблем избеглица се може решити самопутем обнове државности тамо где је она била

уништена

Поштоване колеге, морам да приметим дасе у последње време наш такав поштен и дирек-тан приступ користи као повод да се Русија опту-жи за растуће амбиције. Као да они који о томеговоре немају никакве амбиције. Али није ствар уамбицијама Русије, поштоване колеге, већ утоме да је већ немогуће трпети стање ка којемиде свет.

Ми заправо предлажемо да се водимо неамбицијама, већ заједничким вредностима и за-једничким интересима на основу међународногправа, да удружимо снаге ради решавања новихпроблема који су пред нама и да створимо заисташироку међународну антитерористичку коалици-ју. Као и антихитлеровска коалиција, она би усвојим редовима могла да уједини најразличити-је снаге које су спремне да се одлучно супротста-вe онима који, као и нацисти, сеју зло и мржњупрема човечанству. И, наравно, главне учесницете коалиције треба да буду муслиманске земље.Јер Исламска држава не само да представљадиректну претњу за њих већ и својим крвавимзлочинима скрнави једну од највећих светскихрелигија - ислам. Идеолози бојовника се ижив-љавају над исламом, изопачују његове истин-ске хуманистичке вредности. желео бих да сеобратим муслиманским духовним лидерима:сада су веома важни и ваш ауторитет и вашепоуке и усмеравања. Треба сачувати људе којепокушавају да врбују бојовници од непромишље-них потеза, а онима који су били обманути и који

Аустријски часопис Инфо Директ објавио јенедавно, позивајући се на неименовани извор

из редова аустријске војске, да све или деотрошкова транспорта избеглица из Либије иСеверне Африке сносе организације из САД

Аустријски часопис Инфо Директ, иначе

познат по својим везама у оружаним снагама,објавио је недавно чланак, у коме се, позивају-ћи се на неименовани извор аустријске безбед-носне агенције "Österreichischen Abwehramts", пишеда Сједињене Државе финансирају трговинуафричким имигрантима који из Либије улазе уИталију.

У чланку у ком се тврди да САД плаћајутрговце имигрантима у Европи се не наводи пунотога. Наиме, тврди се како се трошкови доласкаједне особе у Европу процењују на нешто више од3000 еура, као што наводе и други медији.„Шлепери захтевају огромне суме новца за превозу срце Европе. Чак и без обзира на услове превоза,који се граниче са нељудским, избеглице по главиморају платити између седам хиљада и 14 хиљадаевра, у зависности од региона у коју желе доћи”,тврди аустријски обавешајац. До тих податакадолази се из полицијских кругова јер они имајудиректан контакт са људима који траже азил. Збогсве веће навале, све ригорозније су полицијскепровере камиона, „шлепера” и сличних возила теполиција избеглице често води на вишедневноиспитивање.

„Имамо сазнања да све или део трошковатранспорта за избеглице сносе организације изСАД. Открили смо то након што смо приметилинелогичности у бројкама које су се након испи-тивања редовно понављале, а нису се поклапалеса могућностима људи зависно о крајевима изкојих долазе. На пример, није могуће да толикољуди из северне Африке при руци има око 11 хиља-да евра. Како је могуће да нико није поставио топитање? Једино објашњење је да неко нештоскрива”, изјавио је аустријски обавештајац идодао да чак у пријатељским обавештајним кру-говима попут Немачке и САД влада некакванеобична тишина. „О нашим закључцима нико изСАД не жели да разговара са нама, а досад смоимали изузетно добру комуникацију с њиховимобавештајним службама. Чак ни HNAA (аустриј-ска војна агенција за информације и унутрашњубезбедност) нема никаквих информација или јеједноставно добила забрану ширити их. Но, овомора у јавност", закључио је аустријски оба-вештајац.

Према интерном извештају аустријскеобавештајне службе "подразумева се да су аме-ричке организације створиле модел суфинанци-рања и подносе највећи део трошкова трговинеимигрантима”. Реч је о "истим организацијамакоје су својим радом запалиле и бациле у хаосУкрајину пре годину дана".

Ово је више него јасна алузија на тако-зване невладине организације. Чланак сезавршава позивом "новинарима, полицајцима иобавештајцима да активно учествују у потразиза подацима који ће поткрепити наведенетврдње, јер је тренутна ситуација изузетноопасна и објава тачних информација можеспречити ескалацију кризе".

У чланку објављеном накнадно под нази-вом "Ротшилди и индустрија азила", аустријскилист открива "да у Аустрији цвета посао везанза избеглице и да је само једна фирма која себрине за тражитеље азила добила 21 милион евраод државе како би им помогла и нахранила их".

Међутим, овде долазимо до занимљивихподатака, јер је реч о правом профитабилномдруштву са седиштем у Швајцарској, "Ors ServiceAg”, које је у власништву финансијске куће"British Equistone Partners Europe", која је део моћне"Barclays Banke", мултинационалног финансијскоггиганта такође познатог "Оклопњача Rotschild".Њени главни деоничари су приватни банкарифирме "NM Rothschild & Sons Limited" и њиховфинансијски сателит "Lazard Brothers", откриваталијански аналитичар Mauricio Blonde.

Дакле, друштво које се бави пружањемпомоћи избеглицама и нуди прехрану азилантимаје подружница подружнице још једне мање под-ружнице моћне Barclays Banke. Отприлике таконекако, иако траг није тешко пратити.

Председник "Barclays Banke" је годинамабио Marcus Agius Rothschild. Он је оженио кћерEdmunda de Rothschilda, Katherine Juliette. Резултаттога је да такође има контролу над British Broad-casting Corporation (BBC) и један је од три директо-ра Управног одбора групе Билдерберг.Rotπajdlima не смета ниједан посао и изгледа дасу видели да је организовање "добродошлице"имигрантима и брига о њима јавним новцем посаокоји ће прогресивно расти", пише Блонде.

Француски аналитичар Тијери Мејсан запортал Волтаиренет пише како је ово открићепотврда његовог опширног чланка објављеногпре четири месеца у ком између осталог наводида талас избеглица у Европи није случајна нуз-појава сукоба на Блиском истоку, него стратеш-ки циљ Сједињених Држава. Мејсан ову америчкустратегију назива "теоријом хаоса" и позива сена Леа Штрауса (1899. -1973.), филозофа, оца игуруа неоконзервативаца који су заузели кључ-на места у америчким институцијама.

"Начело ове стратешке доктрине се можесажети на следећи начин: Најлакши начин запљачку природних ресурса једне државе на дугирок није заузимање те земље војним путем, негоњено уништење. Без државе нема војске, а безнепријатељске војске нема опасности од пораза.Од тог времена, стратешки циљ војног НАТО саве-

1914

Austrijski mediji:

SAD ПОКРЕНУО СЕОБУ МИГРАНАТАИзбеглице добиле по 11.000 евра

Iskra 1. novembar 2015.

©ta je ruska...

1905. године која је толико забринула ауторезнаменитог Веха, спроведе до краја.Истовремено, „прогресивно друштво” је апла-удирало терористима, слало честитке за победујапанском императору, а лидер тадашњих либе-рала у Думи англоман П. Миљуков до крајаемигрантског живота се поносио тиме што јесвојим говором у Думи у новембру 1916. године(„глупост или издаја?”) поднео револуционарнисигнал земљи која је била у рату. Међутим, допобеде над Немачком у Првом светском ратубило је остало сасвим мало времена.

Власт либерала са розикастим машни-цама једва је трајала девет месеци. Армија јепочела убијати своје официре и дезертирати,почела је свеопшта смутња. Држава се распа-ла. Власт се ваљала по прашини и био је потре-бан неко ко би преузео ту власт.

ЦРВЕНА ИДЕЈАОдлучни су се нашли међу бољшеви-

цима. Октобар 1917. године је био типичанпрестонички пуч, међутим, у следећих петгодина црвени су победили генерале „демо-крате” и скупили су раздељену Русију скоро уграницама империје. Истински стваралац СССРбио је, наравно, стваралац који је за три пето-љетке створио нову супер-државу која је 1945.године освојила Берлин, усвојила нуклеарнооружје и прва одлетела у космос. ИПатријаршија РПЦ била је успостављенауправо у његово време, после лењинско-троцкистичког погрома цркве.

Притом, он није имао колоније и магич-не изворе нафте, све се морало чинити наентузијазму, страху и ропском раду. Капиталје постао атрибут државе. Да, то је билострашно и не дао Бог да видимо нешто слич-но раскуличавању, Гулагу и рупама по ноћи,но, да није било тога, сада већ не би било нируског народа нити многих других племенакоја су му се придружила пре 200 година. То јеисторија која нема коњуктива. Трећи Рим је 1917.године претворен у Трећу интернационалу, алије она 1945. године, после искупитељског рата иПобеде - у много чему постала поново Русија.

НЕОЛИБЕРАЛНА ИДЕЈАЛиберали, орјентисани на злато (пре-

обучени комунисти), су се 1991. године поддемократским паролама вратили на власт уМоскви. Била је то нова (већ трећа у ХХ веку)либерална револуција остварена бољшевич-ким методама: партијска номенклатура јеконвертовала политичку власт у економију.Следећи либерал-револуционари су сматра-ли да ће невидљива рука тржишта све дареши - и добили су земљу у границама из �XVII

века у којој су били у сукобу сви са свима и гдесамо лењивци нису пројектовали даљи распадземље на „уралску републику”, „далекоисточнурепублику” итд.

Наравно, постоје чувени „Либералниманифести” 1947 и 1997. године о слободи,одговорности и праведности као главним вред-ностима либерализма. Либерализам је предла-гао човеку: „Ради шта желиш, ти си сам својгазда! Но притом ти сам одговараш за себе, твојакућа је твоја тврђава, све остало - Бог, држава,Отаџбина - у ствари су само део тебе”. У нашевреме тај „слободни власник” у потпуности јепостао роб тржишта и интернета, који гахрани антикултуром, а улице његових градо-ва су се нашле у власти разноврсних „мањи-на”. На културолошком језику то се зове постмо-дерна (ПМ), и она сведочи о завршетку фау-стовске (модернистичко-авангардне) етапеевропске историје и преласка на њену пред-смртну хедонистичко-потрошачку фазу.

ИДЕЈА ПОСТМОДЕРНЕДанас у земљама које су заражене

вирусом постмодерне више нема религије,филозофије, науке, уметности, морала у пра-вом смислу те речи. Постоји њихово симули-рање, фалсификат. Бела кућа у САД се 26. јуна2015. године расцветала у дугине LGBT боје -тада су локални хомосексуалци прослављалиодлуку Врховног суда о пуној легализацијињихових „бракова”. Још раније је Обама дозво-лио рад са ембрионима матичних ћелија (прак-тично њиховом убијању) а у Енглеској су испро-бавали први образац машине за читање мисли.

Забавна перспектива, зар не? Постојипројекат тзв „Светске владе”, који предвиђа„електронски концлогор” и најновију смешуфеудализма и робовласништва - са моје тачкегледишта ништа боља алтернатива.Постмодерна је филозофија и политика гло-бализације 21. века. Истинска заштита одпостмодерне - а то значи и од самоуништењачовечанства - јесте вера у апсолутну реалности вредност живота дарованог од Бога. И тавера ће трајати све док Га ми радујемо.

ИДЕЈА ПРАВОСЛАВНОГ СОЦИЈАЛИЗМАПотпуно је очигледно да су идејно

неспојиви руска идеја хришћанске праведно-сти/истине и постмодернистички сумракЕвропе. Последњи догађаји, попут самоопреде-љења Крима, херојске одбране Новорусије иантируских економских и војних санкција, самоистичу ту околност. Председник В. В. Путин ињегов тим спречили су распад Русије напочетку 21. века, сачувавши основе рускедржавности - коју симбoлизује царски грб,совјетска химна и демократска застава - и

(Kraj na str. 20/2)

су се стицајем различитих околности нашли уредовима терориста треба помоћи да нађу пут канормалном животу, да положе оружје, прекинубратоубилачки рат.

Већ у наредним данима Русија ће, каопредседавајућа Савета безбедности, сазватиминистарску седницу ради свеобухватне анализепретњи на простору Блиског истока. Пре свега,предлажемо да се размотри могућност усаглаша-вања резолуције о координацији потеза свихстрана које се борбе против Исламске државе идругих терористичких групација. Понављам,таква координација треба да се заснива на наче-лима Повеље УН. Рачунамо да ће међународназаједница моћи да изради свеобухватну стра-тегију политичке стабилизације и социјално-економске обнове Блиског Истока. Тада,поштовани пријатељи, неће ни морати да сеграде логори за избеглице. Талас људи који субили принуђени да напусте своју земљу бук-вално је запљуснуо прво суседне земље, азатим и Европу. Овде се ради о стотинамахиљада, а може се попети и на милионе. То јефактички нова велика горка сеоба народа итешка лекција за све нас, укључујући Европу.

ПРОСТОР БЕЗБЕДНОСТИ ЗА СВЕЖелим да нагласим: избеглицама су без

сумње потребни самилост и подршка. Али тајпроблем се кардинално може решити самопутем обнове државности тамо где је она билауништена путем јачања институција властитамо где су се оне очувале и обнављају, путемпружања свестране помоћи - војне, економске,материјалне - земљама које су се нашле у тешкомположају и, наравно, људима који, упркос свимискушењима, не напуштају свој завичај. Разуме се,никаква се помоћ не може и не сме наметатисувереним државама, та помоћ се мора нудитиискључиво у складу са Повељом УН. Све што сечини и што ће се чинити у тој сфери у складу санормама међународног права - Уједињененације треба да подрже, а све што буде про-тивно Повељи УН - да одбаце. Крајње важнимсматрам помоћ у обнови државне структуреЛибије, подршку новој влади Ирака и свестранупомоћ легитимној влади Сирије.

Уважене колеге, кључни задатак међуна-родне заједнице на челу са УН и даље је обезбе-ђивање мира, регионалне и глобалне стабилно-сти. Према нашем мишљењу, морамо разговара-ти о формирању простора једнаке и недељивебезбедности, безбедности не за изабране већ -за све. Да, то је сложен, тежак и дуготрајан посао,али му алтернативе нема. Међутим, код некихнаших колега и даље, нажалост, доминирајублоковско мишљење из времена хладног ратаи тежња да се освајају геополитчки простори.Прво су наставили линију ширења НАТО.Намеће се питање: ради чега ако је Варшавскиуговор престао да постоји, а Совјетски Савез сераспао? Упркос томе, НАТО на само да опстајенего се и даље шири, као и његова војнаинфраструктура. Затим су се постсовјетске

државе нашле пред тешким избором: да се при-клоне Западу или Истоку? Пре или касније таквалогика конфронтације морала је да се прелијеу озбиљну геополитичку кризу. То се десило уУкрајини где су користили незадовољство већегдела становништва постојећом влашћу и спољасу испровоцирали оружани преврат. Услед тогаје плануо грађански рат.

Убеђени смо: само уз савесно испуњавањеМинских споразума од 12. фебруара ове годинемогуће је зауставити крвопролиће и изаћи изћорсокака. Претњама и силом оружја немогућеје обезбедити целовитост Украјине. То се мораурадити. Потребно је реално сагледавање инте-реса и права људи у Донбасу, поштовање њиховогизбора, усаглашавање са њима, као што је топредвиђено Минским споразумима, кључних еле-мената политичког уређења државе. То је гаран-ција да ће се Украјина развијати као цивилизо-вана држава, као важна карика у изградњи за-једничког простора безбедности и економскесарадње, како у Европи тако и у Евроазији.

ПРОТИВ ТТИПДаме и господо, нисам сада случајно спо-

менуо заједнички простор економске сарадње.Још донедавно се чинило да ћемо се у економији,где важе објективни тржишни закони, научити дасе понашамо без линија које деле, да ћемо дело-вати на бази транспарентних, заједнички усвоје-них правила, укључујући и принципе СТО којиподразумевају слободну трговину, инвестиције иотворену конкуренцију. Ипак, данас готово да супостале норма једностране санкције безсагласности УН. Оне не само прате политичкециљеве већ се и користе за уклањање конкурен-ције на тржишту.

Навешћу још један симптом растућег еко-номског егоизма. Низ земаља је кренуо путемзатворених ексклузивних економских удружења,при чему се разговори о њиховом стварању одви-јају по кулоарима, у тајности и од сопственихграђана, од сопствених пословних кругова, одшире јавности и од других земаља. Друге државе,чији интереси могу да буду погођени, такође сени о чему не обавештавају. Вероватно све нас желеда суоче са чињеницом да су правила игре поно-во написана, притом написана према потребамауског круга изабраних, без учешћа СТО. То можеда доведе до дестабилизације трговинскогсистема, до разарања глобалног економскогпростора. Означени проблеми погађају инте-ресе свих држава, утичу на перспективе читавесветске привреде, због тога предлажемо да сеова питања разматрају у оквиру УН, СТО иГрупе 20.

Насупрот политици ексклузивности,Русија предлаже хармонизацију регионалнихекономских пројеката, такозвану интеграцијуинтеграција, засновану на универзалним транс-парентним принципима међународне трговине.Као пример, навешћу наше планове по усаглаша-вању рада Евроазијског економског савеза са

1518 Iskra 1. novembar 2015.

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015. 17

Samo se Asad...

кинеском иницијативом у вези формирањаЕкономског појаса Пута свиле. Још увек великеперспективе видим у хармонизацији процесаинтеграције у оквирима Евроазијске економскеуније и Европске Уније.

АКО БУДЕМО РАДИЛИ ЗАЈЕДНО...

Даме и господо, међу проблемима који сетичу будућности читавог човечанства имамо итакав изазов као што су глобалне промене климе.Ми смо заинтересовани за ефикасност климатскеконференције УН, која ће бити одржана у Паризуу децембру. У оквирима свог националног допри-носа, планирамо да до 2030. године смањимоемисију гасова „стаклене баште” за до 70-75одсто у поређењу са показатељима из 1990. годи-не. Предлажем да шире сагледамо овај проблем.Ограничавањем емисије штетних гасова, кори-стећи друге тактичке методе ми ћемо можда нанеко време да ублажимо проблем, али нећемо гасвакако решити. Потребни су нам потпуно другиприступи. Реч треба да буде о увођењу принципи-јелно нових технологија прилагођених природи,које не наносе штету околини, већ се са њом хар-монично уклапају дозвољавајући да се обновиравнотежа између биосфере и техносфере коју јечовек нарушио. То је изазов планетарних димен-зија. Убеђен сам да човечанство поседује инте-лектуални потенцијал да одговори на њега.Неопходно је да ујединимо напоре пре свегадржава које поседују јаку истраживачку базу, раз-вијене фундаменталне науке.

Предлажем да се под окриљем УН форми-ра специјални форум, где ће све стране размат-рати проблеме везане за трошење природнихресурса, уништавање околине, климатске проме-не. Русија је спремна да наступи као један одорганизатора таквог форума.

Поштоване даме и господо, колеге, 10.јануара 1946. године у Лондону је почела сарадом прва сесија Генералне скупштине УН. Нањеном отварању председник припремне комиси-је сесије, колумбијски дипломата Зулета Анхел,према мом мишљењу, веома обимно формулисаопринципе на којима треба да заснива свој радУН. То су: добра воља, презирање интрига илукавства, дух сарадње. Данас ове речи звучекао поука за све нас. Русија верује у великипотенцијал УН, који треба да помогне да сеизбегне нова глобална конфронтација и да сепређе на стратегију сарадње. Ми ћемо, заједноса другим земљама, поступно радити како би смоучврстили централну координирајућу улогу УН.

Убеђен сам, ако будемо радили заједно,да ћемо свет учинити стабилним и безбедним, даћемо створићемо услове за развој свих држава инарода. Хвала на пажњи.

28.9.2015. Факти(Podvukla - Iskra)

Побуна против НАТО-а у цент-ралној Европи

У земљама централне и источне Европераспириле су се нимало наивне страсти окоњиховог места и улоге у ЕУ и НАТО-у.Становници Чешке, на пример, активно потпису-ју петицију са захтевом властима у Прагу дарепублика изађе из састава Европске уније. Уовом тренутку број скупљених потписа износиоко 100 хиљада и тај број непрекидно расте.

А становници суседне Словачке озбиљносу забринути πто ових дана обнародована идејао стварању војних НАТО база у близиниБратиславе носи много озбиљнији и опаснијикарактер по националне интересе Словачке.Mинистарство одбране било je принуђено дапризна, ради се о припреми стварања координа-ционе групе НАТО пакта. Та група ће моћи услучају потребе” да омогући брз распоред опе-ративних НАТО снага на територији земље.

Oд сличног распоређивања Êe остатисамо један корак до потпуног увлачења Словачкеу било какву натовску војну авантуру. Овдепосебно може бити говора о учешћу НАТО једи-ница (укључујући и саме словачке војнике) усукоб у Украјини, на страни кијевских национа-листа. Друга могућа варијанта је организацијапребацивања јединица у Сирију ради покривањатерориста, који воде борбу против председникаБашара Асада.

Оба сценарија ће за Словачку biti губитакдржавног суверенитета и учешће у рату за туђеинтересе. НАТО планира да горе наведене коор-динационе групе створи не само у Словачкој,него и у Мађарској, Естонији, Летонији, Литва-нији, Пољској, Бугарској и Румунији.

Због тога није чудно што становнициСловачке све активније учествују у масовнимманифестација под антибриселским и антива-шингтонским паролама. Према подацима немач-ке радио-станице Deutsche Welle, 74% становникаСловачке противи се стварању НАТО база у земљии у свим централноевропским регионима.

И због тога се поставља логично питање:да ли уопште има смисла чланство земље уСевероатланској алијанси?

Све горе написано директно се односи ина земље Балкана - у том смилу и на Србију.Тамошњи представници владајућих кругова воледа за време својих посета Вашингтону и Бриселу,и када треба и када не треба, расуђују о својојпривржености евроатланским вредностима.Међутим, те вредности су релативан појам.Вредност те исте Србије или Црне Горе у очимаНАТО-а огледа се искључиво у могућности иско-ришћавања те земље у својству обичног глупогвојника, зарад остварења сопствених војно-политичких сценарија. Или у својству платформеза војне базе које опслужују војни сценарио изпериода „Хладног рата” - па тако и „добре”терористе са тачке гледишта Запада.

Фонд Стратешке Културе Петар ИСКЕНДЕРОВПоследњих неколико година наша земља

се веома променила. Законодавна и извршнавласт предузеле су низ корака у унутрашњој испољној политици који су је учинили другачи-јом, и то не само у поређењу са „смелим” 90-тимнего и са почетком 2000-тих година. Довољно једа поменемо закон о страним агентима, па-триотску „стоп-листу”, Крим, Донбас, и каопоследицу, базе НАТО распоређене дуж границаРуске Федерације од Балтика до Црног мора. Ито на дуже време. У таквим условима још је јачапотреба за државном идеологијом, која нажалост одсуствује. Та идеологија би ујединила уовом тренутку разједињену земљу на различитеидејно-политичке блокове. Да ли је таква идео-логија у принципу могућа? Питање је озбиљно.

БЕЛА ИДЕЈАИдеологија представља скуп духовних и

материјалних идеја/вредности које реалноуправљају земљом. Када је у питању руска идеја,то је наша национална историја развијена у вре-мену. Не треба ништа измишљати, треба је схва-тити.

Гледано историјски, прва велика идеја натериторији Русије била је идеја православногцарства - од Крштења Русије од странеНовгородско-Кијевског кнеза Владимира, допоследњег петроградског Императора, Цара-мученика Николаја ІІ. Управо у оквирима такведржавно-духовне конструкције, Русија се измалог московског књажевства претворила уједну од највећих империја у светској историји,дошла до Тихог океана и чак се прелила уАмерику. Историја Русије - руског народа, рускекултуре -представља упорну борбу за очувањеправославног језгра наше цивилизације у усло-вима изазова од стране снага туђих рускомсвету. Сваки пут кад је Русија испитивала сле-дећи удар тих сила (спољни или унутрашњи),она је налазила у себи извор за опоравак, а тајизвор се увек налазио у области свештеногрелигиозно-језичког језгра руског света.

Тако су на пример Петрове реформе спочетка XVIII века представљале истинску циви-лизацијску револуцију, и чак у одређеном сми-слу и рат са националном традицијом. Парадоксдела Петра Великог огледао се у томе што суспољни омотачи руске цивилизације - техника,наука, војни послови итд. - у његово време билирадикално ојачани прелазећи на принципијелнодруги ниво и да то није било урађено, Русија бипретрпела политички слом још у XVIII веку.Међутим, чињеница је да се Петар супротстав-љао управо вертикалном ширењу традиционал-ног руског живота (замена народно-земне

монархије европским апсолутизмом, укидањеПатријaршије, страно образовање). Упоредо сатим, у црквеном и народном духу император је идаље остајао православни цар. Наравно, деонарода је посумњао да је Петар антихрист азатим отишао у „шуме и планине” како не биучествовао у његовим делима, али то је другаприча. Што се тиче „велике” историје Русије,магистралне линија њеног васељенскогхришћанског служења - онда нема сумње дасу Петрове реформе, оснивање Петрограда,задуживање западних етикета, мода и наука -само модернизовали Русију али нису убили„Свјатају Рус” (Свету Русију).

Духовно језгро православно-рускецивилизације спасило је Русију од распада,пославши јој на почетку и крају XIX века све-тог Серафима Саровског и друге велике под-вижнике. На нивоу државности десила јепобеда у Отџбинском рату 1812. године про-тив француске револуције у лику Бонапарте.И, на крају, у области световне модернизова-не културе, дело Пушкина је на непобитан (исве до сада непоновљив) начин представљалоповратак класичној вредносној вертикали.Пушкин је, за разлику од својих савременикаГетеа и Бајрона, показао да геније и слободанису обавезно у савезу са Мефистофелом и даони могу бити и на страни Бога.

ЛИБЕРАЛНА ИДЕЈАПетрограду је било суђено да себи пусти

католичко-протестантски масонски Запад. Акоје Москва победила Исток на Куликовом пољу идржава оформила руско православно царство,онда је Петроград морао да се бори са другимпротивником - буржоаском Европом, која је,за разлику од Монгола, тежила да измени самисторијски код Русије. Главни социјални, еко-номски и политички противник петроградскемонархије постао је светски капитал („жутиђаво”), са којим се она није суочила на правиначин.

Оштрица Фебруарске револуције 1917.године била је усмерена право у центар рускецивилизације - у њено духовно језгро.Уставши против Цара, скупштински поли-тичари-либерали (и остали „фармацеути”,како их је назвао Александар Блок) замислилису да преврну Русију с „главе на ноге”, пре-творивши је у буржоаску републику англо-француског типа, то јест, узевши реванш запораз од 1905. године. Узгред, прост рускинарод под благословом праведног ЈованаКронштантског, није дозволио да се револуција

16

ШТА ЈЕ РУСКА ИДЕЈА 21. ВЕКАБудућност за Русију огледа се у изградњи државно-друштвеног

и културног уређења које би у човеку очувало лик Божји

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015. 17

Samo se Asad...

кинеском иницијативом у вези формирањаЕкономског појаса Пута свиле. Још увек великеперспективе видим у хармонизацији процесаинтеграције у оквирима Евроазијске економскеуније и Европске Уније.

АКО БУДЕМО РАДИЛИ ЗАЈЕДНО...

Даме и господо, међу проблемима који сетичу будућности читавог човечанства имамо итакав изазов као што су глобалне промене климе.Ми смо заинтересовани за ефикасност климатскеконференције УН, која ће бити одржана у Паризуу децембру. У оквирима свог националног допри-носа, планирамо да до 2030. године смањимоемисију гасова „стаклене баште” за до 70-75одсто у поређењу са показатељима из 1990. годи-не. Предлажем да шире сагледамо овај проблем.Ограничавањем емисије штетних гасова, кори-стећи друге тактичке методе ми ћемо можда нанеко време да ублажимо проблем, али нећемо гасвакако решити. Потребни су нам потпуно другиприступи. Реч треба да буде о увођењу принципи-јелно нових технологија прилагођених природи,које не наносе штету околини, већ се са њом хар-монично уклапају дозвољавајући да се обновиравнотежа између биосфере и техносфере коју јечовек нарушио. То је изазов планетарних димен-зија. Убеђен сам да човечанство поседује инте-лектуални потенцијал да одговори на њега.Неопходно је да ујединимо напоре пре свегадржава које поседују јаку истраживачку базу, раз-вијене фундаменталне науке.

Предлажем да се под окриљем УН форми-ра специјални форум, где ће све стране размат-рати проблеме везане за трошење природнихресурса, уништавање околине, климатске проме-не. Русија је спремна да наступи као један одорганизатора таквог форума.

Поштоване даме и господо, колеге, 10.јануара 1946. године у Лондону је почела сарадом прва сесија Генералне скупштине УН. Нањеном отварању председник припремне комиси-је сесије, колумбијски дипломата Зулета Анхел,према мом мишљењу, веома обимно формулисаопринципе на којима треба да заснива свој радУН. То су: добра воља, презирање интрига илукавства, дух сарадње. Данас ове речи звучекао поука за све нас. Русија верује у великипотенцијал УН, који треба да помогне да сеизбегне нова глобална конфронтација и да сепређе на стратегију сарадње. Ми ћемо, заједноса другим земљама, поступно радити како би смоучврстили централну координирајућу улогу УН.

Убеђен сам, ако будемо радили заједно,да ћемо свет учинити стабилним и безбедним, даћемо створићемо услове за развој свих држава инарода. Хвала на пажњи.

28.9.2015. Факти(Podvukla - Iskra)

Побуна против НАТО-а у цент-ралној Европи

У земљама централне и источне Европераспириле су се нимало наивне страсти окоњиховог места и улоге у ЕУ и НАТО-у.Становници Чешке, на пример, активно потпису-ју петицију са захтевом властима у Прагу дарепублика изађе из састава Европске уније. Уовом тренутку број скупљених потписа износиоко 100 хиљада и тај број непрекидно расте.

А становници суседне Словачке озбиљносу забринути πто ових дана обнародована идејао стварању војних НАТО база у близиниБратиславе носи много озбиљнији и опаснијикарактер по националне интересе Словачке.Mинистарство одбране било je принуђено дапризна, ради се о припреми стварања координа-ционе групе НАТО пакта. Та група ће моћи услучају потребе” да омогући брз распоред опе-ративних НАТО снага на територији земље.

Oд сличног распоређивања Êe остатисамо један корак до потпуног увлачења Словачкеу било какву натовску војну авантуру. Овдепосебно може бити говора о учешћу НАТО једи-ница (укључујући и саме словачке војнике) усукоб у Украјини, на страни кијевских национа-листа. Друга могућа варијанта је организацијапребацивања јединица у Сирију ради покривањатерориста, који воде борбу против председникаБашара Асада.

Оба сценарија ће за Словачку biti губитакдржавног суверенитета и учешће у рату за туђеинтересе. НАТО планира да горе наведене коор-динационе групе створи не само у Словачкој,него и у Мађарској, Естонији, Летонији, Литва-нији, Пољској, Бугарској и Румунији.

Због тога није чудно што становнициСловачке све активније учествују у масовнимманифестација под антибриселским и антива-шингтонским паролама. Према подацима немач-ке радио-станице Deutsche Welle, 74% становникаСловачке противи се стварању НАТО база у земљии у свим централноевропским регионима.

И због тога се поставља логично питање:да ли уопште има смисла чланство земље уСевероатланској алијанси?

Све горе написано директно се односи ина земље Балкана - у том смилу и на Србију.Тамошњи представници владајућих кругова воледа за време својих посета Вашингтону и Бриселу,и када треба и када не треба, расуђују о својојпривржености евроатланским вредностима.Међутим, те вредности су релативан појам.Вредност те исте Србије или Црне Горе у очимаНАТО-а огледа се искључиво у могућности иско-ришћавања те земље у својству обичног глупогвојника, зарад остварења сопствених војно-политичких сценарија. Или у својству платформеза војне базе које опслужују војни сценарио изпериода „Хладног рата” - па тако и „добре”терористе са тачке гледишта Запада.

Фонд Стратешке Културе Петар ИСКЕНДЕРОВПоследњих неколико година наша земља

се веома променила. Законодавна и извршнавласт предузеле су низ корака у унутрашњој испољној политици који су је учинили другачи-јом, и то не само у поређењу са „смелим” 90-тимнего и са почетком 2000-тих година. Довољно једа поменемо закон о страним агентима, па-триотску „стоп-листу”, Крим, Донбас, и каопоследицу, базе НАТО распоређене дуж границаРуске Федерације од Балтика до Црног мора. Ито на дуже време. У таквим условима још је јачапотреба за државном идеологијом, која нажалост одсуствује. Та идеологија би ујединила уовом тренутку разједињену земљу на различитеидејно-политичке блокове. Да ли је таква идео-логија у принципу могућа? Питање је озбиљно.

БЕЛА ИДЕЈАИдеологија представља скуп духовних и

материјалних идеја/вредности које реалноуправљају земљом. Када је у питању руска идеја,то је наша национална историја развијена у вре-мену. Не треба ништа измишљати, треба је схва-тити.

Гледано историјски, прва велика идеја натериторији Русије била је идеја православногцарства - од Крштења Русије од странеНовгородско-Кијевског кнеза Владимира, допоследњег петроградског Императора, Цара-мученика Николаја ІІ. Управо у оквирима такведржавно-духовне конструкције, Русија се измалог московског књажевства претворила уједну од највећих империја у светској историји,дошла до Тихог океана и чак се прелила уАмерику. Историја Русије - руског народа, рускекултуре -представља упорну борбу за очувањеправославног језгра наше цивилизације у усло-вима изазова од стране снага туђих рускомсвету. Сваки пут кад је Русија испитивала сле-дећи удар тих сила (спољни или унутрашњи),она је налазила у себи извор за опоравак, а тајизвор се увек налазио у области свештеногрелигиозно-језичког језгра руског света.

Тако су на пример Петрове реформе спочетка XVIII века представљале истинску циви-лизацијску револуцију, и чак у одређеном сми-слу и рат са националном традицијом. Парадоксдела Петра Великог огледао се у томе што суспољни омотачи руске цивилизације - техника,наука, војни послови итд. - у његово време билирадикално ојачани прелазећи на принципијелнодруги ниво и да то није било урађено, Русија бипретрпела политички слом још у XVIII веку.Међутим, чињеница је да се Петар супротстав-љао управо вертикалном ширењу традиционал-ног руског живота (замена народно-земне

монархије европским апсолутизмом, укидањеПатријaршије, страно образовање). Упоредо сатим, у црквеном и народном духу император је идаље остајао православни цар. Наравно, деонарода је посумњао да је Петар антихрист азатим отишао у „шуме и планине” како не биучествовао у његовим делима, али то је другаприча. Што се тиче „велике” историје Русије,магистралне линија њеног васељенскогхришћанског служења - онда нема сумње дасу Петрове реформе, оснивање Петрограда,задуживање западних етикета, мода и наука -само модернизовали Русију али нису убили„Свјатају Рус” (Свету Русију).

Духовно језгро православно-рускецивилизације спасило је Русију од распада,пославши јој на почетку и крају XIX века све-тог Серафима Саровског и друге велике под-вижнике. На нивоу државности десила јепобеда у Отџбинском рату 1812. године про-тив француске револуције у лику Бонапарте.И, на крају, у области световне модернизова-не културе, дело Пушкина је на непобитан (исве до сада непоновљив) начин представљалоповратак класичној вредносној вертикали.Пушкин је, за разлику од својих савременикаГетеа и Бајрона, показао да геније и слободанису обавезно у савезу са Мефистофелом и даони могу бити и на страни Бога.

ЛИБЕРАЛНА ИДЕЈАПетрограду је било суђено да себи пусти

католичко-протестантски масонски Запад. Акоје Москва победила Исток на Куликовом пољу идржава оформила руско православно царство,онда је Петроград морао да се бори са другимпротивником - буржоаском Европом, која је,за разлику од Монгола, тежила да измени самисторијски код Русије. Главни социјални, еко-номски и политички противник петроградскемонархије постао је светски капитал („жутиђаво”), са којим се она није суочила на правиначин.

Оштрица Фебруарске револуције 1917.године била је усмерена право у центар рускецивилизације - у њено духовно језгро.Уставши против Цара, скупштински поли-тичари-либерали (и остали „фармацеути”,како их је назвао Александар Блок) замислилису да преврну Русију с „главе на ноге”, пре-творивши је у буржоаску републику англо-француског типа, то јест, узевши реванш запораз од 1905. године. Узгред, прост рускинарод под благословом праведног ЈованаКронштантског, није дозволио да се револуција

16

ШТА ЈЕ РУСКА ИДЕЈА 21. ВЕКАБудућност за Русију огледа се у изградњи државно-друштвеног

и културног уређења које би у човеку очувало лик Божји

Iskra 1. novembar 2015.

©ta je ruska...

1905. године која је толико забринула ауторезнаменитог Веха, спроведе до краја.Истовремено, „прогресивно друштво” је апла-удирало терористима, слало честитке за победујапанском императору, а лидер тадашњих либе-рала у Думи англоман П. Миљуков до крајаемигрантског живота се поносио тиме што јесвојим говором у Думи у новембру 1916. године(„глупост или издаја?”) поднео револуционарнисигнал земљи која је била у рату. Међутим, допобеде над Немачком у Првом светском ратубило је остало сасвим мало времена.

Власт либерала са розикастим машни-цама једва је трајала девет месеци. Армија јепочела убијати своје официре и дезертирати,почела је свеопшта смутња. Држава се распа-ла. Власт се ваљала по прашини и био је потре-бан неко ко би преузео ту власт.

ЦРВЕНА ИДЕЈАОдлучни су се нашли међу бољшеви-

цима. Октобар 1917. године је био типичанпрестонички пуч, међутим, у следећих петгодина црвени су победили генерале „демо-крате” и скупили су раздељену Русију скоро уграницама империје. Истински стваралац СССРбио је, наравно, стваралац који је за три пето-љетке створио нову супер-државу која је 1945.године освојила Берлин, усвојила нуклеарнооружје и прва одлетела у космос. ИПатријаршија РПЦ била је успостављенауправо у његово време, после лењинско-троцкистичког погрома цркве.

Притом, он није имао колоније и магич-не изворе нафте, све се морало чинити наентузијазму, страху и ропском раду. Капиталје постао атрибут државе. Да, то је билострашно и не дао Бог да видимо нешто слич-но раскуличавању, Гулагу и рупама по ноћи,но, да није било тога, сада већ не би било нируског народа нити многих других племенакоја су му се придружила пре 200 година. То јеисторија која нема коњуктива. Трећи Рим је 1917.године претворен у Трећу интернационалу, алије она 1945. године, после искупитељског рата иПобеде - у много чему постала поново Русија.

НЕОЛИБЕРАЛНА ИДЕЈАЛиберали, орјентисани на злато (пре-

обучени комунисти), су се 1991. године поддемократским паролама вратили на власт уМоскви. Била је то нова (већ трећа у ХХ веку)либерална револуција остварена бољшевич-ким методама: партијска номенклатура јеконвертовала политичку власт у економију.Следећи либерал-револуционари су сматра-ли да ће невидљива рука тржишта све дареши - и добили су земљу у границама из �XVII

века у којој су били у сукобу сви са свима и гдесамо лењивци нису пројектовали даљи распадземље на „уралску републику”, „далекоисточнурепублику” итд.

Наравно, постоје чувени „Либералниманифести” 1947 и 1997. године о слободи,одговорности и праведности као главним вред-ностима либерализма. Либерализам је предла-гао човеку: „Ради шта желиш, ти си сам својгазда! Но притом ти сам одговараш за себе, твојакућа је твоја тврђава, све остало - Бог, држава,Отаџбина - у ствари су само део тебе”. У нашевреме тај „слободни власник” у потпуности јепостао роб тржишта и интернета, који гахрани антикултуром, а улице његових градо-ва су се нашле у власти разноврсних „мањи-на”. На културолошком језику то се зове постмо-дерна (ПМ), и она сведочи о завршетку фау-стовске (модернистичко-авангардне) етапеевропске историје и преласка на њену пред-смртну хедонистичко-потрошачку фазу.

ИДЕЈА ПОСТМОДЕРНЕДанас у земљама које су заражене

вирусом постмодерне више нема религије,филозофије, науке, уметности, морала у пра-вом смислу те речи. Постоји њихово симули-рање, фалсификат. Бела кућа у САД се 26. јуна2015. године расцветала у дугине LGBT боје -тада су локални хомосексуалци прослављалиодлуку Врховног суда о пуној легализацијињихових „бракова”. Још раније је Обама дозво-лио рад са ембрионима матичних ћелија (прак-тично њиховом убијању) а у Енглеској су испро-бавали први образац машине за читање мисли.

Забавна перспектива, зар не? Постојипројекат тзв „Светске владе”, који предвиђа„електронски концлогор” и најновију смешуфеудализма и робовласништва - са моје тачкегледишта ништа боља алтернатива.Постмодерна је филозофија и политика гло-бализације 21. века. Истинска заштита одпостмодерне - а то значи и од самоуништењачовечанства - јесте вера у апсолутну реалности вредност живота дарованог од Бога. И тавера ће трајати све док Га ми радујемо.

ИДЕЈА ПРАВОСЛАВНОГ СОЦИЈАЛИЗМАПотпуно је очигледно да су идејно

неспојиви руска идеја хришћанске праведно-сти/истине и постмодернистички сумракЕвропе. Последњи догађаји, попут самоопреде-љења Крима, херојске одбране Новорусије иантируских економских и војних санкција, самоистичу ту околност. Председник В. В. Путин ињегов тим спречили су распад Русије напочетку 21. века, сачувавши основе рускедржавности - коју симбoлизује царски грб,совјетска химна и демократска застава - и

(Kraj na str. 20/2)

су се стицајем различитих околности нашли уредовима терориста треба помоћи да нађу пут канормалном животу, да положе оружје, прекинубратоубилачки рат.

Већ у наредним данима Русија ће, каопредседавајућа Савета безбедности, сазватиминистарску седницу ради свеобухватне анализепретњи на простору Блиског истока. Пре свега,предлажемо да се размотри могућност усаглаша-вања резолуције о координацији потеза свихстрана које се борбе против Исламске државе идругих терористичких групација. Понављам,таква координација треба да се заснива на наче-лима Повеље УН. Рачунамо да ће међународназаједница моћи да изради свеобухватну стра-тегију политичке стабилизације и социјално-економске обнове Блиског Истока. Тада,поштовани пријатељи, неће ни морати да сеграде логори за избеглице. Талас људи који субили принуђени да напусте своју земљу бук-вално је запљуснуо прво суседне земље, азатим и Европу. Овде се ради о стотинамахиљада, а може се попети и на милионе. То јефактички нова велика горка сеоба народа итешка лекција за све нас, укључујући Европу.

ПРОСТОР БЕЗБЕДНОСТИ ЗА СВЕЖелим да нагласим: избеглицама су без

сумње потребни самилост и подршка. Али тајпроблем се кардинално може решити самопутем обнове државности тамо где је она билауништена путем јачања институција властитамо где су се оне очувале и обнављају, путемпружања свестране помоћи - војне, економске,материјалне - земљама које су се нашле у тешкомположају и, наравно, људима који, упркос свимискушењима, не напуштају свој завичај. Разуме се,никаква се помоћ не може и не сме наметатисувереним државама, та помоћ се мора нудитиискључиво у складу са Повељом УН. Све што сечини и што ће се чинити у тој сфери у складу санормама међународног права - Уједињененације треба да подрже, а све што буде про-тивно Повељи УН - да одбаце. Крајње важнимсматрам помоћ у обнови државне структуреЛибије, подршку новој влади Ирака и свестранупомоћ легитимној влади Сирије.

Уважене колеге, кључни задатак међуна-родне заједнице на челу са УН и даље је обезбе-ђивање мира, регионалне и глобалне стабилно-сти. Према нашем мишљењу, морамо разговара-ти о формирању простора једнаке и недељивебезбедности, безбедности не за изабране већ -за све. Да, то је сложен, тежак и дуготрајан посао,али му алтернативе нема. Међутим, код некихнаших колега и даље, нажалост, доминирајублоковско мишљење из времена хладног ратаи тежња да се освајају геополитчки простори.Прво су наставили линију ширења НАТО.Намеће се питање: ради чега ако је Варшавскиуговор престао да постоји, а Совјетски Савез сераспао? Упркос томе, НАТО на само да опстајенего се и даље шири, као и његова војнаинфраструктура. Затим су се постсовјетске

државе нашле пред тешким избором: да се при-клоне Западу или Истоку? Пре или касније таквалогика конфронтације морала је да се прелијеу озбиљну геополитичку кризу. То се десило уУкрајини где су користили незадовољство већегдела становништва постојећом влашћу и спољасу испровоцирали оружани преврат. Услед тогаје плануо грађански рат.

Убеђени смо: само уз савесно испуњавањеМинских споразума од 12. фебруара ове годинемогуће је зауставити крвопролиће и изаћи изћорсокака. Претњама и силом оружја немогућеје обезбедити целовитост Украјине. То се мораурадити. Потребно је реално сагледавање инте-реса и права људи у Донбасу, поштовање њиховогизбора, усаглашавање са њима, као што је топредвиђено Минским споразумима, кључних еле-мената политичког уређења државе. То је гаран-ција да ће се Украјина развијати као цивилизо-вана држава, као важна карика у изградњи за-једничког простора безбедности и економскесарадње, како у Европи тако и у Евроазији.

ПРОТИВ ТТИПДаме и господо, нисам сада случајно спо-

менуо заједнички простор економске сарадње.Још донедавно се чинило да ћемо се у економији,где важе објективни тржишни закони, научити дасе понашамо без линија које деле, да ћемо дело-вати на бази транспарентних, заједнички усвоје-них правила, укључујући и принципе СТО којиподразумевају слободну трговину, инвестиције иотворену конкуренцију. Ипак, данас готово да супостале норма једностране санкције безсагласности УН. Оне не само прате политичкециљеве већ се и користе за уклањање конкурен-ције на тржишту.

Навешћу још један симптом растућег еко-номског егоизма. Низ земаља је кренуо путемзатворених ексклузивних економских удружења,при чему се разговори о њиховом стварању одви-јају по кулоарима, у тајности и од сопственихграђана, од сопствених пословних кругова, одшире јавности и од других земаља. Друге државе,чији интереси могу да буду погођени, такође сени о чему не обавештавају. Вероватно све нас желеда суоче са чињеницом да су правила игре поно-во написана, притом написана према потребамауског круга изабраних, без учешћа СТО. То можеда доведе до дестабилизације трговинскогсистема, до разарања глобалног економскогпростора. Означени проблеми погађају инте-ресе свих држава, утичу на перспективе читавесветске привреде, због тога предлажемо да сеова питања разматрају у оквиру УН, СТО иГрупе 20.

Насупрот политици ексклузивности,Русија предлаже хармонизацију регионалнихекономских пројеката, такозвану интеграцијуинтеграција, засновану на универзалним транс-парентним принципима међународне трговине.Као пример, навешћу наше планове по усаглаша-вању рада Евроазијског економског савеза са

1518 Iskra 1. novembar 2015.

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Samo se Asad...

насиље, сиромаштво, социјална катастрофа, аљудска права, укључујући право на живот,нимало се не поштују. Дође ти да питаш оне којису створили такву ситуацију: „Да ли бар садасхватате шта сте урадили?” Али плашим се да ћето остати пуко питање зато што од политике учијој су основи самоувереност и убеђеност у својуизузетност и некажњивост још увек нису одуста-ли.

ОДБИЈАЊЕ САРАДЊЕ СА АСАДОМ ЈЕ ГРЕШКАВећ је постало очевидно да је вакуум

власти, који се појавио у низу земаља БлискогИстока и Северне Африке, довео до формира-ња зона анархије, које су одмах почели дапопуњавају екстремисти и терористи. Подзаставама такозване Исламске државе већ ратујудесетине хиљада бојовника. Међу њима субивши припадници ирачке армије које је упаду Ирак 2003. године избацио на улицу. РегрутеИсламској држави лиферује и Либија, чијадржавност је разрушена уз грубо кршењерезолуције 1973 Савета безбедности УН. Садаредове екстремиста попуњавају још и члановитакозване „умерене сиријске опозиције”, којуподржава Запад.

Њих су прво наоружали и обучили, да биони потом прешли на страну такозванеИсламске државе. А чак ни сама Исламскадржава није настала на пустом месту: њу сутакође испрва „гајили” као оружје противнеугодних секуларних режима. Чим је створи-ла мостобране у Сирији и Ираку, Исламскадржава је почела да своју експанзију шири надруге регионе, са амбицијом да успостависвоју власт у целом исламском свету, и не самоу њему. Ту није крај њеним плановима. Ствари сувише него опасне.

При оваквом стању ствари, лицемерно јеи неодговорно наступати са громким деклара-цијама о претњи од међународног тероризма, апритом затварати очи на канале финансирањаи подршке терористима, укључујући њиховеприходе од трговине наркотицима и од нелегал-не трговине нафтом и оружјем, па још покушава-ти манипулисати екстремистичким групација-ма и држати их у својој служби ради достизањасопствених политичких циљева, у нади да ћетесе касније са њима обрачунати, просто - да ћебити ликвидирани. Онима који овако поступају иразмишљају хтео бих да кажем: господо, иматепосла са веома суровим људима, али ти људиуопште нису глупи нити примитивни, ти људинису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно коће кога искористити за своје циљеве.

Последњи подаци који говоре како јеумерена опозиција предала оружје које сте јојдали терористима - то најбоље потврђује.Сматрам да су сви покушаји шуровања са теро-ристима, а поготово њихово наоружавање,кратковиди и да могу изазвати прави пожар.Глобална терористичка претња може нарасти до

критичних граница и захватити нове делове пла-нете. Утолико пре што се у камповима Исламскедржаве кале бојовници из многих земаља,укључујући и европске.

Морам, на жалост, да кажем отворено,уважене колеге, да ни Русија у овоме није изузе-так. Зато не смемо дозволити да се главосече, којесу већ осетиле мирис крви, врате својим кућама инаставе свој црни посао. Ми то у сваком случају нежелимо. Ваљда нико то не жели, зар не?

Русија је одувек тврдо и доследно билапротив тероризма у свим његовим видовима.Данас моја земља пружа војно-техничку помоћ иИраку и Сирији, као и другим земљама у томрегиону које воде борбу са терористичким група-цијама. Сматрамо да је одбијање сарадње сасиријском влашћу и сиријском владиномармијом - са онима који се храбро и очи у очиборе боре са терором - огромна грешка. Времеје да се призна да се у Сирији - осим владинихснага председника Асада и курдских доброво-љаца - нико други реално не бори противИсламске државе и других терористичких орга-низација.

Ми знамо све проблеме тог региона и свењегове противречности, али ипак треба полазитиод реалности.

Проблем избеглица се може решити самопутем обнове државности тамо где је она била

уништена

Поштоване колеге, морам да приметим дасе у последње време наш такав поштен и дирек-тан приступ користи као повод да се Русија опту-жи за растуће амбиције. Као да они који о томеговоре немају никакве амбиције. Али није ствар уамбицијама Русије, поштоване колеге, већ утоме да је већ немогуће трпети стање ка којемиде свет.

Ми заправо предлажемо да се водимо неамбицијама, већ заједничким вредностима и за-једничким интересима на основу међународногправа, да удружимо снаге ради решавања новихпроблема који су пред нама и да створимо заисташироку међународну антитерористичку коалици-ју. Као и антихитлеровска коалиција, она би усвојим редовима могла да уједини најразличити-је снаге које су спремне да се одлучно супротста-вe онима који, као и нацисти, сеју зло и мржњупрема човечанству. И, наравно, главне учесницете коалиције треба да буду муслиманске земље.Јер Исламска држава не само да представљадиректну претњу за њих већ и својим крвавимзлочинима скрнави једну од највећих светскихрелигија - ислам. Идеолози бојовника се ижив-љавају над исламом, изопачују његове истин-ске хуманистичке вредности. желео бих да сеобратим муслиманским духовним лидерима:сада су веома важни и ваш ауторитет и вашепоуке и усмеравања. Треба сачувати људе којепокушавају да врбују бојовници од непромишље-них потеза, а онима који су били обманути и који

Аустријски часопис Инфо Директ објавио јенедавно, позивајући се на неименовани извор

из редова аустријске војске, да све или деотрошкова транспорта избеглица из Либије иСеверне Африке сносе организације из САД

Аустријски часопис Инфо Директ, иначе

познат по својим везама у оружаним снагама,објавио је недавно чланак, у коме се, позивају-ћи се на неименовани извор аустријске безбед-носне агенције "Österreichischen Abwehramts", пишеда Сједињене Државе финансирају трговинуафричким имигрантима који из Либије улазе уИталију.

У чланку у ком се тврди да САД плаћајутрговце имигрантима у Европи се не наводи пунотога. Наиме, тврди се како се трошкови доласкаједне особе у Европу процењују на нешто више од3000 еура, као што наводе и други медији.„Шлепери захтевају огромне суме новца за превозу срце Европе. Чак и без обзира на услове превоза,који се граниче са нељудским, избеглице по главиморају платити између седам хиљада и 14 хиљадаевра, у зависности од региона у коју желе доћи”,тврди аустријски обавешајац. До тих податакадолази се из полицијских кругова јер они имајудиректан контакт са људима који траже азил. Збогсве веће навале, све ригорозније су полицијскепровере камиона, „шлепера” и сличних возила теполиција избеглице често води на вишедневноиспитивање.

„Имамо сазнања да све или део трошковатранспорта за избеглице сносе организације изСАД. Открили смо то након што смо приметилинелогичности у бројкама које су се након испи-тивања редовно понављале, а нису се поклапалеса могућностима људи зависно о крајевима изкојих долазе. На пример, није могуће да толикољуди из северне Африке при руци има око 11 хиља-да евра. Како је могуће да нико није поставио топитање? Једино објашњење је да неко нештоскрива”, изјавио је аустријски обавештајац идодао да чак у пријатељским обавештајним кру-говима попут Немачке и САД влада некакванеобична тишина. „О нашим закључцима нико изСАД не жели да разговара са нама, а досад смоимали изузетно добру комуникацију с њиховимобавештајним службама. Чак ни HNAA (аустриј-ска војна агенција за информације и унутрашњубезбедност) нема никаквих информација или јеједноставно добила забрану ширити их. Но, овомора у јавност", закључио је аустријски оба-вештајац.

Према интерном извештају аустријскеобавештајне службе "подразумева се да су аме-ричке организације створиле модел суфинанци-рања и подносе највећи део трошкова трговинеимигрантима”. Реч је о "истим организацијамакоје су својим радом запалиле и бациле у хаосУкрајину пре годину дана".

Ово је више него јасна алузија на тако-зване невладине организације. Чланак сезавршава позивом "новинарима, полицајцима иобавештајцима да активно учествују у потразиза подацима који ће поткрепити наведенетврдње, јер је тренутна ситуација изузетноопасна и објава тачних информација можеспречити ескалацију кризе".

У чланку објављеном накнадно под нази-вом "Ротшилди и индустрија азила", аустријскилист открива "да у Аустрији цвета посао везанза избеглице и да је само једна фирма која себрине за тражитеље азила добила 21 милион евраод државе како би им помогла и нахранила их".

Међутим, овде долазимо до занимљивихподатака, јер је реч о правом профитабилномдруштву са седиштем у Швајцарској, "Ors ServiceAg”, које је у власништву финансијске куће"British Equistone Partners Europe", која је део моћне"Barclays Banke", мултинационалног финансијскоггиганта такође познатог "Оклопњача Rotschild".Њени главни деоничари су приватни банкарифирме "NM Rothschild & Sons Limited" и њиховфинансијски сателит "Lazard Brothers", откриваталијански аналитичар Mauricio Blonde.

Дакле, друштво које се бави пружањемпомоћи избеглицама и нуди прехрану азилантимаје подружница подружнице још једне мање под-ружнице моћне Barclays Banke. Отприлике таконекако, иако траг није тешко пратити.

Председник "Barclays Banke" је годинамабио Marcus Agius Rothschild. Он је оженио кћерEdmunda de Rothschilda, Katherine Juliette. Резултаттога је да такође има контролу над British Broad-casting Corporation (BBC) и један је од три директо-ра Управног одбора групе Билдерберг.Rotπajdlima не смета ниједан посао и изгледа дасу видели да је организовање "добродошлице"имигрантима и брига о њима јавним новцем посаокоји ће прогресивно расти", пише Блонде.

Француски аналитичар Тијери Мејсан запортал Волтаиренет пише како је ово открићепотврда његовог опширног чланка објављеногпре четири месеца у ком између осталог наводида талас избеглица у Европи није случајна нуз-појава сукоба на Блиском истоку, него стратеш-ки циљ Сједињених Држава. Мејсан ову америчкустратегију назива "теоријом хаоса" и позива сена Леа Штрауса (1899. -1973.), филозофа, оца игуруа неоконзервативаца који су заузели кључ-на места у америчким институцијама.

"Начело ове стратешке доктрине се можесажети на следећи начин: Најлакши начин запљачку природних ресурса једне државе на дугирок није заузимање те земље војним путем, негоњено уништење. Без државе нема војске, а безнепријатељске војске нема опасности од пораза.Од тог времена, стратешки циљ војног НАТО саве-

1914

Austrijski mediji:

SAD ПОКРЕНУО СЕОБУ МИГРАНАТАИзбеглице добиле по 11.000 евра

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

SAD pokrenuo...

за са Сједињеним Државама на челу је искључивоуништење држава. Шта ће се касније догађати спогођеним народима, то није проблем Вашинто-на.

Миграције на Медитерану, које су за садајош увек хуманитарни проблем (200 000 имигра-ната у 2014. години), даље ће прерасти у озбиљанпривредни проблем. Недавне одлуке Европскеуније нису усмерене на то да се проблем масов-не имиграције заустави, него да се оправдајунове војне операције којима треба задржатихаотично стање у Либији. Наравно, хаос се нетреба решити. То је тачно тако. Америчка стра-тегија је заправо усмерена да се Европљаниувуку у војне авантуре у Либији, Сирији иУкрајини. Једном када Европљани до грла загли-бе у мочваре хаоса због недовољне војне обуке икапацитета, мораће да моле за помоћ једину пре-осталу суперсилу. Она ће нас ујединити вишенего икад, јер "нас штити од хаоса", пише Мејсан.

За крај је нужно споменути лево-либе-рални део политичког спектра који као и увекштити интересе "оних најслабијих", у овомслучају имиграната, док у ствари учествује уовом великом и уносном послу, некада и не зна-јући шта чини.

У сваком случају, овај огроман таласимиграната који је запљуснуо Европу требазбринути, а несрећним људима дати могућност даживе у миру и условима достојним човека.Међутим, говорити искључиво о врху леденогбрега, а не решавати проблем у корену, било даје ријеч о Либији, Сирији, Ираку, Авганистануили Украјини, само потврђује наводе Мејсана даБрисел у истој мери као и Вашингтон учествује упроизводњи хаоса на глобалном нивоу који уЕвропу тера на стотине хиљада људи.

Рачун ће на крају платити европскипорески обвезници а трошење јавног новца у тесврхе ће неминовно произвести пораст ксенофо-бије. Наравно, тај ћемо проблем као и све рани-је решавати накнадно и у међувремену ћемо сезгражавати над монструмима, што и јесу, као штоје Андерс Брејвик и њему слични.

Тиме што ћемо рећи да сами нисмо исти каоБрејвик опраћемо нечисту савест и заборавитида Либијцима, Сиријцима и многима другиманикада не би пало на памет да гуменим чамцимаспас потраже на обалама Европе. Неко је збогњихових ресурса и геостратешког положајаодлучио да њихова домовина мора бити уништена,а што је најгоре финансијска олигархија чак иову "велику сеобу" види као уносан извор профи-та.

Овде се треба придружити апелу аустриј-ског часописа Инфо Директ и позвати новинаре,полицајце и обавештајце да активно учествују употрази за истином, јер је тренутна ситуацијаизузетно опасна, а објава тачних информацијаможда ипак може спречити ескалацију кризе.

Altermainstream.info приредио М. Ђорђевић27.08.2015. (PodvuËeno u orginalnom Ëlanku)

©ta je ruska... (sa str.18)

завршили су са диктатом економског тотали-таризма. „Банкарској породици” је стављенодо знања да није свемоћна. Путинови поступ-ци били су у складу са вољом народа и народих је подржао. Не говорим овде о потпуномнеуспеху либералнно-западњачких партија којесе, уз све жеље, не могу отписати као злогласни„административни ресурс”. Уколико би владаПутина-Медведева успела да изради нацио-налну - а не компрадорску - економију, којаодговара светском значењу Русије, тојест,када би пре свега почела руску нафту и гас дапродаје за рубље, бар у оквирима БРИКС,самим тим окончавши монопол долара - тадаби православно-руска цивилизација била мате-ријално обезбеђена, у сваком случају у доглед-ној будућности.

Формула „православног социјализма”не предвиђа сједињење хришћанства са без-божним марксизмом-лењинизмом и повратакСССР. Појам социјализма у овом случају значипрвенство народа и државе у односу натржиште, супротну скоро у потпуности завис-ну земљу од власника светског капитала каошто је данас стање на Западу. Приватно влас-ништво на малом и средњем нивоу се у потпуно-сти може уклопити у православни социјализам -но кључни врхови државе и привреде морајусе налазити у рукама патриотске „услужнекласе”, а не оних власника доларских милио-на са руским пасошима, који су практично већодавно Швајцарци, Енглези или Американци.Навешћу само једну цифру: обим индустријскогБНД у Руској Федерацији у 2013. години јеизносио отприлике 25 одсто мање од совјет-ског из 1990. године, онда кад је суседнаБелорусија, која је сачувала много од социјали-стичког система и са централизованим руковод-ством увећала свој БНД за скоро два (!) пута. И тобез нафте и гаса. Гајдаровски капитализам уРусији доживео је фијаско. То схватају скоросви, такође и Путин. Само се неки претварају даје све у реду.

Човеку је потребан хлеб, но човек неживи само од хлеба. Друштву је потребанновац, али за Русију не постоји ништа опасни-је од власти новца. Замислива будућност заРусију огледа се у изградњи таквог државно-друштвеног и културног уређења које би учовеку очувало лик Божји. Треба Русији пру-жити могућност да буде сама своја. Њена верасе не сме угасити. Ако се то деси, никакви пре-коморски рецепти неће спасити земљу од поги-бије, а, заједно са њом, пропашће цео свет.

Русская народная линия / FSK, 5.10.2015.

(Podvukla - Iskra) АЛЕКСАНДАР КАЗИН

ДА ЛИ БАР САДА СХВАТАТЕ ШТА СТЕ УРАДИЛИ?

Кренуле су приче да је Организација увиду у којем је створена застарела, да је испуни-ла своју историјску мисију. Наравно, свет се мења,и УН би требало да буду у складу са том природ-ном трансформацијом. Русија је спремна за радна даљем развоју УН са свим партнерима на осно-ву широког консензуса, али покушаје да се уздр-ма ауторитет и легитимност УН сматрамо крај-ње опасним. То може да доведе до рушењацеле архитектуре међународних односа. Таданам заиста неће преостати никаква правилаосим права јачег. То ће бити свет у којем ће, уме-сто заједничког рада, владати егоизам, свет укојем ће бити све више диктата и све мање равно-правности, мање стварне демократије и слободе,свет у којем ће се, уместо заиста независнихдржава, множити број фактичких протекторатакојима се управља споља. Јер шта је то државнисуверенитет о којем су колеге овде већ говориле?То је пре свега питање слободе, слободног избо-ра своје судбине за сваког човека, за народ, задржаву.

Кад смо већ код тога, поштоване колеге, уистом реду је и питање такозване легитимностидржавне власти. Не може се играти и манипулиса-ти речима. У међународном праву, у међународ-ним пословима, сваки термин треба да буде јасан,транспарентан, треба да има једнако схватање иједнако схватане критеријуме. Сви смо ми раз-личити, и према томе се треба односити с пошто-вањем. Нико не треба да се прилагођава једноммоделу развоја, који је неко једном заувек про-гласио исправним. Нико од нас не треба да забо-равља искуство из прошлости. Ми се, на пример,сећамо и примера из историје СовјетскогСавеза. Извоз друштвених експеримената,покушаји да се изазову промене у различитимземљама полазећи од својих идеолошкихпозиција, често су доводили до трагичнихпоследица, доводили су не до напретка, већ додеградације. Међутим, изгледа да нико не учина туђим грешкама, већ их само понавља. Иизвоз такозваних „демократских” револуцијасе наставља.

Довољно је погледати ситуацију наБлиском истоку и у Северној Африци, о чему јеговорио претходни говорник. Наравно, политич-ки и социјални проблеми су присутни одавно, иљуди тамо су, наравно, желели промене. Али штасе догодило у стварности? Агресивна спољнаинтервенција довела је до тога да су - уместореформи - државне институције, па и самначин живота, били уништени без икаквог пар-дона. Уместо победе демократије и напретка -

Седамдесетогодишњи јубилеј Органи-зације уједињених нација је добар да се вратимоу историју и попричамо о нашој заједничкојбудућности. Земље које су уништиле нацизам су1945. године удружиле снаге како би положилечврсте темеље послератног светског поретка.Подсећам да су кључне одлуке о принципимамеђусобне сарадње држава и одлуке о стварањуУН доношене у мојој земљи на састанку лидераантихитлеровске коалиције на Јалти. Системуспостављен на Јалти плаћен је страдањима идесетинама милиона живота, двама светскимратовима, који су проотутњали планетом у ХХвеку, и - да будемо објективни - он је помогаочовечанству да прође кроз бурне, понекад драма-тичне догађаје последњих седам деценија, али јесвет сачувао од потреса великих размера.

Организација уједињених нација је струк-тура којој нема равних по легитимности, репре-зентативности и универзалности. Да, на рачун УНсе у последње време чује много критика. Оненаводно демонстрирају недовољну ефикасност, адоношење принципијелних кључних одлука на-илази на несавладиве несугласице, пре свегаизмеђу чланица Савета безбедности. Међутим,желим да истакнем да су несугласице у УН посто-јале увек, током свих 70 година постојања орга-низације. И право вета се користило увек: њега сукористиле и САД, и Велика Британија, иФранцуска, и Кина, и Совјетски Савез а каснијеРусија. То је потпуно нормално за разноликуорганизацију са са оволиком заступљеношћудржава.

Приликом оснивања УН није се ни сматра-ло да ће овде владати истомишљеништво.Суштина организације и јесте тражење и постиза-ње компромиса, а њена снага је узимање у обзирразличитих мишљења и тачака гледишта. Одлукекоје се разматрају у УН усаглашавају се у видурезолуција или се не усаглашавају, како кажудипломате, пролазе или не пролазе. И сверадње било којих држава мимо тог поступканелегитимне су и супротне су Повељи УН,савременом међународном праву.

Сви ми знамо да је по завршетку хладнограта - и сви други то знају - у свету настаоједан центар доминације. И тада су они који сусе нашли на врху те пирамиде дошли у иску-шење да помисле да, ако су они тако јаки иизузетни, најбоље знају шта треба радити. Па,према томе, не треба се обазирати ни на УН,које често, уместо да аутоматски озаконепотребну одлуку, само сметају, како код наскажу, „мувају се под ногама”.

1320

©ta je Putin rekao u UN:

САМО СЕ АСАД И КУРДИ БОРЕ ПРОТИВ ISISISIS људи нису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно

ко ће кога искористити за своје циљеве

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Rehabilitovan Kraq...

Намесништво је за 11. новембар 1945.расписало изборе за Уставотворну скупшти-ну, а ова је 29. новембра 1945. прогласиларепублику и укинула монархију. Тако је краљи званично збачен са престола.

Шездесетих година Александар Другисе преселио у САД, где је и преминуо. УАмерици је наводно имао фирму која је про-пала, а медији су спекулисали да је живео однаследства своје мајке Марије и помоћиемиграције. У болницу "Сен Клер", у Њујорку,примљен је 18. фебруара 1970. Боловао јеосам месеци и тамо му је пресађена јетра.Умро је од запаљења плућа и других компли-кација после трансплантације.

Сахрањен је под именом ПетарПетровић у манастиру Светог Саве, уЛибертивилу, градићу од 20.000 становника,близу језера Мичиген. На истом гробљу сах-рањен је и владика Николај Велимировић.Иза себе је оставио наследника, синаАлександра, рођеног из брака са супругомАлександром, и блиску пријатељицу МилицуАнђелковић, познатију као Мици Лоу.

Посмртни остаци последњег краљапренети су у земљу 17. јануара 2013. исахрањени са посмртним остацима другихКарађорђевића, у Цркви Светог Ђорђа, наОпленцу.

РАСПРАВА О ИМОВИНИ У ОКТОБРУКарађорђевићи су поднели захтев за

повраћај имовине крајем јануара 2014. Онису тражили имовину која је после смртикраља Александра, оставинским решењем од27. октобра 1938, подељена на три једнакадела између синова Петра, Томислава иАндреја. У захтеву се налазе: комплекс Белоги Краљевског двора, куће у београдскимулицама Патријарха Димитрија 52, КраљаАлександра 24, Крунској 7 и Сарајевској 37,кућа у Абердаревој 1 (наследство краљицеМарије), ливаде код Сокобање и намештај,уметнине, скулптуре, сребрнина...

- Расправа о захтеву за повраћај имо-вине династији Карађорђевић биће одржанапочетком октобра, а одлуку очекујемо удецембру, евентуално у јануару - кажеСтрахиња Секулић, директор Агенције зареституцију. - Бели двор, по закону, каозаштићено културно добро, неће бити вра-ћен, а што се тиче остале имовине, видећемотоком расправе.septembar 2015. Вечерње новости/NSPM

(Podvukla - Iskra)

Почиње процес за рехабилита-цију Милана Недића

Александар Недић, који је генерални сек-ретар Српског либералног савета (СЛС), најавиоје у разговору за "Политику" да ће у процесу уче-ствовати бројни сведоци, међу којима има и јав-них личности.

"То су људи које је Милан Недић својимодлукама спасао сигурне смрти стрељањем илидепортацијом у логоре. Међу њима су некиистакнути комунисти, као и велики број припад-ника покрета Драже Михајловића", кажеАлександар Недић.

Он је истакао да ће се током процеса"показати да Недићева Влада није имала везе сапрогоном и уништавањем Јевреја у Србији иБеограду".

"То ће скинути љагу са Милана Недића,али и са Србије и Београда. Наш правни тим при-премио је 1.389 докумената који поткрепљују оветврдње", нагласио је Александар Недић.

Недић још истиче да је његов прадедаспасао од истребљивања преко 350.000 Срба изНДХ и да захваљујући њему нико из Србије нијебио мобилисан на Источни фронт.

Александар Недић додаје и да његов пра-деда није био оснивач Бањичког логора, већ је,како је рекао, то била Комесарска управа подМиланом Аћимовићем, као и да тадашња владанема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелникГенералштаба Војске Краљевине Југославије, а од1939. и министар војске и морнарице. Како под-сећа "Политика", због залагања за сврставање узХитлера, услед неспремности Југославије за рат,смењен је 1940. а реактивиран годину дана кас-није...

"Политика" подсећа и да су београдскеновине 5. фебруара 1946. објавиле да је Недићизвршио самоубиство у затвору, скочивши крозпрозор.

Његови потомци сада траже да се пониш-ти уредба Владе ФНРЈ из 1949. године, којом сенародним непријатељима одузимају имовина играђанска права, наводи "Политика".

Милан Недић никада није био осуђен,нити је против њега подигнута оптужница.

Ако рехабилитација успе може се присту-пити реституцији Недићеве имовине.

Београдски дневник још подсећа да јеНедићев тестамент сачињен 4. априла 1941. годи-не, пре напада Немачке на Југославију.

Недић и двојица његове браће, Бошко иМилутин, поседовали су 37 ари Земунског парка,део зграде у Немањиној 35, где се данас налазиНародна банка Србије, неколико плацева уВртларској улици у Земуну и плацеве у Гроцкој.9.10.2015, Радио-телевизија Војводине

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе(балканизују) и пацификују (финландизују) РускуФедерацију, највећу земљу на свету, чак и да успо-ставе темељ за вечиту нестабилност (сомализаци-ју) широм Русије или барем једног дела остаткапостсовјетског простора, како је учињено наБлиском Истоку и у Северној Африци.

Будућност Русије - или више Русија, којеби уствари биле много слабих и подељенихдруштава - био би деиндустријализовани,сиромашни простор, без икаквих одбрамбенихкапацитета и структуре за експлоатацијуресурса. Била би то земља коју Вашингтон ињегови НАТО савезници виде у демографскомпаду.

ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИРаспад Совјетског савеза није био довољан

за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спречебило какву алтернативу са европског и азијскогпростора, тј. да спрече евроазијске интеграције.Зато је уништење Русије један од њихових стра-тешких циљева.

Такви циљеви Вашингтона били су јекутоком сукоба у Чеченији. Исти циљеви су билиочигледно на сцени током Евромајдана у Кијеву.Заправо, први корак ка разводу Русије иУкрајине је распад СССР и спречавање свакогпокушаја да се поново уједини. Пољско-аме-рички интелектуалац Збигњев Бжежински - којије био саветник председника Картера за државнубезбедност и који се бавио совјетском инвазијомна Авганистан - истицао се у залагању за дезин-теграцију и деволуцију Русије. Он је предвиђаода ће „децентрализована Русија бити мањеимуна на империјалистичке тежње”. Другимречима, ако би Америка поделила Русију, Москване би била на нивоу тог изазова. У том контекстуБжежински такође каже: „Неуједињеној Русији,састављеној од европског дела Русије, Сибирскерепублике и Далекоисточне републике, било билакше да развије привредне односе са Европом иновим државама Источне и Централне Азије, чимеби убрзали сопствени развој”.

Ово мишљење не долази од неког просеч-ног академика, који тек тако сеје своја размишља-ња. Ови ставови имају подршку владе и своје кул-тивисане присталице. Одраз тога може се видети унаставку текста.

ДРЖАВНИ МЕДИЈИ САД И БАЛКАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕДмитриј Синченко је на тему поделе

Русије 8. септембра објавио чланак под насло-

вом Чекајући Трећи светски рат - како ће сесвет променити. Синченко је био укључен уЕвромајдан и његову организацију, па и у„Свеукрајинску иницијативу”. Заговара етничкинационализам, територијално ширење Украјинена рачун суседа, оживљавање ГУАМ (Организацијаза демократски и економски развој, проамеричкагрупација коју чине Молдавија, Грузија, Украјинаи Азербејџан) и, за крај, придруживање УкрајинеНАТО и напад на Русију како би се унапред осу-јетили спољнополитички планови Москве.Треба напоменути да ГУАМ нема никакве везе садемократијом чим је Азербејџан укључен у проје-кат, већ служи као противтежа руској ЗаједнициНезависних Држава (ЗНД).

Синченко свој чланак почиње лекцијомиз историје, наводећи да су САД своје неприја-теље, како би их оцрнили, етикетирали као„осовину зла”. Подсећа како је Џорџ Буш тимизразом обухватио Ирак, Иран и СевернуКореју. Затим је Џон Болтон, бивши Бушовамбасадор у УН, списак проширио на Сирију,Либију и Ирак, да би одмах после његаКондолиза Рајс, бивша Бушова шефица Стејтдепартмента, укључила и Белорусију, Зимбабвеи Мјанмар (Бурму). На крају су предложили датом списку дода и Русија као центар свиходметничких држава. Синченко даље тврди да јеРусија одговорна за све сукобе на Балкану,Кавказу, Блиском Истоку, Северној Африци,Украјини и Југоисточној Азији. Оптужује Русију даје планирала инвазију на балтичке земље, Кавказ,Пољску, Молдавију и, што је још смешније, на двањена најближа војна савезника Белорусију иКазахстан. Како се у наслову текста намерноимплицира, Русија отворено провоцира Трећисветски рат.

Ова фикција није представљена у свимамеричким медијима, али јесте у државним. Тупрогнозу је такође објавила украјинска фили-јала радија Слободна Европа, који је америчкопропагандно средство у Европи и на БлискомИстоку, којим су се рушиле владе.

Језиво је што у тексту покушавају да сепредставе сценарији за Трећи светски рат.Одвратно игноришући сценарио употребе нук-леарног и оружја за масовно уништење, ауторсамо нежније осликава велики рат, који ће испра-вити политичку карту света. Аутор и радиоСлободна Европа су народу Украјине поручили даје рат „добар за њих” и да ће им се под ногамастворити нека врста утопијског рата, чим букнерат у Русији.

Чланак се врло лепо уклапа у контуре про-

2112

Уништење Русије је стратешки циљВашингтона

Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу, тј. евроазијске интеграције

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Uniπtewe Rusije...

гноза Бжежинског за Русију, Украјину и евроазиј-ско пространство. Прогнозе су да ће се Русија рас-пасти, а Украјина постати део проширенеЕвропске уније у коју ће ући Јерменија,Азербејџан, Либан, Израел, Белорусија и Гренландкао дански протекторат, а формираће се конфе-дерација држава на Кавказу и на Медитерану. Оводруго ће бити Медитеранска унија, која ће обу-хватити Турску, Сирију, Египат, Либију, Тунис,Алжир, Мароко, као и Западну Сахару, која јепод мароканском окупацијом. Украјина је даклепредстављена као део ЕУ. И Украјина ће такопостати део француско-немачко-пољско-укра-јинског коридора, који је Бжежински предлагаојош 1997. како би се изазвали Русија и њена ЗНД.

ПРЕКРАЈАЊЕ АЗИЈЕ И МАПА ПОДЕЉЕНЕ РУСИЈЕПоделом Руске Федерације би се, наглаша-

ва Радио Слободна Европа, свако супарништвоВашингтона и Москве заувек окончало.Најироничније је то што се наводи да ће се текуништењем Русије створити мултиполарни свет,без обзира што ће Америка бити најјача сила, али,поред ЕУ, и видно ослабљена након рата саРусијом.

Текст прате и две мапе које оцртавајуевроазијски простор и свет након уништењаРусије. Штавише, ни аутор ни његове две мапе непоказују промену граница на Криму, означавајучига као украјинску земљу, а не руску. Од запада каистоку, направљене су следеће промене у геогра-фији Русије:

- Руску област Калињинград ће анекти-рати Литванија, Пољска или Немачка. Како год дабуде, она ће постати део проширене Европскеуније;

- Источна (руска) Карелија, уз Санкт-петербуршку и Лењинградску, затим Псковску,Новгородску и Мурманску област ће бити под ути-цајем Финске, или ће можда чак бити део ВеликеФинске. Иако је у писаној форми Архангелскаобласт наведена као део те целине, на мапи се тоне види, вероватно грешком;

- Јужни административни дистриктиСебешки, Пустошкински, Невељски и Усвјатски,као и западни административни дистриктиДемидовски, Десногорски, Духовчински, Карди-мовски, Киславишки, као и цела Смоленска области централни администравни дистрикт, бићеукључени у Белорусију. Делови Смоленске областибиће нова граница између Белорусије и покиданеРусије;

- Кавкаску конфедерацију, која ће битипод утицајем ЕУ, чиниће Северни кавкаски феде-рални дистрикт, који ће сачињавати републикеДагестан, Чеченија, Северна Осетија-Аланија,Ставропољ-Крај, као и Каракај-Черкеска иКабардино-Балкарска република;

- Целокупни Јужни федерални дистриктРусије, дакле Волгоградска, Ростовска иАстраханска област, као и републике Калмикија,Едгеја и др., ће ући у састав Украјине. То значи да

ће Украјина делити границу са Казахстаном и даће Русији бити ускраћени ресурси Каспијског мораи граница са Ираном;

- Украјина ће такође преузети Белгород,Курск, Бријанск и Вороњеж, односно најнасеље-нији део Русије;

- Сибир и Далеки исток ће се такођеотцепити од Русије. У тексту се даље наводи да ћеСибир и већи део Далеког истока потпасти подкинески утицај или ће, заједно са Монголијом,постати део НР Кине, све осим Сахалина;

- Русија губи и Сахалин (или Карафуто најапанском) и Курилска острва, која се укључују уСахалинску област. Тај део анектира Јапан.

На свом блогу је Синченко поставио текстпар дана пре него што га је Радио СлободнаЕвропа објавио. Тамо је још једна слика која и нијевредна погледа - Русија коју су растргли њенисуседи.

СВЕТ НАКОН ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТАДруга мапа осликава свет након Трећег

светског рата, где се види неколико наднацио-налних држава. Јапан је једини изузетак. Другамапа и наднационалне државе се могу овако опи-сати:

- Као што је поменуто, ЕУ се проширила иима контролу на периферији, на Кавказу, уЈугозападној Азији и Северној Африци. То се сведогађа у склопу НАТО Партнерства за мир натерену Медитерана, као дијалог који се одвија наполитичком и војном нивоу. То ће бити плодИсточног и Евромедитеранског партнерстваЕвропске уније, такође на војно-политичкомнивоу;

- САД ће створити наднационални енти-тет чија ће база бити Северна Америка. Ту сеукључују Канада, Мексико, Гватемала, Белизе, ЕлСалвадор, Хондурас, Панама, Никарагва,Костарика, Колумбија, Венецуела, Гвајана(Француска Гвајана, Суринам, Гвајана) и читавиКариби;

- Од земаља које не прогута Америка ћеформирати своју државу у ужем делу ЈужнеАмерике, где ће доминирати Бразил;

- Неку врсту ентитета у ЈугозападномАзијском блоку ће формирати Авганистан,Пакистан, Ирак, Иран, Јордан, Саудијска Арабија,Кувајт, Бахреин, УАЕ, Јемен и Оман;

- Исто то ће се десити у Јужној Азији, гдеће се удружити Индија, Шри Ланка, Бангладеш,Мјанмар, Непал, Бутан и Тајланд;

- У региону Аустралије и Океаније ће сеокупити Филипини, Малезија, Индонезија,Сингапур, Брунеј, Источни Тимор, Папуа НоваГвинеја, Нови Зеланд, као и пацифичка острва.Државом ће доминирати Аустралија;

- Пошто ће Северна Африка бити подконтролом ЕУ, остатак Африке ће се ујединитипод вођством Јужне Африке;

Суперентитет Источне Азије ће се састо-јати од делова Русије, Индокине, Кине, Корејскогполуострва, Монголије и постсовјетске централнеАзије. Ту ће превладати Кинези и владаће се из

(Kraj na str. 24/2)

ПОСЛЕДЊИ југословенски монарх,краљ Петар Други Карађорђевић правоснаж-но је рехабилитован, сазнају "Новости" уВишем суду у Београду. Како је потврђено занаш лист, решење о рехабилитацији донетоје још 10. јула, али се чекао законски рок одмесец дана да ли ће бити жалбе на ову одлу-ку.

Пошто жалби није било, краљ се можеи званично сматрати неосуђиваним. Он јеуједно и последњи Карађорђевић коме сувраћена грађанска права, част и углед.Заступник престолонаследника Александра,Ђорђе Ђуришић очекује да ових дана добијеи званично правоснажно решење о рехаби-литацији:

- Тужилаштво је одмах рекло да сенеће жалити, па смо знали да ће краљ и фор-мално бити рехабилитован ове јесени, алинисмо знали тачан датум. Почетком септем-бра ћемо један примерак решења о рехаби-литацији доставити Агенцији за реституцију.Тако ће поступак одлучивања о нашем захте-ву за повраћај имовине наследницимаКарађорђевића моћи да се настави.

Захтев за рехабилитацију краља Петраи његовог сина Александра заступниципородице поднели су 2. фебруара ове годи-не.

Рехабилитација је била судска, а незаконска. То значи да суд није морао даодлучује да ли су испуњени законски условиза рехабилитацију, већ само да донесе реше-ње, будући да су законом из 2001.Карађорђевићи већ рехабилитовани. Тегодине је укинут Указ ПредседништваПрезидијума Народне скупштине ФНРЈ од 8.марта 1947, којим је породициКарађорђевић одузето држављанство и имо-вина. Указ је потписао др Иван Рибар, личнипријатељ Јосипа Броза Тита.

Престолонаследник Александар реха-билитован је први, одлуком судије ПредрагаВасића, 8. јула. Само два дана касније, суди-ја Снежана Савић Сабљић донела је и реше-ње о рехабилитацији његовог оца. Ова одлу-ка до данас није обелодањена јер су заступ-ници породице чекали да постане правос-нажна

Захтев за рехабилитацију поднет је,иначе, на захтев Агенције за реституцију,која је прошлог октобра тражила правоснаж-

на решења о судској рехабилитацији закраља и престолонаследника. То је законскиуслов за повраћај имовине за све грађане, паи за краљевску породицу.

Петар II Карађорђевић рођен је уБеограду, 6. септембра 1923. Умро је уДенверу, 3. новембра 1970. На југословен-ском трону формално је био од 1934. до1945.

Био је најстарији од три сина краљаАлександра Првог и краљице Марије. Имао јетек 11 година када је, после смрти оца,постао краљ, и тек 21 када је изгубио власт.Пошто је још био дете у време убиства краљаАлександра, 1934. године, власт је пренетана Намесништво које је у тестаменту одредиосам краљ Александар. На челу је био кнезнамесник Павле Карађорђевић, а чланови субили Иво Перовић и Раденко Станковић.

После војног пуча против кнеза Павлаи владе Цветковић-Мачек, који су донелиодлуку о приступању Југославије Тројномпакту, Петар Други, у то време седамнаесто-годишњак, проглашен је пунолетним.Грађане је у једном тренутку изненадио гласкоји чита проглас: "Одлучио сам да узмем усвоје руке краљевску власт. Намесници којису разумели оправданост моје одлуке, самису поднели оставке... Моја верна војска иморнарица већ извршавају моја наређења.Позивам Србе, Хрвате и Словенце да се окупеоко круне..." (Ovo nije proËitao Kraq, veÊ jepo nalogu puËista uËinio oficir JV, JakovJovoviÊ - Iskra).

Међутим, у земљи је владао само 19дана, пошто је 14. априла одведен у избег-лиштво након напада сила Осовине наЈугославију. Прво је емигрирао у Грчку, па уЈерусалим, затим у Египат, и на крају уЕнглеску, где је завршио школовање наКембриџу.

Током рата је најпре подржаваопокрет Драгољуба Драже Михаиловића, акада су се савезници преоријентисали напартизански покрет, и краљ је под прити-ском позвао присталице да ступе у НОВЈ.Према споразуму Тита и др Ивана Шубашића,склопљеног у јуну 1944. године, краљ је умарту 1945. пренео своја овлашћења на тро-члано намесништво.

1122

РЕХАБИЛИТОВАН КРАЉ ПЕТАР ДРУГИSledi rasprava o nasleu imovine KaraoreviÊa

Iskra 1. novembar 2015.

Еконoмске и политичке...„Данашњу америчку стратегију према

Србима је формулисао Дејвид Гомперт 1994.године, у августовском броју водећег часописаза спољну политику Форејн аферс, иза којегстоји Стејт департмент. Гомперт је биопотпредседник 'Ранд корпорације', чланНационалног савета безбедности председникаБуша и формално члан америчке владе, у корпо-рацији која иначе израђује америчку стратегију.У чланку 'Како поразити Србију' Гомперт јенаписао:

'Упоран економски и медијски ратпротив Србије мора после одређеног временада обори београдски режим: да омогући бољерешење. Индустријски слом и упропашћениживотни услови морају створити притисак запромене... Изолација и беда морају произве-сти демократску револуцију и довести начело вође који желе да за Србе нађу место удруштву нација. Ми морамо бити спремни даСрбију држимо у карантину све дотле док небуде искорењен вирус који она у себи носи.'

Наша историјска судбина је у овој рече-ници да Србија у себи носи вирус светског зла.То је само на други начин формулисана филозо-фија Фридриха Нојмана из 1916. године да суСрби трајан европски 'реметилачки фактор'.Разлика је само у чињеници да је један члан зва-ничне америчке владе то преформулисао да'Срби у себи носе неки рушилачки вирус који сеспоља мора лечити'.

... Ми смо за америчку политику осталинарод који у себи носи опасан вирус. На састан-ку са Изетбеговићем, 30. августа 1994. године,Туђман је требало да испуни америчко упут-ство које је Изетбеговић, по повратку изВашингтона, носио. Мора се стварати савезХрвата и Муслимана, јер Америка хоће даХрвати и Муслимани одраде Србе на запад-ном делу Балкана, уколико неки мирни спо-разум са Русима не буде могућ.

Туђман је био обавештен да у америчкојполитици полазе од тога да би се, кад би Србибили руски савезници, обновио покрет отпоракао у време прошлог светског рата. За њих јепартизански покрет био српски националниотпор, а ако би се обновио, онда не би билодовољно сто хиљада америчких војника, негопола милиона.

Србија никада не може до краја испуни-ти америчке и западне захтеве за променама,јер су стратешка полазишта у подлози целогпонашања још далеко и зависе од могућег ратас Русијом.

... Даве нас у малом забрану, где је

стратешки главни противник Русија. Растачунас изнутра, да не будемо у стању да стојимона својим ногама. Један је глумац недавно лепорекао да нам је војска данас као ловачкоудружење. Нашу цркву цепају изнутра.Вештачко српско јавно мњење, стварано одневладиних организација, одгаја регионалнеелите, које би требало да замене некадашњујединствену националну елиту.

...Док амерички стратези буду муку мучи-ли са питањем како да униште вирус зла којиСрби у себи носе, опасност за њих од герилскограта - у неком новом сукобу са Русијом - бићереална и присутна. Сав тај пантеон умних глава,вођа њихових невладиних организација и јавносрпско мњење које они створе јесте паучина наветру. Варају се амерички стратези кад мисле даће их унутрашње растакање српске политике,културе, стила живота ослободити обавезе да наБалкан шаљу пола милиона војника, у случајунеке веће кризе њихових односа са Русијом.”

Напомена: Преузето из књиге: Јован Б.Душанић, Неолиберализам, Catena Mundi,Београд, 2015.

NSPM, 16.10.2015. Јован Б. Душанић

(Podvukla i skratila - Iskra)_________________________

[1] Излагање на форуму „Спољнополитичкидијалози: државе Западног Балкана на путу каевропским интеграцијама”, одржаног у органи-зацији немачке Фондације Ханс Зајдел (HannsSeidel Stiftung) и њеног партнера у Србији бео-градског Института за међународну политику ипривреду, Тара, 10-12. фебруар 2015. године.

[2] Канцеларија Ханс Зајдел Фондације уБеограду отворена је у марту 2001. године ињени партнери у Србији су: Канцеларија заевропске интеграције Владе Републике Србије,Службе за управљање кадровима ВладеРепублике Србије, Министарство финансијаРепублике Србије / Управа царина, Мини-старство унутрашњих послова РепубликеСрбије, Криминалистичко-полицијска академи-ја и Институт за међународну политику и при-вреду.

[3] http://www.pravda.rs/2014/05/02/fasisticka-izjava-karla-bilta-pravoslavlje-je-pretnja-za-zapadnu-civilizaci-ju/

[4] http://www.tanjug.rs/novosti/164906/potrebne-jasni-je-poruke-iz-brisela--bez-pokretnih-ciljeva.htm

[5] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-nema-dovoljno-para-da-proda-Zelezaru.lt.html

[6] ������ ���������:http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-

ФАКТИ преносе текст чији аутор указује дасу САД земља са богатом традицијом политичкихубистава и провокација. Конкретно: да суАмериканци убили четири своја председника, а дасу на још десеторицу били покушани атентати. Уззакључак: ниједна држава на свету се не можепохвалити таквом „жетвом”.

У истом тексту се наводи да је америчкиконгресмен Сони Боно (бивши члан чувеног дуета„Сони и Шер”) био убијен након што је преузеоистрагу корупције у Америци на највишем нивоу,укључујући досијеа о корупцији у правосуђу итрговини дрогом од стране ЦИА. Наводи се тако-ђе да је сенатор Пол Велстоун погинуо у авионскојнесрећи након што је захтевао додатну истрагуповодом рушења њујоршких Кула близнакиња ибио стао на чело опозиције против америчког ратау Ираку. Авион, који се срушио током слетања,нису гасили неколико сати - да би изгорели свидокази.

Овоме је додато да су амерички федерал-ни тужиоци Телма Колбер и Шенон Рос, које суистраживлале криминал повезан са породицомБуш, „извршиле су самоубиство” у размаку однеколико недеља, једна за другом.

И још: да су два ФБИ агента, који су билиукључени у истрагу „терористичког напада уБостону”, месец дана након убиства ТамерланаЦарнајева погинули су после пада из хеликоптератоком непланираних вежби. Након сазнања о том„инциденту”, посланица у скупштини државе ЊуХампшир Стела Трембли, која је сумњала да су„терористички напад у Бостону” извеле специјал-не службе САД и која је захтевала темељну истра-гу, напрасно је у пола цене продала кућу и неста-ла у непознатом правцу, остављајући само белеш-ку о својој оставци...

ДА ЛИ је Путину претила опасност?

О овоме се није протеклих дана говорилоотворено. Нешто се - како је указала „Слободнаштампа” - могло прочитати само „између редова”.

На пример:„Шеф државе ће стићи у Њујорк на јубилар-

но заседање Генералне скупштине УН-а 28. сеп-тембра у једнодневну посету. Предвиђен је при-лично напоран програм: излагање, као и низсастанака, укључујући и са америчким председни-ком Бараком Обамом и јапанским премијеромШинзо Абеом. Након тога Владимир Путин ћенапустити САД и вратити се у Москву. На питањезашто је све збијено у једнодневну посету, порт-парол шефа државе, Дмитриј Песков, изјавио јеновинарима: „Председник већ много-много годи-на живи по сличном распореду, што је приличнотешко физички”.

То јест, директан одговор на питање „шта јеразлог” портпарол је избегао. Зашто?

Да ли због тога, што ће чак и тих неколикосати, које ће председник Русије провести на

гостољубивом америчком тлу, његова служба без-бедности бити принуђена да ради пуним капаци-тетом?

Наравно, кад би се нешто десило рускомпредседнику током посете Америци - то би заАмерику био репутациони удар. Међутим, заррушење кула WTC није био репутациони удар?

А колико су Американци извукли користи изтог „репутационог удара”! Најмање за осам годи-на су одложили финансијску кризу...

На крају крајева, ова Путинова посета за њихније била међудржавна, „земља домаћин” су биле- Уједињене нације, а не САД, а никад се не знашта може да се деси.

Зар није до Путина успела да стигне, чак габезмало дотакла она припадница групе Femen?

САД су, иначе, земља са богатом традицијомполитичких убистава и провокација.

Убили су четири своја председника. Још надесет њих су покушани атентати.

Ниједна држава на свету се не може похва-лити таквом „жетвом”. А то је само оно што је наповршини. Јер, колико је било „трагичних коинци-денција”, „случајности” и „несрећних случајева”који чине подводни део леденог брега?! Ево самонеких од последњих:

Конгресмен Сони Боно (бивши члан чуве-ног дуета „Сони и Шер”) убијен је након што јепреузео дужност истраге корупције у Америцина највишем нивоу. Боно је био задужен за доси-јеа о корупцији у правосуђу и трговини дрогом одстране ЦИА.

Сенатор Пол Велстоун погинуо је у авион-ској несрећи након што је захтевао додатнуистрагу поводом рушења њујоршких Кула бли-знакиња и након што је стао на чело опозицијепротив америчког рата у Ираку. Авион, који сесрушио током слетања, нису гасили неколико сати- да би изгорели сви докази.

Бивши конгресмен Вејн Овенс пронађен јемртав у време истраге корупције у америчко-израелско-палестинском троуглу.

Амерички федерални тужиоци ТелмаКолбер и Шенон Рос, које су истраживлале кри-минал повезан са породицом Буш, „извршиле сусамоубиство” у размаку од неколико недеља,једна за другом.

Федерални судија Џон Рол, убијен је убрзонакон што је донео одлуку против Обаме и аме-ричке владе. Убица је убрзо ухваћен, и испоста-вило се да је он усамљеник опијен наркотицима.Али, ако је тако, намеће се питање: зашто су меди-ји пажљиво заташкали смрт Џона Рола у користдругих жртава пуцњаве?

У сваком од ових случајева има много све-дочења и истражних недоследности које доводе усумњу званичне верзије догађаја. А ово су самополитичари. Остале непожељне боље и да непомињемо.

Ипак, ево нешто за пример -Аутор књиге „Велика превара” и других

бестселера о нападу 11. Септембра 2001., Филип

2310 Iskra 1. novembar 2015.

Da je Putinu u Wujorku pretila opasnost?

SAD-u „РЕПУТАЦИОНЕ ШТЕТЕ” НЕ ЗНАЧЕ НИШТА

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.24 9

Србије”.

Сада се држава гради на новим прави-лима потчињавања, а механизмима спољнерегулације репродукује се све слабија српскадржава, која поприма карактеристике кла-сичног протектората. Тако су спољни актери(западни „партнери”) постали саставни деоунутрашње конфигурације власти, а унут-рашњи актери(домаће политичке „елите”)долазе и силазе с власти, у великој мери натемељу спољног легитимитета. Тиме се можеобјаснити и чињеница да се мање од половинеграђана Србије (према последњим истражива-њима 44% - како нас је овде обавестила гене-рална секретарка Европског покрета у Србији)изјашњава за чланство у ЕУ, а да су за то свепарламентарне (у Скупштини Србије нема ниједног посланика који је против ЕУ-ропскогпута) и већина ванпарламентарних политичкихпартија.

Због таквог „партнерства” данас смо,нажалост, сведоци да Србија све више губиполитички компас и државно достојанство.Све је видљивије како се Србија, која је фор-мално суверена држава, понаша као протек-торат, а већина њених политичких „лидера”неодољиво подсећа на тужни карневал ваза-ла, док у исто време Република Српска, ентитету Босни и Херцеговини, која је истински протек-торат, у пракси демонстрира већи степен суве-рености, а њен политички лидер понаша се каодржавник.

Мада Србија деклеративно у својојспољнополитичкој политици има четиристратешка стуба - два западна (Брисел иВашингтон) и два источна (Москву и Пекинг) онасе у пракси суштински ослања, тачније рече-но везана је за два западна стуба - ЕУ и САД исва важнија питања решава уз њихову аси-стенцију (односно по њиховом диктату). Такосмо прихватили да се решавање питањаКосмета из Савета безбедности (где смо ималиподршку Москве и Пекинга) пренесе на Брисел(а суштински и Вашингтон) где нико немаразумевање за наше интересе и директноради против њих.

Зар не би било логичније да су нам ближеРусија и Кина које нам бар не одмажу у заштитинаших виталних интереса, док у исто време,САД и ЕУ отворено раде на дробљењу и слабље-њу наше земље сталним претњама, уценама иказнама?

Поставља се једно сасвим логично пита-ње: како то да су нам важнија два западна оддва источна стуба, када ЕУ и САД и у последњедве деценије (да се не враћамо дубље у истори-ју и не спомињемо светске ратове и нацистичка,али и савезничка бомбардовања наше земље -тако је српске градове на највећи православнипразник Васкрс 1941. године зверски бомбардо-

вала Немачка, а на Васкрс 1944. године нашиАнгло-Амерички савезници) отворено радепротив интереса Србије и српског народа?Ове земље већ скоро четврт века упорно идоследно раде на дезинтеграцији државеСрбије и покушајима гушења РепубликеСрпске. Деведесетих година ХХ века два запад-на стуба нашу земљу држале су под економскимсанкцијама, а потом извршиле и агресију бом-бардујући нас и осиромашеним уранијумом, даби нам од 2000. године наметнуле вођењетакве економске политике која је земљулишавала власништва над најважнијимресурсима којима располаже и државу одве-ла у дужничко ропство, а њене грађане усиромаштво и безнађе.

Зар не би било логичније да су нам ближеРусија и Кина које нам бар не одмажу у заштитинаших виталних интереса, док у исто време,САД и ЕУ отворено раде на дробљењу и слабље-њу наше земље сталним претњама, уценама иказнама? То постаје још невероватније данас, уновој конфигурацији геополитичке моћи, кадасе баланс сила померио, а и даље ће се помера-ти, од два западна у корист два источна стуба.

Међутим, и актуелна српска Влада (као ипретходне од 2000. године) нас убеђује да „ЕУнема алтернативу” без обзира на чињенице да сена Западу воде широке дискусије о томе да лиће евро моћи да опстане због огромних економ-ских проблема, у којима су се већ нашле некеземље чланице евро зоне (Грчка, Шпанија,Португал), а то ускоро може задесити и друге.Ових дана, лидери водећих земаља ЕУ тврде даће нестанак евра значити и крај ЕУ.

Земље Европске уније суочиле су сепоследњих година са озбиљном (економском иполитичком) кризом и данас се знатно разлику-ју од оних од пре само неколико година.Озбиљне процене говоре да (уколико би сеситуација чак и повољно развијала), није реал-но рачунати на наше пуноправно чланство уЕУ у наредних десет година. То је доста дугпериод у коме се (како у Србији, тако и у ЕУ)много шта може битније променити, а може сепоставити и логично питање: да ли ће ЕУуопште постојати кроз једну деценију (када бими, по оптимистичким проценама, требало дапостанемо њен пуноправан члан), а ако и опста-не, колико ће се она разликовати од ЕУ којој смотежили и којој смо се безалтернативно упутили?

P.S.

У недељнику Печат (јануар 2011) објавиосам ширу верзија овог текста под називомЈеретичка питања о инертности и сервилно-сти. У истом броју недељника изашао је иинтервју с нашим највећим историчарем, акаде-миком Милорадом Екмечићем, под насловом Мисмо за Америку народ који у себи носи опасанвирус, у коме он, поред осталог, каже:

SAD-u `reputacione πtete`...

Маршал, изненада је побио своју децу (17-годишњег сина и 14-годишњу ћерку), кућногпса и упуцао сам себе. Његове колеге новинариспровели су своју истрагу, која је доказала потпу-ни фалсификат свих аргумената званичне истраге.

Новинар Мајкл Хејстингс, који је критико-вао методе вођења рата у Авганистану и који једовео у питање чињеницу елиминације Осамебин Ладена, из неког разлога је возио свој ауто-мобил тако великом брзином да је прешао неко-лико улица на црвено светло и слупао се.

Два ФБИ агента, који су били укључени уистрагу „терористичког напада у Бостону”,месец дана након убиства Тамерлана Царнајевапогинули су после пада из хеликоптера токомнепланираних вежби.

Након сазнања о том „инциденту”, послани-ца у скупштини државе Њу Хампшир СтелаТрембли, која је сумњала да су „терористичкинапад у Бостону” извеле специјалне службе САДи која је захтевала темељну истрагу, напрасно је упола цене продала кућу и нестала у непознатомправцу, остављајући само белешку о својој остав-ци...

Поред политичких убистава, САД користејош два начина за елиминацију непожељних: тосу секс-скандали (оптужбе могу остати и недока-зане, али увек дође до оставке неугодног поли-тичара - такав је случај био и са шефом ММФ-аСтрос-Каном) и ... рак.

Када је сазнао да је болестан од рака, пред-седник Венецуеле Уго Чавез изјавио је - обра-ћајући се лидерима Боливије, Никарагве иЕквадора: „Ја не кривим никога, ово су само мојаразмишљања, али молим те, Ево, води рачуна осеби, молим те, Данијеле, води рачуна о себи,молим те , Кореа, води рачуна о себи, јер све миово изгледа веома чудно”.

Чудно изгледа то, што је превише независ-них латиноамеричких лидера оболело од рака уисто време. Међу њима, аргентински председ-ник Нестор Киршнер, па Кристина Киршнеркоја га је заменила, па бразилски председникЛула да Силва, потом Дилма Русеф која једошла на власт после њега, па парагвајскипредседник Фернандо Луго (истина, он је збачену преврату који је организовала ЦИА, али је убрзонакон тога њему такође дијагностикован рак).Након што је проамерички председник КолумбијеХуан Мануел Сантос започео мировне преговореса герилцима „Револуционарних оружаних снагаКолумбије”, он је такође оболео од рака.

Једва је остао жив после мистериозног ракаи кубански лидер Фидел Кастро. Међутим, Кастроје посебан случај. Он је преживео више од 600 ате-натата у свом животу.

Надајмо се да су током недавне посетеВладимира Путина Куби и његовог дијалога саФиделом Кастром, не мање ефикасно комуници-рали и разменили искуства и представници служ-би безбедности Русије и Кубе.

Fakti, 30.9.2015 Љев ПИРОГОВ(Podvukla - Iskra) Превео: Срђан Ђорђевић

Uniπtewe Rusije... (sa str. 22)

Пекинга.Иако се чланак који је Слободна Европа

објавила на први поглед може окарактерисати каонеостварив, требало би прво поставити одређенапитања. Прво, одакле аутору такве идеје? Да ли јетај план за будућност сковао неко из САД или ЕУ,директно или индиректно? Друго, одакле је ауторприкупио информације кад је створио оваквувизију света после рата? Аутор се свакако ослониона нацрт поделе Русије од Бжежинског. Текстукључује мапе на којима периферија ЕУ почива напросторима Северне Африке, Блиског Истока иКавказа. И ти простори су обојени светло плавом,а не тамнијом нијансом, којом је обележена ЕУ.Иако се чланак Слободне Европе дефинитивноодбацује, не треба заборавити да Јапан и даљетражи Сахалинску област и да су САД, Турска иСаудијска Арабија подржавале сепаратистичкепокрете у Јужном федералном и Северном кавкас-ком дистрикту.

УКРАЈИНИЗАМРадио Слободна Европа извештава у духу

украјинизма, који и није вредан помена. АлиНације су изграђене тако што су их градили иодржавали колективи и појединци који су створе-ни за тако нешто. Постоје махинације којимапокушавају да се изграде или сруше нације игрупе на постсовјетском простору и БлискомИстоку. То се може назвати „племенском манипу-лацијом” у социолошком и антрополошком жар-гону или, у политичком жаргону, испадање изВелике Игре. У том контексту, украјинизам суподржвали антируски елементи више од стогодина, прво под окупацијом Аустријанаца иНемаца, затим Пољака и Британаца, а данасАмерике и НАТО.

Украјинизам је идеологија, која захтеванови поглед на фалсификовану историју, укојој се на Украјинце гледа као на одвојенунацију. Украјинизам је политчки пројекат, укоме се тежи да се негира историјска једин-ственост источних Словена, као и географскикорени и историјски контекст између Руса иУкрајинаца. Другим речима, украјнизам тражи дасе престане тражити разлика између Руса иУкрајинаца зато што су та два народа различитавећ сама по себи.

* * *

Русија је увек настојала да се дигне изпепела, о чему може да сведочи историја. Билокако било, Русија ће се одржати. Док год различи-ти народи Русије буду стајали под једном заста-вом за своју домовину, њима нико неће моћиништа. Русија је преживела катастрофалне ратовеи инвазије. И надживела је сваког непријатеља.Мапе и границе могу да се мењају, али Русија ћеостати.

Stnadard, 11.9.2015. МахдиДаријус Наземроаја(Podvukla - Iskra) геополитички аналитичар

Превео: Андреј Цвијановић

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Данска, Естонија... И тако укруг. Да не помиње-мо суседне државе чланице ЕУ од којих свакаима претензије према нама - питање статусањихових мањина, решавање граница и слич-но. Не треба искључити и могућност (ма коликото сада невероватно звучало) да, када у целости„нормализујемо” односе са Приштином, како тоод нас захтевају, нова држава Косову не будепре нас примљена у чланство, те да и од њенесагласности зависи наш ЕУропски пут.

То је губитничка преговарачка позиција,за коју се наше власти већ традиционално опре-дељују.

Колико ће пут Србије ка европскиминтеграцијама трајати и шта ће остати однаше земље и народа (и да ли ћемо то битиуопште ми) када на све уцене и уступке при-станемо, можемо само да претпоставимо. Ипоред тога, наши политичари нас и даље убе-ђују како „ЕУ нема алтернативу”, мада бидржавна мудрост налагала да се не стављасве на једну карту, као и то да се ризици ума-њују имајући увек спремна алтернативнарешења. То је губитничка преговарачка пози-ција, за коју се наше власти већ традиционал-но опредељују. (Направићу малу дигресију ирећи да смо данас - 12. фебруар 2015 - у днев-ном листу Политика могли да прочитамо текст(одлично насловљен: Србија нема довољно парада прода железару) везан за преговоре нашевладе са америчком компанијом Есмарк окопродаје железаре у Смедереву).[5]

Одмах после „српске октобарске рево-луције” (2000) нове власти у Србији су сепоставиле у губитничку преговарачку пози-цију тврдећи да „ЕУ нема алтернативу” и безрезерве нас препустили на милост и немилостЗападу. Уверавале су нас како ћемо сада (после2000. године) у новом „партнерском односу” саЗападом брзо остварити стабилност и развој, теда то не би било могуће постићи без помоћиЗапада и без наше демократске власти. Сетимосе само како су тада нове власти са ниподаш-тавањем говорили о сарадњи са Москвом иПекингом. Али у тим новим односима и сувере-нитет се морао делити „партнерски” измеђуспољних и унутрашњих актера. Ново „парт-нерство” довело је до све већег урушавањасуверенитета Србије, спољне регулације инових облика доминације и уцењивања.[6]

Данас јасно видимо како то ново „парт-нерство” није битно изменило однос Западапрема Србији, те да за њега није од пресудневажности да ли у Србији има посла с режимомСлободана Милошевића, Зорана Ђинђића,Зорана Живковића, Војислава Коштунице,Бориса Тадића, Ивице Дачића или АлександраВучића Због тога многима данас све уверљивијезвучи тврдња да „они не нападају Србију збогМилошевића, него нападају Милошевића због

Еконoмске и политичке...Шта Србију чека на европском путу да

би постала другоразредна (или трећеразредна)чланица ЕУ са статусом периферије?

Прописани критеријуми за пријем учланство у ЕУ (усвојени на Самиту у Копенхагену1993. године и допуњени 1995. године критери-јумом из Мадрида) су прилично уопштени инедовољно јасни и до сада су неке земљепостале чланице ЕУ, а да нису испуњавале ните основне критеријуме. Пример су нашисуседи Бугарска и Румунија који су, пре свега,из политичких разлога примљени у НАТО иЕУ. У исто време, за Србију се тражи не само даиспуни услове који су прописани и за другедржаве него је изложена сталним уценама ипостављањем нових и нових услова.

Штавише, када се испуне једни, постав-љају се нови уцењивачки захтеви. Дуго су насубеђивали званичници из ЕУ (али и наши поли-тичари) да је пуна сарадња са Хашким трибу-налом једини додатни (пред)услов, па када јеса тиме завршено, појавио се нови - Косово иМетохија. Када и то „одрадимо” вероватно ћена ред доћи Војводина, Рашка... Пре два данамогли смо да прочитамо и изјаву Ивице Дачића(коју преноси Танјуг) да је напредак у европ-ским интеграцијама политичко питање, те даСрбија очекује да јој неко приступи искрено,да нема покретне мете и циљеве, и да нам сесваки пут када испунимо неки од циљева, непоставља неки нови циљ.[4]

У преговорима о приступању ЕУ Србијајош није отворила ниједно од 35 преговарач-ких поглавља, а за свако отварање, као изатварање поглавља, потребна је експлицит-на сагласност свих чланица ЕУ. Значи свих 28чланица ЕУ мора да буде за отварање и затвара-ње сваког од 35 преговарачких поглавља, те језа завршетак преговора потребно да пре-скочимо 1960 (28х35х2) препона, односно дадобијемо сагласности свих земаља чланица ЕУ.

Мада је Европски савет још 2013. годинеодлучио да се отворе приступни преговори саСрбијом и убрзо после тога је одржана и првамеђувладина конференција, ми још нисмо умогућности да савладамо прву од 1960 препре-ка које нас очекују. Пре два дана смо овде слу-шали од наших саговорника из Немачке да је заотварање првог поглавља 27 чланица ЕУ, али даједна није сагласна. Незванично сада отварањепрвог преговарачког поглавља блокираНемачка - незадовољна темпом којим тече„нормализација” односа између Београда иПриштине.

Овога пута нас блокира Немачка, а кас-није ће то, због неких других разлога, чинитинека друга држава: Холандија, Шведска,

Светлана Алексијевич је осудила улазак Кримау Русију, што није могло да останебез одјека у Нобеловом комитету

Шездесетседмогодишња белоруска нови-нарка и списатељицa Светлана Алескијевич, којапосле 2000. године живи у иностранству, добилаје Нобелову награду за књижевност за 2015. и такопостала 114. лауреат овог најпрестижниојег свет-ског књижевног признања.

Нобеловом комитету стигло је ове године259 предлога, од којих је прелиминарни изборпрошло 198 кандидата, а осим Алексијевичеве нанајужој листи били су вечити претендент јапанскиживи класик Харуки Мураками и Нгуги Ва Тионгокенијски прозаик и драмски писац који живи уполитичком азилу у САД.

Прошле године је Светлани Алексијевична Франкфуртском сајму књига урученаНаграда мира, коју додељује асоцијацијанемачких књижара. Подсећамо да се та наградадодељује за допринос развоју мира и узајамнесарадње међу народима и та се лауреаткиња,примајући награду, захвалила свим оним људимао којима је писала у својим књигама и новинскимчланцима, будући да многи од њих нису вишемеђу живима, али њихови гласови, према речимаауторке, вечно остају с њом.

ХРОНИЧАР СОВЈЕТСКОГ ПЕРИОДАЦентрална тема стваралаштва Светлане

Алексијевич су историја СССР и постсовјетскогпериода, рат у Чеченији, хаварија Чернобиљскенуклеарне електране. На прошлогодишњемФранкфуртском сајму представила је своју књигуВреме секонд-хенда, на чије се издавање чекалодесет година, а одмах по објављивању у мос-ковској издавачкакој кући Време преведена је ина шведски језик.

Светлани Алексијевич, која своја делапише на руском језику, књижевну славу је доне-ла дебитантска књига Рат (Война) није женскогрода (рат је у руском језику женског граматичкогрода; прим. аут.), која је неколико година чекала уфиоци док није дошло до политичког отопљава-ња, па је објављена 1983. године.

Године 1985. излазе јој из штампеПоследњи сведоци о Великом отаџбинском ратуиз дечје визуре а онда следе романи Дечаци одолова о рату у Авганистану, зборник исповестисамоубица Зачарани смрћу, затим Чернобиљскамолитва о катастрофи у Ченробиљу.

Њена последња књига Време секонд-хенда, којом је завршила серију Гласови утопије,изашла је у августу прошле године на шведскомјезику, што је вероватно и послужило као поводза номинацију за Нобела. После публиковања

овог романа у преводу на шведски, књижевникритичари у Стокхолму су својим освртима јед-ногласно узвикнули: „Ево правог фаворита заовогодишњег Нобела”. Њима су се придржили икњижевни познаваоци из других земаља.

Медији су, позивајући се на шведски ПЕНцентар, саопштили да се „белоруска новинарка исписатељица кандидује за Нобелову наградујош од 2002. године”.

ШТА ЈЕ У РАТУ НАЈСТРАШНИЈЕ?„Тридесет година сам писала историју

„црвеног човека”, то је петокњижје. У тим књига-ма је сав наш живот, онај који се називао соција-лизам, као и онај који се све до дана данашњегјош никако не назива. Да, тада је устала и стеклаобразовање огромна маса људи. Јер, како је гово-рио Черчил, Стаљин је примио Русију са дрве-ном ралицом, а оставио је са атомском бомбом.Са друге стране, ГУЛАГ је уништио огромнумасу људи, смрћу, страхом, понижењем.Милиони чувара, анонимних достављача... Очему су могли мислити ти уплашени људи? А мисмо ипак њихова деца.

Шта је то чинило великим совјетског чове-ка? Он је могао без размишљања дати свој животза Отаџбину, могао се с лопатом у руци попети накров атомског реактора, могао је да се баци подтенк... „Отац ми је причао. Завшила се битка, свемртве су сакупили, покопали у јаму, кренули даље.Поново је била битка, и опет пуна јама. Људи су сеплашили да се упознају једни са другима, јерпосле прве борбе могло се десити да се вишеникад не сретну...”, рекла је у једном интервјууСветлана Алексијевич.

„Кад сам сакупљала материјал за књигу Ратније женског рода, питала сам једну од ратниххероина: „Шта је у рату најстрашније?” Она сенасмејала: „Млада си ти још. Мислиш да ћу ти рећикако је страшно умирати. А, кад прођеш сав рат умушким панталонама, и то војничким - биле су митада до колена. Да само знаш како ме је било стид.Размишљала сам: кад погинем, лежаћу у тим пан-талонама онако ружна.”

„Живот је, како се види, разнолик, прост исуров”, рекла је у једном од последњих интетрвјуаСветлана Алексијевич, Белорускиња по оцу,Украјинка по мајци, Рускиња по образовању иваспитању.

Вреди подсетити да је СветланаАлексијевич енергично осудила присаједињењеКрима Русији 2014. године, што није могло даостане без позитивног одјека у Нобеловом коми-тету.

Standard, 8.10. 2015. БРАНКО РАКОЧЕВИЋ(Podvukla - Iskra)

258

СВЕТЛАНА АЛЕКСИЈЕВИЧ ИЛИ НОБЕЛСА БЛАГИМ АНТИРУСКИМ УКУСОМ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Пре неколико недеља, двојица анти-српских политиканата - Вучић и Милановић, упредизборне сврхе су глумили сукоб и вештачкиподизали тензију у међусобном односу, а пово-дом проблема са најездом миграната. Кажемовештачки, јер су обојица слуге Брисела иВашингтона и подржавају вршљање хрватскеобавештајне службе по Србији и узурпацијусрпске прехрамбене индустрије. Хрватске про-изводе свакако треба бојкотовати, али не збогтога што Вучић глуми сукоб са Хрватима, већ изпринципијелних разлога, а првенствено збогхрватске окупације Републике Српске Крајине излочиначке акције „Олуја” чију годишњицу славекао државни празник. Онемогућавање хрватскимкомпанијама да послују у Србији и користе плод-ну равницу српске Војводине, била би јединаправа контрамера која би истински погодилахрватске капиталисте.

Дакле, уместо озбиљних контрамера про-тив хрватске блокаде границе, Вучићев издајнич-ки режим спроводи безначајне симболичке мере,првенствено да би „гурнуо под тепих” својуодговорност за огромну финансијску штету којуСрбија трпи због најезде мигранта. А мигрантскакриза сваким даном све више открива свој правикарактер. Оно на шта смо упозоравали, сада сенад Србијом надвија као сасвим реална и блискаопасност. Европска Комисија најавила је могућ-ност масовног враћања миграната из ЕУ у Србију,позивајући се на тзв. Споразум о реадмисији (накоји је, 2007. године, пристао тадашњи Тадићеврежим) и на чињеницу да су мигранти у државеЕУ дошли преко Србије.

Вучић је добро знао за овакву узрочно-последичну везу, али је упркос томе инсистираона поплави миграната на српско тло, бранио овупоплаву и за такво држање, добио признање сво-јих газда. Он је свесно, и по њиховом налогу,копао рупу у коју ови желе да гурну Србију -опљачкану, окупирану и деморалисану. Свиманајзад мора бити јасно да је најезда мигранатапројекат непријатеља Европе, који за циљ имапромену демографске слике Старог континента.С обзиром да је Запад од раније приличнопоплављен имигрантима, план је, по свему суде-ћи, да се најновијим таласима илегалне имигра-ције преплави Балкан и Средња Европа. Ипак,верујемо да ће овакав развој ситуације доприне-ти буђењу успаваних и анестезираних народаЕвропе, првенствено словенских народа -Пољака, Чеха, Словака и Срба, али и Грка иРумуна, и да ће их подстаћи на обрачун са издај-ничко-паразитским властодржцима у њиховимземљама.

У јеку мигрантске најезде, поново јеактуелизована демагошка теза криминалнеВучићеве власти, о благостању које ће наводнодонети изградња „Београда на води”. Премда свеи када би био изграђен, „Београда на води” не бичинио никакву корист за српски народ, већ биједино представљао предају београдског зем-

љишта арапским узурпаторима и белосветскимхохштаплерима. То нас подсећа и на чињеницуда је простор који је предвиђен за поменутулакрдију однедавно преплављен придошлиммигрантима, те да као такав представља новоругло српске престонице. С обзирим да великидео овдашњих миграната долази из Сирије, про-блематика најезде туђинаца нераскидиво јеповезана са самим ратом у овој блискоисточнојземљи, јер и овај рат као и организована миг-рантска најезда имају истог атлантистичког гос-подара.

У вези са тим, дуго ишчекивана војнапомоћ Русије сиријском народу у борби проаме-ричко-исламистичких агресора, обрадовала језасигурно све честите и слободољубиве људеширом света. С обзиром да је нарочито рускигеополитички интерес тангиран сиријском кри-зом, верујемо да ће ова помоћ бити константна идовољна да се председник Башар ал-Асад оду-пре агресору. Истом оном агресору који је данасокупатор и наше отаџбине, јер Србија се данасналази под чизмом ЕУ и НАТО и њихових полтро-на који уништавају земљу и пљачкају народ поналогу Светске банке и ММФ-а.

И нашу Србију су бомбардовали исти оникоји последњих година нападају Сирију, саистим циљевима и из сличних побуда. Због тоганаш народ, можда и више него остали народи,осећа блискост са народом Сирије. Иако смо гео-графски удаљени као два света, ми српскинационалисти и Сиријци делимо у много чемуисти поглед на свет. Притом, наравно, не мисли-мо на сиријске исламисте и проамеричке при-паднике ционистичког пројекта под називом„Исламска држава” (ИСИЛ) или на дезертере којипо налогу атлантиста преплављују Европу.Мислимо на праве сиријске родољубе који сенеустрашиво боре против исламског екстремиз-ма, а међу којима је и значајан број хришћана.Многи од њих, како из Сирије, тако и из околнихдржава, мученички су пострадали од странетерориста ИСИЛ-а.

Треба имати на уму да је Сирија једна одпоследњих секуларних држава Блиског истока, аувођење шеријатског права и уништење право-славних хришћана Сирије један је од главнихмотива исламских екстремиста да воде овајкрвави рат, у коме користе сваку прилику да уби-јају православне свештенике и вернике.Председник Асад и његова влада нису под конт-ролом Запада или Израела. Сиријска војска није упрограму „Партнерство за мир”, нити су њениофицири школовани на Западу. Посебно јакемотиве за уништење Сирије, овакве каква једанас, има Израел. Између осталог, Сирија иИзраел имају дугогодишњи спор око Голанскевисоравни коју је окупирао Израел. УништењемСирије, Израел више не би имао озбиљнијих про-тивника у свом непосредном суседству.

Srbija И. Средојевић

Наша (српска) такозвана елита је оболелаод Стокхолмског синдрома... када се жртвапоистовећује са мучитељем, усваја његове раз-логе, правда му побуде, чини све што се од његаочекује, па и оно што претпоставља да ће над-ређеном бити по вољи... Уместо отпора, пасив-ног ако је активни немогућ, духовног ако смовојно немоћни и разоружани, ми гледамо какода уђемо у вољу онима који су нас тукли поглави, док ретким пријатељима, вољним да нампомогну, гордо окрећемо леђа, проналазећи имсвакојаке мане.

Милован ДанојлићПрво бих желео да захвалим организато-

ру - немачкој фондацији "Ханс Зајдел" (HannsSeidel Stiftung)[1] и њеном партнеру у Србији[2] -Институту за међународну политику и привредушто су ме позвали да узмем учешће на овомфоруму - Спољнополитички дијалози: државеЗападног Балкана на путу ка европским инте-грацијама.

Имајући у виду да сам последњи панели-ста овог тродневног скупа и да је ограниченовреме предвиђено за моје излагање, те ценећинемачку пословничку директност и јасност, првоћу да изнесем закључак, а после тога надам седа ћу имати времена и да га образложим.

Сматрам да је за Србију пут ка европ-ским интеграцијама којим је (безалтернатив-но) кренула погрешан и да не одговаранашим националним интересима, поготовошто чланство у ЕУ претпоставља и претходноучлањење у НАТО. У исто време, Србија требада тежи што бољој сарадњи са ЕУ и земљамањеним чланицама, те да преузима многеевропске стандарде, али се у реформисању соп-ствене државе мора, пре свега, ослањати насопствене снаге.

Тема овог последњег панела гласи: Имали ЕУ алтернативу за земље Западног Балкана?Пошто имам велике резерве и према самом тер-мину Западни Балкан, а сматрајући да су про-блеми Србије за нас најважнији, фокусираћу сена питање српског пута ка европским интегра-цијама. С друге стране, више пажње поклонићуи пароли наших политичара да за Србију „ЕУнема алтернативу”.

Уважавајући назив овога панела како гаје дефинисао организатор, рећи ћу да мислимда је питање Србије и уопште проширење ЕУ наовај део Европе једно периферно питање којимсе ЕУ озбиљно не бави јер је преокупирана

много већим и значајнијим проблемима са који-ма се суочава и на које не успевају да нађу адек-ватна решења. У економском смислу то језабрињавајућа дуготрајна економска стагна-ција, огромна незапосленост - нарочито мла-дих, брз раст задужености многих земаљачланица, криза еврозоне... А у политичком -најављени референдум у Великој Британији оизласку из ЕУ, победа Сиризе у Грчкој и јачањерадикалних политичких опција у већиниземаља ЕУ, проблеми у ЕУ везани за миграци-ју и прокламовану мултикултуралност, хао-тична политичка ситуација у суседству(Украјина, Северна Африка, Блиски исток)...

Да је даље ширење периферно питање заЕУ, јасно говори и чињеница да Европскакомисија уместо комесара за проширење садаима комесара за суседство, те да су председ-ник Европске комисије жан-Клод Јункер икомесар за суседство Јоханес Хан званичноизјавили да за време њиховог мандата нећебити проширења.

Очигледно да је за ЕУ проширење наСрбију потпуно неактуелно, другоразредно ипериферно питање, а уколико се оно некада иактуелизује, предстоји нам дуг и мукотрпан путкоји ће нас водити од другоразредног и пери-ферног питања до другоразредне чланице ЕУ састатусом периферије у коме се данас налазенаши суседи Бугарска, Румунија, Мађарска иХрватска.

Већ сада је све очигледније раслојава-ње земаља чланица ЕУ у неколико концент-ричних кругова, односно различитих нивоа. Унеповољнијем положају налазе се бившесоцијалистичке земље, а међу њима нарочитобалканске, и могло би се рећи православнедржаве. Недавно је Карл Билт, министар спољ-них послова Шведске (и некадашњи високипредставник УН и ЕУ у Босни и Херцеговини),изјавио да је Русија 90-их година ХХ века (кадаје председник био Борис Јелцин) била бољадржава него данас (када је председникВладимир Путин), јер је стремила демократи-ји и западним вредностима, а данас стремиправослављу. „У данашњој Русији ситуација јемного гора. Путин демонстрира приврженост немеђународним вредностима, већ православним.Његова подршка Асаду у Сирији може се об-јаснити тиме што је Асад штитио православнеу Сирији. Поред тога, православље је опасни-је од исламског фундаментализма и због тогапредставља највећу опасност за западну циви-лизацију.”[3]

726

EKONOMSKE I POLITI»KE NEGATIVNEPOSLEDICE VEZIVAWA SRBIJE ZA

EVROPSKU UNIJU „BEZ ALTERNATIVE”

МИГРАНТИ, ВУЧИЋ И БЕОГРАД НА ВОДИ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

наводно изузетно образовани људи који сушколе завршавали ко зна где по свету и саданапрасно хоће да помогну Србији.

Многи ми кажу да је писати на ову темуопасно, посебно ако се бавиш политиком уСрбији. Наводно, то су јако моћни људи, савеликим утицајем и на нашу, али и на многестране владе, који могу да вам загорчају животда готово ништа озбиљно не можете нигде дарадите.

Нека буде да је тако, али некако ми сеживот у свету наивних много више допада, јерзаиста верујем да Србија може да води само-сталну политику без утицаја разних Трилатералаи сличних трица. Зато, пишући на ову тему, и нерадим ништа друго до тога да постављам одре-ђена питања. Рецимо, зашто је толики бројданашњих државних руководилаца из ове орга-низације? Да ли се обесмишљава чланство уполитичкој странци ако ће увек за кадрове наруководећим местима бити бирани ликови изове невероватне организације или њој слич-не?

С обзиром да из странке којој припадамима доста њих у Ист-вест бриџу, и сви имају зна-чајне функције у држави, питам се да ли је ондапотребно да сви тамо затражимо чланство какобисмо могли нешто озбиљније да радимо?Уосталом, ако неко мисли да пишем неистине,нека погледа сајт ове организације, па ће се уве-рити колико сам у праву.

Србија, ако жели напред, мора да сеослободи било чијег интересног и лобистич-ког утицаја, долазио он из неке стране држа-ве, стране обавештајне службе, рецимо бри-танске, think-tank организације, невладиногсектора, одакле год. Све док то не учинимо - аборба са њима биће дуга и веома тешка - неможемо кренути напред. Интерес Србије њимаје последња рупа на свирали, јер ти људи нераде за националне интересе, већ за интересе„послодаваца”, оличених у мултинационал-ним компанијама и страним државама.

Standard, 5.10.2015. ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)----------------------

Komentar IskreKoliko nam je poznato, g. –ukanoviÊ je

ugledan Ëlan Spske napredne stranke i treba da jeblizak prijteq premijera VuËiÊa. Pored svewegove, na momente, prozirqivosti - pitawa kojao Trilaterali i wenim qudima postavqa, zvuËepomalo naivno - ili se on sam takim pravi - jer jeiz `prve ruke` i vladajuÊe stranke SNP mogao boqei preciznije da se obavesti.

Поред свих који су се нашли позвани да сеогласе и дају своје мишљење у целом овом заме-шатељству са тзв. емигрантима који су нам пре-плавили земљу нашао се и председник владе даубере неки маркетиншки поен вођен народноммудрошћу „Aко не можеш да их победиш, а ти имсе придружи.“

Приморан од амбасадора који су пренелиферман од Меркелове пристао је на градњунекаквих прихватних центара (читај: логора) заове људе па је злоупотребио измучену арапскудецу која имају предње зубе у парку код ж. ста-нице и сликао се с њима обећавајући им куле иградове, као да њих то интересује. Па они гледа-ју како да се брже боље докопају Запада, а не дасе задржавају у некој српској копији енглескогизума који су Немци у Другом светском ратудовели до ужасавајућег и монструозног савршен-ства.

Боље да им је обећао да ће направитирупу у мађарском зиду, то би их више обрадова-ло. Доста критике. Таман толико да ражестимоСНС богове да би текст имао више коментара.Сад идемо редом да раскринкрамо заблуде којевладају о овим људима, а које су лансиралимедији на српском језику под контролом истихоних странаца који су председнику издалиизвршну команду у вези са изградњом логора. 

Прва заблуда: Ови људи су емигранти(азиланти, избеглице, невољници, несрећници…)Ништа од тога. У питању су дезертери помешаниса нешто жена и деце. У Сирији, Ираку иАвганистану, одакле ови људи најчешће долазе,је рат. Те државе имају легалне и легитимневладе. То значи да имају и војне власти, а оне,као у свакој држави воде војне евиденције. Уњима се налазе војни обвезници. То су способнимушкарци у животном добу за борбу, а таквих је95% придошлица. Ништа им не фали, млади,здрави, прави, што се каже: „Волу би реп ишчупа-ли“. Ако се у тренутку рата не налазе на местукоје захтева њихов ратни распоред онда судезертери. И доста ми је да више слушам њихо-ву кукњаву. („У Ираку сам био магистар психоло-гије и возио сам BMW“).

Да су остали да се боре за своју земљуможда би још увек возили аутомобиле спрам свогдруштвеног статуса. Да је било ко у Србији одбиода се јави на свој ратни распоред 1991. и 1999.био би назван дезертером и као такав суђен заизбегавање војне обавезе. Не видим што су садаони бољи од сваког другог нечасног војногобвезника у Србији, па их крстимо „емигранти“,„азилатни“, „избеглице“ итд… Најбољи доказ дајесу дезертери је чињеница да нису отишли убогате земље Залива (Кувајт, Емирати, Катар,Сауди Арабија…). Зашто нису када су им ближеод ЕУ и богатије? Зато што су те државе укључе-не у сукоб у Сирији и Ираку па не би дозволиледа се војни обвезници излежавају на њихов рачункао некакви лажни азиланти или емигранти већби их третирали онако како се третирају војни

обвезници који избегавају своју обавезу: шаљу сеу јединице где им је ратни распоред.      

Друга заблуда: Они су овде против својевоље (протерани, отерани, отерао их рат, моралису да напусте своје домове, отерао их ИСИЛ,ИД…)

Ништа од тога. Сами су дошли овде. Никоих није терао у Србију. Они имају кампове награници између Сирије и Турске у којима имништа не фали. Турска је примила од почеткарата 2 милиона људи из Сирије. Имају кров надглавом, имају шта да једу и пију, нико им не сечеглаве нити их тера да се боре за своје породице,куће, имања, поља, гробове својих предака,земљу или државу.

Ништа им не фали у поређењу са свимдругим избеглицама на овом свету о којимабрине међународна заједница оличена у UNHCRили било којој другој специјализованој агенцијиУН или хуманитарној организацији. Они су саминапустили ове кампове и кренули у неизвесносткоја прати овакав пут по свом слободном избору.Нису били приморани на то. Значи они нису овденевољно већ добровољно или боље рећи своје-вољно.

Трећа заблуда: Одлучују се на овако тежаки неизвестан подухват из искрене намере да будукорисни и вредни припадници западноевроп-ских друштава путем вредносне интеграције уиста по цену одрицања од своје верске етике.

Ништа од тога. Неки су отишли из истогразлога као и хиљаде Арбанаса или Рома из нашејужне покрајине: Зато што је лепше и лакшеживети у нераду о трошку немачких, енглескихили шведских пореских обвезника као лажниазилант (у Немачкој још добијеш 800 евра џепар-ца месечно) него радити лоше плаћене простепослове у Србији. Други из исте заблуде из којесе претежни део гласача у Србији већ неколикоизборних циклуса „пеца“ на проевропску удицу(Да ли се неко сећа оне „жуте“ будалаштине:„Европа нема алтернативу“?) верујући да се у ЕУбоље и богатије живи, уз непромењен квалитетрадне етике.

Једном броју међу њима дотурен јеновац из буџета богатих арапских земаља(Катар, Емирати, Сауди Арабија…) да крену натај пут. Када већ не могу да их натерају да себоре за своју земљу као војни обвезници могу даих искористе као несвестан људски материјалза исламизацију Европе. У највећем броју случа-јева они се овде налазе под утиском исте лажнепредставе (потпомогнуте петродоларима) којацарује и међу српским гласачима, а према којојће им бити боље у ЕУ јер тамо тече мед и млеко ипадају печене Шеве с неба, само да је се домог-ну. Тамо се у радно време седи по кафићима истоили више него у Србији, Сирији, Ираку,Авганистану…

Четврта заблуда: То су све сироти људикоји немају новаца (средстава, злата, дроге…) наовом путу.

276

КО СУ ЉУДИ ИЗ СРПСКЕ ТРИЛАТЕРАЛЕ?Зашто је толики број данашњих државних руководилаца

из ове организације?Прва сазнања о чувеној Трилатералној

комисији стекао сам читајући још као студентодличну књигу професорке Смиље АврамовТрилатерална комисија. Све ми је то деловалозанимљиво, помало мистериозно и, искрен дабудем, крајње заверенички. Слично је било и доксам читао Ралфа Емерсона. Све те књиге о кон-спиративним организацијама - од масона, рота-ријанаца, розенкројцера и чега све не - делова-ле су ми као да су написане како би аутор налаковерном народу зарадио новац. Први пут мије искрену сумњу у томе ко су истински владарисвета пробудила Смиља Аврамов, јер нереално јеочекивати да професорка међународног праватакве репутације себи дозволи да се спушта наниво рекла-казала приче. Колико је била у правуо Трилатералној комисији, можда најбоље осе-ћамо данас. Осећамо ми то већ неколико деце-нија уназад, али сазнања о Трилатерали су намбила мршава.

У Србији Трилатерала функционише крозорганизацију Ист-вест бриџ институт. Читајућичиме се бави тај институт, свако би у себи рекаода је то једна обична think-tank невладина орга-низација која финансира одређене пројекте иради на унапређењу законодавног оквираСрбија око њеног прилагођавања свега штозахтева Европска унија. Ипак, када се по дуби-ни загребе делатност ове организације, апосебно када се види ко су њени чланови,схватиће те да се ради о изузето утицајнојгрупи која суштински годинама уназад, па исада, држи веома значајне ресоре у српскојвлади тако што су њени чланови на веома важ-ним местима унутар владе.

На који начин су они изабрани, то никожив не зна, али да су присутни у секторуфинансија, енергетике и свуда тамо одакле семоже вршити значајан утицај на вођењедржавне политике, ту нема никакве дилеме.Поставља се низ питања у вези са овом организа-цијом, од тога ко су њени чланови, какви су јојмотиви, какви су циљеви, за чије интересе све тораде, како се постаје члан те организације итд.

Ми за сада ниједан од тих одговоранемамо, осим што од те организације добијамокадрове у таласима да буду на државним јас-лама и што они имају обилату прилику дакреирају политику ове државе. Од 2000. годи-не нема ниједне Владе која није имала њихо-ве људе на важним позицијама, од министар-ских, преко директора јавних предузећа, држав-них секретара, директора владиних агенцијаитд. Занимљиво је што за неке од тих људиникад нисмо чули, никада о њима ништа нисмони прочитали, а одједном сазнамо да су то

СЕДАМ ЗАБЛУДА O EMIGRANTIMA ИЛИ -КАКО СРБИЈА ПЛАЋА АМЕРИЧКИ ЦЕХ

28 Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Sedam zabluda...

Није тачно. Управо супротно. У питању суу великом броју случајева припадници најбо-гатијих и привилегованих слојева сиријскогили ирачког друштва или бивши произвођачии трговци дрогом из Авганистана. Највећи деоњих има новца да без проблема покрије трош-кове пута дугачког хиљаде километара накојем треба платити, на почетку, професионалне,а касније аматерске кријумчаре људима(Организовани криминал у Србији и Мађарскојније биo спреман за ову навалу „клијентеле“ па упосао „ускачу“ почетници).

Како би она наша будала од полицајцамогао да им отме 2 хиљаде евра да их немају?Тврдим да су у просеку богатији од просечнихграђана Србије. Иначе не би могли да пређу путод Блиског истока до средње Европе све подми-ћујући чиновнике на границама или плаћајућирепрезентима организованог и неорганизованогкриминала услугу организације пута. Они који сустварно сиромашни остали су у избегличким кам-повима на граници Турске и Сирије јер не могуда плате превоз и мито.

Пета заблуда: Сви ће они брзо отићиодавде. Неће.

Сви они би да оду одавде али им ЕУ тонеће дозволити. Она планира да их комбина-цијом мађарског и бугарског зида, физичкесиле снага реда и слабости српске власти, којаје приморана да са радошћу прихвати идејуизградње тзв. прихватних центара у Србији,задржи код нас. Ко је од ЕУ чиновника пригово-рио Мађарској било шта озбиљно због изградњезида? Нико ништа. Пар неизбежних критика запонашање мимо европских вредности (више сени то не чује), а зид расте ли расте. ЕУ одговарада се проблем реши ван ње и колико год јемогуће о туђем трошку. Што се ЕУ тиче проблемтзв. емиграната ће се решавати до последњегквадратног метра Србије.

Шеста заблуда: Они иду преко Србијезато што је овде најкраћи пут до Европе.

То је тачно, али то није разлог. Па чимуђу у Бугарску већ су у ЕУ, а ту су кренули, зарније тако? Зашто онда иду у Србију? Иду овудазато што им у Бугарској, Румунији или Грчкојполиција пребија кости све по фермануМеркелове, а у Србији је то истим актом забра-њено. Нема смисла да нам Меркелова да дозволуда бијемо наше будуће сустанаре и комшије усистему логора који ће бити изграђени поСрбији.

Седма заблуда: Сви су они добри људикоји нам не желе зло већ желе само да прођу крозСрбију и да плате све рачуне за собом.

То је тачно све дотле док их комбинаци-јом метода о којима сам писао не задрже уСрбији. Е тада ћемо видети да ли су и колико судобри људи. Све дотле док верују да ће стићи уЕУ и остварити своју европску фантазију они ћебити питоми, кротки, безидејни и пропагандомслуђени као и просечан српски гласач. Кад схва-те да од тога нема ништа и да ће се у Србијизадржати трајно тада ће настати проблем. Првоће бити у шоку, па ће тај шок прећи у неверицу,

па у немоћни бес који ће искалити на слабе усвом најближем окружењу.

Затим ће почети да постављају питања.Где сам то ја? Одговор ће добити од припадникаНВО сектора који су тај дан на дежурству (задебелу девизну дневницу) у логору а који ћеимати припремљене флајере одштампане одевропских пара на арапском, персијском,паштунском, урдуу и другим језицима нашихнових суседа да им желе добродошлицу у њихо-вој новој домовини која се зове Србистан узизвињење што нису стигли да изграде џамије.Дотле нек се осећају слободни да тепихчић про-стру где хоће.

Домороцима је забрањено да кажу да имсмета. Затим ће поставити питање шта ја радимовде? Ово ће бити више реторичко питање јер ћењима бити савршено јасно да не раде ништа.Затим ће поставити по нас домороце најтежапитања, она у футуру: Од чега ћу да живим овде?Шта ћу да радим овде? Који посао је овде мој?Које имање је овде моје? Које жене су овде моје(ово питање иде обавезно у множини)? Које местоу овом друштву је моје? Које цркве овде ће битиџамије (и ово питање је обавезно у множини)?…

Шта мислите како ће у пракси изгледатитражење одговора на ова питања? Оставићу томашти читалаца и њиховој способности да себидочарају сцене из серије Walking Dead са српскимпејзажима у позадини.

Све у свему механизам којим су богатедржаве Западног света патентирале као реше-ње за проблем блажих облика миграција људи(трговине људима и кријумчарења људи)поново се користи код најтежег облика – новесеобе народа. Ове земље, које су на правцимамиграција земље коначног одредишта, покуша-вају да спонзорисањем правних, техничких,организационих и кадровских претпоставки заборбу са миграцијама у земљама транзитаизврше једну перфидну и дрску замену положаја.

Од земаља транзита (као што је Србија)покушавају да направе земље коначног одре-дишта и тако на њих пребаце терет који бииначе оне носиле. У исто време не одустају одпривилегија легалних миграција у којима засебе бирају најквалитетније људе. Није ни чудода се сви остали, који су по њиховим стандарди-ма људски шкарт, а таква је већина, тада обраћа-ју организованом криминалу за остварење својихЕУ маштарија.

Прво је спољна политика Запада униш-тавајући уређене и функционалне државеБлиског истока и северне Африке њихове гра-ђане претворила у бескућнике и подстакланову сеобу народа. Затим је унутрашња путемрестриктивне усељеничке политике ове људе јошједном ојадила усмеравајући њихове последњересурсе, оне које су успели да сачувају у мигра-цијама, према организованим кријумчаримаљуди.

И сад Србија треба да плати рачун зазлу намеру Американаца и Енглеза, немоћНемаца и Француза и глупост и слабостнапредњака. Што је много – много је.НСПМ, 25.8.2015. Бранислав Ристивојевић  

(Podvukla - Iskra)

5

Akademik Матија Бећковић

ПРОТЕСТЕ U CRNOJ GORI ТРЕБА СВИДА ПОДРжЕ

Црна Гора је земља без тајни. А данас је уњој највећа тајна оно што сви знају. И нико нијенаиван да је каже. А оно што ми знамо је ништа уодносу на оно што знају такозвани страни факто-ри који такву власт још подржавају, сматра ака-демик.

Црна Гора се одрекла себе а други ње.Неко је рекао да тако изгледа једно некад слав-но племе које је право с качамака скочило накокаин, наводи Матија Бећковић Ака де мик СА НУи књи жев ник.

Kо мен та ри шу ћи про те сте ис пред Скуп -шти не Цр не Го ре, у ин тре вјуу за „Дан” је оци је -нио „те шко зе мљи у ко јој се та кви ску по ви одр -жа ва ју и та кви за хтје ви по ста вља ју”.

● Ка ко оцје њу је те ак ту ел ну по ли тич ку идру штве ну зби љу Цр не Го ре, је ди не зе мље уЕвро пи у ко јој власт ни ка да ни је про ми је ње на наиз бо ри ма?

- Ни је про блем што се Цр на Го ра одво -ји ла од Ср би је, не го што се одво ји ла од се беса ме. И на том пу ту то ли ко од ма кла да је ви шени ко не мо же пре по зна ти. Ону бив шу не ко спо -ме не, ову са да шњу, као не што не до лич но - ни ко.Она се од ре кла се бе а дру ги ње. Не ко је ре као дата ко из гле да јед но не кад слав но пле ме ко је јепра во с ка ча ма ка ско чи ло на ко ка ин.

● Да ли по др жа ва те ак ту ел ну бор бу гра -ђа на Цр не Го ре и ди је ла опо зи ци је ко ји да но -ноћ ним оку пља њем ис пред згра де пар ла мен татра жи усло ве за пр ве по ште не из бо ре кроз ства -ра ње пре ла зне вла де?

- Те шко зе мљи у ко јој се та кви ску по виодр жа ва ју и та кви за хтје ви по ста вља ју. Би ло бипри род но да не ма ни ко га ко их не по др жа ва. Па,ипак, та квих ни је ма ло. Они су у двор ци ма, не маих под ша то ри ма.

Цр на Го ра је зе мља без тај ни. А да нас јеу њој нај ве ћа тај на оно што сви зна ју. И ни ко ни јена и ван да је ка же. А оно што ми зна мо је ни штау од но су на оно што зна ју та ко зва ни стра нифак то ри ко ји та кву власт још по др жа ва ју.

● На про те сти ма се по ја вио и ми тро по литАм фи ло хи је, због че га га је ре жим оп ту жио дара ди про тив др жа ве и да се ба ви по ли ти ком.

- Бо ље је про шао од Ње го ша, ко га и да -нас го не. Чи ни се ви ше не го икад. Да не го во ри -мо о цр но гор ским ми тро по ли ти ма ко ји су муне по сред но прет хо ди ли, Јо а ни ки ју Ли пов цу,ко га су стри је ља ли, или Ар се ни ју Бра два ре ви -ћу, ко га су др жа ли на ро би ји, или Да ни лу Дај -

ко ви ћу, је ди ног про тив ко га су ор га ни зо ва неде мон стра ци је у по сли је рат ној Цр ној Го ри. За -ко ном о сло бо ди вје ро и спо ви је сти по ку ша ва ју даоду зму цр кве и ма на сти ре, а цр ква све де на вјер -ску за јед ни цу.

- Ако не мо гу Све ти Са ва и Ње гош, он дане мо же ни пра во слав на цр ква и ћи ри ли ца,али мо же вјер ска за јед ни ца, цр но гор ски је зики ла ти ни ца иако на њи ма не по сто ји ни јед накњи га, та пи ја и кр ште ни ца. Бо ре се за Цр ну Го -ру а не ка жу да су цр но гор ски ми тро по ли ти би лиње ни др жав ни ци. И да су срп ска цр ква и ње невла ди ке би ле ње ни го спо да ри и твор ци те др жа -ве.

Цр на Го ра као тро јан ски коњ убор би про тив Ср би је

● Ве ћи на гра ђа на Цр не Го ре про ти ви сеула ску у НА ТО, али власт ту по ли ти ку упор но на -ме ће као спољ но по ли тич ки при о ри тет. Да ли, поВа шој оцје ни, од лу ку о то ме ипак тре ба пре пу -сти ти на ро ду на ре фе рен ду му, по себ но има ју ћи уви ду да је за исту ову власт 2006. тај об лик из ра -жа ва ња на род не во ље био вр ху нац де мо кра ти је?

- Чи ни се да та мо шњи вла сто др шцисва ки дан не пре кли њу и бо го ра де да у НА ТОуђе Цр на Го ра не го да се у НА ТО скло не они.НА ТО је у Цр ној Го ри и ни је тра жио њи хо вудо зво лу, али од ла же да при ми њих. По ми шљамда све те но во та ри је, ко је су у ства ри ста ри оку -па тор ски на ло зи - ни су из гла ве та мо шњих вла -сти. Не вје ру јем да их за ни ма ју ни Ње гош, ниСве ти Са ва, ни је зик ни пи смо, ни цр ква, нитра ди ци ја, ни Ко со во, ни Ру си ја. Али по сто јекан це ла ри је ко је то је ди но за ни ма и чи је на -ло ге ис пу ња ва ју због оп стан ка на вла сти. По туци је ну вла да ју а кад је у пи та њу власт, за ци је -ну не пи та ју. Те шко да је икад не ка до ма ћавласт бо ље за сту па ла ту ђе ин те ре се.

Цр на Го ра се у овом вре ме ну ука зу је каотро јан ски коњ за бор бу про тив Ср би је и Ср ба.Мно го си ро ти ње је на све при ста ло за рад бо -љег жи во та, а са да уви ђа да бо љег жи во та не -ма и да су се џа бе про да ли. Ср би у Цр ној Горису у овом ча су мо жда нај о бе спра вље ни ји на -род у Евро пи. По ри че се њи хо ва исто ри ја, по ни -шта ва ду хов ни иден ти тет, од ри че њи хо во по сто -ја ње. А чу до ко је је ме ђу свим тим чу де си манај ве ће је у то ме што вла сти у Ср би ји из ја вљу јуда од но си из ме ђу Ср би је и Цр не Го ре ни кад уисто ри ји ни су би ли бо љи. Оста вљам ва шим чи -та о ци ма да из те чи ње ни це са ми из во де за кључ -ке.

Dan, 9.10.2015. В. РА ДЕ НО ВИЋ(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Srbija je `odvratna`...

књижевну задругу, али има колико год датреба за Е-новине и ЛГБТ НВО?

И шта мислите, ко је бесрамно изјавио,уредник ког гласила и ког статуса когМинистарства културе и информисања -„Одвратан ми је, одвратан овај народ!”? Да лије то можда главни уредник Летописа Матицесрпска, за који изненада више нема пара убуџету државе Србије? Или је то можда из-јавио главни уредник Е-новина, за које се,одједном, налази новац у државном буџету?

Е па то Вам је слика и прилика несамо наше културне политике, већ и нашефактичке елите. Негуј снобовски елитизампрема свом друштву, према његовим аутен-тичним вредностима, према његовим истин-ским културним ствараоцима; говори о свомнароду као о „прљавом” и „лењом”, а оњеговој традицији као „ауторитарној” ичак „фашистичкој”; истовремено, негујлакејску сервилност према свему штодолази из Брисела или Вашингтона, премасваком тамошњем чиновнику или уметничкоммедиокритету, према сваком колонијалномили антисрпском интересу; и добићеш брзокакву лепу институционалну синекуру, каквонабрекло државно виме које ће те хранити adinifinitum.

Али, покажи само мало интереса заистинску баштину свог народа или зааутентичне ствараоце српске културе; сети седемократских традиција српског народа,његовог културног узлета 1903-1914, при-влачне снаге његових вредности која је усрпски културни корпус „усисала” једногАндрића, Куленовића, Попу или Кустурицу;покажи само мало разумевања за одржава-ње „изван тржишно-комерцијалних усло-ва” стогодишњих националних институци-ја, попут Летописа и СКЗ; „излани” се у некомдруштву да ти се допада проза ГоранаПетровића, Радована Белог Марковића, МићеДанојлића, или пак сликарство МилошаШобајића; и ти си институционално „мртав”за све пројекте, грантове и синекуре нашедржаве.

Да, наш суштински проблем је уелити колонијалног менталитета. И док тајпроблем не решимо, никакво „отварањепоглавља”, никаква „реформа институција именталитета” не може да овој земљи и овомнароду донесе ни најмањи добитак, ни уполитици, ни у економији, а нарочито не укултури.

NSPM, 5.10.2015. Слободан Антонић

Вучић: То што неко неподржава изборе ништане значи. Ако ја, преми-јер, дам оставку, избора

мора да буде- То да ли ће неко да подржава или не

подржава одржавање ванредних парламен-тарних избора не значи ништа јер ако ја, каопремијер, поднесем оставку, избора мора дабуде - рекао је Вучић новинарима у Јагодини,упитан да прокоментарише став председни-ка Србије Томислава Николића, који сматрада избори сада нису потребни.

Вучић је рекао да Николић, као илидер социјалиста и потпредседник владеИвица Дачић могу да имају своје ставове,али да би волео да су му то рекли у четириока, а не по новинама.

Премијер је рекао данас и да ће, какосад ствари стоје, на дневном реду Извршногсавета Унеско бити учлањење Косова у тумеђународну организацију.

- У сталној конференцији Унескошансе нису велике, али их има, борићемо седо последње капи зноја и нећемо крити својеразочарање понашањем наших великих при-јатеља. Mи никоме ништа не отимамо, а намато ни Турци нису успели вековима да отму.Тиме сам вам све рекао - рекао је Вучић.

- За Дачића знам од раније, добро једа сад знамо и да смо видели, а ВладуСрбије водим ја и моја је обавеза да радимвредно, напорно и тешко. Ако је то немогу-ће и стално се постављају бесмислене при-медбе, поставља се питање како даље -рекао је Вучић.

Вучић је рекао да, са друге стране,постоји објективан проблем, зато што бирасписивање избора за пет до шест месеципомерило важна питања на које је потребнодати одговор, укључујући реформуСрбијагаса, предузећа у реструктурирању...

- Имамо снажне разлоге и за и против,руководићу се државним интересима, а непартијским. Да се руководим партијскиминтересима СНС, избори би били одмах, јерје СНС на историјском максимуму, али то месигурно неће руководити, већ интерес држа-ве - рекао је Вучић.

12.10. 2015. Tanjug

294

Микица Илић (1972) из Сремске Митровице,аутор је романа, збирки прича, есеја, радио драмаитд. Његов најновији роман, Освит дана осмог(2015),1 описује догађаје у Србији и Југославији уПрвом и Другом светском рату, као и у послерат-ном добу. Аутор пише о доживљајима учесника утим историјским догађајима, нарочито кроз шта сусве пролазили српски карактери романа. Илић неприказује то као историчар, мада се цела радњазаснива на историјским чињеницама, већ на умет-ничи начин, што чини роман једним од важнихдела у савременој српској књижевности.

Главни карактер романа, Лазар, сада у ста-рим годинама, прича о својим доживљајима у важ-ним периодима српске историје. О Другом свет-ском рату, у коме се Лазар борио, он прича озаробљеничким логорима, организованим саредовним црквеним службама, и како су се зароб-љеници понашали једни према другима, подељенина ројалисте и комунисте. Помиње и изасланикевладе Милана Недића и официре Српског добро-вољачког корпуса, позивајући их да се врате уСрбију и помогну у борби против комуниста. Прикрају рата Лазар описује страхотно савезничкобомбардовање заробљеничког логора уОснабрику, што је имало као последице великиброј изгорелих и још више рањених. После ратастрадали су краљевски официри, припаднициНедићеве Државне страже, добровољци, Дражинии остали четници и други.

Поред општих примедби на овај роман,главна тема овде је доба после доласка комунистана власт. У самом почетку Лазар упоређује ново сапредратним добом и тврди да је комунистичкавласт гора. У њој он наводи многе недаће инемаштине. Уместо слободе, правде, поштења,самилости и осталог он налази да је сада свесупротно од старог стања. Најгори је откупни дуг ужиту, месу и вуни, за шта су сеоски домаћини билизадужени, али су кажњавани ако нису хтели илиимали да отплате задужење: ''Видех двојицу 'дру-гова' како на правди Бога туку старицу Стојанкузбог петнаест клипова кукуруза, сакривених подстрехом вајата. Тукли су је кундацима, крвнички,стиснутих зуба и закрвављених, ситних очијупуних злобе. Старица се увијала, стењала и сакри-вала забрађену, ситну главу међу смежуране,бледе шаке, премрежене плавичастим венама. Сасваким новим ударцем њене прозирне, меке рукеје шкропила црвена лепљива течност. Стењала јетихо, непрекидано, немоћна да се људски проде-ре и завапи. Њен плач је био немушт, без суза,помирен са злехудом судбином... Кад је видела даскривам поглед, старица ми рече: 'Боље је, синко,кад те туђин бије, лакше се подноси, а и мањеболи'.''(38) Лазар даље прича: ''Ноћу припити 'дру-гови повереници', заједно са народном милици-јом, преврћу кућу и односе девојачке спреме уме-сто кукуруза и вуне, па, касније, када их пријаве,добију разбијену главу и сломљена ребра, а акти-виста партијски укор... па унапређење... Научишељуди да може да буде оно што никада пре било

није.''(39) ''Срећни су били сељаци које су ухапси-ли са налогом и спровели у варош, у затвор, јерхапшења од стране локалних кабадахија, која сусе завршавала по јаругама и шумарцима, сломље-них ребара и разбијених зуба, постадоше свакод-невица.''(21)

Нису страдали само сељаци. Лазар споми-ње и Голи оток, ''чије име нико није спомињао,попут злоћудне болести,'' где су страдали и оникомунисти у које је партија посумњала да су скре-нули с пута.(23) Људи су патили и од глади:''Заједно су гладовали предратна сиротиња ипредратне газде. Нове власти као да су се радова-ле свеопштем гладовању, сматрајући да се 'новодоба' и 'нови човек' рађају кроз катарзу глади инемаштине. Једнакост у беди била је важнија одсвега.''(52)

Судије и судство такође су унесрећилиљуде. Слушалац (аутор) тумачи Лазареве речи осудији: ''Са лица му се чита да би био најсрећнијида смо сада у шуми, јер би тада његова неизрече-на пресуда одмах постала извршна... Он је и тужи-лац и судија и бранилац, он је 'господ бог', а мисмо 'пали анђели' којима нема повратка у рај...Свако може да те пљује, понижава и опада, а тинемаш право да будеш невин. Твоју кривицу никоне доводи у питање, јер је суђење ту само каопредстава, као катарза, као забава за прости пук. Иједино тад можеш потпуно да схватиш велике,страшне речи из Књиге над књигама: 'Не суди дати не буде суђено!'(54-55)

И даље: ''Отимачина која је наступила услободи, превазишла је све пређашње. У новојдржави се пљачкало законски, без бојазни и усте-зања.''(68) Дозволили су да криминалци организу-ју црну берзу: ''Црна берза је функционисала бес-прекорно, спајајући својим лепљивим пипцимамучитеље са жртвама, јер се, захваљујући америч-кој роби из пакета Црвеног крста трговало у обасмера.''(58)

Има још пуно таквих детаља, на пример оновом животу за Лазара и друге повратнике иззаробљеништва. Толико много, да Лазар закључу-је: ''За њега је рат био заувек изгубљен и његовпораз није могао да донесе победу.''(88) Као нај-бољи пример он наводи старца који који тражи иналази изгубљеног сина на завејаном сремскомфронту. И војника из Недићеве страже пред стре-љање у Кочевју, где његова сестра у партизанскојуниформи не препознаје брата. Читање овог рома-на води једином закључку, често помињаном уроману, да је све било горе него под окупацијом.

Освит дана осмог је вредан доприноссрпској књижевности. После деценија комуни-стичког хвалисања, овде се говори јасно у чему јеистина. Роман заслужује пажњу читалаца жељнихправде и истине.

Васа Михаиловић

1 Микица Илић, Освит дана осмог (Београд:Лаћарак, 2015), 118 стр. Бројеви страница цитатаназначени су у тексту.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (185)

МИКИЦА ИЛИЋ, ОСВИТ ДАНА ОСМОГ

Iskra 1. novembar 2015. Iskra 1. novembar 2015.

Протојереј ставрофор Миленко Зебић umroje u Бirmingamu, Engleska, 29. septembra 2015.

Oтац Milenko родио се 27. јануара 1926.године у Бјеловару од оца Душана, индустријал-ца и мајке Драгице, домаћице. Основну школузавршио је у Бјеловару, а другу мушку гимназију уБеограду, заједно са Властимиром и Михајломсиновима касије хиротонисаног патријархаГермана. U gimnaziji je postao Ëlan omladinskeorganizacije JNP Zbor - „Beli orlovi”. PoslenemaËkog napada na Sovjetski Savez i ustankanaπih komunista u okupiranoj Srbiji, 1941, stupio jeu Srpske dobrovoqce, kasniji SDK, i sa wimauËestvovao u svim borbama svojih jedinica protivpartizana, kako u Srbiji tako i posle povlaËewa uSloveniji. Na kraju rata i prelaska nacionalnihsnaga u Italiju, æivi sa ostalim dobrovoqcima uvojno-izbegliËkim logorima Forli i Eboli. IstiËese svojom radinoπÊu i borbenoπÊu. Kao dobarsluhista, vredan je Ëlan crkvenih horova. Poslemira sa Italijom, „saveznci”, aprila 1947, seleveliki logor svih nacionalnih snaga Eboli, u bri-tansku zonu okupirane NemaËke i raseqavaju u viπemawih logora. U NemaËkoj упознаје будућу супругуОлгу Павловну.

Po dobijawu civilnog statusa „raseqenoglica”, Englezi prvi poËiwu sa regrutovawem rad-nika za svoju ratom unazaenu i osiromaπenuindustriju, meu wima i Milenka, sa mnoπtvomdrugih dobrovoqaca. Program regrutacije ima jezvuËno ime „Evropski dobrovoqni radnici” (EVW),a u stvari bio obavezan trogodiπwi rad nanajteæim poslovima, za koje je bilo teπko naÊidomaÊe radnike. Milenku je dodeqen posao u rud-niku soli, SandbaË, gde je svakodnevno lopatao so uvagone. Tu mu se - po dogovoru iz NemaËke -pridruæila Олгa Павловнa. VenËali su se 1948.1. августа 1949. из љубави Олге и Миленка рађа сепрво кћер Радмила, а 25. јануара 1951. годинедобијају сина Александра.

Mиленко је радио у руднику, али својеслободно време посветио је музици, crkvi и фор-мирању српских заједница на северу Енглеске,где је био од велике помоћи проти др ДимитријуНајдановићу. На позив проте РадованаМиљковићa, Миленко долази у Бирмингам и туостаје до своје кончине. Прота Радован је имаовелико поверење у Миленка i wegovu crkvenost.Године 1958. рукоположен је у свештенички чин иту почиње wegova права мисионарска делатност.Оснивање мешовитог хора сачињеног од свихнација који су живели у Енглеској, формирањезаједнице англо-православаца, богослужења наразличитим језицима руском, грчком, бугарском;за све оне који су били жедни вере, отворио јесвоје срце.

Godine 1963. прота Миленко заједно саверним народом купује парче земље од породицеКадбери и ту се рађа невероватна идеја, почиње

изградња велелепне светиње храма Светог кнезаЛазара, гради се бирмингамска Лазарица. Радовина изградњи храма почели су 1965, а храм је осве-ћен 1968. године. Архитекта храма је ДрагомирТадић, иконостас је израдио Зарић а осликавањеје било поверено Душану Михајловићу. Зидањехрама је било под покровитељством и благосло-вом Патријарха српског Германа, с обзиром датада није била формирана западно-европскаепархија храм Светог кнеза Лазара је проглашенод стране Патријарха Германа за ставропигијалнуцркву. Сaв materijal za zidawe - мермер, стубови,розете прозори све то је донето из Србије. Mеђувеликим ктиторима и приложницима треба напо-менути кума цркве Драгана Лукића, сер АдријанаКадберија и сер Алфреда Овена, kao i bivπesrpske dobrovoqce u celini.

Године 1990. бирмингамска Лазарица начелу са оцем Миленком добија предиван конаксветог кнеза Лазара и кулу свете Евгеније са капе-лом посвећеној овој дивној светитељки. ПротаМиленко је одликован свим црквеним одликова-њима по својој заслузи од плавог појаса донапрсног крста. На предлог патријарха Германаодликован је орденом Светог Саве првог степена,а на 40. годишњицу подизања храма награђен јеКарађорђевом звездом првог степена од странепрестолонаследника Александра Карађорђевића.

Прота Миленко је оснивач Лазарице преса,штампарије која је у тешко време за српскинарод, време комунизма и безверја објављиваладела светог владике Николаја Велимировића наенглеском језику и то четири књиге ПРОЛОГА идве књиге ХОМИЛИЈА да се и енглеска популаци-ја упозна са православљем и житијима светихБожијих угодника. Године 1992. на парохији бир-мигамској долази отац Александар Зебић, синпроте Миленка, а прота наставља да обавља дуж-ност старешине цркве Лазарице и дужност архи-јерејског заменика за Велику Британију иСкандинавију, по благослову новоизабраног епи-скопа Доситеја. Ову дужност је прота честитообављао све до 2010. године када је због здрав-ствених разлога морао да се повуче. Својим усну-ћем у Господу прота је оставио протиницу Олгу,сина оца Александара, кћер Радмилу и унучадЛару, Ану, Филипа и Данијела. Парохијани бирми-гамске парохије, а и свештеници drugih енгле-ских парохија, памтиће проту Миленка као изу-зетно доброг и марљивог свештеника, понекадстрогог али правичног i достојног свога имена ичина. (Gorwi deo o crkvenoj delatnosti proteMilenka, prenet je uglavnom iz nekrologabirmingamskog paroha, prote Nenada PopoviÊa).

Iskreno sauËeπÊe oæaloπÊenoj porodici.Naπem drugu i bivπem dobrovoqcu, pokojnom protio. Milenku, slava i hvala. Molimo se vaskrslomGospodu da mu podari veËan æivot u CarstvuHristovom!

Iskra

330

Има ли у Србији елите? Увек постоји елита уфункционалном смислу. То су они који држекључне положаје у политици, економији икултури - људи на врху друштва.

Али, постоји и други, нормативнипојам елите, по коме у елиту спадају најбо-љи у својим професијама, при чему они -да би били елита, а не само добри стручња-ци - морају да буду морални и сазнајни врхзаједнице. То значи да ти људи морајуозбиљно да брину о својој заједници. Прво,да добро разумеју свет у коме живе, како неби донели погрешне одлуке, важне за суд-бину своје заједнице. И друго, да будуспремни да се ангажују - да не кажем да сежртвују - како би унапредили заједницу докоје им је стало.

Невоља са српским друштвом је, помишљењу многих, а и ја бих се са тим сложио,постојање знатног раскорака између такосхваћене нормативне елите, и оне фактич-ке, функционалне елите која управљаСрбијом. Овдашња фактичка елита, наиме -политичка, економска и културна, великимделом заправо је колонијална. Она слабоприкрива да презире свој народ и да радоучествује у његовом оробљавању и екс-плоатацији.

За мене је карактеристичан случајдиректорке Културног центра Београда којаје, пошто је смењена са функције, за„Слободну Европу” водила дневник у коме је,као реакцију на своју смену, записала рече-ницу која дословце гласи: „Колико је оваземља одвратна”!

Пазите, реч је о особи која припадафункционалној елити Србије, пошто обављаврло важну јавну дужност за српску културу.Она је на ту функцију дошла на основуједне политичке констелације. Када се таконстелација променила, она је без тог поло-жаја остала. И сада она, као дужносник јед-ног народа, једне земље, као неко ко јерасполагао буџетом од стотина хиљадаевра добијеног од пореза који је убиран одтог истог народа и од те исте земље, дајеизјаву за радио станицу коју је основала ифинансира влада једне друге земље - и то,пазите, оне која је данас, за сваког ко имамакар елементарног знања и морала, цен-

тар светског система доминације и екс-плоатације. И у тој изјави каже оно штозаправо стварно мисли и осећа - не самоона, већ највећи део те београдске, кру-годвојкашке елите, која мисли да је рођеназа то да је овај народ плаћа, а она да га јаше,грди и презире: „Колико је ова земљаодвратна!”

Ето то Вам је истинска несрећа овогдруштва: да њим управља елита која га сесуштински гади, и која га, зато, са радошћумрцвари и експлоатише!

Наша политичка и економска елитаима, наравно, нешто већу самоконтролу однаречене директорке. Она се чува да кажеоно што збиља мисли, а што је нашој дирек-торки, у тренутку повређене сујете, простоизлетело. Али, свака пажљивија анализаполитичког дискурса фактичке елитесрпског друштва јамачно би показала да иона мисли исто што што и госпођа дирек-торка: „Колико је ова земља одвратна!”

Наравно, и они који су се заклињали уовај народ такође су умели, у протеклимдеценијама, и те како да га оробљавају имрцваре. Али, код њих је раскорак измеђуречи и дела макар био белодан, па сте увекмогли да их осудите пред заједницом.

Али, овај доминантни, аутошовини-стички менталитет наше фактичке елитемного је погубнији него лицемерје ранијихкултур-патриота и полит-патриота. Овисадашњи се, наиме, утркују ко ће се маће-хинскије односити према сопственој за-једници, и ко ће бити услужнији према сва-ком страном интересу - политичком, еко-номском и културном, ма колико он био науштрб истинских интереса овог народа.

Шта мислите, у чијем је интересу да себрој ђака по наставнику у Србији одређујепрема нормама Светске банке, а не преманормама ефикасног и темељног образовања?У чијем је интересу да наша законска регу-латива фактички фаворизује издавачеуџбеника у страном власништву, и, истотако, електронске и штампане медије којеконтролишу странци? У чијем је интересу дадржава Србија одједном више „нема пара”за Летопис Матице српске или Српску

Naπoj eliti kolonijalnog mentaliteta...

SRBIJA JE „ODVRATNA” ZEMQA- A NAROD „PRQAV” I „LEW”

+ ПРОТОЈЕРЕЈ МИЛЕНКО ЗЕБИЋ

2

Opπtenarodnim stvaralaπtvom...

makijavelistiËku politiku, odnosno jednopriËali a drugo radili i sebi to upisivali uvrlinu, ne ynaËi da slogan nije ispravan.

Wega potvruje i rayrauje jedan proglas,koji je nedavno jedna druga politiËka partija (kojaje bila u vlasti sa prethodnom) poslala kaopismo odreenim strukovnim udruæewima.NaveπÊu jedan mawi deo tog pisma/proglas:

„Uvereni smo da je jedini put ya oydrav-qewe naπe dræave u tome da odluËujuÊu reË udefinisawu programa mera ya iylayak iy kriyeimaju oni koji rade i dokayali su se u svimsferama postojawa dræavnog organiyma.”

Ova dva citata, odnosno slogan i citatkoji sam naveo, da Ëak i oni protiv kojih je„osnovni yakon Otaxbine” direktno usmeren,uviaju neophodnost primene ovog yakona. Kad tokaæu qudi iy partija, onda mi tome nemamo πtada dodamo ili oduymemo.

Samo, se postavqa pitawe da li to parti-je, odnosno bilo koja partija, Ëak i najdobro-namernija moæe da sprovode u delo. Pitawe jenaravno retorsko a odgovor negativan. Partija jepo svojoj suπtini, po svojoj prirodi ybirniinteres liËnih interesa jedne grupe qudi -dakle KLAN. Klanovska politika po definicijionemoguÊava opπtenarodnu politiku koja jedinomoæe da iyrayi narodnu samoupravu. Samo naosnovu prirodne podele rada mogu se dobitistvarni narodni predstavnici. Partijske podelesu veπtaËke i stvaraju „politiku naπih qudi”,koja i dovodi do situacije „sjaπi kurta da uyjaπemurta”.

Da bi se vodila opπtenarodna politikakoja yahvata celokupni narod kao osnovna pret-postavka jeste promena vladajuÊeg duha. DuhsebiËnosti, materijaliyma i individualiymamora da bude yamewen duhom sabornosti kojiuvia neminovnost organske stvarnosti æivognarodnog biÊa i neophodnost wegovog ostvarewa.

Samo tako, preobraæen, sa vraÊenomverom u ideale, koji su od vajkada bili naπi sve-tionici, naπ narod Êe dobiti samopuydaweneophodno ya upravqawem sopstvenom sudbinom.Taka Êemo steÊi odgovornost ya sopstveno posto-jawe.

Srbija Nenad AdamoviÊ

Амбасада САД: Провокативанприступ затвара путеве сарадње

Америчка амбасада у Београду позвала једанас све стране да се у дијалогу Београда иПриштине усредсреде на суштину спорних пита-ња, као што су настојања Косова да се придружиUNESKO, избегавајући при том провокативанприступ који затвара путеве сарадње.

Како се наводи у саопштењу, СједињенеДржаве снажно подржавају аспирације Србије дасе придружи Европској унији.

„Ми поздрављамо посвећеностПредседника Владе (Александра) Вучића да сеовим путем настави, а коју је изразио токомсастанка са шефом Делегације ЕУ и амбасадори-ма Квинте”, наводи Амбасада САД.

Такође, истиче се да САД „као једна одстрана која подржава Србију у овом процесу,разуме напоран рад на спровођењу тешкихреформи које су неопходне да се постигне овајциљ”.

„Сједињене Државе такође подржавајудијалог Србије са Косовом. Овај процес укључујесложена и тешка питања о којима је постигнутзначајан напредак...

Сједињене Државе ће наставити да радеса Србијом како би се остварила њена будућносту Европској унији и како би се подржали мир истабилност у региону, закључено је у саопштењу..(Tanjug, 16.10.2015.).

Амбасадор напустио proslavuSNS-a док је говорио Кустурица

Амбасадор Велике Британије у СрбијиДенис Киф напустио је данас салу у "Сава центру"у Београду, током обежавања седам година одоснивања Српске напредне странке (СНС), у тре-нутку док је за говорницом био прослављенисрпски режисер Емир Кустурица.

Киф је салу напустио у тренутку када јеКустурица рекао да није случајно то што јеСрбији баш Британац донео вест да улазак у ЕУзначи признавање Косова, односно да није чудошто Србији ултиматум доносе Британци, јер су тои раније радили.

Послије интервенције чланова СНС-а,британски амбасадор се вратио у салу, пише"Спутњик".

На почетку прославе, руски амбасадор уСрбији, Александар Чепурин дочекан је у салиовацијама, апалуз је трајао више од минут, асрдачно је поздрављен и кинески амбасадор ЛиМанчанг. На крају прославе, Александар Вучићпозвао је окупљене да све амбасадоре у салипоздраве великим аплаузом.

Главни и одговорни уредник листа"Данас" Зоран Пановић је, коментаришући изла-зак британског амбасадора из сале, за РТС оце-нио да је "све то део велике представе Вучићеве".

- Вучић је сигурно знао шта ће рећиКустурица. Кустурица сигурно није могао даодржи проевропски говор „Представа где су свина неки начин задовољни". (Srna. 17.10.2015).

Iskra 1. novembar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LISTAdministracija i Uredniπtvo IskraPeriodical (Publisher) - 17 HarvelinPark, Todmorden, Lancs OL14 6HX,England.- E-mail: vdlj@talktalk.net -

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objav-ljeni sa inicijalima ili punim imenomautora, ne predstavljaju obavezno

IZ SADRÆAJA

„Srbija je odvratna zemqa”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Proteste u Crnoj Gori treba svi da podræe. . . . . . . . . 5

Negativne posledice vezivawa za EU. . . . . . . . . . . . . . 7

Putin u UN: ISIS nisu glupqi od vas. . . . . . . . . . . . . . 9

Ruska ideja 21. veka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

SAD pokrenuo seobu migranata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Uniπtewe Rusije - ciq Vaπingtona. . . . . . . . . . . . . . . 21

AleksijeviË - Nobel sa antiruskim ukusom. . . . . . . . . 25

Sedam zabluda o emigrantima - Srbija plaÊa ceh. . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKREOni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara

1998. do danas; takoe i sve broje za prve Ëetiri godine Iskre 1949, 1950, 1951. i 1952, kao i drugu srodnu lite-raturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. novembar 2015.

miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed byArtprintmedia doo, Novi Sad, Serbia. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom)£16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 30). Avionskom poπtom godiπ-nja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, NoviZeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za„Iskra Periodical“ slati na adresu poverenika za Englesku.Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.

53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris,Vic,3146 — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX(˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, KeatingCresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58,rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris. - NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤,Mendelssohnstrasse 6060325 Frankfurt am Main

Saudijski kraq poklawa EU 200 novih xamijaСаудијски монарх најављује да ће Европи поклонити 200 нових џамија. Док још имамо времена,

то би требалo да схватимо као опасну претњу.Чињеница да Саудијска Арабија, једнако као и богати Емирати у Персијском заливу, ни у сну не

намерава да подари азил муслиманској браћи и сестрама из Сирије или Ирака, врло је интересантна заЕвропу. То је информативно користан, иако у оперативном смислу мало релевантан елемент за решавање акту-елне миграционе кризе.

Напротив, у скорој будућности се као много важнији може показати поклон који је 79-годишњи сау-дијски краљ Салман ибн Абд ел Азиз ел Сауд најавио као свој знак солидарности са избеглицама. За стотинехиљада муслимана који се ових дана и недеља уливају у Немачку, саудијски монарх би великодушно ина хо-рук хтео да подигне 200 нових џамија између Фленсбурга и Пасауа. Није искључено да краљ има сли-чан план и за Аустрију, да и нас интегрише у такву врсту спиритуалног Маршаловог плана на саудијскиначин.

То треба разумети тако јасно како је и изворно изречено: Као отворено опасну претњу. Јер, где год јеСаудијска Арабија ван својих граница финансирала подизање џамија, од Балија до Босне, свуда се унаставку развијала посебно радикална врста ислама, коју су ширили изразито радикални проповедни-ци.

У Сарајеву је, на пример, 2000. године парама из Ријада подигнута највећа џамија у јужнојЕвропи. Од момента изградње, она континуирано делује као тврђава босанске вахабитске сцене и нај-важнији центар регрутације Исламске државе на Балкану. У селу Горња Маоча, још једној вахабитскојтврђави у Босни, животни услови већ сада имају више сличности са онима на територији под контроломИсламске државе него онима у Европи. Жене су тамо створења нижег реда – а то је Босна, Европа.

Да тих нових 200 џамија у срцу Европе не могу бити од велике помоћи да се новим Европљанимакоје смо добили са Блиског истока брзо пренесу западне вредности, разуме се само по себи. Тешко да ћеих оне учинити сензибилнима за друштвене детаље као што су једнаки положај жене и мушкарца, поштовањелибералног принципа сексуалне оријентације, или одвајање религије и државе.

Уместо тога, оне ће се, по убрзаном поступку, развити у магнете за хиљаде младих мушкараца којесада поздрављамо срдачним натписима "Refugees welcome".

Колико миграната зна да чита и пише? Пођимо од претпоставке да разумеју гест добродошлице. Но,свеједно остаје питање колико њих то уопште може да прочита. Према неформалним проценама хумани-тарних организација, придошлице су у великом броју аналфабети – чак до 50 одсто младихАвганистанаца у Аустрији, до 20 процената оних који тврде да су из Сирије.

Није на одмет напоменути да је у Сирији пре рата функционисао добро организовани школски систем,па је због тога тамо релативно мало аналфабета и више образованих у односу на друге земље порекла.

Ко не зна да чита и пише има тачно нула шанси да овде дође до неког посла. Због тога се можеочекивати да ће добар број младих мушкараца, оних који су тренутно тако "welcome", у неколико следећихгодина доћи у фазу горког разочарања.

То је онда егзистенцијални моменат за 200 саудијских џамија! Тог тренутка оне би се с персона-лом и идеологијом нашле при руци тим љутитим младим људима, да их приведу правој вери, да импомогну да артикулишу своје незадовољство. Најкасније тада, имамо заиста велики проблем. И не, не морасе бити параноичан.

Политичар Слободарске партије Аустрије или члан Пегиде приметио би какве смернице развоја се тре-нутно постављају. Може нам се догодити управо оно што је јеврејски мађарски писац и нобеловац ИмреКертеш недавно написао: "Због свог либерализма, који се показао као инфантилан и аутодеструктиван,Европа би ускоро могла пропасти. Својевремено је Европа произвела Хитлера, и одонда се чини као да је одсрамоте изгубила главу за све рационалне аргументе. Широм смо отворили врата исламу... То се увекзавршава на исти начин: Једна цивилизација постиже стадијум презрелости, где не само да више неможе да брани, већ из неког наизглед несхватљивог разлога још одгаја и храни властитогнепријатеља који ће јој задати одлучујући ударац". (Имре Кертеш, "Последња мисао"). Немачка иАустрија управо покушавају да докажу да то није тако. Канцеларка полетно тврди: "Ма, ми то може-мо!".

Die Presse, 11.9.2015. Christian Ortner(Podvukla - Iskra) Превела Весна Кнежевић

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. novembar 2015.

OP©TENARODNIM STVARALA©TVOM - PROTIV JALOVOG STRAN»AREWA

Nedavno je jedan tekst objavqen na liËnomblogu, autorovog poynanika iyayvao mnoπtvoreakcija ne samo na „patriotskoj blogosferi”kojoj je namewen veÊ i u toj opciji nenaklowenimnovinarskim udruæewima i glasilima. „Iy drugogtabora” su Ëak priyivali represivni aparat, dase pokrene i yaπtiti nam milu i dragu qudsko-pravaπku æabokreËinu.

Ne Ëudi brojnost ovih reakcija jer i samnaslov je veoma intrigantan: „Samo snajper Srbijuspaπava”. Naravno, misli se kao politiËkoreπewe.

Ovom prilikom ne bih ulayio u raskoq-nikovske dileme, koje ni sam autor ne pomiwe,niti sebe preporuËava kao Ëoveka oπtrog oka isigurne ruke. Shvatam ovakav poyiv kao metafo-riËki krik oËajnika, koji vidi da se survavamo upropast a reπewa nema. „To je jedina oybiqnapolitiËka koncepcija”, prokomentarisao je ovajtekst/sluËaj, jedan moj prijateq.

Da li je baπ tako, jesmo li sve probali, dali smo iscrpeli sve politiËke opcije pa nam sadostaje samo „snajper”, odnosno politiËkinihiliyam, koji nema alternativu? Probali smosve osim da sudbinu uymemo u svoje ruke. Navlasti su se iyreali i kurta i murta, ali nismoimali narodnu vlast.

Kako Êemo je imati kad se i nismo boriliya narodnu samoupravu, koja bi bila iyraysamosvojnosti i samovlastnosti. RiyikujuÊi daispadnem naivan kayaÊu da postoji oybiqnapolitiËka opcija pre „snajpera” i da se ona yovenarodna samouprava.

Narodna samouprava ima dve dimenyije:horiyontalnu i vertikalnu. Horiyontalna dimen-yija predstavqa prostirawe vlasti na odreenojteritoriji a vertikalna naËin upravqawanajviπim dræavnim organom narodnim pred-stavniπtvom - skupπtinom ili saborom.

Ostvarivawe narodne samouprave nijepitawe decentraliyacije dræavne uprave veÊmoguÊnosti da qudi sa odreene teritorije uymustvarno uËeπËe u odluËivawu koja se tiËuwihovih æivota, a ne da budu „topovsko meso”prediybornih kampawa. To bi se moglo ostvaritikada bismo stvarno imali opπtine u pravom

АМЕРИКА ЈЕ ОКРЕНУЛА ЛЕЂАХРИШЋАНСТВУ

САД и Католичка црква победиле СССР, асада уступају место руском православљу

Током 50-зтих година прошлог векапостојала су два стуба светског антикомуни-стичког покрета - Двајт Дејвид Ајзенхауер уАмерици и поглавар Римско-католичке црквеПапа Пије XII. Током 80-тих, последње деце-није Хладног рата, заменили су их РоналдРеган и папа Јован Павле II.

Када је Франциско ових дана стигао уВашингтон, вероватно је приметио да се нашаземља разликује од Америке из временаАјзенхауера или Регана. У Америци 2015.доминирају хомосексуализам, абортуси иистополни бракови - срамни преступи запедесете и смртни грехови у катехези ПијаXII постали су уставна права. Те вредностиодређују политику Барака Обаме, а нашичиновници бране та уверења у УН.

Ево шта ми проповедамо свету. Оношто су Американци раније називали падоми декаденцијом, Обамине САД називајупрогресом. И усред тог пира гласно про-слављају победе наш потпредседник католикЏо Бајден, а заједно с њим и лидерДемократске партије Ненси Пелоси.

После Ајзенхауеровог одласка,хришћанство и вера су отргнути из аме-ричког друштвеног живота. Библија,молитва, хришћанска уметност, књиге исимболи забрањени су у државним школа-ма, као што су били забрањени на Куби кадаје Фидел Кастро дошао на власт. Наша веране може да се предаје нашој деци. Америкаје - данас другачија земља, ми смо светов-на и постхришћанска нација која се налазина путу одбацивања вере.

Иронијом судбине, Владимир Путиннастоји да обнови православље као основуморала и права у Русији. А у The Wall StreetJournal већ читамо да Си Ђинпинг покушавада другове поново врати под окриље кон-фучијанства. Свет се променио. Чини се да

свака цивилизација признаје да је веранеопходна Западу који је изгубио веру иумире.

Наслов у чланку The New York Timesреторички поставља питање: „Губе ли запад-не вредности своју владавину?”. Аутор текс-та, Стивен Ерлангер пише: „У свом одустаја-њу од западних либералних вредности -сексуалне равноправности и избора - кон-зервативна Русија налази додирне тачке саверским учењима ислама, Ватикана, проте-станата и ортодоксних Јевреја”.

Ипак, то што Ерлангер приписује „кон-зервативној Русији”, то је већ било у Америци,али 1955, а нема га сада. Поставља се питање:мења ли се морал истине?

Ето, световна Америка, која се осло-бађа од хришћанства, сада проповеда новојеванђеље у свету, говори: либералнадемократија је спас за човечанство.Католичка црква се такође суочава са свевећом кризом морала. У време Пија XII иЈована Павла II, Црква је учила да су десетзаповести и Проповед на Гори вечни.

Ова двојица папа такође су учили да јебрак нераскидив, да је хомосексуалностнеприродна и аморална, да је абортус уби-ство невиног нерођеног детета. Без обзира нато, унутар Ватикана редовно се одржавајурасправе о томе шта да се промени у Црквида постане привлачна за оне који су одба-цили веру.

Током последње две године уВатикану се дешава морална пометња. Значили све ово да Америка и Католичка црква -пошто су победиле у идеолошком рату саСССР који је трајао 70 година - сада дожив-љавају пораз и раскол?

Да, значи, и ми сада наше место усту-памо Русији.

Факти, 26. 9. 2015. Patrik Bjukenen(Podvukla - Iskra)

Превела Ксенија Трајковић

1254

ynaËewu te reËi. Opπtina to je organiyacija ukojoj jedna yajednica reπava stvari od opπtegynaËaja. Ovo πto mi danas nayivamo opπtinom jeokrug oko jednog, uglavnom, veÊeg grada u kojem sepojam yajednice potpuno iygubio ili jeobesmiπqen u okviru mesnih yajednica, kojeingerencije imaju kolkio i dobrovoqna vatrogas-na druπtva.

Iygubili smo seosku opπtinu, a gradovikoji su opπtinski centri su suviπe veliki da bise uoËavala veya iymeu vlasti i konkretnogæivota i realnih potreba. Yato su naπe „lokalnesamouprave” yatrpane LAP-ovima, „lokalnimakcionim planovima”, koji podseÊajau nanekadaπwe petoletke, jer su u svojoj suπtinimrtva slova na papiru. U takvoj situacijipotemkinovih sela od samoprave najboqe plivajuprofesionalni politiËari, koji bey iËije kont-role nesmetano krËme lokalni buxet i sredstvajavnih i komunalnih preduyeÊa.

Drugi joπ vaæniji aspekt narodne samo-uprave jeste naËin birawa narodnih predstavni-ka. Ovaj aspekt je vaæniji iy prostog rayloga, jerse na taj naËin narodna samouprava prostire nacelu dræavu, koja tako postaje stvarni servisnarodnih interesa, πto, vaqda i jeste smisaodemokratije. Sadaπwa dræavna uprava je servispolitiËkih partija. Pojavila se ideja da brojposlanika treba sa 250 smawiti na 150. Ovakavkakav je parlament se komotno moæe ukinuti, jerpraktiËno ne odluËuje ni o Ëemu. Yakone pred-laæe Vlada a poslanici samo diæu ruku.Opoyicioni poslanici da bi odigrali svoju uloguili iy nekog liËnog interesa, prethodno pquju iomalovaæavaju te predloge ali stvarne kontroletu nema. A, konkretno u sadaπwem srpskom parla-mentu ni stvarne æeqe da se vodi drugaËijapolitika.

Osnovni yakon Otaxbine i osnovni naËinostvarivawa narodne samouprave jeste da najbo-qe snage uma i karaktera uymu uËeπÊe u dræav-nim poslovima. Kako to da se iyvede?„STRU»NOST PRE POLITIKE”! Da se setimoprediybornog slogana jedne meni neomiqene par-tije, iy ko yna koje godine. To πto oni taj slogannisu proveli u delo i πto su, otvoreno vodili