16. januar 2017. godine

ONI SU NAJUGROŽENIJI Bez posla u Srbiji oko

400.000 mladih između 18 i 35 godina

Dok država godinama ulaže u propala preduzeća i time kupuje socijalni mir s druge strane još uvek nema

sistemsko rešenje za zapošljavanje mladih kako oni ne bi napuštali Srbiju.

Od ukupnog broja zaposlenih, mladi čine svega 7,5

odsto. Dodatni problem je što je među njima najviše

onih koji rade na crno, odnosno neformalno

zaposlenih. Za održavanje u životu propalih preduzeća

država je dosad izdvojila oko 700 miliona evra iako je

načelno obustavljeno subvencionisanje, međutim deo

firmi i dalje će primati znatnu pomoć od države.

Država praktično time isplaćuje plate, ne rešava

probleme, a mladi odlaze iz Srbije. Problem nije samo

nezaposlenost, već činjenica da mladima koji su

neformalno zaposleni nije rešen status - ne mogu da

dignu kredit, nemaju osiguranje, nemaju godišnji

odmor... Oni jednostavno ne mogu da se osamostale.

Od ukupnog broja zaposlenih, mladi čine svega 7,5 odsto, što je veoma nizak procenat

Jedno od rešenja je - stepenovanje doprinosa za socijalno osiguranje sa stopom koja je najmanja za

najmlađe, a uvećava se s godinama. To je predloženo zakonom o zapošljavanju mladih koji je pre dve

nedelje predat u Skupštini Srbije i trenutno je u proceduri. Zakon je podnela opozicija i predlog bi, ako bude

političke volje, mogao da se nađe pred poslanicima već tokom januara. Ovim predlogom predviđene su

izmene Zakona o radu i Zakona o doprinosima, praktično umesto kao dosad da sve snosi poslodavac,

doprinose za mlade bi delili država i poslodavac.

Ovakvo sistemsko rešenje za čitavu kategoriju građana, i to onih na kojima počiva društvo, državu bi, prema

procenama stručnjaka, koštalo najviše oko 50 miliona evra. Dakle, znatno manje nego ulaganje u pojedina

propala preduzeća.

Najugroženija kategorija u Srbiji su mladi od 18 do 26 godina i njih ima oko 898.000. Pojedine države u

Evropi imaju stopu nezaposlenosti mladih nižu od 10 odsto. U Srbiji je, međutim, oko 40 odsto, što je među

najvišim u Evropi. Osim visoke nezaposlenosti, prema poslednjim statističkim podacima izražen je problem

neformalne zaposlenosti ili rada na crno. Tako 86 odsto svih zaposlenih osoba od 18 godina radi

neprijavljeno, a taj procenat za one od 19 godina je 69 odsto. Primera radi, stopa neformalne zaposlenosti za

osobe stare 31 godinu i više je 26 odsto.

Prema studiji koju su radili eksperti Svetske banke i Ministarstva finansija početkom 2016. godine, osobe

koje su radile neprijavljene imaju znatno lošije opšte uslove rada, a i neto zarade su u proseku 20 odsto niže

od zarada prijavljenih radnika. Čitava kategorija ovih građana Srbije prijavila je niži stepen sreće i

zadovoljstva životom, kao i viši stepen straha od gubitka posla.

Konsensuz nam je neophodan

Zakon koji treba da uredi status i zapošljavanje mladih ne treba da se pripisuje stranci niti pojedincu i kada

je reč o ovom problemju ne treba da se delimo na vlast i opoziciju. Zbog širine problema i broja mladih i

obrazovanih koji odlaze iz zemlje i odnose znanje, a Srbija se pretvara u državu bez budućnosti, potrebno je

da se napravi konsenzus. U rešavanje moraju da se uključe svi politički akteri, Akademija, univerziteti -

kaže Balša Božović, poslanik koji je u ime DS podneo zakon Skupštini.

Blic: Bajatović „bacio“ 11 miliona evra

I pored toga što su dugovi Srbijagasa premašili milijardu evra, direktor Dušan Bajatović doneo štetnu

poslovnu odluku koja košta firmu, ali i građane Srbije, piše Blic.

Štetni ugovor koji pokazuje da je Bajatović stavio potpis na dogovor kojim se novac isplaćuje bez pokrića

Jedna od njih je i gasifikacija Grocke, gde je plaćeno 16,5 miliona evra privatnom izvođaču za poslove koji

nisu završeni.

Toliko je para dao Milenijum timu od investicije vredne 29 miliona evra, koja je trebalo da se završi

decembra 2014. godine, iako je urađeno samo 110 od ugovorenih 590 kilometara mreže. Dakle, pošto je

Milenijum završio manje od petine posla, oni su trebali da budu isplaćeni sa nešto više od pet miliona evra.

Sve preko toga je bačen novac. Sudeći po svemu, on bi isplatio i ostatak od 13 miliona, ali ga je u tome

zaustavilo nekoliko članova Nadzornog odbora koji su zatražili da se plaćanje zaustavi jer radovi uveliko

kasne. Oni su uradili analizu realizacije ugovora.

Dobro je što je ova analiza urađena i što se videlo koliko je potpis Dušana Bajatovića naneo štetu kompaniji,

ali indirektno i građanima Srbije jer se za ovaj posao uzeo kredit za koji je garantovala država.

On je ugovorom omogućio da se izvođaču radova daju blanko menice, koje mogu da aktiviraju, ukoliko im

se do 10. u mesecu ne uplati novac, bez obzira na to da li se poštuje dinamika radova. Ova malverzacija je

zaustavljena sredinom 2015. na intervenciju Vlade, koju su obavestili članovi NO da Srbijagas plaća poslove

koji nisu urađeni.

A sve je počelo 2012. kada je pompeznim potpisivanjem ugovora između tadašnjeg predsednika opština

Grocka Dragoljuba Simonovića, Milenijum tima kao izvođač radova i Srbijagasa najavljen posao veka.

Dok iz Srbijagasa nije dobijen odgovor o dosadašnjoj realizaciji gasifikacije u Grockoj, u Milenijum timu

kažu da su rokovi probijeni jer nije bilo planske dokumentacije.

Zbog toga je rok za izvršenje radova produžen je aneksom. Posao su kočili i nerešeni imovinsko-pravni

odnosi. Naša kompanija ima sve neophodne resurse da se ovaj posao završi prema aneksu ugovora, kažu iz

Mileniju tima.

Danas isplata rudarima za smenski rad

Isplata rudarima za smenski rad počeće u ponedeljak, jer je Vlada Srbije uplatila 1,5 milijardi dinara

Javnom preduzeću za podzemnu ekploataciju uglja (JP PEU) Resavica, rekao je danas Tanjugu

generalni direktor tog preduzeća Stevan Dželatović.

"Rade se obračuni i prve isplate idu u ponedeljak, isplata će trajati malo duže jer se radi o oko 4.000 ljudi,

ali se nadam da ćemo do 1. februara isplatiti sve radnike", precizirao je Dželatović.

Ministarstvo rudarstva i energetike uplatilo je novac na račun JP PEU 29. decembra rešenjem Vlade Srbije

iz tekuće budžetske rezerve.

Reč je o dugovanjima rudarima iz perioda 2007 - 2014.godine.

Dželatović je istakao da su rudnici JP PU "prošle godine proizveli 540.000 tona uglja, a ove godine je

planirana proizvodnja od 580.000 tona".

Ove godine počećemo i sa procesom zatvaranja nerentabilnih rudnika: Vrške čuke, Jasenovca, Bogovine i

Ibarskih rudnika, dodao je Dželatović i precizirao da će proces zatvaranja tarjati oko tri do pet godina.

Treba izvaditi sav ugalj iz tih rudnika, opremu, zbrinuti radnike, kazao je Dželatović i dodao da se u Vrškoj

čuki već nema šta kopati.

Normalizovan proizvodnja uglja u rudnicima JP

PEU

Posle borbe sa ledom i hladnoćom normalizovana je

proizvodnja uglja, kaže Generalni direktor JP PEU

Resavica Stevan Dželatović.

Utovaranje uglja u železničke vagone koje je počelo je

juče, danas će krenuti ka Termoelektrani "Morava" u

Svilajncu, a u ponedeljak i za "Enerrgetiku" u Kragujevcu, istakao je Dželatović.

U Resavici je bilo probleme sa separacijom, bila su zaleđena postrojenja, koja su juče odleđena i pokrenuta,

čime je normalizovana proizvodnjnu u Rudniku "Štavalj", kod Sjenice i Rudniku "Soko", dodao je

Dželetović.

On je istakao da je ovih januarskih dana temperatura u Resavici i mestima gde su rudnici JP PEU,

temperatura bila minus 24 stepana.

Dželetović je istakao da, osim što se proizvodnja nije mogla odvijati kako valja i što se proizvodilo manje

uglja, druge štete nije bilo, a da su odelđivanje postrojenja uradili zaposleni u rudnicima.

VLADA ZAPOŠLJAVA JOŠ 899 ČINOVNIKA:

Pomoć radi bržeg sprovođenja legalizacije

objekata

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i inhfrastrukure saopštilo je danas da će u 130 gradova i opština u

Srbiju tokom januara biti zaposleno 889 radnika koji će isključivo biti angažovani na bržem sprovođenju

Zakona o ozakonjenju objekata.

Novi radnici angažuju se isključivo uz saglasnost vladine Komisije za novo zapošljavanje i dodatno radno

angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

preporučilo je lokalnim samoupravama da prednost pri zapošljavaju imaju nezaposleni sa evidencije

Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ministarstvo je za svaku opštinu odredilo koliko rešenja treba da donese na nedeljnom i mesečnom nivou i

kontrolisaće njihove rezultate.

Lokalne samouprave će bržim sprovođenjem ozakonjenja značajno povećati prihode, jer će samo od taksi za

ozakonjenje zaraditi 8,4 milijardi dinara, što je šest i po puta više od troškova zarada dodatnih radnika, koje

će plaćati iz svojih budžeta.

Takođe, lokalne samouprave po završetku procesa ozakonjenja mogu da računaju i na nekoliko stotina

miliona dinara veće prihode od poreza na imovinu.Zakon o ozakonjenju objekata usvojen je 20. novembra

2015.godine, a do sada je doneto oko 40.000 rešenja i popisano 509.932 objekta.

Nema odgovora nadležnih da li će i građani kao mali akcionari vazdušne luke "Nikola Tesla" učestvovati u

koncesionoj nadoknadi

Kako će proći mali akcionari u koncesiji

Aerodroma?

*U slučaju da koncesiju daje javno preduzeće, onda se odluka donosi na skupštini akcionara i mali

akcionari imaće isti status kao i država, odnosno trebalo bi da dobiju isti iznos nadoknade po akciji kao i

većinski vlasnik. U tom slučaju, recimo da se država izbori za nadoknadu od 300 miliona evra, 250 miliona

bi otišlo u budžeta, a 50 miliona malim akcionarima.

Dok Vlada Srbije pravi planove o prilivu novca u budžet od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" koju je

premijer Aleksandar Vučić najavio za polovinu ove godine, za male akcionare je potpuna nepoznanica šta će

biti sa njihovim akcijama.

Naime, Republika Srbija ima u vlasništvu 83,14

odsto akcija aerodroma, oko tri odsto je u

rukama pravnih lica, još oko 3,7 odsto se nalazi

na računima kastodi banaka, dok blizu 10 odsto

akcija pripada fizičkim licima, uglavnom

građanima Srbije koji su ih dobili besplatno.

Prema skoro usvojenom zakonu o javno-

privatnom partnerstvu i koncesijama

“koncesiona naknada kada je plaća koncesionar

je prihod budžeta Republike Srbije, odnosno prihod javnog tela koje je davalac koncesije”. Ovde se

postavlja pitanje da li će onih 300 do 400 miliona evra koje premijer planira da unapred naplati, plus 10

miliona evra godišnje od koncesionara (što mnogi ekonomisti smatraju teško ostvarivim planom) ići

kompletno u budžet ili će se shodno učešću u vlasništvu raspodeliti između akcionara.

Prema pojedinim dobro obaveštenim izvorima, za male akcionare se ništa neće promeniti ni nakon

koncesije. Oni bi trebalo da nastave da primaju dividende na ime svojih akcija.

Nažalost, preciznu i jasnu informaciju nismo mogli da dobijemo od nadležnog ministarstva, kao ni od

Aerodroma "Nikola Tesla" koji je na ostavljena pitanja o statusu malih akcionara u eventualnoj koncesiji

odgovorio “zadatak rukovodstva aerodroma je da postupa odgovorno i profesionalno, kako bi opravdalo

poverenje većinskog akcionara, koga predstavlja Vlada Srbije, kao i manjinskih akcionara, i omogućilo

dobro poslovanje koje se ogleda u ostvarenju najboljih mogućih poslovnih rezultata, sa ciljem povećanja

vrednosti kompanije”.

Kako nema nikakvih pouzdanih informacija, na tržištu vladaju spekulacije. Prema objašnjenju stručnjaka,

sve zavisi od toga da li će koncesiju davati država kao vlasnik ili Aerodrom kao državno preduzeće. Takođe

zavisi i od toga šta se daje u koncesiju - objekti ili firma.

U slučaju da koncesiju daje preduzeće, onda se odluka donosi na skupštini akcionara i mali akcionari će

imati isti status kao i država, odnosno trebalo bi da dobiju isti iznos nadoknade po akciji kao i većinski

vlasnik. U tom slučaju, recimo da se država izbori za nadoknadu od 300 miliona evra, 250 miliona bi otišlo

u budžeta, a 50 miliona malim akcionarima.

U principu kod koncesije akcionari zadržavaju prava koja imaju i sada, samo umesto profita raspodeljuju

zakupninu.

Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, upoređuje koncesiju sa zakupom stana. Aerodrom se ustupa na

korišćenje za neku nadoknadu, a nakon isteka roka vraća se vlasniku.

“Ko god uzme aerodrom na upravljanje, nadoknadu će u bilansu knjižiti kao trošak, a šta ostane nakon toga

je profit na koji će platiti porez i izneti napolje”, objašnjava Jorgić. Naravno ovo je u slučaju klasične

koncesije, mada u praksi postoje brojne varijacije izdavanja aerodroma na upravljanje.

Međutim, postoji mogućnost i da mali akcionari budu protiv odluke o koncesiji koja spada u odluku o

raspolaganju velikom imovinom preduzeća. Tada bi po propisima preduzeće trebalo da im otkupi akcije po

najvišoj ceni između procenjene, tržišne i knjigovodstvene vrednosti akcije. Ekonomista Vajs brokera Nenad

Gujaničić očekuje da država neće dozvoliti mogućnost nesaglasnosti akcionara.

“Pitanje je da li će ugovorom o koncesiji biti regulisana i prava malih akcionara. Koncesioni ugovori nisu

tipski i može biti puno različitih rešenja. U principu ovo je situacija kao kod firmi sa većinskim vlasnikom.

Mali akcionari se ništa ne pitaju i samo se nadaju da će firma raditi što bolje i da će vrednost njihovih akcija

rasti”, ocenjuje Gujaničić.

Prošle godine prilikom najave koncesije vlasti su istakle da je aerodromu potrebna druga pista, treći terminal

samo za Er Srbiju, novi kargo centar i hotel i te investicije procenili na čak milijardu evra.

Konsultant za investicije Milan Kovačević ističe da je Aerodrom dobro kapitalizovan i malo zadužen i da bi

mogao sam da izgradi objekte tako da to ne bi trebalo da bude razlog koncesije.

“Koncesionar će imati još gori cilj od države kao vlasnika. Država je pokazala da u korist Er Srbije ne brine

o Aerodromu, time što je naterala Aerodrom da otpiše njihova potraživanja. Koncesionar će imati interes da

u roku od 20 ili 30 godina ostvari što veći profit, a šta ostane posle toga, njega ne interesuje. Ta manjkavost

koncesije se već pokazala na nekim aerodromima. Ionako je cilj te koncesije da se što više para uzme

unapred i poveća potrošnja u periodu ove vlasti”, upozorava Kovačević.

Stranci zapošljavaju još 2.500 ljudi

U ovoj godini strani investitori će završiti najmanje šest započetih ulaganja. – Od aprila 2014. do kraja 2016.

godine država se obavezala da sa 156,72 miliona evra pomogne 40 projekata za 24.924 radna mesta

Za podsticanje direktnih investicija u

budžetu za 2017. godinu kao bespovratna

pomoć planirano je 11 milijardi dinara i još

400 miliona dinara za snimanje filmova, što

je za 900 miliona dinara manje nego u 2016.

Prema podacima Ministarstva privrede, od

1. aprila 2014. do 31. decembra 2016.

godine, država je potpisala da će sa 156,72

miliona evra pomoći 40 projekata, a

investitori su se obavezali da će u njihovu

izgradnju i opremanje uložiti 637 miliona

evra.

Ako sve bude išlo po planu, novi poslovi,

koje uz pomoć države gotovo po pravilu

pokreću strani investitori – više od 98 odsto

od ukupnog broja, stvoriće još 24.924 radna mesta. Do sada je potpisano 37 ugovora, a u 2017. se očekuje

završetak najmanje šest projekata koji će zaposliti 2.570 ljudi. Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji

posluju 2.624 strane firme koje zapošljavaju 198.797 ljudi.

Započeto će završiti pirotski „Tigar tajers”, NCR Beograd će završiti dva projekta, zatim „Banja komerc

bekament” Aranđelovac, „Aster tekstil” Niš i „Srejt nova” Stara Pazova.

Ukupna vrednost ulaganja u ovih sedam projekata je 236,54 miliona, a za podršku njihove realizacije

odobrena su podsticajna sredstva u vrednosti od 43,52 miliona evra.

U Ministarstvu privrede napominju da takozvani period monitoringa za većinu ugovorenih projekata traje do

2022. godine. U tom periodu država će nadgledati da li preduzeća održavaju predviđeni broj zaposlenih

radnika, isplaćuju ugovorenu visinu zarada i poštuju ugovorenu vrednost ulaganja.

Od ukupno 37 potpisanih ugovora, samo tri su potpisana sa domaćim investitorima, kažu u Ministarstvu

privrede. Ukupna vrednost planiranih ulaganja domaćih je 10,73 miliona evra, što je 1,68 odsto ukupnih

ulaganja koja država dotira. Oni planiraju da zaposle 395 osoba, što je samo 1,58 od ukupnog broja. Država

će im pomoći sa 2,57 miliona evra, što je 1,64 odsto od ukupno odobrenih podsticaja.

Podsticaje za realizaciju novih investicionih projekata i otvaranje novih radnih mesta Srbija dodeljuje od

2006. godine po više puta menjanoj uredbi. Samo u 2014. nije bilo novih ugovora, tako da su u toj godini

samo isplaćivani podsticaji po ranije ugovorenim projektima.

Kompanije koje dobijaju ovu državnu podršku obavezuju se da zaposle ugovoreni broj radnika u roku od tri

godine od potpisivanja ugovora, a poslednja rata im se isplaćuje kad se dostigne puna zaposlenost. U slučaju

nepoštovanja ugovorenih rokova ugovor se raskida, a isplaćeni podsticaji se povlače aktiviranjem

bankarskih garancija.

Ovim modelom privlačenja investitora, koji je Mlađan Dinkić prekopirao od Irske i Slovačke, u Srbiju su

došle neke od najprestižnijih svetskih kompanija, kao što su „Boš”, NCR, „Gramer sistem”, „Gorenje”,

„Beneton”, „Panasonik”, „Džonson elektrik”, „Jura”, „Leoni” i druge.

S namerom da podstakne domaće i strane ulagača i poveća konkurentnost Srbije u odnosu na zemlje u

okruženju, u 2015. je donet novi Zakon o ulaganjima, koji je izjednačio domaće i strane ulagače, i osnovana

Razvojna agencija Srbije (RAS). Minimalni broj radnih mesta koji se mora otvoriti da bi projekat mogao da

konkuriše za dodelu podsticaja novom uredbom smanjen je na 30 u najnerazvijenijim opštinama, a na 70 u

najrazvijenijim. Minimalna vrednost investicije je 250.000 evra u najnerazvijenijim, do milion evra u

razvijenim opštinama.

Zakon o kontroli državne pomoći i Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuju da velika firma

može da dobije podsticaj i druge zakonom predviđene olakšice do 50 odsto opravdanih troškova ulaganja,

srednja preduzeća do 60, a mala do 70 odsto. Kontrola ispunjavanja ugovora postoji prilikom odobravanja

podsticaja i tokom praćenja ostvarivanja ugovora. O dodeljivanju podsticaja odlučuje najpre Savet za

ekonomski razvoj, ugovore odobrava Vlada Srbije, a Komisija za kontrolu državne pomoći odobrava

podsticaje.

Poseban sektor u Ministarstvu privrede prati izvršenje obaveza korisnika isplaćenih podsticaja. U ugovoru je

određen period u kojem radnici ne smeju biti otpušteni, u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i

Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, što je preuzeto iz pravnog sistema Evropske unije. Taj

period je najmanje tri godine za mala i srednja preduzeća i pet za velika. On počinje da teče onda kada

korisnik sredstava zaposli ukupan broj radnika iz ugovora.

U organizaciji Naučnog društva ekonomista ugledna imena od struke su sredinom oktobra prošle godine

raspravljali na temu „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji”. Iako mu nije bila namera,

Ljubomir Madžar je u svom radu celu raspravu izrazio u četiri rečenice. Prvo, SDI su izuzetno važna dopuna

domaćoj akumulaciji, koje gotovo da i nema. Drugo, svetska privredna istorija ne poznaje slučajeve

efikasnog ekonomskog razvitka bez oslonca na sopstvenu akumulaciju. Treće, trebalo bi se okanuti nade da

će SDI najzad poslužiti kao instrument za konačno rešavanje tzv. preduzeća u restrukturiranju. I četvrto,

nema osnove niti mogućnosti da se podrži ono što je centralno u aktuelnoj politici usmeravanja SDI, a to su

subvencije.

Bilans 2006–2013.

Prema poslednjim zvaničnim podacima dostavljenim „Politici”, od 2006. do 2013. godine sa investitorima

ugovoreno izdvajanje podsticaja za 274 projekta, u visini od četiri do 10.000 evra po radnom mestu.

Investitori su se obavezali da će uložiti 1,49 milijardi evra, a država da će na ime podsticaja izdvojiti 299,86

miliona. Za ukupno zaposlenih 55.766 radnika u realizovanim projektima isplaćeno je 239,64 miliona evra.

Raskinuto je 98 projekata – poravnanja i sporazumni raskidi, od kojih je 16 utuženih, bilo što su uzeli

podsticaje, a nisu izvršili obaveze, ili za kamate.

Država je naplatila kroz bankarske garancije, okončane sudske procese, sporazumne raskide i na druge

načine 25,37 miliona evra, a u prošloj godini u toku su bili procesi pred sudovima sa 16 firmi „teški” nešto

više od 2,65 miliona evra.

Od svih ugovora koji su raskinuti, najviše je onih koji su zaključeni tokom 2012. i 2013. godine.

Premijer obilazi svetske berze, a našu zaobilazi

Prošlogodišnji promet više od tri puta manji od onog iz 2007. godine, a samo promet akcijama više od 20

puta manji nego pre devet godina

Premijer Vučić posetio je pre nekoliko dana berzu u Mumbaju, ali Beogradsku berzu nije nikada. Pažljivi

evidentičari njegovih poseta svetskim berzama kažu da ih je posetio najmanje šest – u Njujorku, Londonu,

Stokholmu, Berlinu, Frankfurtu i sada u Mumbaju.

Zašto je premijer zainteresovan za tuđe berze, a ne za onu u svom dvorištu, nepoznato je. Međutim,

činjenica je da naša berza ima sve manji promet i da je sve marginalizovanija.

Poređenja radi, ukupna vrednost prometa u 2016. više od tri puta manja je od prometa iz 2007. godine, a

promet akcijama više od 20 puta manji je nego pre devet

godina. Prošlogodišnji promet na Beogradskoj berzi

iznosio je 44,6 milijardi dinara i najveći je promet na

domaćem tržištu kapitala još od 2009. godine,

posmatrano kroz vrednost berzanskih pokazatelja.

Indeksni pokazatelji zabeležili su značajnu pozitivnu

promenu, tako da je vrednost indeksa Beleks 15 na

godišnjem nivou porasla 11,38 odsto, dok opšti indeks

domaćeg tržišta kapitala, Beleks lajn, takođe ima

dvocifren pozitivan pomak od 13,69 odsto.

Sve ovo jasno govori da na domaćem tržištu postoje

strukturni problemi koji se moraju prevazići kako bi berza počela da doprinosi unapređenju ukupnog

rezultata privrede i pojedinačnih preduzeća, kažu u ovoj finansijskoj instituciji. Uloga tržišta kapitala i same

berze kod nas nije prepoznata, niti tržište kapitala čini deo nacionalne ekonomske jednačine.

– Suština ocene rezultata ostvarenih na tržištu kapitala jeste pre svega u pitanju da li tržište ispunjava svoju

osnovnu funkciju, tj. prikupljanje i efikasnu selidbu kapitala za privredne subjekte kojima je on potreban.

Imajući u vidu da srpska privredna društva još uvek ne prikupljaju kapital putem tržišta, dakle berze, već

poslovanje najčešće finansiraju putem bankarskih kredita, ali i da procesi privatizacije i korporativizacije

javnih preduzeća mimoilaze Beogradsku berzu, značajni pozitivni rezultati realno nisu ni očekivani –

odgovaraju.

Na berzi dodaju da su u tranzicionim ekonomijama, javna preduzeća bila ta koja su utirala put privatnom

sektoru ka prikupljanju kapitala na berzi sve u cilju stvaranja ambijenta koji bi potom koristile i privatne

kompanije. Korist od ovakvog finansijskog tržišta imale su ne samo kompanije već i domaći građani kao

investitori, penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, ali i svi ostali ekonomski akteri usled

značajnog pada troškova finansiranja privrede.

Učešće akcija u prošlogodišnjem trgovanju iznosilo je manje od 15 odsto. Ovaj pokazatelj manji je iz godine

u godinu, što jasno govori o nedostatku većeg broja investicionih alternativa i kvalitetnih investicionih

izbora za domaće i strane investitore. Dominantno je trgovanje državnim obveznicama.

– Kada se kaže „berza” bilo gde u svetu, najpre se pomisli na akcije. Praktično na svim berzama u svetu

akcije predstavljaju dominantan tržišni materijal, zajedno sa izvedenim finansijskim instrumentima, dok sa

aspekta organizatora tržišta, obveznice predstavljaju dodatnu investicionu alternativu kreiranu pre svega za

smanjivanje rizika. Situacija na domaćem tržištu kapitala, u kom je odnos trgovanja akcijama i obveznicama

dominantno na strani obveznica, još jednom potvrđuje da domaća berza, iako tehnološki, kadrovski i

organizaciono osposobljena i sa velikim potencijalom, imajući u vidu položaj privrede, ne vrši svoju ključnu

funkciju: finansiranje rasta preduzeća i razvoj domaće privrede – kažu na berzi.

Kao posledica dramatično manjeg prometa hartijama od vrednosti, prihodi berze su sve skromniji uz

narastajuće troškove finansiranja tehnologije i prilagođavanja regulaciji u hiperregulisanoj industriji, kao što

je berzanska. Berze u svetu, pa tako i Beogradska, nastoje da troškovi trgovine hartijama od vrednosti za

same investitore kontinuirano opadaju, kako bi se na taj način motivisali za što frekventniju trgovinu,

istovremeno razvijajući druge izvore prihoda, kao što su prodaja trgovačkih podataka specijalizovanim

distributerima finansijskih podataka (tzv. data vendorima), edukacija, članarine, listiranje hartija od

vrednosti itd. Dakle, trgovačke provizije danas više nisu dominantni izvori finansiranja organizatora tržišta,

ali su zato svi ostali izvori prihoda berzi direktno izvedeni iz obima ostvarenog prometa. Drugim rečima,

nizak promet, pre svega akcijama, rezultuje manjim interesom investitora za kupovinu berzanskih podataka,

javnosti za edukacijom itd.

Da li su to državne obveznice

Beogradska berza bez obzira na izuzetno teške uslove poslovanja pokušava da zadrži atraktivne i podsticajne

nivoe provizija koje naplaćuje učesnicima u trgovanju, te u tom smislu ograničava maksimalnu vrednost

koju naplaćuje po transakciji nastaloj trgovanjem ovim finansijskim instrumentima. To je posebno slučaj sa

obveznicama. Za sve obveznice kojima se trguje na berzi maksimalna vrednost provizije po transakciji

iznosi svega 5.000 dinara bez obzira na to da li se radi o višemilionskim iznosima u trgovanju. Trgovanje

obveznicama po svojoj suštini predstavlja mali broj transakcija relativno velike vrednosti, te je u prihodima

Beogradske berze njihov doprinos krajnje marginalan.

Beleks 15 više nema 15 preduzeća

Beleks 15 više nema 15 preduzeća, a na berzi kažu da se kompanije koje su uključene u trgovanje na berzi

silom zakona sada povlače, investitori usled takvog opredeljenja kompanija ne osećaju sigurnost i oklevaju

sa ulaganjima, stepen edukacije stanovništva o berzanskom poslovanju je izrazito nizak, a nacionalna

strategija o korišćenju mehanizama tržišta kapitala u razvoju ekonomije – ne postoji. U tom smislu, broj

hartija od vrednosti dovoljno likvidnih da reprezentuju domaće tržište, tj. da budu uključene u indeksnu

korpu Beleks 15 indeksa neprekidno se smanjuje, zajedno sa ukupnim brojem kompanija čijim se akcijama

trguje na berzi. Sam trend povlačenja kompanija sa berze nije problematičan, imajući u vidu da je srpsko

tržište kapitala, kao i ostala tranziciona, u jednom trenutku moralo da primi veliki broj novonastalih

akcionarskih društava, ali ono što jeste problem nedostatak je novih kompanija, bilo da su u pitanju javna

preduzeća koja čeka proces privatizacije ili domaće privatne kompanije čiji rast bi mogao i trebalo da bude

finansiran putem berze, u javnoj, ravnopravnoj utakmici na tržištu.

НСЗ тужило 40.000 грађана

Националну службу за запошљавање тужило је до сада око 40.000 грађана зато што су им исплаћене

мање новчане накнаде. Првостепени и другостепени судови су доносили пресуде у корист

незапослених, а сада се очекује коначна реч

највише судске инстанце.У НЗС-у кажу да

очекују одлуку Врховног касационог суда о томе

како ће се решити то спорно питање.

Потраживања бивших корисника новчане

накнаде крећу се у износима од 1.000 па и до

5.000 динара.

Како објашњавају у НСЗ-у, оспоравани начин

обрачуна висине новчане накнаде обавља се у

складу с обавезујућом препоруком ДРИ-ја од 28.

децембра 2011. године. До тада, НСЗ је радио по

другачијем принципу и пре обавезујуће

препоруке ДРИ-ја, по том основу није било

тужби, наводе. Подношење тужби по том основу,почиње од јануара 2012. и траје у све већем обиму и

данас, истичу у писаном одговору из НСЗ-а.

Наводе и да се још увек не зна када ће Врховни касациони суд донети одлуку по посебној ревизији

коју је у марту прошле године затражио НСЗ, а којом је тражено решавање тог спорног правног

питања. Очекују да тај суд што пре заузме став да би се то питање решило на правилан и законит

начин, истичу.

Директор НСЗ-а Зоран Мартиновић рекао је недавно да то питање није сложено за првостепене и

другостепене судове с обзиром на то да они масовно доносе пресуде у корист незапослених.

– На било који начин да Врховни касациони суд поступи, нама ће дати јасну инструкцију како да

поступамо – или ћемо обрачунавати накнаде на начин како је то до сада рађено по ставу Државне

ревизорске институције, за који мислимо да је исправан, или ћемо се прилагодити ономе што судови

у првостепеним поступцима пресуђују – рекао је Мартиновић.

Најбоље пролазе адвокати...

Спорови трају, али изгледа да има моного оних који имају користи.

У тим споровима много више новца досуђује се у корист адвоката, вештака и јавних извршитеља, и

то чак до десет пута више него што се исплаћује корисницима новчане накнаде, кажу у НСЗ-у.

Без посла остаје још 5.000 државних

службеника

По речима министарке за државну управу и локалну самоуправу Ане Брнабић, до сада је из јавне

управе, која обухвата државу управу, локалну самоуправу и локална јавна предузећа, отишло више

од 23.000 људи, а за ову годину планирано је да без посла остане још 5.000. Тиме је, каже,

рационализација јавне управе мање-више завршена и остаје да се до краја спроведу раније донети

планови 145 локалних самоуправа које су одредиле максималан број запослених и припремиле

систематизацију.

– Тога ћемо се држати – нагласила је министарка Брнабић. – Важно је задржати контролу над

запошљавањем, због чега ће Влада Србије у марту донети нову одлуку о максималном броју

запослених у 2017. години. Неке општине су по броју запослених испод тог броја, а неке изнад.

Нећемо ићи на линеарно смањивање, то смо договорили с Министарством финансија и одредићемо

шест група локалних самоуправа. Статистички, од минус три до плус три, тако да ће неке општине

моћи и да запошљавају у овој години.

То што ће неке општине моћи и да запошљавају је заправо својеврсна награда за њих и доказ да и

претходних година нису претерано гомилале администрацију, док ће неке локалне самоуправе

морати драстично да смање број радника јер су их неконтролисано примале и створиле огромну

јавну управу од које грађани нису имали користи, али је јесу плаћали. Министарка тврди да неће

бити линеарног отпуштања у јавној управи јер би то у неким општинама могло угрозити квалитет

пружања услуга грађанима.

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић сматра да је 25.000 отказа у јавној управи

заправо реална и права мера, додајући да је највећи број њих отишао у пензију, што није најбоље

решење за смањење броја запослених. Наиме, оцењује да се тако долази у опасност да се, услед

притиска да се попуне неопходна радна места која су остала упражњена пензионисањем, талас врати

и да број запослених на крају буде исти, а можда и већи него пре рационализације. Подсећа на то да

се то десило и након рационализације у јавном сектору од 2002. до 2006. године, када је број

запослених смањен десет одсто, да би 2008. био чак и већи него 2002.

Извесно је да ће током 2017. године без посла у јавној управи остати још 5.000 радника, али је такође

извесно да ће бити и општина у којима ће бити новог запошљавање. То су оне локалне самоуправе

код којих није утврђен вишак запослених и које су чак имале и мање чиновника него што је

потребно. Међутим, завршетком рационализације јавне управе не завршава се талас рационализације

у јавном сектору Србије. Наиме, министарка Ана Брнабић најављује да ће ове године

рационализација бити спроведена у републичким јавним предузећима.

– У 2017. години биће спроведен талас смањења броја запослених у републичким јавним

предузећима, где сада ради око 147.000 људи – истакла је министарка, не прецизирајући колико ће

радника остатити без посла.

Отпремнине и остало

Иако економисти, а и сам Фискални савет Србије, већ две године траже да се утврди број вишка

запослених у јавним предузећима, тачних података о њима нема. Има једино добре воље и намере

државе да све вишкове запослених у јавним предузећима „испрати” одговарајућим отпремнинама и

да се тај новац обезбеди из државне касе. С друге стране, радници јавних предузећа имају различите

захтеве о висини отпремнина па тако много траже и пет пута већи износ од оног којег су добијали

радници других државних и друштвених предузећа која су већ отишла у стечај или ликвидирана.

Цептер, Костић и Мишковић најбогатији Срби

Најбогатији човек у Србији је Филип Цептер, односно Милан Јанковић, чије се богатство процењује

на пет милијарди долара, према листи светских милијардера за 2016. годину коју је представио

магазин „Форбс”.Цептер је оснивач компаније „Цептер интернешенел”, а иако не живи у Србији, има

држављанство.Међу најбогатијим људима у Србији је и Миодраг Костић, власник „МК групе”, с

богатством од 540 милиона долара, а једини

човек из Србије с адресом у Србији је Мирослав

Мишковић, који располаже с 520 милиона

долара.

САД су земља с највећим бројем милијардера,

што је податак који не изненађује. Иза њих је

Кина, док у Европи прво место деле Немачка и

Велика Британија с по 120 милијардера, а следи

Русија с 88.Код Словенаца су најбогатији Иза и

Само Логин, пар који је зарадио енормно

богатство на апликацији „Talking Tom Cat”.

Њихов иметак се процењује на 700 милиона

долара, а иза њих је власник „Инетерблока” Јоц Печечник, с богатством од 266 милиона долара,

тврди „Форбс”.

У Хрватској, најбогатија је хрватско-чилеанска породица Лукшић, с нето вредношћу од 15 милијарди

долара. Прати их власник „Ред Була”, аустро-хрватски милијардер Дитрих Матешић, с богатством од

10,8 милијарди долара. Следе власник „Агрокора” Ивица Тодорић, са 499 милиона долара, и власник

„Атлантик групе” Емил Тедески, с нето богатством од 208 милиона долара.

Што се Македоније тиче, „Форбс” каже да је на врху власник „Орка холдинга”Јордан Камцев, с

богатством вредним 238 милиона долара. Други је власник „Макстила” Минчо Јорданов, с 234

милиона долара.Најбогатији македонски нерезидент је Мајк Илић, оснивач фаст-фуд франшизе

„Little Caesars Pizza”, власник „Детроит Ред Вингса”, НХЛ екипе и „Детроит Тигерс” екипе из МЛБ-

а, с богатством од 6,1 милијарди долара.

Најбогатији у Босни и Херцеговини су Кенан и Дамир Хастор, који су наследили „Превет” и „АСА

групу” од оца Нијаза и располажу са 412 милиона долара. Иза њих је власник „ХИФА групе” Изудин

Ахметлић с иметком од 364 милиона долара.

Најбогатији у Црној Гори Тајланђанин

У Црној Гори – званично најбогатији човек је Таксин Шинаватра, бивши премијер Тајланда, који

живи и ради у Црној Гори, с иметком од 1,61 милијарду долара. На другом месту је породица бившег

премијера Мила Ђукановића, која имај 167 милиона долара, али, како наводи „Форбс”, о њиховом

богатству не постоје подаци.

Јефтинији „фијати” у Србији

Добра вест за све који су у новој години одлучили да купе нови аутомобил: цене „фијата” у Србији

снижене су у просеку од 10 до 13 одсто. Највећи попуст је за „фијат типо” – готово 2.000 евра.

„Фијат” је прошле године продао 2.000 „фића” које се

производе у Крагујевцу, што је десет одсто целокупног

српског тржишта. Раст продаје од 16 одсто највише су

подстакле акције „старо за ново” и рециклажа. Сада

„Фијат” у Србији више не условљава купце ни рециклажом

ни куповином старо за ново, већ је попуст исти за све.

У просеку су „Фијатови” аутомобили јефтнији 10 до 13

одсто. Попуст за „типо” је с 13.000 евра на 11.000, без

икаквих условљавања. Ако купујете на кредит, рата за

„фијат 500-Л” је 102 евра, а за „типо” 112.

– И даље откупљујемо аутомобиле, сада и од других произвођача, а њихова цена може ући у депозит

за кредит – објашњава комерцијални директор „Фијат–Крајслер аутомобила” Умберто Јанучели.

„Фијат” је и највећи извозник из Србије у прошлој години, с 990,7 милиона евра. Из крагујевачке

фабрике сваке недеље излазе композиције возова за извоз.

BANKARI TRLJAJU RUKE Građani sve više

štede iako se ne isplati!

Umesto kamata koje su do pre nekoliko godina na 1.000 evra omogućavale zaradu i do 100 evra godišnje,

danas isti novac donosi tek neznatnu zaradu, od svega pet evra!

Jedan od razloga za silazni trend kamata na depozite je što nivo štednje u bankama raste iz godine u godinu,

pa se bankarima ne isplati da štedne uloge građana plaćaju više. Ekonomista, Ljubomir Madžar objašnjava

za naš list da je štednja vrlo aktuelna iako više nije sasvim isplativa.

- Opšti pad kamatnih stopa na depozite primetan je svugde u svetu, i mi to ne možemo da ignorišemo. Naša

kamatna stopa koja je vezana za evro, bitno je uslovljena kretanjem ovih stopa u drugim zemljama, pošto se

radi o trendu koji obuhvata ceo svet. Uprkos činjenici da su kamate u pojedinim zemljama čak negativne,

kao što je slučaj u Kini, štedni ulozi i dalje rastu. Ljudi su navikli da štede, zbog sigurnosti, čuvaju novac za

budućnost, ako im za nešto zatreba, za starost - tvdi on i dodaje:

- Ako neko ima dobar plan za ulaganje novca, ako će da gradi kuće, zgrade i slično... Bolje je da novac

upotrebi, ali ako nema dobru ideju, ni predstavu šta bi sa parama, sigurnije je da stavi novac u banku nego

da ga drži kod kuće - navodi Madžar.

Prema njegovim rečima, pad kamatnih stopa prisutan je iz dva glavna razloga.

- Važne centralne banke danas u svetu vode ekspanzivnu monetarnu politiku, zapravo, nastoje da novac

bude što jeftiniji, a kamatna je cena novca. Drugi razlog je jer postoji kriza investiranja u čitavom svetu,

investicije nikako da se pokrenu - kaže on.

I iz Narodne banke potvrđuju da u Srbiji građani sve više štede, kao i da su kamate na dinarsku štednju

atraktivnije u odnosu na one na štednju u stranoj valuti,

- Krajem decembra 2016. godine devizna štednja građana iznosila je 8,985 milijardi evra, što predstavlja rast

od 4,1 odsto, odnosno 356 miliona evra više u odnosu na kraj 2015. godine. Dinarska štednja je u istom

periodu povećana za 4,9 milijarde dinara, odnosno 10,9 odsto, i iznosi 50,3 milijardi dinara. U odnosu na

kraj 2012. godine dinarska štednja je povećana skoro tri puta - poručili su oni.

Najveći štedni ulog: 500.000 evra

Stanovništvo u Srbiji najviše štedi u ulozima u rasponu od 10.000 do 50.000 evra. Po vrednosti ova štednja

učestvuje sa 48,5 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Najveći štedni ulozi iz grupe 500.000 evra čine 0,01%

ukupnog broja deviznih štednih uloga.

Kamata na štednju po godinama

Godina 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Kamata u procentima 8; 7; 5; 3; 1,5; 1; 0,5

Besplatan program za sve koji pokreću biznis

Francusko-srpska privredna komora pozvala je preduzeća koja su tek počela poslovanje i one koje planiraju

da pokrenu biznis da se prijave za njihov program.

Reč je o programu besplatne jednogodišnje mentorske

podrške za razvoj biznisa "Start ap akcelerator".

Kako je saopšteno, kandidati se mogu prijaviti do kraja

februara 2017. godine, a biće odabrano do tri start ap

preduzeća ili tri tima koje će u narednih godinu dana

besplatno savetovati direktori i menadžeri najvećih

francuskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Odabrani kandidati automatski će postati članovi

Francusko-srpske privredne komore, čime im se pruža mogućnost da ostvaruju poslovne kontakte i u široj

francusko-srpskoj poslovnoj zajednici.

Na konkurs za "Start ap akcelerator" Francusko-srpske privredne komore mogu se prijaviti sva start ap

preduzeća koja su osnovana pre najviše godinu dana i preduzetnici do 40 godine starosti, sa prebivalištem u

Srbiji.

Mogu se prijaviti i timovi do tri osobe, od kojih je najviše jedan strani državljanin.

Konkurs je otvoren za projekte iz svih industrija, s tim što se savetuje da oni na neki način uključe moderne

tehnologije i budu orijentisani na globalno tržište.

Izdaje se u zakup imovina Fabrike vagona iz

Kraljeva

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je davanje u zakup pokretne i nepokretne imovine

Koncerna Fabrika vagona Kraljevo.

U zakup se izdaje zgrada za metaloprerađivačku industriju – Livnica, površine 5.264 m2, trafostanica, uređaj

za hlađenje vode, bravarska i elektro radionica, lomara, kao i celokupna oprema i svi alati stečajnog dužnika.

Obaveza budućeg zakupca je da o svom trošku obezbedi priključak na vodovodnu i elektro mrežu.

Kako je navedeno u dokumentaciji, sva imovina namenjana je za obavljanje registrovane delatnosti

stečajnog dužnika - livenje gvožđa, a minimalno prihvatljiva ponuda iznosa zakupnine na mesečnom nivou

iznosi 300.000,00 dinara.

Ugovor o zakupu zaključuje se na određeno vreme, do prodaje nepokretnosti koja je predmet zakupa.

Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 1. februar, kada će se obaviti i javno otvaranje ponuda.

Smederevo ima potencijal da zaposli još 4.500

radnika - Potrebno osposobljavanje još u toku

školovanja Dualno obrazovanje imaće posebno mesto u novom zakonskom okviru u ovoj oblasti, rekao je ministar

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Šarčević je u Smederevu istakao da će novim zakonskim rešenjima biti uspostavljena jasna veza između

dualnog obrazovanja u srednjim školama i na fakultetima.

On je objasnio da će plan upisa u srednje škole podrazumevati dogovor Ministarstva, lokalnih samouprava,

privrede i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Predstavnici kompanija Hesteel, PKC, Kaizen, Metex i Hleb i kifle ukazali su na nedostatak odgovarajućeg

radnog kadra, kako srednjeg stručnog, tako i kadrova inženjerske struke.

Izvršni direktor Hesteel Srbija Liangsi Vang ocenio je da u Srbiji ima dovoljno talentovanih ljudi koji mogu

da odgovore potrebama te železare, prenosi sajt Vlade Srbije.

Međutim, nama nedostaju zavarivači, mašinski tehničari, električari, ali i inženjeri u oblasti metalurgije,

poručio je Vang i istakao da će se rado odazvati pozivu za saradnju sa školama, pri čemu isti stav imaju i

ostale kompanije.

Smederevo ima potencijal da u narednim godinama zaposli još 4.500 radnika, ali su nam potrebni radnici

koji su osposobljeni da još u toku školovanja rade, rekla je gradonačelnica Jasna Avramović.

Ruski staž i u Srbiji

MINISTAR za rad Aleksandar Vulin izjavio je, po povratku iz Moskve, da će sporazum o penzionom i

socijalnom osiguranju Rusije i Srbije, koji će uskoro biti potpisan, pomoći da naše kompanije, posebno

građevinske, budu konkurentnije u Rusiji.

- Radnici iz Srbije koji tamo rade sada plaćaju dva osiguranja, jedno fondu u Beogradu, a drugo nadležnom

ruskom fondu, što dovodi do toga da njihov rad bude za 25 odsto skuplji. Preduzeća iz Srbije zato su manje

konkurentna i mnogo skuplja - objasnio je Vulin.

Ministar je naglasio da će posle potpisivanja sporazuma Srbija moći da zaposli veći broj ljudi na ruskim

gradilištima. Do sada nije bilo odgovarajućeg sporazuma o socijalnom osiguranju za naše radnike koji rade u

Rusiji, kao i za ruske državljane koji rade u Srbiji.

Sporazum će se odnositi ne samo na one koji će ubuduće biti angažovani na radu u Rusiji, već i na one koji

su trenutno tamo ili su bili angažovani. Ukoliko su imali određeni radni staž koji su stekli u Rusiji, u Srbiji

će moći da se pozovu na njega i taj staž će se izračunati i prihvatiti kao penzioni osnov.

I krečenje mora u plan poslovanja

Vlada Srbije zaključkom obavezala javna preduzeća da srede zgrade u kojima rade, nekim firmama vraćen

program rada

Ako važi za građane, izgleda važi i za firme, makar one

državne. Vlada Srbije je nedavno donela zaključak kojim

ih sve obavezuje da održavaju fasade objekata u kojima

posluju i kancelarije u kojima rade.

Ta stavka morala je da se nađe i u finansijskim planovima

za 2017, a kako "Novosti" saznaju, oni koji su ovaj trošak

preskočili - dobili su plan nazad na doradu.

Vlada je zaključak donela na predlog Generalnog sekretarijata. Prenebregavanje ove preporuke, kao smo

čuli u Ministarstvu privrede, zaista je bio povod da se pojedinima ne prihvate finansijski planovi za ovu

godinu.

"Novosti" su u petak pokušale da dođu do preduzeća kojima fasade nisu bile na pameti prilikom sastavljanja

programa poslovanja. Naš slučajan uzorak izgleda nije bio reprezentativan. Svi su mahom tvrdili da oni

četku i valjak redovno uzimaju u ruke.

“Mi smo okrečili sve što smo imali”, kaže direktor "Puteva Srbije", Zoran Drobnjak. “Upravna se nalazi u

zgradi "Srbija puta" i mi od njih iznajmljujemo drugi sprat. Imamo dogovor da plaćamo 95 odsto mesečnih

troškova, pa smo time oslobođeni kirije. Fasada je u odličnom stanju, a za krečenje prostorija su oni

zaduženi i "osvežavaju" ih svake godine po određenom redosledu”, kaže on.

Jelena Trivan kaže da je zgrada "Službenog glasnika", na čijem je čelu, prošle godine i spolja i iznutra

sređena.

“Mi smo taj posao lane već obavili, tako da se na nas ovaj zaključak ne odnosi”, tvrdi Trivanova.

Goran Puzović, direktor "Srbijavoda", kaže da ni kod njih nisu potrebni molerski radovi, jer su pre dve

godine sredili sve zgrade u kojima se nalaze njihove službe. Ni "Elektroprivreda Srbije" ne kuburi sa

održavanjem zgrada i kancelarija.

U "Infrastrukturi Železnica Srbije" kažu da su upoznati sa ovim zaključkom, ali da ove godine neće krečiti,

jer za to nema potrebe. Zgrada na Savskom trgu je kao spomenik kulture pod zaštitom države, pa bi pre

njene rekonstrukcije bilo neophodno obaviti niz priprema, među kojima je i dobijanje dozvola za

rekonstrukciju.

Finansijske izveštaje za 2015. godinu, koji su poslednji dostupni, predalo je ukupno 485 javnih preduzeća. U

njima radi 115.113 ljudi. Gledano u celini, javna preduzeća su 2015. godinu završila u "plusu" od 8,3

milijardi dinara. Godinu ranije "zaradili" su gubitak od skoro 44 milijadre dinara. A tada je finansijski

izveštaj predalo 21 preduzeće manje.

Plata šefa odeljenja veća od ministarske

Lejla Rešić za “Novosti” o primanjima u opštinskim administracijama, višku radnika, dobrim primerima na

lokalu... Načelnici u opštinama primaju oko 3.000 KM mesečno, a ministri 2.700

Vlada RS pratiće ove godine proces smanjivanja broja

zaposlenih u lokalnim administracijama po Srpskoj, ali i

tražiti od funkcionera na lokalnom nivou da više štede i

da novac bolje usmeravaju. Razbacivanjem novca na

plate u lokalnim zajednicama, koje su veće od

ministarskih i od plate predsednika i premijera, mora se

zaustaviti. Mnoge opštine po Srpskoj imaju nerealno

velike plate u administracijama. U vremenu kad govrimo

o štednji, kako bi se sačuvala radna mesta, velike plate

lokalnih funkcionera moraju biti umanjene - kaže u intervjuu za "Novosti" Lejla Rešić, ministarka lokalne

uprave i samouprave RS.

- Pomoćnik ministra u Vladi RS ima platu od 2.000 maraka, ministri oko 2.700, a načelnici odeljenja u

opštinama po Srpskoj imaju plate oko 3.000 maraka i više. Gradonačelnici, njihovi zamenici, kao i

predsednici skupština na lokalu imaju plate po 5.000 maraka. Ima ljudi na lokalu u Srpskoj koji radom i

opravdavaju velike plate, ali ruku na srce, mnogo je više onih koji to ne opravdaju - kaže Rešić.

* Ko je propisao tako velike plate na lokalu?

- Gornju granicu u lokalnim administracijama utvrdila je Vlada. Plata funkcionera na lokalu ide do tri

prosečne plate zaposlenih u upravi, plus mogućnost da se uveća do 50 odsto. Ovo uvećanje može da se

koristi, ali i ne mora. Naravno, većina lokalnih zajednica odmah je uvećala plate i za tih propisanih 50 odsto.

* Da li Vlada može doneti odluku o smanjenju plata na lokalu?

- Vlada je donela sve zakonske akte i propisala kolike mogu biti plate, ali definitivno instrumenti za

umanjenje plata su u rukama funkcionera na lokalnom nivou. Vlada je propisla da odbornički dodatak ne

može biti veći od 60 odsto od prosečene plate u Srpskoj, ali isto tako dodatak može biti i 10 odsto. Vlada je

propisala gornju, a nije donju granicu. Zakon je jednak za sve. I za Banjaluku i Istočni Drvar. Ipak, ne

vidimo na terenu da se odbornici po Srpskoj mnogo žrtvuju i da su doneli odluke da im, primera radi,

odbornički dodaci budu 10 odsto, ili 20 odsto od prosečne plate i tako da pokažu odgovornost i štednju, što

bi građani sigurno podržali.

* Ima li dobrih primera na lokalu, ili su svi jednaki u ponašanju oko primanja?

- Ima i dobrih primera. Evo Prijedor, tamo je prosek plata u opštinskoj administraciji iznivelisan na prosek

republičke plate, a u Banjaluci je prosek plata u administraciji 1.500 maraka, odnosno duplo veći nego u

Prijedoru.

*Kako će se rešiti problem sa viškom radnika u opštinskim administracijama po Srpskoj?

- Raspoređivaće se na druga radna meseta. Nećemo ići sa otpuštanjima, jer nije radnik kriv. Opštine i

gradovi imaju ovu godinu da se reše problemi viška radnika. Najkritičnije je u Hercegovini, gde ima na

stotine viška radnika po administraciji. Novi zakon je propisao tri radnika u administraciji na 1.000

stanovnika i mi želimo da na kraju godine to i imamo u Srpskoj. Imamo mi Prijedor, Gradišku, Laktaše gde

se gledajući ovaj zakon odmah može zaposliti još ljudi, jer oni imaju manji broj zaposlenih u administraciji.

OGRANIČEN BROJ "UGOVORACA"

OVE godine menjaće se i Zakon o državnim službenicima RS. Uvešće se veća odgovornost za nedolično

ponašanje, ali i nagrađivanja i kažnjavanja službenika.

Neće biti zapošljavanja bez konkursa i ugovor na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos. Takođe,

ukupan broj "ugovoraca" biće ograničen na 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u lokalnoj zajednici.