S p e c i j a l n i d o d a t a k l i s t a D A N A S

broj 2s r e d a , 2 0 . j u n 2 0 1 2 .

Mirjana Radenkovi}, direktorka Agencije za za{titu odjonizuju}ih zra~enja i nuklearnu sigurnost Srbije

Nema nuklearno bezbedne zemlje

Opasan otpad smanjen za tre}inu

Koli~ina goru}i problem

Siroma{nima nisu potrebni solarni paneli

Opasan otpad smanjen za tre}inu

Koli~ina goru}i problem

Siroma{nima nisu potrebni solarni paneli

s r e d a , 2 0 . j u n 2 0 1 2 .

Nijedna zemlja se ne mo`e smatrati potpunobezbednom od nuklearnog zra~enja, jer svidelimo istu ivotnu sredinu pa svako ispu{ta-nje radioaktivnog materijala mo`e postati ina{ problem - ka`e za Danas Mirjana Raden-kovi}, direktorka Agencije za za{titu od joni-zuju}ih zra~enja i nuklearnu sigurnost Srbi-je, odgovaraju}i na pitanje da li je na{a zemljabezbedna po pitanju radioaktivnosti.

Ona dodaje da ukoliko se propisani uslo-

vi za rad i mere za{tite od zra~enja sprovodesvuda gde se izvori koriste, opasnost }e bitisvedena na minimum.

Institut „Vin~a“ kao i JP „Nuklearniobjekti Srbije“ ~esto se spominju u javnostizbog nuklearnih incidenata. Iako nijedannije ugrozio zdravlje ljudi i okolinu, odre-|eni problemi postoje. Kakobiste ih definisali?

- Do propusta dolazi jerove organizacije jo{ nisu usa-glasile svoj rad sa novim pro-pisima i moraju da promenesvoje pona{anje u odnosu napo{tovanje propisa i uvo|enjeprincipa odgovornosti. Za ne-ke druge probleme je potreb-no dodatno vreme, jer jo{ ni-su ispunjeni potrebni tehni~kiuslovi za njihovo re{avanje.

Kako je re{eno pitanje ra-dioaktivnog otpada? Ima-mo li dovoljno kapacitetaza njegovo odlaganje i da liskladi{ta zadovoljavaju evropske stan-darde?

- Radioaktivni otpad se godinama skladi-{tio u dva hangara u Vin~i, koji su trenutnou lo{em stanju. Zato se uz pomo} Me|una-rodne agencije za atomsku energiju (MA-AE) i Evropske komisije, priprema Hangar3, koji je u postupku dobijanja dozvole za

rad, i koji bi trebalo da poslu`i kako za odla-ganje novonastalog otpada, tako i za bezbed-no odlaganje radioaktivnog otpada koji jeneadekvatno uskladi{ten u starim hangari-ma. Pri izdavanju licence za rad skladi{ta H3primenjuje se doma}a regulativa koja je uvelikoj meri uskla|ena sa me|unarodnim

standardima. Za upravljanjenuklearnim objektima pa iupravljanje radioaktivnimotpadom u Srbiji osnovanoje Javno preduze}e Nuklear-ni objekti Srbije.

Koji su najve}i izvori jo-nizuju}eg zra~enja u Srbijii da li je ono manje ili ve}eu odnosu na zemlje u regi-onu?

- Jonizuju}a zra~enja mo-gu poticati iz prirode ili iz ve-{ta~kih izvora. Prirodni izvo-ri su kosmi~ko zra~enje, zra-~enje koje poti~e iz radioak-tivnih elemenata koji ulaze u

sastav zemlji{ta, vode, vazduha, na{eg orga-nizma. Pored prirodnih izvora postoje i ve-{ta~ki (proizvedeni), obe vrste se mogu kori-stiti u medicini, industriji, istra`ivanju i ener-getici. Profesionalci koji rade sa izvorima jo-nizuju}eg zra~enja u razli~itim oblastimaprimene (medicina, industrija, istra`ivanje,nuklearne aktivnosti...) dodatno su izlo`eni,

kao i pacijenti koji su podvrgnuti raznim di-jagnosti~kim ili terapijskim procedurama.

Da li ste reagovali u nekim slu~ajevimapovi{enog jonizuju}eg zra~enja? Kakveposledice ono mo`e da izazove po ivotnusredinu i zdravlje ljudi? Kakva je zakon-ska regulativa po tom pitanju?

- Potencijalno povi{eno jonizuju}e zra~e-nje mo`e se o~ekivati u svakom slu~aju ka-da se ne primenjuju odgovaraju}e mere za-{tite. Takve situacije se moraju spre~iti jo{ ufazi planiranja, kada Agencija reaguje i zah-teva korekcije. Izlo`enost jonizuju}em zra-~enju mo`e dovesti do ozbiljnih o{te}enja,koja se mogu ispoljiti odmah nakon izlaga-nja ili mnogo kasnije ukoliko je do{lo doo{te}enja genetskog materijala. Efekti zavi-se od vrste zra~enja i du`ine izlaganja, a po-sebno osetljive kategorije stanovni{tva sudeca i trudnice.

Zakonska regulativa propisuje uslove kojimoraju biti ispunjeni da bi se neko bavio pri-menom izvora zra~enja. Zakon je donet 2009,a ostali propisi tokom 2011. i sada se prati nji-hova implementacija. Planira se dalje usagla-{avanje sa standardima i preporukama Me-|unarodne agencije za atomsku energiju.

Katarina @ivanovi}

Zdravstvene ustanove u Srbiji godi{nje stva-raju oko 48.000 tona medicinskog otpada, aoko 20 odsto ovog otpada smatra se infektiv-nim, odnosno opasnim. Kako za Danas obja-{njava Radmila [erovi}, {efica Odseka zaupravljanje komunalnim i posebnim tokovi-ma otpada pri Ministarstvu `ivotne sredine,rudarstva i prostornog planiranja, pod medi-cinskim otpadom se podrazumeva sav otpadkoji nastaje u zdravstvenim ustanovama i pripru`anju zdravstvene za{tite i on mo`e bitiopasan i neopasan.

- Neopasan medicinski otpad jeste otpadkoji nije zaga|en opasnim ili drugim materi-jama, a koji je po svom sastavu sli~an komu-nalnom otpadu. Opasan medicinski otpad je

otpad koji zahteva posebnopostupanje, i to su tkiva, orga-ni, delovi tela, ljudski fetusii kese sa krvlju, o{tri pred-meti ili materijali kojimogu izazvati poseko-tine ili ubodne rane,bez obzira da li su bili ukontaktu sa pacijen-tom ili infektivnim ma-terijalom. Farmaceutskiotpad su svi lekovi, uklju-~uju}i i primarnu amba-la`u, kao i sav priborkori{}en za primenutakvih proizvoda,ukazuje [erovi}eva.

Prema njenim re-~ima, u bolnicama uSrbiji postoji blizu50.000 bolni~kih kre-

veta koji su zauzetipribli`no 15 milio-na bolni~kih dana.

- Prose~na zauze-tost kreveta je 72 odstona godi{njem nivou.Prema postoje}im po-dacima iz zdravstve-nog sektora, postoji idodatnih 2.700 kreve-ta, koji se nalaze u voj-nim bolnicama i privat-nim klinikama. Procenakoli~ine infektivnog medi-cinskog otpada koja se stvara u zdrav-stvenim ustanovama, ne ra~unaju}iprivatni sektor i sektor veterinarskemedicine, zasniva se na proceni pro-izvodnje od 0,7 kilograma otpada popostelji dnevno, isti~e [erovi}eva.

Ona dodaje da je krozimplementaciju pro-jekta „Tehni~kapomo} u upra-vljanju medicin-skim otpadom“,Evropska unijadodelila Srbiji 54vozila za tran-sport medicinskogotpada, a u prethod-ne dve godine 72 zdrav-stvene ustanove u na{oj zemljiosposobljene su za zbrinjavanje infek-

tivnog medicinskog otpada kroz donaciju ste-rilizatora sa parom, drobilica za igle i skalpele,ali i kroz obuku osoblja u zdravstvenim usta-novama za rukovanje medicinskim otpadom.

- Rezultat tih ulaganja je da je koli~ina opa-snog infektivnog medicinskog otpada, koji semeri tonama, sada smanjena za tre}inu i naj-ve}i deo tretiranog infektivnog otpada meto-dom autoklaviranja mo`e se kontrolisano od-lo`iti na deponiju, jer je navedenim postup-kom iz opasnog otpada pretvoren u neopasanotpad. Tako|e, u okviru druge faze projektaplanirana je nabavka dodatnog broja specijali-

zovanih vozila zaprevoz opasnog me-dicinskog otpada, alii dodatni broj auto-klava i drobilica zatretman ove vrste ot-pada. U narednomperiodu, u zbrinjava-nje medicinskog ot-pada u 23 zdravstve-

ne institucije bi}e ulo`eno jo{ {est miliona evraiz fondova IPA, a taj novac }e biti usmeren uzavode za javno zdravlje i 12 veterinarskih

ustanova, nagla{ava [erovi}eva. Farmaceutski otpad, koji ~ine i le-

kovi sa isteklim rokom trajanja,najbrojniji je i spada u posebnukategoriju medicinskog otpada.

- U na{oj zemlji jo{ ne postojedeponije opasnog otpada niti po-strojenja za spaljivanje, odnosnotretman opasnog otpada. Po{to

ne postoji postrojenje za tretmanhemijskog i farmaceutskog otpada,

kao ni deponija, opasan farmaceut-

ski otpad se izvozi u zemlje EU, preko ovla{}e-nih preduze}a, uz dozvolu ministarstva nadle-`nog za poslove za{tite `ivotne sredine, obja-{njava [erovi}eva. M. D. Miliki}

PO^INJE KONFERENCIJA UN O ODR@IVOM RAZVOJUKonferencija UN o odr`ivom razvoju „Rio+20“, koja sutra po~inje u RioDe @aneiru, razmatra}e podsticanje ulaganja u ekolo{ke tehnologije i ob-novljivu energiju. Na konferenciji, koja traje do petka, 22. juna, u~estvu-ju 193 zemlje, a vi{e od 150 je potvrdilo da }e na ~elu njihovih delegacijabiti {efovi dr`ava ili premijeri. Delegaciju Srbije predvodi predsednik To-mislav Nikoli}, a u njoj su jo{ ministri `ivotne sredine i spoljnih poslovaOliver Duli} i Vuk Jeremi}, dok }e Delegaciju mladih iz Srbije predstavlja-ti Jovana Dodo{ i Danilo Arsenijevi}.

ORGANIK LAJV FEST OD 22. JUNA Drugi „Organik lajv fest“ (Organic Live Fest) posve}en zna~aju za{tite `i-votne sredine, obnovljivih izvora energije i zdravog na~ina ivota, koji }ebiti odr`an u beogradskom Top~iderskom parku od 22. do 24. juna, pro-movisan je u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

KREDIT SVETSKE BANKE ZA ZA[TITU OKOLINESvetska banka odobrila je Crnoj Gori kredit od 60 miliona dolara za re{ava-nje ekolo{kih problema koje izazivaju podgori~ki Kombinat aluminijuma,nik{i}ka @elezara, brodogradili{te u Bijeloj i termoelektrana u Pljevljima.

FORUM ZA ADAPTACIJU NA KLIMATSKE PROMENE Na dvodnevnoj konferenciji u Crnoj Gori formiran je regionalni Forum zaadaptaciju klimatske promene u ~ijem osnivanju je u~estvovalo vi{e od80 organizacija civilnog dru{tva iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Hrvat-ske, saop{tio je Svetski fond za prirodu (WWF Global).

STOTINU KILOGRAMA UGINULE RIBE NA PLA@I Pla`a u Kamenarima kod Herceg Novog i more bili su prekriveni sa okostotinu kilograma uginule ribe i ribljih iznutrica. Na jednu od najlep{ihpla`a hercegnovske rivijere nalaze se plasti~ne kese pune riba i iznutrica.Riba i iznutrice su bile rasute po pla`i i plutale su po moru u moru, a sapla`e se {irio nesnosni smrad.

ALBANIJA SKLADI[TI 83 TONE HEMIJSKOG OTPADA Ministarstvo odbrane Albanije saop{tilo je u ponedeljak da je sa Organi-zacijom za bezbednost i saradnju Evrope (OSCE) potpisalo sporazum o od-laganju opasnih hemijskih proizvoda. Prema potpisanom sporazumu,OSCE }e pomo}i u skladi{tenju 83 tone hemijskog otpada u Albaniji.

IZRAEL RAZMATRA IZGRADNJU VE[TA^KIH OSTRVA Izraelski politi~ari razmatraju ideju o pro{irenju svoje male, prenaseljene pri-obalne zemlje tako {to bi se ona pro{irila na ve{ta~ka ostrva. Vlada u Jerusa-limu izglasala je po~etak istra`ivanja sa ciljem da se utvrde mogu}nosti zastvaranje ve{ta~kih ostrva kako bi se stvorio prostor za infrastrukturne ob-jekte kao {to su fabrike vode, centrale za proizvodnju struje i aerodromi.

SZO: GASOVI IZ DIZEL-MOTORA KANCEROGENI Izduvni gasovi iz dizel-motora izazivaju rak, zbog ~ega oni predstavljajuopasnost po zdravlje kao i pasivno pu{enje, saop{tila je agencija za rakSvetske zdravstvene organizacije (IARC).

NAFTA U DUNAVU KOD BRATISLAVEU Dunav i njegov rukavac Mali Dunav iscurilo je kod Bratislave oko 13.600litara nafte, a 39 vatrogasaca trudi se da {to manje nafte zagadi glavnitok reke. Nafta je iscurila zbog o{te}enog creva kojim se pumpala u Zim-skoj luci u Bratislavi u brod privatne kompanije River Trans.

ZBRKA TOKOM NUKLEARNE KRIZE U JAPANU Grupa japanskih poslanika koja istra`uje nuklearnu katastrofu saop{tilaje da su biv{i premijer Naoto Kan i njegovi saradnici u vrhuncu pro{logo-di{nje krize izazvali dodatnu zbrku me{anjem u operacije u postrojenjuFuku{ima. ^lan grupe [uja Nomura rekao je da su Kanovi saradnici vi{eputa zvali zvani~nike u nuklearci Fuku{ima i postavljali razna pitanja, ~i-me su ometali radove.

INVESTICIJE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE 2011. Globalne investicije u obnovljive izvore energije dostigle su rekordnih 205milijardi evra 2011. godine. Izve{taj UNEP-a (UN Environment Program)navodi da je 2011. samo u solarnu energiju ulo`eno 117 milijardi evra,~emu je doprineo pad cena solarnih baterija koji su izazvali kineski pro-izvo|a~i. Kina je zaslu`na za skoro jednu petinu ukupnih investicija. Azij-ska nacija utro{ila je 41,4 milijarde evra na obnovljive izvore energije. Uje-dinjene nacije su na drugom mestu, sa ulo`enih 40,6 milijardi evra. Ne-ma~ka, Italija i Indija zauzimaju slede}a tri mesta.

Priredila: M. D. M.

Zahtevni usloviBojan Sudarev iz kompanije Medical waste disposal,kompanije koja je specijalizovana za pru`anje uslu-ga vezanih za tretiranje i transport medicinskog ot-pada, obja{njava za na{ list da su uslovi za manipu-laciju medicinskim otpadom prili~no zahtevni, kao ida je potrebna velika odgovornost kroz ceo tok pro-cesa, od odvajanja na mestu nastanka, pravilnogpakovanja, bezbednog preuzimanja, pa sve do tret-mana i odlaganja na komunalnu deponiju pod po-sebnim uslovima. On nagla{ava da je tretman me-dicinskog otpada potpuno bezopasan po okolinu.

- Otpad se sakuplja i transportuje posebnim vo-zilima pod veoma rigoroznom kontrolom i sa {tomanje manipulisanja istim, vozila su posebno ozna-~ena i opremljena opremom za transport i sa spillkitt-ovima u slu~aju ne`eljenih situacija, a sve je po-kriveno i odgovaraju}im osiguranjima. Nakon tret-mana otpad se drobi i pakuje u komunalne vre}e, azatim se transportuje i odla`e na komunalne depo-nije u posebne kasete, obja{njava Sudarev.

Finansiranje Na koji na~in se finansira rad Agencije i da

li kontrola institucija i objekata koji imajudodira sa zra~enjem spadaju pod va{u nad-le`nost?

- Agencija se finansira iz bud`eta i iz sopstve-nih prihoda od naknada za izdavanje licenci, do-zvola itd. Finansiranje Agencije je neadekvatno uodnosu na infrastrukturu u ovoj oblasti, te u dru-goj godini rada i dalje ima nedovoljan broj zapo-slenih i ne mo`e da iz svojih sredstava finansiraveliki broj aktivnosti.

Nadle`nost za inspekcijski nadzor za oblast za-{tite od zra~enja je u Ministarstvu ivotne sredinei prostornog planiranja, a za oblast nuklearne si-gurnosti i bezbednosti u Ministarstvu prosvete inauke. Efikasno funkcionisanje regulatornog telauslovljeno je radom inspekcije, te bi inspekcijskinadzor trebalo da bude u nadle`nosti Agencije,{to je u skladu sa me|unarodnim preporukama.

Do propusta dolazi jer JP „NOS“ i Institut Vin~a jo{ nisuusaglasili svoj rad sa novim propisima

Povi{eno jonizuju}e zra~enje mo`e se o~ekivati kad god se ne primenjujumere za{tite

Mirjana Radenkovi}, direktorka Agencije za za{titu od jonizuju}ih zra~enja i nuklearnu sigurnost Srbije

Nema nuklearno bezbedne zemlje

POGLED U STVARNOST EKO VESTI

Zabraniti motorne ~amce na jezerima Dok razmi{ljam o ekosistemu i ekologiji u Srbiji, istovremeno veslam na jednom od ~etirijezera koja su nastala izgradnjom sistema Limskih hidroelektrana. Sva ~etiri akumulacionajezera - Sjeni~ko, Kokin brod, Radoinjsko i Potpe}ko, biseri su prirode. Me|utim, dok javeslam, svako malo protutnji poneki gliser koji pocepa jezero na pola. Ovde se vikendom sjativeliki broj turista sa svih strana koji se uglavnom provode tako {to voze motorne ~amce, ~imenaru{avaju sklad i mir ovog mesta.

Bio sam pre nekog vremena na jednom sli~nom jezeru u Austriji, gde je odavno zabranjenokori{}enje motornih ~amaca i isklju~ivo se veslanjem mo`e kretati po vodi. I kod nas uzakonskim pravilima pi{e tako ne{to, ali je u praksi to potpuno druga~ije. Tolika koli~inamotornih ~amaca tera me da pomislim da nam ni{ta nije sveto, pogotovo netaknuta priroda.Zabrinjava me i to {to su u njima uglavnom mladi ljudi, pa se pitam za{to ne bi oni sami uzelineki kajak ili kanu i po~eli da veslaju, {to bi bilo vi{estruko korisno i za njih i za prirodu.Kori{}enje motornih vozila je opasno, prvo zbog isparenja koja zavr{avaju u vodi, ali i zbogbuke koja se stvara i koja ometa ptice, koje se nalaze u rezervatu prirode „Beloglavi sup“.

Ja ~ekam onoga ko }e uvesti kao obavezan zakon zabranu vo`nje motornih ~amaca natakvim jezerima, jer bih takvog ~oveka nagradio reporta`om. Ima nagove{taja da }e se todogoditi na Vlasinskom jezeru, ali se godinama odla`e. Kad ve} kasnimo u svemu, za{to nebismo tome stali na kraj i sada usvojili ono {to se ve} primenjuje u Austriji. Tako ne{to }e bitikrupan korak napred. Svi pri~aju o za{titi ivotne sredine i kako je na Zapadu ~isto, a niko nevoli da po~ne od sebe i da prvo o~isti ispred svog dvori{ta.

JovanMemedovi}

autor emisije „Sasvim prirodno“

EKO RAZGOVOR

Dovoljan jesamo grampesticida da

zagadi 10 miliona litara vode

EKO PRICA¨

II III

Zdravstvene ustanove godi{nje stvaraju oko 48.000 tona medicinskog otpada

Opasan otpad smanjen za tre}inu

Specijalni prirodni rezervat prirode, Zasavica, na

podru~ju severne Ma~ve, ~uva ogromno blago za{ti-

}enih vrsta flore i faune. Na teritoriji od 1.825 hekta-

ra nalazi se 800 vrsta biljaka, 192 vrste ptica, 25 vr-

sta riba i isto toliko vodozemaca i gmizavaca. O nji-

ma se brine Pokret gorana iz Sremske Mitrovice, ko-

ji su otkrili bogatstvo ovog podru~ja i sada su stara-

oci rezervata.

Upravnik rezervata Slobodan Simi} ka`e za Danas da

se pored retkih i za{ti}enih vrsta, u Zasavici ~uvaju i

neke od najstarijih `ivotinjskih rasa Srbije.

- Tu je doma}i bivo, balkanski magarac, podolsko

gove~e, balkanska koza, mangulica, a imamo i far-

mu magaraca od ~ijeg mleka pravimo kozmeti~ke

proizvode i pi}a. Magare}e mleko je po sastavu naj-

sli~nije ljudskom. Izuzetno je lekovito, a proizvodi su

malo skuplji, jer jedna magarica godi{nje daje svega

desetak litara mleka - ka`e Simi}.

Zahvaljuju}i poklonu iz Bavarske, u Zasavicu je

vra}en i njen nekada{nji stanovnik, evropski dabar,

vrsta koja je iz Srbije i{~ezla pre vi{e od 100 godina.

Najzna~ajnija ptica u rezervatu je patka crnka, jer i-

vi samo na ovom podru~ju. Od biljaka je najintere-

santnija Aldrovanda, „meso`derka“ koja se hrani sit-

nim planktonskim `ivotinjama. Otkrivena je ba{ u

Zasavici.

Reka Zasavica te~e severnom Ma~vom i ju`nom

Vojvodinom du`inom od 33 kilometara. Me{tani su

je oduvek zvali „Bara“, jer je bespregledna ravnica i

bujni biljni prekriva~ na mnogim mestima uspora-

vaju, te se sti~e utisak da i ne te~e. Izlivala se na vi-

{e mesta i stvorila mo~varno podru~je, koje je 2008.

stavljeno na listu me|unarodno zna~ajnih vla`nih

podru~ja, prema odluci Sekretarijata ramsarske

konvencije (Me|unarodna konvencija o za{titi vla-

`nih podru~ja). Godinu dana pre toga, dr`ava je,

na predlog Zavoda za za{titu prirode Srbije, pro-

glasila Zasavicu sa priobaljem prirodnim dobrom

prve kategorije od izuzetnog zna~aja. K. @.

EKO REPORTAZA-

RezervatZasavica

Dabrovi i biljke meso`derkeDabrovi i biljke meso`derke

Legende

U Zasavici su nekada `iveli

zmajevi, zapisano je na

drevnim keltskim kartama.

Takvih mesta na Balkanu je

bilo osam, uklju~uju}i i

Zasavicu. Zmajevi su ostavili

tragove na ovom podru~ju,

i dugo ~uvali prirodna blaga

mo~varnih predela.

U Srbiji jo{ nepostoje deponijeopasnog otpada

EKO-AKCIJA MESECA

BEOGRAD - Prema podacima koje su Ministarstvu `ivotnesredine, rudarstva i prostornog planiranja dostavile lokalnesamouprave, u Velikom spremanju Srbije prikupljeno je 128.217kubnih metara otpada. Procenjuje se da se na taj na~in, ~i{}enjem ujednom danu, u{tedelo vi{e od 141 milion dinara, ako se uzme u obzir dacena uklanjanja otpada u Srbiji iznosi 1.100 do 1.200 dinara po metru kubnom.

Za najuspe{niju op{tinu u Velikom spremanju Srbije progla{en je Bogati}, gde je u akciji 9. junau~estvovalo 40 odsto stanovni{tva. Podsetimo, u akciji Velikog spremanja Srbije ukupno jeu~estvovalo 301.345 volontera, odnosno 4,23 odsto stanovni{tva na 4.713 lokacija u svimop{tinama u Srbiji. U statistiku nije u{ao broj gra|ana koji se nisu registrovali za akciju, kao nilokacije koje su samoinicijativno ~istili. Imaju}i to u vidu, procenjuje se da je broj u~esnika ve}i.Tako|e, u~estvovalo je ukupno 267 komunalnih preduze}a, 475 javnih preduze}a, 868 privrednihdru{tava i 1.392 {kole. ^i{}enje je bilo organizovano u 169 op{tina u Srbiji. Prioritetne lokacije za~i{}enje odredili su gra|ani njihovim prijavljivanjem na portalu www.ocistimosrbiju.rs. ^i{}ene suobale reka, {kolska dvori{ta, parkovi, izleti{ta i druge javne povr{ine. Akcija se odr`ava po tre}i putna teritoriji cele Srbije, povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine.

Novina u ovogodi{njoj akciji je to {to su se u ulozi organizatora i koordinatora akcije na{le i 33nevladine organizacije ~iji su projekti odabrani na konkursu za sufinansiranje projekata nevladinihorganizacija. Za realizaciju tih projekata obezbe|en je 21 milion dinara.

Zna~ajni rezultati ostvareni su i kada je re~ o uklanjanju divljih deponija. U martu 2009. godinebilo je 4.318 registrovanih divljih deponija, a u decembru 2011. registrovano je 1.602, {to zna~i daje o~i{}eno vi{e od 62 odsto deponija. M. @. S.

Velikospremanje Srbije

^istilo300.000gra|ana

Foto:

FoNe

t

Desetine hiljada ljudi okupile seu Rio de @aneiru na Zemalj-skom samitu UN (konferencijaUN o ivotnoj sredini i razvoju).U~esnici, po~ev od dosadnihpoliti~ara do entuzijasti~nih ak-tivista, izrazi}e ovom prilikomglobalnu zabrinutost za ivotnusredinu. Na`alost, samit }e ve-rovatno biti protra}ena {ansa.

UN }e predstaviti prima-mljiv predlog o „zelenoj ekono-miji“ ~iji je cilj borba protiv glo-balnog zagrevanja. injenica je,me|utim, da samit ima pogre-{an cilj te da zanemaruje mno-go ve}e probleme.

Globalno zagrevanje uop{tenije najve}a pretnja `ivotnojsredini. ^ak i ako pretpostavi-mo da uzrokuje brojne smrtiizazvane poplavom, su{om,vrelim talasima i olujama, u ze-mljama u razvoju procenatsmrtnosti kao posledice nepo-goda izazvanih globalnim za-grevanjem iznosi svega 0,06 od-sto, u odnosu na 13 odsto smrtiu Tre}em svetu zbog zaga|eno-sti vode i vazduha.

Stoga, na jednu osobu kojabi mogla da umre od globalnogzagrevanja ide oko 210 ljudi ko-ji umiru od zdravstvenih pro-blema koji su rezultat nedostat-ka ~iste vode i sanitarija, odudisanja dima koji proizvodezapaljiva goriva (kao {to je osu-{eni ivotinjski izmet), zaga|e-nja u unutra{njem prostoru ina otvorenom.

Usredsre|ivanjem na merekoje bi spre~ile globalno zagre-vanje, napredne zemlje poma-`u da se predupredi smrt veli-kog broja ljudi. Ovo zvu~i do-bro dok ne shvatite da bi 210puta vi{e ljudi u siroma{nimzemljama moglo umreti zato{to se resursi koji bi ih moglispasiti tro{e na vetrenja~e, so-larne panele, biogoriva i drugeizume bogatog sveta.

Ali, naravno, opipljivi proble-mi zaga|enja u siroma{nim ze-mljama nisu u modi i za njih sene zauzimaju aktivisti, mediji ivlade na na~in na koji bi to mogli.

Nigde se nisu uspeli ilustro-vati bolje prioriteti nego u zva-ni~noj, koloritnoj bro{uri UN„Rio+20“. UN u njoj daju vrlokorisna lai~ka obja{njenja sa-mita, zajedno sa primerima„zelene ekonomije“. Vide se za-stra{uju}e slike osu{enih koritareka (kao rezultatglobalnog zagreva-nja), kao i mno{tvolepih re{enja kao{to su vetroturbinei solarni paneli.

Problem je u to-me {to je zelenaenergija uglavnomi dalje prili~no sku-pa, manje efikasnai sa ve}im prekidi-ma od alternativa.[tavi{e, u dokumentaciji za sa-mit se tvrdi da }e se pove}atiekonomski rast i iskoreniti si-roma{tvo. Ali ozbiljno, za{todobronamerni ljudi Prvog sve-ta misle da bi Tre}i svet trebaloda ima energetsku tehnologijukoja je skuplja, slabija i manjepouzdana od njihove?

Bez nagove{taja ironije, bro-{ura je nazvana „Budu}nost ko-ju elimo“. Ali, u svetu gde mili-jarda ljudi ide u krevet gladna igde {est miliona ljudi umire sva-ke godine od zaga|enja vode ivazduha, ve}inom u zemljama urazvoju, verovatno }e imati dru-ga~iji set prioriteta za svoju bu-du}nost. Bro{ura vrlo veselo po-ru~uje da je pomak Kine ka stra-

tegiji rasta sa niskim procentomugljen-dioksida zasnovanog narazvoju obnovljivih izvora ener-gije „otvorio nova radna mesta,prihode i poreze“. Zapravo, to-kom proteklih 25 godina, Kinaje u~etvorostru~ila emisiju CO2.Iako Kina proizvodi oko polovi-ne svetskih solarnih panela, 98odsto izvoze u bogata svetska tr-`i{ta. Samo 0,005 odsto kineskeenergije poti~e od solarnih pa-nela. Vi{edecenijska ekonom-

ska ekspanzija Ki-ne izbavila je 600miliona ljudi odsiroma{tva, aliogromno zaga|e-nje nije, me|utim,navedeno u bro-{uri „Rio+20“.

itaju}i dalje, ubro{uri se navodida je Francuskaotvorila90.000 rad-

nih mesta u sektoru ze-lene ekonomije. No,realnost ostaje sakri-vena: prose~na cenasvakog zelenog rad-nog mesta je vi{eod 200.000 dolaragodi{nje, kojufrancuski porezni-ci ne mogu da pri-u{te. Kao so na ra-nu, prelepe fotogra-fije prikazuju elek-tri~ne automobileprikazane na ovogodi-{njem sajmu automobi-la u @enevi. Zanemarenaje ~injenica da najve}i deoelektri~ne energije i dalje dola-zi od sagorevanja fosilnih goriva,pa su automobili sve samo ne„nula“ emisija {tetnih gasova.

U svetu optere}enom ozbilj-nim problemima uzrokovanimzaga|enjima vazduha i vode,bavljenje temama koje su utrendu, te nerealna re{enja vi{esu nego uznemiruju}a ~injeni-ca. A svetska elita sti`e u Rio daka`e siroma{nima da imaju so-larni panel.

Autor je {ef Centra za konsenzus u Kopenhagenu, iprofesor na Poslovnoj {koli u

prestonici Danske

[irenje vi-rusa AIDS-a,

hepatitisa B i Ci drugih bolesti

koje se prenoseputem krvi, te izla-

ganje toksi~nim ma-terijama samo su ne-

ke od {tetnih posledicaneadekvatnog upravlja-

nja medicinskim otpa-dom. Zbog toga ovaj pro-

blem sve vi{e alarmira jav-nost, i to kako u razvijenim

tako i u onim manje razvije-nim i siroma{nim zemljama.

Zbog porasta broja medicinskihustanova, koli~ine iskori{}enih

{priceva i igala, skalpela, infuzionihsistema naro~ito se gomilaju u dr`a-

vama razvijenog sveta. Bolnice SAD, naprimer, godi{nje izbace vi{e od dva mili-

ona tona otpada i tre}i su najve}i zaga|i-va~ u zemlji.

S druge strane, siroma{ne dr`ave nemaju to-liko problem s koli~inom koliko s nepropisnim

odlaganjem medicinskog otpada, koji uglavnomzavr{i na javnim deponijama i smetli{tima. Osim to-

ga, zbog nedostatka finansijskih sredstava koriste sta-re pe}i za spaljivanje medicinskog otpada, koje ispu{taju

u atmosferu ogromne koli~ine {tetnih gasova. Upravo iz tog razloga, neke zemlje pribegavaju recikla`i kao

jednom vidu saniranja otpada iz zdravstvenih ustanova. Ameri~-ke bolnice ~esto bacaju neiskori{}ene instrumente za operaciju jer je

pakovanje bilo na~eto, ali stru~njaci ukazuju da bi se sterilizacijom oveopreme mogao u{tedeti novac i smanjiti koli~ina otpada. Ameri~ka admi-

nistracija za hranu i lekove (FDA) od 2000. godine zahteva da sterilisani, ali ve}kori{}eni instrumenti budu u skladu sa standardima koji su propisani za nove. Ne-

ke zdravstvene ustanove iz bogatih zemalja tako|e doniraju jo{ uvek upotrebljiveostatke medicinskog materijala siroma{nim dr`avama.

Najve}i problem sa saniranjem medicinskog otpada svakako imaju afri~ke ze-mlje, najvi{e zbog nedostatka finansijskih sredstava i zakona koji reguli{u

ovaj problem. Tako na primer, Eritreja i Gana nemaju zakonske odredbe za pro-pisno upravljanje medicinskim otpadom, dok Gambija, Nigerija, Senegal i Tan-

zanija nemaju adekvatne sanitarne deponije. Stoga se otpad u ovim zemlja-ma uglavnom reguli{e pe}ima za spaljivanje, od kojih su mnoge neisprav-ne ili nisu u skladu s me|unarodnim standardima. Poseban problem s ko-jim se suo~avaju dr`ave „Crnog kontinenta“ kada je re~ o otpadu iz medi-cinskih ustanova jesu inficirane igle i skalpeli, budu}i da zbog nedostat-ka novca ~esto ne mogu da obezbede kutije za sterilizaciju instrumena-ta. Azijske zemlje su po~ele same da ih proizvode, dok ih afri~ke dr`avejo{ uvek kupuju u inostranstvu.

M. Koj~i}

Efekat staklene ba{teNau~nici u poslednje vreme ukazuju na opasnost od jo{ jednog oblika

medicinskog otpada koji se dovodi u vezu s globalnim zagrevanjem.Naime, inhalacioni anestetici - sevofluran, isofluran i

desfluran - smatraju se gasovima koji izazivaju efekat stakleneba{te. Prema jednoj ameri~koj studiji, jedna bolnica

mo`e godi{nje da izbaci koli~inu koju emituje izme|u 200 i 1.200 automobila u zavisnosti

od vrste anestetika.

s r e d a , 2 0 . j u n 2 0 1 2 .

Urednik Eko-zone: Aleksandar Rokni}

Lektura: Marjana Stevanovi}

Foto-dokumentacija: Stanislav Milojkovi}

Dizajn vinjeta i ilustracije:Jelena Dugali} Mila{inovi}

Prelom: Zoran Spahi}

Zemaljski samit UN u Rio de @aneiru kao prilika za promociju modernih izuma svetske elite

Siroma{nima nisupotrebni solarni paneli

Dodatak je ura|en u saradnji sa

IV

EKO PRICA¨

Medicinski otpad u svetu

Koli~ina goru}i

problem

Copyright: Project Syndicate, 2012. www.project-syndicate.orgDanas ima pravo ekskluzivnog objavljivanja u Srbiji

Pi{e: BjornLomborg

Ali ozbiljno, za{todobronamerni ljudi Prvog sveta misle da bi Tre}i svet trebaloda ima energetskutehnologiju koja jeskuplja, slabija i manje pouzdana od njihove?

1. Sumgait,Azerbejd`anpetrohemija

2. Linfen, Kinaautomobili i industrija

3. Tjanjing, Kinarudnici i metalurgija

4. Sukinda, Indijarudnici

5. Vapi, Indijaindustrija

6. La Oroja, Perurudnici te{kih metala

7. \er`insk, Rusijanekada{nje fabrikehemijskog oru`ja

8. Noriljsk, Rusijarudnici nikla

9. ernobilj,Ukrajinanuklearna katastrofa 1986.

10. Kabve,Zimbabverudnici olova

10najzaga|enijih

lokacija

10 najzaga|enijih1,5 milijardi ljudi zavisi od zemlji{ta koje se uni{tava

Planeta svakog dana gubi {umepovr{ine 2 Pariza

Svake godine 1,7 miliona ljudi umre

od dijareje

Svake godine 2,4 miliona ljudiprevremeno umre zbog atmosferskog

zaga|enja