opšta def priv sistema

Opšta definicija privrednog sistema

SADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................2

1. OSNOVNI PREDMET PROUČAVANJA PRIVREDNOG SISTEMA....4

1.1 Međusobni odnos privrednog i političkog sistema............................5

2. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG SISTEMA........................6

2.1 Privredni rast.....................................................................................6

2.2 Privredni razvoj.................................................................................7

2.3 Strategija razvoja privrednog sistema...............................................8

2.4 Uloga tržišta u privrednom sistemu...................................................9

2.5 Uloga plana u privrednom sistemu..................................................10

2.6 Uloga deviznog kursa u privrednom sistemu..................................11

2.7 Uloga platnog bilansa u privrednom sistemu..................................11

2.8 Sistem društvenih potreba...............................................................12

2.9 Uloga monetarno-kreditnog sistema...............................................13

3. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG SISTEMA JUGOSLAV-IJE............................................................................................................................14

ZAKLJUČAK...............................................................................................17

Literatura.......................................................................................................18

1


UVOD

Tokom sveukupnog društvenog razvoja, čovek je radi zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba uvek bio tesno vezan za proizvodnju. Osnovni cilj te veze je sticanje određenih materijalnih dobara, zarad poboljšanja uslova života i egzistencije.

Ostvarivanje procesa proizvodnje nužno dovodi do određenih odnosa među ljudima, koji najčešće ne zavise od njih, već su uzrokovani potrebom opšte razmene dobara koja se ne može obavljati izolovano. Iz ovoga se može zaključiti da su određeni odnosi proizvodnje bili ekvivalentni stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga.

Da bi novonastala društvena struktura funkcionisala na adekvatan način, stvorena je potreba za određenim pravnim i političkim sistemom koji bi određivao i definisao tu društvenu strukturu.

Jedna od osnovnih definicija privrednog sistema je zasnovana na marksističkom objašnjenju zavisnosti proizvodnih odnosa od materijalnih proizvodnih snaga, koja celokupnu ekonomsku strukturu društva, na osnovu koje se uspostavlja pravna i politička nadgradnja predstavlja kao međusobne odnose ljudi koji učestvuju u procesu proizvodnje koji odgovaraju stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Na osnovu ove definicije može se zaključiti da stepen razvijenosti proizvodnih odnosa i nivo materijalnih snaga predstavljaju osnovu za pravno i političko uređenje jedne zemlje. Učestvovanje države kako u oblasti proizvodnje, tako i u ostalim oblicima društvene reprodukcije se zasniva na stepenu razvijenosti proizvodnih odnosa i nivoa materijalnih snaga.

Ako se uporedi veza društvenih odnosa i materijalne baze, dolazi se do zaključka da privredni sistem dvojako utiče na razvoj materijalnih proizvodnih snaga. Na efikasniji i brži razvoj materijalnih snaga deluju odgovarajuća institucionalna rešenja, koja na odgovarajući način stimulišu privredni razvoj i obezbeđuju adekvatne načine za stimulisanje i zainteresovanost robnih proizvođača. Ukoliko su postojeća rešenja neadekvatna, razvoj kompletnog privrednog sistema je usporen, što za posledicu ima stagnaciju privrede koja prvenstveno utiče na egzistenciju ljudi, koji su osnovni činilac tog privrednog sistema.

Osnovne definicije privrednog sistema razmatrali su i objašnjavali mnogi vodeći svetski ekonomisti i ukoliko se izvrši poređenje različitih definicija, može se zaključiti da se pod privrednim sistemom jedne zemlje podrazumevaju svi

2


društveni odnosi koji su u direktnoj vezi sa proizvodnjom materijalnih dobara, uključujući njihovu razmenu i raspodelu. Ovi odnosi proizvodnje definišu datu strukturu i dinamičnost kompletnog privrednog sistema i u velikoj meri određuju karakter i svim ostalim odnosima u društvu.

Uzajamno delovanje svih elemenata u procesu proizvodnje, raspodele i korišćenja materijalnih dobara i usluga predstavlja osnovni privredni sistem jedne zemlje, čijim se odgovarajućim institucijalnim rešenjima mogu rešiti svi ekonomski problemi, zato što taj privredni sistem neposredno utiče na proizvodnju, raspodelu učinka društvenog rada i određene proizvodne vrednosti kao što su preraspodela i raspodela dohotka i sl.

Jedna od opštih definicija privrednog sistema predstavlja i međusobne odnose elemenata ekonomskog procesa u posmatranju i analizi određenog načina proizvodnje i elemenata koji karakterišu način organizacije i funkcionisanja jedne privrede. Privreda se pojavljuje kao nosilac društveno-ekonomske strukture, a njeno uspešno funkcionisanje se ostvaruje pomoću odnosa koji se ostvaruju međusobnom koordinacijom samih subjekata društveno-ekonomske strukture.

3


1. OSNOVNI PREDMET PROUČAVANJA PRIVREDNOG SISTEMA

Da bi definisali ekonomsku politiku i ekonomsku strukturu koje omogućavaju bezbedno ekonomsko funkcionisanje jedne zemlje, potrebno je vrlo precizno raščlaniti značaje pojedinih institucionalnih rešenja.

Složenost privrednog sistema ogleda se u međusobnoj sprezi strukture i rasta privrede na jednoj i celokupnog privrednog sistema, kao podsistema privrede na drugoj strani. Veoma je važno unapred odrediti osnovne karakteristike samih ekonomskih odnosa koji određuju privredni sistem i definisati osnovna obeležja privrednog sistema.

Ekonomska politika jedne države predstavlja zapravo njenu ulogu u privrednoj sferi, kao i mere koje država preduzima zarad što boljeg funkcionisanja privrede. Predmet izučavanja Privrednog sistema Jugoslavije treba sadržajno shvatiti kao izučavanje međusobnih društvenih odnosa koji nastaju u vezi sa proizvodnjom materijalnih dobara ili sa njihovom raspodelom i razmenom, a zatim kao institucionalni okvir za delovanje subjekata ekonomskih i odvijanje ekonomskih procesa što stvara mehanizam za funkcionisanje privrede i zajedno sa datom strukturom sistema omogućava donošenje osnovnih mera ekonomske politike za ostvarivanje ciljeva društvenog razvoja.1

Ukoliko posmatramo osnovni predmet izučavanja privrednog sistema, možemo zaključiti da međusobni odnos privrednog i političkog sistema ima važnu ulogu u funkcionisanju i porastu privrednog sistema.

1.1 Međusobni odnos privrednog i političkog sistema

Ako posmatramo politički sistem u okviru kojeg se izražavaju odnosi između društva i čoveka, mogu se uspostaviti određene povezanosti između političke i ekonomske sfere, tako da se zapažaju direktne veze između

1 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 122 i 123.

4


ekonomskog i političkog sistema posmatranog društva. Politički sistem obuhvata i probleme vlasti, jednakosti, demokratije i slobode, jedinstva države itd. Sama ta činjenica da politički sistem obuhvata ne samo ekonomsku sferu ukazuje da je on zapravo širi okvir od privrednog sistema.2

U okviru posmatranja i analiziranja društvenog sistema dolazi se da izvesnog zaključka da su politički i privredni sistem zapravo sastavni delovi društvenog sistema. Iz opšte teorije sistema proizilazi i činjenica da je uspostavljena određena unutrašnja povezanost, kao i međusobna uslovljenost svih delova društvenog sistema.

Proučavanjem privrednog sistema došlo se do zaključka da su, kako privredni, tako i politički sistem sastavljeni od svojih podsistema, tj delova (sistem cena, devizni sistem, sistem proširene reprodukcije, raspodele, planiranja itd.) i da su svi postojeći delovi privrednog sistema međusobno povezani i stalno promenljivi, tako da u suštini, oni predstavljaju jedan otvoren sistem koji utiče na okruženje i koji je podložan uticaju, kako svojih međusobnih podsistema, tako i drugih spoljašnjih elemenata i sistema.

2 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 123.

5


2.OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG SISTEMA

Privredni sistem jedne države posmatran u celini prevashodno karakteriše privredni rast i privredni razvoj. U savremenim uslovima privređivanja, kod proučavanja odnosa i karakteristika privrednog rasta i privrednog razvoja potrebno je stalno koristiti nove kategorijalne veličine i postupke. Pored toga, uvek treba imati u vidu da se kao osnov privrednog rasta i privrednog razvoja nalazi istraživanje činilaca koji određuju porast najvažnijih ekonomskih oblasti, kao što su: proizvodnja, zaposlenost, inflacija i međunarodna razmena dobara, usluga i kapitala.

Imajući u vidu složenost zadataka logičnim se nameće stav da je neophodno puno poznavanje i razumevanje strukture i funkcionisanja privrede kako bi se obezbedio skladan spoj najsloženijeg podsistema društvenog sistema i kao bi se brojnim vezama omogućilo optimalno funkcionisanje sastavnih delova.3

2.1 Privredni rast

Proučavajući privredni rast kao sastavni deo privrednog sistema, nailazi se na činjenicu da je on u sprezi sa privrednim razvojem, jer povećanjem jednog, dolazi do neminovnog povećanja i drugog.

Tokom dugogodišnjeg istraživanja privrednog rasta i privrednog razvoja dolazilo se do brojnih različitih tumačenja, koja su u pojedinim slučajevima poistovećivala ova dva pojma. Međutim, jedinstven je zaključak da privredni rast predstavlja najznačajniji faktor ekonomskog uspeha, gde ekonomski progresivne države, čim se stvori uslov za objektivno povećanje društvenog proizvoda po stanovniku stalno izdvajaju rastuća sredstva za investicije i akumulaciju.

Ako bi smo želeli da damo definiciju privrednog rasta onda bi smo mogli reći da privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupni društveni proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Dok se ekspanzija

3 Prof.dr Ilija Rosić, Prof.dr Ljubomir Madžar, Prof.dr Miroslav Đorđević: «Sistemski pristup privrednom razvoju», «Komino Trade», Kragujevac, 1998. god., str. 119.

6


definiše na kratak period, privredni rast se odnosi na dug period.4 Na osnovu ove definicije, privredni rast predstavlja veličinu realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, tj uvećanje plata i porast životnog standarda stanovništva.

Posmatrajući privredni rast, on se sa ekonomske strane može izraziti pomoću stopa rasta, bruto društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika itd. Ove stope se izračunavaju na osnovu statističkih podataka, čija preciznost povećava tačnost u objektivnom izračunavanju ovih stopa.

Definišući pojam privrednog rasta proizilazi da on u stvari predstavlja deo privrednog razvoja, jer se privredni rast bazira na jednostavnom proučavanju ekonomske dinamike sa velikim brojem ograničenja. Iz same definicije privrednog rasta se vidi da njegovo sagledavanje ne vodi računa o osnovama funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim atributima) niti o promenama unutar same strukture privrede.5 Na osnovu toga se može zaključiti da privredni rast predstavlja važnu komponentu privrednog razvoja.

2.2 Privredni razvoj

Definišući privredni razvoj dolazi se do zaključka da on ne obuhvata samo porast obima nacionalne proizvodnje već i sve strukturne promene koje su neophodne za povećanje obima proizvodnje. To znači da privredni razvoj obuhvata povećanje ukupne proizvodnje na nivou cele nacionalne ekonomije uključujući i složene promene u strukturi kompletne privrede.

Privredni razvoj kao deo privrednog sistema sačinjava pre svega međusobna povezanost delova u jednu celinu, mađusektorska akcija i reakcija, kao i promena ljudskih resursa u efikasnosti i kvalitetu. U organizovanom društvenom sistemu ekonomske strukture su u veoma uskoj vezi sa društvenim i mentalnim strukturama grupa.

Razvoj podrazumeva međusobni povratni uticaj ljudskih resursa i konačnih autputa nacionalne ekonomije. Uspostavljen sistem povratne sprege na ovoj relaciji omogućava da se dobiju kvalitetniji autputi, da proizvodnja bude efikasnija i

4 Prof.dr Ilija Rosić, Prof.dr Ljubomir Madžar, Prof.dr Miroslav Đorđević: «Sistemski pristup privrednom razvoju», «Komino Trade», Kragujevac, 1998. god., str. 120 i 121.


7


raznovrsnija, ali i da povratno ljudski resursi u svim svojim oblicima dobiju u efikasnosti i u kvantitetu.6

Osnovna obeležja privrednog razvoja moraju biti usmerena na realizaciju unapred postavljenih ciljeva koji su vezani za sve aspekte života i potrebe ljudi i društva u celini, kao i usklađivanje postavljenih ciljeva. U pojedinim privrednim sistemima koje iskazuju nizak stepen privredne razvijenosti dolazi do situacije da privreda ostvaruje viši stepen privrednog rasta zahvaljujući povećanoj upotrebi privrednih resursa i realne snage, kao i pravilnim raspolaganjem inostrane akumulacije. Tada dolazi do rasta proizvodnje u određenim oblastima privređivanja, dok u mnogim drugim oblastima takav rast izostaje, tako da dolazi do privrednog rasta bez privrednog razvoja.

U prethodnom izlaganju došlo se do zaključka da je privredni razvoj mnogo šira i kompleksnija pojava od privrednog rasta, jer pored povećanja makroekonomskih varijabli uzima u obzir i značajne promene u strukturi privrede, a samim tim i promene u sistemu funkcionisanja.

Privredni razvoj podrazumeva određeni porast materijalne proizvodnje i samog nacionalnog dohotka uz koje idu i strukturne promene u funkcionisanju date privrede. Važno je napomenuti da se izazvane promene vrše pod dejstvom tehničkog i naučnog progresa uz određene izmene privrednog i društvenog okruženja.

Imajući u vidu sadržaj definicije privrednog razvoja možemo reći da je razvoj privrede oduvek bio osnova svakog društvenog i političkog uređenja pojedinih država. Polazeći od činjenice da privredni razvoj možemo posmatrati kao ključnu povratnu spregu sa mnogobrojnim društvenim transformacijama proizilazi i logičan zaključak da je on u najopštijem smislu osnovna pretpostavka svakog društvenog progresa.7

2.3 Strategija razvoja privrednog sistema

Svaki privredni sistem se bazira na odgovarajućoj razvojnoj strategiji. Politika razvoja se ne može formulisati proizvoljno i ona je u direktnoj zavisnosti od materijalnog položaja i institucionalnog rešenja u kojem se nalazi privreda i društvo.



8


Veliku ulogu u stepenu materijalnog položaja predstavlja i stepen iskorišćenja raspoloživih kapaciteta. Veoma je bitno uspešno lociranje rezervi, koje pre svega treba usmeriti na jačanje finansijskog kapaciteta privrede, kao i na uvećanje njenih rezervi, koje u što manjoj meri treba koristiti za tekuću potrošnju (lični dohoci, penzije i ostali državni prihodi namenjeni za finansiranje materijalnih izdataka).

Osnovni ciljevi razvojne politike ne smeju biti isuviše ambiciozno postavljeni, već se moraju pravilno sagledati svi raspoloživi trendovi proizvodnje, zaposlenosti i investicija. Na izbor strategije razvoja mora uticati prvenstveno raspored ekonomsko-političkih nadležnosti, kao i nivo raspoloživosti materijalnih i finansijskih sredstava. Veoma je bitna i pravilna procena raspoloživosti privredno-sistemskih instrumenata i njihova pravilna raspodela na odgovarajuće subjekte ekonomske politike.

Zbog toga strategija mora da bude postavljena oprezno i konzervativno, ne bi se smelo računati na dejstva i učinke koji su van domašaja aktuelnih subjekata ekonomske politike. To, razume se, ima krupne implikacije u pogledu oblikovanja koncepcije razvoja, posebno njenog najvažnijeg dela koji se formalizuje kroz dugoročnije postavljene ciljeve razvoja. Jer, poslednja stvar koju kreatori razvojne politike smeju sebi da dozvole jeste fiksiranje ciljeva za koje je unapred očigledno da neće moći da budu ostvareni.8

2.4 Uloga tržišta u privrednom sistemu

Analizirajući privredu kao veliki ekonomski sistem, dolazi se do zaključka da pozitivna dejstva tržišta imaju veliku ulogu u razvoju same privrede. Osnovna uloga tržišta je da na adekvatan način izvrši objektivizaciju stvarnog doprinosa svih radnih organizacija, na osnovu kojih se dolazi do određene motivisanosti za smanjivanje troškova proizvodnje i povećanje produktivnosti rada.

Povezivanje proizvodnje i potrošnje se ostvaruje preko tržišta, tako što se od potrošača dobijaju informacije koje imaju inicijalni uticaj na proizvodnju. Decentralizovano odlučivanje u definisanju objektivnih ekonomskih kriterijuma podrazumeva osnovnu ulogu tržišta. Ono predstavlja bitan faktor u povezivanju plana i proizvodnje, jer bez tržišta bi bilo onemogućeno normalno funkcionisanje celokupnog ekonomskog sistema.


9


Tržište daje i odgovarajuće informacije za alokaciju proizvodnih činilaca. Kao ključni elemenat povratne sprege ukazuje na robe za kojima postoji povećana potražnja, inicirajući na taj način preduzeća na nova ulaganja i novu proizvodnju. Ograničenja tržišta se naročito ispoljavaju u području neprivredne sfere, odnosno društvenih službi, zbog toga što je neprirodna sfera po svojoj prirodi jednim velikim delom takva da je, pored tržišnih kriterijuma, neophodno uvoditi i druge kriterijume i principe.9 Kod proučavanja uloge tržišta u nacionalnoj ekonomiji treba imati u vidu da ono daje kratkoročne informacije.

2.5 Uloga plana u privrednom sistemu

Pored velike uloge tržišta u privredi kao velikom delu ekonomskog sistema, veoma je bitna međusobna povezanost tržišta i plana. Međutim, pošto tržište daje samo kratkoročne informacije na osnovu njega se ne mogu donositi dugoročne razvojne odluke. Ono ne pruža odgovarajuće informacije o tehničkom progresu i njegovom uticaju na kompletnu privrednu strukturu, kao i o opštim kretanjima ponude i potražnje.

Kao jedan od predmeta društvenog planiranja, javlja se i tržište kapitala, jer se u skladu sa potrebama optimalnog razvoja privrede određenim bankarskim kanalima postiže granska i teritorijalna alokacija akumulacije. Ukoliko se posmatra samo regionalni razvoj nekog privrednog sistema uloga tržišta ima ograničene mogućnosti. Osim toga, insistiranje na planskoj orijentaciji ne umanjuje i regionalnu inicijativu. Nasuprot tome, ona je vrlo značajna i za definisanje i za ostvarivanje regionalne politike, samo što se kod planske orijentacije postiže kompleksan pristup koji se bazira na postizanju optimalnog razvoja čitave zemlje i datog regiona.10

Efekti tržišta su veoma ograničeni i u domenu zaposlenosti stanovništva, jer tržište daje kratkoročne informacije prateći stope privrednog rasta mogu dovesti do nove nezaposlenosti koja predstavlja ozbiljan društveni problem. Ciljevi dugoročnog ekonomskog razvoja i globalne strukture investicija ne mogu biti decentralizovani, jer mogu izazvati vrlo ozbiljne ekonomske posledice (ako tržište svojom logikom favorizuje razvoj određenih prerađivačkih kapaciteta može dovesti do veoma velike strukturne neusklađenosti što za rezultat može imati dugoročne posledice).9 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 139.


10


Za optimalni ekonomski razvoj zemlje plan i tržište se moraju međusobno dopunjavati i biti u stalnoj koordinaciji, tako da ih ne možemo izolovano posmatrati.

2.6 Uloga deviznog kursa u privrednom sistemu

Devizni sistem jedne države predstavlja deo privrednog sistema kojim se obavljaju i regulišu finansijski tokovi sa drugim zemljama prilikom ostvarivanja odgovarajućih ekonomskih veza. Devizni sistem ne može biti samostalan, već predstavlja deo privrednog sistema, jer su devizna rešenja u sistemu neke države jasno oslikana kroz njenu razvojnu politiku, kao i ekonomsku poziciju zemlje u međunarodnim tokovima.

Ekonomski odnosi jedne zemlje sa inostranstvom se reguliši preko deviznog sistema, zato što osnovni cilj tih odnosa predstavljaju poslovi oko uvoza i izvoza roba i usluga, što dovodi do kretanja finansijskih sredstava. Kao jedan od elemenata deviznog sistema, pored uvoza i izvoza roba i usluga, predstavljaju i kreditna zaduženja u inostranstvu kao dodatni oblik sticanja i raspolaganja deviza.

Unošenjem deviza putem izvoza roba i usluga na domaćem tržištu se ne stiču automatski mogućnosti za kupovinom. Radi te kupovine, radne organizacije konvertuju devize u domaću nacionalnu valutu. Da bi se ovo konvertovanje izvršilo paritetno, potreban je devizni kurs. Pod deviznim kursom podrazumevamo cenu inostrane valute izraženu u novčanim jedinicama sopstvene zemlje.11 Devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući. Fiksni devizni kurs određuje sama država i on se zasniva na valutnom paritetu, dok se fluktuirajući (plivajući) devizni kurs formira na deviznom tržištu.

2.7 Uloga platnog bilansa u privrednom sistemu

Platni bilans predstavlja skup svih ekonomskih transakcija jedne zemlje koje ona ostvari sa inostranstvom. On obuhvata sva primanja i izdavanja koja nastaju tokom odvijanja procesa ekonomskih transakcija sa inostranstvom i izražava ukupnu robnu razmenu kao i sve druge prihode i rashode. 11 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 142.

11


Osnovna podela platnog bilansa se svodi na bilans tekućih transakcija i na kapitalni bilans. Bilans tekućih transakcija sadrži trgovinski bilans i bilans svih nerobnih transakcija, dok kapitalni bilans određuje koliko je pokriven deficit platnog bilansa, tj. za koje namere je upotrebljen nastali suficit. u ukupnoj razmeni usluga i roba gde se vrši prenos kapitala za opštu ekonomsku analizu najveću vrednost ima bilans tekućih transakcija.

Ovako shvaćen bilans tekućih transakcija izražava razliku između domaće proizvodnje i ukupne lične, opšte i investicione potrošnje. Posmatrano kroz odnos domaće proizvodnje i ukupne domaće potrošnje mogu se izraziti i deficit i suficit platnog bilansa, kao i uravnoteženo stanje. Kada je ukupna domaća potrošnje veća od proizvodnje tada je deficit platnog bilansa. Kada je domaća proizvodnja veća od ukupne domaće potrošnje, ostvaren je suficit platnog bilansa. Platni bilans je uravnotežen kad je domaća proizvodnja jednaka ukupnoj domaćoj potrošnji.12

Ukoliko su veći ostvareni rezultati u proizvodnji, a ne dođe do porasta potrošnje, stanje platnog bilansa biće ocenjeno kao povoljno.

2.8 Sistem društvenih potreba

Sistem potreba u opštoj i ličnoj potrošnji je sastavni deo privrednog sistema svake zemlje. Ako posmatramo zadovoljavanje opštih društvenih potreba, one su definisane kroz određene oblike društvene potrošnje koji se zajednički moraju organizovati, kao što su potrebe državne administracije, obrazovanja, zdravstvene zaštite, odbrane, socijalne zaštite itd. Pošto ove potrebe imaju posebno mesto u ukupnom privrednom sistemu jer učestvuju u raspodeli društvenog proizvoda, veoma je veliki njihov značaj za ukupan privredni razvoj.

Ako pojedinačno posmatramo opštu i ličnu potrošnju, možemo zaključiti da one imaju dosta zajedničkih tačaka, zato što obe predstavljaju najbitnije delove opšteg sistema društvenih potreba. Detaljnom analizom se dolazi do zaključka da među njima postoje i neke značajne razlike, jer u pojedinim privrednim sistemima osnovni smisao potrošnje je da se obimom i strukturom obezbedi odgovarajuća socijalna sigurnost stanovnika, a samim tim i jednakost u zadovoljavanju potreba.

Razvoj savremenog društva, kakvom bi trebalo i mi da težimo, podrazumeva jedan racionalan društveni sistem potreba u kome će se stvoriti i usavršiti skala zajedničkih vrednosti u svim oblastima društvenog života radi formiranja celovite


12


ljudske ličnosti, široko obrazovane, zdravstveno i socijalno zaštićene, informisane i sa izgrađenim kriterijumima vrednovanja. Izgradnja dinamičkog modela potrošnje trebalo bi pre svega da služi humanizaciji potreba i da uspostavlja opštu ravnotežu između materijalnih i nematerijalnih komponenti životnog standarda stanovništva.13

2.9 Uloga monetarno-kreditnog sistema

Monetarno-kreditni sistem možemo definisati kao skup određenih mera, tj. posebnih institucijalnih rešenja pomoću kojih se sprovodi opticaj novca i kredita, što obezbeđuje optimalni razvoj privrednog sistema. Radi nesmetanog odvijanja privrednih aktivnosti, ukupna količina novca u opticaju se određuje pomoću instrumenata monetarno-kreditne politike.

Ako posmatramo monetarno-kreditni sistem tržišne privrede kapitalističkog i socijalističkog tipa, uočićemo vidljive razlike. U tržišnoj privredi kapitalističkog tipa taj sistem je zasnovan na određenim institucijalnim oblicima privatne svojine. U analizi monetarno-kreditnog sistema bivše Jugoslavije razvojem samoupravnog društva došlo je do jačanja uloga banaka koje su postale glavni nosilac državnog kapitala. U njima su se nalazili razni fondovi vanprivrednih delatnosti i one su bile nosilac zaduživanja u inostranstvu, tako da je stvorena određena finansijska birokratija koja je bila veoma moćna. U najtežim periodima ekonomskog razvoja dolazilo je do velike koncentracije novčanih sredstava u bankama umesto da su ta sredstva upotrebljavana za jačanje materijalne baze privrede. Njihova moć je uvećavana kroz visoke kamate za sredstva koja su plasirale u privredu.

Značaj monetarno-kreditnog sistema i monetarno-kreditne politike za ostvarivanje ukupnog privrednog razvoja je veliki. Etatistička komponenta razvoja u bivšoj Jugoslaviji to dovoljno nije uvažavala. Monetarna teorija koja proučava ulogu i suštinu novca u privrednom razvoju nije blagovremeno dobila posebnu pažnju u teoretskom izučavanju i praktičnom razvoju našeg privrednog sistema.14

13 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 146.14 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 148.

13


3.OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG SISTEMA JUGOSLAVIJE

Privredni sistem naše zemlje je prolazio kroz više faza, počev od perioda posle drugog svetskog rata kada je uveden centralizovani sistem upravljanja privredom, što se smatralo za najprihvatljivije rešenje. Veliko premeštanje proizvodnih faktora uz povećanje njihove društvene iskorišćenosti, kao i potpune društvene kontrole nad svim izvorima dovelo je do ubrzanog menjanja proizvodne strukture.

Poseban metod industrijalizacije, koji je bio opredeljen isključivo na razvoj teške industrije doveo je do stvaranja potrebe centralizovanog upravljanja i rukovođenje privredom. Ovaj sistem upravljanja karakteriše dirigovani sistem cena, što je kao logičnu posledicu imalo odbacivanje tržišta na njegovu krajnje prigušenu ulogu, a sa druge strane, uloga centralnog plana je bila predimenzionirana jer je planom bio obuhvaćen ceo proces društvene reprodukcije, od početnog inputa do konačnog autputa. Na taj način plan je predstavljao sveobuhvatni regulator međusobnih veza i odnosa privrednih jedinica.15

Ovaj period centralizovanog upravljanja bio je karakterističan za privredne sisteme svih socijalističkih zemalja. U našoj zemlji je ovaj period veoma brzo napušten, za razliku od ostalih socijalističkih zemalja, jer je bio podstaknut određenim nastojanjima da se suprotstavi velikoj birokratizaciji društva i željom da afirmiše ulogu neposrednih proizvođača koja je do tada bila zanemarljiva.

U proces razvoja radničkog samoupravljanja naša zemlja ulazi početkom pedesetih godina prošlog veka. On je proklamovao veću samostalnost preduzeća, kao i veće slobode njihovog odlučivanja. Taj proces se zasnivao na zamisli o humanom i pravednom društvu, međutim nijedna od osnovnih pretpostavki za razvoj samoupravljanja nije bila ostvarena. Da bi sistem samoupravljanja funkcionisao bilo je potrebno efikasno odlučivanje u privredi, radi čega je bilo potrebno izgraditi osnovne ekonomske parametre i definisati osnovne uslove privređivanja.

Institucionalna rešenja privrednog i političkog sistema koja su bila zastupljena u našoj zemlji sedamdesetih godina prošlog veka, doprinela su istorijskom razvoju samoupravljanja. Jedna od razvojnih faza političkog i 15 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 126.

14


privrednog sistema vezana je za Ustav iz 1974. godine, i Zakon o udruženom radu iz 1976. godine gde je institucionalizovana dalja decentralizacija odlučivanja. Tada je velika pažnja poklanjana činjenici da pravci razvoja političkog sistema znače dalju demokratizaciju odnosa delova u celini.

Proklamovanje državne suverenosti federalnih jedinica izazvalo je, međutim, u praksi dezintegracione procese u ekonomskoj, političkoj i kulturnoj sferi sa teritorijalnim i privrednim autarhizmom. Umesto da radnička klasa zagospodari ukupnim sredstvima u društvenoj proizvodnji, sve više je izraženo grupno-svojinsko rasparčavanje društvene svojine uz snažan proces zavisnosti udruženog rada od centara političkog odlučivanja i vršenja državne vlasti. Otuda nije ni čudo da ovaj proces postepeno i daje osnovni karakter u funkcionisanju društveno-političkih zajednica. U takvim uslovima slabila je samoupravna pozicija preduzeća, a jačala «etatistička komponenta» izražena pre svega i kroz jačanje pozicija republika i pokrajina sa težnjom da se proces funkcije podele zadataka svede na podelu vlasti, što je vodilo raspadu Jugoslavije.16

Proces decentralizacije koji je izvršen po državnoj liniji, a koji nije uspela da osvoji radnička klasa, doveo je do jačanja vlasti republika i pokrajina. Integracija je išla sporo, a u najznačajnijim tačkama našeg privrednog sistema dogodili su se veliki dezintegracioni procesi, što se najviše odrazilo na stanje u železnici, elektroprivredi i hemijskoj industriji. U tom procesu urušene su stare strukture u načinu donošenja pojedinih investicionih odluka, a nove nisu izgrađene, što je prouzrokovalo ozbiljne posledice u dugoročnom razvoju privrede. Nisu obrazovani mehanizmi koji bi povezali funkciju formiranja sa funkcijom izbora opšte strukture investicija. Logičan nastavak potpune decentralizacije i privrednog sistema koji je insistirao na samostalnosti delova u celini rezultovao je željom republika za potpunom samostalnošću.

Raspad socijalističke Jugoslavije imao je svoju istorijsku dimenziju. Između ostalog, čini nam se da je svet tim primerom «pelcovan» od socijalizma i samoupravljanja. Raspadom Jugoslavije došlo je do jednog toliko mehaničkog reagovanja na njenom prostoru da su socijalizam i samoupravljanje istorijska zabluda dvadesetog veka. Tom shvatanju moramo ipak dodati i jednu konstataciju. U Jugoslaviji, a to se može reći i za ostale Socijalističke zemlje, nikada nije bio ostvaren socijalizam niti samoupravljanje.17

Ako analiziramo stvaranje novog privrednog sistema, uloga države mora biti jasno definisana. Privredni sistem mora biti zasnovan na tržišnoj ekonomiji, što podrazumeva da država mora ustupiti mesto u određenim funkcijama koje

16 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 128.17 Prof. Dr Ilija Rosić, Doc. Dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade»,Kragujevac, 1996.god.,str. 130.

15


obavljaju subjekti u proširenoj reprodukciji po ekonomskoj logici. Stvaranje savezne države znači da ona mora voditi fiskalnu i monetarnu politiku i održavati određene ekonomske odnose sa inostranstvom. U njenoj nadležnosti mora biti i domen socijalne politike. Do ekonomskog funkcionisanja privrednog i političkog sistema, savezna država mora stvoriti srazmeran odnos samostalnosti republika kao sastavnih delova federacije.

U novom privrednom sistemu ulogu tržišta treba stalno afirmisati. Stvaranje i razvoj privrednog sistema u novoj Jugoslaviji podrazumevaće i drugojačiji pristup kod svojinskih oblika sredstava za proizvodnju. Dugogodišnji koncept društvene svojine koji je u osnovi značio koncept bez jasno definisanog titulara, obično je dovodio do niske efikasnosti sredstava za proizvodnju. Napuštanje tog ideološkog opredeljenja o društvenoj svojini kao preovlađujućem obliku stvaraju se uslovi da se institucionalnim promenama privrednog sistema obezbedi ravnopravan tretman svim svojinskim oblicima sredstava za proizvodnju kao što je to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Na dugi rok posmatrano, dominirajući oblik svojine treba da bude onaj koji može da obezbedi najveću efikasnost sredstava za proizvodnju i društvenu reprodukciju u celini.18


16


ZAKLJUČAK

Opšta definicija privrednog sistema je zasnovana na međusobnim odnosima proizvodnih elemenata i materijalnih proizvodnih snaga. Realnu osnovu na kojoj se izgrađuje društveno-ekonomsko, političko i pravno uređenje jedne zemlje predstavlja nivo materijalnih snaga i stepen razvijenosti proizvodnih odnosa.

Ako uporedimo vezu materijalne baze i društvenih odnosa dolazimo do zaključka da, ukoliko su institucionalna rešenja privrednog sistema takva da stimulišu privredni razvoj i obezbeđuju inicijativu i zainteresovanost različitih robnih proizvođača, tada ona pozitivno deluju na razvoj materijalnih proizvodnih snaga. Neblagovremena i neefikasna rešenja u privrednom sistemu mogu dovesti u pitanje kompletan privredni razvoj.

Ukupan privredni sistem jedne države obuhvata uzajamno delovanje svih činilaca u proizvodnji i raspodeli. Na osnovu toga se može zaključiti da se određenim merama privrednog sistema mogu rešiti svi ekonomski problemi, zato što je njegov uticaj na proizvodnju, raspodelu dohotka i raspodelu učinka društvenog rada veliki.

Detaljnom analizom različitih definicija koje karakterišu privredni sistem može se reći da se pod privrednim sistemom jedne zemlje podrazumevaju svi društveni odnosi, koji nastaju u određenoj vezi sa proizvodnjom materijalnih dobara i sa njihovom pravilnom razmenom i raspodelom.

Strukturu i dinamičnost privrednog sistema definišu odnosi proizvodnje koji daju svojevrstan društveni karakter i svim ostalim društvenim odnosima.

17


LITERATURA

1. Prof. dr Ilija Rosić, Doc. dr Miroslav Đorđević: «Ekonomika Jugoslavije», «Komino Trade», Kragujevac, 1996.

2. Prof. dr Ilija Rosić, Prof. dr Ljubomir Madžar, Prof. dr Miroslav Đorđević: «Sistemski pristup privrednom razvoju», «Komino Trade», Kragujevac, 1998.

18

opšta def priv sistema

Documents