Organic news

Organic news 2 Organic news 3

U Privrednoj komori Srbije je prvog juna održan okrugli sto u okviru 12. zajedničke sednice Grupa-cije za organsku proizvodnju i Nacionalne asocija-cije Serbia organika na temu predstavljanja rezulta-ta na lobiranju za usvajanje Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju u Republici Srbiji za period 2015- 2020 godine. Ova aktivnost se sprovodi u okviru projekta “Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije“ koji se realizu-

je uz podršku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).Nada Mišković, predsednica Grupcije je otvaranjem sednice istakla važnost usvajanja Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje RS za budući razvoj or-ganske proizvodnje u Srbiji.

U okviru podrške razvoju preduzetničkih aktivno-sti u ruralnim mestima, Centar za razvoj organske proizvodnje u Selenči započeo je sa sprovođenjem projekata pod nazivom Razvoj inovatnih alata za podršku razvoju organske proizvodnje u ruralnim mestima - “Inkubator za organske proizvođače”, koju je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Republici Srbiji. Osnovni cilj projek-ta je pružanje podrške inovativnim mehanizmima

za razvoj organske proizvodnje u ruralnim mestima, u svrhu smanjenja nezaposlenosti kroz kreiranje solidne osnove za stvaranje novih radnih mesta. Ambasada Kraljevine Norveške dodelila je grant Centru za razvoj organske proizvodnje Selenča da mladim, nezaposlenim ženama, koje žele da se bave organskom proizvodnjom obezbedi svu ne-ophodnu infrastrukturu potrebnu za sticanje relevantnih praktičnih znanja te koje će istodobno moći odmah i primeniti u okviru Inkubatora za organske proizvođače koji će biti osposobljen ovim projektom.

Šabačko udruženje Svetlost i Direkcija za poljo-privredu tog grada pokrenuli su projekat “Gradska bašta” kojim će sugrađanima omogućiti da na po-vršini od jednog hektara naprave svoje organske zasade povrća i začinskog bilja.Zainteresovani građani će na korišćenje dobiti po-jedinačnu površinu od 50 kvadratnih metara kao i obuku o principima organske proizvodnje.“Projekat ima više ciljeva, počev od ekoloških, pa

socijalnih i inkluzivnih. Takve bašte već postoje u svetu, u Hrvatskoj ili Nemačkoj i Ru-siji a stanovnici tih zemalja na ovaj način prave značajnu uštedu u kućnim budžetima, ali i imaju mogućnost da znaju kakvu hranu jedu. Tu je i druženje kroz poljske radove i povoljan uticaj na fizičko zdravlje”, kaže inicijator projekta Darko Pavlović.Bašta se nalazi na dva kilometra od centra grada i biće opremljena potrebnom infra-strukturom. Ceo projekat je baziran na volonterskoj osnovi, nema budžet, a sva potreb-na sredstva obezbeđuju se pojedinačnim donacijama.

Sadržaj

Nada Mišković, predsednica Grupcije je otvaranjem sednice istakla važnost usvaja-nja Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje RS za budući razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Predstav-nici resornog ministrstva su potvrdili da je Nacionalni akcioni plan za organsku proizvodnju RS 2015- 2020 prisajedinjen Nacionalnom programu ruralnog razvoja RS 2015- 2020, uz manju izmenu naziva na Nacionalni program za organsku pro-zvodnju što je rezultat višemesečnog za-uzimanja Nacionalnog udruženja Serbia organika u okviru projekta “Organska pro-izvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije“ i dogovora sa ministarkom poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežanom Bogosa-ljević Bošković. Na ovom programu su uče-snici sektora počeli da rade 2009. godine uz podršku GIZ-a, ali je razumevanjem za usvajanjem ovog programa sada ukazana velika podrška sektoru organske proizvod-nje od strane nadležnog ministarstva. Pro-gram koji će, kako je rečeno, biti usvojen u narednih par meseci ima za cilj da pre-pozna prepreke koje ometaju intezivniji ra-zvoj organske proizvodnje i definiše ciljeve i mere za njihovo prevazilaženje. Ovim planom želi se ubrzati razvoj organske pro-izvodnje, razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda kao i povećanje izvoza organskih proizvoda. Takođe, ima za cilj da utvrdi šta je potrebno da bi se osigurao stabilan i du-goročan rast sektora organske proizvodnje. On predstavlja niz mera kojima će učesnici u ovom sektoru podsticati njegov razvoj.Vlada Kovačević, savetnik ministra po-ljoprivrede i zaštite životne sredine Srbi-je, ukazao je da je organska proizvodnja i povećanje investicija u tu branšu, jedan od

prioriteta resornog ministarstva. Organska proizvodnja predstavlja mogućnost unap-ređenja konkurentnosti privrede jer se na malim površinama proizvode proizvodi visoke dodate vrednosti, objasnio je Ko-vačević. Kako je ukazao, za bavljenje or-ganskom proizvodnjom potrebni su velika stručnost i iskustvo.Pored ove teme na sednici su razmatrana i ostala pitanja od značaja za razvoj sekrtora

kao što su mere podrške za organsku proi-zvodnju u Zakonu o podsticajima u poljo-privredi i ruralnom razvoju koje bi, kako je zaključeno od stane prisutnih, u narednom periodu trebalo prilagoditi specifičnim zahtevima organske proizvodnje, kontroli tržišta na prodajnim mestima koja će se sprovoditi efikasno i kontinuirano.Na sednici Grupacije za organsku proi-zvodnju proizvođači su istakli potrebu da se proširi tržište, povećaju površine pod organskom proizvodnjom ali ukazali i na

problem konkurentnosti i izvoza organ-skog mleka i mesa na tržište EU. Dogo-voreno je da se formira Radna grupa za izmenu šeme sertifikacije čiji bi članovi bili predstavnici sertifikacionih organizacija, Akreditacionog tela Srbije i poljoprivredne inspekcije.Statistika organske pokazuje trend pove-ćanja površina pod organskom proizvod-njom, pa je u 2014.godini ukupna površina

pod ovom proizvodnjom iznosila 9.445,60 hektara, što je više za oko 1.200 ha u od-nosu na 2013. godinu. Najveće obradive površine pod organskom proizvodnjom su u Vojvodini, regionu Južne i Istočne Srbi-je, Šumadije i Zapadne Srbije, a potom i Beograda. Prošle godine najveća je bila proizvodnja žitarica, voća, industrijskog i krmnog bilja. Takođe se povećao broj pro-izvođača, pa je tokom 2014. godine izno-sio 1876. Primetno je i povećanje stočnog fonda.

Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije

U Privrednoj komori Srbije je prvog juna održan okrugli sto u okviru 12. zajedničke sednice Grupacije za or-gansku proizvodnju i Nacionalne asocijacije Serbia organika na temu predstavljanja rezultata na lobiranju za usvajanje Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju u Republici Srbiji za period 2015- 2020 godine. Ova aktivnost se sprovodi u okviru projekta “Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije“ koji se realizuje uz podršku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Pro-gram finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

SadržajVesti i događaji • Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije• Studijska poseta gazdinstvima u Krčedinu i Čeneju• Inkubator za organske proizvođače u Selenči• Sertifikacija 1.800 hektara za ogransku proizvodnju• Utisci sa organske ture na Staroj planini

Svet• SAD izdaje prvu zvaničnu oznaku za proizvode bez GMO• Obnovljiva energija zapošljava sve više ljudi

Organic news 4 Organic news 5

Studijska posetagazdinstvima u

Krčedinu i Čeneju

Serbia organika je tokom aprila i maja sprovela obuke u saradnji sa Novosad-skim humanitarnim centrom (NSHC), a u okviru SEED programa u Srbiji (Po-drška razvoju obrazovanja i zapošljavanja) koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnoprav-nosti i socioekonomskom razvoju u regi-onu.Obuke iz oblasti organske proizvodnje realizovane su tokom šest pojedinačnih obuka u Kuli iz oblasti organskog ba-štovanstva na otvorenom i u zatvorenom prostoru tokom aprila i maja, a 30. maja je organizovana i studijska poseta sertifiko-vanim organskim gazdinstvima u Krčedi-nu i Čeneju koja se bave uzgojem povrća.Kako je cilj obuke je da se polaznici obuče da zasnuju organsku proizvodnju, oni su imali priliku da od domaćina saznaju više o samoj proizvodnji, tehnologijama koje primenjuju u zaštiti, ishrani bilja, plasma-nu proizvoda i dr.Nakon obuka, polaznici će imati moguć-nost da sa biznis planom konkurišu za bespovratna sredstva uz pomoć kojih će započeti sopstveni posao.

Poljoprivredno preduzeće “Mokrin”, za-ključilo je ugovor sa ovlašćenom kon-trolnom organizacijom “Organic Control System” iz Subotice o uključenju 1.800 hektara zemljišta u proces kontrole i ser-tifikacije.Tako je ovo poljoprivredno gazdinstvo postalo apsolutni lider u Srbiji po povr-šinama uključenim u proces sticanja serti-fikata za organsku proizvodnju, saopšteno je iz ovog preduzeća.Inženjer Vladimir Popov iz preduzeća “Mokrin”, koji je zadužen za primenu mera i postupaka za sticanje organskog

sertifikata, rekao je da je to za njega, mla-dog inženjera poljoprivrede, velika šansa i izazov, ali da očekuje podršku, pre svega Ministarstva poljoprivrede. ”Nameravamo da otpočnemo sa proizvodnjom organskih žitarica, koje su sve traženije” rekao je Po-pov.Prema njegovim rečima, to preduzeće se neće zadržati samo na ratarskoj proizvod-nji, već će zaokružiti proizvodni ciklus osposobljavanjem farme tovne junadi. ”Organsku hranu za junad ćemo sami proizvoditi, a imaćemo i vlastito organsko đubrivo. Naravno, sve to podrazumeva i

otvaranje novih radnih mesta. Naša satis-fakcija je to što ćemo uskoro biti najveći proizvođač organskog junećeg mesa u Sr-biji”, kazao je Popov.Inače, “Mokrin” je uključen u strategiju “Zepter grupe”, koja propagira zdrav ži-vot, i naročito zdrav način ishrane. ”Ideju, finansijsku podršku projektu, i zagaranto-van otkup, dao je predsednik kompanije Filip Cepter. Ta podrška nam garantuje uspeh”, istakao je Milan Basara, direktor preduzeća “Mokrin”.

Nacionalna asocijacija za razvoj organske poljoprivrede - “Serbia Organica”, Kancelarija za mlade i saradnju sa udruženjima grada Beograda i Gradska opština Rakovica, uz pokroviteljstvo nemačke vladine organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, su krajem maja organizovali obuke za razvoj start up kompanija u oblasti usluga u organskoj poljoprivredi.Ove obuke bile su namenjene zainteresovanima za preduzetništvo i kreiranje sopstvenog biznisa u trgovini ili nekoj drugoj uslužnoj delatnosti u sektoru organske poljoprivrede. Cilj ovih obuka je da kreiraju sektor usluga u organskoj poljoprivredi i popune prazan prostor koji postoji na domaćem tržištu između proizvođača i ku-paca organskih proizvoda.U vezi sa tim trening je struktuiran tako da su polaznici uvodna predavanja čuli upravo od asocijacije”Serbia Organica”, sertifikaci-onih kuća, kao i preduzetnika koji se već bave uslugama u organ-skom sektoru. Takođe, učesnicima je podeljen informativni štam-pani material – brošure, priručnici koji se bave ovim temama i koje mogu konsultovati i koristiti tokom obuke i u svom daljem radu.Seriju obuka otvorili su predsednik opštine Rakovica Vladan Kocić, predsednica “Serbia Organica”, Nada Mišković i direktor programa GIZ ACCESS Stiven Hajek. Hajek je ovom prilikom

naglasio da mladi ljudi u Rakovici umeju da prepoznaju izazove i potrebe na tržištu hrane i organskih proizvoda i da će im ovaj projekat pomoći u odgovoru na zahteve koje organska proizvodnja postavlja. ”Naš cilj je da se jednog dana uključite u velike sisteme kakvi postoje širom Evropske unije, kao pouzdani i standardni par-tneri”. On je izrazio zadovoljstvo što učesnici u projektu pripadaju različitim profesijama.

U okviru podrške razvoju preduzetničkih aktivnosti u ruralnim mestima, Centar za razvoj organske proizvodnje u Selen-či započeo je sa sprovođenjem projekata pod nazivom Development of innovative tool for enhancing the organic producti-on in rural areas - “An Organic Incubator

Farm” (Razvoj inovatnih alata za podršku razvoju organske proizvodnje u ruralnim mestima - “Inkubator za organske pro-izvođače”), koju je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Repu-blici Srbiji.Osnovni cilj projekta je pružanje podrške inovativnim alatima/mehanizmima za ra-zvoj organske proizvodnje u ruralnim me-stima, u svrhu smanjenja nezaposlenosti kroz kreiranje solidne osnove za stvaranje novih radnih mesta.Ambasada Kraljevine Norveške u Re-

publici Srbiji dodelila je grant Centru za razvoj organske proizvodnje Selenča da mladim, nezaposlenim ženama, koje žele da se bave organskom proizvodnjom obezbedi svu neophodnu infrastrukturu potrebnu za sticanje relevantnih prak-tičnih znanja te koje će istodobno moći

odmah i primeniti u okviru Inkubatora za organske proizvođače koji će biti ospo-sobljen ovim projektom.Projekat “Inkubator za organske proizvo-đače” će se implementirati u vremenskom periodu od godinu dana, od decembra 2014. do decembra 2015. godine, a krajnji rezultat je uspostavljanje Inkubatora za organske proizvođače pomoću kojeg će se pružiti podrška zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta.

Šansa za mlade preduzetnike u organskoj poljoprivredi

Inkubator za organske proizvođače u Selenči

Šabačko udruženje Svetlost i Direkcija za poljoprivredu tog gra-da pokrenuli su projekat “Gradska bašta” kojim će sugrađanima omogućiti da na površini od jednog hektara naprave svoje organ-ske zasade povrća i začinskog bilja.Zainteresovani građani će na korišćenje dobiti pojedinačnu po-vršinu od 50 kvadratnih metara kao i obuku o principima organ-ske proizvodnje.“Projekat ima više ciljeva, počev od ekoloških, pa socijalnih i inkluzivnih. Takve bašte već postoje u svetu, u Hrvatskoj ili Nemačkoj i Rusiji a stanovnici tih zemalja na ovaj način prave značajnu uštedu u kućnim budžetima, ali i imaju mogućnost da znaju kakvu hranu jedu. Tu je i druženje kroz poljske radove i povoljan uticaj na fizičko zdravlje”, kaže inicijator projekta Dar-ko Pavlović.Bašta se nalazi na dva kilometra od centra grada i biće opremlje-na potrebnom infrastrukturom.Ceo projekat je baziran na volonterskoj osnovi, nema budžet, a sva potrebna sredstva obezbeđuju se pojedinačnim donacijama.Na području bašta zabranjena je upotreba veštačkih pesticida i insekticida, a kao sredstva zaštite koristiće se preparati pravljeni od biljaka i plavog kamena.

Počeo projekat “Gradska bašta” u Šapcu

Sertifikacija 1.800 hektara za organsku proizvodnju

Organic news 6 Organic news 7

Pretposlednjeg vikenda u maju je naše udruženje organizovalo Organski bus koji je zainteresovane potrošače, proizvođače, simpatizere i sve ljude dobre volje odvezao na samu granicu sa Bugarskom.Vikend je zaista počeo obeshrabrujuće, kiša koja je neprestano padala, bolje reći pljuštala tokom cele noći je na našu veliku radost ustupila mesto suncu i predivnim belim oblačićima koji su nas pozdravili kod Jagodine i bili uz nas do samog po-vratka.Naš put je bio dug, posebno kada su se obrisi Stare planine počeli nazirati kroz prozore autobusa, a nestrpljenje je raslo, činilo nam se da smo toliko blizu, a opet nedovoljno da istrčimo i pozdravimo li-vade okupane suncem i toplim prolećnim zracima.Na ulasku u Dimitrovgrad, mirnu palan-ku lepo uređenih ulica i centralnog trga, osetili smo zadovoljstvo što smo deo ovog jednog nestvarnog krajolika i deo grupe koja je istinski delila entuzijazam i zado-voljstvo što se nalazi u Organskom busu. Zaista, moram reći da je društvo bilo slož-no i veselo, upravo onakvo kakvo je situa-cija zahtevala.Organski bus je simbolično nazvan po planu puta i svrsi posete. Naime, tema vi-kenda bila je upoznavanje sa organskim gazdinstvima, genetičkim potencijalom kojim naša država raspolaže, a dosta toga može da se upozna i vidi na ovom skrovi-tom delu Srbije.

Autohtone rase za organsku proizvodnju

Genetički potencijal predstavlja stare rase i sorte koje su zaboravljene u procesu se-lekcije i intenziviranja poljoprivrede i sko-ro da su u potpunosti iskorenjene iz naše poljoprivredne proizvodnje. Srećom, po-stoje ljudi koji su ovaj genetički potencijal shvatili kao prednost posebno u organskoj proizvodnji, jer su to izdržljivije jedinke, naviknute na teže i isposničke uslove ga-jenja, oskudnije i surovije uslove prirode. S druge strane, to nisu rase koje daju puno mesa ili mleka, ali su zato zadovoljne onim što imaju, jednostavno ne traže puno. Or-ganska proizvodnja se odvija na većini gazdinstava, negde je sertifikovana, negde nije, ali se proizvodi po istim principima. Ovdašnji pioniri organske proizvodnje šire vrednosti i koristi od ove proizvodnje i radi su pomoći svakome. Ipak je to palan-

ka, svi se međusobno poznaju i sve znaju, upućeni su sami na sebe, mora tako, nije ih puno ostalo. Kao da su i lokalni ljudi genetički potencijal koji je za-menila manje otporna i slabija populacija, koja je usled suro-vijih uslova otišla u neke druge krajeve Srbije i Bugarske.Naš Organski bus je obišao mala, skoro napuštena, poneka su i napuštena seoca, tipične arhitekture za ovaj kraj. Lo-kalci kažu da ih se tokom leta više okupi i onda je življe, ali tokom godine su retki stanov-nici, uglavnom stariji ljudi koji vredno obrađuju svoje bašte, žive život onako kako su to decenijama radili i usavršavali. Zaustavljaju nas na putu i čude se koliko nas je, svako želi da progovori neku sa nama, zai-sta i jezik je drugačiji, šopski, zvuči poput stare zaboravljene narodne pesme, vraća nas u dane detinjstva i lirskih narodnih pesama. Sve je oko nas drugačije, bajkovi-to, krave, ovce koje slobodno lutaju livada-ma, Karakačanski pas i Pulini koji vredno trčkaraju oko stada, upozoravaju pastire na opasnost koja vreba iz šume. Ima vu-kova ali niko ne zazire od njih, oni su deo ekosistema i ciklusa života.Trude se pojedinci da ožive ovaj kraj, oživljavaju se domaćinstva, nudi se sme-štaj turistima u autentičnim objektima, prirodnim materijalima u još divljoj i neu-kroćenoj prirodi.Noć donosi i hladnije vreme, ali se lepo spava ušuškan pod jorganom, u tišini i is-

punjenog srca i misli i bez signala na mo-bilnim telefonima.Dva dana su prošla kao tren, puni utisaka se vraćamo u Beograd praćeni provalom oblaka, kao i kada smo krenuli. I dalje raz-mišljamo o Balkanskom magarcu, o ma-garećem mleku i njegovim lekovitim svoj-stvima, siru koji se pravi od mleka Buše, Svrljiške ovce, Bardoke, punog ukusa koji miriše na pašnjake i livade Stare planine. Da li ćemo moći da se naviknemo ponovo na vrevu i žurbu koja nas čeka…kada bi-smo još malo mogli da ostanemo, samo da udahnemo još malo čistog vazduha, miri-sa zelenih polja i ponesemo ih da nam se nađe kada se vratimo u grad.

Ivana Simić”Serbia organika”

Američko ministarstvo poljoprivrede uvo-di prvu potvrdu za označavanje prehram-benih proizoda koji su bez genetski modi-fikovanih organizama (GMO).Ovaj potez odvija se istovremeno dok neke grupe potrošača u SAD traže oba-vezno označavanje GMO na proizvodima koji su proizvedeni uz takvu tehnologiju.Dobijanje sertifikata od Ministarstva bilo bi dobrovoljno i kompanije će morati da ga plate. Proizvodi, ukoliko dobiju vladino odobrenje, moći će da nose etiketu Pro-vereno od USDA (američkog ministarstva poljoprivrede) uz potvrdu da ne sadrže GMO.Ministar poljoprivrede Tom Vilsak je u pismu zaposlenima 1. maja objasnio da se ovi sertifikati izdaju na zahtev jedne vode-će globalne kompanije, čije ime nije naveo.Trenutno ne postoje državne etikete koje potvrđuju da je neka hrana proizvedena bez GMO. Mnoge kompanije koriste pri-vatnu etiketu koju izdaje jedna firma na-zvana “Non-GMO Project”.Vilsak je rekao da će ministarstvo izda-vatiertifikate da potvrdi tačnost tvrdnji kompanija na pakovanjima hrane kao što su “humani uzgoj” ili “bez ikakvih antibi-

otika”.Kompanije će platćati službama ministar-stva da provere te tvrdnje, i ako se potvrde kao tačne, mogu da prodaju sa etiketom Ministarstva poljoprivrede.Prehrambena industrija protivi se uvođe-nju zakona za obavezno obeležavanje po-stojanja GMO u hrani, navodeći da je to obmanjujuće jer je GMO bezbedan.Američka država Vermont prva je država u SAD koja je uvela obavezno označava-

nje GMO 2014. godine i zakon će stupiti na snagu iduće godine ako preživi protiv-ljenje prehrambene industrije.Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) navela je da je hrana sa GMO koja je sada na tržištu bezbedna.Grupe potrošača koje se zalažu za obele-žavanje kažu da kupci imaju prava da zna-ju šta je u njihovoj hrani, smatrajući da se ne zna dovoljno o efektima te tehnologije.

Utisci sa organske ture na Staroj planini

Autohtono bogatstvo istočne Srbije

Broj radnih mesta u industriji obnovljive energije u svetu porastao je u 2014. godi-ni za više od milion i dostigao 7,7 miliona, pokazuju novi podaci Međunarodne agen-cije za obnovljivu energiju (IRENA).Međutim, u Evropskoj uniji beleži se pad zaposlenosti u toj industriji i to je u naj-većoj meri posledica smanjenja broja rad-nih mesta u solarnom sektoru za trećinu, preneo je Euraktiv Srbija. Na rast zaposle-nosti u obnovljivom sektoru širom sveta odlučujuće deluju stabilne i predvidljive industrijske i trgovinske politike, ocenjuje se u Pregledu radnih mesta u obnovljivoj industriji za 2015. Ono što zabrinjava jeste situacija u Evrop-skoj uniji, gde je zaposlenost u industriji odbnovljive energije u 2013, za koju su po-slednji raspoloživi podaci, smanjena zbog znatnog pada ulaganja i politike u sektoru. U 2013. je broj radnih mesta u obnovljivoj industriji u EU smanjen na 1,2 miliona sa 1,25 miliona godinu dana ranije. Izveštaj je ukazao i da samo pet članica - Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Ita-lija i Španija, učestvuju u ukupnoj zaposle-nosti u industriji obnovljive energije u EU sa oko 70 odsto. “Nekoliko članica EU rade suprotno od

ostalih u svetu i koče razvoj sektora kon-stantnim promenama politike i, što je najgore, retroaktivim merama. To investi-torima ne obezbeđuje ni podsticaj, ni izve-snost”, istakao je koordinator za obnovljivu energiju mreže CAN Evropa Jean-Franço-is Fauconnier.Fauconnier kaže da je za dalju tranziciju na obnovljivu energiju u Evropi potreban snažan regulatorni okvir, uključujući nacio-

nalne obavezujuće ciljeve za 2030. godinu. U svetu najveću zaposlenost u sektoru ob-novljive energije imaju Kina, Brazil, SAD, Indija, Nemačka, Indonezija, Japan, Fran-cuska, Bangladeš i Kolumbija. Najviše radnih mesta u industriji obnov-ljive energije bilo je 2014. u solarnom PV sektoru - 2,5 miliona, od čega dve trećine u Kini. Taj sektor raste i u Japanu dok u EU opada, pokazao je izveštaj. Veliki poslodavci na polju obnovljive ene-gije su i industrije biogoriva (1,8 miliona radnih mesta), biomase (822.000) i biogasa (381.000). Broj radnih mesta u industriji vetroenergije u svetu porastao je u 2014. za 23 odstoi premašio milion, od čega je po-lovina u Kini. Male hidrocentrale zapošljavaju oko 209.000 ljudi širom sveta pri čemu polovi-na radi u Kini a slede EU (20 odsto ukupno zaposlenih u svetu), Brazil, Indija i SAD. Velike hidroelektrane obnovljivom sektoru daju podršku u vidu još 1,5 miliona direk-tnih radnih mesta, uglavnom u Kini i naj-češće u izgradnji i instalaciji. IRENA je inače prvi put objavila globalnu procenu zaposlenosti u velikim hidrocen-tralama.

SAD izdaje prvu zvaničnu oznaku za proizvode bez GMO

Obnovljiva energija zapošljava sve više ljudi

Organic news 8