organizacija casa za djecu sa mentalnom retardacijom

8/14/2019 Organizacija Casa Za Djecu Sa Mentalnom Retardacijom

1/17

16

Sadraj

Sadraj .................................................................................................... 1

Uvod ....................................................................................................... 2

Pisana dnevna priprema za as matematike .................................... 5

Pisana dnevna priprema za as za ovjek i prirode ........................ 10

Literatura ................................................................................................ 17

UVOD

U populaciji djece u osnovnoj koli je 20 do 25% djece sa posebnim odgojnim i

obrazovnim potrebama. Njihove posebne odgojno obrazovne potrebe surasporeene od lakih do jako izraajnih, te od kratkotrajnih do doivotnih. Meu


2/17

16

djecu sa posebnim odgojno obrazovnim potrebama ubrajamo djecu sa

poremeajima u mentalnom razvoju, slijepu i slabovidnu djecu, gluhu i nagluhu

djecu, djecu sa poremeajima u govoru, djecu sa poremeajima u kretanju,

dugotrajno bolesnu djecu, djecu sa smetnjama u ponaanju , djecu sa problemima u

uenju, te nadarenu djecu.

U uvodnom delu ukratko emo razjansiti ime mentalne retardacije.

Prema Leksikonu stranih rei i izraza od Radomira Jovanovia, nalazimo da je

retardacija latinska rije i znai oklevanje, usporavanje, zaostajanje, a retardiran je

ovjek koji je zaostao u duevnom i fizikom razvoju u odnosu na normalno

razvijene osobe. Rije mentalan, takoe, nam dolazi iz latinskog jezika i ima sledee

znaenje, koji se tie duha, due, duhovni. Povezano sa mentalan je i mentalnazaostalost koja predstavlja oteenost u razvoju, a postoji i mentalni poremeaj

svi poremeaji ponaanja i psihike strukture, koji menjaju univerzalne osobine

ljudske prirode, obuhvataju psihoze i neuroze ).

S obzirom na sloenost pojma inteligencije, ne iznenauje to nijedna definicija

intelektualne defektnosti, mentalne subnormalnosti ili, kako se najee zove,

mentalne retardacije ne zadovoljava posve. Veina se strunjaka slae da definicija

mentalne retardacije ukljuuje i injenicu da je retardacija stanje koje mora nastupiti

prije zrelosti i da odreeni poremeaji u ponaanju i drugi simptomi koji se vide kodmentalno retardiranih isto tako mogu biti prisutni i u ostalih osoba, bilo djece, bilo

odraslih.

Stupnjevi mentalne retardacije jesu :

- Laka mentalna retardacija

- Umjerena mentalna retardacija

- Tea i teka mentalna retardacija.

Vie panje obratiemo na laku mentalnu retardaciju, jer se tom temom bavi

ovaj seminarski rad.Govorei uopteno o lakoj mentalnoj retardaciji, pojedinci postiu QI od 60/70

do 83/84, a kao odrasli postiu mentalnu dob od 10 do 13 godina. esto ne mogu

postii adekvatnu socijalnu i profesionalnu adaptaciju ako nisu odgovarajue

osposobljeni i nemaju odgovarajue uslove za rad. Veina djece na graninom

stupnju moe se stopiti s prosjenom populacijom, iako se kao odrasli obino

zadravaju na niem socioekonomskom statusu, to najee uslovljava njihovu

deprivirajuu situaciju. Ako se uz granine intelektualne sposobnosti vezuju teke


3/17

16

socioekonomske prilike, smetnje u razvoju linosti, cerebralna ili neka druga

oteenja, u interesu je djeteta da se ono ukljui u skupinu hendikepiranih osoba.

Roditelji mentalno retardirane djece takoer mogu biti mentalno retardirane

osobe ili osobe kojima je na drugi nain oteen duevni razvoj. Oni od najranijeg

djetinjstva ne pruaju djetetu adekvatnu njegu, pa djeca esto pobolijevaju. Prehranatakve djece nedostatna je, nestruna, pa su esto pothranjena. Uz to, higijena je slaba,

to pridonosi morbiditetu mentalno retardirane djece. Mentalno nedovoljno razvijena

ili duevno bolesna majka nije sposobna pruiti djetetu svu potrebnu njenost.

Nerijetko su njezini postupci grubi, pokreti nezgrapni, a emocionalnih reakcija

nema, ili su nepotrebno prenaglaene. U takvoj se atmosferi emocionalni razvoj

djeteta odvija usporeno.

I ako roditelji nisu mentalno retardirani ili duevno bolesne osobe, psihiki

razvoj mentalno nedovoljno razvijenog ili invalidnog djeteta moe ipak bitiporemeen. Fiziki izgled oteenog djeteta ne stimulira roditelje. Takvim se djetetom

oevi neto manje bave. Invalidnost djeteta poneki roditelji smatraju sramotom te

dijete iskljuuju iz kontakta sa svojim znancima, ime se za dijete suava krug

usvajanja novih znanja i stjecanja novih emocionalnih iskustava.

Mentalno nedovoljno razvijena djeca teko usvajaju nova znanja, a uz to ne

primjenjuju ve steeno znanje i iskustvo. Dogaa se da se roditelj povue, prestane

dijete uiti nove rijei, ili se obeshrabri pa to ini rijetko, ponestane mu entuzijazma i

ustrajnosti pri navikavanju mentalno nedovoljno razvijenog djeteta na samostalnostu prehrani i higijeni. Uz to, mentalno nedovoljno razvijeno dijete ne daje roditeljima

dovoljno poticaja da se njime bave. Zapostavljanje djeteta uzrok je sve veeg

zaostajanja njegova emocionalnog, intelektualnog i motornog razvoja.

Pojedini roditelji zapostavljaju mentalno nedovoljno razvijeno dijete na raun

zdrave djece u obitelji. Zdravo dijete preferiraju u prehrani, oblaenju, kolovanju i sl.

Time hendikepirano dijete biva i emocionalno uskraeno, pa razvoj njegova karaktera

moe biti pogreno usmjeren. To je razlog netrpeljivosti hendikepiranog djeteta

prema zdravoj djeci i sestrama. Hendikepirano dijete osjea da je suvino inepoeljno, postaje nepovjerljivo, povlai se u sebe ili postaje podmuklo i lukavou

pokuava pribaviti ono to eli. U takvoj situaciji, protrahirane enureze1,

enkompreze2 ili drugi psihogeni fenomeni i bolesti mogu biti sredstvo kojim

1 Eneureza ( grkien u, urou mokraa ),med. nesposobnost zadravanja mokrae zbog slabosti mokranog

mehura; i psih. nesvesno pranjenje mokranog mehura kod dece, najee nono nono mokrenje, uzroci su

najee psihogene prirode. - ( Veliki leksikon stranih rei i izraza Radomir Jovanovi Beograd 2006 )

2 Nekontrolisano isputanje fekalija kod dece; poto deca, uglavnom do druge godine, ue regulaciju stolice, oeukomprezi se moe govoriti tek posle tree godine ivota. - ( Veliki leksikon stranih rei i izraza Radomir

Jovanovi Beograd 2006 )


4/17

16

hendikepirano dijete i nesvjesno prisiljava majku da i za njega odvoji vremena, malo

panje i ljubavi.

U radu sa mentalno retardiranom djecom treba imati na umu:1. Rad sa mentalno retardiranom djecom trai veliko strpljenje i ljubav ( mali

koraci veliki uspeh ),

2. Uvek u nastavi koristiti individualan rad prema sposobnostima uenika

( grupni ili frontalni rad sa ovom decom ne daje rezultate ),

3. Miljenje je konkretno,

4. Panja je kratkotrajna,

5. Koncentracija slaba,

6. Volja za rad ( uenje, pisanje idr. ) slaba,7. Emocija postaje ( ele se identificirati s normalnom decom ),

8. Motorika usporena ( u kretnji ) ili hiperaktivni

PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA AS MATEMATIKE


5/17

16

TEMA: Merenje i mere

JEDINICA: Merenje vremena

Student: Mentor

Admir Idrizi prof. Mr sc ana Baftiri

Prizren 2007

PODACI O ASU:

Redni broj pripreme : 1

Datum: 10.oktobar.2007.godine

Razred i odeljenje: III

Nastavni predmet: Matematika


6/17

16

Nastavna tema: Merenje i mere

Nastavna jedinica: Merenje vremena

Ime i prezime nastavnika: prof. Mr sc ana Baftiri

Ime i prezime kandidata: Admir Idrizi

Tip nastavnog asa: obrada novih nastavnih sadraja,utvrivanje

Cilj asa:

Opti ciljevi asa: - osposobljavanje uenika za uoavanje uzajamnih

odnosa vremenskih jedinica,

- osposobljavanje uenika za orjentaciju u vremenu

Razvijanje logikog miljenja.Specifini ciljevi asa: - obnavljanje i proirivanje steenog znanja o

merenju vremena i jedinicama za vreme minut,

as, dan, sedmica; uoavanje odnosa meu njima

- merenje vremena u odnosu na sadanjost

prolost i budunost.

- vebanje u korienju asovnika- vebanje u snalaenju na kalendaru;

- razvijanje sposobnosti uoavanja vremenskih

jedinica i njihovog meusobnog odnosa;

- upoznavanje osnovnih informacionih i

komunikacionih sredstava;

- razvijanje preciznosti, tanosti i urednosti;- razvijanje radoznalosti, interesovanja i

sposobnosti za aktivno upoznavanje

prirodnog i drutvenog okruenja;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i

okruenju i uvaavanje drugih;

- razvijanje kolektivnog i takmiarskog duha;


7/17

16

- osposobljavanje za samostalno uenje i

pronalaenje informacija

Osnovni zadatak ove teme je da se uenici osposobe

da primenjuju steena znanja o vremenskim

jedinicama.

Specifini zadaci asova: - upoznati uenike na nov i originalan nain sa

karakteristikama svih vremenskih jedinica;

- uoiti njihov uzajamni odnos;

- primeniti znanja o vremenskim jedinicama u

zadacima;- primenjivati pravila pristojnog ponaanja u

komunikaciji sa vrnjacima u grupi;

- razviti interesovanje za samostalno uenje i

pronalaenje informacija;

- istraivati (kroz aktivnosti na asu i u okviru

domaih zadataka);- razviti radoznalost kod uenika

prikupljati materijala za lentu vremena

Nastavne metode: Dijaloka, heuristika, demonstrativno

ilustrativna, analitiko sintetika,

Oblici rada: individualni.

Nastavna sredstva: Potrebni nastavni materijali za asove su: modeli

mehanikih asovnika, kartice (modeli digitalnih

asovnika),depni kalendari, nastavni listii,planirani

sadraj radaaktivnost

nastavnikaaktivnostuenika

planiranovreme u

minutima

metode ioblik rada

nainpraenja

radauenika

oekivaniefekti

Prvi as


8/17

16

Uvodnideo

-Podsticajna

poruka-asovniknekad i sad

motivacijauenika,postavljanjepitanja

sluanje,posmatranje,uporeivanje,aktivnouestvovanje ukomunikaci ji,

10 dijaloka,heuristi- ka,demonstra-tivno-ilustrati-vna;fronta-

lni

kroz razgovor motivacija,proirivanjeznanja oasovniku

Glavnideo- Da sepodsetimo (as

i minut)- Podesiasovnik!- Vreme: prepodne, poslepodne- Da sepodsetimo(dan i sedmica)

motivacijauenika,postavljanjepitanja,postavljanje

zadataka

sluanje,posmatranje,uporeivanje,aktivnouestvovanje u

komunikaci-ji,reavanjezadataka

20 dijaloka,heuristi- ka,demonstra-tivno-ilustrati-vna,

analitiko-sintetika;fronta-lni,individu-alni, rad uparu

kroz razgovor,vrednovanjemaktivnostiuenika,provera

obnavljanjeuzajamnihodnosaizmeujedinica za

merenjevremena as,minut, dan,sedmica,primenaznanja

Zavrni

deoIgra

upravljanjeprezentacijom,

davanjeinstrukcija zaigru, davanjedomaegzadatka

posmatranje,uporeivanje,

vrednovanje,komunikacija

15 ilustrati-vna,demonstra-

tivna,nalitiko-sintetika;individualni

vrednovanjemaktivnosti

uenika

osposobljenostza praktinu

primenuznanja,oputanje izadovo-ljstvo

Drugi as


9/17

16

Uvodnideo-Igra,-Odreivanjebroja dana umesecupomoustisnute ake

podela kartica,motivacijauenika,postavljanjepitanja,postavljanje

zadataka,demonstriranjeodreivanjabroja dana umesecu

izvlaenjekartica,posmatranje,uporeivanje,sluanje,aktivno

uestvovanje ukomunikaci-ji,odreivanjebroja dana umesecupomoustisnute ake,reavanjezadatka

15 dijaloka,heuristi-ka,demonstra-tivno-ilustrati-vna,alitiko-

sintetika;frontalni,grupni,individualni

kroz razgovor,vrednovanjemaktivnostiuenika,provera

shvatanjeuzajamnogodnosaizmeujedinica zamerenje

vremena sedmice imeseca,primenaznanja

GlavnideoSticanje iprimena znanjao novimvremenskimjedinicama- godina- korienjekalendara- decenija, veki milenijum

postavljanje

pitanja,postavljanjezadataka

sluanje,

posmatranje,uporeivanje,aktivnouestvovanje ukomunikaci-ji,reavanjezadataka,pisanje,korienjekalendara,odgonetanje,rad u grupi

20 heuristi-ka,

demonstra-tivno-ilustrati-vna,nalitiko-sintetika;frontalni,grupni,individu-alni, rad uparu

kroz razgovor,

vrednovanjemaktivnostiuenika,provera

usvajanje

novihpojmova ,shvatanjeuzajamnihodnosaizmeujedinica zamerenjevremena,primenaznanja

Zavrnideo- Merenjevremena uodnosu nasadanjost- prolost ibudunost- Domai

zadatak:1. Istraiva- kizadatak2. Ja pre, jasada, ja posle,(crtanje)

postavljanjepitanja, davanjedomaegzadatka

sluanje,posmatranje,uporeivanje,aktivnouestvovanje ukomunikaciji

10 heuristi-ka,demonstra-tivno-ilustrati-vna,analitiko-sintetika;frontalni

kroz razgovor razumevanjepojmova prolost,sadanjost ibudunost injihovaprimena udomaemzadatku


10/17

16

PISANA DNEVNA PRIPREMA ZA AS OVJEK I

PRIRODE

TEMA: Lina higijena

JEDINICA: istoa je pola zdravlja

Slika

Student: Mentor

Admir Idrizi prof. Mr sc ana Baftiri

Prizren 2007


11/17

16

PODACI O ASU:

Redni broj pripreme : 1

Datum: 10.oktobar.2007.godine

Razred i odeljenje: III

Nastavni predmet: ovjek i priroda

Nastavna tema: Lina higijena

Nastavna jedinica: istoa je pola zdravlja

Ime i prezime nastavnika: prof. Mr sc ana Baftiri

Ime i prezime kandidata: Admir Idrizi

Tip nastavnog asa: obrada novih nastavnih sadraja,Cilj asa:

Obrazovni : Usvajanje sistema znanja, vetina i navika

Funkcionalni : Steena znanja primeniti u svakodnevnom ivotu

u savremenoj drutvenoj zajednici i pri obavljanju

mnogih profesija,

Vaspitni : Razvijati kod uenika tanost i preciznost u radusvesnu i voljnu koncentraciju panje, odlunost,

istrajnost, strpljenje, istinoljubivost, samokritinost

ili samokritian odnos prema svome radu

Nastavne metode: Dijaloka, heuristika, demonstrativno

ilustrativna, analitiko sintetika,

Oblici rada: individualni.

Nastavna sredstva: Potrebni nastavni materijali za asove su: udbenik,

higijenska sredstva ( pasta za zube, etkica za zube),

slike, nastavni listii,

Organizacija nastavnog asa :


12/17

16

Uvodni deo asa ( 10 minuta )

Glavni deo asa ( 20 minuta )

Zavrni deo asa ( 10 minuta ).

UVODNI DEO ASA ( 10 minuta )


13/17

16

istoa je pola zdravlja , kae se u narodu. Bez istoe i higijene

ne moe biti ni zdravlja. Ko redovno ne odrava linu higijenu moe da

oboli od oboljenja koe, zuba, unutranjih organa, udova itd. Na primer,

ne iste neoprane ruke mogu da izazovu razne infekcije i druge opasne

bolesti po ivot oveka. uga je samo posledica neredovnog kupanja i

pranja vea. Zato redovno i uredno treba prati ruke, zube, umivati se,

rezati nokte i tako dalje. Najmanje jedanput nedeljno treba se okupati.

Presvlaka treba uvek da bude ista.

GLAVNI DEO ASA ( 20 minuta )

ZATITA TELA

ovekovo zdravlje zavisi i od raznih klimatskih i prirodnih uslova.

Telo se titi obuom i odjeom, pravilnom ishranom i rekreacijom.

Odea moe da bude topla zimska i laka letnja. U delove tople

odee spadaju : zimski kaput, bunda, topli sako, demper, zimske

arape, izme, zimske cipele, al, kapa i drugo. Ova odea nosi se u

poznu jesen, zimi i rano s poetka prolea. U prolee i u jesen nose semantili, laganije izme za blato, kiobran itd.

Leti se obino nose koulje, podvrnutih ili kratkih rukava, sandale,

kratke ili tanke pantalone, bluze i drugo.


14/17

16

Ishrana ima veliki znaaj za ljudsko zdravlje. Hrana treba da bude

raznovrsna, uredna i ista. Hranom se obezbeuje utroena energija koja

je neophodna za snagu, rast i razvoj. Jednolina ishrana je veoma opasna

i moe da prouzrokuje razne poremeaje i oboljenja u organizmu.

Raznovrsna ishrana, pored dovoljnih koliina belanevina i ugljenih


15/17

16

hidrata, treba da sadri dosta voa i povra jer se na taj nain ovejem

organizmu obezbeuju neophodni vitamini.

Ishrana umnogome zavisi i od naina spremanja. Prvo, hrana treba

da bude ista, da se paljivo pripremi i ne smemo da unitavamo

hranljive sastojke u njoj.

Deca u toku dana treba da imaju do pet obroka hrane. Prvi obrok

treba da bude izmeu 7 i 8 sati, doruak od 9 do 10, ruak od 12 14,

uina od 16 17, i veera izmeu 19 i 20.

Hranu treba jesti polako, dobro je savakati i tek onda gutati. Hleb,

meso, jaja, mleko, preraevine od mleka i mesa uz neophodne minerale i

vitamine obezbeuju normalan rast i razvoj i daju snagu za izvravanje

poslova. Voe i povre uvruju na organizam, zube i poboljavaju vid.

Zato ih treba svakodnevno upotrebljavati. Pre upotrebe svako voe i

povre treba dobro oistiti i oprati, a po potrebi i oljutiti.


16/17

16

ZAVRNI DEO ASA ( 10 minuta )

Pitanja :1. Kako treba prati zube?

2. ta je to lina higijena?

3. Kada sve treba prati ruke?

4. Zato se ljudi zaraze?

5. Koju odjeu treba da nosimo zimi?6. Kako hrana utie na zatitu i uvanje organizama?

7. Koliko dnevnih obroka treba da ima dete?

8. Kakvu ulogu igraju voe i povre u uvanju tela?


17/17

LITERATURA

1. ovjek i priroda za III razred osnovne kole, Rasim Bejtullahu

( Pritina 2007 )

2. Matematika za III razred osnovne kole, Ramadan Zejnullahu

( Pritina 2007 )

3. Matematika za III razred, Velimir Sotirovi ( Beograd 2003 )

4. Veliki leksikon stranih rei i izraza Radomir Jovanovi

( Beograd 2006 )

5. Enciklopedija BRITANIKA saeta izdanja

( Politika Beograd 2002 )

6. Internet ( google.com, yahoo.com, wikipedia.org )

organizacija casa za djecu sa mentalnom retardacijom

Documents