1

ORGANIZACIJA RADIOLOŠKE SLUŽBE

Prim. Mr sci.med. Dr Kata Dabić-Stanković

2

Radiološka služba

3

Теоријска настава (2ч)

Основни појмови из организације као науке. Теоријски правци у организацији. Организациони модели. Менаџмент и функције менаџмента. Конфликт и врсте конфликта. Доношење одлука и решавање проблема. Мотивација радника за рад. Евалуација. Кратак преглед историје радиологије у Свету и код нас. Здравствена делатност.Здравствена технологија.. Здравствени менаџер у 21. веку. Едукација здравственог менаџера. Међународна здравствена сарадња.Законски прописи из области заштите од јонизујућег зрачења. Организација радиолошке службе код нас и у Свету. Економика у процесу организације. Извори и начини добијања средстава. Унутрашње резерве и коришћење истих. Кадровска политика у здравству, а посебно у радиолошкој служби. Реферални систем и акредитација здравствених установа.

4

Практична настава (2ч)

• Примери из праксе, организација радиолошке службе у појединим здравственим установама (у Домовима здравља, болницама, великим здравственим центрима, Институтима за радиологију...) Начини организације и увид у конкретне примере. Анализа стања организације радиолошке службе код нас и поређење са организацијом ове службе у Свету. Предлог мера за побољшање стања у пракси.

Алберт Дариан - специјалиста струковни медицински радиолог 5

Оцењивање

Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поенаактивност у току предавања 10 писмени испит  активност у току вежби 10 усмени испт 40колоквијум-и 20 ..........  семинар-и 20    

6

Wikipedija (slobodna enciklopedija)

• ORGANIZACIJA je društveni ustroj kojim se postižu neki zajednički ciljevi, a koji kontroliše svoje vlastitie performanse i ima neke granice koje ga odvajaju od okoline.

• potiče od grčke reči ὄργανον (organon), koja

znači alat.

7

Организација - научна дисциплина(organon (gr.) – справа, оруђе)

Скуп правила, законитости и метода чија употреба омогућује складно обликовање и ефикасно функционисање система.

• биологистичко схватање организације;

• механистичко схватање организације;

• практицистичко схватање организације;

• бирократско схватање организације;

• схватање организације као социјалног система;

• интегрално схватање организације;

• остала схватања организације.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

СЕМИНАРИ

8

Sistem

Pod sistemom podrazumevamo skup međusobno povezanih elemenata koji zajedno dovode do postizanja zadatih ciljeva.

9

Definicija organizovanja

• Taylor - organizacija je sistem pravila, koji koordinira sredstva u cilju ostvarenja određenog rezultata.

• Kosiol - organizacija je posebna vrsta delatnosti oblikovanja u preduzećima.

U užem smislu: svako povezivanje ljudi radi ostvarivanja ciljeva

Posmatra se i kao stanje/rezultat i kao proces.10

OSNOVNI PRINCIPI/POSTUPCI ORGANIZOVANJA

11

Analiza i sinteza

• rastavljanje na jednostavnije elemente i analiza svakog elementa, njegovog ponašanja i donošenju odluka o njegovom usmeravanju,

• sinteza elemenata kako se organizacija posla mogla postaviti na pravi način.

Racionalizacija• težnja da se smanje utrošci svih resursa

(izražava se kao odnos između ukupne količine proizvodnje i utroška potrebnih resursa).

Produktivnost• sposobnost ljudskog rada da u jedinici vremena ostvari veće ili

manje rezultate.12

Planiranje i evidentiranje

§ Planiranje budućih događaja i preduzimanje potrebnih mera za njihovu realizaciju,

§ Evidentiranje/registrovanje i sistematsko prikupljanje podataka o prošlim događajima čime se stvara baza i reper za buduće aktivnosti.

13

Tipovi organizacije

• Horizontalna organizacija - pokazuje podelu na organizacine jedinice, npr. funkcije na istom organizacionom nivou.

§ Zajednički zadaci,§ Slaba hijerarhija§ Horizontalna komunikacija,§ Rad u timovima§ Decentralizovano donošenje odluka.

• Vertikalna organizacija - pokazuje podelu po načinu stvaranja hijerarhije, odnosno podelu zadataka po dubini organizacione piramide.

§ Specijalizovani zadaci,§ Stroga hijerarhija (mnogo pravila),§ Vertikalna komunikacija (sistem izveštaja),§ Centralizovano donošenje odluka,

Savremreni trendovi u organizovanju teže većoj decentralizaciji organizacije, fleksibilnosti i inovativnosti rada i poslovanja.

14

ORGANIZACIONA STRUKTURA(najvažniji deo svake organizacije, jer sledi ciljeve preduzeća koji

proizlaze iz strategije rada/razvoja preduzeća)

• uži pojam od organizacije,

• sistem odnosa među

ljudima radi izvršavanja

određenih zadataka,

Ø Formalna

organizaciona

struktura

(rezultat organizacionog razvoja

i predstavlja „kičmu“

organizacije, sistem veza

između članova je zvanično

utvrđen)

Ø Neformalna

organizaciona

struktura

15

Činioci koji utiču na oblikovanje organizacionih struktura

Spoljni (kojima se preduzeće mora prilagođavati)

Ø Zakonski okviri za poslovanje,

Ø Standardi,

Ø Razvoj nauke i tehnologije, tržište, konkurencija, ...

Ø Ekološki i drugi zahtevi,

Unutrašnji (na koje preduzeće može uticati)

Ø Ciljevi i strategija,

Ø Zadaci i tehnologija,

Ø Veličina ustanove,

Ø Kadrovi ustanove,

Ø Struktura usluga, ...

16

Oblici organizacionih struktura

• Funkcionalne organizacione strukture (svi istovrsni ili slični poslovi se grupišu zajedno u organizacione jedinice),

• Divizione organizacione strukture (svi poslovi koji su zajednički grupišu u jednu organizacionu jedinicu),

• Matrične organizacione strukture (grupisanje se sprovodi tako da se istovremeno primenjuje i funkcionalni i divizioni pristup),

• Procesne organizacione strukture (grupisanje poslova se vrši oko temeljnih procesa formiranjem multidisciplinarnih timova)

• Mrežne organizacione strukture (autonomne grupe povezane su elektronski, mogu biti dislocirane)

17

Menadžment je:(engl. Management – rukovođenje, upravljanje)

• upravljanje preduzećem;

• upravljanje preko drugih ljudi;

• upravljanje poslovanjem;

• upravljanje poslovnim procesima;

• rukovodstvo preduzeća, ...

Tekst je preuzet iz knjige prof. dr Petra Jovanovića “Kako postati dobar projektni menadžer”

18

• Fayolu - menadžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole.

• univerzalno sredstvo, neophodno oruđe savremenog sveta,

• svaka organizacija, svaki iole složeniji posao ili ozbiljnija aktivnost, zahtevaju upravljanje da bi se doveli do odabranog cilja (da bi se efikasno završili.

•  sve značajniji kako rad postaje sve specijalizovaniji i složeniji.

19

Menadžment – i organizaciona struktura(konstantno usklađuje odnose organizacione strukture kako bi se

postigao što veći učinak uz što manju upotrebu resursa)

§ složenost organizacije – nivo vertikalne podele rada i horizontalne diferencijacije,

§ formalizacija organizacije - propisivanje pravila, standarda i procedura delovanja,

§ centralizacija organizacije - mesta u organizaciji u kojima se donose odluke.

20

Menadžment ljudskih resursa

• Predviđanje

• Koordinacija

• Saveti

• Kadrovanje

• Komandovanje

• Kontrola

• Rešavanje konflikata

21

Konflikt

• personalni (kognitivni, afektivni)

• organizacioni (uloga u poslu)

• horizontalni (prema saradnicima u poslu)

• verikalni (prema rukovodstvu)

22

Menadžment – razrešavanje konflikata(menadžment ljudskih resursa je primarna funkcija – 20% radnog

vremena se potroši na rešavanje konflikata )

Konflikt - loše utiče na produktivnost !

o nejasna podela uloga,

o neefikasno liderstvo (menadžment),

o nedovoljno poznavanje saradnika,

o nesporazum,

o nepoverenje,

o suprotstavljeni interesi,

o nezadovoljene potrebe,

o lična verovanja i vrednosti,

o nesposobnost u izražavanju osećanja i mišljenja,

o nezainteresovanost,

o mobing.

23

Mobing(nasrtaj na čast i ugled, kršenje prava, ...)

• negativni uticaj na psihu zaposlenog sa postojanjem namere da se to uradi sa visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem periodu (najmanje 6 meseci)

• Zakon: svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

• Svaki radnik t.okom svog radnog veka ima 25% šansi da bude barem jednom žrtva mobinga

24

Historia magistra vitae est.

Repetitio mater studiorum est.

25

The first medical radiograph

This radiograph of Mrs. Roentgen’s hand was made by Roentgen before he announced his discovery of x rays.

Photographic positive prints made from the x-ray plate of his wife’s hand and eight other plates formed the

collection from which he selected the examples forwarded to his colleagues with his paper.

26

Početak primene X-zračenja u radiološkoj dijagnostici

• jan. 1896.god. - prvi Ro-snimak u V. Britaniji/Škotska (ing. Kembel Sviton);

• feb. 1896.god. - prvi Ro-snimak u SAD (Edvin Frost Prof. anatomije);

• feb. 1896.god. - prvi Ro-snimak u Kanadi (Prof. Dž. Koks fizičar /lociranje metka u nozi/);

• mart 1896. god.- radiografija u stomatologiji (Oto Vakof ,Nemačka);

• 1896. – Pupin /otac radiologije u SAD (snimak šake sa dramlijama upotrebom pojačivačkje folije);

• 1896.god. - prvi Ro-snimak lobanje (Openhajm);

• 1896.god. - prvo dijagnostikovanje kamena u bubregu upotrebom X-zraka (Džon Mekintajer);

• 1897.god. - Dijagnostikovanje ratnih povreda /sukob Grčke i Turske/;

• 1897.god. -prvi časopis sa temom primena X-zračenja u medicini (London);

27

• 1903.god. - Prva cistografija sa kontrastom/vazduh;

• 1904. - prvi pregled želuca sa kontrastom/bizmut (prosvetljavanje, Rider u Minhenu);

• 1904. - prva irigografija sa uljanim kontrastom/bizmut (suspenzija), Šule;

• 1904. - prva vaskularna embolizacija praćena prosvetljavanjem (Dobin);

• 1905. – prikaz tehnike Ro-snimanja lobanje i kičmenog stuba; radiografski prikaz bubrega;

• 1905. – prva knjiga o radiografiji pluća (Engleska);• 1910. – prva primena barijum-sulfata za

prikazivanje gastrointestinalnog trakta; • 1913. – razvoj mamografije (A. Salmon);• 1914. - Karol Majer (Poljska) postavlja principe

tomografije;• 1919. – Karlos Hojzer (Argentina) prva angiografija

i angiokardiografija;

28

• 1929. – kateterizacija srca (Werner Forsman - na sebi; dobio Nobelovu nagradu 1956.);

• 1930. – uvedena tomografija (ravanska) - A. Vallerbona; 

• 1931. – uvedeno kontrastno sredstvo torotrast (ThO2);

• 1950. – zabranjeno kontrastno sredstvo torotrast (ThO2);

• 1953. – objavljena Seldinžerova tehnika aplikacije katetera (veoma značajna i u interventnoj radiologiji);

• 1950-te – evidentno: radiografija pluća pomogla da se smanji smrtnost od tuberkuloze;

• 1970. – uvedena mamografija.

29

Organizacija radiološke službe kroz istoriju

• razvoj radiologije na osnovu angažovanja pojedinca

• organizacija radiološke službe bazirana na ličnom angažovanju pojedinca

• početkom 20-tog veka, počinje se sa organizacijom službe

• od početka I svetskog rata (i u toku rata) početak ozbiljnijeg organizovanja službe

30

Marie Curie with her daughter, Irène, and trainees at the Edith Cavell Hospital in 1914.

31

Marie Curie Invented Mobile X-Ray Units to Help Save Wounded Soldiers in World War I

32

Razvoj CT-a

• 1971. - G. Haunsfeld napravio protiotip CT skenera (izvor zračenja je bio 241Am);

• 1972. – G. Haunsfeld (EMI lab., Engleska) i A. Kormak (Univ. Tafts, Masaćusec, USA) – Nobelova nagrada iz medicine 1979.;

• 1974-1976. - instalacija prvih jednoslajsnih CT-a (snimanja su trajala nekoliko sati, a kompjuterska obrada podataka i nekoliko dana) ;

sada

33

Danas

34

Nuklearna medicina

• 1936. – prva primena veštačkog radioizotopa (24Na) u terapiji leukemija (Hamilton i Stoun, SAD);

• 1939. – primena radioaktivnog joda (131I) u terapiji hipertiroidizma (S. Herc, SAD);

• 1939-1942. - počeci Nuklearne medicine (131I za terapiju, a kasnije i dijagnostiku oboljenja štitaste žlezde /Hamilton i Solei 1939./, Oak Ridge nacionalna laboratorija, SAD; 1943. Heveši dobio Nobelovu nagradu);

• 1946. – Nuklearna medicina je prvi put prepoznata kao specijalnost (S. Seidlin, The Journal of the American Medical Association);početak ere Nuklearne medicine;

• 1947. – konstruisan scintilacioni detektor (scintilator naftalen);

• 1948. – izdat vodič za primenu radioizotopa u medicini (imao samo 3 stranice);

35

• 1957. – napravljen prvi tehnecijumski generator (Brookhaven National Laboratory), 1962.god. – ušao u široku kliničku praksu;

• 1957. – Hal Anger konstruisao prvu gama-kameru;

• 1958. – proizvodnja Mo/Tc generatora na bazi fisionog molibdena (Taker i saradnici) /revolucija u primeni 99mTc/;

• 1971. – nuklearna medicina oficijelno priznata kao posebna specijalizacija (SAD);

• 1976. – Dž. Keijs konstruisao prvu SPECT kameru;

• 1990. – početak „pravog“ hibridnog imidžinga (fuzija slika dobijenih različitim radiološkim metodama; od 2004.god. nagli razvoj);

36

Danas

37

PET

• 1973. – prva primena PET.

• 1979. – sinteza i početak primene FDG  (Luis Sokolof i sarad.; ido i sarad.);

• 1984. - široka primena FDG (Washington University, St. Louis).

• 1996. – uvođenje PET u širu kliničku praksu (neurologija, onkologija, kardiologija...).

• Evolucija PET snimaka (2000.)

38

DANAS

39

Ultrazvuk (primena u medicini)

• 1920-40. – primene u fizikalnoj terapiji (tretman fudbalera u Evropi, ...);

• 1940. – početak razvoja za potrebe dijagnostike u medicini;

• 1942. – prva upotreba UZ u dijagnostici (otkrivanje tumora mozga, K.T Dušik i brat Ludvig, Austrija);

• 1948. – prvo saopštenje o primeni UZ u otkrivanju stranih tela u organizmu (kamen u žučnoj kesici, Dr G. Ludvig, USA);

• 1949. -  Džon Vild („otac dijagnostičke ultrasonografije), primena UZ za procenu debljine crevnog tkiva; 

• 1950. - razvoj upotrebe UZ u dijagnostici (pulsni UZ, A-mod, široka praktična primena – Ian Donald, Škotska);

• 1955. – primena UZ u ginekologiji i akušerstrvu (Donald, Škotska);

• 1957. – Donald, Braun (prvi ultrazvuči aparat s izdvojenom sondom );

• 1962. - D.Horvi i J. Holms (razvoj 2D-B moda, Kolorado USA).

• 1966. – pulsni Dopler (Baker, Vatkins i Reid);

• 1970-tih – uvođenje sive skale (prikaz);

• 1970. – spektralni Dopler;

• 1980. - razvoj 3D UZ (K. Baba, Tokio; primena u ginekologiji 1987.god. Ram).

• ...

40

Istorijat rentgen dijagnostike u Srbiji• 1897. – Prvi rendgenski aparat u Srbiji - Dr Avram Vinaver

(Šabac, privatna praksa); I kongres srpskih lekara i prirodnjaka, Beograd 1904. godine. „Dijagnostička važnost Rentgenovih zrakova kod bolesti pluća, naročito kod početne tuberkuloze“

41

• 1899. – rendgenski uređaj na Fizičkom institutu Velike škole (Prof. Đorđe Stanojević);

• 1899. – Prvi Ro aparat u Sremu (Okružna bolnica u S. Mitrovici);

• 1902. – Bolnica u Zrenjaninu;

• 1905. – Rendgenski aparat u Beogradu – ortoped dr Nikola Krstić (napravio prvi rendgenski snimak šake Kralja Pertra Karađorđevića na foto papiru);

• 1906. Niška vojna bolnica imala rengenološki kabinet (prvi put se pominje i „rentgen-manipulant“- preteča radioloških tehničara/viših radioloških tehničara/strukovnih medicinskih radiologa);

42

• 1908. – Drugi rendgenski aparat u Beogradu dobila je Opšta državna bolnica;

• 1909. – Sombor (privatni Rentgen laboratorijum - Dr. Doroslović);

• 1910. – Treći rendgenski aparat u Beogradu nabavila je Opšta vojna bolnica;

• 1910. u privatnoj ordinaciji u Čačku;

• 1912. – Gradska bolnica Novi Sad;

• 1914. – privatna ordinacija u Požarevcu;

• 1920-1930. – Desetak privatnih rendgenskih kabineta u Novom Sadu;

• 1920. – prvi rendgenski aparat u Ruskoj bolnica crvenog krsta Vršac;

• 1928. – prvi rendgenski aparat u Užicu;

• 1930. – u privatnoj ordinaciji u Vrbasu;

• 1930. - u privatnoj ordinaciji u Zaječaru;

• 1932. - u privatnoj ordinaciji u Smederevu;

• 1935. – prvi rendgenski uređaj na KiM (Prizren – dr Ibrahim Dadić);

• 1937. - prvi rendgenski uređaj u Vranju;

• 1938. – u privatnoj ordinaciji u Kraljevu;

• ...

• 1956. – konstruisan se prvi domaći rendgenski uređaj „Morava“ (polutalasni)

43

Nuklearna medicina u Srbiji

• 1958. – formirana Centralna lab. za primenu radioizotopa u medicini (na Radiološkom institutu; Dr Petar Milutinović-internista; 1965. se seli na Internu B, a zatim i u KCS);

• 1959. - Odeljenje za primenu radioaktivnih izotopa u medicini Klinike za unutrašnje bolesti - VMA (1983. Institut za nuklearnu medicinu VMA);

• 1959. – počela sa radom Laboratorija za hemiju visoke aktivnosti sa Odeljenjem za proizvodnju radioizotopa u INN „B. Kidrič“ u Vinči;

• 1964. – osnovana Specijalna bolnica Čigota (kompletna dijagnostika i terapijaoboljenja štitaste žlezde, ...);

• 1965. -  nabavljen rektilinearni skener – Siemens (IORS);

• 1969. - Radioizotopska laboratorija u sklopu Službe interne medicine Medicinskog centra u Zaječaru; 44

• 1971. – Radioizotopska laboratorija (Institut za onkologiju Vojvodine u S. Kamenici; prvi rukovodilac Dr Ljubomir Stefanović);

• 1977. - započeta primena radioaktivnih izotopa u onkologiji (Institut za onkologiju Vojvodine u S. Kamenici);

• 1980. – otvorena Služba nuklearne medicine u Kragujevcu (KBC);

• 1980-te - otvorena Služba nuklearne medicine u Nišu (KC-Niš);

• 1981. – počeo razvoj proizvodnje molibden-tehnecijumskog generatora u INN „Vinča“.

• 1986. – Opšta bolnica Ćuprija, formiran je Odsek za endokrinologiju bolesti metabolizma i dijabetes i nuklearnu medicinu.

• 2008. – PET/CT u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici;

• 2009. – PET/CT u Kliničkom centru Srbije.45

Radioterapija

• 1899. – rendgenski uređaj na Fizičkom institutu Velike škole (Prof. Đorđe Stanojević);

• 1899. – Prvi Ro aparat u Sremu (Okružna bolnica u S. Mitrovici);

• 1902. – Bolnica u Zrenjaninu;

• 1905. – Rendgenski aparat u Beogradu – ortoped dr Nikola Krstić (napravio prvi rendgenski snimak šake Kralja Pertra Karađorđevića na foto papiru);

• 1906. Niška vojna bolnica imala rengenološki kabinet (prvi put se pominje i „rentgen-manipulant“- preteča radioloških tehničara/viših radioloških tehničara/strukovnih medicinskih radiologa);

46

• 1908. – Drugi rendgenski aparat u Beogradu dobila je Opšta državna bolnica;

• 1909. – Sombor (privatni Rentgen laboratorijum - Dr. Doroslović);

• 1910. – Treći rendgenski aparat u Beogradu nabavila je Opšta vojna bolnica;

• 1910. u privatnoj ordinaciji u Čačku;

• 1912. – Gradska bolnica Novi Sad;

• 1914. – privatna ordinacija u Požarevcu;

• 1920-1930. – Desetak privatnih rendgenskih kabineta u Novom Sadu;

• 1920. – prvi rendgenski aparat u Ruskoj bolnica crvenog krsta Vršac;

• 1928. – prvi rendgenski aparat u Užicu;

• 1930. – u privatnoj ordinaciji u Vrbasu;

• 1930. - u privatnoj ordinaciji u Zaječaru;

• 1932. - u privatnoj ordinaciji u Smederevu;

• 1935. – prvi rendgenski uređaj na KiM (Prizren – dr Ibrahim Dadić);

• 1937. - prvi rendgenski uređaj u Vranju;

• 1938. – u privatnoj ordinaciji u Kraljevu;

• ...

• 1956. – konstruisan se prvi domaći rendgenski uređaj „Morava“ (polutalasni)

47