ort1

30
Увод Појам и значај рачунрске технике Рачунарска техника је научна дисциплина која се бави рачунарима, њиховим саставом, функциоонисањем, пројектовањем, релаиѕовањем и кориштењемм. Две врсте стручњак заинтерисованих за ралунарску технику: -пројектују и реализују рачунаре -они који користе рачунаре Уз рачунарску технику уско су повезане и неке друге области које се заснивају а кориштеењу рачунара: -информатика, комуникације Информатика је научна дисциплина која се бави информацијама, њиховим пикупљањем, меморисањем, обрадом и кориштењем. Базиранаје на примјени рачунара. Рачунари омогућавају аутоматизацију рада са информацијама, сам термин информатика асстоји се од два појма: Информација+аутоматика. Систеи који с е користе у информатици зову се информациони односно информативни систеи. На основу тога информатка се прецизије дефинише као наука, научна дисциплина која е бави информациониим системима, њиховим саставом, функционисањем, пројектовање, реалиѕацијом, кориштењем. Комуникације се дефинишу као наука или научна област која се бави преносом информација и оне е више базирају на кориштењу рачунара. -Системи у комуникацијама-комуникациони системи. На основу тога комуникацје се дефинишу као нука или научна област која се бави саставом, функциониисањем, пројектовањем, реалиѕацијом и кориштењем комуникационих система. Са развојем рачунарске технике долази до интеграције информатике и комуникација. Инфомационо-кимуникациоони системи, технологије ИКТ-информационо комуникационе технологије ICT-Information and Comunnication Technologies У рачунарској техници, информатици и комуникацијама се користе 2 појма: податак (све што се прикупља и обрађује да би се добили корисни закључцирезултат) и информација(све оно што се добије обрадом података) Значај рачунарске технике је у примјенама рачунара. Зналај и предности кориштења рачунара огледа се у следећим карактеристикам: -великка брзина обраде података -велика тачност обраде података -могућност мемеорисања великих количина података и инормациј -универзалност поримјена -могућност примјенје у управљању. -могућност примјенје у комуникацијама и релативно ниске цијене Најзначајније области примјене рачунарске технике и рачунара: -научно-техничке примјене -пословне примјене

Upload: rocklegend1

Post on 13-Apr-2015

6 views

Category:

Documents


1 download

TRANSCRIPT

Page 1: ORT1

Увод

Појам и значај рачунрске технике

Рачунарска техника је научна дисциплина која се бави рачунарима њиховим саставом

функциоонисањем пројектовањем релаиѕовањем и кориштењемм

Две врсте стручњак заинтерисованих за ралунарску технику

-пројектују и реализују рачунаре

-они који користе рачунаре

Уз рачунарску технику уско су повезане и неке друге области које се заснивају а кориштеењу

рачунара

-информатика комуникације

Информатика је научна дисциплина која се бави информацијама њиховим пикупљањем

меморисањем обрадом и кориштењем Базиранаје на примјени рачунара

Рачунари омогућавају аутоматизацију рада са информацијама сам термин информатика асстоји се

од два појма Информација+аутоматика Систеи који с е користе у информатици зову се

информациони односно информативни систеи

На основу тога информатка се прецизије дефинише као наука научна дисциплина која е бави

информациониим системима њиховим саставом функционисањем пројектовање реалиѕацијом

кориштењем

Комуникације се дефинишу као наука или научна област која се бави преносом информација и оне

е више базирају на кориштењу рачунара

-Системи у комуникацијама-комуникациони системи

На основу тога комуникацје се дефинишу као нука или научна област која се бави саставом

функциониисањем пројектовањем реалиѕацијом и кориштењем комуникационих система

Са развојем рачунарске технике долази до интеграције информатике и комуникација

Инфомационо-кимуникациоони системи технологије

ИКТ-информационо комуникационе технологије

ICT-Information and Comunnication Technologies

У рачунарској техници информатици и комуникацијама се користе 2 појма податак (све што се

прикупља и обрађује да би се добили корисни закључцирезултат) и информација(све оно што

се добије обрадом података)

Значај рачунарске технике је у примјенама рачунара

Зналај и предности кориштења рачунара огледа се у следећим карактеристикам

-великка брзина обраде података

-велика тачност обраде података

-могућност мемеорисања великих количина података и инормациј

-универзалност поримјена

-могућност примјенје у управљању

-могућност примјенје у комуникацијама и релативно ниске цијене

Најзначајније области примјене рачунарске технике и рачунара

-научно-техничке примјене

-пословне примјене

-примјенје у управљању

-примјене у комунникацијама

-научно ndashтехничке примјене прве примјене и најзнначајние за развој разни типови научно

техничких систеа код којих се врше сложене обраде података и гдје се захтјевају велике брзине

обраде разне врсте симулација анализа и пројектовање помоћу рачунара

-пословне примјене- најраширеније примјен рчунара и рачунрских система Разне врсте

пословних система код којих сеприкупљају меморишу и обрађују пдаци важни за подловање

оређених органа кинституција прдузећа итд Као и за управљање пословних система

-примјене у управљању- односе се на кориштење рачунанрских истема у управљању процесима

објектима машинама Такви системи прикупљају податке од процеесаобјекта или машине и

генеришу системе за њихово адекватно управљањеОбично е ради о системима за рад у ралном

времену то значи да истовремено док се одвија процес или креће објекат ррачунарски систем

прати то и генерише системом за управљањее Такав систем због истовременог рада мора да има

гарантовано вријеме одзива да буде довољљно брз са у праввљањем у складу са брзином одвијања

процеса

-примјене у комуникацијама-рачунарске комуникације и комуникациони уређају базирани на

примјени рачунра

Развој Рачунара и Рачунарске технике

1механички рачунарски уређаји- абакус или абак-до 20 вијека

Први концепт рачунара опште намјене дефинисан је у првој половини 19 вијека

Чарлс Бебиџ је описао тзв аналитичку машину која се сматра првим рачунаром Први опис

рачунара опште намјене у првој половини 20 вијека дао је енглески научник Алан Тјуринг који је

описао хипотетичку машину Хипотетичка машина је имала све елементе данашњих рачунара

-Први електрични рачунар у Америци 1944 у фирми ИБМ и звао се МАРК1 користио је релејно

логику и електро-механичке прекидаче

Први електронски рачунар 1946 ENIAC користио је електронске цијеви

Први комерцијални рачунар опште намјене 1951 користио је електронске цијеви и звали су га

UNIVAC1-електронске цијеви Могао се купити

ГЕНЕРАЦИЈЕ РАЧУНАРА И РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА

-врши се на основу технологије израде електронске компоненте која се користи за реалиѕацију

рачунара

I Генерација рачунара- (период 1946-1956)

Основна електронска компонента (ОЕК)-електрична вакуумска цијев

II Генерација рачунара-(период 1957-1963)

ОЕК- нова електронска компонента полупроводнички транзистор

III Генерација рачунара (период 1964-1981)

ОЕК-интегрисана кола чипови

-мали степен интеграције (SSI-Small scale of integratrion) средњег степена (MSI-medium scale od

integration) велики степен интеграције (LSI-large scale od integration)

Појава 70-тих микропроцесори и микрорачунари

IV генерација рачунара (1982-199)

ОЕК-интегрисано коло врло великог степена интеграције (VLSI-very large scale of integration)

Даљи развој микропроцесора и микрорачунара и појава персоналних рачунара

V генерација рачунара (199-200)

ОЕК-интегрисано коло ултра високог степена интеграције (ULSI-ultra large scale od integration)

Наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-појава и развој рачунарских мрежа и интернета

VI генерација рачунара (200-2001)

-у току

ОЕК-УЛСИ интегрисана кола

-наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-наставак развија рачунарских мрежа и интернета и његових сервиса

Упоредо са развојем електронских кола за израдз рачунара долази до развија у области

програмирања и програма У тим областима најзначаније појаве су појава и развој следећих

елемената и принципа-симболички машински језик (Асемблерски)

-виши програмски језици

-методе и поступци за програмирање

Симболички језик скуп симбола и правила за његово кориштење при писању програма Рачунар

може да извршава једино тзв машинске инструкције и машинске програме који се састоје од

низова нула и јединица Писање програма помоћу таквих инструкција је врло компликовано споро

и скупо да би се олакшао начин писања програма уведени су симболички и машински језици тзв

Асемблерски језици

Асемблерски језиви су омогућили писање програма помоћу симбола које људи користе при

писању (знакови инструкције слова бројеви)Машинска инструкција се замјењује скупом

одговарајућих симбола који се називају Асемблерском инструкцијом Асемблерски језици спадају

2 генерацију програмских јеѕика а прва генерација је машински језик

Да би програм био аписан у Асемблерском језику могао извршавати на рачунару он се претходно

мора превести у машински програм За превођење се користе посебни програми-Асемблери

Виши програмски језици омогућавају поједностављење симболичког писања програма Они

омогућавају виши ниво симболичког писања програма у одосу на асемблерски језик то још више

поједностављује и убрзава и појефрињује програмирање Програми се пишу слично као што се

пише тексгт Енг језика Свака инструкција таквог програма замјењује већи број машинских

инструкција тако да се добију краћи једноставнији прегледнији рпограми

Виши птограмски језици спадају у трећу групу програмских језика они се такође морају оревести

на машински програм За превођење се користе програми преводиоци

Методе и поступци за програмирање

Да би се даље олакшало и појефтинило убрзало програмирање дошло је до развоја одређених

метода и поступака за програмирање неке од њхих су

-модуларно програмирање-праве се модули који се касније повезују

-објектно програмирање

-и др

Типови рачунара

У најопштијем случају рачунар се дефинише као уређај или систем који брши обраду података

Постоје 2 могућа начина представљања података -континуални или аналогни дисконтинуални

или дигитални

У зависности од кориштеног начина представљања података могућа су три начина обраде

података

-аналогна обрада

-дигитална обрада

-хибридна обрада

Код аналогне обраде података подаци се предствљају континуално-промјенљивим величинама

напонима или струјама Обрада се реализује тако што се манипулише таквим напонима или

струјама и добијају такође континуално-промјенљиви-аналогни резултати

Код дигиталне обраде података подаци се прествљају помоћу цифара неког нумеричког система

Обрада података се реалиѕује манипулацијом таквим дигиталним подацима и резултат се добија у

дигиталном облику

Код хибридне обраде података користи се Аналогно и Дигитално представљање и обрада

података тако што се у једном дијелу користи Аналогно а у другом Дигитално представљање и

обрада података

На основу кориштеног начина представљања података рачунари с едијеле у 3 типа

-Аналогни рачунари

-Дигитално рачунари

-Хибридни рачунари

Аналогни рачунари- подаци и резултати се представљају помоћу једносмјерних аналогно-

промјењљивих напона или струја За обраду података се користе електронски склопови који се

назвају операциони појачивачи Помоћу њих се реалиѕују сви склопови за аритметичке и логичке

операције Поред операционих појачивача користе се отпорници конденѕатори диоде

транзистори калемови Основна предности овог рачунара је велика брзина обраде података

Брзина обраде података зависи само од брзине кориштених електроснкоих кола и приближно

једнака за сваку операцију при обради података

Недостаци велика сложеност мала тачност мала поузданост висока цијена

Тачност обраде података код аналогног рачунара зависи од прецизности израде појединих

компонената отпорника кондензатора потенциометара калемова и од прециѕности и тачности

појединих напона кориштених у електронским склоповима Да би се постигла велика тачност

аналогног рачунара морају се и користити компоненте са већом прецизношчу које су врло скупе

што повећава цијену Због њихових недостатака АР се свер нање користе у пракси примјењују се

тамо гдје су потребне изузетне велике брзине што не могу да задовоље Дигитални рачунари

Дигитални рачунари Користе дигитално управљање и дигиталну обраду података Све

операције своде се на основне аритметичке и логоритамске операције При том се користе тзв

алгоритамски поступци Алгоритам је скуп операција и правила за њихово кориштење да би се

дошло до жељеног резултата Функсионисање дигиталних рачунара се дефинише програмски

односно помоћу одговарајућег програма

Предности велика тачност обраде података могућност програмирањ мања сложеност већа

поузданост нижа цијена

Велика тачност обраде података се постиже кориштењем већег броја цифара за представљање

података и резултата Тачност веча за више цифра Може се постичи жељен или потреба тачност

обраде података

Недостатак мања брзина обраде података

Међутим брзина оп стално расте са развојем рачунара па проблем постаје све мањи Због својих

предности дигитални рачунари потискују Аналогне рачуинаре СВЦи савремени рачунари опште

намјене су дигитални рачунари

Хибридни рачунари- користи и аналогно и дигиталнио представљање и обраду података Један

дио Аналогни а други фио Дигитално представљање и обрада података Тако Хибриди рачунар

комбинује предности аналогног (брзина) и дигиталног (тачност) рачунара У пракси се користе у

управљањима процесима са машинама и уређајима Аналогни дио се користи за повезивање са

околином а дигитали за реалиѕовање потребног алгпротм управљања

Преко аналогног дијела се добијају подаци од процеса и управља се процесом Дигитални дио

реализује програм за обраду података и за управљање процеса Да би се остварила веза између

аналогног и дигиталног дијела користе се посебно електронски склопови за конверзију података из

А у Д и обрнутп а то су такозвани АИД(аналогнодигитални) конвертови и ДИА (дугутално

аналогни)конвертори

ОРГАНИЗАЦИЈА ДИГИТАЛНОГ РАЧУНАРА

Састоји се од електронских дигиталних кола и склопова који су међусобно повезани на

одговарајући начин и који реалиѕују ове операције у рачунару

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 2: ORT1

-примјенје у управљању

-примјене у комунникацијама

-научно ndashтехничке примјене прве примјене и најзнначајние за развој разни типови научно

техничких систеа код којих се врше сложене обраде података и гдје се захтјевају велике брзине

обраде разне врсте симулација анализа и пројектовање помоћу рачунара

-пословне примјене- најраширеније примјен рчунара и рачунрских система Разне врсте

пословних система код којих сеприкупљају меморишу и обрађују пдаци важни за подловање

оређених органа кинституција прдузећа итд Као и за управљање пословних система

-примјене у управљању- односе се на кориштење рачунанрских истема у управљању процесима

објектима машинама Такви системи прикупљају податке од процеесаобјекта или машине и

генеришу системе за њихово адекватно управљањеОбично е ради о системима за рад у ралном

времену то значи да истовремено док се одвија процес или креће објекат ррачунарски систем

прати то и генерише системом за управљањее Такав систем због истовременог рада мора да има

гарантовано вријеме одзива да буде довољљно брз са у праввљањем у складу са брзином одвијања

процеса

-примјене у комуникацијама-рачунарске комуникације и комуникациони уређају базирани на

примјени рачунра

Развој Рачунара и Рачунарске технике

1механички рачунарски уређаји- абакус или абак-до 20 вијека

Први концепт рачунара опште намјене дефинисан је у првој половини 19 вијека

Чарлс Бебиџ је описао тзв аналитичку машину која се сматра првим рачунаром Први опис

рачунара опште намјене у првој половини 20 вијека дао је енглески научник Алан Тјуринг који је

описао хипотетичку машину Хипотетичка машина је имала све елементе данашњих рачунара

-Први електрични рачунар у Америци 1944 у фирми ИБМ и звао се МАРК1 користио је релејно

логику и електро-механичке прекидаче

Први електронски рачунар 1946 ENIAC користио је електронске цијеви

Први комерцијални рачунар опште намјене 1951 користио је електронске цијеви и звали су га

UNIVAC1-електронске цијеви Могао се купити

ГЕНЕРАЦИЈЕ РАЧУНАРА И РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА

-врши се на основу технологије израде електронске компоненте која се користи за реалиѕацију

рачунара

I Генерација рачунара- (период 1946-1956)

Основна електронска компонента (ОЕК)-електрична вакуумска цијев

II Генерација рачунара-(период 1957-1963)

ОЕК- нова електронска компонента полупроводнички транзистор

III Генерација рачунара (период 1964-1981)

ОЕК-интегрисана кола чипови

-мали степен интеграције (SSI-Small scale of integratrion) средњег степена (MSI-medium scale od

integration) велики степен интеграције (LSI-large scale od integration)

Појава 70-тих микропроцесори и микрорачунари

IV генерација рачунара (1982-199)

ОЕК-интегрисано коло врло великог степена интеграције (VLSI-very large scale of integration)

Даљи развој микропроцесора и микрорачунара и појава персоналних рачунара

V генерација рачунара (199-200)

ОЕК-интегрисано коло ултра високог степена интеграције (ULSI-ultra large scale od integration)

Наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-појава и развој рачунарских мрежа и интернета

VI генерација рачунара (200-2001)

-у току

ОЕК-УЛСИ интегрисана кола

-наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-наставак развија рачунарских мрежа и интернета и његових сервиса

Упоредо са развојем електронских кола за израдз рачунара долази до развија у области

програмирања и програма У тим областима најзначаније појаве су појава и развој следећих

елемената и принципа-симболички машински језик (Асемблерски)

-виши програмски језици

-методе и поступци за програмирање

Симболички језик скуп симбола и правила за његово кориштење при писању програма Рачунар

може да извршава једино тзв машинске инструкције и машинске програме који се састоје од

низова нула и јединица Писање програма помоћу таквих инструкција је врло компликовано споро

и скупо да би се олакшао начин писања програма уведени су симболички и машински језици тзв

Асемблерски језици

Асемблерски језиви су омогућили писање програма помоћу симбола које људи користе при

писању (знакови инструкције слова бројеви)Машинска инструкција се замјењује скупом

одговарајућих симбола који се називају Асемблерском инструкцијом Асемблерски језици спадају

2 генерацију програмских јеѕика а прва генерација је машински језик

Да би програм био аписан у Асемблерском језику могао извршавати на рачунару он се претходно

мора превести у машински програм За превођење се користе посебни програми-Асемблери

Виши програмски језици омогућавају поједностављење симболичког писања програма Они

омогућавају виши ниво симболичког писања програма у одосу на асемблерски језик то још више

поједностављује и убрзава и појефрињује програмирање Програми се пишу слично као што се

пише тексгт Енг језика Свака инструкција таквог програма замјењује већи број машинских

инструкција тако да се добију краћи једноставнији прегледнији рпограми

Виши птограмски језици спадају у трећу групу програмских језика они се такође морају оревести

на машински програм За превођење се користе програми преводиоци

Методе и поступци за програмирање

Да би се даље олакшало и појефтинило убрзало програмирање дошло је до развоја одређених

метода и поступака за програмирање неке од њхих су

-модуларно програмирање-праве се модули који се касније повезују

-објектно програмирање

-и др

Типови рачунара

У најопштијем случају рачунар се дефинише као уређај или систем који брши обраду података

Постоје 2 могућа начина представљања података -континуални или аналогни дисконтинуални

или дигитални

У зависности од кориштеног начина представљања података могућа су три начина обраде

података

-аналогна обрада

-дигитална обрада

-хибридна обрада

Код аналогне обраде података подаци се предствљају континуално-промјенљивим величинама

напонима или струјама Обрада се реализује тако што се манипулише таквим напонима или

струјама и добијају такође континуално-промјенљиви-аналогни резултати

Код дигиталне обраде података подаци се прествљају помоћу цифара неког нумеричког система

Обрада података се реалиѕује манипулацијом таквим дигиталним подацима и резултат се добија у

дигиталном облику

Код хибридне обраде података користи се Аналогно и Дигитално представљање и обрада

података тако што се у једном дијелу користи Аналогно а у другом Дигитално представљање и

обрада података

На основу кориштеног начина представљања података рачунари с едијеле у 3 типа

-Аналогни рачунари

-Дигитално рачунари

-Хибридни рачунари

Аналогни рачунари- подаци и резултати се представљају помоћу једносмјерних аналогно-

промјењљивих напона или струја За обраду података се користе електронски склопови који се

назвају операциони појачивачи Помоћу њих се реалиѕују сви склопови за аритметичке и логичке

операције Поред операционих појачивача користе се отпорници конденѕатори диоде

транзистори калемови Основна предности овог рачунара је велика брзина обраде података

Брзина обраде података зависи само од брзине кориштених електроснкоих кола и приближно

једнака за сваку операцију при обради података

Недостаци велика сложеност мала тачност мала поузданост висока цијена

Тачност обраде података код аналогног рачунара зависи од прецизности израде појединих

компонената отпорника кондензатора потенциометара калемова и од прециѕности и тачности

појединих напона кориштених у електронским склоповима Да би се постигла велика тачност

аналогног рачунара морају се и користити компоненте са већом прецизношчу које су врло скупе

што повећава цијену Због њихових недостатака АР се свер нање користе у пракси примјењују се

тамо гдје су потребне изузетне велике брзине што не могу да задовоље Дигитални рачунари

Дигитални рачунари Користе дигитално управљање и дигиталну обраду података Све

операције своде се на основне аритметичке и логоритамске операције При том се користе тзв

алгоритамски поступци Алгоритам је скуп операција и правила за њихово кориштење да би се

дошло до жељеног резултата Функсионисање дигиталних рачунара се дефинише програмски

односно помоћу одговарајућег програма

Предности велика тачност обраде података могућност програмирањ мања сложеност већа

поузданост нижа цијена

Велика тачност обраде података се постиже кориштењем већег броја цифара за представљање

података и резултата Тачност веча за више цифра Може се постичи жељен или потреба тачност

обраде података

Недостатак мања брзина обраде података

Међутим брзина оп стално расте са развојем рачунара па проблем постаје све мањи Због својих

предности дигитални рачунари потискују Аналогне рачуинаре СВЦи савремени рачунари опште

намјене су дигитални рачунари

Хибридни рачунари- користи и аналогно и дигиталнио представљање и обраду података Један

дио Аналогни а други фио Дигитално представљање и обрада података Тако Хибриди рачунар

комбинује предности аналогног (брзина) и дигиталног (тачност) рачунара У пракси се користе у

управљањима процесима са машинама и уређајима Аналогни дио се користи за повезивање са

околином а дигитали за реалиѕовање потребног алгпротм управљања

Преко аналогног дијела се добијају подаци од процеса и управља се процесом Дигитални дио

реализује програм за обраду података и за управљање процеса Да би се остварила веза између

аналогног и дигиталног дијела користе се посебно електронски склопови за конверзију података из

А у Д и обрнутп а то су такозвани АИД(аналогнодигитални) конвертови и ДИА (дугутално

аналогни)конвертори

ОРГАНИЗАЦИЈА ДИГИТАЛНОГ РАЧУНАРА

Састоји се од електронских дигиталних кола и склопова који су међусобно повезани на

одговарајући начин и који реалиѕују ове операције у рачунару

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 3: ORT1

ОЕК- нова електронска компонента полупроводнички транзистор

III Генерација рачунара (период 1964-1981)

ОЕК-интегрисана кола чипови

-мали степен интеграције (SSI-Small scale of integratrion) средњег степена (MSI-medium scale od

integration) велики степен интеграције (LSI-large scale od integration)

Појава 70-тих микропроцесори и микрорачунари

IV генерација рачунара (1982-199)

ОЕК-интегрисано коло врло великог степена интеграције (VLSI-very large scale of integration)

Даљи развој микропроцесора и микрорачунара и појава персоналних рачунара

V генерација рачунара (199-200)

ОЕК-интегрисано коло ултра високог степена интеграције (ULSI-ultra large scale od integration)

Наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-појава и развој рачунарских мрежа и интернета

VI генерација рачунара (200-2001)

-у току

ОЕК-УЛСИ интегрисана кола

-наставак развоја микропроцесора микрорачунара и персоналних рачунара

-наставак развија рачунарских мрежа и интернета и његових сервиса

Упоредо са развојем електронских кола за израдз рачунара долази до развија у области

програмирања и програма У тим областима најзначаније појаве су појава и развој следећих

елемената и принципа-симболички машински језик (Асемблерски)

-виши програмски језици

-методе и поступци за програмирање

Симболички језик скуп симбола и правила за његово кориштење при писању програма Рачунар

може да извршава једино тзв машинске инструкције и машинске програме који се састоје од

низова нула и јединица Писање програма помоћу таквих инструкција је врло компликовано споро

и скупо да би се олакшао начин писања програма уведени су симболички и машински језици тзв

Асемблерски језици

Асемблерски језиви су омогућили писање програма помоћу симбола које људи користе при

писању (знакови инструкције слова бројеви)Машинска инструкција се замјењује скупом

одговарајућих симбола који се називају Асемблерском инструкцијом Асемблерски језици спадају

2 генерацију програмских јеѕика а прва генерација је машински језик

Да би програм био аписан у Асемблерском језику могао извршавати на рачунару он се претходно

мора превести у машински програм За превођење се користе посебни програми-Асемблери

Виши програмски језици омогућавају поједностављење симболичког писања програма Они

омогућавају виши ниво симболичког писања програма у одосу на асемблерски језик то још више

поједностављује и убрзава и појефрињује програмирање Програми се пишу слично као што се

пише тексгт Енг језика Свака инструкција таквог програма замјењује већи број машинских

инструкција тако да се добију краћи једноставнији прегледнији рпограми

Виши птограмски језици спадају у трећу групу програмских језика они се такође морају оревести

на машински програм За превођење се користе програми преводиоци

Методе и поступци за програмирање

Да би се даље олакшало и појефтинило убрзало програмирање дошло је до развоја одређених

метода и поступака за програмирање неке од њхих су

-модуларно програмирање-праве се модули који се касније повезују

-објектно програмирање

-и др

Типови рачунара

У најопштијем случају рачунар се дефинише као уређај или систем који брши обраду података

Постоје 2 могућа начина представљања података -континуални или аналогни дисконтинуални

или дигитални

У зависности од кориштеног начина представљања података могућа су три начина обраде

података

-аналогна обрада

-дигитална обрада

-хибридна обрада

Код аналогне обраде података подаци се предствљају континуално-промјенљивим величинама

напонима или струјама Обрада се реализује тако што се манипулише таквим напонима или

струјама и добијају такође континуално-промјенљиви-аналогни резултати

Код дигиталне обраде података подаци се прествљају помоћу цифара неког нумеричког система

Обрада података се реалиѕује манипулацијом таквим дигиталним подацима и резултат се добија у

дигиталном облику

Код хибридне обраде података користи се Аналогно и Дигитално представљање и обрада

података тако што се у једном дијелу користи Аналогно а у другом Дигитално представљање и

обрада података

На основу кориштеног начина представљања података рачунари с едијеле у 3 типа

-Аналогни рачунари

-Дигитално рачунари

-Хибридни рачунари

Аналогни рачунари- подаци и резултати се представљају помоћу једносмјерних аналогно-

промјењљивих напона или струја За обраду података се користе електронски склопови који се

назвају операциони појачивачи Помоћу њих се реалиѕују сви склопови за аритметичке и логичке

операције Поред операционих појачивача користе се отпорници конденѕатори диоде

транзистори калемови Основна предности овог рачунара је велика брзина обраде података

Брзина обраде података зависи само од брзине кориштених електроснкоих кола и приближно

једнака за сваку операцију при обради података

Недостаци велика сложеност мала тачност мала поузданост висока цијена

Тачност обраде података код аналогног рачунара зависи од прецизности израде појединих

компонената отпорника кондензатора потенциометара калемова и од прециѕности и тачности

појединих напона кориштених у електронским склоповима Да би се постигла велика тачност

аналогног рачунара морају се и користити компоненте са већом прецизношчу које су врло скупе

што повећава цијену Због њихових недостатака АР се свер нање користе у пракси примјењују се

тамо гдје су потребне изузетне велике брзине што не могу да задовоље Дигитални рачунари

Дигитални рачунари Користе дигитално управљање и дигиталну обраду података Све

операције своде се на основне аритметичке и логоритамске операције При том се користе тзв

алгоритамски поступци Алгоритам је скуп операција и правила за њихово кориштење да би се

дошло до жељеног резултата Функсионисање дигиталних рачунара се дефинише програмски

односно помоћу одговарајућег програма

Предности велика тачност обраде података могућност програмирањ мања сложеност већа

поузданост нижа цијена

Велика тачност обраде података се постиже кориштењем већег броја цифара за представљање

података и резултата Тачност веча за више цифра Може се постичи жељен или потреба тачност

обраде података

Недостатак мања брзина обраде података

Међутим брзина оп стално расте са развојем рачунара па проблем постаје све мањи Због својих

предности дигитални рачунари потискују Аналогне рачуинаре СВЦи савремени рачунари опште

намјене су дигитални рачунари

Хибридни рачунари- користи и аналогно и дигиталнио представљање и обраду података Један

дио Аналогни а други фио Дигитално представљање и обрада података Тако Хибриди рачунар

комбинује предности аналогног (брзина) и дигиталног (тачност) рачунара У пракси се користе у

управљањима процесима са машинама и уређајима Аналогни дио се користи за повезивање са

околином а дигитали за реалиѕовање потребног алгпротм управљања

Преко аналогног дијела се добијају подаци од процеса и управља се процесом Дигитални дио

реализује програм за обраду података и за управљање процеса Да би се остварила веза између

аналогног и дигиталног дијела користе се посебно електронски склопови за конверзију података из

А у Д и обрнутп а то су такозвани АИД(аналогнодигитални) конвертови и ДИА (дугутално

аналогни)конвертори

ОРГАНИЗАЦИЈА ДИГИТАЛНОГ РАЧУНАРА

Састоји се од електронских дигиталних кола и склопова који су међусобно повезани на

одговарајући начин и који реалиѕују ове операције у рачунару

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 4: ORT1

пише тексгт Енг језика Свака инструкција таквог програма замјењује већи број машинских

инструкција тако да се добију краћи једноставнији прегледнији рпограми

Виши птограмски језици спадају у трећу групу програмских језика они се такође морају оревести

на машински програм За превођење се користе програми преводиоци

Методе и поступци за програмирање

Да би се даље олакшало и појефтинило убрзало програмирање дошло је до развоја одређених

метода и поступака за програмирање неке од њхих су

-модуларно програмирање-праве се модули који се касније повезују

-објектно програмирање

-и др

Типови рачунара

У најопштијем случају рачунар се дефинише као уређај или систем који брши обраду података

Постоје 2 могућа начина представљања података -континуални или аналогни дисконтинуални

или дигитални

У зависности од кориштеног начина представљања података могућа су три начина обраде

података

-аналогна обрада

-дигитална обрада

-хибридна обрада

Код аналогне обраде података подаци се предствљају континуално-промјенљивим величинама

напонима или струјама Обрада се реализује тако што се манипулише таквим напонима или

струјама и добијају такође континуално-промјенљиви-аналогни резултати

Код дигиталне обраде података подаци се прествљају помоћу цифара неког нумеричког система

Обрада података се реалиѕује манипулацијом таквим дигиталним подацима и резултат се добија у

дигиталном облику

Код хибридне обраде података користи се Аналогно и Дигитално представљање и обрада

података тако што се у једном дијелу користи Аналогно а у другом Дигитално представљање и

обрада података

На основу кориштеног начина представљања података рачунари с едијеле у 3 типа

-Аналогни рачунари

-Дигитално рачунари

-Хибридни рачунари

Аналогни рачунари- подаци и резултати се представљају помоћу једносмјерних аналогно-

промјењљивих напона или струја За обраду података се користе електронски склопови који се

назвају операциони појачивачи Помоћу њих се реалиѕују сви склопови за аритметичке и логичке

операције Поред операционих појачивача користе се отпорници конденѕатори диоде

транзистори калемови Основна предности овог рачунара је велика брзина обраде података

Брзина обраде података зависи само од брзине кориштених електроснкоих кола и приближно

једнака за сваку операцију при обради података

Недостаци велика сложеност мала тачност мала поузданост висока цијена

Тачност обраде података код аналогног рачунара зависи од прецизности израде појединих

компонената отпорника кондензатора потенциометара калемова и од прециѕности и тачности

појединих напона кориштених у електронским склоповима Да би се постигла велика тачност

аналогног рачунара морају се и користити компоненте са већом прецизношчу које су врло скупе

што повећава цијену Због њихових недостатака АР се свер нање користе у пракси примјењују се

тамо гдје су потребне изузетне велике брзине што не могу да задовоље Дигитални рачунари

Дигитални рачунари Користе дигитално управљање и дигиталну обраду података Све

операције своде се на основне аритметичке и логоритамске операције При том се користе тзв

алгоритамски поступци Алгоритам је скуп операција и правила за њихово кориштење да би се

дошло до жељеног резултата Функсионисање дигиталних рачунара се дефинише програмски

односно помоћу одговарајућег програма

Предности велика тачност обраде података могућност програмирањ мања сложеност већа

поузданост нижа цијена

Велика тачност обраде података се постиже кориштењем већег броја цифара за представљање

података и резултата Тачност веча за више цифра Може се постичи жељен или потреба тачност

обраде података

Недостатак мања брзина обраде података

Међутим брзина оп стално расте са развојем рачунара па проблем постаје све мањи Због својих

предности дигитални рачунари потискују Аналогне рачуинаре СВЦи савремени рачунари опште

намјене су дигитални рачунари

Хибридни рачунари- користи и аналогно и дигиталнио представљање и обраду података Један

дио Аналогни а други фио Дигитално представљање и обрада података Тако Хибриди рачунар

комбинује предности аналогног (брзина) и дигиталног (тачност) рачунара У пракси се користе у

управљањима процесима са машинама и уређајима Аналогни дио се користи за повезивање са

околином а дигитали за реалиѕовање потребног алгпротм управљања

Преко аналогног дијела се добијају подаци од процеса и управља се процесом Дигитални дио

реализује програм за обраду података и за управљање процеса Да би се остварила веза између

аналогног и дигиталног дијела користе се посебно електронски склопови за конверзију података из

А у Д и обрнутп а то су такозвани АИД(аналогнодигитални) конвертови и ДИА (дугутално

аналогни)конвертори

ОРГАНИЗАЦИЈА ДИГИТАЛНОГ РАЧУНАРА

Састоји се од електронских дигиталних кола и склопова који су међусобно повезани на

одговарајући начин и који реалиѕују ове операције у рачунару

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 5: ORT1

транзистори калемови Основна предности овог рачунара је велика брзина обраде података

Брзина обраде података зависи само од брзине кориштених електроснкоих кола и приближно

једнака за сваку операцију при обради података

Недостаци велика сложеност мала тачност мала поузданост висока цијена

Тачност обраде података код аналогног рачунара зависи од прецизности израде појединих

компонената отпорника кондензатора потенциометара калемова и од прециѕности и тачности

појединих напона кориштених у електронским склоповима Да би се постигла велика тачност

аналогног рачунара морају се и користити компоненте са већом прецизношчу које су врло скупе

што повећава цијену Због њихових недостатака АР се свер нање користе у пракси примјењују се

тамо гдје су потребне изузетне велике брзине што не могу да задовоље Дигитални рачунари

Дигитални рачунари Користе дигитално управљање и дигиталну обраду података Све

операције своде се на основне аритметичке и логоритамске операције При том се користе тзв

алгоритамски поступци Алгоритам је скуп операција и правила за њихово кориштење да би се

дошло до жељеног резултата Функсионисање дигиталних рачунара се дефинише програмски

односно помоћу одговарајућег програма

Предности велика тачност обраде података могућност програмирањ мања сложеност већа

поузданост нижа цијена

Велика тачност обраде података се постиже кориштењем већег броја цифара за представљање

података и резултата Тачност веча за више цифра Може се постичи жељен или потреба тачност

обраде података

Недостатак мања брзина обраде података

Међутим брзина оп стално расте са развојем рачунара па проблем постаје све мањи Због својих

предности дигитални рачунари потискују Аналогне рачуинаре СВЦи савремени рачунари опште

намјене су дигитални рачунари

Хибридни рачунари- користи и аналогно и дигиталнио представљање и обраду података Један

дио Аналогни а други фио Дигитално представљање и обрада података Тако Хибриди рачунар

комбинује предности аналогног (брзина) и дигиталног (тачност) рачунара У пракси се користе у

управљањима процесима са машинама и уређајима Аналогни дио се користи за повезивање са

околином а дигитали за реалиѕовање потребног алгпротм управљања

Преко аналогног дијела се добијају подаци од процеса и управља се процесом Дигитални дио

реализује програм за обраду података и за управљање процеса Да би се остварила веза између

аналогног и дигиталног дијела користе се посебно електронски склопови за конверзију података из

А у Д и обрнутп а то су такозвани АИД(аналогнодигитални) конвертови и ДИА (дугутално

аналогни)конвертори

ОРГАНИЗАЦИЈА ДИГИТАЛНОГ РАЧУНАРА

Састоји се од електронских дигиталних кола и склопова који су међусобно повезани на

одговарајући начин и који реалиѕују ове операције у рачунару

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 6: ORT1

Начин функционисања дигиталних кола и склопова дефинисано је програмом који се извршава на

рачунару Постоје два основна елемента или дијела дигиталног рачунара а то су електронски

склопови и опрема тзв Хардвер рачунара а друго су програми и програмска према тзв софтвер

рачунара

Хардвер дигиталног рачунара чине сва електронска кола и склопови на који се реализују све

операције а рачунару Та електронска кола и склопови су груписани у одређене цјелине које се

наѕивају функционалним јединицама или јединицама рачунара Свака јединица рачунара реализује

неку од основних активности рачунара

Практично постоји 5 основних активности рачунара а то су

-улаз података и иформација

-меморисање података и информација

-обрада података и информација -излаз резултата

-управљње свим поступцима у рачунару

У рачунару постоји 5 основних јединица а то су

-улазна јединица

-меморијска јединица(оперативна меморија)

-оперативна једиица(аритметичко-логичка једиица)

-излазна јединица

-управљачка или контролна јединица

Јединице рачунара чине организацију рачунара или архитектуру рачунара

Све оне су међусобно повезане на одговарајући начин

Подаци и инструкције

Сигнали управљања

Директан приступ меморији

Улазна јединица је уношење података и програма преко ње се уносе улазни подаци који се

касније обрађују у рачунару Она се користи и за уношење програма у меморијску јединицу

рачуинара који се извршавају на рачунару Преко улазне јединице се такође и управља

функционисањем рачунара Има више рачунарских улаѕних јединица

Меморијска јединица се користи за меморисање података и програма у њој се меморишу улази

подаци међурезултати и коначни резултат обраде података У меморијској јединици се такође

Меморијска

јединица

Аритметичко-

логичка јединица

Управљачка

јединица

Излазна

једдиница

Улазна јединица

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 7: ORT1

меморишу програми који се извршавају на рачунару Управљачка јединица очитава програм из

меморијске јединице и онда га извршава С обзиром да се све вријеме функционисања рачунара у

мемориској јединици налазе подаци који се обрађују и програми који се извршавају она се назива

оперативном меморијом ралунара

Аритметилко-логичка јединица врши обраду података Она добија податке из улазне јединице и

меморијске јединице и обрађује их у складу са програмом који се извршава Та јединица реализује

аритметичке и све логичке операције на подацима Пошто врши обраду података често се натива

оперативном јединицом рачунара

Функција излазне јединице је престављање и достављање резултата обраде података кориснику

Преко ње се резултати обраде података преносе кориснику и трансформишу у одговарајући облик

погодан за кориштење Рачунар има више излазих јединица

Управљачка јединица извршава програм и управља функционисањем свих осталих јединица

рачунара у складу са програмом кога извршава Она генерише све управљачке сигнале потребне за

управљање осталикм јединицама рачунара а такође добија сигнале које показују стања осталих

јединица рачунара Та јединица оставља инструкције прогрма из меморијске јединице и извршава

их генеришући потврдне управљачке сигнале

Улазна и излазна јединица се називају периферним једиицама рачунара Меморијска

аримтетичко-логичка и управљачка називају се централне јединице рачунара

Аритметилко-логичка јединица и управљачка једиица се често посматрају и реализују као једна

цјелина која се назива процесор или централна процесна јединица (CPU-central processing unit)

Ако је процес реализован као једно интегрисано коло онда се назива микропоцесор Приказана

организација или архитектура рачунара назива се Фон Нојманова организација или аритектура

рачунара Та архитектура је основна архитектура дигиталног рачунара коју имају сви дигитални

рачунари опште намјене и која се користи у савременим рачуарима

Практично постојио још један концепт тзв Харвард огранизација или архитектура рачунара Код

такве архитектуре раздвојени су подаци и програми у меморији и користи се посебна меморија ѕа

податке и посебна меморија за програм На тај начин се повећава брзин извршавања програма и

брзина обраде података Та архитектура је сложенија од Нојманове због слабије искориштености

меморије и веће сложености управљачке јединице У почетку није ни мало кориштена са развојем

технологија постизањем могућности једноставнијег реализовања таква архитектура се све више

корист посебно у системима у којима се захтјева велика брзина Иако Харвард прганизација и

архитектута сматрају посебном то је заправо модификација Фон Нојманове организације

Софтвер дигиталног рачунара сачињавају сви програми који се извршавају на рачунару и који се

могу користити за различите намјене Дијели се у два типа системски софтвер и апликативни

софтвер

Системски софтвер обухгвата све програме који се користе за омогућавање нормалног

функционисања рачунара и реализовање свих његових активности Тај софтвер управља

комуникацијом са корисницима омогућава уношење података и програма и извршавање програма

те управљањем свим дијеловима рачинара

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 8: ORT1

Апликатибно софтвер обухвата све програме које корисници извршавају а рачунару у складу са

својим потребама Кко су ти пропграми намјењени за одређену потрену или примјену тј

апликацијуназивају се апликативни софтвери Како те програме изхвршава кориснок за властите

потребе они се често наивају и корисниочким програмима или корисничким софтвером Функција

рачунара је извршпавање тих програма

НУМЕРИЧКИ СИСТЕМИ И КОДОВИ

Представљање дигиталних података

Представљање дигиталних података се врши кориштењем одговарајућих нумеричких или бројних

системаПодатаак се представља помоћу цифара тааквих система Нумерички систем има базу или

основу (b) и цифре (Ci) Основа нумеричког система је увиејк ццијели поѕитиван број већи или

једнак један цифре нумеричког сисстема су цијели бројеви из опсега 0lt=Cilt=(b-1)

Податак дигитални представљен у неком нумеричком систему изгледа

Cn-1 Cn-2hellipC3C2C0C-1C-2hellipC-m(b)

n-број цифара у цијелом дијелу податка лијево од

m-број цифара у разломачком дијелу податка десно од

b-база или основа нумеричког система

CCi-цифре нумеричког система

i-позиције цифре у податку

Цифре у податку имају тежину која зависи од положаја цифре у податку и од основе бројног

система Тежина цифре Ci је bi а вриједност цифре Ci је Ci- b

i

НПР

1921510 31157 1011112

Меморијска

јединица подт

Аритметичко-

логичка јед

Управљачка

јединица

Меморијска

јединица прог

Излазна

јединица

Улазна

јединица

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 9: ORT1

Стварна вриједност податка представљена у неком нумеричком систему да би била разумљива за

људе мора се прерачунати у децимални систем узимајућу у обзир основу о све цифре конкретног

податка

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipCmd= Cn-1-1 bn-1

+Cn-2 bn-2

+hellip+ C2 b2+ C1 b

1+ C0 b

0+ C1

-1+C2

-2+hellip+Cm b

-m=

=

НПР

4323510=4 102+3 10

1+2 10

0+3 10

-1+5 10

-2

За дигитално представљање података може се користити билко који нумерички систем са било

којом основом У следећој табели су приказани нумерички системи који се најчешће практично

користе

Основа

нумеричког

система

Назив нумеричког системма

Цифре нумеричког система

1 УНАРНИ (или 1)

2 БИНАРНИ 01

3 ТЕРНАРНИ 012 (или -101)

8 ОКТАЛНИ 01234567

10 ДЕКАДНИ Децимални

0123456789

16 ХЕКСАДЕКАДНИ

хексадецимални 0123456789ABCDEF

Унарни систем

b=1 цифре 01

НПР

510= или 510=111111

Бинарни систем

b=2 цифре 01

НПР

Xb=1010112

Цифра у бинарном систему назива се бит (binary digit)

Због предности које постоје у реализацији електронских кола која функционишу у бинарном

системз тај систем се користи у дигиталним бинарним рачунарима

Тернарни систем

b=3 цифре 012 (-101)

xt=1022113

Неке анализе показују да би можда по сложености цијене и других карактеристика ел система

било би најповољније користити тернарни нумерички систем јер је основа 3 најближа основи

природног логоритма е=2718

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 10: ORT1

Постоје практично реализовани рачунари који користе тернарни нумерички систем

Постоји интерес са кориштење нумеричких система са основом b=4 тзв Кватерног нумеричког

система У пракси постоје дигитални системи и дигитални рачунари у којима је један дио или

читав систем реалиѕован кориштењем кватерних електричних кола и основе b=4

Октални системи

b=8 цифре 01234567

за представљање већих вриједности података повољније је користити већу основу јер се тада за

представљање истог податка користи мањи број цифара

Остали систем је један од система са већом основом који се често користи у рачунарској техници

или информатици

НПР

Xo=5012378

Децимални систем

b=10 цифре 0-9

још један нумерички систем са већом основом Људи га користе за свакодневно кориштење

представљање и обраде података Да би човјек раззумио било који податак он мора бити

представљен у овом систему

Хекса-децимални систем

b=16

Систем са још већом основом који се често користи у рачунарској техници информатици

дигиталној техници нарочито за представљање података већих вриоједности С обзиромд а нема

довољно бројева за свих 16 цифара онда се за представљање 6 најбиших цифра користе слова

абецеде ABCDEF

НПР

Xxd=A13D0F16

БИНАРНИ нумерички систем

Користи се за обраду и представљање података у дигиталним системима и дигиталним

рачунарима Разлог је то што је најједноставније реализовати ел кола која функционишу у

бинарном нумеричком систему Постоје још неке предности кориштења бинарних ел кола и

бинарног система у пракси

Бинарне цифре у дигиталним системима се представљају помоћу одговарајућих напона односно

напонских нивоа-Бинарна нула се представља помоћу ниског логичког напонског нивоа а бинарна

јединица помоћу високог логичког напонског нивоа

Иако је бинарна основа ниска па се мора користити више бита за представљање података него код

веће основе предности које постоје код реализовања и примјене бинарних ел кола су разлог

практичног кориштења бинарних дигиталних система

-За представљање бинарних дигиталних података користи се одређен број бита са n бита се може

представити 2н различитих података Бинарни податак који има више бита назива се бинарна

ријеч Ако је број бита у бинарној ријечи једнак 8 таквз бит ријеч називамо бајт

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 11: ORT1

За означавање и представљање већих количина података у битима бајтовима користе се и следећи

изрази

Кило(К)=210

=1024

Мега(М)=220

=1048576

Гига( G)=230

=1073741824

Тера(Т)=240

=1099511627776

-Рачунари користе бинарни систем а људи користе децимални систем па је зато птребно вршити

конверзију података између бинмарног и децималног нумеричког система

При уношењу података у рачунар врши се конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Након обраде података врши се конверзија из бинарног у децимални нумерички систем да би се

резултати приказали кориснику на разумљив начин

КОНВЕРЗИЈА ПОДАТАКА ИЗМЕЂУ БИНАРНОГ И ДЕЦИМАЛНОГ НУМ СИСТЕМА

Конверзија из бинарног у децимални нум систем

-једноставна треба водити рачуна да је основа бинарног система 2 и узети у обзир вриједност и

положај појединих бинарних цифара

Конверѕија података се може приказати на следећи начин

Cn-1Cn-2hellipC2C1C0C-1C-2hellipC-m= Cn-1 2n-1

+Cn-2 2n-2

+hellip+ C2 b2+ C1 2

1+ C0 2

0+ C-1 2

-1+C-2 2

-2+hellip+Cm 2

-

m

=

НПР

Xb=11012

11012=1∙23+1∙2

2+0∙2

1+1∙2

0=8+4+1=1310

Xb=110010102

110010102=1∙27+1∙2

6+0∙2

5+0∙2

4+1∙2

3+0∙2

2+1∙2

1+0∙2

0=128+64+8+2=20210

Xb=101001112

101001112=1∙27+1∙2

5+1∙2

2+1∙2

1+1∙2

0=128+32+4+2+1=16710

Конверзија из децималног у бинарни нумерички систем

Тај поступак је нешто сложенији Посебно се врши конверзија цијелог дијела податка а

посебно разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Најлакше је реализовати дјељењем са 2 Податак се дијели са 2 а остатак од дијељења

представља прву цифру најниже вриједности С0 Затим се количник предходног дијела

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С1 Затим се поново количник дијељења

дијели са 2 и добије следећа бинарна цифра С2 Тај поступак се ради док се не добије

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 12: ORT1

резултат дијељења 0 Тада су одређене све бинарне цифре и може се написати податак у

бинарном систему

Нека је Хд податак представљен у децималном бројном систему и његов цијели дио Онда

се поступак конверзије у бинарном систему може приказати на следећи начин

тако је одређена цифра C0

тако је одређена цифра C1

тако је одређена цифра C2

тако је одређена цифра Cn-2

тако је одређена цифра Cn-1

тако је одређена цифра Cn

Поступак се завршава кад буде Xn-1=0

Гдје су Xi-цјелобројни количници дјељења

А Ci остаци при дјељењу тј бинарне цифре

Xd=1310

C0=1

C1=0 1310=11012

C2=1

C3=1

Крај конверзије

ПР 11012=23+2

2+2

0=8+4+1=1310

Xd=17010

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 13: ORT1

C0=0

C1=1

C2=0

C3=1

C4=0

C5=1

C6=0

C7=1

170d=1010101102

Конверзија разломачког дијела податка

-најлакше је реализовати множењеем са 2

Податак а прво помоножи се са 2 ако добијемо резултат мањи од 1 онда је прва цифра

С1=0 а ако је резултат већи од 1 онда је С1=1 Ако добијени резултат већи од један онда се

од цијелог дијела одузме 1 и тако добијен резултат се користи даље Затим се тај резултат

множи са 2 и по истом принципу одређује следећа цифра С2 Описани поступак се

понавља све док се ко резултат не добије вриједност нула Међутим у многим случајевима

се не моће добити тачна вриједност податка представљеног у бинарном систему У том

случају се и конверзија завршава када се добије довољан број бинарних цифара тј када се

добије довољна тачност представљања податкка

Ако се са Хд обиљежи разломачи дио податка представљен у дециманлном нумеричом

систему онда се поступак његове конверзије у бинарни нумерички систем може се

приказати на следећи начин

Xd2=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-12=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-22=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 14: ORT1

X-(m-2)2=X-(m-1)+C-(m-1) тако је одређена цифра C-(m-1)

X-(m-1)2=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

гдје је х-i резултат множења такац да је 0lex-ilt1 а C-1 цјелобројни резултаст множења

односно одговарајућа бинарна цифра

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајућа тачност (потребан број бин цифара)

НПР

Хд=0812510

081252=1625=0625 +1 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05=05 + 0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

Крај коневерзије

0812510=011012

Провјера

011012=12-1

+12-2

+12-4

=05+025+00625=0812510

Хд=09510

0952=19=09+1 C-1=1

092=18=08+1 C-2=1

082=16=06+1 C-3=1

062=12=02+1 C-4=1

022=04=04+0 C-5=0 понавља се

042=08=08+0 C-6=0

082=16=06+1 C-7=1

062=12=02+1 C-8=1

022=04=04+0 C-9=0

042=08=08+0 C-10=0

082=16=06+1 C-11=1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 15: ORT1

Ово је примјер када се не може добити тачна конверзија из децималног и бинарни систе

јер се не може добити да је X-m једнако нула У овом примјеру се исти низ бинарних

цифара 1100 нпонавља до бесконачноЗбог тога се кон верзија завршава кад асе постигнер

довољна тачност тј кад се одреди довољан број бинарних цифара

Ако би било довољно користити 8 бинарних цифара за представљае овог податка онда би

резултат конверзије био 09510=0111100112

На овај начин податак није тачно приказан али је приближноп једнак са одређеном

грешком

Провјера кон верзије и утврђивање колика грешка превођења своди се на обрнуту

конверзију из бинарног у декадни систем

0111100112=12-1

+12-2

+12-2

+12-3

+12-4

+12-7

+12-8

=0947

КОНВЕРЗИЈА КОМПЛЕКСНОГ ПОДАТКА

Конверзија комплексног податка иѕ децималног у бинарни нумерички систем реализује се

у два дијела прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим се врши конверзија

разломачког дијела податка Онда се обједињава па се од 2 дијела формира коначан

резултат

НПР

213312510

2132=106 +12 C0=1

1062=52+ 02 C1=0

532=26+12 C2=1

262=13+02 C3=0

132=6+12 C4=1

62=3+02 C5=0

32=1+12 C6=1

12=0+12 C7=1

Крај конверзије

21310=110101012

Провјера

11010101=127+12

6+12

4+12

2+12

0=128+64+16+4+1=21310

031252=0625=0625+0 C-1=1

06252=125=025+1 C-2=1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 16: ORT1

0252=05+0 C-3=0

052=10=0+1 C-4=1

0312510=001012

213312510=1101010101012

Конверзија између децималног и других нумеричкох система

Конверзија података између децималног и неког другог нумеричког система који користи

основу б реализује се по истим принципима као и конверзтија између децималног и

бинарног нумеричког система Разлика је једино што се умјесто бинарне основе 2 користи

нека друга основа б

Конверзија у децимални систем

Конверзија податка из неког нумеричког система са основом б у децимални нумерички

систем реализује се по селдећем принципу

Cn-1Cn -2hellipC2C1C0C-1hellipCm=Cn-1bn-1

+ Cn-2bn-2

+hellip+ C2b2+ C1b

1+ C0b

0+hellip+Cmb

-m

НПР

124325=152+25

1+45

0+35

-1+25

-2=25+10+4+35+225=39+1725=386810

Конверзија из децималног система

Конверзија података из децималног у било који други нумерички систем са основом б

реализује се у 2 поступка Прво се врши конверзија цијелог дијела податка а затим

разломачког дијела податка

Конверзија цијелог дијела податка

Реализује се дијељењем основом б Остатак од дијељења је одговрајућа цифра са

основомб Цјелобројни количник се даље дијели и тако одређују следеће цифреПоступак

се завршава када се добије резултат дијељења једнак нули

Хдб=Х0+С0б одређивање С0

Х0б=Х1+С1б одређивање С1

Х1б=Х2+С2б одређивање С2

Хн-2б=Хн-1+Сн-1б одређивање Сн-1

Поступак се завршава када је Хн-1=0

НПР

Хд=21510 б=7

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 17: ORT1

2157=30+57 С0=5

307=4+27 С1=2

47=0+47 С2=4

21510=4257

ПР 4257=472+27

1+57

0=215

Конверзија разломачког дијела

Конверзија разломачког дијела податка реализује се множењем са основом б Цјелобројни

дио резултата множења представља одговарајућу цифру а даље се са основом б множе

разломачки дио претходног множења и тако одређује следећа цифра у систему са

основомб Тај податак се понавља док се не добије такав резултат множења такав да је

разломачки дио једнак нули када је добијена тачна вриједност податка или док се не

добије потребна тачност односно потребан број цифара у систему са основом б

Xdб=X-1+C-1 тако је одређена цифра C-1

X-1б=X-2+C-2 тако је одређена цифра C-2

X-2б=X-3+C-3 тако је одређена цифра C-3

X-(m-1)б=X-m+C-m тако је одређена цифра C-m

Поступак конверзије се завршава када X-m буде једнако нула или када се постигне

одговарајући рој цифара

Хд=08510 б=8

0858=680=08+6 С-1=6

088=64=04+6 С-2=6

048=32=02+3 С-3=3 понавља се

028=16=06+1 С-4=1

068=48=08+4 С-5=4

088=64=04+6 С-6=6

048=32=02+3 С-7=3

028=16=06+1 С-8=1

08510=0663146318

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 18: ORT1

Комплетан податак

13804510 б=16

138016=86+416 С0=4

8616=5+616 С1=6

516=0+516 С0=5

138010=56416

04516=72=02+7 С-1=7

0216=32=02+3 С-2=3

0216=32=02+3 С-3=3 -----понавља се

13804510=56473316

Конверзија података између различитих система

Ако се врши конверзија поодатака између два нумеричка систем а од којих ни један није

децимални состем онда је то најједноставније реализовати посредно преко децималног

нумеричког система Нека се нпр врши конверзија податка из нумеричког система са

основом б1 у нумерички систем са основом б2 тад се прво реализује конверзија из систе

ма са основом б1 у децимални нумерички систем а затим из децималног у систем са

основом б2

НПР

б1=16 б2=9

А27Е416

Конверзија из система са б1=16 у децимални систем

А27Е416=10∙162+2∙16

1+7∙16

0+14∙16

-1+4∙16

-2=2560+32+7+1416+4256=

=25998910

Конверзија из децималног у систем са основом б2=9

25998910

Конверзија цијелог дијела податка

25999=288+79 С0=7

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 19: ORT1

2889=32+09 С1=0

329=3+59 С2=5

39=0+39 С3=3

259910=35079

08910

08∙9=801=001+8 С-1=8

001∙9=009=009+0 С-2=0

009∙9=081=081+0 С-3=0

081∙9=729=029+7 С-4=7

029∙9=261=061+2 С-5=2

061∙9=549=049+5 С-6=5

ИТД

А27Е416=35078007259

Бинарно кодовани подаци

Због погодности њихове примјенје у рачунарској техници се некад користе нумерички

системи са већом основом тако што се најчешће користе децимални октални и

хексадецимални системи Да би се подаци из таквих нумеричких система могли

представити и користити у рачуинару они се морају представити помоћу бита Тако се

добијају тзв бинарно кодовани подаци Свака цифра искориштеног нумеричког система се

представља одређеним бројем бита Зависно од тога који нумерички систем са већом

основом се користи постоје

-Бинарно-кодовани децимални системи

BCD-Binary coded Decimal

-Бинарно кодовани октални подаци

BCO-Binary Coded Octal

-Бинарно кодовани хексадецимални подаци

BCH-Binary Coded Hexadecimal

У следећој табели су приказани начини представљања цифара

Цифра BCO BCD BOH

0 000 0000 0000

1 001 0001 0001

2 010 0010 0010

3 011 0011 0011

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 20: ORT1

4 100 0100 0100

5 101 0101 0101

6 110 0110 0110

7 111 0111 0111

8 1000 1000

9 1001 1001

А 1010

B 1011

C 1100

D 1101

E 1100

F 1111

BCO подаци

Конверзија из окталног ВСО система се врши тако што се свака октална цифра замијени

са одговарајућом групом од 3 бита

НПР

475028=100111101000010ВСО

Конверзија из ВСО у октални систем се врши тако што се бити лијево и десно од запета

подијеле на групе од 3 и замијене одговарајућим знаковима из окталног система

НПР

00111001010001 0 110=1624268

BCD подаци

Конверзија из децималног у BCD

7903510=01111001000000110101 BCD

Из BCD у децимални систем

100100010110010110011=91658910

BCH подаци

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 21: ORT1

Конверзија из хексадецималног система у BCH

А3FD4=10100011111111010100BCH

Из BCH у хексадецимални систем

011011000110100110101 00=3634D4

Октални и хексадецимални нумерички системи се практично користе за представљање

великих вриједности Ти системи такође имају и неке предности јер су њихове основе

једнаке степену бинарне основне Врло једноставно се врши конверзија између опкталног

и бинарног нумеричког система као и конвертија иѕмеђу хексадецималног и бинарног нум

система Такође једноставно је реализовати и конверзију између окталног и

хексадецималног система Конверзија између окталног и бинарног система се може

реализовати на исти начин како се врши конверзија између окталног и ВСО система

370258=0111110000101012

110011001101=146328

Конверзија између хексадецималног и бинарног система

С342А16=110000110100001010102

1110100011101101=3А3ВА16

Конверзија између окталног и хексадецималног система се може реализовати кориштењем

конверзије између окталног и ВСО и хексадецималног и ВСН Податак се прво

конвертује у бинарни па онда у одговарајући систем

5721258=101111001010101200

=1795416

Обрнуто

АВС2916=10101011110000101001=524741228

АЛФАНУМЕРИЧКИ КОДОВИ

Осим знакова бројева у рачунарима се користе и морају представити други знакови слова

и знакови интерпункције контролни знакови За представљање кодовање таквих знакоа

користе се тзв алфанумерички кодоци Помоћу њих се представљају односно кодују

бројеви велика и мала слова знакови интерпункције и контролни знакови Како бројева

има 10 и слова 30 мора се користити више од 5 бита за представљањеУ праки се као

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 22: ORT1

Алфа-нумерички кодови најчешће користе кодови који се примјењују иза и пренос

информација и то следећа два кода

-амерички стандардни код ASCII код American Standard code for Information Interchange

-проширени алфа-нумерички код тзв EBCDIC Еxtended binary coded decimal interchange

code

ASCII код

За представљаење знакова овај код користи 7 бита који су подјељени у 2 групе

ПРВА ГРУПА-3 виша бита-дефинише тип односно врсту знака коју се кодује (број в

слова мала слова)

ДРУГА ГРУПА-4 нижа бита-дефинише конкретан знак из те групе

Постоји тзв табела ASCII знакова чије колоне су одређене првом групом бита а врста

другом врстом бита

За представљање бројева користи се прва група од три бита 0112=316=3Н од 3 бита

Конкретни бројеви су дефинисани другом групом од 4 бита гдје је нула предсрављена као

4 нуле а онда по реду

Знак броја ASCII код

0 01100002=30н

1 01100012=31н

2 01100102=32н

3 01100112=33н

4 01101002=34н

5 01101012=35н

6 01101102=36н

7 01101112=37н

8 01110002=38н

9 01110012=39н

За велика слова иде прва група 1002=416=4н или 1012=516=5н

Знак слова ASCII

A 10000012=41н

B 10000112=42н

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 23: ORT1

C 10000012=43н

D 10001002=44н

E 10001012=45н

F 10001102=46н

За мала слова је прва група 1102=6н или 1112=7н

За знакове интерпукције је прва група 0102=2н

EBCDIC код

-користи 8 бита за предствљање знакова Ти битови ду подјељени у двије групе по 4 бита

Група од 4 виша бита дефинише тип знака број мало велико слово Група од 4 нижа бита

дефинише конкретан знак из тог типа

За бројеве прва 4 виша бита су 11112=FH

Знак броја EBCDIC код

0 111100002=F0H

1 111100012=F1H

2 111100102=F2H

3 111100112=F3H

4 111101002=F4H

5 111101012=F5H

6 111101102=F6H

7 111101112=F7H

8 111110002=F8H

9 111110012=F8H

За велика слова виша 4 бита могу бити 11002=СH 11012=AH 11102=EH

И код овог кода се користи одговарајућа табела гдје виша 4 бита дефинишу колону у

табели а нижа 4 бита одговарјућу врсту у тој табели

ЕЛЕМЕНТИ И ОРГАНИЗАЦИХА ИНФОРМАЦИОНИХ

СИСТЕМА

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 24: ORT1

Информациони системи су једна од најширих области примјенје рачунара и рачунарске

технике користе се у готово свим областима

Информациони систем је систем који се користи ѕа прикупљање и обраду података с

циљем добијања корисних информација значајних за побољшање рада у области гдје се

користи информациони системБазирани су на примјени рачунара Основне активности у

информационом систему су прикупљање података обрада меморисање података и

информација достављање информација корисницима

Основни елементи информационог система

-електронски склопови и уређаји тј склоповска подршла тзв хардвер (Hardware)

-програми тј програмска подршка тзв софтвер (Software)

-стручњаци или кадрови тзв лајфвер (LIFEWARE)

-организација тзв оргвер (ORGWARE)

Циљ кориштења информационих система је добијање праве инфпрмације у право вријеме

и на правом мјесту уѕ минималне трошкове

Основне карактеристике информационог система

-релевантност и правовременост прикупљања података

-добијање информација на захтјев интерактивно и у реалном времену

-могућност проширивања и надоградње

-компатибилност и модуларност

-развој уз пуну сарадњу са будућим корисницима такве системе реализују инжињери

-једноставност и приступачност при кориштењу

-економичност

Хардвери информационог система

У хардвер информационог система спадају сви електронски сколопви и уређаји са којима

се реализују све активности у информационом систему

Основни дијелови хардвера ис су

-рачунар или рачунарски систем

-периферни уређаји (периферне јединице периферије)

-оперативни систем

-исновни програмски језик

У зависноссти од захтјеваних карактеристика сложености и цијеле рачунара или

рачунарског система може да буде рализован као

-централни рачунар

-радна станица или више радних станица повезаних у мрежу

-персонални рачунар или више персоналних рачунара повезаних у мрежу

Кориштење једног централног рачунара даје најбоље карактеристике система највећу

брзину обраде података највеће капацитете меморија за меморисање података и

информацијаМеђутим то је најскупље рјешење Трећа варијанта саперсоналним

рачунаром је најјефтинија али даје и најслабије карактеристике

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 25: ORT1

Периферни уређаји се користе за уношење података програма приказивање података

прикаѕивање резултата управљање информационим системом и меморисањем података

информација и програма

Дјеле се на

-Улазне периферне уређаје (користе се за уношење података програма и за управљање

рачунара и рачунарских система најчешћи су тастатура мишм скенер графичка табла

свјетлећа оловка микрофон камера)

-Излазни периферни уређаји (користе се за приказивање резултата обраде кориснику На

њима се могу приказивати и међурезултати и улазни подаци Најчешће су то разни типови

штампача видео монитора плотера звучници видео пројектор)

-Улазно-излазни периферни уређаји (користе се за меморисање улазних података

међурезултата резултата и програмаЧесто се називају секундарним или периферним

меморијама На осноцу начина меморисања који се користе такви уређаји могуда буду

магнетног типа оптичког типа и полупроводничког типа)

Периферне јединице магнетног типа за меморисање користе танке магнетне површине

нанесене на одговарајући носач подаци се меморишу у одговарајућој површини а уписују

се и очитавајуи помоћу тзв магнетних справа У зависности од облика носача магнетне

површине постоје различити типови таквих уређаја који се називају магнетни добош

манетни диск магнетне траке магнетне дискете магнетне касете

Уређаји оптичког типа за уписавање и учитавање подарака користе ласерске зраке а за

меморисање се користе пластичнио носачи у облику дискова Најпознатији такви су ЦД и

ДВД

Уређаји полупроводничког типа за меморисање података користе полупроводничке

меморије односно меморијска интегрисана кола то су тзв Флаш меморије у које се подаци

могу уписивати и трајно меморисати Познати су по називом меморијски стиокови

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Оперативни систем је скуп програма који је саставни дио рачунара испоручује се заједно

са рачунаром и омогућава функционисање рачунара Због тога се сматра дијелом харвера

информационог система Постоје различити оперативни системи произвођачи рачунара

производе властите оперативне системе које инсталирају и испоручују заједно са

рачунаром

Корисник трба једино да добро упозна и савлада могућности и начине кориштења ос-а

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 26: ORT1

Оперативни систем је скуп програма који омогућавају дункционисање рачунара његово

стартовање уношење података и програма извршавање програма управљање

периферним уређајима и управљање читавим рачунарским системом

У пракси постоје и стандардни оперативни системи од којих су најпоѕнатији

Windows и његове верзије

Linux и његове верзије

Основни програмски језици

Користе се за писање програма који се извршавају у информационом системуСви

програми се пишу кориштењем неког програмског језика Због тога се тај виши се сматра

дијелом хардвера информационог система

Постоји јако много виших програмских језика неко од њих су општег типа а неки су

прилагођени карактерним намјенама

Међу најпознатије више програмске језике општег типа спадају

BASIC PASCAL C++JAVACOBOL

Софтвер информационог система

У сис спадају ови програми који се извршавају у том систему у складу са намјеном

информационих система на хардверу информационог системају кориснички програми или

апликативни програми

Пошто те програме извршава корисник информационог система у складу са својим

потребама и намјенама ти програми се јошназивају кориснички програми или

апликативни програми

У складу са намјером информационих система то могу бити различити програми за

различите функције

Као нпр финанцијске обраде материјалних података обраде докумената текста базе

података управљање пословањем и сл

Што се тиче софтвера могућа су два приступа

-развој и израда властиток софтвера (рјеђе се користи најчешће за неке специфичне

намјенем када нема довољно квалитетних готових програма)

-набавка готовог софтвера (практично се најчешће користи постоје специјализоване

фирме које произоде и продају софтвере за разне потребе)

Основне карактеристике софтввера су компатибилност документованост могућност

лаког усавршавања и цијела

Компатибилност је могућност да се један исти софтвер може пренијети и инсталирати на

неком другом хардверу Да би се то постигло софтвер се пише кориштењем виших

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 27: ORT1

програмских језика онда је за постизање компатибилности добољно посједовати програме

преводиоце из тог језика за различите рачунаре на које се преноси софтвер

Документованост је постојање одговарајуће документације за софтвер мора да постоји

квалитативна докуметација а то су упуства за реад и кориштење за опис реализације

Могућност лаког усавршавања је могућност да се лако уклоне грешке уочене у

функционисању система или да се систем лако модификује у случају потребе проширења

или других могућности хардвера То се постиже кориштењем мерода компатибилности и

модуларности прио програмирању

Цијена обухвата трошкове рада на израду софтвера то су трошкови рада стручњака на

пројектовању реализовању тестирању и одржавању софтвера

Ако се реализује властити софтвер онда се морају реалиѕовати следеће основне фаѕе у

пројектовању софтвера

-концептуална фаза

-фаза детаљног пројектовања

-фаза документовања

-фаза усавршавања

Стручњаци у информационом систему То су различити профили стручњака у складу са

намјеном и примјеном информационих система

-стручњаци техничких струка (рачунарство и инф ел-техника комуникације)

-стручњаци из области економске струке и подручја финансиха математилког пословања

и слично

-стручњаци из области организације рада и из подручја организације пословања

управљања квалитетом и слично

Увијек се ту налазе и стручњаци из специфичних области у складу са области у којој се

користи информациони систем

-Из области информатике и рачунарске технике се реализују различити послови па тако и

постоје различити стручњаци који се називају оператери програмери системски

аналитичари администратори инжињери и сл

Организација информационог система

У организацију информационог система спадају поступци и начини за повезивање и

организовање појединих цјелина и укупног информационог система Организација треба

да обезбједи повезивање и усклађивање предходна три елемента информационог система

(хардвер софтвер и стручњаци)

Циљ организације је добијање функционалног дјелотворног и економичног

информационог системаОрганизација ис се може посматрати на нивоу читавог система

али и на нижим нивоима појединих елемената информационог система и још ниже на

нивоима појединих саставних дјелова у оквиру елемената информационог система

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 28: ORT1

Тако се може посматрати и говорити о организацији хардвера информационог система

организације софтвера о организацији обраде података о организацији појединих

дијелова хардвера софтвера појединих апликативних програма и сл

Практично постоје у општем смислу 2 начина организовања или конфигурације

информационог система

То су централизована организација

Децентрализована организација

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Код овог типа се користи један тзв централни рачунар Сви корисници користе исти

рачунар све периферне јединице су заједничке са све кориснике користи се 1 оперативни

систем сваки корисник може да реализује свој посебан посао или могу да сарађују на

неком заједничким послу

Користи се тзв мултипрограмски начин рада то значи да сви корисници истовремено

извршавају своје програме на једном истом рачунару Програми се извршавају тако што у

кратким временским интервалима рачунар извршава дио по дио програма сваког

корисника како се то реализује великом брзином сви корисници имају осјећај да

истовремено стално извршавају своје програме Све то регулише одговарајући ОС

Блок шема централизоване оис

Кориснички терминал тастатура миш и видео монитор

Оператерски терминал тастатура миш ведео надзор и штампач

ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИС

Централни рачунар

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Оперативни

терминал

Јединица

магнетних дискова

Кориснички

терминал

Кориснички

терминал

скенер штампач плотер

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 29: ORT1

Код овог типа више рачунара је повезано у мрежу рачунара и то мреже типа магистрала и

звијездаСвако корисник посједује и користи посебам рачунар на којем реализује своје

властите послове а корисници могу радити на неком заједничком поступку

Сваки рачунар има локалне ресурсе а то су обично јефриније и чешће кориштене

периферне јединице оперативни систем властити и апликативни програми и подаци који

се чешће користе заједничке ресурсе које могу користити сви корисници Заједнички

ресурси су скупе периферне јединице скупи апликативни порграмивелике количине

података које могу користити сви корисници

магистрала

Корисник Корисник

Блок шема децентралиѕованог ис са мрежом типа магистрала

Организација са мержом типа магистрала је најједноставнија и најјефтнија па се најчешће

користи у пракси Главни недостатак је мала брзина комуникације између корисника и

корисника и заједничких ресурса јер се преко магистрале у једном тренутку може

остварити само једна веза и преносити само један податак Такође у случају отказа

магистрале долази до отказа осталих система Зато се у примјенама у којима се захтјева

већа брзина и већа поузданост користи организација са мрежом типа звијезда

Код организације са мрежом типа звијезда користи се један додарни тзв главни рачунар

или сервер на који су повезани сви кориснички рачунари и сви заједнички ресурси Због

додатнок рачунара такав систем је скупљи алио има много болље карактеристике него

систем са мрежом типа магистрала

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

рачунар рачунар

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

термин

ал

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач

Page 30: ORT1

Магнетна

трака

Магнетни

диск

Брзи

штампачи

скенер плотер

Главни рачунар

рачунар рачунар

термин

ал

термин

ал

Магнет

ни диск

Магнет

ни диск

Спори

штампач

Спори

штампач