osetljiva istina - john le carre

7/21/2019 Osetljiva Istina - John Le Carre

http://slidepdf.com/reader/full/osetljiva-istina-john-le-carre 1/161



John le Carré



OSETLJIVA I STINA

John le CarréA Delicate Truth

2012

S engleskog preveoDanko Ješić



SADRŽAJ

OSETLJIVA ISTINA

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Zahvalnost



Za V Ni jedna zima osu jetiti neće nastu panje pro



Ako čovek govori istinu, pre ili kasni je, biće u tome zatečen.Oskar



1.

drugom spratu bezličnog hotela u britanskoj koloni ji Gibraltar, okretan i žustar pedesetpetoak neumorno je hodao po sobi. Njegove izrazito britanske, pri jatne cr te lica, ko je su ukazivaveka vrednog poštovanja, otkrivale su raspaljivu narav na ivici trpeljivosti. Rase jan profesok bi pomislio, posmatra jući njegovu knjišku pogrbljenost i dug korak, nemiran pramen prse ko ji je pokušavao da ukroti nervoznim pokretima koščatog zgloba. Većina ljudi izvesno ne

etpostavila, čak ni u najluđim snovima, da je on britanski državni službenik srednjeg ranga, n od svog stola u jednom od bezličnih odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Njenog veličaoslat na veoma poverljiv i izuzetno osetljiv zadatak.Njegovo navodno ime, kako je neprestano ponavljao sebi, bilo je Pol, a prezime – ni je ga bi

o zapamtiti – Anderson. Kad je uključio televizor, na ekranu je pisalo: Dobro došli, gospodinedersone. Zašto ne biste uživali u bes platnom aperitivu pre večere, u gostionici Lord Nel son! vika, umesto mnogo prikladni jeg znaka pitanja, često je izazivao nelagodu njegovoj sitničasebi je imao hotelski bademantil, beli frotirski, i to sve vreme od utamničenja; skidao ga je

d bi uzalud pokušao da zaspi ili ono jednom kad se popeo na sprat, u gluvo doba, i sam jeo u r

nu na krovu, zapahnut mirisom hlora s bazena na trećem spratu zgrade prekoputa. Kao i većinh stvari u sobi, bademantil, prekratak za njegove duge noge, zaudarao je na usta jao dim ciga

veživač vazduha s mirisom lavande.Dok je hodao, odlučno je izražavao osećanja prema samom sebi, bez ograničenja uobiča jen

gov zvaničan život, a na licu mu se u jednom trenutku ogledala iskrena zbunjenost kad je gledao u veliko ogledalo vijcima pričvršćeno za kariran tapet. Povremeno bi se obraćao skšanjem ili podsticajno. Možda i poluglasno? Kakve to ima veze kad se nalaziš u praznoj sob

ko ne može da te ču je, osim fotografi je u bo ji naše drage mlade kraljice na smeđem konju?Na plastičnom stolu nalaze se ostaci bezukusnog sendviča i načeta boca mlake koka-kole.

je to teško palo, odlučio je da ne pi je alkohol otkako je u ovoj sobi. Krevet, ko ji je zamrzeedan dotad, bio je dovoljno velik za šestoro. Dovoljno je bilo da legne pa da mu se sve smukocrvenom posteljnom prekrivaču od veštačke svile bezazleno je ležao mobilni telefon, korsto je verovao u to, bio šifrovan i mada je malo verovao u takve stvari, pretpostavljao je da Kad god bi prošao pokraj njega, pogledao bi ga s prekorom, žudnjom i razočaranjem.Sa žaljenjem vas obaveštavam, Pole, da ćete, tokom misi je, biti pot puno lišeni komunikaci je,

poslovne potrebe, upozorio ga je, s teškim južnoafričkim naglaskom, glas Eliota, samoprogg terenskog komandira. Ako tokom vašeg odsustva vašu divnu porodicu zadesi neka nevolja, se obrate odeljenju za zdravstvenu zaštitu, ko je će stu piti u kontakt s vama. Jesam li bio jasanmoj Pole?Jesi, Eliote, malo-pomalo posta ješ sve jasni ji.Dok je prilazio prevelikom prozoru na suprotnom kra ju sobe, mrko je pogledao uvis, kroz zavese u legendarnu Gibraltarsku stenu, ko ja je, mrtvački bleda, naborana i daleka, uzvratilnjem, poput besne udovice. Ipak je, iz navike i s nestrpljenjem pogledao na tuđi ručni sat na sci i uporedio ga sa zelenim brojčanikom na radio-budilniku pored kreveta. Ručni sat je bio od

sa crnim brojčanikom, zamena za zlatni karti je ko ji mu je voljena supruga poklonila za dvaogodišnjicu, zahvalju jući novcu nasleđenom od jedne od mnogih preminulih tetaka.

Ali sačekaj malo! Pol nema ženu, dođavola! Pol An derson nema ni ženu ni ćerku. Pol Andersokleti pustinjak!



– Ne mogu da dozvolim da nosiš to, Pole dragi – rekla je majčinski brižna žena, njegova vnja, jednom odavno u nekoj kući od crvene cigle u predgrađu, blizu aerodroma Hitrou, gde a i njena sestrinski raspoložena koleginica oblačile za ovu ulogu. – Ne s tim lepim ugravirci jalima, zar ne? Morao bi da kažeš kako si ga ukrao nekom oženjenom, zar ne, Pole?Prihvata jući šalu, odlučan da, kao i uvek, bude dobar momak, posmatrao je dok je ona ispi

l na na lepnici i odlagala u sef njegov zlatni sat i burmu, na neko vreme, kako je rekla.

*

ko sam, zaboga, završio u ovom paklu?Jesam li sam skočio ili su me gurnuli? Ili je bilo malo od obo je?Opiši, dok praviš nekoliko odmerenih krugova po sobi, precizne okolnosti neverovatnog puod blažene jednoličnosti do samice na britanskoj koloni jalnoj steni.

*

, kako je tvo ja sirota draga ženica? – pita ne baš sasvim uvela ledena kraljica iz kadrovske slz ikakvog razloga zvučno prekrštene u „ljudske resurse”, pošto ga je bez ob jašnjenja pozvo je oda je u petak uveče, kad svi dobri građani hita ju kući. Njih dvo je su stari nepri jatelji. Aa ju nešto za jedničko, to je onda osećaj da je takvih kao što su njih dvo je ostalo vrlo malo. – Hvala ti, Odri, ni je nimalo rđavo, na sreću – odgovara on, uz nepokolebljivu površnost kojza takve susrete opasne po život. – Draga jeste, ali ni je sirota. Još uvek je u punoj remisi ji.caš od zdravlja, rekao bih? – Dakle, možeš da je ostaviš – nagoveštava Odri, ne ha jući za ljubazno pitanje. – Ni za živu glavu! Kako to misliš? – odlučno istra java na šaljivom tonu. – Evo kako: da li bi voleo da provedeš četiri supertajna dana u inostranstvu, u blagotvornoj k

, mo žda, i pet? – Hvala ti, Odri. Sasvim slučajno, to me veoma zanima. Naša odrasla ćerka je trenutno kodo da pogodni ji trenutak nisi mogla da izabereš, ako se uzme u obzir da je ona lekar – ni je ose ne pohvali, ali Odri ni je bila nimalo zadivljena dostignućima njegove ćerke. – Ne znam šta je posredi i ne treba da znam – rekla je kao da odgovara na pitanje ko je joj ni j

vljeno. – Na spratu se nalazi mlad i živahan ministrov pomoćnik po imenu Kvin, možda si čga. Želi odmah da te vidi. Zadužen je za čistke, za slučaj da vest o tome ni je stigla do dalekipoljina Odeljenja za logističko planiranje; nedavno je došao iz Ministarstva odbrane, što muide u prilog, ali tako je kako je.

O čemu to ona blebeće? Naravno da je to sti glo do njega. Čita on novine, zar ne? Gleda Dnrgus Kvin, poslanik, Fergi za javnost, škotski kavgadži ja, samoproglašena intelektualna groredova Novih laburista. Na televizi ji je rečit, ratoboran i uznemiru juć. Štaviše, ponosi se što tiku je vladinu birokrati ju – pohvalno, gledano izdaleka, ali nimalo pri jatno ako si i sam vlad

krata. – Kad kažeš sad, misliš odmah, Odri? – Tako sam ja razumela kad mi je rekao smesta.Ministarsko predvor je je prazno, osoblje je davno otišlo. Ministarska vrata od mahagoni ja, č

o od čelika, odškrinuta su. Da pokuca i sačeka? Ili da pokuca i uđe? Odluču je se za obo je; č

stojte tamo. Uđite i zatvorite vrata za sobom. – Ušao je.Krupno telo živahnog mladog ministra pritešnjeno je tamnoplavim večernjim sakoom. St



bilnim telefonom na uvetu, ispred mermernog kamina punog crvene papirne foli je, ko ja opmen. Kao na televizi ji, i uživo je nabi jen i debelovrat, s kratkom r iđom kosom i brzim pohlema na bokserskom licu.Iza njega uzdiže se četiri metra visok portret nekog osamnaestovekovnog graditelja carstva,

kama. U trenutku napetosti ko ju je želeo da prekine, poređenje između dva tako različita mušosto je neizbežno. Mada se Kvin svim silama upinje da se ponaša kao čovek iz naroda, obo jicu nabusito; obo jica su prebacila težinu na jednu nogu, drugu savivši u kolenu. Sprema li se žiadi ministar da krene u kazneni pohod na mrske Francuze? Hoće li on, u ime Nove laburi

rti je, podstaći ludost bezumne svetine? Ne radi ništa od toga, ali uz sumorno: Po zvaću te kaede, izgovoreno u mobilni telefon, prilazi vratima, zaključava ih i okreće se.

– Rekli su mi da ste iskusan pri padnik Slu žbe, je li tako? – pitao je optužu juće, brižljivo nem glazgovskim naglaskom, pošto ga je odmerio od glave do pete i tako, naizgled, potvrdio gore strahove. – Hladnokrvan, šta god to znači. Dvadeset godina potucanja po inostranstvu, pešta ju Odeljenja za ljudske resurse. Retko pou zdan, ni je ga lako uzdrmati. Lepo rečeno. Mada

m sklon da poveru jem u sve što se ovde priča. – Lepo od njih – odgovara on. – A vi ste prizemljeni. Sedite u kasarni. Poslali su vas u penzi ju. Ženino zdravlje vas je sputal

m li u pravu, moliću lepo? – Ali samo poslednjih nekoliko godina, ministre – baš vam hvala na onom poslali vas u pen

rago mi je što mogu da kažem da sam slobodan kao ptica. – A trenutno radno mesto vam je… Podsetite me, molim vas.Taman da mu odgovori i istakne mnoge odgovornosti, ministar ga nestrpljivo prekida: – D

o mog pitanja. Jeste li imali ikakvog neposrednog iskustva s obaveštajnim radom? Ličnog – rava, kao da bilo šta što se tiče isključivo njega može da ne bude lično. – U kom smislu ne posrednog, ministre? – Tajne operaci je, šta drugo?

– Samo kao krajnji korisnik, avaj. Poveremeni korisnik proizvoda. Nikad ih nisam pokretaoo bilo vaše pitanje, ministre. – Čak ni dok ste se potucali po tom inostranstvu, kako sam čuo, mada se niko ni je potrudio

vede konkretne zemlje u ko jima ste bili? – Avaj, mo ja prekomorska zaduženja uglavnom su bila ekonomske, trgovačke ili pak konzu

rode – ob jašnjava on, pribegava jući kitnjastom izražavanju ko jim se služi kad god se oseća no. – Očigledno je da sam, s vremena na vreme, imao pristup ponekom tajnom izvešta ju –eterano važno, naglasio bih. To je, nažalost, sve.

No ministra kao da je ohrabrilo to pomanjkanje zavereničkog iskustva, jer mu je osmeh, podovoljan, zaigrao na širokom licu.

– Ali svakako ste pouzdani, zar ne? Neoproban, ali pouzdan, koliko znamo. – Pa, čovek voli da tako misli o sebi – usledi nesiguran odgovor. – Jeste li se ikad susreli sa PT-om? – Oprostite? – Protivterorizmom, zaboga! Jeste li ili niste? – obraćao mu se kao glupanu. – Nažalost, nisam, ministre. – Ali stalo vam je do toga, zar ne?

– Do čega tačno, ministre? – trudi se da pomogne. – Do dobrobiti naše zemlje, za boga miloga! Do bezbednosti naših sunarodnika, gde god



aze. Do naših osnovnih vrednosti u opasnim vremenima. Ukratko, do našeg nasleđa, ako važe – upotrebio je tu reč kao udarac na tori jevce. – Niste neki mlitavi kancelarijski liberal, kono podržava pravo terorista da raznesu jebeni svet u paramparčad, na primer. – Ne, ministre, sasvim izvesno nisam – mrmlja on.Ali ministar nastavlja, kao da ni je ni primetio njegovu nelagodu: – Dobro, onda. Ako bih va

o da za vas ima izuzetno osetljiv zadatak sprečavanja terorističkog napada na našu otadžbinu, odmah po begli, zar ne? – Naprotiv. Bio bih… pa…

– Šta bi ste bili? – Zadovoljan. Počastvovan. Ponosan, zapravo. No pomalo i iznenađen, naravno. – Iznenađen čime, moliću lepo? – uvređeno će ministar. – Pa, ni je mo je da brinem o tome, ministre, no ipak, zašto baš ja? Siguran sam da Služba im

ljno ljudi s odgovara jućim iskustvom.Fergus Kvin, čovek iz naroda, prilazi prozoru i prkosno isturene brade iznad leptir-mašn

or neuredno viri iz naborane kože na potiljku, zamišljeno posmatra zlatan šljunak Gardijskočkog manježa u suton. – Ako bih vam rekao da do kra ja života ne smete ni reč ju ni delom niti na bilo ko ji drugi nač

kri jete činjenicu kako je izvesna protivteroristička operaci ja čak i razmatrana, a nekmoli izvršsno traži izlaz iz verbalnog lavirnita u ko ji je uveo sebe – da li bi vas to privuklo ili odbilo?

– Ministre, ako me smatrate odgovara jućom osobom, rado ću prihvatiti zadatak, kakav god večano vam se zaklinjem da će to zauvek ostati tajna – istrajno će on, malo se razgnevivši štoeispitu je njegovu odanost.

Slegavši ramenima u najboljem čerčilovskom maniru, Kvin ostade pokraj prozora, kao da ivo čeka da fotografi završe posao. – Posto je izvesne pre preke ko je treba premostiti – ozbiljno iz javlju je, gleda jući svoj odraz. –

oma važni ljudi iz ove ulice – on mahnu bikovskom glavom ka Dauning stritu – treba da nam

obrenje. – Kad ga dobi jemo – ako ga dobi jemo – bićete obavešteni. Nakon toga, dok god ja batrao da treba, bićete mo je oči i uši na terenu. Nema ulepšavanja izvešta ja, jasno? Ništa od lomatskog uvi janja ili prenemaganja. Ne dok sam ja na dležan, moliću lepo. Davaćete mi nene iz vešta je, realnu sliku i pogled na okolnosti očima starog profesionalca, kakav veru jem . Je li to jasno? – Savršeno, ministre. Potpuno vas razumem – glas kao da mu dopire iz udaljenog oblaka. – Imate li nekog Pola u po rodici? – Oprostite, ministre? – Boga mu! Pitanje je jednostavno, zar ne? Imate li u porodici nekog muškarca ko ji se zoveili ne. Brata, oca, šta ja znam? – Ni jednog. Nikakvog Pola, nažalost. – A Polin? Ženska verzi ja. Polet , sve jedno? – Zasigurno ne. – A Andersona? Nemate ni Andersona? Bar po ženskoj lini ji? – Ni to nemam, koliko je meni poznato, ministre. – A vi ste u dobroj formi. Fizički. Od naporne šetnje po neravnom terenu neće vam klecati ko

o nekima odavde?

– Žustro hodam. I bavim se vrtlarstvom – iz istog udaljenog oblaka. – Sačekajte da vas pozove čovek po imenu Eliot. Eliot će biti vaš prvi kontakt.



– A da li je tom Eliotu to ime ili prezime, pitam se – čuo je sebe kako se smireno raspitu je, kreč o kakvom mani jaku. – Otkud, jebote, ja to znam? On radi u potpunoj tajnosti, pod okriljem organizaci je poznat

čka rešenja. Novi momci, i u rangu najboljih na tom polju, tako mi je preneo stručni savetnik – Oprostite mi, ministre. A ko je bi to polje bilo? – Pr ivatne bezbednosne službe. Gde vi živite? To je danas glavna stvar. Rat vode kompani je

te primetili. Državne vojske su propale. Glomazne, loše opremljene, jedan zapovednik na neknika na terenu, a košta ju čitavo bogatstvo. Provedite nekoliko godina u Ministarstvu odbrane

ne veru jete. – Oh, veru jem vam, ministre – odvrati, zaprepašćen tim opanjkavanjem britanske vojske, a

pljiv da udovolji ministru. – Pokušavate da prodate kuću. Zar ne? Harou ili tako nekako. – Harou, tačno – sad prevazilazi iznenađenje. – Severni Harou. – Problemi s novcem? – Oh, ne, naprotiv, da se malo pohvalim! – uzviku je, zahvalan što se, makar trenutno, vratio nu. – Imam malu ušteđevinu, a mo ja žena je dobila skromno nasledstvo, uključu jući i kuću u

nci ji. Nameravamo da prodamo dom u Harouu dok su cene dobre, i da živimo skromno, dok n

mo trajno rešenje. – Eliot će reći da želi da kupi vašu kuću u Harouu. Neće pomenuti da je iz Etičkih ni ti išta s

deo je oglas u izlogu agenci je za nekretnine ili tako nešto, video ju je spolja, svidela mu se, a bi da popriča o detaljima. Predložiće vreme i mesto sastanka. Vi treba da prihvatite predlog. judi rade. Imate li još neko pitanje?Da li je dosad išta i pitao? – U međuvremenu, ponašajte se potpuno uobiča jeno. Nikom ni reči. Ni na poslu, niti kod ku

vam to jasno?Ni je jasno. Nikome to još od Adama ni je jasno. Ali uzvratio je usrdnim, zbunjenim da na sv

alo mu je ne jasno sećanje na povratak kući te iste večeri, posle okreplju jućeg boravka u kl Malu, kao i svakog petka.

*

gnut nad računarom, dok su mu supruga i ćerka veselo čavrljale u drugoj sobi, Pol Andersonžu je Etička rešenja. Mislite li na Etič ka rešenja iz Hjustona u Teksasu? Po tvrđu je, u potrazi znim informaci jama.

S novim međunarodnim timom jedinstveno obučeni geo političkih mislilaca, mi u Etič-

koj nudimo inovativne, promišljene i smele procena ri zika za velike poslovne ili nacional-ne organi zaci je. Ponosimo se poštenjem, marljivošću i kompjuterskim veštinama. U sva-kom trenutku su vam dostupni zaštita ili pregovarači s otmičarima. Marlon će odgovoritina vaša lična i poverljiva pitanja.

Imejl adresa i poštanski fah takođe u Hjustonu, u Teksasu. Telefonski broj za besplatne p

arlonu. Bez imena direktora, službenika, savetnika ili „jedinstveno obučenih geopolitičkih m

. Nema Eliota, bilo da mu je to ime ili prezime. Etička rešenja u sa stavu su kompani je Sp



rdi holdings, multinacionalne korporaci je ko ja trgu je naftom, pšenicom, drvnom građom, gom, nekretninama, ali i neprofitnim akci jama. Ista kompani ja podržava evangelističke fondrske škole i misionarski rad.

Za više informaci ja o Etičkim rešenjima une site svo ju lozinku. Pošto lozinku nema, a pridsak da neovlašteno pristupa podacima, prekida pretraživanje.Prolazi jedna sedmica. Svakog jutra, za doručkom, čitavog dana na poslu, svako veče kad se

osla, ponaša se potpuno uobiča jeno, kako mu je naloženo, i čeka taj važan poziv, ko ji će se di ili neće, ili će se dogoditi kad ga najmanje očeku je: tako je i bilo jednog ranog jutra, dok j

va žena spavala omamljena lekovima, a on petljao po kuhinji u kariranoj košulji i somotskimonama, perući sudove od sinoć i govoreći sebi kako mora da se pobrine za travnjak iza kuće. n zazvoni, on se javlja, veselo kaže dobro jutro; zove ga Eliot, ko ji je, navodno, video oglas uagenci je za nekretnine i vrlo je zagre jan za kupovinu kuće.Osim što se ne zove Eliot već Iliot , zahvalju jući južnoafričkom naglasku.

*

li je Eliot član novog međunarodnog tima jedinstveno obučenih geo političkih mislilaca iz E

enja? Moguće je, mada ni je očigledno. U jednostavnoj kancelari ji, u jednoj uskoj sporednoj daleko od Padington strit gardensa, gde su dva muškarca sedela sat i po kasni je, Eliot nosi ozbdeljno odelo i kravatu s bebama padobrancima. Kabalistički prstenovi ukrašava ju mu tri najdta manikirane leve šake. Ima sjajnu ćelu, maslinastu kožu, rošavo lice i zastrašu juće mišiće. N

čiv pogled mu čas upitno odmerava gosta u nemirnim naletima, čas prelazi preko prljavih ziegov engleski jezik tako je istančan i kitnjast da bi čovek pomislio kako je dobi jao nagrade zst i izgovor.Vadeći gotovo nov britanski pasoš iz fioke, Eliot liznu palac i poče nehajno da ga lista. – Manila, Singapur, Dubai: to su samo neki od lepih gradova u ko jima ste prisustvovali sas

statističara. Razumete li to, Pole?Pol razume to. – Ako neki radoznalac bude sedeo pored vas u avionu i raspitivao se zašto idete na Gibraltar

mu da je u pitanju još jedan sastanak statističara. Posle toga mu kažite da gleda svo ja jebena pnogi na Gibraltaru se kocka ju preko interneta, i ni je baš sve zakonito. Organizatori kockanja nda njihovi službenici priča ju. Sad moram da vas pitam, Pole, veoma iskreno, molim vas, brs nešto u vezi s vašim lažnim identitetom?

– Pa, možda me nešto brine, Eliote – prizna je, posle kraćeg razmišljanja. – Recite, Pole. Slobodno.

– Pa, pošto sam Britanac – i državni službenik s izvesnim iskustvom – to što ulazim na brititori ju kao neko drugi po malo je… – tražio je pravu reč –… prokleto je sumnjivo, da budeen.

Eliotove sitne okrugle oči ponovo su ga gledale, netremice. – Mislim, zar nisam mogao da odem bez lažnog predstavljanja i preuzmem rizik? Svi znammorati da se prita jim. Ali ako se do godi da, uprkos naj boljim očekivanjima, sretnem ne kog zna jem, ili nekog ko mene pozna je, kad smo već kod toga, onda makar mogu da budem to šm.Hoću da kažem, da budem ja, umesto…

– Umesto čega, Pole?

– Pa, umesto da se pretvaram kako sam neki lažni statističar po imenu Pol Anderson. Mislim



poverovao u takvu glupavu priču ako savršeno dobro zna ko sam? Mislim, iskreno, Eliote –o je kako mu se obrazi rumene – vojska Njenog veličanstva ima prokleti združeni štab na GibDa ne pominjem gomilu pripadnika Ministarstva spoljnih poslova i ogromnu osmatračku st

entar za obuku speci jalnih jedinica. Dovoljno je da samo jedan momak iznenada naiđe i zagro davno izgubljenog drugara i ja sam… pa, propao. A šta ja znam o statistici? Ni da beknemh da osporavam vašu stručnost, Eliote. I naravno da ću uraditi sve što treba. Samo pitam.

– Da li je to sve što vas brine, Pole? – Zabrinuto je pitao Eliot. – Naravno. To je sve. Samo sam pitao. – I zažalio, ali kako da se čovek odrekne logike?

Eliot oblizu je usne, mršti se i pažljivo odmerenim engleskim odgovara: – Istina je, Po le, dg na Gibraltaru neće boleti dupe ko ste sve dok im pokazu jete svoj britanski pasoš i držite obvu. Ipak, vaša muda će biti u procepu ako se dogodi najgore, što je već mo ja briga. Hajde dtrimo pretpostavku da se operaci ja ne okonča onako kako su zamislili stručni planeri, ko ji

nosom, pripadam. Da nas neko ni je izdao, upitaće se oni. I ko je taj obrazovani drkadži ja An, ko ji je po čitav bogovetni dan čitao knjige u svo joj hotelskoj sobi, pitaće se. Gde da nađemdersona, na teritori ji ko ja ni je veća od jebenog terena za golf? Ako se to desi, rekao bih da ćei drago što ste promenili identitet. Jeste li sad zadovoljni, Pole?Srećan kao svinja u blatu, Eliote. Ne mogu da budem srećni ji. Nisam sav svoj, sve mi izgled

n, ali sam uz tebe do kra ja. No onda, primetivši da je Eliot pomalo zamišljen i strahu jući da oz detaljno uputstvo ko je će uslediti provući i neka loša vest, pokušava da se zbliži s njim: – Itako visokokvalifikovan tip poput vas, Eliote, uklapa u sve ovo, ako smem da pitam?Kroz Elitov glas prove java propovedničko licemer je: – Iskreno vam zahvalju jem na tom pi

le. Ja sam vojnik; to je moj život. Borio sam se u velikim i malim ratovima, uglavnom u Akom tih poduhvata imao sam dovoljno sreće da naletim na čoveka či ji su obaveštajni izvori lrni, da ne kažem strahoviti. Njegovi kontakti širom sveta otkriva ju mu podatke do ko jih niko može da dođe, uvereni da će njihove informaci je koristiti razvo ju demokratskih i slobodancipa. Operaci ja divljina, či je ću vam po jedinosti uskoro otkriti, plod je njegovih razmišljanj

Eliotova ponosna iz java izazvala je očigledno, mada pomalo udvoričko pitanje: – Smem li m, Eliote, ima li taj veliki čovek ime?

– Pole, vi i ja smo, odsad i zauvek, porodica. I zato ću vam, bez ustezanja, s puno poverenjje osnivač i pokretač Etičkih rešenja go spodin Džej Krispin.Povratak u Harou, crnim taksi jem.Eliot kaže: Odsad čuvajte sve račune. Pla ti taksisti, sačuvaj račun.Potraži Dže ja Krispina na guglu.Džej ima devetnaest godina i živi u Pejntonu, u Devonu. Konobarica je.Džej Krispin, proizvođač furnira, rođen je u Šordiču, 1900.Džej Krispin agenci ja za modele, glumce, muzičare i plesače.Ali o Dže ju Krispinu, pokretačkoj snazi Etičkih rešenja i tvor ca Operaci je divljina, ni reči.

*

o jeći ponovo ispred ogromnog prozora u hotelskom zatvoru, čovek ko ji sebe mora da nazivm umorno je izrekao bu jicu besmislenih psovki, više u savremenom duhu nego u sopstvenoma, zatim dva put jebiga. Zatim još jebiga, ispuštenih u kanonadi psovki usmerenih prema mobi

efonu na krevetu i na kra ju molba: Zvoni, prokletinjo mala, zvoni – sa mo da bi otkrio kako ne

govoj glavi, ili van nje, taj isti mobilni telefon više ni je nem i odgovara mu izluđu jućim di



dli-a, didli-a, di-de-do.Ostao je kraj prozora, ukočen u neverici. To je debeo bradat Grk iz susedne sobe, ko ji pev

em. To su napaljeni ljubavnici s gornjeg sprata: on stenje, ona ječi, meni se priviđa.Želeo je samo da ode na spavanje i probudi se kad sve bude gotovo. No sada je već pored kr

bližava šifrovani telefon uvetu, ali iz nekog uvrnutog oseća ja da mora da brine o bezbednosogovara.

– Pole? Jeste li tamo, Pole? To sam ja. Kirsti, sećate li se?Kirsti, povremena nadzornica ko ju nikad ni je video. Zna joj samo glas: drzak, zapovednički,

o je zamislio. Ponekad se pita ni je li pr imetio prigušen australijski naglasak – u skladu s onimovim južnoafričkim. Ponekad se pita i kakvo se telo kri je iza tog glasa, a ponekad kri je li se išga.Već je uočio njen oštar ton, nagoveštaj neke novosti: – Jeste li dobro, Pole? – Veoma dobro, Kirsti. A i vi ste, pretpostavljam? – Jeste li spremni za malo noćnog posmatranja ptica, posebno sova?To je bio deo besmislenog lažnog identiteta Pola Andersona – hobi mu je bio ornitologi ja. – Onda imam vesti za vas. Pokrećemo mašineri ju. Večeras. Ro zmari ja je na pustila luku i kr

Gibraltar pre pet sati. Aladin je za ve čeras pripremio veliko okupljanje, zakazao je gostima v

kineskom restoranu u Kvinsvej marini. Smestiće goste, a onda će nastaviti sam. Sastanak s Mem je po tvrđen za 23.30. Kako bi bilo da dođem po vas u hotel u 21.00? To vam je devet uveče?

– Kad se sasta jem sa Džebom? – Što pre – odgovorila je, još oštri je, kao i uvek kad se pomene Džeb. – Sve je utanačeno. Va

elj Džeb će vas čekati. Obucite se za posmatranje ptica. Ne od javljujte se iz hotela. Jasno?Sve je bilo jasno još pre dva dana. – Ponesite pasoš i novčanik. Uredno spakujte stvari, ali ostavite ih u sobi. Ostavite ključ na r

i, kao da ćete se kasno vratiti. Želite li da čekate na hotelskim stepenicama kako se ne biste za

i u predvor ju, gde bi turisti zurili u vas? – Dobro. Uradiću tako. Dobar predlog. – Tražite sja jan nov terenac to jota. Na crvenom natpisu na suvozačevoj strani vetrobranskopiše KONFERENCIJA.Treći put otkako je došao ona je navaljivala da usklade satove, što je smatrao besmislenim u

ba kvarcnih mehanizama, sve dok ni je shvatio da i sam to radi sa satom pored kreveta. Još satset dva minuta do polaska.

Prekinula je vezu. Vratio se u samicu. Jesam li to stvarno ja? Da, jesam. To sam ja, s pouzdkama, ko je se zno je.

Osvrnuo se oko sebe, sa zatvoreničkom zbunjenošću, gleda jući ćeli ju ko ja mu je postala ige ko je je poneo i ni je stigao da pročita ni redak. Knjiga o Francuskoj revoluci ji, Sajmona Š

ontefjoreova biografi ja Jerusalima: dosad bi već, u boljim okolnostima, progutao obe. Priručditeranskim pticama ko ji su ga naterali da pročita. Pogled mu je odlutao prema glavnom nepr: fotelji ko ja smrdi na mokraću. Presedeo je pola prošle noći u njoj, pošto u krevetu ni je mogsvrti. Da ponovo sedne? Da počasti sebe još jednim gledanjem Rušitelja brana? Ili bi moždao rensa Olivi jea bio uspešni ji u ubeđivanju boga rata da očeliči srce njegovog vojnika? Ili dda odlomak iz mekog pornića ko ji je cenzurisao Vatikan, kako bi razbuktao stari plamen?

Otvara jući rasklimatan ormar, izvadio je zelen kofer s točkićima Pola Andersona, izlepljenkim nalepnicama i pun đubreta ko je je održavalo lažni identitet putu jućeg statističara posma



ca. Zatim je seo na krevet, gleda jući kako se šifrovani telefon puni, jer ga je morio neizlečivće ga izdati u ključnom trenutku.

*

iftu ga je neki sredovečan par u zelenim odelima pitao da li je stigao iz Liverpula. Avaj, ni je. došao s grupom? Nažalost, ne; a ko ja je to grupa? Onda im se smučio njegov otmen glas i ekčna oprema za boravak u prirodi, te su ga ostavili na miru.

Stigavši u prizemlje, uleteo je u metež i buku. Svetleći natpis među venčićima sa zelenim traalonima podsetio ga je da je Dan Svetog Patrika. Neko je na škripavoj harmonici svirao irskdnu muziku. Raščupani muškarci i žene u zelenim šeširima ginis su ple sali. Neka pi jana žena,vljenim šeširom, uhvatila ga je za glavu, poljubila u usta i rekla mu da je divan dečko.Probi ja jući se kroz gomilu i izvinjava jući se, dospeo je do hotelskih stepenica, gde je podost

u čekalo na svo je automobile. Duboko je udahnuo i osetio miris lovora i meda pomešan s im gasovima. Iznad njega, maglovite zvezde mediteranske noći. Bio je odeven onako kako su m

teške či zme, i ne zaboravite vetrovku, Pole, mediteranske noći zna ju da budu prohladne. U unem džepu vetrovke, iznad srca, nalazio se superšifrovani telefon. Osećao je kako mu pritiska

adavicu, no ipak je oprezno opipao džep.Blistavi terenac to jota pridružio se vrsti pristiglih kola, i da, bio je plav, i da, na suvozačevojvetrobrana imao je crvenu nalepnicu s natpisom KONFERENCIJA. Dva bela lica napred; vadić s naočarima. Žena sitna i žustra, iskočila je kao iz čamca i otovrila zadnja vrata. – Vi ste Artur, zar ne? – viknula je s australijskim naglaskom. – Ne, ja sam Pol. – Oh, tako je, vi ste Pol! Izvinite. Artur je sledeći. Ja sam Kirsti. Drago mi je što smo se upo

le. Uskačite!Ugovorena bezbednosna igra. Uobiča jeno preterivanje, ali nema veze. Uskočio je i bio je sa

dnjem sedištu. Vrata su se zalupila uz tresak i terenac je prošao između belih stubića, izbi ja judrmisan put. – A ovo je Hansi – rekla je Kirsti, preko naslona svog sedišta. – Hansi je deo tima. Uvek bui tako, Hansi? To je njegov moto. Hoćeš li pozdraviti ovog gospodina, Hansi? – Dobro došli, Pole – rekao je Uvek Budni Han si, ne okrećući glavu. Možda američki nagžda nemački. Rat sad vode kompani je.Dok su se vozili između visokih kamenih zidova, iznenada je počeo da upi ja zvukove i pri

štanje džeza iz obližnjeg bara, debele engleske parove ko ji se naliva ju jeftinim pićem za stoloašti, salon za tetoviranje s istetoviranim torzom u farmericama spuštenog struka, frizerski sa

zurama iz šezdesetih, pogrbljen starac s jarmulkom, ko ji gura deč ja kolica, i suvenirnica u kooda ju figurice hrtova, flamenko igračica i Isusa s apostolima.

Kirsti se okrenula da ga pogleda na oskudnoj svetlosti. Koščato lice bilo joj je pegavo. Kratkosa, zavučena pod šešir. Bez šminke i bezizraznog pogleda: ili bezizraznog za njega. Bradu nila na savi jenu ruku dok ga je zagledala. Telo neraspoznatljivo pod debelom vetrovkom. – Jeste li ostavili sve stvari u sobi, Pole? Kako smo vam rekli? – Sve spakovano, kako ste rekli. – Uključu jući i knjigu o pticama? – Uključu jući i nju.

Ušli su u mračnu sporednu ulicu. Propali kapci, malter ko ji se kruni, grafiti na ko jima piše



ANCI, IDITE KUĆI! Povratak pod sjaj svetala grada. – I niste se od javili iz hotela? Možda greškom, ili tako nešto? – Predvor je je bilo krcato ljudima. Nisam mogao da se od javim ni da sam hteo. – A šta je s ključem?U mom je džepu, dovraga. Osećao se kao maloumnik kad joj ga je spustio na dlan i gledao

preda je Hansi ju. – Idemo u obilazak, jasno? Eliot kaže da vam pokažemo teren, kako biste stekli uvid u okolin – Dobro.

– Idemo do Gornje stene, a usput svraćamo u Kvinsvej marinu. Ono tamo je Ro zmari ja. Doppre sat vremena. Vidite li je? – Vidim. – Aladin se uvek usi dri tamo, a ono su njegove stepenice do mola. Niko ne sme da ih koristiga: ima nekretnine ovde. Na brodu je, a njegovi gosti kasne, još uvek se sprema ju pred iskrcaobalu i odlazak na večeru u kineski restoran. Svi razgleda ju Ro zmari ju, pa možete i vi. Samo opušteni. Nema zakona ko ji zabranju je nehajno razgledanje veličanstvene jahte od trideset mlara.Je li to uzbuđenje pred lov? Ili samo olakšanje što je izašao iz zatvora? Ili je to samo mogu

služi svo joj zemlji onako kako ni je ni sanjao? Šta god da je, obuzeo ga je talas patriotskog zk se pridruživao tragovima vekovnih britanskih imperi jalističkih osva janja. Statue velikih admenerala, topovi, utvrđenja i bedemi, glasne protivavionske sirene ko je usmerava ju naše st

anioce do najbližeg skloništa, ratnici nalik na gurke ko ji sto je, s ba jonetima na puškama, isprernerove rezidenci je, policajci u širokim britanskim uniformama: sve je to deo i njegove prok su mu i grozni redovi prodavnica s prženom ribom i krompirićima, izgrađenih u elegantnimma sa španskim fasadama, izgledali kao povratak kući.

Kratak pogled na topove, pa na ratne spomenike, jedan britanski, jedan američki. Dobro dšn vilidž, paklen kanjon stambenih zgrada s balkonima od plavog stakla, ko ji naliku ju okean

asima. Ulaze na privatni prilaz s kapi jom i pri javnicom; čuvara nigde nema. Ispod, šuma belila, svečan tepihom prekriven kej, niz butika i kineski restoran, gde je Aladin re zervisao vrhučeru.

A na moru, raskošna Ro zmari ja, osvetljena lampionima. Prozori na srednjoj palubi su zamrozori salona prozirni. Snažni muškarci tumara ju između praznih stolova. Pored broda, u podzlaćenih brodskih stepenica, otmen gliser s dva člana posade u belim uniformama, čeka da oadina i nje gove goste na obalu.

– Aladin je u stva ri Poljak iz mešovitog braka, ko ji je uzeo libansko državljanstvo – ob jašnEliot u maloj sobi u Padingtonu. – Aladin je Po ljak, prljav kao poljski klozet, da se malo našadin je naj neprincipi jelni ji jebeni trgovac smrću na svetu, a povrh svega druži se s najgorimm međunarodog društva. Glavni predmet u njegovoj ponudi biće pre pros, ako sam dobro on. Pre pros, Eli ote? – Poslednji put ih je imao dvadeset. Vrhunska tehnologi ja, veoma izdržljivi, veoma smrtonosDa je vremena Eliotovom ćelavom, superiornom osmehu i brzom pogledu. – Pre pros je, teh nički gledano, prenosni protivvazdušni sistem, Pole, a sam naziv pre pros jeja nazivam akronimom. Kao oruž je poznato pod istim nazivom, pre pros je ta ko lagan da bi

glo da ruku je njime. Igrom sluča ja, to je i pravo oruž je ako razmišljaš da oboriš nenaoružaTako razmišlja ju te usrane ubice.



Uz tiho kotrljanje točkova po trošnom asfaltu nastavlja ju put. Ispred njih, dvaput je zatreperina baterijska lampa, zatim i treći put, malo bliže.

– Zaustavi se.Stali su. Kirsti je naglo otvorila vrata, pušta jući hladan vetar unutra i bru janje motora s mor

ugoj strani doline, oblak osvetljen mesečinom uvi jao se uz padinu i kotrljao kao barutni dim ebena. Neka kola su jurnula iz tunela iza njih i spustila se nizbrdo, s upaljenim farovima, osti iza sebe još veću tamu. – Pole, vaš pri jatelj je ov de.

Pošto ni je video nikakvog pri jatelja, pomerio se prema otvorenim vratima. Ispred njega Kirginjala povlačeći svo je sedište kao da jedva čeka da ga pusti napolje. Dok je spuštao stopala nčuo je krike besanih galebova i cvrčanje cvrčaka. Dve ruke u rukavicama su se, iz mraka, pema njemu, da mu pomognu. Iza sto ji mali pogrbljeni Džeb, sa išaranim licem, ko je blista dignute fantomke, s lampom nalik na kiklopovo oko, privršćenom za čelo. – Drago mi je što te ponovo vidim, Pole. Da vidimo hoće li ti ovo odgovarati – promrmljaova primetnim velškim naglaskom. – Meni je ve oma drago što vidim tebe, Džebe, moram da kažem – odgovorio je gorljivo, pr

ući naočari i stežući Džebovu šaku. To je bio Džeb koga se sećao: sabran, smiren, samo svoj.

– Kakav ti je hotel, Pole? – Rupčaga. A tvoj? – Dođi da vidiš, čoveče. Imam sve što poželim. Gazi gde ja gazim. Samo polako. A ako vidn ko ji pada, obavezno se sagni.Je li to bila neka šala? Nasmešio se, za svaki slučaj. To jota je išla nizbrdo, posao je obavljen

ć. Stavio je infracrvene naočari i svet je postao zelen. Kišne kapi, nošene vetrom, udarale su kao insekti. Džeb je gacao uzbrdo ispred njega, osvetljava jući put rudarskom lampom. Ni je

uge staze osim one ko jom je hodao. Ja sam u močvari, s ocem, probi jam se kroz tri metra vlje, osim što na ovom brdu nema šiblja, samo uporni busenovi trave ko ja mu se uvi ja oko čla

ke ljude predvodiš, a neke slediš, imao je običaj da kaže njegov otac, penzionisani general. PaDžeb u pitanju, slediš ga.

Tlo se izravnalo. Vetar je zamirao pa bi se ponovo razduvao, a uspon se se povećavao. Čuk helikoptera. Gospodin Krispin će vam obezbediti punokrvnu američku podršku, iz javio je nosan na kompani ju. Mnogo veću nego što ćete ikad sa znati, Pole. Koristićemo vrhunsku opvrh svega, i bes pilotnu izviđačku letelicu, što se pot puno ukla pa u budžet .

Uspon je sad bio strmi ji, tlo je delom bilo sačinjeno od palog kamenja, a delom od peska kneo vetar. Sad je nagazio na zavrtanj, komad čelične šipke, glavno sidro. Jednom – ali Džebovspremno mu je pokazala prepreku, deo metalne mreže ko ju je morao da preskoči. – Uživaćeš, Pole. A gušteri ne ujeda ju, ne na Gibraltaru. Ovde ih zovu scinkovi, ne pitaj me

si porodičan čovek, zar ne? – I dobivši spontano da: – Ko ga imaš kod kuće, Pole? Bez uvrede – Ženu i ćerku – odgovorio je bez daha. – Ćerka je lekar – misleći, zaboga, zaboravio sam d

l i samac, ali bestraga. – A šta je s tobom, Džebe? – Sjajna žena i sin, sledeće nedelje puni pet godina. Sjajno dete, baš kao i tvo je, pretpostavljaNeki auto se po javio iz tunela iza njih. Spremao se da čučne, ali Džeb ga je zadržao, stisnuv

o čvrsto da je zastenjao. – Niko ne može da nas uoči ako se ne krećemo – ob jasnio je istim opuštenim velškim naglas

oš sto metara uzbrdo, po velikoj strmini, ali ni je to ništa za tebe, siguran sam. Malo šetnje, p kući. Tamo su samo tri momka i ja – kao da nema razloga za brigu.



A bogme je strmo bilo, sa žbunjem i klizavim peskom, i još jednom mrežom ko ju je valjaloa Džebova ruka u rukavici čekala ga je, ako posrne, ali ni je. Iznenada su stigli. Tro jica u borremi i sa slušalicama na ušima, jedan viši od ostalih, sedela su na šatorskom krilu, pi jući iz limja i gleda jući kompjuterske monitore, kao da gleda ju fudbal subotom uveče.Skrovište je sagrađeno ispod čeličnog okvira mreže. Zidovi su bili od lišća i granja. Čak i s

o metara udaljenosti, bez Džebovog vođstva, verovatno bi prošao pored njega. Kompjuterskori bili su pričvršćeni za metalne cevi. Morao si da čkiljiš u njih kako bi ih video. Nekoliko mih zvezda svetlelo je na krovu. Nekoliko zrakova mesečina osvetljavalo je oruž je kakvo nika

deo. Četiri ranca s opremom nalazila su se pored zida. – Ovo je Pol, momci. Naš čovek iz ministarstva – kazao je Džeb, dok ga je fi jukanje vetra n

valo.Jedan po jedan, muškarci su se okrenuli, skinuli kožne rukavice, žustro mu stegli šaku i pred

e. – Don. Dobro došli u Ric, Pole. – Endi. – Mališa. Zdravo, Pole. Uspon ni je bio naporan? Mališa, jer je bio tridesetak centimetara viši od ostalih; zašto inače? Džeb mu je dodao šolju

slađen, sa kondenzovanim mlekom. Bočni otvor bio je prekriven lišćem. Kompjuterske cevi bčvršćene ispod njega, omogućava jući neometan pogled niz padinu, sve do obale i mora. Sane ista crna brda Špani je, sad veća, i bliža. Džeb mu pokazu je monitor na istoj strani. Neprd snimaka sa skrivenih kamera: marina, kineski restoran, lampionima osvetljena Ro zmari ja. Pna drhtav snimak, iz ruke, kineskog restorana. Kamera je u ravni s podom. Sa čela dugog stold prozora, debeo pedesetogodišnjak, zapovedničkog držanja, u mornaričkom sakou i sa savršsom, nešto ob jašnjava ljudima s ko jima večera. S desne strane, nadurena brineta, upola mlaga. Gola ramena, bujne grudi, di jamantska ogrlica i stisnute usne. – Aladin je ner vozan tupadži ja, Pole – poverava mu se Mališa. – Prvo se zakačio sa šefom sa

gleskom, jer ni je bilo jastoga. Sad priča devojci na arapskom, a on je Poljak. Iznenađen sam šprilepi jednu zaušku zbog takvog ponašanja. Ovo je kao kod kuće, je li tako, Džebe? – Dođi ovamo za trenutak, Pole, molim te.Dok ga je Džeb vodio, s rukom na ramenu, krenuo je prema srednjem monitoru. Smenju

mci iz vazduha i sa zemlje. Da li su to snimci iz bespilotne izviđačke letelice, ko ja je u okvireta gospodina Krispina? Ili iz helikoptera ko ji je čuo kako lebdi iznad njih? Niz belih kuća, obh daskama, podignutih na ivici grebena. Između njih, kamene stepenice do obale. Stepenice seju do golog peščanog polumeseca. Kamena obala okružena nazubljenim liticama. Narandčne svetiljke. Prilazni put ko ji vodi od kuća do glavnog obalskog puta. Na prozorima nema szavesa.I kroz prorez na skloništu isto naselje, jasno vidljivo. – To je predviđeno za rušenje, Pole – ob jašnjava mu Džeb, šapatom. – Neka kuvajtska komp

izgraditi kazino i džami ju. Zato su te kuće prazne. Aladin je di rektor te kuvajtske kompani je. Eema onom što je rekao gostima, večeras ima poverljiv sastanak s preduzimačem. Veoma plodn. Zadržaće malo profita za sebe, prema rečima njegove devojke. Nikad ne bi pomislio da je čo Aladin ta ko neoprezan, ali jeste.

– Razmetljivac – ob jasnio je Mališa. – Tipičan jebeni Poljak.

– Da li je Mešetar već u ku ći? – pitao je. – Ako jeste, nismo ga uočili, Pole, da se tako izrazim – odgovorio je Džeb, istim namerno



nim tonom. – Nismo ga videli napolju, a unutra nemamo kamere. Ni je bilo mogućnosti, tam rekli. Pa ne možeš da postaviš uređa je za snimanje u dvadeset kuća od jednom, zar ne, čaknašnjom opremom. Možda se potajno kreće iz kuće u kuću, kako bi stigao na sastanak. Ne zn

ne? Još uvek ne znamo. Čekamo i posmatramo i ne silazimo, sve dok ne budemo potpuno siga jurimo, utoliko pre što je reč o jednom od vođa Al Kaide.Setio se Eliotovog besmislenog opisa iste neuhvatljive osobe: U osnovi bih opisao Me šetar

hunskog džihadističkog Robina Huda, Pole, da ne ka žem kao obešenjaka. Kloni se svih vidovanske komunikaci je, uključu jući i mobilne telefone i nai zgled bezo pasne imejlove. Me šetar koris

e, i to samo po jednog, i nikad dva put istog. – Može da dođe s bilo ko je strane, Pole – ob jašnjavao je Mališa, možda da bi ga uznemirio. –onih planina. Brodićem iz Špani je. Ili može da hoda po vodi, ako mu se prohte. Zar ne, DžebeDžeb površno klima glavom. Džeb i Mališa, najviši i najniži u timu; suprotnosti se privlače. – Ili da po tajno dođe iz Maroka, pred nosem obalske straže, zar ne, Džebe? Ili da obu če odeni, i doleti avionom, sa švajcarskim pasošem. Ili da do leti privatnim avionom, što bih ja urad

eno. Prvo bih naručio poseban jelovnik i izuzetno zgodnu stjuardesu u mini-suknji. Taj Mea para kô pleve, prema našim vrhunskim izvorima, zar ne, Džebe?Gledano s mora, potpuno zatamnjene kuće delovale su zastrašu juće pod noćnim nebom, ob

a crna niči ja zemlja, puna oštrih stena i uskovitlane morske pene. – Koliko ima ljudi u brodskom timu? – pitao je. – Eliot ni je bio siguran. – Izbro jali smo osmoricu – odgovorio je Mališa, preko Džebovog ramena. – Devetorica, k

du vraćali na brod s Mešetarem. Bar se tako nada ju – dodao je suvo.Zaverenici će biti nenaoru žani, Pole, govorio je Eliot. Takvo poverenje vlada među tim prok

ma. Bez pištolja, bez telohranitelja. Ušunjaćemo se unutra, zgrabiti svog čoveka i ot per jati kad nismo bili tamo. Džebovi momci gura ju sa kopna, Etič ka rešenja vuku s mora.Ponovo pored Džeba, virnuo je kroz prorez u osvetljene teretne brodove, a onda pogledao

i ekran. Jedan teretnjak je bio podalje od ostalih. Panamska zastava lepršala je na krmi. Na p

neka senka promakla pored dizalice. Gumeni čamac klatio se iznad vode, s dvo jicom ljudi u nš uvek ih je gledao kad je šifrovani mobilni telefon zasvirao glupavu melodi ju. Džeb mu ga nuo iz ruke, utišao ton i vratio mu ga. – Je li to Pol? – Pol ovde. – Ovde Devetka. Je li sve u redu? Devetka. Da li me ču jete? A ja ću biti De vetka, svečano je rekao ministar, kao neki biblijski prorok. Neću biti Al fa, što visano za zgradu ko ja vam je cilj. Neću biti Bra vo, što je re zervisano za vašu lokaci ju. Biću Dšto je šifra vašeg komandanta, i razgovaraću s vama preko posebno šifrovanog telefona, gen

ve zanog s vašim operativnim timom, posredstvom po jačanog LRP-a, što je, ako vas zanima, ska za lični radio-pri jemnik. – Ču jem vas jasno i glasno, Devetko, hvala. – Jeste li na položa ju? Jeste? Odsad odgovarajte kratko. – Jesam. Ja sam vaše oči i uši. – Dobro. Recite mi šta tačno vidite odatle. – Gledamo pravo niz padinu, u kuće. Odličan položaj. – Ko je tamo?

– Džeb, tri njegova čoveka i ja.Pauza. Neki prigušen muški glas.



Ponovo ministar: – Zna li neko zašto Aladin još uvek ni je izašao iz kineskog restorana? – Kasno su počeli da jedu. Očeku jemo da krene svakog časa. To je sve što smo čuli. – A od Mešetara ni traga ni glasa? Jeste li potpuno sigurni u to? Jeste? – Ni traga. Siguran sam. Da. – Najmanja vizuelna naznaka, koliko god ne jasna – najmanji nagoveštaj – mogućnost da s

ledali…Tišina. Da li se to gubi po jačan signal LRP ili Kvin? –… očeku jem da me obavestite odmah. Jasno? Vidimo sve što vi vidite, ali ne tako jasno. M

žljivo. Jasno? – kao da je već umoran od odlaganja. – Čim izađe na videlo, jebote! – Da, tako je. Na videlo. Motrimo. Ja motrim.Don je podigao ruku kako bi privukao pažnju.U centru grada, jedan kombi se probi ja kroz noćni saobraćaj. Na krovu ima taksi oznaku i pu

zadnjem sedištu, i jedan pogled je dovoljan kako bi se uverio da je putnik krupni, veoma žiadin, Poljak za koga Eliot kaže da je prljav kao poljski klozet. Drži mobilni telefon uz uvo i, neskom restoranu, žustro maše slobodnom rukom.

Kamera ko ja ga prati okreće se, ludu je. Ekran se zacrni. Helikopter preuzima snimanje, fokmbi, kao da spušta oreol na njega. Ponovo se uključu je kamera sa zemlje. Treperava sličica te

u levom gornjem uglu ekrana. Džeb doda je Polu slušalicu. Jedan Poljak razgovara s drugimenično priča ju i sme ju se. Aladinova le va šaka izvodi lutkarsku predstavu na zadnjem staklu a. Veselo poljsko čavrljanje zamenjemo je neodobrava jućim glasom ženskog prevodioca: – Ača s bratom Jozefom u Varšavi – kaže ženski glas prezrivo. – Razgovor je vulgaran. Priča ju oovoj de vojci, ženi s broda. Zove se Imelda. Aladinu se smu čila Imelda. Imelda mnogo priča. e je. Jozef mora da ide u Bejrut. Aladin će mu pla titi da dođe iz Varšave. Ako Jozef dođe u B

adin će ga upo znati s mnogim ženama ko je će rado spavati s njim. Sad Aladin ide da po seti pojateljicu. Posebnu tajnu pri jateljicu. Mnogo voli tu pri jateljicu. Ona će zameniti Imeldu. Ni jurena, ni je kučka, ima veoma lepe grudi. Možda će joj kupiti stan na Gibraltaru. To je veom

o, može da se odbi je od poreza. Aladin sad mo ra da ide. Ta pri jateljica će mu otvoriti vrata pola. Aladin joj je to na redio. Laku noć, Jozefe.Trenutak opšte zbunjenosti, ko ji prekida Don: – Nema on jebenog vremena za tu canje – proš

sno. – Čak ni on.Oglasio se Endi, pod jednako ljut: – Njegov taksi je skrenuo na pogrešnom mestu. Zašto li

adio? – Uvek ima vre mena za tucanje – ispravio ih je odlučno Mališa. – Ako Boris Beker može da

ku ribu u plakaru ili nekom sličnom mestu, onda Aladin mo že da po jebe nešto dok ide da e prose svom pri jatelju Mešetaru. Logično.

To je makar bilo tačno; umesto da skrene desno prema tunelu, kombi je skrenuo levo, vratientar grada. – Zna da ga pratimo – promrmljao je očajno Endi. – Sranje. – Ili se predomislio, dođavola – doda je Don. – Taj ne misli, pri jatelju. On je kao jednospratnica. Sve je u prizemlju – Mališa će.Ekran je posiveo, zatim pobeleo, pa mrtvački pocrneo.



KONTAKT PRIVREMENO IZGUBLJEN

i su pogledali u Džeba, ko ji je tiho mrmljao velškim pevušećim izgovorom u mikrofon na g: – Šta ste uradili s njim, Eliote? Mislio sam da je Aladin su više debeo da biste ga izgubili.Pauza i šum iz Donovog pri jemnika. Eliotov mrzovoljni južnoafrički glas, tih i brz: – Ima nestambenih zgrada s podzemnim garažama. Mislimo da je ušao u jednu i izašao kroz drugu. T.

– Dakle, zna da ga pratite – Džeb. – To nam ne ide u prilog, zar ne, Eliote? – Možda zna, možda je to iz navike. Budi tako ljubazan da mi sjašeš s grbače, važi? – Ako smo otkriveni, bolje da se paku jemo, Eliote. Ne bi valjalo da upadnemo u zamku, ak

a ju da dolazimo. Već smo imali takav slučaj, hvala lepo. Suviše smo matori za to.Šum, ali bez odgovora. Džeb ponovo: – Nisi se setio da, ko jim sluča jem, staviš predajnik na

ote? Možda je promenio vozilo. Jednom ili dvaput sam čuo da je to neko rani je izveo. – Jebi se.Mališa u svo joj ulozi Džebovog besnog druga i branioca, pomera mikrofon od usta: – Mora

vedem u red tog Eliota kad se ovo završi – iz javi. – Razgovaraćemo lepo, tiho i razumno, a

mu nabiti tu glupu južnoafričku glavu u dupe, i kraj. Šta kažeš, Džebe? – Možda, Mališa – tiho je rekao Džeb. – A možda i nećeš. Zato začepi, ako nemaš ništa protiv

*

ran je ponovo oživeo. Noćni saobraćaj se proredio, ali nema oreola iznad praznog kombi ja. Šni telefon ponovo treperi.

– Vidite li nešto što ja ne vidim, Pole? – optužu juće. – Ne znam šta vi vidite, Devetko. Aladin je raz govarao s bratom, zatim je promenio pravac

. Zbunjeni smo. – I mi smo, budite sigurni u to. Mi? Ti i ko još? Osmica? Desetka? Ko ti to ša puće u uvo? Doda je ti ceduljice, dok razgova

nom? Tera te da menjaš ton i počinješ iznova? Gospodin Džej Krispin, naš kompanijski genor podataka? – Pole? – Da, Devetko? – Motrite pažljivo. Dajte mi izveštaj, molim vas. Odmah. – Raspravljamo o tome da li je Aladin utvr dio da ga pratimo. – I posle kraćeg razmišljanja:

de da poseti novu devojku umesto da ode na sastanak s Mešetarom – od govara, sve zadivlpstvenim samopouzdanjem.

Komešanje. Sve je tiho. Ponovo šaputanje. Smetnje na vezi. – Pole? – Da, Devetko. – Samo malo. Sačekajte. Ovde su neki ljudi ko ji mora ju da razgovara ju sa mnom.Pol čeka. Ljudi ili čovek? – Dobro! Problem rešen – ministar Kvin ponovo jasnim glasom – Aladin ni je – ponavljam

enuo da po jebe nekog, muško ili žensko. To je činjenica. Je li vam to jasno? – ne čeka odgov

lefonski poziv bratu ko ji smo čuli bio je varka kako bi potvrdio sastanak s Mešetarom pre ko



zbeđene veze. Čovek s druge strane ni je nje gov brat. To je bio Mešetarov po srednik. – Ponovptavanje u pozadini. – Dobro, njegova ve za. Bila je to Aladinov ve za – navikava se na reč.

A telefonska veza je ponovo mrtva. Još sa veta? Ili taj lični radio-predajnik ni je dovoljno po ja – Pole? – Devetko? – Aladin je sa mo rekao Mešetaru da sti že. Upozorio ga je. Dobili smo to direktno od izvora

m vas da to prenesete Džebu.Samo što je to i preneo Džebu, Don je ponovo podigao ruku.

– Ekran dva, šefe. Kuća sedam. Kamera na obali. Svetlo u prizemlju, levi prozor. – Tamo, Pole – doda je Džeb.Džeb je čučnuo pored Dona. Čučeći iza njih, Pol viri između njihovih glava i isprva ne vidi

m se svetlu radi. Svetla su plesala na prozorima u prizemlju, ali to su bili odrazi usidrene floteući naočari i naprežući vid, gleda ponovljen uvećan snimak prozora u prizemlju kuće broj seAvetinjski snop svetla uperen uvis kao sveća, pomera se po sobi. Drži ga avetinjska bela ruka

re s kopna preuzima ju pr iču. Da, eno ponovo svetla. A avetinjska ruka narandžasta je od natrh si jalica ko je gore duž prilaza. – Ušao je, zar ne? – Don progovara prvi. – Kuća sedam. Prizemlje. Upalio je jebenu bater

mpu jer nema stru je. – Ali zvuči čudnovato neubeđeno. – To je Ofeli ja – kratko će Mališa, načitani. – U jebenoj spavaćici. Hoće da se baci u Sredozre.Džeb se uspravio onoliko koliko mu dozvoljava nizak svod skrovišta. Spušta fantomku, pranje. Na avetinjskom zelenom svetlu, njegovo lice umazano bo jom iznenada izgleda deceni ju

– Da, Eliote, i mi smo to videli. Jeste, tako je, neki čovek. Ali ko je on, pitam se.Da li je po jačani zvučni sistem stvarno pokvaren? Iz jedne slušalice, ču je Eliotov ratoboran g – Džebe? Džebe, potreban si mi. Jesi li tamo?

– Slušam te, Eliote.Sad je južnoafrički naglasak veoma izražen, veoma poučan: – Imam naređenje da – od pre

nut, tačno – podignem borbenu gotovost svog tima i spremim ga za hitno ukrcavanje. Dobio utstva da izvučem svo je nadzirače iz centra grada i da ih grupišem kod Alfe. Prilazi Alfi bi će pni parkiranim kombi jima. Vas ćemo angažovati po potrebi.

– Ko to kaže, Eliote? – To je borbeni plan. Jedinice s mora i kopna se približava ju jedne drugima. Dođavola, D si zaboravio svo ja jebena naređenja? – Vrlo dobro znaš kakva su mo ja naređenja, Eliote. Onakva kakva su bila od početka. Otkri

di i okončaj. Nismo otkrili Mešetara, videli smo svetlost. Ne možemo da ga obradimo dok onađemo, a bez PID-a ne možemo ništa.

PID-a? Mada je mrzeo skraćenice, sinuo mu je odgovor: pozitivna identifikaci ja. – I zato nema okončanja i nema približavanja – govorio je Džeb Eliotu istim mirnim glasdok se ja ne saglasim. Nećemo da pucamo jedni u druge u mraku, hvala lepo. Potvrdi da si m

meo, molim te. Eliote, jesi li čuo šta sam ti rekao?Još uvek nema odgovora, ali oglašava se uzbuđeni Kvin. – Pole? To svetlo u kući sedam. Jeste li ga videli? Jeste li budno motrili?

– Jesam. Da. Budno. – Jednom?



– Veru jem da sam ga video dvaput, ali ne jasno. – To je Mešetar. Mešetar je ta mo. U ovom trenutku. U kući sedam. On drži baterijsku lampu,

bom. Videli ste mu ruku. Pa zar niste? Videli ste je, zaboga. Ljudsku ruku. Svi smo je videli. – Videli smo ruku, ali tek je treba identifikovati, Devetko. Još uvek čekamo da se Aladin poubili smo ga, i nema nagovešta ja da ide ovamo. – Primetivši Džebov pogled, doda je: – A čekkaz da je Mešetar na li cu mesta. – Pole? – Ovde sam, Devetko.

– Mi prilagođavamo plan. Vaš posao je da motrite kuće. Posebno kuću sedam. To je narek mi prilagođavamo plan. Jasno? – Jasno. – Ako vidite nešto neuobiča jeno golim okom, što je promaklo kamerama, moram to odm

am. – Nesta je i vraća se. – Sjajno obavljate posao, Pole. To neće ostati neprimećeno. Preneebu. To je naređenje.Oni su se smirili, ali on je uznemiren. Aladinov trik s ne sta janjem mučio je sve u skloništu.žda premešta svo je vazdušne kamere, ali one još uvek snima ju grad, prateći nasumično retkebile i napušta jući ih. Njegove kopnene kamere snima ju čas marinu, čas ulaz u tunel, čas d

aznog obalskog puta. – Hajde, gade smrdljivi, po javi se! – Don će, na Aladinov ra čun. – Suviše je zauzet zabavom, dupeglavac pohotni – doda je Endi, sebi u bradu.Aladin je neuništiv, Pole, upor no će Eliot dok sedi za svo jim stolom u Padingtonu. Ne mo žem

remo prstom u njega. Ot poran je na vatru, na metke. To je svečano obećanje ko je je gospodinn dao svom veoma va žnom doušniku, a kad gospodin Krispin da reč doušniku, to je svetinja. – Šefe – ponovo će Don, ovog puta podižući obe ruke.Neki motociklista se probi ja pomoćnim prilazom, povremeno ablendu jući. Bez kacige je

ata ima crno-belu maramu. Desna šaka mu je na upravljaču, a levom drži nešto što izgleda kao

Mašući vrećom u pokretu, pokazu jući je, izaziva jući, gleda me. Vitak, uskog struka. Maramklanja donji deo lica. Dok se približava središtu naselja, podiže desnu šaku s upravljača i stežvolucionarni pozdrav.

Kad je stigao do kra ja prilaza, kao da je naumio da se uključi na obalski put, prema jugu. Izneće na sever, glave pognute između ručki upravljača, marama vi jori iza njega i on, ubrzava prema španskoj granici.Ali koga je briga za tvrdoglavog motociklistu, kad njegova crna vreća leži, kao kolač od š

sred prilaza, tačno ispred vrata kuće broj sedam?

*

mera se okrenula prema njoj. Uveličava je. Sve više.Obična crna plastična kesa, vezana uzicom ili rafi jom. Kesa za smeće. Kesa za smeće s fu

om loptom, ljudskom glavom ili bombom. Sumnjiv predmet ko ji, ako ga vidite kako bez nai na železničkoj stanici, pri javite nekom, ako niste mnogo stidljivi.Kamere se takmiče ko ja će bolje da ga snimi. Snimci iz vazduha, praćeni krupnim planovim

mlje i širokougaonim snimcima naselja, smenju ju se vrtoglavom brzinom. Tamo na moru,pter se spustio nisko iznad komandnog broda, štiteći ga. U skrovištu, Džeb govori mirno: –

a, Eliote, eto šta je – njegov velški glas je najtiši i najuporni ji. – To je sve što znamo. Ne z



je u njoj, ne možemo da ču jemo, ne možemo da namirišemo, zar ne? Iz nje ne kulja zelen die žice ni antene, a ni ti ih ne vidiš. Možda je to neki klinac ko ji baca đubre na zabranjenom… Ne, Eliote, ne mislim da to radim, hvala lepo. Mislim da ćemo je ostaviti tamo gde jeste i ćemo da vidimo šta će se s njom desiti, ako nemaš ništa protiv, kao što ćemo čekati i Aladina.

Je li to elektronska ili ljudska tišina? – To je njegov prljav veš – dobacu je Mališa, veoma tiho. – Ne, Eliote, nećemo to da uradimo – ponavlja Džeb, znatno oštri je. – A svakako nećemo oti

dimo šta je u toj vreći. Nećemo uopšte dirati tu vreću, Eliote. To bi moglo da bude upravo on

i očeku ju: žele da nas izmame, za slučaj da smo ovde. Ali mi nismo ovde, zar ne? Makar kadanju takvi mamci. Što je još jedan dobar razlog da to ne diramo.Ponovo pauza, ovog puta duža. – Imamo dogovor, Eliote – nastavlja Džeb, nadljudski strpljivo. – Možda si to zaboravio. Kaljski tim otkri je metu, sići ćemo s brda, tek tada, ne pre toga. A tvoj morski tim dolazi s mončaćemo posao. Takav je dogovor. More je tvo je, kopno je naše. A ta vreća je na kopnu, zaetu nismo otkrili, a ja ne želim da gledam naše timove kako ulaze u mračnu zgradu sa svih strniko ne zna ko nas tamo čeka. Treba li to da ti ponovim, Eliote. – Pole?

– Da, Devetko? – Šta vi mislite o toj vreći? Recite mi odmah. Prihvatate li Džebova ob jašnjenja? – Ako vi nemate bolje, Devetko, prihvatam – odvraća čvrsto, ali s poštovanjem, oponaša jući

v ton. – To bi moglo da bude upozorenje Mešetaru da po begne. Šta mislite o tome? Da li se iko

ma setio toga? – Siguran sam da su svi to pažljivo razmotrili, kao i ja. Ipak, vreća bi mogla da bude i sign

adina da je be zbedno i da može da uđe. Ili bi mogla da bude signal da ne ulazi. Mislim da je togađanje. Suviše je nategnuto, ako mene pitate – okončao je odvažno, čak doda jući: – U ovim

stima, Džebov stav mi delu je kao krajnje razuman, ako smem da primetim. – Ne popujte mi. Čekajte da vam se javim. – Naravno. – I bez jebenog naravno!Veza je potpuno zamrla. Nema više tihog disanja, pozadinskog šuma. Samo duga tišina iz m

g telefona ko ji je sve jače pritiskao na uvo.

*

ebem ti! – žustro će Don.Ponovo su se sva petorica okupila oko uskog proreza kad je neki auto s upaljenim farovimaiz tunela i po jurio prema nizu kuća. To je Aladin, u svom kombi ju, kasni na sastanak. Ni je.

vi terenac to jota, bez natpisa KONFERENCIJA. Krivuda jući silazi s obalskog puta, uleće nćni prilaz i ide pravo prema crnoj vreći.Kako se približava, vrata se otvara ju, otkriva jući Hansi ja s naočarima, pognutog za volan

ugu priliku, neodređenu, možda je to Kirsti, nagnuta kroz otvorena vrata, jednom rukom grčdrži za ručku, a drugom pokušava da dohvati vreću. Vrata to jote ponovo se zalupe. Ubrzava ju

nac nastavlja na sever i nesta je iz vidokruga. Vreća nalik na kolač od šljiva je nestala.

Prvo progovara Džeb, mirni je nego ikad.



– Jesam li ja to upravo video tvo je ljude, Eliote? Kako uzima ju vreću? Eliote, molim te, mrazgovaram s tobom. Eliote, mislim da me ču ješ. Očeku jem ob jašnjenje, moliću. Eliote? – Devetko? – Da, Pole? – Izgleda da su Eliotovi ljudi uzeli vreću – trudeći se da zvuči razborito, kao Džeb: – Devetkoli tamo? Devetka se po lako javlja, kreštavim glasom: – Doneli smo odluku, jebote. Neko je morao

adi, zar ne? Molim vas, obavestite Džeba. Odmah. Odluka je doneta. I sprovedena.

Ponovo je nestao. Ali sada se oglasio Eliot, razgovara s nekom ženom s australijskim naglaobedonosno prenosi poruku široj javnosti: – U vreći se nalaze namirnice? Hvala ti, Kirsti. Unalazi dimljena riba, ču ješ li to, Džebe? Hleb. Arapski hleb. Hvala ti, Kirsti. Šta još ima tamo Mineralna voda. Mešetar vo li mineralnu. Čokolada. Mlečna čokolada. Sa mo malo, hvala, Ki li čuo, Džebe? To kopile je sve vreme tamo, a njegovi drugari ga hrane. Ulazimo, Džebe. I

be imam potvrđena naređenja. – Pole?Ali to ni je ministar Kvin, ali jas Devetka. To je Džebovo napola zacrnjeno lice, beonjače s

o u rudara, samo što su njegove bledozelene. A Džebov glas, miran kao i rani je, obraća mu

bi trebalo to da radimo, Pole. Pucaćemo na duhove u mraku. Eliot nema pojma o tome. Mislslažeš sa mnom. – Devetko? – Šta je sad, dođavola? Oni ulaze! Šta vas sad muči, čoveče?Džeb zuri u njega. Mališa zuri u njega, preko Džebovog ramena: – Devetko? – Šta je? – Rekli ste mi da budem vaše oči i uši. Mogu samo da se saglasim sa Džebom. Ništa što sam

čuo ne opravdava ulazak u ovom trenutku.Da li je tišina namerna ili tehnička? Džeb odsečno klima glavom. Mališa se prezrivo smeši, E

Kvinu, ili svemu tome. A od ministra, zakasnelo brbljanje: – Taj čovek je tamo, jebote! – Ponovo je nestao. Vraća se. – Pole, pažljivo me slušajte. To je

nje. Videli smo čoveka u arapskoj odeći. I vi ste ga videli. Mešetar. Tamo je. Ima arapskog mi mu donosi hranu i vodu. Šta Džeb još hoće? – Hoće dokaz, Devetko. Kaže da mu to ni je dovoljno. Moram da kažem da se slažem s njim.Džeb ponovo klima glavom, žustri je nego prvi put, ponovo uz Mališinu podršku, a onda i o

ugova. Bele oči sve četvorice gleda ju ga kroz fantomke. – Devetko? – Sluša li tamo iko mo ja naređenja? – Mogu li da se obratim? – Brže to malo!Govori za zapisnik. Odmerava svaku reč: – Devetko, mo ja procena je da u skladu sa svim ra

m merilima analize imamo niz nedokazanih pretpostavki. Džeb i njegovi ljudi ima ju veliko o. Oni smatra ju da zasad nemamo dovoljno dokaza. Kao vaše oči i uši na licu mesta, moram

glasim s njima.Ponovo tihi glasovi, zatim duboka mrtva tišina, sve dok se Kvin ne vrati, piskavo i razdražljšetar je ne naoružan, jebote. Takav je bio njegov dogovor s Aladinom. Nenaoružan i sam, jed

an. On je poznati terorista s gomilom novca i mnogo neprocenljivih podataka ko je ćemo izvga, i spreman je za čerupanje. Pole?



– Tu sam, Devetko.Tu sam, ali gledam u ekran s leve strane, kao i svi ostali. U krmu komandnog broda. U senk

aj njega. U gumeni čamac ko ji pluta na vodi. U osam pogrbljenih prilika u njemu. – Pole? Dajte mi Džeba. Džebe, jeste li tu? Želim da me saslušate, obo jica. Džebe i Pole. Sluš

?Sluša ju. – Slušajte me. – Već su rekli da sluša ju, ali nema veze. – Šta mislite, kako će izgledati ako potim ugrabi trofej i odnese ga na brod i van teritori jalnih voda pa ga preda istražiteljima dok

e na tom brdu? Zaboga, Džebe, rekli su mi da ste teški za saradnju, ali pomislite na ulog, čoveNa ekranu, gumeni čamac više se ne vidi pored broda. Džebovo lice obo jeno ratničkm bo jam

d stisnute fantomke izgleda kao drevna ratna maska. – Pa, pretpostavljam da nema svrhe da bilo šta kažem, Pole, sad kad ste vi rekli svo je? – t

zao.Ali Pol ni je r ekao sve, ili ni je ni je r ekao dovoljno. Ipak je, začudo, spremno progovorio, be

anja, bez oklevanja. – Uz dužno poštovanje, Devetko, ovo ni je, po mo joj proceni, dovoljno da kopneni tim krene

u, ni kopneni ni bilo ko ji drugi, kad smo već kod toga.

Je li ovo najduža ćutnja u njegovom životu? Džeb čuči, okrenut leđima, petlja nešto oko raborom. Iza njega, ljudi su već ustali. Jedan od njih – ni je siguran ko ji – pognuo je glavu i kaoli. Mališa je skinuo rukavice i naizmenično liže vrhove prsti ju. Kao da je ministrova poruka

zvučala mnogo ta janstveni je. – Pole? – Gospodine? – Molim vas da razumete da ja nisam terenski za povednik u ovoj situaci ji. Vojne odluke su

učivoj nadležnosti najvišeg oficira na licu mesta, kao što znate. Ipak, mogu da pre poručim. e obavestiti Džeba da sam, na osnovu operativnih podataka ko jima raspolažem, pre poručio, a

m naredio, da odmah pokrene Operaci ju divljina. Od njega zavisi da li će to uraditi.Ali Džeb je, čuvši deo poruke, i ne želeći da sasluša ostatak, već nestao u mraku sa svo jim d

ma.

*

s s infracrvenim naočarima, čas bez njih, zurio je u gust mrak, ali ni je video ni Džeba ni njede.Na prvom ekranu, čamac se približavao obali. More je udaralo u kameru, crne stene su se p

vale.Drugi ekran je bio crn.Pogledao je treći. Kamera je zumirala kuću sedam.Ulazna vrata su bila zatvorena, prozori i dalje bez zavesa i neosvetljeni. Ni je video avetinjskou nepoznatoj ruci. Osam maskiranih muškaraca u crnom iskrcavali su se iz gumenog čamcžući jedan drugom. Sad su dvo jica klečala, proverava jući oruž je. Još tro jica su ušla u kadar,la.Kamera je prešla na obalski put i niz kuća, prikazu jući ulazna vrata. Vrata kuće sedam b

vorena. Naoružana senka sta jala je pokraj njih. Druga naoružana senka je prošla kroz njih;

a senka ušla je za njom: Mališa.



Taman na vreme, kamera je prikazala sitnog Džeba kako se gega poput velškog rudara i nosvetljeno stepenište, prema obali. Nad jačava jući fi juk vetra, ču je se lupkanje, kao da pada j

ne: joše jednom isti zvuk, zatim tišina. Učinilo mu se da je čuo povik, ali bio je suviše napeto siguran. Možda je to samo vetar. Ili slavuj. Ne, bila je to sova.

Svetla na stepeništu su se ugasila, a za njima i narandžaste ulične svetiljke, duž prilaza. Kao vezana, dva preostala kompjuterska monitora su se zacrnela.Isprva je odbio da prihvati jednostavnu istinu. Stavio je infracrvene naočari, skinuo ih, zat

novo stavio na oči i pritiskao kompjutersku tastaturu, pokušava jući da oživi ekrane. Ni je uspe

Jedan motor je zaštektao, ali to je mogla da bude i lisica, neki auto ili vanbrodski motor gummca. Na šifrovanom mobilnom telefonu pritisnuo je 1 za Kvi na i dobio uporan elektronski šao je iz skrovišta i, konačno se ispravivši, stresao se od hladnog noćnog vazduha.Neki auto je izleteo iz tunela, isključio farove i zaustavio se, uz škripu guma, na ivici obaa. Deset ili dvanaest minuta, ništa. Zatim, iz mraka, Kirstin australijski glas ga doziva. Onledao i samu Kirsti. – Šta se, za ime sveta, dogodilo? – pitao je.Uvela ga je natrag u sklonište. – Misi ja okončana. Svi presrećni. Dele se pohvale – rekla je.

– Šta je s Mešetarom? – Rekla sam da su svi presrećni, zar ne? – Dakle, uhvatili su ga? Odveli su ga na brod? – Odmah od jebite odavde i prestanite da postavljate pitanja. Vodim vas do kola, kola idu na

om, kako je i planirano. Avion čeka. Sve je u redu, sve je prošlo kao po lo ju. Odmah po lazimo – Da li je Džeb dobro? A njegovi ljudi? Jesu li dobro? – Srećni i veseli. – A šta je s ovim? – mislio je na metalne kuti je i računare. – To će nestati za tri sekunde, čim mi od jebemo odavde. Sad, polazite.

Već su se spoticali i klizali prema dolini, dok ih je morski vetar šibao, a zvuk motora s morjao glasni ji od samog vetra.Neka velika ptica – možda orao – izletela je iz žbuna pred njegovim nogama, besno krešteći.Još jednom je zapeo o prosečenu mrežu i samo ga je žbunje spaslo.Obreli su se na pustom obalskom putu, zadihani, ali začudo živi i zdravi.Vetar se smirio, kiša je prestala. Neki auto se zaustavio pored njih. Dvo jica u čizmama i trensu izletela iz njega. Klima jući glavom Kirsti, ali ne i njemu, potrčali su prema brdu. – Dajte mi infracrvene naočari – rekla je.Dao joj ih je. – Imate li kod sebe neke papire – mape, bilo šta odande?Ni je imao. – Bilo je uspešno. Zar ne? Bez žrtava. Sjajno smo obavili posao. Svi mi. I vi. Je li tako?Da li je rekao tako je? Više ni je ni važno. Ne pogledavši ga, krenula je za onom dvo jicom.



2.

dne sunčane nedelje, tog istog proleća, tridesetjednogodišnji britanski državni službenik, komedviđali sjajnu budućnost, sedeo je sam u bašti skromnog itali janskog kafea u londonskom Sema jući se da izvede špi junski poduhvat, tako nečuven da bi ga, ako ga otkri ju, to koštalo kaobode: konkretno, spremao se da uzme snimak ko ji je neovlašćeno napravio u kancelari ji miko jeg je radio i trebalo je da ga savetu je najbolje što može s obzirom na svo je izuzetne sposo

Zvao se Tobi Bel i bio je potpuno sam u svo jim zločinačkim razmišljanjima. Ni je ga kontroedan zli geni je, ni jedan gazda, provokator niti opaki manipulator, naoružan aktovkom punomnica od sto dolara, ko ji čeka iza ugla, nikakav aktivista sa ski jaškom maskom. Bio je, u tom smvek kakvog se najviše plaše u savremenom svetu: neko ko samostalno odluču je. Ni je ništa zedsto jećoj tajnoj operaci ji na Gibraltaru; a ipak, to mučno neznanje dovelo ga je u sadašnji po

Ni po po javi ni po prirodi ni je bio predodređen za izdajnika. Čak i sad, dok je razmišljao om zločinačkim planovima, ostao je onaj pristo jan, marljiv, vedar, izrazito ambiciozan, intelig

mak, kakvim su ga kolege i poslodavci smatrali. Bio je krupan, ne posebno zgodan, razbar

eđe kose, ko ju ni češalj ni je mogao da ukroti. Imao je dosto janstveno držanje, to je bilo nepodaren momak ko ji je obrazovanje stekao u državnoj školi, bio je jedinac marljivih zanatli ja s ale Engleske, ko ji su oduvek podržavali Laburističku stranku – otac starešina lokalne metodikve, majka punačka vesela žena ko ja je stalno govorila o Isusu – izborio se za svo je mesto u rstvu spoljnih poslova i Komonvelta, prvo kao službenik, a onda je, posle večernje škole, kuika, internih ispita i dvodnevnog testa liderstva, došao na sadašnju poželjnu pozici ju. Tobi je,leda, postigao više na engleskoj društvenoj lestvici nego što je zasluživao poreklom, no za mišljenju njegovog oca, bio isključivo zaslužan sveti čovek Tobi jas, či je su čudesne vrline zau drevnim spisima.

Tobi jevu ambici ju pokretao je neosporan cilj. Njegovi školski drugovi su samo želeli da zarvac. Neka ih. Tobi je, mada mu je skromnost zabranjivala da to detaljno obrazloži, želeo da dse nečim – ili, kako je, pomalo postiđeno, rekao svo jim ispitivačima, da se pridruži stvaranjuta svo je zemlje u postkoloni jalnom, posthladnoratovskom svetu. Da se on pita, odavno bi utanski sistem privatnog školovanja, ukinuo bi i sve povlastice plemstvu, a monarhi ju poslaoga. I uprkos tim buntovnim mislima, ambiciozni momak u njemu znao je da najpre mora da ne u sistemu ko ji sanja da sruši.Moraće da napredu je i u izražavanju, mada je, u ovom trenutku, govorio samo sebi. Kao r

gvista, s ljubavlju prema ritmu ko ju je nasledio od oca, i gotovo nepodnošljivom svešću o obma engleskog jezika, morao je neizbežno da ukloni poslednje ostatke dorsetskog mumlanja, t srednjoengleskog izgovora, svojstvenog onima ko ji su odlučili da im poreklo ne bude preprS promenom u glasu, došla je i postepena promena u načinu odevanja. Svestan da je pitanje

da će svakodnevno prolaziti kroz kapi ju Ministarstva spoljnih poslova, s lakoćom lidera nontalone od kepera, košulje raskopčanih kragni i neupadljiv crn sako, da bi dodao malo ležernenosti.Ono što takođe ni je bilo očigledno posmatračima bila je činjenica da je dva sata rani je, devoom je tri meseca živeo, otišla iz njegovog stana u Ajlingtonu, zaklinjući se kako nikad više n

ga vidi. A ipak, taj tragičan događaj ga ni je obeshrabrio. Ako je posto jala veza između Izabelaska i zločina ko ji se spremao da počini, onda se ona možda krila u njegovoj navici da leži b



mišlja jući o svo jim tajnim zanimanjima. Istina je, povremeno su, tokom noći, neodređeno rrali o mogućnosti rastanka, ali odnedavno sve češće. Pretpostavljao je da će se ona ujutro, ek, predomisliti, ali ovog puta je mislila ozbiljno. Ni je bilo urlanja, ni suza. Pozvao joj je a se spakovala. Taksi je stigao, on joj je pomogao da iznese kofere. Brinula se za svilen koi je ostao na hemijskom čišćenju. Uzeo je potvrdu od nje i obećao da će joj ga poslati. Bila jNi je se osvrnula, mada je na rastanku rekla: – Iskreno, Tobi, ti si pomalo hladan, zar ne? – i onda je otišla, navodno kod sestre u Safok,

pretpostavljao da ona ima još nedovršenog posla, budući da je nedavno napustila muža.

A Tobi je, pod jednako nepokolebljiv, krenuo pešice na kafu i kroasan u Sohou, kao uvod u ađu. I sad sedi tu, pi jucka kapučino na jutarnjem suncu i odsutno gleda u prolaznike. Ako samdan, kako sam sebe doveo u ovu situaci ju?Zbog odgovora na to i povezana pitanja, misli su mu se okrenule, po navici, ka Džajlsu Ou

govom ta janstvenom mentoru i samoproglašenom zaštitniku.

*

rlin

Neiskusan diplomata Bel, zamenik sekretara, upravo je stigao u britansku ambasadu, na svoradno mesto u inostranstvu. Rat u Iraku preti. Britani ja ga je podržala, mada to poriče. Nemda po ivici. Džajls Oukli, siva eminenci ja am basade – prodoran, vragolast Oukli, premazanstima, kako se to kaže – šef je Tobi jevog odseka. Oukli jev posao, među mnoštvom drugih, mnih, bio je da nadgleda dostavljanje britanskih obaveštajnih podataka nemačkim saradnicima.bio član njegovog tima. Već je solidno savladao nemački. Kao i uvek, brzo uči. Oukli ga jed svo je, vodio ga po ministarstvima i otvarao mu vrata, ko ja bi mu inače ostala zatvorena zboog položa ja u hi jerarhi ji. Jesu li Tobi i Džajls špi juni? Nikako! Oni su vrhunske britanske diplko je su se, kao i mnogi drugi, obrele na nepreglednom tržištu obaveštajnih podataka slobo

eta.Jedini problem je to što se Tobi, sve dublje prodirući u unutrašnje krugove, sve više gnušao

jećeg rata. Smatrao ga je nezakonitim, nemoralnim i osuđenim na propast. Njegova nelagodana je saznanjem da su i oni najtromi ji među njegovim školskim drugovima izašli na ulice, izući nezadovoljstvo. Kao i njegovi roditelji, ko ji su, kao hrišćanski pristojni soci jalisti, verovcilj diplomati je sprečavanje rata, a ne njegovo pospešivanje. Majka mu je poslala očajnički ni Bler – nekad njen idol – sve nas je izdao. Njegov otac, strogim metodističkim glasom, optša i Blera za greh gordosti i namerava da napiše parabolu o dva pauna ko ja se, opčinjena sop

m odrazima, pretvara ju u lešinare.

Nimalo ni je čudno što, uz takve glasove ko ji mu bru je u glavi, Tobi odbi ja da peva ratne ske baš Nemcima, moleći ih da se pridruže plesu. I on je glasao za Toni ja Blera, a sad javne i

og premi jera smatra neistinitim i mučnim. A posle pokretanja Operaci je iračka sloboda, prokesto događa ja je Oukli jeva diplomatska vila u Grinevaldu. Ponoć je, dok se još jedna naporna večera za gnjavatore približava kra ju. Tobi je stekao priličan broj pri jatelja među Nemcirlinu, ali njih večeras nema za stolom. Neki naporan savezni ministar, pogubno tašt titan rursstri je, naslednik Hoencolernovih, i četvorica poslanika grebatora, konačno su pozvali svo je Oukli jeva žena Hermiona, pošto je, naliva jući se džinom, nadgledala pripreme u kuhinji, oti

krevet. U dnevnoj sobi, Tobi i Džajls Oukli razgovara ju o večerašnjem okupljanju, tražeći bil

v znak neči je nepromišljenosti.



Iznenada, Tobi gubi kontrolu: – E, stvarno, jebi, tucaj i karaj ovu prokletu stvar – iz javlju juvši u grlo čašu Oukli jevog veoma starog kalvadosa. – A šta je tač no ta prokleta stvar? – pita Oukli, pedesetpetogodišnji vilenjak, opušteno ist

atke noge, što radi kad god ga obuzme nelagoda.S nepokolebljivom uljudnošću, Oukli sasluša Tobi ja, pa uzvrati, staloženo i ljubazno, ali jetk – Samo napred, Tobi. Podnesi ostavku. Podržavam tvo ja nezrela mišljenja. Ni jedna suverenakao što je naša, ne bi trebalo da uđe u rat pod lažnim izgovorima, bar ne pod vođstvom dva

na egomani jaka, ko ji osim toga nema ju ništa za jedničko. A zasigurno ne bi tre balo da ubeđu

ale suverene naci je da prate naš sraman primer. I zato, daj ostavku. Ti si upravo ono što je Gapo trebno: još jedan izgubljen glas ko ji od jeku je u divljini. Ako nisi saglasan s politikom vladkušavaj da je promeniš. Napusti brod. Napiši veliki roman o ko jem si uvek sanjao.Ali Tobi ja ni je bilo lako obeshrabriti. – A gde, dođavola, ti se diš, Džajlse? I ti si se protivio tome kao i ja. Kad su pedeset dva našanisana ambasadora potpisala pismo u ko jem kažu da je to gomila sranja, duboko si uzdahnuo

o mi kako bi voleo da si i ti u penzi ji. Moram li da čekam do šezdesete godine da bih progovpokušavaš da mi kažeš? Dok ne dobi jem plemićku titulu i penzi ju i ne postanem predsednik

og golf kluba? Da li je to odanost ili strah, Džajlse?

Oukli jev mač ji osmeh omekšao je kad je, spo jenih vrhova prsti ju, oprezno sročio odgovor. – Pitaš se gde ja sedim. Eto, za stolom za sastanke. Uvek za sto lom. Laskam, raspravljam se

mlju jem, ubeđu jem, nadam se. Ali ne očeku jem. Držim se svete diplomatske doktrine umerenemu, i primenju jem je na užasne zločine svake naci je, uključu jući i svo ju. Ostavljam osećaned vrata pre nego što uđem u salu za sastanke i nikad ne iz lazim u žurbi, osim ako mi tako niđeno. Ponosan sam što sve ra dim napola. Ponekad – a ovo bi moglo da bude takvo vreme –m oprezan demarš našim uvaženim šefovima. Ali nikad ne po kušavam da za jedan dan ponovadim Vestminstersku palatu. Niti bi, uz opasnost da ispadneš nadobudan, ti to trebalo da radiš.

I dok je Tobi pokušavao da odgovori, nastavio je.

– Još nešto, dok smo sami, ako smem. Mo ja voljena supruga Hermiona mi kaže, u svojstu poča berlinskih diplomatskih nestašluka, da održavaš neprikladnu vezu sa partnerkom holandnog atašea, ko ja je ozloglašena drolja. Je li to istina?Tobi jevo postavljenje u britansku ambasadu u Madridu, u ko joj se iznenada ukazala potre

moćnikom atašea s vojnim iskustvom, usledilo je mesec dana kasni je.

*

adrid

Uprkos razlici u položa ju i godinama, Tobi i Džajls su ostali bliski. Da li je to bilo povezkli jevim utica jem, ili je bilo čista slučajnost, Tobi je mogao samo da nagađa. Izvesno je da szauzimao za Tobi ja onako kako neke stari je diplomate svesno ili nesvesno podupiru om

ade kolege. Razmena podataka između Londona i Madrida nikad ni je bila tako česta i važna. e više bio Sadam Husein i njegovo neuhvatljivo oruž je za masovno uništenje, već novo pokohadista, izniklo kao posledica napada Zapada na zemlju ko ja je, do tada, bila jedna od sekulaBliskom istoku – istina suviše bolna da bi je krivci priznali.I tako je dvo jac nastavio. Tobi je, u Madridu – sviđalo mu se to ili ne, a uglavnom mu se sviđ

stao glavni igrač na tržištu obaveštajnih podataka i svake nedelje je putovao u London, gde j

lebdeo između kraljičinih špi juna na jednoj obali reke i kraljičinog Ministarstva spoljnih po



drugoj.U šifrovanom razgovoru u zaštićenim prostori jama u podrumu Vajthola, nova pravila postu

sumnjičenim zatočenim teroristima oprezno su odbacivana. Potpuno neverovatno, ima jući ubi jev položaj, on prisustvu je tome. Oukli je glavni. Reč po jačavanje, nekad korišćena da prhovno uzbuđenje, ušla je u novi američki rečnik, ali njeno značenje osta je namerno neprecizupućene, ko jima pripada i Tobi. Ipak, on je sumnjičav. Da li su ta takozvana nova pra vila u a stara varvarska, osvežena i ponovo uspostavljena, pitao se? A ako je u pravu, u šta sve više kakva je moralna razlika, ako je ima, između čoveka ko ji stavlja elektrode i čoveka ko ji se

lom i pretvara se da ne zna šta se događa?Ali kad je Tobi, plemenito se trudeći da pomiri to pitanje sa svo jom savešću i vaspitanjem, da ga postavi, Džajlsu, čisto akademski, naravno, tokom pri jatne večere u Oukli jevom klubu

đene u čast Tobi jevog novog uzbudljivog imenovanja u britanskoj ambasadi u Kairu, Oukli, znema tajni, odgovara svo jim čuvenim pokroviteljskim osmehom i skriva se iza omiljenošfukoa: – Licemer je je danak ko ji porok plaća vrlini, dragi moj. Bo jim se da je to najviše što

mo u nesavršenom svetu.A Tobi se zadovoljno sme je Oukli jevoj duhovitosti i oštro govori sebi da mora da prihvati

omis – dragi moj je sad po stao trajni dodatak Oukli jevom rečniku, i dodatni dokaz, ako je i bi

ban, njegove naročite privrženosti svom štićeniku.

*

iroTobi Bel je ljubimac britanske ambasade – pitajte bilo koga, od ambasadora, pa naniže! Šesi kursa arapskog i, ko bi to rekao, taj momak ga već napola govori! Razgovara s egipatskim ima i nikad ne iznosi ne zrelo lično mišljenje – fra za ko ja mu se trajno urezala u svest. Ozbvata posao za ko ji je, gotovo slučajno, postao stručnjak; razmenju je obaveštajne podatke s e

m kolegama; i po naređenju im da je imena egipatskih islamista u Londonu, ko ji ku ju zavere pima.Vikendom uživa u veselom jahanju kamila s dobroćudnim vojnim starešinama i tajnim polii u raskošnim zabavama sa superbogatašima, u njihovim dobro čuvanim pustinjskim kućam

ru, posle oči jukanja s njihovim očarava jućim ćerkama, vozi se kući, sa zatvorenim prozorimne bi osećao smrad zapaljene plastike i trule hrane, dok na obodu grada odrpane deč je aveti

ve umotane majke pretura ju po prljavim prostranstvima razbacanog đubreta.A ko je svetionik u Londonu ko ji upravlja pragmatičnom trgovinom ljudskim sudbinama,

jatna pisma podrške aktuelnom šefu Mubarakove tajne polici je? Niko drugi do Džajls Oukl

nski trgovac informaci jama u Ministarstvu spoljnih poslova i pravi maher.I zato nikog ne iznenađu je, osim možda mladog Bela, što četiri meseca pre lokalnih izbora

om Egipta narodni protesti zbog Mubarakovog progona Muslimanske braće po kazu ju znaerastanja u nasilje, Tobi treba da se vrati u London i ponovo dobi je unapređenje; posta je ličetar, nadzornik i poverljiv savetnik novopostavljenog pomoćnika ministra inostranih poslovasa Kvina, člana parlamenta, ko ji je došao iz Ministarstva odbrane.

*

ovog mesta, vas dvo jica mi izgledate kao savršen par – kaže Da jana, njegova nova direktorkonalnih službi, dok muški nasrće na sendvič s tunjevinom, sa švedskog stola u Institutu za savr



umetnost. Sitna je, lepa i indijskog porekla, i izražava se epskim anahronizmima iz pandžcirske menze. Njen stidljiv osmeh, s druge strane, prikriva gvozdenu volju. Negde ima mo je dece, ali ih ne pominje u radno vreme. – Obo jica ste mladi za svo je poslove – dobro, on je deset godina stari ji – i obo jica ste ambic

z javlju je, nesvesna da se taj opis odnosi i na nju. – I nek te ne zavara izgled. On je sirovina, udambase radničke klase, ali je i bivši katolik, bivši komunista i novi laburista – ili ono što je odalo, sad kad im je zaštitnik otišao na bogati ju ispašu.Pauza za zamišljeno žvakanje.

– Fergus mrzi ideologi ju i misli da je izumeo pragmatizam. I naravno, mrzi tori jevce, malavnom veći desničar od njih. Ima ozbiljnu podršku u Dauning stritu, i ne mislim samo na kerke već i na dvorane i manipulatore. Fergus je njihov dečko i oni će ga podržavati dok godProatlantski do srži, ali ako Vašington misli da je on pravi hit, zašto bismo se žalili? Evroskse podrazumeva. Ne voli nas sirotinju, ali ko ji političar voli? A samo ga slušaj kad zatrubi ootiv terori zma. To je neukusno i nema potrebe da tebi go vorim kako to nervira pristojne Arapemu to rekli. Tvoj posao će biti uobiča jen. Zalepi se uz njega i ne dozvoli da pravi još gluposti – Još glu posti, Da jana? – pita Tobi, već zabrinut zbog nekih prilično glasnih priča ko je kr

jtholu.

– Zanemari to u potpunosti – naređu je mu strogo, posle još jedne pauze za ubrzano žvakao bismo sudili o političarima na osnovu toga šta su uradili ili nisu uradili u Minstarstvu odbda bismo obesili pola buduće vlade. – A pošto je primetila da je Tobi još uvek gleda: – Čovpravio budalu od sebe i dobio packu. Slučaj okončan. – A onda: – Iznenađu je samo to što je u životu, Ministarstvo odbrane uspelo da zataška katastrofalan skandal.Tim rečima, Da jana je te glasine zvanično proglasila mrtvim i sahranjenim – sve dok, u zavr

voru, dok su pili kafu, ni je odlučila da ih ekshumira pa ponovo zakopa. – A za slučaj da ti neko kaže drugači je, i Ministarstvo odbrane i Mi nistarstvo finansi ja su spr

iku unutrašnju istragu, nemilosrdnu, i jednoglasno za ključili da Fergus ni za šta ni je kr iv. U n

m sluča ju, dobio je loše savete od beskorisnih saradnika. Što je meni bilo dovoljno, a veru jemvoljno i tebi. Zašto me tako gledaš?Ni je je svesno gledao na određen način, ali sigurno je mislio kako se ta dama previše buni.

*

bi Bel, novopostavljeni lični sekretar novopostavljenog ministra preuzeo je dužnost. Fergus slanik, zaostali Blerov pristalica u novoj eri Gordona Brauna, možda na prvi pogled ni je bita ministra koga bi Tobi odabrao za šefa. Jedinac iz stare glazgovske inženjerske porodice k

pala u teškoće, Fergus se istakao tokom studi ja kao levičar, predvodeći protestne šetnje, sukoući se s polici jom i fotografišući se za novine. Pošto je diplomirao ekonomi ju na Edinburiverzitetu, nestao je u magli škotskih laburista. Tri godine kasni je, pomalo neobjašnjivo, po jana Fakultetu političkih nauka Džon F. Kenedi, na Harvardu, gde upozna je svo ju buduću supgatu, ali problematičnu Kanađanku. Vraća se u Škotsku, gde mu je već obezbeđeno mesto. Paučnjaci za odnose s javnošću brzo procenju ju da je njegova supruga nepodesna za prikazivvorka se o alkoholizmu.Mišljenja o njemu ko ja je Tobi skupio na vajtholskom tržištu informaci ja bila su, u najboljem

u, izmešana: – Brzo čita izvešta je, ali dobro se čuvajte ako odluči da postupi u skladu s njima

u je jedan veteran iz Ministarstva odbrane, potpuno nezvanično. A bivša pomoćnica, Lusi: – V



ag, veoma šarmantan kad je to potrebno. – A kad ni je, pita se Tobi. – On jednostavno ni je s naistira ona, mršteći se i izbegava jući njegov pogled. – Tamo je negde, bori se protiv svo jih dem

Ali kakvi su to demoni i kako se bori protiv njih, to Lusi ni je želela ili ni je mogla da kaže.Na prvi pogled, ipak, reklo bi se da je sve kako treba.Fergus Kvin, istina, ni je lak čovek, ali Tobi ništa drugo ni je ni očekivao. Može da bude muda

v, razdražljiv, nevaspitan i zadivlju juće uviđavan, i to sve u roku od nekoliko sati, čas te obžnjom, a čas se mršti i zaključava iza teških vrata od mahagoni ja, sa službenom poštom. Po prsiledži ja i, kao što je poznato, ne kri je prezir prema vladinim službenicima; čak i najbliži sara

u pošteđeni oštrih reči. Ali najveći prezir čuva za vajtholsku obaveštajnu hobotnicu, ko ju senaduvanom, elitističkom, samoživom i robom sopstvene ta janstvenosti. A sve je postalo nezgotkako je, kao deo tima, Kvin obavezan da procenju je primljene obaveštajne podatke iz svih iodnosi predloge za dalje slanje nadle žnim slu žbama.Što se tiče skandala u Ministarstvu odbrane ko ji nikad ni je posto jao, kad god bi Tobi osetioto istraži, naleteo bi na zid ćutanja, namerno podignut samo zbog njega: slučaj okončan, drini, matori, ne smem da pričam… A jed nom, iako je posredi bio samo neki hvalisav službeniknsijskog odeljenja, dok su petkom uveče pili pivo u Šerloku Holmsu – „iz vukao se s pljačkom?” Alarme mu je u potpunosti uključio tek mrski Gregori, ko ji je slučajno seo pokraj njega, n

m dosadnom sastanku Komiteta za kadrovska i upravljačka pitanja.Gregori, krupan i dosadan čovek, ko ji izgleda stari ji nego što jeste, Tobi jev je vršnjak i na

parnik. Ali svi zna ju da, kad god su njih dvo jica kandidati za neko upražnjeno mesto, Tobi osegori ja iaza sebe. Tako je moglo da bude i u nedavnom nadmetanju za mesto ličnog sekretarg ministra, osim što su glasine tvrdile kako nema pravog nadmetanja. Gregori je dve godine Ministarstvu odbrane, što ga je, gotovo svakodnevno, dovodilo u kontakt s Kvinom, dok jeo neokaljan – odnosno ni je imao takav sumnjiv prtljag iz prošlosti.

Sastanak se završio bez pravog zaključka. Prostori ja se prazni. Tobi i Gregori osta ju za stoosnovu prećutnog dogovora. Za Tobi ja je ovo dobrodošla prilika da po jača ogradu; Greg

voljni ji. – Dobro se slažemo s kraljem Fergi jem, je li tako? – raspitu je se on. – Dobro, hvala, Gregori, baš dobro. Nekoliko sitni jih nesuglasica, ali to je i bilo očekivano.

nas izgleda biti glavni sekretar? Mora da je prilično uzbudljivo.Ali Gregori ni je rad da razgovara o životu glavnog sekretara, što smatra loši jom pozici jo

nog sekretara novog ministra. – Pa, pazi samo da ne iznese kancelarijski nameštaj na sporedni izlaz, to je sve što ću ti reći –

u, s ozbiljnim osmejkom. – Zašto? Zar se time bavi? Iznosi nameštaj? Imaće malo problema da iznese svoj novi sto nata, čak i on! – odgovara Tobi, odlučan da ne ustane. – I još uvek te ni je zavrbovao za jednu od svo jih veoma profitabilnih kompani ja? – Tebe jeste? – Ni slučajno, staro momče – s ne očekivanom srdačnošću – ne mene. Ja sam ostao čist. M

brih ljudi, kažem ja. Drugi nisu bili tako oprezni.Tad je Tobi bez upozorenja izgubio strpljenje, što mu se obično događalo u Gregori jevom

u. – U stvari, šta to, dođavola, pokušavaš da mi kažeš, Gregori? – zanima ga. A kad je sve što d

mo još jedan Gregori jev širok i lenj osmeh: – Ako me upozoravaš – ako je to nešto što bi trznam – reci odmah ili idi u jebene ljudske resurse.



Gregori je izgledao kao da razmišlja o tom predlogu. – Pa, rekao bih da još uvek možeš da se obratiš svom anđelu čuvaru, Džajlsu, ako je u pitanjšto bi trebalo da znaš , zar ne?

*

moljubiv osećaj svrsishodnosti sad je obuzeo Tobi ja, ko ji, čak ni naknadno, dok je sedeo za km stolom na sunčanom pločniku u Sohou, ni je mogao u potpunosti da opravda sebe. Možda je

šljao je, samo ljutit što su mu uskratili istinu ko ja mu sledu je i otkrili je onima oko njega. A sbi razmislio o tome, pošto mu je Da jana naredila da se zalepi za svog novog šefa i spreči avi brljotine, jer je imao pravo da sazna kakve je brljotine taj čovek pravio u prošlosti. Politema njegovom skromnom poznavanju te sorte, ponavlja ju greške. Ako bi i kad bi Fergus Kviešio u budućnosti, Tobi bi morao da ob jasni zašto je pustio šefa s uzice.

A što se tiče Gregori jevog ruganja da bi trebalo da otrči do svog anđela čuvara Džajl sa Oukne dolazi u obzir. Da je Džajls želeo da Tobi zna nešto, on bi mu to rekao. A ako mu Džajls nio, ništa na svetu ne bi moglo da ga natera na to.

A ipak je nešto drugo, nešto dublje i problematični je, mučilo Tobi ja. To je bila gotovo pato

vučenost njegovog šefa.Šta li, za ime sveta, radi čovek tako naizgled ekstrovertan, po čitav dan, zatvoren u privatnojari ji, s klasičnom muzikom ko ja trešti i vratima zaključanim ne samo za spoljni svet već i zaeno osoblje? Šta se nalazi u tim debelim, lično dostavljanim, dvostruko zapečaćenim kovertimsnog papira, ko ji dolaze iz sporednih prostori ja u Dauning stritu, označenih sa strogo lično

rljivo, ko je Kvin dobi ja, potpisu je pr i jemnicu i, pošto ih pročita, vraća po onim odlučnim kuri su ih i doneli?Nisam isključen samo iz Kvinove prošlosti već i iz njegove sadašnjosti.Prvo odlazi kod Mati ja, iskusnog špi juna, bivšeg kolege iz ambasade u Madridu, s ko jim red

na piće. Mati trenutno čeka novo zaduženje, u glavnom štabu svo je službe, na drugoj obali reksholu. Možda će zbog prinudne neaktivnosti biti predusretljivi ji nego inače. Iz nepoznatih ra

Tobi sumnja na operativne – Mati je član Lansdaun kluba na Tr gu Berkli. Sasta ju se da odirti ju skvoša. Mati je krakat, ćelav, s naočarima i gvozdenim zglobovima. Tobi gubi četiri premn. Tušira ju se, pa sednu u bar pored bazena i gleda ju lepe devojke. Posle ispraznih razgovora,elazi na stvar: – Reci mi, Mati, pošto niko drugi neće. Šta se to loše dogodilo u Ministarstvu okad je moj ministar bio na čelu?Mati polako klima izduženom, jarećom glavom. – Da, dobro. Nema mnogo toga da se kaž

? – kaže neraspoloženo. – Tvoj čovek se zaleteo, naši su mu spasli glavu, a on nam to nika

rostio – jadna budala. – Kako ste mu spa sli glavu, zaboga? – Pokušao je to da progura sam, zar ne? – kaže Mati prezrivo. – Šta? Kome?Mati češe ćelavu glavu i ponovo kaže: – Da, dobro. Ni je to moj teren, znaš. Ni je mo ja oblast. – Znam to, Mati. Prihvatam to. Ni je ni mo ja oblast. Ali ja sam njegov jebeni čuvar, zar ne? – Svi ti lobisti i prodavci oruž ja vredno rade u pukotinama između industri je oruž ja i kupaca

e Mati, kao da je Tobi ju poznat taj problem.Ali ni je, i zato čeka nastavak: – Ovlašćeni su, naravno. To je samo deo problema. Ovlašće

ljačka ju Ministarstvo finansi ja, podmite zvaničnike, ponude im devo jaka koliko žele, odmo



li ju. Ovlašćeni su da rade privatno, javno, kako god žele, sve dok ima ju dozvolu vlade, a a ju. – A Kvin se uhvatio u kolo s njima, to mi govoriš? – Ništa ti ja ne govorim – oštro odgovara Mati. – Znam. Drugači je nisam ni shvatio. Kvin je krao. Je li to posredi? Dobro, ne baš krao, ali

eravao fondove na izvesne pro jekte u ko jima je imao interes. On ili njegova žena. Ili njegok. Ili njegova tetka. Je li to posredi? Uhvatili su ga, vratio je pare, rekao mnogo mi je žao, i srnuto pod tepih. Jesam li blizu?

Napupela devojka skače u vodu, praćena glasnim smehom. – Posto ji jedan ljigavac po imenu Krispin – Mati mrmlja sebi u bradu. – Jesi li čuo za njega? – Nisam. – Pa nisam ni ja, i bio bih ti zahvalan da to ne zaboraviš. Krispin. Gadan momak. Izbegavaj g – Iz nekog posebnog razloga? – Ništa određeno. Iskoristili smo ga za nekoliko poslova, zatim smo ga odbacili kao vruć k

. Navodno je povukao za nos tvog čoveka dok je bio u Ministarstvu odbrane. To je sve što ožda su to obične gluposti. Sad mi sjaši s leđa.

Posle toga Mati je nastavio zamišljeno da gleda lepe devojke.

*

ao što se to u životu često događa, otkako je Mati pomenuo Krispina, Tobi ne može da ga zaboNa koktelu za osoblje vlade, dve sive eminenci je razgovara ju: „Šta se dogodilo s onim govn

ispinom, kad smo već kod toga?” „Video sam ga kako se vrzma oko Doma lordova pre nekznam odakle mu hrabrost.” Ali kad je Tobi prišao, naglo su prešli na razgovor o kriketu.Na samom kra ju međuministarske konferenci je o obaveštajnom radu sa saradnicima iz neskih zemalja, tom prezimenu je dodato i početno slovo imena: Nadajmo se da vaši ljudi neć

vi Džej Krispin, prasnuo je direktor iz Ministarstva unutrašnjih poslova na svog mrskog parMinistarstva odbrane.

No da li je to samo Džej od slova Dž? Ili je Džej ime, kao Džej Getsbi?Posle pola noći provedene u pretrazi interneta, dok se Izabel durila u spavaćoj sobi, Tobi niš

saznao.Pokušaće s Lorom.

*

ra je geni je iz Ministarstva finansi ja, ima pedeset godina, nekadašnji postdiplomac Ol soulsabriljantna i uvek sjajno raspoložena. Kad je nena javljeno došla u britansku ambasadu u Beo vođa iznenadnog revizorskog tima, Džajls Oukli je naredio Tobi ju da je izvede na večeru ivi je toliko da joj spadnu gaće. On ga je poslušao, mada ne doslovno, i to tako uspešno da su sve povremene večere nastavile i bez Oukli jevog naređenja.Srećna okolnost je da je sad Tobi na redu. Bira Lorin omiljen restoran nedaleko od Kings r

o i obično, odevena je upadljivo; dug ogrtač, perle i narukvice i broš veličine tanjira. Lora voTobi naruču je brancina pečenog u soli, za dve osobe, i skupo vino. Lora, u uzbuđenju, dod

gove šake preko stola i trese ih kao dete ko je igra uz muziku.

– Čudesno, Tobi, dragi – brblja – a i bilo je krajnje vreme – glasom ko ji od jeku je kao topjba po restoranu; a onda pocrveni zbog svo je glasnosti i nastavlja mrmlja jući.



– Pa, kako je bilo u Kairu? Jesu li domoroci upali u ambasadu i hteli da ti nabi ju glavu na ka sam pot puno pre stravljena. Sve mi ispričaj.A posle priče o Kairu, mora da sazna sve o Izabel, jer, kao i uvek, insistira na svom pravu da

aga Saveta: – Vrlo slatko, vrlo le po i naivno – zaključu je kad ga je čula. – Samo se naivko ženrkom. Ti io nako nikad nisi razlikovao pamet i lepotu, a verovatno je i dalje tako. Sigurna savas dvo je savršen par – zaključu je, uz još jedan nalet smeha. – A tajni puls velike naci je, Lora? – raspitu je se nehajno Tobi, pošto Lora nema ljubavni žiem bi mogli da razgovara ju. – Kako je u presvetim oda jama Ministarstva finansi ja ovih dana

Lorino široko lice se izobliču je, uz oča jan glas: – Sumorno, dragi moj, grozno. Pametni bri, ali nemamo dovoljno osoblja i novca i želimo najbolje svo joj zemlji, što je veoma staroNovi laburisti vole veliku pohle pu, a velika pohle pa ima vojsku ne moralnih advokata i računoraspolaganju, i plaća ih bogato da nas satera ju u ćošak. Ne možemo da se nadmećemo; suviki da bi propali i suviše veliki da im se suprotstavimo. Sad sam te oneraspoložila. Dobro. I j

raspoložena – kaže ona, otpivši dobar gutljaj vina.Stiže riba. Svečana tišina dok konobar vadi kosti i deli ribu. – Dragi moj, kakvo uz buđenje – dahće Lora.Prihvate se jela. Ako Tobi želi da pokuša, sad je prilika.

– Lora. – Dragi. – Ko je, privatno, Džej Krispin? I šta mu znači to Džej? Izbio je neki skandal u Ministarstv

ane kad je Kvin bio tamo. Krispin je bio umešan u to. Ču jem njegovo ime sa svih strana, alu neznanju i to me plaši. Neko mi ga je čak opisao kao Kvinovog gospodara iz senke.Lora ga gleda veoma blistavim očima, skreće pogled, onda ga opet pogleda, kao da ni je

ljna onim što vidi. – Jesi li me zato pozvao na večeru, Tobi? – Delimično.

– U potpunosti – ispravlja ga, gotovo uzdišući. – A mislim da je trebalo da budeš dovoljno pda to priznaš.Pauza, dok se obo je pribira ju. Lora nastavlja: – Drže te u neznanju iz veoma dobrog razlog

treba to da znaš. Fergus Kvin je dobio novu priliku. Ti si deo nje. – Ali sam i njegov čuvar – odgovara prkosno, povrativši hrabrost.Nov dubok uzdah, oštar pogled, pre nego što obori pogled. – Reći ću ti ponešto – odluči konačno. – Ne sve, ali svakako više nego što bi trebalo.Uspravlja se na stolici i kao postiđeno dete govori u tanjir.Kvin je zabasao u močvaru, kaže ona. Ministarstvo odbrane je bilo u krizi i pre nego što je o

o. Možda Tobi to već zna? Zna. Pola službenika ni je znalo da li on radi za kraljicu ili proizvuž ja, niti im je bilo važno, sve dok ih podmazu ju. Možda Tobi i to zna? Zna. Čuo je od Mati jaećutku je to. Ona ne opravdava Fergusa. Kaže da je Krispin bio u prednosti i čekao ga je.

Okleva jući, ponovo poseže za Tobi jevim šakama, i ovog puta ih tapše strogo, u ritmu reči kkori. – A reći ću ti šta si ti uradio, zli čoveče – kao da je Tobi lično Krispin – napravio si svo ju šp

u mre žu. Baš u ministarstvu. Dok su svi naokolo prodavali oruž je, ti si prodavao neobrađene ojne podatke: pravo s police, direktno do kupca, bez posrednika. Nei zmenjene, ne proverene, n

vane i po vrh svega, nedirnute birokratskim rukama. To je bila muzika za Fergusove uši. Da ek sluša muziku u kancelari ji?



– Uglavnom Baha. – A ti si Džej, kao Leno – doda je ona, u iznenadnom odgovoru na prethodno pitanje. – A Kvin je ku povao od njega? Ili njegova kompani ja?Lora ponovo otpi ja vino, odmahu je glavom.Tobi ponovo pokušava: – Da li je roba bila dobra? – Bila je skupa, tako da je svakako bila dobra, zar ne? – Kakav je on, Lora? – insistira Tobi. – Tvoj ministar?

– Ne! Džej Krispin, naravno.Lora duboko udiše. Glas joj je odlučan, gotovo besan: – Samo me slušaj, dragi, hoćeš li? Sk

Ministarstvu odbrane je gotov, Džej Krispin je tada zauvek izbačen iz svih vladinih zgradaetnjom smrću. U tom smislu mu je poslato oštro zvanično pismo. Nikad više neće kročiti u hojthola ili Vestminstera. – Još jedan uzdah. – Nadahnju jući ministar, ko jem imaš čast da služiš, strane, kakav god da je siledži ja, prešao je na sledeći nivo svo je uvažene kari jere, veru jem uz moć. Hoćeš li mi sad, molim te, doneti kaput?Posle nedelju dana pokajničkog iz jedanja, Tobi ja je mučilo isto pitanje: ako je skandal u

rstvu odbrane okončan, a Krispin više nikad neće kročiti u hodnike Vajthola ili Vestminstera,

da taj prokletnik lobira u Domu lordova?Prolazi šest nedelja. Stvari na površini izgleda ju nezanimljivo. Tobi piše govore, a Kvin ih

ra s ubeđenjem, čak i kad nema ničeg u šta bi mogao da bude ubeđen. Tobi sto ji pored Kvijemima i mrmlja mu imena stranih zvaničnika ko ji pr ilaze. Kvin ih pozdravlja kao stare pri jaAli Kvinova neprestana tajnovitost dovodi ne samo Tobi ja već i ostalo osoblje do ivice oča

zočarano bi izašao s nekog sastanka u Vajtholu – u Ministarstvu unutrašnjih poslova, s pomoministara, ili iz Lorinog Ministarstva finansi ja – ignorisao svoj službeni automobil, zaustavinestao bez ob jašnjenja, do sutradan. Otkazivao bi diplomatske sastanke, ne obavestivši o tom

etaricu, speci jalne savetnike pa čak ni ličnog sekretara. Beleške u dnevniku ko ji drži na stolu b

o ne jasne da je Tobi mogao da ih dešifru je samo uz nevoljnu Kvinovu pomoć. Jednog danaevnik nestao.

Ali tek tokom putovanja u inostranstvo ta Kvinova ta janstvenost poprima u Tobi jevim očimae tonove. Odbi ja jući gostoprimstvo britanskih ambasadora, Kvin, narodni političar, više voseda u raskošnim hotelima. Kad finansijsko odeljenje Ministarstva spoljnih poslova zakuka,govara da će plaćati iz svog džepa, što iznenađu je Tobi ja, pošto je, kao i mnogi bogataši, Kvglašena škrtica.

Ili možda neki tajni darodavac plaća Kvinove troškove? Zašto bi inače imao posebnu krerticu za podmirivanje hotelskih troškova i zaklanjao je telom kad se Tobi približi?

U međuvremenu, Kvinov tim stiče kućnog duha.

*

iselVraća jući se u hotel u šest uveče, posle dugog dana natezanja sa zvaničnicima NATO-a, Kv

i na strašnu glavobolju, otkazu je zakazanu večeru u britanskoj ambasadi i povlači se u svo ju deset sati, posle žestokog preispitivanja, Tobi odluču je da odgovori na izazov i raspitu je se zvo zdravlje. Javlja mu se telefonska sekretarica. Natpis NE UZNEMIRAVAJ visi na ministr

atima. Posle kraćeg premišljanja, silazi u predvor je i poverava svo ju zabrinutost recepcioner



u iz sobe dopirali neki znaci života? Da li je ministar naručio da mu donesu hranu u sobu, pkog po aspirin ili – pošto je Kvin čuveni hipohondar – poslao po lekara?

Recepcioner je zbunjen: – Ali mesje mi nistar je otišao iz hotela u svo joj limuzini, pre dva viku je oholim belgijskim francuskim jezikom.

Sad je Tobi zbunjen. Kvinova limu zina? On nema limuzinu. Jedina limuzina je ambasadorovi je Tobi otkazao u Kvinovo ime.Ili je Kvin ipak otišao na onu večeru u ambasadi? Recepcioner ga ispravlja. Limuzina ni j

s-rojs, gospodine. Bio je to sitroen, a on lično pozna je vozača.

Onda mi, molim vas, tačno opišite šta se dogodilo – spušta dvadeset evra na recepcionerov n dlan.

– Vrlo rado, gospodine. Crni sitroen zaustavio se ispred ulaza, u isto vreme kad je mesje mišao iz srednjeg lifta. Čovek bi rekao da je mesje mi nistar već bio obavešten o dolasku kolaspodina su se pozdravila u predvor ju, ušla u kola i odvezla se. – Mislite na nekog gospodina ko ji je izašao iz ko la da ga sačeka? – Sa zadnjeg sedišta cr nog sitroena. Bio je putnik, očigledno, a ne neki sluga. – Možete li da opišete tog gospodina?Recepcioner se lecnuo.

– Pa, da li je bio belac? – pita nestrpljivo Tobi. – U to nema sumnje, gospodine. – Koliko mu je godina?Recepcioner bi rekao da je gospodin otprilike ministrov vršnjak. – Jeste li ga rani je viđali? Da li redovno dolazi ovamo? – Nikad ga nisam video, gospodine. Pretpostavljam da je diplomata, možda neki kolega. – Visok, nizak, kako je izgledao?Recepcioner ponovo okleva. – Kao vi, samo malo stari ji, kraća kosa, gospodine.

– A na kom jeziku su razgovarali? Jeste li ih čuli? – Na engleskom, gospodine. Dobrom engleskom. – Imate li predstavu kuda su otišli? Jeste li saznali kuda idu?Recepcioner je pozvao potrčka, drskog kongoanskog crnog dečaka u crvenoj uniformi, s

m šeširom. Potrčko tačno zna kuda su otišli: – U restoran Pom di paradi, nedaleko od palatezdice. Grande gastronomie!

Toliko o Kvinovoj strašnoj glavobolji, misli Tobi. – Kako možeš da budeš toliko siguran? – pita potrčka, ko ji nervozno skakuće, želeći da pom – Tako su rekli vozaču, gospodine! Čuo sam sve! – Ko je to re kao vozaču? Šta mu je re kao? – Gospodin ko ji je došao po vašeg ministra! Seo je pored vozača i rekao: „Sad idemo u P

radi”, dok je zatvarao vrata. Od reči do reči, gospodine!Tobi se okrenuo prema recepcioneru: – Rekli ste da je gospodin ko ji je došao po ministra

zadi. Sad ču jem da je sedeo napred kad su odlazili. Da ni je gospodin ko ji ga je sačekao bio telelj?Ali mali kongoanski potrčko je u centru pažnje i nema nameru to da propusti: – Ni je mogao

či je, gospodine! Tri osobe pozadi, s otmenom damom: to ne bi bilo prikladno!

Dama, misli očajno Tobi. Nemoj mi reći da imamo i taj pro blem. – A o kakvoj dami govorimo? – pita on, veselo, ali stisnuta grla.



– Bila je sitna i ve oma ljupka, gospodine, veoma naočita. – A koliko je godina imala, ako smem da pitam?Potrčko se neustrašivo nasmešio: – To zavisi od toga o kom delu dame govorimo, gospod

govara on i beži pre nego što ga stigne recepcionerov bes.Ali sutra ujutro, kad je Tobi pokucao na ministrova vrata, pod izgovorom da donosi Kvinu

o laskavih britanskih novinskih članaka ko je je odštampao s interneta, ni je video nikakvu damadu ni staru, da sedi i doručku je iza neprozirnog stakla salona, kad je ministar odsečno otata, uzeo papire i zalupio mu vrata ispred nosa. To je senka nekog muškarca: uspravan, kratke

osečne visine, u savršenom crnom odelu i s kravatom.Kao vi, samo malo stari ji, a kosa mu je kraća, gospodine.

*

agNa iznenađenje svog osoblja, ministar Kvin jedva čeka da prihvati gostoprimstvo britanske a

de u Pragu. Ambasadorka, nedavno stigla u Ministarstvo spoljnih poslova iz finansijskog svete Kvinova pri jateljica sa Harvarda. Dok je Fergus bio na postdiplomskim studi jama političk

a, Stefani je magistrirala poslovanje. Konferenci ja, ko ja se održavala u čuvenom zamku, poaga, protegla se na dva dana koktela, ručkova i večera. Tema je bila poboljšanje obaveštajnemeđu članica NATO-a, ko je su nekad bile pod sovjetskom šapom. Do petka uveče, delegati su

Kvin osta je još jednu noć sa starom pri jateljicom da, po Stefaninim rečima, uživa u maloj p večeri sa studentskom koleginicom, što je značilo da mu Tobi ni je potreban.Tobi provodi jutro sprema jući nacrt izvešta ja o konferenci ji, a popodne šeta jući se praškim

jcima. Uveče se, oduševljen lepotama grada, šeta pored Vltave, luta kaldrmisanim ulicama, užčeri. Vraća jući se u ambasadu, iz pukog zadovoljstva odluču je se za duži put pored zamka i pe da svetla u sobi za sastanke na prvom spratu još uvek gore.

S ulice nema dobar pogled, a donji deo svih prozora je od neprozirnog stakla. Ipak, kad se pbrežuljak i propne na prste, vidi obrise nekog muškarca, ko ji govori s uzdignute govornicene je visine. Držanje mu je uspravno; brzo pomera vilicu; izgleda – mada Tobi ju ni je jasno

navelo na taj zaključak – prepoznatljivo britanski, možda zbog pokreta rukama, ko ji su uprkonosti i žustrini, nekako uzdržani. Po istom merilu, Tobi zaključu je da on govori na engleskomDa li je Tobi povezao? Ne još. Ne u potpunosti. Pogled mu je previše zauzet publikom. Re

anaestoro ljudi, udobno smeštenih u neusiljen krug oko govornika. Vide im se samo glave, alako prepozna je šestoricu među njima. Četvorica su zamenici šefova mađarske, bugarske, rue i češke vojne obaveštajne službe, ko ji su, samo šest sati rani je, izrazili doživotnu naklonost

pre nego što su se ukrcali u svo je avione ili službena kola, kako bi otišli kući.Dve preostale glave, ko je su blizu jedna drugoj i odvo jene od ostalih, pripada ju br itanskoj a

dorki u Češkoj Republici i njenom starom drugu s Harvarda, Fergusu Kvinu. Iza njih, na stoaze ostaci raskošnog švedskog stola, ko ji je, verovatno, zamenio malu večeru za Fergusa.Pet minuta ili malo duže – ni je bio svestan koliko je vremena prošlo – Tobi je sta jao na brež

norišući noćni saobraćaj, zureći uvis u osvetljene prozore zamka, usredsređen na priliku za gom: na vitko uspravno telo, besprekorno crno odelo i odsečne, naglašene gestove ko jima

o ju vatrenu poruku.Ali kakva je poruka tog ta janstvenog propovednika?

I zašto mora da je prenosi ovde, a ne u ambasadi?



I zašto dobi ja tako očiglednu podršku britanskog ministra i britanske ambasadorke?I ko je taj čovek ko ji deli tajne s ministrom, čas u Briselu, čas u Pragu?

*

rlinPošto je održao šupalj govor, ko ji je napisao Tobi, pod naslovom Treći način: društvena pra

na evropska budućnost, Kvin ve čera privatno, u hotelu Adlon, s neimenovanim gostima. N

evnih zaduženja, Tobi sedi u bašti kafea Ajnštajn, ćaska jući sa starim pri jateljima Horstom i Mm i njihovom četvorogodišnjom ćerkom Elom.Tokom pet godina koliko su se Tobi i Horst poznavali, Horst je brzo napredovao u nema

nistarstvu spoljnih poslova, do položa ja sličnog Tobi jevom. Uprkos obavezama oko deteta, Mradi tri dana nedeljno za neku humanitarnu organizaci ju ko ju Tobi veoma ceni. Večernje sunlo, berlinski vazduh čist. Horst i Monika govore severnonemačkim di jalektom, ko ji Tobi naj

zna je. – Dakle, Tobi – kaže Horst, ne baš toliko opušteno koliko bi želeo. – Tvoj ministar Kvin je o

Karl Marks, kako ču jemo. Šta će nam država, kad privatni preduzetnici mogu da nam obezbed

o? U vašem novom britanskom soci jalizmu suvišne su birokrate kao što smo ti i ja.Nesiguran na šta Horst cilja, Tobi okoliša: – Ne sećam se da sam to uba cio u njegov govor sme jući se. – Ali iza zatvorenih vrata, to je ono što nam poruču je, zar ne? – navalju je Horst, malo tiše. –

pitam, Tobi, potpuno nezvanično, podržavaš li predlog gospodina Kvina? Ni je neprikladno šljenje, rekao bih. Imaš pravo na nezvanično mišljenje o nekom predlogu.Ela bo ji dinosaurusa. Monika joj pomaže. – Horste, to je špansko selo za mene – tiho se buni Tobi. – Ko ji pre dlog? Ko ga je izneo? U

čim?

Horst izgleda neodlučno, a onda sleže ramenima. – Dobro. Mogu li onda da kažem svom šefu da lični sekretar ministra Kvina ne zna ništa o t

ne znaš da tvoj ministar i njegov nadareni poslovni partner pritiska ju mog šefa da nezvaničnonovac u neku privatnu kompani ju ko ja je speci jalizovana za izvesnu dragocenu robu? Moguanično da mu kažem, Tobi?

– Kaži svom šefu šta god želiš. Zvanično ili nezvanično. A onda mi kaži o kakvoj se robi radVrhunskim informaci jama, odgovara Horst.Poznati jim kao obaveštajni podaci.Prikupljeni i rase jani samo u privatnoj sferi.

Neizmenjeni.Podaci ko je vladina ruka ni je ni takla.A taj njegov nadareni poslovni partner? Ima li on ime? – Tobi, u neverici.Krispin.Prilično ubedljiv tip, kaže Horst.Pravi Englez.

*

Tob. Samo trenutak, gospodine, ako do zvoljavate.Od povratka u London, Tobi se zatekao u nemogućem škripcu. Zvanično ništa ne zna o min



navici da meša privatan posao sa zvaničnim dužnostima, a da ne pominjemo skandal u Minu odbrane. Ako Tobi ode kod regionalnog direktora, ko ji mu je izričito zabranio da se bavi taanjima, izdaće Mati jevo i Lorino poverenje.A Tobi je, kao u uvek, u dilemi. Lične ambici je mu mnogo znače. Posle gotovo tri meseca nličnog ministrovog sekretara, ne želi da ugrozi vezu ko ju je uspostavio s njim, kakva god da

za i koliko god da je krhka.Borio se s tim mislima kad je, u četiri sata jednog popodneva te nedelje, primio poznat pozivministrovog telefona. Vrata od mahagoni ja ponovo su odškrinuta. Pokuca, gurne ih i uđe.

– Zatvorite vrata, molim vas. Zaključajte.Zatvara, zaključava. Ministar je suviše ljubazan da bi se osećao pri jatno: a posebno kad on v

ane od stola i dečački zaverenički odvede ga do prozora. Nov muzički uređaj, njegov ponos,ocarta. Utišava ga, ali ne potpuno.

– Kako ide kod vas, Tob? – Sve je u redu, hvala na pitanju. – Tob, plašim se da ću vam uništiti još jedno veče. Jeste li spremni na to? – Naravno, ministre. Ako je neophodno – misleći, zaboga, Izabel, pozorište, večera, ne opet. – Večeras se sasta jem sa članom kraljevske porodice.

– Bukvalno? – Figurativno. Ali verovatno znatno bogati jim. – Kikot. – Pomozite mi da mu ukažem poštov

kažite se, idite kući. – Da se poka žem, ministre? – Povezani krugovi, Tob. Posto ji mogućnost da vas pozovu da se ukrcate na jedan veoma

od. Više ne mogu da vam kažem.Da se ukrca? Ko će ga po zvati? Kakav brod? Či ji brod? – Mogu li da saznam imena tih uvaženih posetilaca, ministre? – Ni slučajno – sa učesnički blistav osmeh – razgovarao sam sa čuvarem na kapi ji. Dva pose

ministra, u sedam sati. Bez imena, bez podataka. Gotovo do pola devet, bez upisivanja. Razgovarao sa čuvarem? Taj čo vek ima pet ili šest pomoćnika pri ruci, ko ji jedva čeka ju da

vara ju sa čuvarem u njegovo ime.Izlazeći iz kancelari je, Tobi okuplja neodlučno osoblje. Džudi, ko ja zakazu je sastanke, dob

nistrova kola i hitno je poslata u Fortnam da ku pi dve boce dom perinjona, teglu paštete od gugerice, paštetu od dimljenog lososa, limun i bruskete. Mora da koristi svo ju kreditnu karticu, tar će joj nadoknaditi. Olivi ja, ko ja vodi računa o dnevnim obavezama, zove menzu i potvrđue boce i dve tegle, nepoznatog sadrža ja, treba da se drže na ledu do sedam sati, pod uslovoezbeđenje potvrdi da je sve kako treba. Obezbeđenje potvrđu je, uz gunđanje. U menzi će obezfu s ledom i biber. Tek kad se sve to obavi, preostalo osoblje može da ode kući.Sam za svo jim stolom, Tobi se pretvara da radi. U 6 i 35 silazi do menze. U 6 i 40 vraća se u

or je, gde maže paštetu od gušči je džigerice i paštetu od dimljenog lososa na bruskete. U 6 i 5tar dolazi iz svog svetilišta, s odobravanjem pregleda hranu i sta je pred vrata predsoblja. Tobza njega, s leve strane, omogućava jući tako ministru da se ruku je desnom rukom. – Biće tačan. Uvek je takav – obećava Kvin. – A i ona, lutkica. Takva je kakva je, ali deli nje

vove.I uistinu, kad Big Ben otkuca, ču ju se koraci u hodniku, dva para, jedan težak i spor, drugi

miran. Muškarac hoda ispred žene. Kad je sat otkucao poslednji put, začulo se i kucanje na vredsoblja. Tobi kreće, ali već je kasno. Vrata se otvara ju i ulazi Džej Krispin.



Prepoznavanje je trenutno i neopozivo, i tako očekivano da delu je opušta juće. Džej Krispinm i bradom, a i bilo je krajnje vreme. Džej Krispin, ko ji je izazvao neizreciv skandal u Minu odbrane i ko ji nikad više neće kročiti u hodnike Vajthola i Vestminstera; ko ji je dočekao Kv

edvor ju hotela u Briselu, ko ji je sedeo na suvozačkom sedištu sitroena ko ji ih je odvezao u Pradi, ko ji je doručkovao s njim u hotelskoj sobi i držao govor s govornice u Pragu; ne njegovć on lično. Muškarac pravilnih crta lica i kratke kose, prilično zgodan, potpuno površan; ukškarac koga je lako prozreti; zašto onda, za ime sveta, Kvin ne može da ga prozre?Uz Krispinovu levu ruku, držeći se za njega draguljima ukrašenom šakom, korača sitna ž

jini od ružičastog šifona, s odgovara jućim šeširom i cipelama s visokim potpeticama i di jam kopčama.Godine? To zavisi od toga o kom delu dame govorimo, gospodine.Kvin je s poštovanjem prihvatio njenu ruku i nespretno se naklonivši, sagnuo veliku boksvu. Ali Kvin i Krispin su stari drugari: vidi samo to opušteno rukovanje, muško tapšanje po r

ma u predstavi ko ju izvode Džej i Fergus.Sad je došao red da primete Tobi ja. Kvin velikodušno preuzima tu obavezu: – Mejsi, dozvoti predstavim svog dragocenog ličnog sekretara, Tobi ja Bela. Tobi, ukažite poštovanje go

enser Hardi iz Hjustona u Teksasu, poznati ju svetskoj eliti kao jedinstvena gospođica Mejsi.

Dodir na Tobi jevom dlanu je kao izmaglica. Dubok južnjački glas ko ji mrmlja: – Zdravi mspodine Bel! – pra ćen zavodničkim povikom: – Hej, slušaj, Ferguse, ja sam jedina le potica ovizaziva nalete ulizičkog smeha ko jem se Tobi predusretljivo pridružu je. – Tobi, upoznajte mog starog pri jatelja Dže ja Krispina. Starog pri jatelja od… otkad, dođa

ej? – Drago mi je što sam vas upoznao, Tobi – Krispin govori otmenim engleskim najbolje vrs

čno hvata jući Tobi jevu šaku, i ne pušta jući je gleda ga upornim pogledom kao da kaže: mi smko ji vlada ju svetom. – Meni je drago što sam vas upo znao – izostavlja gospodine.

– A šta mi to tač no radimo? – Krispin će, još uvek stežući njegovu ruku. – On je moj lični sekretar, Džej! Rekao sam ti. Povezan sa mnom dušom i telom, i marljiv d

e. Je li tako, Tob? – Tek odnedavno radimo ovaj posao, zar ne, Tob? – konačno mu pušta ruku, ali zadržava onsu oni dva stara znanca. – Tri meseca – ministrov glas uzbuđeno treperi. – Počeli smo istovremeno. Je li tako, Tob? – A gde ste rani je radili, ako smem da pitam? – Krispin će, umiljat kao mačka i jednako pouz – Berlin. Madrid. Kairo – odgovara Tobi, s naglašenom ležernošću, potpuno svestan da bi trse poka že i od lučan da to ne uradi. – Kud god da su me poslali, u stvari – suviše si jebeno bli zi iz mog va zdušnog prostora. – Tob je napustio Egipat upravo kad su se na obzor ju ukazale Mubarakove male lokalne nene, Tob? – Tako izgleda. – Jeste li ga često viđali? – Krispin se srdačno raspitu je, iz pogleda mu izbi ja iskreno saoseća – Nekoliko puta. Iz daljine – uglavnom sam imao posla s njegovim mučiteljima. – Šta mislite, kakvi su mu izgledi? Presto mu se drma, koliko sam čuo. Vojska je razbi jena, M

nska braća lu pa ju na vrata: nisam siguran da bih voleo da budem na mestu sirotog Hosni ja.

Tobi još uvek traži prigodan blag odgovor, kad mu iznenada gospođica Mejsi pritekne u poGospodine Bel. Pukovnik Hosni Mubarak je moj pri jatelj. On je i pri jatelj Amerike, i bog ga j



o na Zemlju da sklo pi mir sa Jevre jima, bo ri se protiv komunizma i islamskih terorista. Svi kovara ju pad Hosni ja Mubaraka u ovim teškim vremenima prave su Jude, liberali i izda jice, gosBel. – A šta je s Berlinom? – nabacu je Krispin, kao da se ovaj ispad ni je dogodio. – Tobi je bio u Bdraga. Bio je raspoređen tamo. Tamo gde smo bili pre nekoliko dana. Sećaš li se? – pono

raća Tobi ju – Kad je to tačno bilo?Drvenim glasom, Tobi recitu je datume kad je bio u Berlinu. – Kakva je to vrsta posla bila, ili vam ni je dozvoljeno da o tome pričate? – nagoveštaj.

– Devojka za sve, u stvari. Šta god da je trebalo – odgovara Tobi, potpuno ležerno. – Ali vi ste ispravni – niste jedan od njih? – upuću je Tobi ju zaverenički osmeh. – Mora da če ne biste bili ovde; bili biste na drugoj obali reke – iskusan pogled prema jedinstvenoj gosp

ejsi iz Hjustona u Teksasu. – Političko odeljenje, u stvari. Opšta zaduženja – odgovara Tobi istim drvenim glasom. – Pa nek sam proklet! – Okreće se oduševljeno prema gospođici Mejsi: – Draga, karte su na

adi Tobi je bio jedan od pametnih dečaka Džajlsa Oukli ja, tokom priprema za Iračku slobodu. Dečaka? Jebi se. – Po zna jem li go spodina Oukli ja? – raspitu je se gospođica Mejsi, približava jući se da bolj

da Tobi ja. – Ne, draga, ali čula si za njega. Oukli je bio onaj hrabar momak ko ji je poveo pobunu u

rstvu spoljnih poslova. Uputio za jedničku petici ju našem ministru spoljnih poslova, moleći napada Sadama. Jeste li mu vi to napisali, Tobi, ili su Oukli i njegovi pajtaši to sami sklepali? – Zasigurno nisam napisao ništa slično, i nikad nisam čuo za takvo pismo, ako je ikad i post

ta ozbiljno sumnjam – zapanjeni Tobi izgovara potpunu istinu, dok se pred njim, ko zna ko jazu je zagonetka zvana Džajls Oukli. – Pa, blago vama, ako je tako – kaže Krispin nehajno i, okrećući se prema Kvinu, ostavlja T

razmišlja na miru o istim pravim leđima ko ja je ugledao kroz mlečno staklo u ministrovom a

nu u Briselu, i ponovo kroz prozor zamka u Pragu.

*

rno uz pomoć gugla tra ži gospođu Spenser Hardi iz Hjustona u Teksasu, udovicu i jedinu naslpokojnog Spensera K. Hardi ja III, osnivača Kompani je Spenser Hardi, multinacionalne korposa sedištem u Teksasu, ko ja trgu je svim i svačim. Pod svo jim omiljenim nadimkom, gospejsi je izabrana za re publikansku dobrotvorku godine; predsednica je udruženja Američka legista; počasna predsednica udruženja neprofitnih organizaci ja ko je podržava ju pravo na život

dične vrednosti; predsednica Američkog instituta za islamsku svest . I nešto što je izgledalo kaodavno dodato: predsednica i direktorka potpuno nepoznate organizaci je Etička rešenja.

Vidi, vidi, mislio je: vatrena vernica i fanatična moralistkinja. Nema šanse. Ni u snu.

*

nima i noćima, Tobi je premišljao šta mu valja činiti. Da otrči do Da jane i sve joj kaže? – Nisslušao, Da jana. Znam šta se dogodilo u Ministarstvu odbrane i sad se to ponovo događa. – Ase dogodilo u Ministarstvu odbrane njega se ne tiče, kao što ga je Da jana odlučno obavest

nistarstvo spoljnih poslova ima mnogo paklenih jama za nezadovoljnike i tužibabe.U međuvremenu, zle slutnje se umnožava ju iz dana u dan. Da li je to Krispinovo delo, može



pretpostavlja, ali kako inače ob jasniti primetno ministrovo hlađenje prema njemu? Dok ugovu privatnu kancelari ju ili izlazi iz nje, Kvin ga jedva i gleda. Više ga ne zove Tob, već Tobpromena ko ju bi rani je pozdravio. Sad ne. Ne otkako je propustio da se pokaže i da bude pozvesni veoma tajni brod. Dolazni telefonski pozivi glavešina iz Vajthola, ko ji su dosad rutinsk

eko ličnog sekretara, sad su prebačeni na ministrov sto, posredstvom jedne od nekoliko novihnskih lini ja. Pored naglašeno obeleženih kuti ja iz Dauning strita, ko je sme da otvara samo Kvi zapečaćeni crni paketi iz američke ambasade. Jednog jutra, superčvrst sef ta janstveno se po jau privatnoj kancelari ji. Samo ministar zna kombinaci ju.

A prošlog vikenda, kad je Kvin trebalo službenim kolima o da ode u vikendicu, ni je tražio oa da mu spaku je važne dokumente u aktovku. Uradiće to sam, hvala, Tobi, i iza zaključanih vz sumnje, kad Kvin stigne tamo, zagr liće svo ju kanadsku suprugu alkoholičarku, za ko ju su p

stručnjaci za odnose s javnošću zaključili da je nepodesna za javno pokazivanje, pomazićea i ćerku, i još jednom se zaključati i pročitati dokumente.

I zato izgleda kao čin bož jeg proviđenja kad Džajls Oukli, sad otkriven kao tajni autor penistru spoljnih poslova protiv ludačkog napada na Irak, pozove Tobi ja na njegov blekberi,

oži mu da odu na večeru: – Zamak Oukli jevih, 7 i 45. Obuci se kako želiš i ostani posle na kalMože?

Može, Džajlse. Prista jem, makar to značilo da ću propustiti još jednu pozorišnu predstavu.

*

nzionisane britanske diplomate, vraćene u otadžbinu, ima ju običaj da pretvore svo je kuće u kanih. Tako je i s Džajlsom i Hermionom. Zamak Oukli, kako je Džajls odlučio da ga nazove, vvila iz dvadesetih godina, na obodima Hajgejta, ali mogla bi da bude i njihova rezidenci ja u du. Spolja, ista velika kapi ja i savršen šljunčani prilaz, bez korova; unutra, isti izgrebani namtilu čipendejl, tepisi od zida do zida i dostava portugalske hrane.

Ostali gosti na večeri su savetnik iz nemačke ambasade i njegova žena, švedski ambasara jini i neka francuska pi janistkinja po imenu Fifi i njen ljubavnik Žak. Fifi, ko ja je opsednu

kama, drži banku. Alpake su najuviđavni je životinje na planeti. Čak se i razmnožava ju veomivo. Savetu je Hermioni da nabavi par. Hermiona kaže da bi onda samo bila ljubomorna na njihPosle večere, Hermiona naređu je Tobi ju da pođe s njom u kuhinju, navodno da bi joj pom

o kafe. Ekscentrična, vižljasta Irkinja ko ja govori prigušeno, značajnim glasom, dok joj smeđa ju u ritmu reči. – Ona Izabel ko ju jebeš – zariva mu prst između dugmadi na košulji i golica malje na grudim

m lakiranog nokta.

– Šta s njom? – Da li je udata kao ona holandska drolja s ko jom si bio u Berlinu? – Izabel i njen muž su se odavno rastali. – Je li plavuša, kao i ona druga? – Slučajno jeste, plavuša je. – Ja sam plavuša. Je li ti majka bila plavuša? – Zaboga, Hermiona. – Jasno ti je da izlaziš isključivo s udatim ženama, jer možeš da ih vratiš kad završiš s njim

?

Ništa mu ni je jasno. Da li mu ona to govori da može i nju da pozajmi pa da je vrati Džajlsu



vrši s njom? Bože sačuvaj.Ili ga je ona to – misao ko ja mu je pala na pamet dok je pi juckao kafu u bašti kafea u Sohou

šljao o prolaznicima – samo omekšavala za roštilj na ko ji će ga baciti njen muž?

*

esi li lepo proćaskao s Hermionom? – pri jateljski pita Džajls iz svo je fotelje, sipa jući Tobi jličnu količinu veoma starog kalvadosa.

Svi gosti su otišli. Hermiona je otišla na spavanje. Za trenutak se vraća ju u Berlin, gde seravo sprema da iznese svo je nezrelo mišljenje, a Oukli se sprema da ga prekori. – Sjajno, kao i uvek, hvala, Džajlse. – Da li te je pozvala u Morn ovog leta?Morn, njen zamak u Irskoj, gde navodno vodi svo je ljubavnike. – Ne bih rekao, kad bolje razmislim. – Odmah prihvati, moj ti je savet. Prelep pogled, pristojna kuća, lepo more. Lov, ako to vol

ne volim. – Zvuči sjajno.

– Kako ljubavni život? – neizbežno pitanje, kad god se sretnu. – Dobro, hvala na pitanju. – Još uvek Izabel? – Baš tako.Oukli voli da menja teme bez upozorenja i očeku je da Tobi to prihvati. Zasad mu uspeva. – Onda, dragi moj, gde li je sad tvoj ljubazni novi šef? Svuda ga tražimo. Pokušali smo da g

vemo na razgovor, pre neki dan. Ta svinja nas je otkačila.Ti mi, pretpostavlja Tobi, predstavlja ju Združenu obaveštajnu komisi ju, či ji je Oukli neka

zvaničnog člana. No Tobi ne pita kako je to moguće. Da li čovek ko ji napiše buntovničko p

nistru spoljnih poslova, moleći ga da ne napada Sadama, tako stiče mesto u najtajni jim odbode? Ili ga tretira ju, kako neke druge glasine govore, kao ovlašćenog disidenta, čas oprezno

avanog, čas zabranjivanog? Tobi je prestao da se čudi nelogičnostima u Oukli jevom životu, mo što je prestao da se čudi i sopstvenim nelogičnostima. – Čuo sam da je moj ministar morao hitno u Vašington – odgovara oprezno.Oprezno jer, šta god etika Ministarstva spoljnih poslova nalagala, on je još uvek, na neki n

ni ministrov sekretar. – Ali tebe ni je poveo sa sobom? – Ne, Džajlse. Ni je ovog puta.

– Vodao te je po Evropi sa sobom. Zašto ne i u Vašington? – To je bilo tad. Pre nego što je počeo da organizu je svo je vreme bez mene. Otišao je sam

gton. – Znaš da je oti šao sam? – Ne, ali pretpostavljam. – Zašto pretpostavljaš? Otišao je bez tebe. To je sve što znaš. U centar Vašingtona ili u predgr Predgrađe zna či Lengli u Virdžini ji, sedište CIA. Tobi je ponovo morao da prizna kako ne zn – Da li se počastio letom prve klase Britiš ervej za, u duhu škotske štedljivosti? Ili se zlopati u

onomskoj, sirotan?

Popušta jući i protiv svo je volje, Tobi je duboko uzdahnuo: – Pretpostavljam da je odleteo p



a, i priseća se Horstovog ispitivanja terena u bašti kafea Ajnštajn, sve dok ga Oukli ne prekli ti ime Bredli Hester zvuči poznato? – Rekao bih da zvuči! – Čemu podrugljivost? – On je kućni ljubimac privatne kancelari je. Žene ga obožava ju. Muzičar Bred, tako ga zovu. – Govorimo o istom Bredli ju Hesteru, rekao bih: pomoćniku atašea za kulturu u američkoj a

di? – Baš tako. Bred i Kvin su zaljubljenici u muziku. Ima ju za jednički pro jekat – transatlantsku

nu univerzitetskih orkestara. Idu za jedno na koncerte. – Tako piše u Kvinovom dnevniku? – Kad sam ga poslednji put video. Pisalo je – Tobi odgovara, smešeći se kad se priseti bucm

žičastog lica Breda Hestera, s prepoznatljivom otrcanom kuti jom za instrumente, kako ženskglaskom s Istočne obale razgovara sa ženama dok čeka da bude primljen.

Ali Oukli ja ni je raznežila ta bezazlena slika: – A svrha tih čestih poseta privatnoj kancelargovori o muzičkoj razmeni, kažeš ti. – To je redovan sastanak, jedina nedeljna obaveza ko ju Kvin nikad ne propušta. – Da li imaš uvid u zapisnike s njihovih razgovora?

– Zaboga, ne. Bred se brine o tome. Ima svo je ljude. Što se Kvina tiče, njihov pro jekat je nezn, ne bavi se njime u radno vreme. Njemu u prilog ide to što je veoma odlučan kad je to u pitavršava Tobi, usporava jući kad uhvati Oukli jev leden pogled.

– A ti prihvataš tu besmislicu? – Da jem sve od sebe. U nedostatku nečeg drugog – kaže Tobi i nagrađu je sebe opreznim g

m kalvadosa, dok Oukli razgleda levu nadlanicu, okrećući burmu, proverava jući da ni je tesna. – Hoćeš da kažeš da ti ništa ni je sumnjivo kad gospodin Bredli Hester, pomoćnik atašea za kdođe sa svo jom kuti jom za instrumente ili šta već nosi sa sobom? Ili odbi jaš da posumnjaš? – Sumnjam sve vreme – odgovara nadureno Tobi. – Ali kakva korist od toga?

Oukli zanemaru je ovo. – Pa, Tobi, ne želim da te zavaravam. Gospodin ataše za kulturu Hestbaš tako bezazlen klovn kakvim ga ti smatraš. On je ozloglašen prodavac obaveštajnih podajnje desničarske ori jentaci je, rehabilitovan, ne svo jom željom, i prebačen u predstavništvo Cndonu, po naređenju grupe bogatih američkih konzervativnih evanđelista, ubeđenih da CIA

mpatizeri islamista i liberalni pederi, gledište ko je prihvata i tvoj novi ljubazni šef. Prividno slen u američkoj vladi, ali u praksi radi za polulegalnu kompani ju vojnih preduzimača, ko ja spod imenom Etička rešenja, iz Teksasa ili nekog drugog mesta. Jedini vlasnik i izvršni direkmpani je je Mejsi Spenser Hardi. Ona je, kako se ispostavlja, prenela svo ja ovlašćenja na izvee ja Krispina, s ko jim tera kera. Džej Krispin je, pored toga što je sposoban žigolo, blizak prg uvaženog ministra, a ovaj je izgleda namerio da prevaziđe militaristički zanos ko ji je bioje njegovog bivšeg velikog vođe, brata Blera, mada ne, kako izgleda, i njegovog nesrećnodnika. Ako Etička rešenja ikad bu du u prilici da potpomognu bedne napore naših nacionalnihštajnih agenci ja organizu jući privatno finansirane tajne operaci je, tvoj pri jatelj muzičar će bižen za logističku podršku.

I dok je Tobi razmišljao o tome, Oukli je, kao i obično, promenio temu: – Negde u svemusto ji neki Eliot – raz mišlja on. – Da li ti je to ime poznato? Eliot? Neko ga je neoprezno pomed tobom? Prisluškivao si kroz ključaonicu?

– Ne prislušku jem kroz ključaonice. – Naravno da prislušku ješ. Albansko-grčki prebeg, nekad je sebe nazivao Eglesi jas, bivši pr



k južnoafričkih speci jalnih snaga, ubio je nekog tipa u nekom baru u Johanesburgu i došao u iz zdravstvenih razloga? Taj Eli ot? Jesi li siguran? – Jesam. – Stormont-Tejlor? – ne odu sta je Oukli, istim sanjivim tonom. – Naravno! – s olakšanjem uzvikne Tobi. – Svi pozna ju Stormont-Tejlora. I ti ga pozna ješ. đunarodni advokat – bezuspešno opisu jući zaprepašću juće zgodnog Ro ja Stormonta-Tejlora

činog savetnika i televizijskog idola, s bujnom sedom grivom i pretesnim farmericama, kooteklih meseci triput – ili će biti četiri puta? – kao i Bredli ja Hestera, Kvin srdačno dočekao

go što ga je uveo iza vrata od mahagoni ja. – A kakav to, prema tvom mišljenju, Stormont-Tejlor ima posao s tvo jim ljubaznim novi

m? – Kvin ne veru je vladinim advokatima, pa je tražio nezavisno mišljenje od Stormont-Tejlora – A o kakvom se to konkretnom pitanju, ako slučajno znaš, Kvin konsultu je s odvažnim i nao

ormont-Tejlorom, ko ji je, gle čuda, blizak pri jatelj Dže ja Krispina?Napeta tišina, dok se Tobi pita či je se ponašanje ovde preispitu je – njegovo ili Kvinovo. – Kako, jebote, ja to da znam? – ljutito pita, na šta Oukli saosećajno odgovara: – Da, kako?Ponovo tišina.

– Pa, Džajlse – konačno kaže Tobi, ko ji uvek prvi prekida tišinu u ovakvim situaci jama. – Pa, šta, drago momče? – Ko je, do đavola – ili šta je, do đavola – Džej Krispin u celoj ovoj priči?Oukli uzdiše i sleže ramenima. Mrzovoljno pruža nedorečen odgovor: – Ko je bilo ko od n

a, ne očeku jući odgovor, pa nadureno stane da izlaže: – Treći sin otmene angloameričke porojbolje škole. Sendherst iz dru gog pokuša ja. Deset godina lošeg vojnikovanja. Penzi ja u četrdekli su nam svo jevoljno, ali sumnjam u to. Malo berza. Izbačen. Malo špi junaža. Izbačen. Šunjašu nabu jalu industri ju protivterorizma. Ispravno primeću je da su privatni pružaoci odbramuga u usponu. Nanjušio je novac. Kreće u to. Zdravo, Etička rešenja i go spođice Mejsi. K

rmira lju de – nastavlja sa ogorčenom zbunjenošću. – Sve vrste lju di, stalno. Samo bog zna kakuspeva. Istini za volju, mnogo radi u krevetu. Verovatno u oba pravca – ali to je njegova stvarevet ni je sve, je li tako?

– Ne, ni je – saglasan je Tobi, s nelagodom pomislivši na Izabel. – I kaži mi – nastavlja Oukli, još jednom nena javljeno promenivši temu – šta te je spopalo da

diš dragocene sate kraljičinog vremena pretura jući po arhivi Pravnog odeljenja i vadeći doso opskurnim mestima kao što su Grenada ili Di jego Garsi ja. – Ministrova naređenja – odgovara Tobi, ko ji se trudi da ga više ništa ne iznenadi, ni Ouk

eznanje ni njegova sklonost da vadi karte sa dna špila. – Naređenja ko ja ti je lično dao? – Da. Kazao je da treba da mu spremim izveštaj o njihovom teritori jalnom integritetu. Bez z

avnog odeljenja ili posebnih savetnika. U stvari, bez iči jeg znanja – doda je kad je razmislio o Zavedi kao najstrožu tajnu, donesi mi do ponedeljka u deset ujutro, bez greške.

– A ti si pripremio takav dokument? – Po cenu izgubljenog vikenda, da. – A gde je? – Odbi jen.

– Što znači? – Moj izveštaj je otišao na usva janje, ni je usvo jen, odbi jen je. Prema Kvinovim rečima.



– Da li bi ti smetalo da me počastiš kratkim pregledom njegovog sadrža ja? – Bio je to samo sažetak. Osnovne stvari. To je mogao da uradi i neki student. – Ispričaj mi, onda, te osnovne stvari. Zaboravio sam ih. – Hiljadu devetsto osamdeset treće, posle ubistva marksističkog premi jera Grenade, Ameri

iznenada izvršili invazi ju na to ostrvo. Nazvali su to Operaci ja ne zadr živ gnev. Uglavnom smi besni. – Kako to? – Bilo je to naše parče zemlje. Bivša britanska koloni ja, sad članica Komonvelta.

– A Amerikanci su ga okupirali. Sram ih bilo. Nastavi. – Američki špi juni – iz tvog voljenog predgrađa – maštarili su o tome kako će Kastro upot

rodrom u Grenadi kao lansirnu rampu. To je bilo sranje. Britanci su pomogli izgradnju tog oma i nisu baš bili zadovoljni kad im je rečeno da je to pretnja za Ameriku.

– A naš odgovor, ukratko? – Rekli smo Amerikancima, molim vas, budite tako dobri da nikad više ne uradite ništa slič

šoj teritori ji bez prethodne dozvole, ili ćemo se još više naljutiti. – A oni su odgovorili? – Da se jebemo.

– A jesmo li? – Američki odgovor je bio dobro promišljen – pribegava sarkastičnom diplomatskom to

š uticaj u zemljama Komonvelta bio je tako mali da je Stejt department smatrao da nam čini uga uopšte pominje. To rade samo kad im odgovara, a u sluča ju Grenade im ni je odgovaralo. – I opet su nam rekli da se jebemo? – Ne baš. Malo su se povukli i sklepan je neki sporazum. – S kakvim učinkom? Nastavi. – Ubuduće, ako Amerikanci namerava ju da učine nešto dramatično na našem terenu – recimedu speci jalnu operaci ju pod plaštom pomaganja potlačenom stanovništvu i slično – mora ju

o da nas zamole, dobi ju našu pismenu dozvolu, pozovu nas da učestvu jemo u akci ji i posle dele robu s nama. – Pod robom misliš na obaveštajne podatke? – Da, Džajlse. Baš to mislim. To je drugo ime za obaveštajne podatke. – A Di jego Garsi ja? – Di jego Garsi ja je bio predložak. – Za šta? – Zaboga, Džajlse! – Nisam opremljen prethodnim znanjem. Molim te, mi reci šta si tačno kazao svom ljuba

vom šefu. – Otkako smo im poslušno raselili Di jega Garsi ju tokom šezdesetih godina, Amerikanci

šu dozvolu da ga koriste kao ispomoć za svo je tajne operaci je, ali samo pod našim uslovima. – Tajne za Britance, u ovom sluča ju, rekao bih. – Da, Džajlse. Vidim da ti ništa ne promiče. Di jego Garsi ja osta je br itanska teritori ja, tako d

da bude tajno za Britance. To i sam znaš, re kao bih? – Ne nužno.Džajlsov princip je da, prilikom pregovaranja, nikad ne pokazu je nimalo zadovoljstva. Tobi

smatrao kako to radi u Berlinu. Sad ga gleda kako to radi njemu. – Da li je Kvin razgovarao s tobom o po jedinostima tog izvešta ja?



– Ni je ih bilo. – Hajde. To bi bilo učtivo. Šta je s pr imenom granadskog iskustva na značajni je br itanske ter

Tobi odmahu je glavom. – Dakle, ni je razgovarao s tobom, makar u najopšti jim crtama, o dobrim i lošim stranama

ke invazi je na teritori ju britanske krune? Na osnovu onog što si mu iskopao? – Ni pomena.Dramska pauza, u Oukli jevoj reži ji.

– Da li taj izveštaj ima neko naravoučeni je? – Ima kakav-takav zaključak, ako to pitaš. – A on glasi? – Bilo kakva jednostrana akci ja Amerikanaca na britanskoj teritori ji mora da se zaklanja iz

skog smokvinog lista, inače neće biti moguća. – Hvala ti, Tobi. I šta, ili ko, po tvom mišljenju, sto ji iza ove istrage? – Iskreno, Džajlse, nemam pojma.Oukli podiže pogled prema nebesima, onda ga spušta i uzdiše: – Tobi. Drago momče. Zauze

tar ne na laže nadarenom mladom ličnom sekretaru da prekopava prašnjave arhive u potrazi z

danom, a da prethodno ne iznese svoj ratni plan pomenutom podređenom. – Ovaj to i te kako radi, dođavola!I evo Džajlsa Oukli ja, savršenog pokeraša. Skače na noge, dosipa Tobi ju kalvados, seda i

u je kako je zadovoljan. – I reci mi – poverljivo će, sad kad su ponovo opušteni – šta bi, za ime sveta, čovek trebalo d

sli o čudnovatoj želji tvog ljubaznog novog šefa ko ju je izneo veoma zauzetom Odeljenju zae resurse?

I kad se Tobi ponovo pobuni – ali ovog puta mlitavo jer, uostalom, tako su opušteni – kako ma o čemu to Oukli govori, nagrađen je zadovoljnim kikotanjem.

– Traži nekog niskoletača, Tobi! Hajde! Traži nekog niskoletača. Mora da znaš za to! Po la osobnog osoblja pada na nos od posla, tražeći mu pravu osobu. Zovu naokolo, traže preporuk

Nekog niskoletača?U jednom trenu, Tobi jev um se bori s aveti neustrašivog pilota ko ji leti ispod radara u jedno

sta jućih britanskih protektorata. A mora da je nešto od toga rekao naglas, jer se Džajls gotove jao i zakleo se kako je to najsmešni ja stvar ko ju je čuo u poslednje vreme. – Niskoletač za ra zliku od visokoletača, drago momče! Pouzdanog neambicioznog čoveka

va naše drage službe! Potrebne kvalifikaci je: prikladno neuspešna kari jera, protraćena prilipredovanje. Prava tegleća raga iz Ministarstva spoljnih poslova, bez kerefeka, neposrednonzi jom. Ti kroz dvadeset osam godina ili tako nešto – završava, zadirku jući ga.

Dakle, to je to, misli Tobi, usrdno se trudeći da prihvati Džajlsovu malu šalu. Govori mi, na zrivi ji način, da se Fergus Kvin, ne zadovoljava samo time što me drži u neznanju već aktivno ju zamenu: i to ne bilo kakvu zamenu, već nekog neambicioznog, ko ji će biti toliko uplaš

o ju penzi ju da će se povi jati kako god mu naredi njegov ljubazni novi šef.

*

ih dvo jica sto je jedan pored drugog na vratima, čeka ju Tobi jev taksi, na mesečini. Tobi nika

deo iskreni je Oukli jevo lice – niti ranjivi je. Razigranost u njegovom glasu, male ukrasne not



le su; zamenilo ih je dramatično upozorenje: – Šta god da smera ju, Tobi, ti ne tre ba da im sužiš. Ako nešto ču ješ, zabeleži, pošalji mi SMS na broj ko ji već imaš. To je za ni jansu bezbego imejl. Reci da te je ostavila devojka i da moraš da mi se isplačeš na ramenu, ili neku takvust. – I kao da ni je to dovoljno naglasio: – Nemoj ni po ko ju cenu da postaneš deo toga, Tobi. Nj ni na šta, ništa ne potpisuj. Nemoj ni na ko ji način da postaneš saučesnik u tome. – Saučesnik u čemu, Džajlse, sto mu muka? – Kad bih znao, ti bi bio poslednja osoba ko joj bih rekao. Krispin te je osmotrio i, srećom

u se svidelo ono što je video. Ponavljam: smatraj se srećnim što nisi prošao taj test. Da je bilo

či je, samo bog zna kako bi se sve završilo.Taksi stiže. Začudo, Oukli mu pruža ruku. Tobi je prihvata i otkriva da je mokra od zno ja. Pu

lazi u taksi. Oukli kuca na prozor. Tobi ga otvara. – Sve je plaćeno unapred – brblja Oukli. – Samo mu daj napojnicu od jedne funte. Kako god

plaćaj dvaput, drago momče.

*

Tra žim samo malo, gospodaru Tobi, vaše ljuba znosti!

Čitava nedelja je, nekako, prošla. Izabelino nezadovoljstvo zbog Tobi jevog zanemarivanja pje u ogorčen bes. Njegova izvinjenja – kukavna i smušena – samo su je dodatno raspalila. Sm se i dalje ni je moglo, čas se ulagivao Tobi ju bez pravog razloga, čas ga je ignorisao, a onstao, bez ob jašnjenja, po čitav dan i ostavio ga da sam sređu je stvari.

A u četvrtak, tokom ručka, stigao je prigušen Mati jev poziv: – Ona parti ja skvoša ko ju nikao odigrali. – Šta je s njom? – Ni je se dogodila. – Mislim da smo se već saglasili u vezi s tim.

– Samo proveravam – reče Mati i prekide vezu.Deset je ujutro, još jedan petak i poznat poziv ko jeg se Tobi pribo javao, začuo se preko interHoće li ga branilac radničke klase poslati u Fortnam po još ma lo šampanjca? Ili se sprema d

že da se, iako ceni Tobi jeve sposobnosti, sprema da ga zameni nekim ko nisko leti i nu di mu sn vikend, kako bi se oporavio od zaprepašćenja?

Velika vrata od mahagoni ja su odškrinuta, kao i rani je. Ulazi, zatvara ih i – očeku jući Kvređenje – zaključava. Kvin je za stolom, izgleda kao prirodna nepogoda. Obraća mu se zvannom, onim ko ji koristi kad gostu je na televizi ji. Potpuno je zaboravio na glazgovski naglasžalost, moraću da poremetim vaše planove za kratak odmor s boljom polovinom, Tobi – iz ja

uspeva jući da nagovesti kako je Tobi sam za to kriv. – Hoće li vam to stvoriti nevolje? – Nikakve, ministre – odgovara Tobi, u mislima se oprašta jući od kratkog odmora u Dabl

rovatno i od same Izabel. – Pod velikim sam pritiskom da sutra održim ovde izuzetno strogo tajni sastanak. U ovoj pr. Sastanak od najvećeg državnog znača ja. – Želite da prisustvu jem, ministre? – Naprotiv. Nikako ne možete da mu pristustvu jete, hvala lepo. Nemate odobrenje; vaše pris

krajnje nepoželjno. Ne shvatajte to lično. Ipak, još jednom mi je potrebna vaša pomoć oko p. Ovog puta nema šampanjca, avaj. A ni gušči je džigerice.

– Shvatam.



– Sumnjam. Bilo kako bilo, za ovaj sastanak ko ji mi je nametnut, potrebno je preduzeti izuzbednosne mere. Želim da vi, kao moj lični sekretar, to obavite.

– Naravno. – Zvučite zbunjeno. Zašto? – Ne zbunjeno, ministre. Samo… ako je vaš sastanak tako ta jan, zašto uopšte mora da se održ

? Zašto ne van kancelari je? Ili u zaštićenoj prostori ji na spratu?Kvin naginje svo ju veliku glavu, njušeći neposlušnost, zatim se prisiljava da odgovori: – Za

moj veoma uporan posetilac – posetioci, mno žina, u stva ri – u prilici da diktira pravila, a mo j

ost kao ministra je da mu udovoljim. Jeste li sposobni za to, ili da potražim nekog drugog? – U potpunosti sam sposoban, ministre. – Vrlo dobro. Znate, pretpostavljam, za izvestan sporedan ulaz ko ji vodi u ovu zgradu, iz znjičke garde? Za dostavu razne robe? Zelena metalna vrata sa rešetkama?Tobi zna za ta vrata, a pošto ni je bio ono što zastupnik naroda naziva trgovcem, ni je bio u p

ih koristi. – Znate li za onaj hodnik u prizemlju ko ji vodi do njih? Upravo ispod mesta gde sto jimo?ata niže? – već gubeći strpljenje. – Kad ulazite na glavni ulaz, zaboga, s desne strane pred

olazite tuda svakog dana. Znate li?

Da, zna za taj hodnik. – Sutra ujutro, u subotu, mo ji gosti – mo ji posetioci, jasno? – kako god da naziva ju sebe – pzvuči nezadovoljno – stići će do sporednog ulaza, u dve ture. Odvo jeno. Jedni za drugima, skratkim razmakom. Pratite li me? – Pratim vas, ministre. – Drago mi je. Od 11.45 do 13.45, tačno – samo ta dva sa ta, jasno? – sporedni ulaz će biti be

ra. Ni jedan od pripadnika obezbeđenja neće biti na dužnosti tokom tih sto dvadeset minuta. So-kamere i bezbednosne naprave ko je pokriva ju taj sporedni ulaz, i put ko ji vodi od tog ulae prostori je, biće isključene. Deaktivirane. Ugašene. Samo ta dva sata. Lično sam to uredio. N

e ništa da radite tim povodom, zato i ne pokušavajte. Sad me dobro slušajte.Ministar podiže četvrtast mišićav dlan do Tobi jevog lica i demonstrativno steže mali prst pal

žiprstom druge ruke: – Kad stignete sutra u deset sati, idite pravo u Službu obezbeđenja i potsu mo je naredbe da se napusti i otključa sporedni ulaz i da se isključe svi si stemi za nadzor pshvaćene te da će se po njima postupiti.Prstenjak. Veoma debela burma, s krstom Svetog Endrua, ugraviranim u tamnoplavoj bo ji. – U 11.50, idite do spoljne strane sporednog ulaza, kroz zgradu Konjičke garde i uđite u z

oz pomenuta vrata, ko ja će biti otključana u skladu s mo jim naređenjima. Zatim produžite hm u prizemlju, proverava jući usput da hodnik i zadnje stepenište ko je vodi na sprat ničim nisečeni. Pratite li me?

Srednji prst: – Onda nastavite uobiča jenim ritmom i, ponaša jući se kao mo je zamorče, nasa sporedno stepenište do odmorišta – ne vrdajte i ne pravite pauze za pišanje, samo hodajte – Onda potvrdite obezbeđenju, preko interfona, da ste stigli neopaženo. Dogovorio sam se s nj

navljam, ne radite ništa osim onog što sam vam rekao da uradite. To je naređenje.Tobi otkriva da je dobio jedan od šefovih izbornih osmeha: – Dakle, Tobi. Recite mi da sam

ištio vikend, onako kako su ga oni uništili meni. – Nipošto, ministre.

– Ali? – Pa, jedno pitanje.



– Koliko god želiš. Samo napred.U stvari, imao je dva. – Ako smem da pitam, ministre, gde ćete vi biti? Vi lično. Dok ja – okleva – sprovodim s

overe.Izborni osmeh se širi. – Recimo da ću gledati svo ja jebena posla, može li tako? – Gledaćete svo ja posla otkako stignete, ministre? – Moj raspored će biti besprekoran, hvala na pitanju. Imate li još pitanja?

– Pa, samo sam se pitao, možda bez osnova: kako će vaši gosti izaći? Rekli ste da će sistemaktivan dva sata. Ako druga osoba stiže neposredno posle prve, a sistem se aktivira u 13 i 4m ostavlja jedva devedeset minuta za sastanak.

– Devedeset minuta će biti dovoljno. Ne brinite o tome – osmeh je sad blistav. – Jeste li potpuno sigurni u to? – navalju je Tobi, obuzet potrebom da produži razgovor. – Naravno da sam pro kleto siguran. Ne sekirajte se! Nekoliko rukovanja i idemo kući.

*

og dana, u vreme ručka, Tobi Bel se iskrade od svog stola, pohita niz Klajvove stepenice i založaj iza velikog platana na obodu parka Sent Džejms, spreman da napiše hitnu SMS poruku O

Otkako mu je Kvin izneo svo je čudnovate naloge, razmišljao je o mnogim verzi jama. Ali gse da obezbeđenje prati ličnu komunikaci ju ko ja se obavlja iz zgrade, a Tobi nema nameru

overava.Platan mu je stari pri jatelj. Raste na jednom uzvišenju, nedaleko od Berdkejdž voka i Spom

vama rata. Sto metara dalje, prozori Ministarstva spoljnih poslova mrko ga gleda ju, ali prisda, divljih pataka, turista i mama s bebama u kolicima lišava ih zlobe.

Oko i ruka su mu mirni kao kamen dok drži blekberi ispred sebe. Kao i njegov um. To je a zbunju je Tobi ja, pod jednako kao što zadivlju je njegove poslodavce, to što je imun na krizu možda surovo analizira njegove nedostatke: sinoć je to iscrpno obavila. Policijska i vatrola mogu da zavi ja ju ulicama, dim može da kulja iz obližnjih kuća, razbesneli narod da marširto događalo u Kairu. Ali kriza je, kad nastupi, Tobi jevo prirodno okruženje, a upravo je nastuReci da te je ostavila devojka i da moraš da mi se isplačeš na ramenu, ili neku takvu glupost.Urođena pristojnost mu nalaže da ne pominje uzalud Izabelino ime. Lui za mu pa da na pamet.

bio s nekom Luizom? Brza prozivka ga uverava kako ni je. Onda će pomenuti nju: Džajlse, je upravo ostavila. Očajnički mi je potreban savet. Mo žemo li hitno da razgovaramo? Bel

Pritisni slanje.Pritisne pa pogleda u čuvene prozore Ministarstva spoljnih poslova, sa prozirnim zavesama.

Oukli sad tamo, žvaće sendvič za stolom? Ili se zaključao u neku podzemnu prostori ju, sa Zdm obaveštajnom komisi jom? Ili u bezbednosti Trevelers kluba, sa ostalim sivim eminenciavi nove karte sveta tokom opuštenog ručka? Gde god da si, zaboga, pročitaj mo ju poruku štogovori mi, jer je moj ljubazni novi šef sišao s uma.

*

ošlo je sedam beskonačno dugih sati, a još uvek ni glasa od Oukli ja. Tobi sedi za stolom, u dnbi svog stana na prvom spratu, u Ajlingtonu, pretvara jući se da radi, dok Izabel zlokobno pet



hinji. Pored levog lakta nalazi mu se mobilni telefona, pored desnog fiksni, a ispred njega kumenta ko ji je Kvin poručio, o mogućnostima za privatno i državno partnerstvo u Zalivu. U prepravlja ga. U stvarnosti, mislima prati Oukli ja kroz sve moguće verzi je njegovog radnog

moli ga da se javi. Još dvaput je poslao poruku: jednom čim je izašao iz kancelari je, a drugi puzašao iz stanice metroa Ejndžel, pre nego što je stigao kući. Ni je mogao da shvati zašto je sopstan smatrao nesigurnim mestom za slanje tekstualnih poruka Oukli ju, ali tako je bilo. I sad sprema istim ograničenjima, kad zaključi da, koliko god mu je ta pomisao nepodnošljiva, mozove Oukli ja na kućni broj.

– Idem samo da kupim bocu vina – kaže Izabeli, kroz otvorena kuhinjska vrata, i stiže do hoe nego što ona stigne da odgovori kako u kredencu ima ju sasvim dobru bocu vina.

Na ulici, kiša pljušti, a on se ni je setio da uzme kišni mantil. Pedesetak metara dalje, zasvolaz vodi do napuštene livnice. Ulazi u zaklon i odatle zove kuću Oukli jevih.

– Ko je, to, dođavola?Hermiona, besna. Da je ni je probudio? U ovo do ba? – Tobi Bel, Hermiona. Stvarno mi je žao što te uznemiravam, ali iskrslo je nešto prilično

sam htela nakratko da popričam sa Džajlsom. – Pa, nažalost, ne mo žeš na kratko da popričaš sa Džajlsom, ni nakratko ni nadugačko, Tobi

, pretpostavljam, vrlo dobro znaš. – To je samo posao, Hermiona. Iskrslo je nešto hitno – ponovio je. – Dobro, samo ti igraj svo je male igre. Džajls je u Dohi, i ne pretvaraj se da nisi znao. Poslu cik zore na neku konferenci ju ko ja je navodno trebalo da bude otkazana. Dolaziš li da mene? – Oni? Ko ji oni? – Šta je s tobom? Otišao je, zar ne? – Koliko će ostati tamo? Jesu li mu rekli? – Dovoljno dugo da dobi ješ ono što želiš, to je sigurno. Više nemamo stalnu poslugu. Pretp

am da si i to znao, zar ne?Doha: tri sata unapred. Odlučno prekida vezu. Dođavola s njom. U Dohi večera ju kasno, ta

delegati i dosto janstvenici još uvek na večeri. Pogrbljen u prolazu, poziva dežurnog službennistarstvu spoljnih poslova i ču je izveštačen glas Gregori ja, neuspešnog pretendenta na njego

o. – Zdravo, Gregori. Moram da stupim u vezu s Džajlsom Oukli jem, prilično je hitno. Hitno j

o u Dohu na neku konferenci ju i iz nekog razloga ne odgovara na poruke. U pitanju je lična ožeš li da mu kažeš da sam ga tražio?

– Lična stvar? Nažalost, teško, stari moj.Ne nasedaj. Ostani miran. – Jel’ odseo u ambasadi? – To zavisi od njega. Možda voli velike skupe hotele kao ti i Fergus.Ulaže nadljudski napor da ne prasne. – Pa, budi ljubazan i daj mi broj rezidenci je, hoćeš li? Molim te, Gregori? – Mogu da ti dam broj ambasade. Oni će te prebaciti. Izvini, stari.Čekanje, dok Gregori traži broj, Tobi smatra namernim. Poziva ga i javlja mu se nepri jatanglas, ko ji mu govori, prvo na arapskom, pa na engleskom, da za podnošenje zahteva za vizu

no da dođe u britanski konzulat u radno vreme i bude spreman na dugo čekanje. Ako želi da sntakt s ambasadorom ili nekim članom njegovog osoblja, treba da ostavi poruku sad.



Ostavlja je: – Poruka za Džajlsa Oukli ja, ko ji je na konferenci ji u Dohi. – Pauza. – Džajlse, pm ti nekoliko poruka, ali izgleda da ih nisi dobio. Imam ozbiljne lične probleme, i potrebna ja pomoć, što pre. Molim te, pozovi me u bilo ko je doba dana ili noći, na ovaj broj, ili na kućVraća jući se u stan, prekasno shvata da je zaboravio da kupi bocu crnog vina po ko ju je kr

bel primeću je to, ali ništa ne govori.

*

ro je, nekako, svanulo. Izabel spava pokraj njega, ali on zna da će, ako napravi samo jedan nen pokret, njih dvo je voditi ljubav ili će se posvađati. Noćas su radili i jedno i drugo, ali to ni je o Tobi ja da drži blekberi pored kreveta i proverava poruke, s obrazloženjem da je na dežurstvNišta od toga ni je mu zaustavilo razmišljanja, a rešio je bio da će dati Oukli ju vremena do

utro, kad se obavezao da obavi onu smicalicu, po ministrovom nalogu. Ako Oukli do tada ne ori na poruku, doneće izvršnu odluku: tako drastičnu da se stresao na samu pomisao na to, a kušao to trezveno da sagleda.I šta je video u mislima, u fioci s desne strane svog stola u prostori jama ministarstva? Prekr

đi, zelenom patinom i, makar samo u njegovoj mašti, miš jim izmetom.

Ogroman starinski magnetofon iz doba Hladnog rata – aparat tako drevan i nezgrapan, takon u dobu mini jaturne tehnologi je da vređa savremenog čoveka: iz tih razloga je, ako ne iz drbi uporno zahtevao da ga uklone, jer bilo ko ji ministar ko ji ima potrebu da potajno snimi nekvor u svo joj kancelari ji, ima na raspolaganju veliki izbor veoma diskretnih naprava.Ali sve dosad – zahvalju jući proviđenju ili nečem drugom – njegove molbe su ostale neuslišA prekidač ko jim se pokreće to čudovište? Izvuci fioku iznad, opipaj desnom rukom, i eto gnepri jateljska izbočina, postavljena na smeđu bakelitnu poluloptu, gore – isključivanje, dole nje.

*am i pedeset. Ni glasa od Oukli ja.Tobi voli dobro da doručku je, ali tog subotnjeg jutra ni je gladan. Izabel je rođena glumio ni je ni takla svoj doručak, ponaša se pomirljivo i želi da mu pravi društvo i gleda ga dok

vano ja je. Umesto da uleti u još jednu raspravu, on kuva ja je i jede ga, zbog nje. Njeno raspomu je sumnjivo. Kad god bi, subotom, rekao kako mora da svrati u kancelari ju da nešto uradnstrativno je osta jala u krevetu. Tog jutra – mada bi, da je sve kako treba, uživali u za jedni

kendu, otkrivali čari Dablina – ona je ljubazna i puna razumevanja.

Dan je sunčan, i zato odluču je da krene rani je i pešači do posla. Izabel kaže da je šetnja uo što mu je potrebno. Prvi put ga prati do vrata, nežno ga ljubi, zatim ga gleda dok silazi niznice. Da li mu pokazu je da ga voli, ili čeka da vazduh bude čist?

*

vet i pedeset dva. Oukli se još ne javlja.Pošto je neprestano motrio svoj mobilni telefon dok je prebrzo hodao polupraznim london

cama, Tobi se približava Berdkejdž voku kroz Mal i, usklađu jući korak s turistima, prilazi ze

orednim vratima, s metalnim rešetkama.Pritiska kvaku. Zelena vrata popušta ju.



Okreće im leđa i s odglumljenom ležernošću gleda zgradu Konjičke garde, Londonsko okotihe japanske dece i uz poslednje, očajničko preklinjanje – veliko stablo platana, iz či je senke poslao Džajlsu prvu od poruka na ko je mu ovaj ni je odgovorio.Još jedan molećiv pogled na blekberi govori mu da su njegove molitve neuslišene. Isključu je

n i odlaže ga u mrak unutrašnjeg džepa.

*

što je izveo besmislene manevre ko je je zahtevao ministar, Tobi stiže u predvor je lične kanceotvrđu je zbunjenim čuvarima da je uspešno izmakao njihovoj pažnji. – Kao da ste od stakla, gospodine Bel. Video sam pravo kroz vas. Pri jatan vikend. – I vama, hvala.Nagnut nad stolom, ohrabren je naletom ogorčenja. Džajlse, ti si me naterao na ovo.Sto je lažno otmen: imitaci ja antikviteta, sa pločom obloženom kožom.Seda na stolicu i naginje se pa otvara veliku donju desnu fioku.Ako posto ji deo njega ko ji se još uvek moli da je Ministarstvo rada nekim čudom prihvatil

m noći, njegove zahteve, nek se više ne moli. Kao zarđala ratna mašineri ja na nekom zabor

m bojnom polju, starinski magnetofon leži tu gde je ležao i deceni jama rani je, čeka jući pozivkako da stigne; no danas je, evo, stigao. Umesto aktivaci je glasom, magnetofon ima tajmer som na mikrotalasnoj pećnici u njegovom stanu. Drevne špulne su gole. Ali dve ogromne trašnjavim celofanskim pakovanjima leže spremne na polici iznad.

Gore – isključivanje. Dole – snimanje.I sačekaj do sutra, kad ću doći po tebe, ako dotad ne budem u zatvoru.

*

utra konačno stiže, a Izabel je otišla. Bilo je to danas, ove neverovatno sunčane prolećne nekvena zvona su pozivala grešnike da dođu u Soho i poka ju se, a Tobi Bel, samac već tri satek je sedeo za svo jim stolom u bašti kafea pi jući treću – ili je to bila peta? – kafu tog jutra, hrada počini nepovratan čin izda je, ko ji je planirao i od ko jeg je strepeo celu noć: to jest, da se vnistrovu kancelari ju, uzme traku i izađe iz Ministarstva spoljnih poslova, pred očima obezbeđ

maniru najopaki jeg špi juna.Još ima izbora. Razmišljao je i o tome, tokom duge besane noći. Jer sve dok sedi za ovim

m stolom, može da tvrdi kako se ništa neprikladno ni je dogodilo. Ni jedan razuman pripadnik đenja ne bi ni pomislio da proveri drevni magnetofon, ko ji trune na dnu fioke. A u malo ver

m sluča ju da je traka otkrivena, pa, imao je spreman odgovor: tokom stresnih priprema za ultsastanak od nemerljivog nacionalnog znača ja, ministar Kvin se setio prikrivenog audio-sistožio Tobi ju da ga uključi. Kasni je, prezauzet državničkim poslovima, Kvin će poreći da je vo naređenje. Ali takva nedoslednost, za one ko ji ga pozna ju, ne bi bila nimalo neobična; a zi se seća ju nevolja Ričarda Niksona suviše prepoznatljiva.Tobi je pogledom potražio zgodnu konobaricu i ugledao je kroz vrata kafića, naslonjenu na

ko oči juka s konobarom.Ljupko mu se nasmešila i prišla mu, sad oči juka jući s njim.Ustao je, gleda jući kako srećan svet prolazi pokraj njega.

Skrećem levo prema Ministarstvu, idem u zatvor. Skrećem desno prema Ajlingtonu, idem kgosloveno prazan stan. Ali već je, u sunčano jutro, odlučno hodao prema Vajtholu.



– Vratili ste se, gospodine Bel? Baš vas maltretira ju – kaže stari ji čuvar, ko ji voli da ćaska.Ali oni mlađi samo zure u monitore.Vrata od mahagoni ja su zatvorena, ali ne veruj nikom: Kvin je možda došao rani je ili je, kol

bi ju poznato, ostao tu celu noć, šuru jući sa Dže jom Krispinom, Ro jem Stormont-Tejlorom i Mem Bredom.Pokucao je na vrata, uzviknuo: – Ministre? – i po novo pokucao. Nema odgovora.Prišao je svom stolu, otvorio donju fioku i užasnut, uočio upaljenu lampicu. Dragi bo že: ne

mogao da primeti!

Premotao je traku, izvadio je iz ležišta, isključio magnetofon i tajmer. S trakom ispod pazuhnazad, ne zaboravlja jući da veselo mahne stari jem čuvaru i neraspoloženo klimne glavom mvarima.

*

ošlo je samo nekoliko minuta, ali Tobi je već utonuo u miran san, i neko vreme je mirno sk je sve promicalo pokraj njega. Kad se probudio, shvatio je da se nalazi na Totenhem kort rda izloge prodavnica polovne elektronske robe i pokušava da odredi u ko joj od njih ima najm

leda da prodavac zapamti tridesetogodišnjaka u širokom crnom sakou i pantalonama od kei želi da, za keš, kupi polovan veliki magnetofon.A negde usput, mora da je zastao kod bankomata, kupio primerak Ob zervera, i torbu s britantavom, jer se traka nalazi u njoj, između stranica novina.I verovatno je već svratio u dve ili tri prodavnice pre nego što je završio kod Aziza, ko ji ima

u Hamburgu, a taj brat prevozi polovnu elektronsku robu u Lagos, u kontejnerima. Stari frižunari, radio-aparati i ogromni magnetofoni: momak mnogo voli te stvari, i tako je Aziz u skskupio svašta, čeka jući brata da dođe po njih.A Tobi je, zahvalju jući čudesnoj sreći i upornosti, postao vlasnik kopi je hladnoratovskog m

ona iz donje desne fioke svog stola, osim što je ova verzi ja bila otmeno bisernosiva i nalazilginalnoj kuti ji, što ju je, sa žaljenjem je ob jasnio Aziz, činilo kolekcionarskim primerkom i

nti skupljom, a bo jim se da će biti i dodatnih šesnaest funti za adapter, ako želite da ga koristiteDok je iznosio svoj plen na ulicu, Tobi ju se obratila neka starica ko ja je zaturila mesečnu ka

evoz. Otkrio je da nema sitninu, te ju je zaprepastio novčanicom od pet funti.Dok je ulazio u stan, naglo ga je zaustavio Izabelin miris. Vrata spavaće sobe bila su odškr

rvozno ih je gurnuo, a zatim je odgurnuo i vrata od kupatila.Sve je u redu. To je samo njen miris. Zaboga. Bolje biti oprezan.Pokušao je da uključi magnetofon na kuhinjskom stolu, ali kabl je bio prekratak. Doneo je p

iz dnevne sobe i priključio ga.Grokćući i cvileći, budistički točak života počeo je da se okreće.

*

aš li šta si ti, zar ne? Ti si prokleta mala šmizla.Bez naslova, bez špice. Bez umiru juće uvodne muzike. Samo ministrova neometana samo

ljna iz java, izrečena u ritmu njegovih cipela izrađenih po meri kod Loba, po ceni od hiljadustopalu, dok ide prema svo joj kancelari ji, verovatno prema svom stolu.

Ti si šmizla, jasno? Znaš li ti, uopšte, šta je to šmizla? Ne znaš. Pa, to je zato što si mnogo g ne?



S kim, dođavola, razgovara? Da li sam stigao prekasno? Jesam li pogrešno podesio tajmer?Ili se Kvin obraća svo joj ženki teri jera, Pipi, izbornom pomagalu ko je povremeno donosi ka

bavio žene?Ili je zastao ispred uramljenog ogledala, vrši novolaburističku proveru pred ogledalom i usp

vara monolog?Priprema ministarskog grla. Kvin ima naviku da se nakašljava pre sastanaka, a onda ispira u

rinom, pored otvorenih vrata toaleta. Očigledno je da je šmizlu – ko god da je ona ili on – izdsustvu, verovatno pred ogledalom.

Škripanje kože dok seda na svoj presto, naručen u Harodsu, istog dana kad je stupio na dužnov plav tepih i nekoliko šifrovanih telefona.Neodređeno grebuckanje oko stola. Verovatno petlja oko četiri prazne crvene ministarske

poštu, ko je stalno drži pri ruci, za razliku od onih punih, ko je Tobi ne sme da otvara.Da. Dobro. Drago mi je što si došao. Žao mi je što sam ti sjebao vikend. Žao mi je i što si t

o moj, kad smo već kod toga, ali tebi se jebe za to, zar ne? Kako si? Da li je gospođa supruga oj formi? Drago mi je što to ču jem. A klinci? Šutni ih u dupe u mo je ime.

Koraci se približava ju, isprva tihi, a onda sve glasni ji. Prva stranka dolazi.Koraci su prošli kroz nečuvan, nezaključan sporedni ulaz, kroz nenadgledane hodnike, pa uz

nice, bez pauze za pišanje: upravo kako je Tobi uradio juče, u ulozi ministrovog zamorca. Priu se predsoblju. Samo jedan par. Tvrdi đonovi. Opušteno, bez žurbe. To nisu mlade noge.A nisu ni Krispinove. Krispin maršira kao vojnik. Ove su mirne. To su noge ko je ne žure, m

i – Tobi ne zna zašto to misli, ali tako je – pripada ju strancu. Pripada ju nekom koga ni je upozKod ulaza u predsoblje okleva ju, ali ne kuca ju. Te noge su dobile uputstvo da ne kuca ju. Pr

oz predsoblje, prolaze – majko mo ja! – na pola metra od Tobi jevog stola i magnetofona ko ji utra, s upaljenom lampicom.

Te noge napredu ju. Ulaze bez kucanja, verovatno jer im je tako rečeno. Tobi čeka na škripu ove stolice – ne ču je je. Nakratko ga obuzmu užasne misli: šta ako je posetilac, kao ataše za ku

ster, poneo svo ju muziku?Sav uspaničen, čeka. Nema muzike, samo Kvinov glas: – Nisu vas zaustavljali? Niko vas ništ

ao? Ni je vas gnjavio?Ministar se obraća nižem od sebe, nekom koga pozna je odrani je. Kao kad se ministar obrać

u tokom vikenda. – Niko me ni je ni zaustavljao ni gnjavio, ministre. Sve je prošlo kao po lo ju, drago mi je šgu da kažem. Još jednom sam savršeno dokaskao.Još jednom? Kad je prethod ni put savršeno dokaskao? I u čemu je štos s tim konjičkim aluzi j

bi ni je imao vremena za nagađanje. – Izvinite što sam vam sjebao vikend – govori Kvin, u poznatom refrenu. – Ni je do mene, u t

eravam. U pitanju su kolebanja našeg neustrašivog pri jatelja. – Nema to nikakve veze, ministre, uveravam vas. Nisam imao nikakve druge planove do raš

nja tavana, i verujte mi, presrećan sam što sam to izbegao.Humor. Bez reakci je. – Videli ste Eliota, dakle. Sve je prošlo kako treba. Ob jasnio vam je po jedinosti. Da? – Siguran sam da mi je Eliot rekao sve što je mogao, ministre. – Kaže se: Sve što treba da znam. Šta mislite o njemu? – ne čeka jući odgovor. – Dobar m

d stvari zaguste, tako mi kažu. – Sa zadovoljstvom prihvatam vaše mišljenje o njemu.



Eliot , seća se Tobi, albansko-grčki ot padnik… bivši pri padnik ju žnoafričkih speci jalnih jedino nekog ti pa u baru… došao u Evro pu, iz zdravstvenh ra zloga.Ali dosad je britanska životinja dobrog njuha u Tobi ju analizirala posetiočev glas, a samim

setioca. Samouveren čovek iz srednje ili više klase, obrazovan i smiren. Ali ono što ga iznente veselost. Utisak da se taj čovek zabavlja.Ministar ponovo, bahato: – A vi ste Pol, zar ne? Tako sam razumeo. Neka vrsta naučnika. El

e to smislio. – Ministre, veliki deo mene je bio Pol Anderson još od našeg poslednjeg sastanka, i ostać

derson, sve dok se zadatak ne završi. – Da li vam je Eliot kazao zašto ste danas ovde? – Da se ruku jem s vođom naše male britanske privremene jedinice, i da ću biti vaš crveni tele – To ste sami smislili, zar ne? – Kvin će, trenutak kasni je. – Šta sam smislio, ministre? – Taj izraz, zaboga. Crveni telefon? Vi ste ga smi slili. Potpuno sami? Da ili ne? – Ako ni je suviše bezvredan. – Rekao bih da je više nego adekvatan. Možda ću ga čak upotrebljavati. – Biću polaskan.

I dalje tišina. – Ti tipovi iz speci jalnih jedinica zna ju da budu pomalo uobraženi – kaže Kvin, nikome pos

Žele da im sve bude iseckano, sažvakano i posluženo pre nego što ujutro ustanu iz kreveta. irilo po čitavoj zemlji, ako mene pitate. Žena vam je i dalje dobro, zar ne? – Sjajno, s obzirom na okolnosti, hvala na pitanju, ministre. I nikad se ne žali, ako smem d

m. – Da, pa, žene. Dobro im to ide, zar ne? Zna ju kako da se nose sa tim stvarima. – Uistinu zna ju, ministre. Uistinu zna ju.Što je znak za dolazak druge stranke: još jedan par nogu. Ove su lake i odlučne. Upravo kad

ravao da ih pripiše Krispinu, Tobi brzo shvata da je pogrešio: – Džeb, gospodine – na javlju jnaglo se zaustavlja jući.

*

li je to šmizla ko ja je sjebala Kvinov vikend? Kako god bilo, po Džebovom dolasku, na scendrugi Fergus Kvin. Nema bezvoljnog durenja, a umesto njega nastupa neusiljen, neposredan

ovski čovek iz naroda, na šta njegovo izborno telo uvek nasedne. – Džebe! Ta ko treba. Baš, baš sjajno. Veoma sam ponosan, uistinu. Da prvo kažem kako u p

sti de lim vašu zabrinutost, je li tako? A ovde smo da to rešimo onako kako umemo. Prvo lakšebe, ovo je Pol, jasno? Pole, upoznajte Džeba. Vidite jedan drugog. Vidite mene. Ja vidim obebe, sto jite u ministrovoj ličnoj kancelari ji, mo joj kan celari ji. Ja sam ministar u kraljevskoj le, vi ste uvažen državni službenik, s velikim iskustvom. Budite dobri i potvrdite to ovde prisuebu. – Potvrđu jem bez zadrške, ministre. I drago mi je što sam vas upoznao, Džebe – ču je se ka

ku ju. – Džebe, videli ste me na televizi ji, kako obilazim biračku jedinicu, postavljam pitanja u Do

mu, i tako to.

Čekaj svoj red, Kvine. Džeb je čovek ko ji razmišlja pre nego što odgovori.



– Pa, sad, posetio sam va šu internet stranicu, da budem iskren. Vrlo impresivno.Je li to velški izgovor? Sigurno jeste: velško ritmično zapevanje. – A ja sam pročitao skoro ceo vaš dosi je, Džebe, i iskreno vam govorim kako vam se divim

jem vas, vas i va še ljude, a povrh svega, pot puno sam uve ren da ste svi veoma, veoma sposobd: odbro javanje je već počelo, i sasvim je razumljivo i is pravno što vi i va ši ljudi želite da b

odsto sigurni u britansku komandu i kontrolu. Muče vas brige ko je, u poslednjem trenutku, uklonite: pot puno ra zumljivo. A imam ih i ja. – Šala. – Dakle. Dozvolite mi da pomenem nek

nica ko je me muče i da vidimo gde smo sad, važi?

Kvin hoda, glas mu se po jačava i stišava kako se približava preistorijskoim mikrofonima iva se od njih, sakrivenih u drvenim zidnim oblogama njegove kancelari je: – Pol će biti vaš terenu. Za početak. Uostalom, to ste i tražili, je li tako? Ni je ni prikladno niti po željno da janistar spoljnih poslova, da jem neposredna vojna naređenja čoveku na terenu, ali vi ćete, naeni zahtev, imati ličnog, nezvaničnog savetnika, prisutnog Pola, uvek pri ruci, da vam pomosavetu je vas. Kad vam Pol prenese naređenje, to će biti naređenje s vrha. To će, drugim rečimprimatur – odo brenje – izvesnih ljudi ovde.Da li pokazu je na Dauning strit dok to govori? Zvuk pokreta to nagoveštava. – Da vam ob jasnim to ovako, Džebe. Ovaj mali crveni uređaj ov de, povezu je me direktno

dima. Jasno? Pa, prisutni Pol će biti naš cr veni telefon.Koliko Tobi zna, Fergusu Kvinu ni je prvi put da bezobrazno ukrade neči ju rečenicu, ne pom

od koga ju je preuzeo. Da ne čeka na aplauz ko ji je izostao? Ili ga nešto u Džebovom izrazu lida nastavi? Bilo kako bilo, strpljenje ga izda je: – Zaboga, Džebe. Pogledajte se samo! Dobranci je. Pol je ov de. Dobili ste zeleno svetlo, a mi smo još ovde, dok jebeni sat otkucava. O , uopšte, razgovaramo?Ali Džebov glas ne pokazu je da je taj čovek pod pritiskom: – Samo sam pokušao da razgov

ome s gospodinom Krispinom, znate – ob jašnjava, umiru jućim velškim ritmom. – Ali on nida me sasluša. Prezauzet je. Rekao je da bi to trebalo da sredim s Eliotom, pošto je on imen

komandanta operaci je. – A šta, dođavola, fali Eliotu? Kažu mi da je prvoklasan. Prvoklasan. – Pa, ništa, u stvari. Osim što su ti iz Etičkih no va sorta za nas. A pritom radimo na osnovu n

h podataka. I prirodno je što smo mislili da je bolje da dođemo kod vas, da nas vi uverite, rei pretpostavljam da nema razloga zamarati se time kad je reč o Krispinovim momcima, zai su Amerikanci i nenadmašni su, zato su i odabrani, pretpostavljam. Veliki novac je na stola operaci ja uspe, a povrh svega, međunarodni sudovi ne sme ju ni da ih pipnu. Ali mo ji momitanci, zar ne? Kao i ja. Mi smo vojnici, a ne plaćenici. I ne volimo da sedimo u haškom zatvoodređeno vreme, jer smo učestvovali u nezakonitom lovu na ljude i njihovom izručenju u ner, zar ne? [ 1] Pored toga, izbrisani smo iz brojnog stanja puka, kako bi naše učestvovanje glo da se porekne. Puk može u svakom trenutku da opere ruke od nas ako operaci ja ne uspe. obični kriminalci, a ne vojnici, kako mi to vidimo.

*

je Tobi, ko ji je sve vreme žmurio kako bi bolje zamislio taj prizor, premotao traku unazad i ppustio isti deo, zatim, naglo usta jući, uzeo beležnicu punu Izabelinih žvrljotina, otcepio nek

vih listova i nažvrljao napomene kao što su krajnja preda ja, SAD, nenadamašni i međunar. pra



*

e li gotovo, Džebe? – pita Kvin, tonom svetačke uviđavnosti. – Nemate više pitanja? – Pa, imam neka dodatna, kad me već pitate, ministre. Jedno od njih je i nadoknada nepredvi

škova. Drugo je medicinska evakuaci ja u sluča ju da bude ranjenih. Ne možemo samo da ležim, zar ne? Obrukali bismo se, bilo da smo mrtvi ili ranjeni. Zatim, šta će biti s našim ženama

m, recimo? To je još jedno pitanje, ako se uzme u obzir da više nismo „pripadnici puka”, do ne završi. Ne smeta da pitam, mada su to više retorička pitanja – završava, tonom ko ji T

uči pomalo suviše popustljiv. – Nisu nimalo retorička, Džebe – Kvin negodu je. – Upravo obratno, ako smem da primetimm potpuno otvoreno kažem – glazgovski naglasak čoveka iz naroda prikladno uzleće dok zi u razmetljivo trgovačko raspoloženje – pravna zavrzlama ko ju ste pomenuli detaljno je p

ena na najvišem nivou i pot puno od bačena. Izbačena s terena. Bukvalno.Ko ju je odbacio? Roj Stormont-Tejlor, harizmatični televizijski advokat, tokom jedne od br

obaveznih poseta ličnoj kancelari ji? – A reći ću vam i zašto je od bačena, ako vas zanima, Džebe, na šta imate puno pravo, ako sdodam. Jer ni jedan britanski tim neće učestvovati u činu krajnje preda je. Tačka. Britanski t

i smešten na dragocenom britanskom tlu. Isključivo. Vi ćete štititi bri tanske obale. Povrh sa vlada je zvanično, na svim ni voima, odbila bilo kakvu mo gućnost umešanosti svo jih građzakonita hapšenja i izručenja, u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. To je postupak ko jeg se g i ko ji bezuslovno osu đu jemo. Ono što američki tim radi pot puno je dru ga stvar.U Tobi jevoj razigranoj mašti, ministar je ovde uputio Džebu znača jan mrk pogled, zatim j

hnuo r iđokosom glavom, razočarano, kao da kaže: kad bih samo smeo da pričam o tome. – Vaš zadatak je, Džebe, ponavljam, da zarobite ili neutrališete, uz minimalnu primenu sile,

brz prevod, verovatno zbog Pola – veoma značajnu metu, jasno? Metu, ne teroristu, mada je a to slučajno isto, či ja je glava ucenjena na ve oma visok iznos, jer je bio dovoljno neprom

upadne na bri tansku teritori ju. – Kvin je naglašavao predloge, što je Tobi ju bio jasan znak njesigurnosti. – Tamo ćete otići inkognito i nećete se pri javiti lokalnim vlastima, sprovodeći npen bezbednosnih mera. Kao i Pol. Cilj ćete ostvariti prtistupanjem VZM-u s kopna, a istovrese naše bratske nebritanske snage približiti s mora, u britanskim teritori jalnim vodama, kolikanci tvrdili suprotno. Ako taj nebritanski pomorski tim svo jevoljno odluči da potajno odvede če metu izvan naše nadležnosti – odnosno, van bri tanskih teritori jalnih voda – ni vi lično, kao ko ji član vašeg tima, nećete biti umešani u to. Da ukratko po novimo: vi ste kopnena zaštitna jzadužena za odbranu suverene britanske teritori je na potpu no legalan i legitiman način, u sklđunarodnim zakonima, i ni na ko ji način niste odgovorni za ono što proistekne iz te operaci j

zira na to da li na sebi imate uniformu ili civilno odelo. Citiram vam pravno tumačenje ko je eo najverovatni je najbolji i najstručni ji međunarodni advokat u ovoj zemlji.Ponovo se po javlju je, u Tobi jevoj mašti, odvažni i zgodni Roj Stormont-Tejlor, kraljičin

k, či ji su saveti, prema rečima Džajlsa Oukli ja, zapanju juće neoprezni. – Hoću da kažem, Džebe – glazgovski izgovor sad je osetno propovednički – okupili smo sdok uveliko tra je odbro javanje do dana de, vi kao kra ljičin vojnik, ja kao kra ljičin ministar, imo… da, Pole? – Kao vaš crveni telefon? – pre dusretljivo će Pol. – Hoću da kažem, Džebe: čvrsto ukopajte pete u tu dragocenu britansku stenu, prepustite o

otu i njegovim momcima, i sve će biti po zakonu. Branili ste suverenu britansku teritori ju, p



i ste u hapšenju poznatog kriminalca, kao i ostali. Šta će se dogoditi s tim pomenutim kriminad napusti britansku teritori ju – i bri tanske teritori jalne vode – ni je vaša briga, niti bi trebalo d Nikad.

*

bi je isključio magnetofon. – Britanska stena? – prošaputao je naglas, s glavom među dlanovima.

S velikim „S” ili malim, moliću lepo?Ponovo sluša, užasnut i u neverici.Zatim i treći put, dok ponovo žvrlja nešto po Izabelinoj beležnici.Stena. Samo malo.Ta dragocena britanska stena, u ko ju treba čvrsto ukopati pete: mnogo dragoceni ja od Gra

e su veze s Britani jom bile tako neznatne da su američke trupe tamo mogle da upadnu bez na jaNa svetu posto ji samo jedna stena ko ja ispunjava tako stroge uslove, a pomisao da će ta sten

ti poprište nezakonite operaci je ko ju će izvesti razrešeni britanski vojnici i američki plaćavno zaštićeni, bila je tako čudovišna, tako nečuvena da je Tobi, uprkos svim onim uputstvima

dobio u Ministarstvu spoljnih poslova, o odmerenom, nepristrasnom ponašanju u svim situ, mogao samo tupo da zuri u kuhinjski zid pre nego što je saslušao ostatak.

*

a, imate li još neko zanimljivo pitanje, ili smo završili? – srdačno će Kvin.Tobi u svo joj mašti, kao i Džeb, gleda u izvi jene obrve i mračan poluosmeh, ko ji kaže ka

nistar, mada i dalje učtiv, istrošio vreme predviđeno za njih.Da li je Džeb zastrašen? Ne, prema Tobi jevom mišljenju, ni je. Džeb je vojnik, i ume da prep

ređenje. Džeb zna kad sme da govori, a kad ne sme. Džeb zna da je odbro javanje počelo i da gposao. Sad tek dolazi ono gospodine: zahvalan sam ministru na izdvo jenom vremenu, gospodZahvalan sam na pravnom tumačenju ko je je pružio najbolji i najstručni ji međunarodni advo

mlji, gospodine.Preneću svo jim ljudima Kvinovu poruku. Ne mogu da govorim u njihovo ime, ali mislim da

ećati bolje u ovoj operaci ji, gospodine.Njegove završne reči ispunjava ju Tobi ja užasom: – I veoma mi je drago što sam te upoznao,

dećemo se kad dođe vreme, kako se obično kaže.A Pol, ko god da je on – ta ko očigledan niskoletač , sad kad se ta misao po javila u uzburk

bi jevom umu – šta li on radi ili ne radi dok mi nistar sipa čarobnu prašinu Džebu u oči?Ja sam vaš crveni telefon, tih dok ne za zvoni.

*

očeku jući da ču je išta više od koraka na odlasku, Tobi se ponovo usredsređu je. Koraci uata se zatvara ju i zaključava ju. Škripa cipela lob pri bližava se stolu.

– Džej?Da li je Krispin sve vreme bio tamo? Krio se u plakaru, prisluškivao kroz ključaonicu?

Ne. Ministar razgovara s njim putem jedne od direktnih telefonskih lini ja. Glas mu je ljubtovo ponizan.



– Blizu smo, Džej. Malo cepidlačenja, kao što se i očekivalo. Ro jeva formula je potpuno uspravno da ne, stari! Nit sam mu ponudio nit je on tražio. Da je tra žio, rekao bih mu: „Izvini, drto ni je moj posao. Ako misliš da imaš pravo na to, pitaj Dže ja.” Verovatno smatra da je on

ad tvo jih lovaca na ucenjene glave… – Iznenada prasnu, delimično od besa, a delimično od nja: – Ako nešto ne mogu da podnesem, to je da mi popu je jebeni velški patuljak!

Smeh od jeku je iz daljine, preko telefona. Promena teme. Ču ju se ministrova: Da i Naravno:ejsi je saglasna s tim, zar ne? Još uvek je s nama, ne pravi probleme? Dobra cura…

Duga tišina. Kvin ponovo, ovog puta ponizno: – Pa, ako Bredovi ljudi to žele, pretpostavlja

mora ju i da dobi ju… dobro, da, oko četiri… šuma ili Bredova kuća?… Šuma mi mnogo višvara, da budem iskren, mnogo je mirni je… Ne, ne, hvala, bez limuzine. Doći ću običnim csi jem. Videćemo se oko četiri.

*

bi je seo na ivicu kreveta. Na čaršavima tragovi njihovog poslednjeg snoša ja bez ljubavi. Nari ju pored njega tekst poslednje poruke Oukli ju, poslate pre sat vremena: Ljubavni život unno moramo da razgovaramo, Tobi.

Menja čaršave.Iznosi Izabelino smeće iz kupatila.Pere sudove od sinoć.Proliva ostatak crnog vina u sudoperu.Ponavljaj za mnom: odbro javanje je već počelo… jebeni sat otkucava… videćemo se kad dođ

, kako se to obično ka že, Pole. Kad je to vreme? Si noć? Sutra uveče?A odgovora na poruku još nema.Pravi omlet. Ostavlja polovinu.

Uključi televizor, naleće na jednu od malih bož jih ironi ja. Roj Stormont-Tejlor, kraljičin savpreve jani ji namazanko u poslu, u prugastoj košulji s belom raskopčanom kragnom, popu je vnim razlikama između prava i pravde.Uzima aspirin. Legne na krevet.Mora da je sasvim nenadano zaspao, jer ga budi zvuk poruke s mobilnog telefona, kao po

rm: Savetu jem ti da trajno zaboraviš tu damu.Bez potpisa.Odgovara, besno i nepromišljeno: Nema šanse. Suviše mi je jebeno va žno. Moramo odmah d

varamo. Bel.

*

v život se zaustavio.Posle bezglave jurnjave, iznenadno, beskrajno, jalovo čekanje.Sedi ceo dan za svo jim stolom ispred ministrove kancelari je.Temeljno pregleda imejlove, prima telefonske pozive, razgovara, jedva pozna jući svoj

ajlse, gde li si, zaboga?Uveče, kad bi trebalo da slavi povraćeno momaštvo, leži budan, čeznući za Izabelinim brblja

tehom njihove telesnosti. Sluša zvuke bezbrižnih prolaznika, na ulici ispod prozora i želi daan od njih; zavidi senkama na prozoru prekoputa, zaklonjenom zavesama.



Jednom ga je – da li je to bilo prve ili druge noći – iz dremeža naglo probudila začuđu juće mna pesma nekog muškog hora ko ji je tvrdio – kao da se obraća baš Tobi ju – kako jedva čekatanja sat, nestr pljiv sam da pođem u rat . Ubeđen da ludi, prilazi prozoru i vidi, dole, nekolikoskih ljudi u zelenom, ko ji nose fenjere. I naknadno se seća da je Sveti Patrik te da peva ju Vojn

smu, a u Ajlingtonu ima dosta Iraca: što ga povremeno podseća na Hermionu.Da pokuša ponovo da je pozove? Nema šanse.Što se tiče Kvina, ministar je voljom proviđenja otišao na jedno od svo jih neobjašnjivih odovog puta poduže. Voljom proviđenja… ili zloslutno? Samo jednom se oglasio: jednog pop

pozvao je Tobi ja na mobilni telefon. Glas mu metalno od jeku je, kao da govori iz prazne proZvuči gotovo rastro jeno: – Jeste li to vi? – Ja sam, ministre. Bel. Izvolite? – Samo mi recite ko me je tražio, to je sve. Ozbiljni ljudi, ne ološ. – Pa, da budem iskren, ministre, skoro niko. Telefonske lini je su bile začuđu juće mirne – ta istina. – Kako to mislite, začuđu juće? Kako začuđu juće? Šta je tu čudno? Ništa se čudno ne događa,i me? – Nisam ništa slično ni nagovestio, ministre. Samo da je taj mir… neuobiča jen?

– Pa, neka tako ostane.Što se tiče Džajlsa Oukli ja, stalnog izvora Tobi jevog oča janja, i on je bio neuhvatljiv. Pre s

ema rečima njegove pomoćnice Viktori je, još uvek je u Dohi. Onda je po ceo dan, a možda ć, na konferenci ji i niko ne sme da ga uznemirava. A kad Tobi pita da li se ta konferenci ja od

Londonu ili Dohi, ona drsko odgovara kako ni je ovlašćena da iznosi po jedinosti. – Pa, jeste li mu rekli da je hitno, Viktori ja? – Naravno da jesam, dođavola. – A šta je on kazao? – Da hitno ne mora uvek da bude i važno – odgovorila je bezobrazno, bez sumnje citira juć

reči do reči.Prolazi dvadeset četiri sata pre nego što ga ona pozove preko lokala, ovog puta ljupka i ve

ajls je sad u Ministarstvu odbrane. Voleo bi da razgovara s vama, ali će se verovatno zadržati.te ikako mogli da se sastanete s njim ispred Ministarstva, u pola sedam, a zatim da se prošeta

d reke dok još ima sunca?Može.

*

A kako si ti to sve čuo? – raspitu je se Oukli nehajno.Hodali su pored reke. Cvrkutave devojčice u suknjicama prošle su pored njih, ruku podrukunji saobraćaj je bio haotičan. Ali Tobi ni je čuo ništa osim svog suviše kreštavog glasa i Oukl

uštenih upadica. Pokušao je da ga gleda u oči, ali ni je mogao. Oukli jeva vilica bila je čvrsto s

– Da kažemo da sam načuo ponešto – rekao je Tobi nestrpljivo. – Kakve to veze ima? Kvin ravio neki otvoren dosi je. Čuo sam ga kako šapuće preko telefona. Ti si me savetovao da ti kao išta budem čuo, Džajlse. Sad ti govorim!

– A kad sam ti to sa vetovao, dragi moj?

– U svo joj kući. U zamku Oukli. Posle večere na ko joj smo razgovarali o alpakama. Sećaš



kao si mi da ostanem na čašici kalvadosa. I ostao sam. Džajlse, kakvo je ovo sra nje? – Čudno. Ne sećam se takvog razgovora. Ako se i dogodio, što poričem, onda je bio potpun

an, pod utica jem alkohola i u okolnostima ko je ne vredi pominjati. – Džajlse!Ali to je bio Oukli jev zvaničan glas, za zapisnik; i Oukli jevo zvanično lice, bez ikakve mimik – Svaki dalji nagoveštaj da je tvoj ministar, ko ji je, koliko znam, proveo opušten i potpuno z

n vikend na svom nedavno kupljenom imanju u Kotsvoldu, u društvu bliskih pri jatelja, bio uklorganizovanje tupave tajne operaci je na obalama neke suverene britanske koloni je je – čeka

veta i izda ja poverenja. Predlažem ti da zaboraviš to. – Džajlse. Ne veru jem da ovo slušam. Džajlse!Uhvatio je Oukli ja za ruku i odvukao ga do ograde. Oukli mrko gleda Tobi jevu ruku; a on

žno sklanja. – Prevario si se si, Tobi. Da se takva operaci ja odigrala, zar misliš da bi naše obaveštajne sl

ek budne za opasnost od privatnih vojski ko je vršlja ju, propustile da me obaveste? Kako meavestile, to se stoga očigledno ni je ni dogodilo. – Misliš da špi juni ne zna ju? Ili namerno skreću pogled? – seća se Mati jevog telefonskog pota mi to govoriš , Džajlse?

Oukli se istrgao iz stiska i produžio, kao da uživa u živahnom prizoru pored reke. Ali glas životan, kao da čita s „idiota”: – Kažem ti, uz puno naglašavanje svog čina, da tu nema ništa štbalo da znaš. Ni je bi lo ničeg što treba da znaš, niti će ikad bi ti nečeg što treba da znaš, osim ma tvog prenapetog mozga. Čuvaj to za svoj roman, i nastavi s poslom.

– Džajlse – pre klinjao je Tobi, kao u snu. Ali Oukli jeve crte lica, ko zna po ko ju cenu, pokazuporno, gotovo strastveno, poricanje. – Šta, Džajlse? – ljutito je pitao. – Ovo ti ne govori moj prena peti mo zak . Slušaj: Džeb. Pol. Eliot. Bred. Etička rešenja. Stena

iz našeg Ministarstva spoljnih poslova. On je uvažen službenik. Naš kolega. Ima bolesnu žen

niskoletač . Proveri izveštaj o bolovanjima i naći ćeš ga. Džeb je Velšanin. Njegov tim je iz eci jalnih snaga. Izbrisani su iz brojnog stanja puka kako bi mogli da poriču umešanost. Britanu s kopna, Krispin i njegovi plaćenici s mora, uz malu pomoć Breda Hestera i uz darežljivu npodršku gospođice Mejsi i pravne savete Ro ja Stormont-Tejlora.U tišini ko ja je bila naglašena žamorom oko njih, Oukli je i dalje ukočeno zurio u reku, osm

i se. – Sve si to saznao iz delića razgovora ko ji ni je trebalo da prislušku ješ, ali ipak si to uradio?

enih dosi jea s nalepnicama i upozorenjima ko ji su slučajno do speli u tvo je ruke. Iz neopregovora ljudi zakletih na tajnost ko ji su slučajno otkri li svo je planove. Kako si ti snalažljiv, sećam se da si mi rekao kako ne prislušku ješ kroz ključaonice. Za trenutak sam stekao veomsak da si prisustvovao tom sastanku. Nemoj – na redio je, i za trenutak su obo jica zaćutali. – Slušaj me, dragi moj – nastavio je, mnogo blaže. – Kakvu god informaci ju misliš da posezbunju juću, duhovitu, elektronsku, ne pričaj mi o tome – uništi je pre nego što ona uništi tebeg dana, svuda po Vajtholu, iznose se i napušta ju idiotski planovi. Molim te, zarad svo je budućhvati ovo kao jedan od takvih planova.Da li je taj kameni glas zadrhtao? Uz te uskomešane senke pešaka, farove i buku rečnog saobTobi ni je mogao da bude siguran.

*



m u kuhinji, Tobi je prvo pustio analogne trake na svom magnetofonu, istovremeno pravećinu kopi ju. Prebacio je digitalni snimak na svoj računar, zatim na memorijski stik, kao rezervuje sakrio snimak što je bolje mogao na svom računaru, mada svestan da ništa neće biti zakovoljno duboko ako ga se tehničari ikad dokopa ju, i jedino što će moći da uradi u tom nesreča ju biće da razbi je hard-disk čekićem i raspe komadiće na sve strane. Parčetom izolir-trakesasvim zgodno zaboravio neki majstor, prilepio je memorijski stik iza fotografi je s venčanjaede po majci, ko ja je visila u najtamni jem uglu predsoblja, i oprezno im ga poverio na čuvko da se otarasi originalne trake? Ni je dovoljno da izbriše snimak. Isekao ju je na komadiće,

u sudoperi, gotovo izazvavši požar u kuhinji, zatim je isprao ostatke u slivnik.Pet dana kasni je, poslali su ga u Bejrut.



3.

nzacionalan dolazak Kita i Suzane Probin u zabačeno selo Sent Piran u Severnom Kornvolu ie izazvao oduševljenje kakvo je zaslužio. Vreme je bilo gadno, a raspoloženje u selu u skl

m: vlažan februarski dan, pun magle s mora uz bat koraka na seoskim ulicama, ko ji je zvučaesuda. Onda, uveče, u vreme za odlazak u pab, uznemiru juće vesti: Cige su se vratile. Prikovu, najverovatni je ukradenu – s registarskom oznakom nekog mesta iz drugog dela zemlje, i

ma na prozorima, uočio je mladi Džon Treglouen, iz očevog traktora, dok je vozio krave na m – Bila je tamo, jasno vidljiva, na imanju, na istom mestu kao i prošli put, pored onog borovorka. – Jesi li video neki šaren veš ko ji se suši, Džone? – Po ovakvom vremenu? Čak ni Cige to ne rade. – Jesi li video decu, Džone? – Nisam, ali verovatno se kri ju dok se ne uvere da je bezbedno. – A konje? – Nema konja – nastavlja Džon. – Još uvek ne.

– I samo jedna prikolica? – Čekaj do sutra, i imaćemo pet-šest takvih gnjavatora, samo čekaj.I čekali su.Sutradan uveče još uvek su čekali. Uočili su nekog psa, ali krupan žut labrador ne može daanski pas; ovaj je bio u pratnji tipa dugog koraka, u širokom kaputu i kišnoj kabanici do gleA taj je ličio na Cigu koliko je i njegov pas ličio na ciganskog kera – te su Džon Treglouen

va dva brata, ko ji su bili namerili da odu tamo i mirno popriča ju s njima, kao i poslednji putli.Što je ispalo dobro, jer se, sutradan ujutro, kamp-prikolica sa zavesama, registraci jom iz dr

a ja zemlje i žutim labradorom zaustavila ispred pošte, s uljudnim parom penzionisanih strai su bili divni, prema rečima poštanske službenice – a njoj su stranci svi ko ji ima ju dovoljn

osti da dođu istočno od reke Tamar. Ni je išla tako daleko da kaže kako su bili otmeni, ali iz nisa je izbi jao nagoveštaj da su ti ljudi na mestu.Ali to ni je odgovor na nedoumicu, zar ne?Ni približno.I ne nagoveštava ga.Jer otkud bilo kome pravo da kampu je na imanju, da počnemo od toga? Ko im je dozvolio

ndantovi tupavi izvršioci testamenta iz Bodmina? Ili oni lukavi advokati iz Londona? A šta akd plaća ju najam? Šta bi to značilo? To bi značilo još jedno prokleto mesto za kampovanje, a imveć dva i ne možemo da ih popunimo, čak ni u sezoni.A da pita ju te uljeze, ne bi bilo prikladno, zar ne?Tek kad se kamp-prikolica po javila u auto-servisu Bena Pejntera, ko ji proda je opremu za kjstori je, a visok, koščat i veseo šezdesetogodišnjak iskočio iz nje, nagađanja su naglo prekinrostite, gospodine. Da vi niste, ko jim sluča jem, Ben? – počinje on, naginjući se prema

amdesetogodišnjaku, ko ji je, kad je u formi, visok jedva metar i pedeset. – Jesam – prizna je Ben.

– Pa, ja sam Kit . Bene, treba ju mi velike makaze za sečenje žice. Alatka ko ja bi mogla da proliko debelu če ličnu šipku – ob jašnjava, praveći prsten palcem i kažiprstom.



– Bežite iz zatvora, dakle? – raspitu je se Ben. – Pa, ne odmah, Bene, hvala na pitanju – odgovara pomenuti Kit, uz raskalašno ha! – Po sto ji

iki katanac na vratima štale, znate. Nesavladiv, zarđao, a ključa nigde. Nekad je očigledno viski za ključeve, ali više ne visi. A verujte mi, nema ničeg glu pljeg od prazne kuke za ključeve –u je usrdno. – Štalska vrata na vlastelinskom imanju, pretpostavljam da o njima pričate, je li tako? – kaže

sle dužeg razmišljanja. – Upravo ta – saglasan je Kit.

– Trebalo bi da je puna praznih boca, mislim, ta štala, koliko ja pozna jem komandanta. – Sasvim je moguće. I nadam se da ću vrlo sko ro naplatiti kauci ju za njih.I Ben razmišlja o tome. – Kauci ja se više ne plaća, nema kauci je. – Pa, dobro, valjda nema. Zato ću da ih odvezem u fabriku za reciklažu – strpljivo će Kit.Ali ni to ne zadovoljava Bena: – Samo mislim da ne bi trebalo da vam dam te makaze, zna

vraća, posle još jedne duge pauze. – Pogotovo sad kad ste mi rekli za šta vam treba ju. Za vlaso imanje. Time bih vam samo išao naruku. Osim ako ste vlasnik jebenog mesta.

Kit očigledno okleva, jer ne želi da obruka starog Bena, ali na kra ju ob jašnjava kako on ličnsnik vlastelinskog imanja, ali da njegova draga Suzana jeste.

– Ona je bratanica po kojnog komandanta, znate, Bene. Provela je ovde najlepše godine svostva. Niko od ostalih članova porodice ni je želeo da preuzme imanje, tako da su ga izvršite

menta prepustili nama, da pokušamo.Ben razmišlja o tome. – Ona je Kardju, dakle, zar ne? Vaša supruga? – Pa, bila je, Be ne. Sad je Probin. Probin je već trideset tri veličanstvene godine, s ponosom

m. – Ona je Suzana, dakle? Suzana Kardju, ko ja je jahala u lovu kad je imala devet godina? Iza

ed gospodara, lovočuvar je morao da joj obuzdava konja.

– To mi liči na Suzanu. – Nek sam proklet – kaže Ben.Nekoliko dana kasni je, u poštu je stiglo zvanično pismo, i odagnalo sve preostale sumnje. Ni

naslovljeno na nekog starog Probina, već na ser Kristofera Probina, a prema rečima Džonaouena, ko ji ga je proverio na internetu, ser Kristofer je bio nekakav ambasador ili izaslanik zliko ostrva u Karibima, ko ja bi još uvek trebalo da budu britanska, a imao je i medalju ko jomgao da dokaže.

*

d toga dana, Kit i Suzana, kako su sami insistirali da ih zovu, nisu mogli da urade ništa pogrk i da su pristalice društvene jednakosti u selu želele da bude drugači je. Dok je komandant u svznim godinama bio zapamćen kao usamljeni čovekomrzac i pi janac, novi stanovnici vlastelinanja uključili su se u seoski život s takvim poletom i dobrom voljom da ni oni najogorčeni jmogli da poreknu. Ni je bilo važno to što je Kit, gotovo svo jeručno, obnavljao kuću: svakog u seoskom domu, s keceljom oko po jasa, služio večeru starcima i osta jao da opere sudove. A za ko ju se priča da je bolesna, ali se to ne vidi, verovatno pomaže u prikupljanju sredstava zasređu je crkveno knjigovodstvo s vikarom, pošto im je knjigovođa umro, ili je u osnovnoj

maže oko koncerta, ili je u crkvenoj sali, pomaže u pripremi pi jačnog dana ili pak dovozi usk



gradsku decu do njihovih seoskih domaćina, na jednonedeljni odmor daleko od grada, ili vou suprugu u Treliske u Truru, da obiđe bolesnog muža. A oholost? – zaboravite na to, ona jo vi i ja, iako je plemkinja.

Ako bi Kit išao u kupovinu i primetio nekog na drugoj strani ulice, čovek je mogao da se klase on probiti kroz saobraćaj, s podignutom rukom, i s velikim zanimanjem se raspitati o tomnjegova ćerka provodi godinu pauziranja od studi ja ili kako je neči ja žena posle smrti oca –

n do krajnosti, bez ikakve sumnje, i nikad ne zaboravlja imena. A tek Emili, njihova ćerka, kar u Londonu, mada to niko na prvi pogled ne bi pogodio; kad god do đe, unese vedrinu oko

ajte Džona Treglouena, ko ji pada u nesvest svaki put kad je vidi, izmišlja svako jake bolove i pmo da bi ga ona lečila! Svako ima pravo da se nada, tako kažu.

I zato nikog ni je iznenadilo, osim možda samog ser Kristofera Probina, kad su mu ukazali nu, jedinstvenu čast i izabrali ga, kao prvog čoveka ko ji ni je iz Kornvola, za glavnog kljueza halabuke, i to na godišnjem vašaru gospodina Bejli ja, ko ji se, prema drevnom običa ju, odBejli jevoj utrini, u selu Sent Piran, prve nedelje posle Uskrsa.

*

Savet gospođe Marlou je: neobično, ali ne nerazumno – rekla je Suzana, ogleda jući se u velledalu i govoreći kroz otvorena vrata Kitu, ko ji se oblačio. – Moramo da sačuvamo dosto jangod to zna čilo. – Dakle, ništa od mo je suknje od trave – doviknuo je razočarano Kit. – Ipak, gospođa Marlobolje – dodao je utučeno. Gospođa Marlou je bila postari ja dama pazikuća s pola radnog vremu su nasledili od komandanta. – I zapamti da nisi samo glavni ključar – upo zorila ga je Suzana, klimanjem glave odobrav

oj izgled. – Ti si i knez halabuke. Očeku ju da budeš duhovit. Ali ne previše du hovit. I bez tvo jihh viceva. Biće tu i metodista.

Garderoba je bila jedina prostori ja u kući za ko ju se Kit zakleo da je neće podvrći svom priradi sam”. Svidele su mu se izbledele viktori janske tapete u toj oda ji, glomazan starinski pisaiši, oronuli prozor ko ji gleda prema voćnjaku. A tog dana, o, radosti, stare kruške i jabuke bvatu, zahvalju jući tome što ih je Albert, suprug gospođe Marlou, pravovremeno orezao.Ne radi se o tome da je Kit jednostavno došao na komandantovo mesto. Dodao je on i nešto visokoj drvenoj komodi s fiokama sta jala je statua pobedonosnog vojvode od Velingtona, bi iznad pognutog natmurenog Napoleona: Kit ju je kupio na pariskom buvljaku, kad je prvo u inostranstvo. Na zidu je visio crtež kozaka vojnika ko ji zariva koplje u grkljan nekom turičaru: kupljeno u Ankari, gde je bio prvi sekretar za trgovinu.

Otvara jući orman u potrazi za nečim neobičnim, ali ne i nerazumnim, pustio je da mu poglea preko uspomena iz diplomatske prošlosti.Dnevni crni frak i prugaste pantalone? Mislili bi da sam prokleti grobar.Večernji frak? Mislili bi da sam šef sale. I to po ovoj vrućini, jer dan je, uprkos predviđan

vanuo vedar i vreo. Oduševljeno je uzviknuo: – Eureka! – Nisi u kadi, zar ne, Probine? – Davim se, talasam, i sve to!Požuteli slamnati šešir iz kembričkih dana privukao mu je pažnju kao i prugast sako iz istog

na: savršen za moj starinski izgled. Staromodne bele suknene pantalone upotpuniće utisak.

dosti dodaće starinskim štapom za hodanje sa srebrnom drškom, ko ji je nedavno kupio. Kad j



o plemić, otkrio je bezazleno zadovoljstvo u nošenju štapa za hodanje. Ni jedan odlazak u Loe bio potpun bez posete prodavnici gospodina Džejmsa Smita, u Nju Oksford stritu. I konaa! – drečave čarape ko je mu je Emili poklonila za Božić.

– Em? Gde li je ta devojka? Emili, odmah mi donesi svog najboljeg plišanog medu! – Napolju je, šeta Šibu – podsetila ga je Suzana iz spavaće sobe.Šiba, njihov žuti labrador. Delila je s njima poslednje imenovanje.Vratio se u garderobu. Da bi naglasio drečave čarape, izložiće se mukama i obuće narandkasine od prevrnute kože ko je je kupio u Bodminu, na letnjoj rasproda ji. Probao ih je i zaste

kve veze ima? Izuće ih pre večere. Odabrao je neopisivu kravatu, navukao sako, obuo mokarobao svoj šaljiv glas: – Da t’ pitam, Suki, dušo, mož’ biti da ti znaš di sam metnô svo je proeške za govor? – rekao je, sto jeći na vratima, podbočen, kao najveći kicoš. Zatim je zastao, sp

ke pored tela, zadivljen. – Sveca mu svetog. Suki, draga. Alelu ja!Suzana je sta jala ispred velikog ogledala, odmerava jući sebe preko ramena. Nosila je crnu hjahanje, čizme svo je pokojne tetke i belu čipkanu bluzu s uštirkanim okovratnikom. Prikup

du kosu u strogu punđu i pričvrstila je srebrnom ukosnicom. Preko toga je stavila mali crn cili je trebalo da izgleda blesavo, ali Kit je bio potpuno očaran. Ta odeća joj je prista jala, taj pje prista jao, taj šešir joj je prista jao. Bila je lepa šezdesetogodišnja Kornvolka iz svog vrem

vreme je bilo pre sto godina. Najbolje od svega bilo je to što bi čovek rekao da ni jedan dan u ni je bolovala.Pretvara jući se kako se snebiva da joj priđe, Kit je teatralno zastao u dovratku. – Ti ćeš uživati u to me, zar ne, Kite? – rekla je Suzana ozbiljno, gleda jući u ogledalo. – N

lela kako radiš sve ovo da bi meni udovoljio. – Naravno da ću uži vati, draga. Biće urnebesno.I stvarno je tako mislio. Ako bi to usrećilo staru Suki, obukao bi baletsku haljinicu i isko

te. Dugo su živeli po njegovom, a sad će živeti po njenom, makar ga to ubilo. Uhvatio ju je za je s poštovanjem prineo usnama, zatim ju je podigao kao da će zaplesati menuet s njom, a

enuo s njom preko razastrtog najlona, niz stepenište do predvor ja, gde je sta jala gospođa Mžeći dve kitice ljubičica, omiljenog cveća gospodina Bejli ja.

Pored nje je uspravno sta jala njihova nenadmašna ćerka Emili u čaplinovskim ritama, s prima i ofucanim polucilindrom, Emili, ko ja se tek nedavno oporavila od katastrofalne ljubavne

– Je li sve u redu, mama? – upita ona žustro. – Jesi li ponela pilule?Poštedevši Suzanu odgovora, Kit se potapša po džepu sakoa. – A stezaljku, za svaki slučaj?Potapša se po drugom džepu. – Je si li nervozan, tata? – Prestravljen. – I treba da budeš.Kapi ja imanja je otvorena. Kit je za tu priliku oprao kamene lavove na kapi ji. Kostimirani

alci već se šeta ju Market stritom. Emili primeti mesnog lekara i njegovu ženu, i vešto im se prostavlja jući roditelje da produže sami; Kitov slamnati šešir smešno se krivi levo-desno, a Sonaša kraljevsko mahanje, dok njih dvo je dele pohvale, svako na svo joj strani: – Zaboga, Pegto je neizrecivo ljupko! Gde li si samo našla tako divan saten? – uzviku je Suzana poštansko

enici.

– Da ga jebeš, Bili. Koga si sakrio ispod tog čuda? – mrmlja Kit, gotovo šapatom, na uvo m gospodinu Oldsu, mesaru, ko ji je došao kao arapski princ s turbanom.



U vrtovima kućica, cvetovi narcisa, lala, forsiti ja i breskve dižu glave prema plavom nebu. Nenom tornju vi jori crno-bela kornvolska zastava. Grupa dece sa zaštitnim kacigama jaše konjkaska ju ulicom u pratnji strašne Poli iz škole jahanja Greneri. Proslava je suviše bučna za vonja i on se trza, ali Poli je tu, da zgrabi ular. Suzana smiru je konja, zatim jahača. Kit je uhvšicu i oseća kako joj srce lupa, dok s ljubavlju pritiska njegovu šaku na svo ja rebra.Evo ga sad, misli Kit, sav uzbuđen. Razdragana gomila, beli konji ko ji đipa ju na livadama,e mirno pasu na brdu, čak i novi bungalovi ko ji naružu ju donji deo Bejli Hila: ako ovo ni je zu su voleli i tako joj dugo služili, šta je onda? Eto to je vesela jebena Engleska, eno Lore j

li, piva i pite i pokliča za Kornvol, a sutra ujutro, svi ti divni, ljubazni ljudi hvataće jedni drušu, jebaće tuđe žene i radiće sve ono što rade ljudi u celom svetu. Ali danas je državni praznikedan bivši diplomata da se žali što je ukrasni papir lepši od poklona?Pored stola na rasklapanje sto ji Džek Pejnter, riđokosi sin Bena iz servisa, s naramenicama

nom. Pored njega sedi devojka u vilinskoj haljini s krilima, i proda je karte za četiri funte po o – Za tebe je bes platno, Kite, sto mu muka! – urla razdragano Džek. – Ti si jebeni knez, čoveče

ži i za Suzanu!Ali Kit, obuzet radošću, ne želi ni da ču je za to: – Možda i jeste bes platno, Džek, hva la ti!

m izu zetno da režljiv. A i mo ja draga žena – odgovara i, onako srećan, vadi novčanicu od dese

a kusur od dve funte ubacu je u kuti ju za pomoć životinjama.Kola sa senom su spremna. Na njih su naslonjene trakama ukrašene merdevine. Suzana se

nom rukom, drugom pridržava rub jahaće suknje, i penje se, uz Kitovu pomoć. On spremno ke da joj pomogne. Čeka da joj se disanje smiri. Smiru je se. Smeši se. Hari Tregenza, graditem mo žete da veru jete i ču veno spadalo, nosi dželatovu masku i maše drvenom kosom, obo jen

brno. Pored njega je supruga, sa zeč jim ušima. Pored njih sto ji ovogodišnja kraljica vašara, okipe iz haljine. Dodiru jući slamnati šešir, Kit kavaljerski ljubi obe dame u obraze i udiše n

ris jasmina.Drevne orguljice svira ju Dej zi, Dej zi, odgovori mi, molim te. Živahno se osmehu jući, čeka d

ma prestane. Ne presta je. Maše rukama, moleći za tišinu, smeši se. Uzalud. Iz unutrašnjeg džepa vadi beleške za govor ko je mu je Suzana plemenito otkucala na mašini, pa maše i papirom. šina ispušta svirep pisak. Teatralno uzdiše, okreće se prema nebu, moleći da mu se smilu je, okreće ka okupljenima, ali buka ne presta je.Počinje.Prvo mora da zaurla ono što on veselo naziva crkvenim upozorenjima, mada su to krajnje

vna pitanja poput problema javnih toaleta, parking prostora i prostora za presvlačenje beba.iko sluša? Sudeći po licima okupljenih oko kola sa senom, ne sluša. Nabra ja nesebične dobroko ji su radili noć i dan da bi se ovo čudo ostvarilo, i poziva ih da se sami jave. Kao da čita ielefonskog imenika. Orguljice su ponovo zasvirale. Ti si i knez halabuke. Očeku ju da budeš Brz po gled prema Suki: nema znakova pogoršanja. A Emili, njegova voljena Em: visoka i

a, sto ji, kao i uvek, podalje od gomile. – I na kra ju, pr i jatelji mo ji, pre nego što siđem – mada bi trebalo da budem veoma pažljiv d

dim! – nema reakci je – zadovoljstvo mi je, i veoma vesela dužnost, da vas zamolim da trošiteko zarađeni novac nera zumno, da bezob zirno oči jukate s tuđim ženama – poželeo je da to nijo – da pi jete, jedete i uživate. I zato hip-hip – ski da šešir i baca ga uvis – hip-hip!

Suzana je podigla cilindar, da bi se pridružio njegovom slamnatom šeširu. Graditelj ko jem

smeli da veru jete ne mo že da podigne dželatsku masku pa zato diže stisnutu pesnicu u nenammunistički pozdrav. Prilično zakasnelo ura za grmi iz zvučnika, kao smetnja na vezama. Uz p



v nam bio, le potane i Tako valja, golube, Kit se zahvalno spušta niz merdevine, pušta štap za hopadne na tlo i pruža ruke da bi uhvatio Suzanu za bokove. – Prelepo, tata! – kaže Emili, iskrsnuvši pored Kita, s njegovim štapom za hodanje. – Hoćeš l

da sedneš, mama, ili šibaš da lje? – upotrebila je porodični izraz.Suzana, kao uvek, šiba dalje.

*

aljevski obilazak našeg Kneza i njegove gospe počinje. Prvo pregleda ju teretne konje. Suzanka sa sela, tepa im, bez ustručavanja ih mazi i tapše ih po sapima. Kit se teatralno divi njihremi. Domaće povrće u najboljem izdanju. Karfiol, ko ji meštani zovu brokuli: veći od fudbpte, čist kao suza. Domaći hleb, sirevi i med.

Proba ju turši ju: bljutava je, ali oni se i dalje smeše. Pašteta od dimljenog lososa je izvrsna.ki da kupi malo. Ona kupu je. Zadržava ju se na izložbi cveća. Suzana zna ime svakog cveta. NMakinta jerove, dvo je razočaranih u život. Bivši uzga jivač ča ja, Džordž, drži napunjenu pušk

d kreveta, za dan kad se mase okupe pred njegovom kapi jom. Njegova žena Lidi ja mrzi selo. im, s ispruženim rukama: – Džordže! Lidi ja! Dragi mo ji! Čudesno! Pre divna večera kod va

ko veče. Sad je red na nas!S olakšanjem prilazi zastarelim vršalicama i parnim mašinama. Suzana nimalo uplašena stam dece u šarolikim kostimima, od Betmena do Osame. Kit viče na Džeri ja Pertvi ja, seoskoga, ko ji sedi na svom traktoru, s indi janskom peruškom: – Stoti put te pitam, Džeri, kad ćeš namsiti jebeni manjež? – Doda je Suzani, u poverenju: – Proklet bio ako platim tom tupadži ji penti na sat kad je cena dvanaest.

Suzanu je zaskočila Mardžori, bogata raspuštenica. Mardžori je bacila oko na trošne staklenu ograđenom vrtu vlastelinskog imanja, za svoj Klub orhide ja, ali Suzana podozreva da je r

nica bacila oko na Kita. Diplomata Kit priskače u pomoć: – Suki, draga, žao mi je što te prek

ardžori, izgledaš izuzetno zanosno, ako smem da primetim; mala drama, dušo. Samo ti to možiš.Siril, crkveni starešina i vodeći tenor u horu, živi s majkom, uz zabranu nenadgledanog kon

školskom decom; Harold, pi jani zubar, rano penzionisan, vlasnik lepe kuće sa slamnatim krdaleko od Bodmin rouda, jedan sin mu je na odvikavanju, žena u depresi ji. Kit ih sve razdrazdravlja, kreće na Izložbu umetnosti i zanatstva, plod Sukine zamisli.Veliki šator je mirno utočište. Divi se amaterskim akvarelima. Zaboravi talenat, najvažni ji je do drugog kra ja šatora, silazi s travnatog brežuljka.Rub slamnatog šešira mu se usekao u čelo. Mokasine od prevrnute kože ga žulja ju, kao št

edvideo. Emili je u uglu vidnog polja, pazi na Suzanu.Ulazi u konopcem ograđen deo izložbe starih zanata.

*

li Kit oseća je zu kad uđe ova mo, neči je prisustvo, neki mig? Malo sutra: on je u ra ju, i tu namostane. Obuzima ga onaj redak osećaj čistog zadovoljstva kad sve ide kako treba. Gleda, s benom ljubavlju, svo ju ženu u jahaćem odelu i cilindru. Misli na Emili, i na to kako je pre samo dana bila neutešna, a danas se uspravila i spremna je da osvo ji svet.

Misli mu zadovoljno jezde, kao i njegov pogled, prikovan za najdalju tačku ograđenog pronaizgled svo jevoljno, za priliku nekog muškarca.



Pogrbljenog.Veoma po grbljenog muškarca.Da li je trajno pogrbljen, ili se samo načas pogrbio, u tom trenutku ni je mu poznato. Možda

grbljen, možda samo sedi ili čuči na braniku putničkog kombi ja. Kao da ne mari za podnevn na sebi ima blistav i dug smeđ kožni kaput s podignutom kragnom. Šešir širokog oboda, tažni, nizak, s mašnom napred, više puritanski nego kaubojski.Crte lica, ono što Kit može da razazna u senci oboda, upadljivo oda ju sitnog sredovečnog beUpadljivo?

Otkuda ta iznenadna upadljivost?Šta je to tako upadljivo u ve zi s njim?Ništa.Nema spora da je neznanac neobičan. I sitan. U društvu krupnih sitan se ističe. No to ga ne čin

bnim, već samo lakše uočljivim.Krpar, bila je prva Kitova odlučno bezbrižna pomisao: kad li je poslednji put video pravog

? U Ru muni ji, pre petnaest godina, kad je službovao u Bukureštu. Možda se i okrenuo prema da to kaže. Ili je samo pomislio da se okrene prema njoj, jer je sad počeo da se zanima za k momka, ko ji mu ni je bio samo radno mesto, već i skroman dom – video je plinski štednjak

na sprat i niz lonaca i pribora za kuvanje, pomešanih s kleštima, svrdlima i čekićima; a na jeu, uštavljene životinjske kože, ko je su mu verovatno služile kao tepisi kad, posle radnog vrem

hvalno zatvori vrata celom svetu. Ali sve je bilo tako uredno i pod konac da bi čovek pomislivlasnik može da pronađe bilo ko ju stvar vezanih oči ju. Bio je takva vrsta čovečuljka. Uredanan.No da li ga je Kit u tom trenutku jasno prepoznao? Zasigurno ni je.Osećao je oko sebe nešto jezivo, podmuklo.Osećao je kako se izvesni delići sećanja, ko ji su se pomerali kao čestice u kaleidoskopu, skldređenu šaru, isprva neraspoznatljivu, a onda – ali samo delimično – uznemiru juću.

Osećao je zakasnelu spozna ju, ko ju je izgovorio njegov unutrašnji glas – a onda ju, posteažljivo, i neraspoloženo – prihvatio.Kao da je fizički prošao kroz po jedinosti ko je su mu ostale ne jasne u sećanju. Debeljuškasti

plou, upravnik finansijskog fonda i vikendaš, kao da je upao u tu sliku, u pratnji svog novog metar i osamdeset centimetara visoke manekenke, u arlekinskim helankama. Čak i uz razornuko ja mu je tutnjala u glavi, Kitu ni je promakla lepa devojka, ko ja je govorila: Da li bi Kit i Sli večeras da svrate na piće? To bi bilo su periška, samo dođite, posle sedam, ne morate poseboblačite, roštiljanje ako ne štrcne kiša. Na to je Kit, ma lo preteru jući da bi nadoknadio zbunjo sebe kako govori nešto kao: Stvarno bismo voleli, devojko od metar i osamdeset, ali dola zava bulumenta na večeru, da nas ka zni za grehe – bulumenta je Ki tov i Suzanin interni izraz zne dosto janstvenike, sa sklonošću prema starešinskom odevanju.Peplou i trofej su onda otišli, a Kit se vratio divljenju alatu nepoznatog krpara, ako je to ono

neznanac bavio, dok je još uvek odbi jao da prizna neprihvatljivo. Suzana sto ji pored njega, tada alat. Podozreva, ali ni je siguran, da ga je ona već bila gledala. Uostalom, zato su i došli: pu, odu dalje, zatim još malo gleda ju.Samo što ovog puta nisu otišli. Sta jali su, rame uz rame, i gledali, ali i prepoznali – Kit je pr

ao, odnosno dokučio da taj čovek uopšte ni je krpar, da nikad to ni je ni bio. A zašto li je, dođ

d i pomislio da je u pitanju krpar, to već niko ne zna.Taj tip je jebeni sedlar, zaboga! Šta li mi je bilo na pameti? Pravi sedla, grom ga spalio, uzde



vke! Đačke torbe! Torbice, novčanike, ženske torbe, podmetače! Ne krpi lonce i šerpe, nikad tradio! Sve oko tog čo veka bilo je od kože. Čovek u koži ko ji reklamira svoj proizvod. Bio jken. Zadnji deo kombi ja bio mu je modna pista.

Sve ovo Kit do tog trenutka ni je mogao da prihvati, kao što ni je mogao da prihvati potpunodan natpis, rukom ispisan zlatnim slovima na boku kombi ja: DŽEBOVI PREDMETI OD Kgli su da ga vide svi oni ko ji ima ju oči, sa pedeset ili možda sto koraka. A ispod natpisa, mapod jednako čitljivim slovima, napomena: Proda ja u kombi ju. Bez telefonskog bro ja, bez ad

ejla ili nečeg sličnog, bez prezimena. Samo Džeb i proda ja u njegovom kombi ju. Jezgrovito

osmisleno.Ali zašto je Kitov inače gotovo nepogrešiv instinkt prerastao u anarhično, potpuno neraz

ricanje? I zašto je ime Džeb, sad kad je pristao da ga uoči, izgledalo kao najnezamislivi je, najvorni je kršenje službene tajne na ko je je naišao u svo joj kari jeri?

*

ipak jeste. Celo telo mu je govorilo da jeste. Stopala su mu govorila da jeste. Utrnula su u tekasinama. Njegov stari kembrički sako govorio je da jeste. Lepio mu se za leđa. Usred žege

n znoj probio mu je pamučnu košulju. Da li je ovo sadašnjost ili prošlost? Bila je to ista košulnoj, ista vrelina na oba mesta: ovde i sad na Bejli jevoj utrini, uz zvuke orguljica, i na nekomredozemlju, usred noći, uz zvuke brodskih motora.A kako su dva pouzdana, prodorna, smeđa oka mogla da ostare, nabora ju se i izgube životni

smisleno kratkom razdoblju od tri godine? Čovek pored kombi ja podigao je glavu, i to ne doć potpuno, sve dok mu se obod kožnog šešira ni je nakrivio, otkrivši izmučeno, koščato lice,ljivo – iz raz ko jeg iznenada ni je mogao da se ratosilja – ispi jene jagodice, odlučnu bradu

ošarano mrežom istih tankih lini ja kakve su mu izbrazdale uglove oči ju i usta, vukući ih nadozgledao kao očajnik.

A te oči, nekad tako hitre i mudre, kao da su izgubile pokretljivost, jer kad su ugledale Kitani pomerile, netremice su zurile, tako da je jedini način da odvo je pogled jedan od drugog bt to uradi; što je zasigurno uradio, okrenuvši glavu prema Suzani i rekavši: – Pa, draga, evokav dan, e, kakav dan! – ili nešto pod jednako besmisleno, i takođe potpuno neuobiča jeno za nse zarumenjena Suzana zbunjeno namrštila.Ni je prestala da se mršti ni kad je čula tih velški glas, bezuspešno se moleći da ga ne ču je:

le. Baš neobična slučajnost, rekao bih. Ni jedan od nas ni je to očekivao, zar ne?Mada su se te reči zarile u Kitovu glavu kao rafal, Džeb mora da ih je izgovorio veoma tih

zana – zahvalju jući nesavršenosti malog slušnog aparata ko ji je nosila ispod kose, ili nepres

ci vašarišta – ni je ih čula; opredelila se da iskaže prenaglašeno zanimanje za veliku torbu s pom kaišem. Zurila je u Džeba preko buketa ljubičica, osmehivala mu se suviše široko i bila prbazna i srdačna za Kitov ukus, što je, u stvari, bila posledica njene stidljivosti, mada ni je takdalo. – Dakle, vi ste lično Džeb, zar ne? Pravi.Šta joj, dođavola, znači to pravi, pomislio je Kit, iznenada besan. Pravi u poređenju sa čim? – Niste zamena ili dvojnik ili nešto slično? – nastavila je, kao da joj je Kit predložio da ob

o je zanimanje za tog tipa.A Džeb je njena pitanja shvatio veoma ozbiljno: – Pa sad, Džeb mi ni je pravo ime, pri zna j

govorio je, napokon skrenuvši pogled s Kita i gleda jući Suzanu, s istom upornošću. Doda jući



ošću ko ja se zarila Kitu pravo u srce: – Ali ime ko je su mi nadenuli bilo je tako dugo, iskrenm odlučio da ga dobrano skratim. Da se tako izrazim.

No Suzana je bila raspoložena za pitanja: – A gde ste, za ime sveta, našli tako čudesnu ko žu,? Zaista je prele pa!

Na to je Kit, prebacivši mozak na diplomatskog autopilota, na javio da i on izgara od želje dvi isto pitanje: – Da, uistinu, odakle vam ta iz vrsna koža, Džebe?A onda se Džeb zamisli nad onima ko ji su postavili pitanja, kao da procenju je kome da dâ

st. Odluču je se za Suzanu: – Da, pa, to je, u stvari, koža ruskog irvasa, gospođo – ob jašnjav

u već izgleda kao nepodnošljiva uslužnost, i skida jednu životinjsku kožu sa zida pa je s ljubostire preko krila. – Izvađena iz olupine danskog broda ko ji je potonuo u Plimutu 1786, kako kli. Plovio je od Sankt Peterburga do Đenove, znate, i tražio zaklon od olu ja s jugozapada. Sv za njih, zar ne, mi iz ovih kra jeva? – kaže, gladeći kožu preplanulom malom šakom. – Mada

ni je smetalo, zar ne? Nekoliko vekova u slanoj vodi, to je baš ono što ti se sviđa – nastavio jevato, kao da se obraća ljubimcu. – Verovatno su pomogli i minerali u omotačima, ako smemetim.Ali Kit je znao da se Džeb, premda je držao slovo Suzani, u stvari obraća njemu, igra na kar

vog zaprepašćenja, razočaranja i napetosti, i – da, i njegovog straha – neobuzdanog straha,

ga, tek je morao da dokuči. – A vama je ovo posao, zar ne, Džebe? – raspitivala se Suzana, preumorna i stoga popustljvam je osnovni posao? Ni je vam to ne pri javljena delatnost ili dodatni posao, ili pla ćate stud

ga? To vam ni je hobi, već životni po ziv. To je ono što želim da znam.Džeb je morao duboko da se zamisli nad tim velikim pitanjima. Njegove sitne smeđe oči okrse prema Kitu, tražeći pomoć, zadržale se na njemu, zatim se okrenule, razočarano. Konač

dahnuo i odmahnuo glavom kao čovek nezadovoljan sobom. – Pa, pret postavljam da sam imao još ne koliko mogućnosti, kad sad razmislim o tome – kaz

Borilačke veštine? U poslednje vreme su veoma popularne, zar ne? Lična zaštita, rekao bih – d

nakon još jednog dugog zurenja u Kita. – Praćenje bogatih klinaca ujutro u školu. Vraćanjeeče. Dobro se plaća, kažu. Ali ko ža – po novo je pogladio kožu – uvek sam voleo kvalitetnu o i moj otac. Nema ničeg boljeg, da vam kažem. No da li se na to sveo moj život ? Pa, život j

vam preosta je – uz još jedan netremičan pogled prema Kitu, oštri ji.

*

enada se sve ubrzalo, sve je otišlo bestraga. Suzanine oči su upozorava juće zablistale. Obrase žestoko zacrveneli. Preturala je po muškim novčanicima, nezdravom brzinom, pod sumn

ovorom da je Kitu uskoro rođendan. I bio je, ali tek u oktobru. Kad ju je podsetio na to, ona e srdačno nasme jala i obećala da će ga, ako odluči da kupi jedan, čuvati na dnu fioke. – Šavovi, Džebe, jesu li ručni ili mašinski? – brbljala je, zaboravlja jući na Kitov rođendan i im

no uzima jući torbu ko ja joj se rani je svidela. – Ručni, gospođo. – A to je cena, zar ne, šezdeset funti? Rekla bih da je to veoma sku po.Džeb se okreće prema Kitu: – Najbolje što mogu, nažalost, Pole – kazao je. – Neki od nas

e, nema ju penzi je ko je se usklađu ju s rastom cena i slično.Da li je Kit u Džebovim očima video mržnju? Bes? Oča janje? A šta li je Džeb video u Kit

ma? Zbunjenost? Ili tihu molbu da ga ne zove Pol pred Suzanom? Ali Suzana, šta god da je ču



piše između lini ja, smeđom vojnom olovkom. A kad je završio – a to mora da je bio veoman račun, sudeći po tome koliko mu je vremena potrebno da se ispiše – iscepao je stranu, pree i pažljivo spustio u Suzaninu novu torbu.

*

diplomatskom svetu ko jem su, donedavno, pripadali Kit i Suzana, kao njegovi odani građani, šta je društvena obaveza.

Tkači su se okupili da naprave starinski razboj? Suzana mora da vidi kako taj razboj radi,ra da kupi komad ručno tkanog platna, tvrdeći kako mu baš to treba da mu kompjuter ne bzao po stolu; ne mari što ni za koga taj nesuvisli komentar ni je imao smisla, posebno za Emile, nikad predaleko, ćaskala s nekom dečicom. U grnčarskoj šatri, Kit seda za grnčarski točak dok se Suzana dobroćudno sme je njegovim pokuša jima.Tek kad su obavili te poslednje rituale, naš knez i njegova gospa oprašta ju se i uz prećutno

enje odlaze stazom ko ja vodi ispod starog železničkog mosta, duž potoka i do sporednog ulaanje.Suzana je skinula šešir. Kit je morao da joj ga ponese. Zatim se setio da i sam skine svoj sla

ir, spo jio ih duž oboda pa ih nespretno poneo za jedno sa otmenim štapom za hodanje sa srebkom. Drugom rukom je držao Suzanu podruku. Emili je krenula za njima, a onda se predomim doviknula kroz savi jene šake da će se videti kasni je na imanju. Tek kad su zašli u zaklončkog mosta, Suzana se okrenula prema mužu. – Ko je, za ime sveta, bio onaj čovek ? Onaj za koga si rekao da ga ne pozna ješ. Džeb. Kožar. – Potpuno ne po znat – uz vratio je Kit odlučno, odgovara jući na pitanje ko jeg se užasavao. m predstavu ko je on. Izvini. – Nazvao te je Pol. – Jeste, i trebalo bi ga osuditi zbog toga. Nadam se da će to jebeno i uraditi.

– Jesi li ti Pol? Je si li bio Pol? Za što mi ne odgovaraš, Kite? – Ne mogu, eto zašto. Draga, moraš da zaboraviš to. Nikud nas neće odvesti. Ne mogu. – Iz bezbednosnih razloga? – Da. – Rekao si mu da nikad nisi bio niči ji crveni telefon. – Da. Jesam. – Ali bio si. Onda kad si otišao na tajnu misi ju, nekud gde je toplo, i vratio se s izgrebanim

. Emili je bila kod nas, spremala je speci jalistički ispit iz tropskih bolesti. Želela je da ti da injprotiv tetanusa. Odbio si.

– Ni je trebalo ni toliko da ti kažem. – Ali jesi. Zato nemoj sada da poričeš. Otišao si da budeš službeni crveni telefon i ni si žel

žeš koliko dugo ni kuda, otkrio si samo da je tamo toplo. Bile smo zadivljene. Pile smo u e: „Živeo naš crveni telefon”. Tako je bilo, zar ne? Nećeš to poreći? I vratio si se izgreban i si pao u žbunje. – Jesam. Tako je. Žbunje. Istina.A kad je to ni je zadovoljilo: – Dobro, Suki. Dobro. Slušaj. Bio sam Pol. Bio sam njegov crve

on. Da, bio sam. Pre tri godine. I bili smo ratni drugovi. Bila je to najbolja stvar ko ju sam ukom čitave kari jere, i to je sve što ću ti ikad reći. Taj siroti momak se potpuno raspao. Jedva sa

epoznao.



– Izgledao je kao dobar čovek, Kite. – On je više od toga. On je savršeno pristo jan, hrabar čovek. Ili je to bio. Nisam u svađi s

ravo obratno. Bio je moj… čuvar – ka zao je, u trenutku nepromišljene iskrenosti. – No ti si ipak porekao da ga pozna ješ. – Morao sam. Nisam imao izbora. Čovek je preterao. Čitava operaci ja je bila… pa, potpuno tPomislio je da je najgore prošlo, ali ni je računao na Suzaninu upornost. – Evo šta nimalo ne ra zumem, Kite. Ako je Džeb znao da la žeš, a i ti si znao da la žeš, zaštorao da uradiš? Ili si slagao samo zbog mene i Emili?

Uradila je to, šta god da je u pitanju. Opravdava jući se besom, progunđao je: – Mislim da ćuaspraviti s njim, ako ti ne smeta – i nedugo zatim, tutnuo joj je šešire u ruke i od jurio stazopom za hodanje, ne mareći za prastari natpis OPASNOST, prešao preko klimavog pešačkog mroz brezov šumarak do donjeg dela Bejli jeve utrine; preskočio je ogradu upavši u blatnjavu bpohitao uzbrdo, odakle je ugledao oboren šator sa izložbom zanata i rukotvorina i izlagačes više energi je nego što su je pokazali tog dana rasturali šatre, tezge i sklopive stolove i ubau kombi je: a tamo, među kombi jima, prazno mesto, baš to prazno mesto, gde je, samo pola sae, sta jao Džebov kombi; više ga ni je bilo.To nimalo ni je sprečilo Kita da se sjuri niz padinu, mašući rukama lažno veseo: – Džebe! D

e li je, dođavola, Džeb? Da li je neko video Džeba, prodavca kože? Otišao je pre nego što samo da mu platim, siroti tupan… hrpa novca ostala mi je u džepu! Znate li gde je Džeb? A vi? –je niz jalovih molbi dok je zagledao parkirane kombi je i kamione.Ali dobio je samo ljubazne osmehe i odmahivanje glavom: ne, Kite, izvini, niko ne zna ku

šao Džeb, niti gde živi, kad smo već kod toga, niti kako se preziva, kad bolje razmislim, Džamljenik, učtiv, ali ne i čovek ko ji bi se mogao nazvati govorljivim – smeh. Jedan izlagač misko ga je video na vašaru u Koveraku, pre nekoliko nedelja; drugi je rekao kako ga se seća iztela, prošle godine. Ali niko ni je znao njegovo prezime, niko ni je imao broj telefona, niti brtarskih tablica. Verovatno je radio ono što i drugi trgovci, kazali su: video bi oglas, platio do

proda ju na ulazu, parkirao se, trgovao i otišao dalje. – Izgubio si nekog, tata?Emili, tačno pokraj njega – ta devojka je prokleti duh. Mora da je tračarila sa štalskim devojkboksova za konje. – Da. U stvari jesam, draga. Džeba, kožara. Onog od ko jeg je tvo ja mama kupila torbu. – Šta želi? – Ništa. Ja… – zbunio se. – Dugu jem mu novac. – Platio si mu. Šezdeset funti. U dvadeseticama. – Da, pa, to je bilo nešto drugo – izvlačio se, izbegava jući njen pogled. – Namirivanje staroPotpuno drugači je – onda, brblja jući kako mora da razgovara s mamom, vratio se stazom i

rađen vrt do kuhinje, gde je Suzana, uz pomoć gospođe Marlou, seckala povrće, priprema juu za „bulumentu”. Ignorisala ga je, tako da je potražio utočište u trpezari ji. – Mislim da ću samo da izglancam srebro – iz javio je, dovoljno glasno da ga ona ču je i kaž

što, ako želi.Ali ona je oćutala. Dan rani je obavio je veliki posao glanca jući komandantovu zbirku starog

a – svećnjake pol stor, slanike hester bejtmen, i srebrnu korvetu sa zastavicom, ko ju su mu pm odlaska s dužnosti poklonili oficiri i posada poslednjeg broda ko jim je komandovao. Izgla

svaki komad neveselim pokretom srebrne krpe, sipao je sebi veliku čašu viski ja, otišao na so za sto u svo joj garderobi, priprema jući se da obavi sledeće zaduženje te večeri: kartice za



.U uobiča jenim okolnostima ispisivanje tih kartica bi mu predstavljalo zadovoljstvo, pošto

e njegove zvanične pozivnice, preostale od poslednje dužnosti u inostranstvu. Stekao je navitajno gleda kako neko od njegovih gosti ju okreće karticu, prelazi prstom preko ispupčenih sa čarobne reči: ser Kristofer Probin, visoki izaslanik Njenog kraljevskog veličanstva. Ve čeras radovao tome. Ipak, sa spiskom gosti ju pred sobom i čašom viski ja nadohvat ruke, nastavrljivo – možda isuviše marljivo – da radi. – Onaj tip Džeb je otišao – rekao je namerno nehajno, oseća jući Suzanu iza sebe. – Pokupio

ko ne zna ko je on, siroti čovek. Sve je to veoma bolno. Vrlo uznemirava juće.Očeku jući utešan dodir ili lepu reč, prestao je da radi, kad je Džebova torba pala, uz tresak, n

red njega. – Pogledaj unutra, Kite.Razdraženo naginjući otvorenu torbu prema sebi, preturao je po njoj, sve dok ni je napipao č

vi jenu stranicu papira na lini je, na ko jem je Džeb napisao račun. Nespretno ga je otvorio, i jedhtavom rukom prineo stonoj lampi:

Za jednu nevinu ženu - ništa.Za jedno nevino mrtvo dete - ništa.Za jednog vojnika ko ji je obavio svo ju dužnost - sramota.Za Pola - plemićka titula.

Kit je to pročitao, zatim se zagledao u poruku – to više ni je bio dokument, već nešto gadno.

je raširio na stolu, među karticama za sedenje, i ponovo je proučio, za slučaj da mu je neštoklo, no ispostavilo se da ni je. – To jednostavno ni je tačno – čvrsto je rekao. – Taj čovek je očigledno bolestan.

Zatim je zagnjurio lice u šake i protrljao ga, a posle nekog vremena prošaputao: – Dragi bož

*

ko je bio taj gospodar Bejli, ako je ikad posto jao?Pošten kornvolski sin našeg sela, ako slušate vernike, sin nekog seljaka koga su nepravedno zbog krađe ovce na Uskrs, na zadovoljstvo opakog vrhovnog sudi je u Bodminu.Samo što gospodar Bejli zapravo ni je bio obešen, ili bar ni je umro obešen, sudeći po čuv

jli jevom pergamentu ko ji se nalazi u kapeli. Seljaci su bili tako besni zbog nepravedne presu

ga skinuli s vešala usred noći, jesu vala, i oživeli ga najboljom jabukovačom. Sedam dana kaadi gospodar Bejli, uzeo je očevog konja i od jahao u Bodmin, i jednim zamahom kose odsekvu istom onom opakom sudi ji, i neka je, golube moj – ili bar tako priča ju.Sve je to trabunjanje, po mišljenu Kita, istoričara amatera, ko ji se u retkim časovima dokolic

vljao istraživanjem te priče: sentimentalno viktori jansko blebetanje najgore vrste, nimalo poeno dokazima u mesnim arhivama.Ostala je činjenica da su tokom mnogih godina, po kiši i suncu, u ratu i miru, dobri ljudi Se

na za jedno proslavljali čin izvršenja smrtne kazne bez prethodnog suđenja.

*



iste noći, dok je ležao budan i zbunjen pored usnule žene, izmučen ogorčenjem, sumnjom u renom zabrinutošću za bivšeg ratnog druga ko ji je, iz nepoznatog razloga, pao tako nisko, mišljao o narednom potezu.Noć se ni je završila s večerom: a kako je i mogla? Posle rasprave u njegovoj garderobi, Kit

na jedva da su imali vremena da se presvuku pre nego što su kola počela da se parkira ju ispreAli Suzana ni je ostavila nimalo sumnje u to da će i posle večere biti nepri jateljski raspolo

ema njemu.Emili ni u bolja vremena ni je imala nikakve pri jateljske ili zvanične dužnosti, te se izvukla,

ra jući se da ide na neku zabavu u parohijskom domu, jer ionako ne mora da se vrati u Londra uveče.Za trpezarijskim stolom, Kit je briljirao, potpomognut saznanjem da mu se svet srušio pred

, mada se ponašao nepredvidivo dok je očaravao gradonačelnicu s desne strane i gospođu An s leve po jedinostima iz svog života i dostignuća kraljičinog izaslanika u nekom karipskom

Mo ja viteška titula? Potpuna slučajnost! Nikakve veze sa zaslugama. Čista parada. Kraljica je gionu i uvrtela je sebi u glavu da svrati kod lokalnog premi jera. Bila je to mo ja parohi ja i, bbio sam titulu zato što sam se zatekao na pravom mestu u pravo vreme. A ti si, draga – grema jući čašu s vodom i nazdravlja jući Suzani preko niza komandantovih svećnjaka pol stor –

la divna gospa P., onakva kavom sam te ja oduvek i smatrao, uostalom.Ali i dok obuzet oča janjem izgovara te svečane reči, u glavi ču je Suzanin glas, a ne svoj.Samo jedno želim da znam, Kite: da li su neka nedužna žena i dete umrli, a mi poslati na K

bi nas ućutkali, i da li je taj siroti vojnik u pravu?I naravno, čim je gospođa Marlou otišla kući, a poslednja kola nestala iz vidokruga, Suza

ipila u predvor ju, čeka jući njegov odgovor.Kit kao da ga je nesvesno pripremao, tokom večere, jer ga je izgovorio kao portparol Min

a spoljnih poslova ko ji da je zvaničnu iz javu – i verovatno je Suzani to zvučalo isto toliko uv

– Evo mo je završne reči na tu temu, Suki. To je onoliko koliko smem da ti kažem, a verovnogo više. – Da li je rani je koristio tu rečenicu? – Ta tajna ope raci ja u ko joj sam imao čast dau jem, kasni je je bila opisana rečima ljudi ko ji su je planirali – ljudi na najvišim po loža jima t puna pobeda bez prolivanja krvi, nad izvesnim veoma zlim ljudima. – Tračak neumesne ironia mu iz glasa, a on uzalud pokušava da ga potisne: – A koliko znam, možda nam je upravo romna uloga u toj operaci ji obezbedila položaj, jer su ti isti ljudi ljubazni posvedočili kakolično dobro obavio posao, ali da bi dodela odelikovanja, nažalost, bila suviše upadljiva. Ipak

bio ra zlog ko ji mi je iznelo Kadrovsko odeljenje kad su mi ponudili položaj; nagrada za duu slu žbu bi lo je njihovo obrazloženje, mada nisu morali mnogo da me ubeđu ju, ni mene, a niliko se sećam – oprostiva za jedljivost. – Da li su lju di iz Kadrovskog, ili iz Ljudskih resurko god da danas vole da zovu sebe, bili svesni mo je uloge u izvesnoj neizrecivo osetljivoj opIskreno sumnjam u to. Pretpostavljam da nisu znali ni ovo što ti znaš.Da li ju je ubedio? Kad je Suzana ovakva, svašta može da se dogodi. Obuzima ga nervoza;

eška: – Slušaj, draga, kad se sve završi, kome ćeš verovati? Meni i vodećim ljudima iz Ministoljnih poslova, ili jednom veoma tužnom bivšem vojniku, koga je napustila sreća?

Ozbiljno razmišlja o njegovom pitanju. Odmerava ga. Lice joj je bezizrazno, ali i rumeno, o lomi mu srce svo jom nepokolebljivom pravičnošću, lice žene ko ja je bila student generac

avnom fakultetu, ali se pravom nikad ni je bavila, dosad; lice žene ko ja je gledala smrti u oči, pa kroz golgotu lečenja i pritom imala samo jednu brigu: kako će se Kit snaći bez nje?



njih je, moram da kažem, veoma ma lo.I uz tako lepo izraženo samosažaljenje, ustao je, poljubio je u teme, otišao preko dvorišta d

ovizovane kancelari je, zaključao vrata i uključio kompjuter. Marlon će odgovoriti na vaše lične i poverljive upite.

*

Šibom, ko ja se ponosno vozi u zadnjem delu gotovo novog lendrovera za ko ji je ustupio

mp-prikolicu, Kit odlučno vozi uz Bejli Hil, sve dok ne stigne na odredište na napušten vidikotskim krstom i pogledom na jutarnju maglu ko ja se diže u dolini. Prvi poziv je osuđen na proje i pretpostavljao, ali profesionalna etika i osećaj ugroženosti sprečava ju ga da odustane. Na

li Ministarstva spoljnih poslova javlja mu se odlučna žena, ko ja zahteva da joj ponovi svo jeno i glasno. Poslušao ju je, i dodao vitešku titulu, za svaki slučaj. Posle čekanja tako dugog mislio da prekine vezu, ista žena ga obaveštava da pređašnji ministar Fergus Kvin već tri ge na toj dužnosti – što i Kit dobro zna, ali ga to ne sprečava da je pita da li ima njegov broj i nje da mu prenosi poruke. Da li bi ser Kristofer – konačno i to da ču je, hvala lepo! – želeo dvara sa dežurnim službenikom? Ne, hvala, ser Kristofer ne bi želeo, odvratio joj je, nagove

dežurni službenik ne zadovoljava neophodan nivo bezbednosti.Pa, pokušao sam, i to je zabeleženo. Sad ide teži deo.Vadi list papira na ko jem je zapisao Marlonov broj telefona i unosi ga u svoj mobilni, po j

n do kra ja, jer mu je sluh malo oslabio, i brzo, iz straha da se ne predomisli, pritiska dugme z. Dok je napeto slušao zvonjavu, prekasno se setio ko je je doba dana u Hjustonu, i ukazu je m

njivi Marlon, kako pipka pored kreveta, tražeći telefon. Međutim, javlja mu se srdačan glassaske gospođe. – Zahvalju jemo vam što ste po zvali Etič ka rešenja. Za pamtite: nama je va ša be zbednost na prstu!

Onda glasna vojna muzika i Marlonov razmetljiv američki glas: – Zdravo! Ovde Mar lon. Lo vam na pominjemo da će vaš upit uvek ostati poverljiv, u skladu s našim načelima poštenog tnog poslovanja. Izvinjavamo se što trenutno nema nikog ko bi mogao da prihvati vaš lični i p

vi po ziv. Ako želite da vam se javi vaš pou zdani savetnik, molimo vas da posle signala ostaviteporuku, ne du žu od dva minuta.Da li je Kit spremio kratku poruku, ne dužu od dva minuta? Tokom duge noći, zasigurno jest – Ovde Pol, moram da razgovaram s Eliotom. Eliote, Pol ovde, upoznali smo se pre tri godinlo je nešto nepri jatno, ne mo jom krivicom, moram da kažem. Hitno moram da razgovaram, očigledno ne sa svog kućnog telefona. Imate broj mog mobilnog, isti je kao nekada, ni je

n, naravno. Hajde da što pre zakažemo sastanak. Ako ne možete da dođete, možda možete dvežete s nekim ko je ovlašćen za razgovor. Mislim na nekog ko zna pozadinu svega i može ni neke prilično uznemiru juće praznine. Nestrpljivo očeku jem vaš poziv. Hvala vam, Pol.

S oseća jem da je dobro obavio osetljiv posao, za manje od dva minuta, prekida vezu i krećm, u pratnji Šibe. Ali posle nekoliko stotina metara, obuzima ga malodušnost. Koliko će morka? I povrh svega, gde da če ka? U Sent Piranu nema mobilne mreže ni jednog provajdera. Ake kući, samo će razmišljati o tome kad će ponovo da izađe. Očigledno, kasni je će morati ženi da ispriča neku prikladnu priču o onom što je saznao, ali ne dok to ne sazna.Osim toga, treba mu prikladan izgovor da ostane dostupan Marlonu, a van dometa žene i ć

izgovor bi mogao da bude dosadni advokat iz Trura koga je nedavno unajmio da razreši nek



probleme oko porodičnih fondova. Recimo, na primer, da je nešto iskrslo: zapetljano pravno ko je treba hitno pretresti? I recimo da je Kit, donedavno zauzet, potpuno zaboravio na sast

e dosad? To bi moglo da prođe. Sada mora da pozove Suzanu, za šta mu treba mnogo hrabroseman je na to.Pozvao je Šibu, vratio se u lendrover, ubacio mobilni telefon u futrolu, upalio motor, i u tomku trgla ga je zaglušu juća zvonjava telefona. – Da li je to Kit Probin? – govori neki muški glas. – Ovde Probin. Ko je to? – odvratio je, žurno utišava jući ton.

– Ovde Džej Krispin iz Etičkih rešenja. Čuo sam čudesne priče o vama. Eliot je trenutno vata, usred lova je, kako mi to kažemo. Mogu li ja da ga zamenim?Za nekoliko sekundi, stvar je rešena: sastaće se. I to ne sutra, već večeras. Nema okolišanja,

enemaganja. Pošten britanski glas obrazovanog čoveka, jednog od nas, glas u ko jem nema navdanja, što mnogo govori. To je čovek koga bi, u drugači jim okolnostima, rado upoznao –u je uredno izvestio Suzanu odgovara jućim šifrovanim izrazima dok se užurbano oblačio kagao na voz u deset i četrdeset jedan, sa stanice u Bodminu.

– I budi jak , Kite – molila ga je Suzana, grleći ga svom snagom svog onemoćalog tela. – Nm da si slabić. Nisi. Samo si suviše blag, lakoveran i odan. Verovatno je i Džeb bio odan. Rek

jeste. Zar ne?Da li je to rekao? Verovatno jeste. Ali opet, kako joj je mudro odvratio, ljudi se menja ju, d

k i najbolji među nama, znaš. A neki od nas skrenu s puta. – I pitaj Gospodina Značajnog, ko go da je on, bez okolišanja: „Da li je istina ono što je

eb rekao i da li su neka nevina žena i njeno dete stradali?” Ne zanima me šta se dogodilo, znakad neću ni saznati. Ali ako je ono što je Džeb napisao na onoj prokletoj cedulji istina, i akoo dobili Karibe, moramo da se suočimo s tim. Ne možemo da živimo u laži. Zar ne, dragi? Ila samo ja ne mo gu? – dodala je, kao da se naknadno setila.

Emili je još odlučni ja, dok su prilazili stanici: – O čemu god da se radi, tata, mami su potreb

eni odgovori. – Kao i meni! – od brusio joj je, načas obuzet besom i ogorčenjem, zbog čega je odmah zažal

*

tel Konot u lon donskom Vest Endu ni je bio smeštaj po Kitovom ukusu, ali dok je sedeo sam, urbanim konobarima u postmodernističkoj raskoši njegovog salona, poželeo je da jeste; u tomu ne bi odabrao staro seosko odelo i smeđe cipele ko je je uzeo iz garderobe. – Ako moj avion bude kasnio, samo kažite da čekate mene, kako bi se pobrinuli za vas – ob j

Krispin, ne trudeći se da pomene odakle dolazi njegov avion.I naravno, kad je Kit promrljao Krispinovo ime šefu sale u crnom odelu, ko ji je izgledao ka

čuveni dirigent na podi jumu, ovaj se nasmešio: – Dug put ste prevalili, zar ne, ser Kristoferernvol i jeste da leko. Šta mogu da vam ponudim, na račun gospodina Krispina? – Ča jem, ali ja ću ga platiti. Gotovinom – odgovorio je ukočeno Kit, odlučan da sačuva ne

ost.Ali čaj se u Konotu ne shva ta olako. Kit je morao da pristane na šik i šok po podnevni čaj, i iz

spomoćno dok konobar donosi torte, kolače i sendviče s krastavcem, po ceni od trideset petz napojnice.

Čeka.



Nekoliko mogućih Krispina ulazi, ignoriše ga, pridružu je se drugima ili se drugi pridružu j. Na osnovu onog snažnog, zapovedničkog glasa ko ji je čuo preko telefona, spontano traži čoem takav glas prista je: sa širokim ramenima, možda, veoma samouverenog, sigurnog korakse Eliotovog oduševljenog veličanja svog poslodavca. Nervozno se pita kakvo bi zemaljsko omogla da preuzme takva harizmatična sila. I ni je potpuno razočaran kad otmen četrdesetpetoak prosečne visine, u dobro skro jenom sivom prugastom odelu, tiho sedne pokraj njega, rukjim i promrmlja: – Rekao bih da mene čekate.Džej Krispin je pravi uglađen Englez, kako mu i glas govori. Glatko izbri jan, uredno podš

češljane bujne kose i samouverenog osmeha, Krispin je muškarac za koga bi Kitovi roditeljije lepo razvi jen. – Kite, veoma mi je žao zbog ovoga – iz javlju je taj savršeno podešen glas, s iskrenošću ko ja

e Kitu pravo u srce. – Kakve ste samo nevolje doživeli. Zaboga, šta to pi jete… ni je valjda čajk konobar jezdi pokraj njih: – Vi ste čovek za viski. Ovde ima ju prilično pristo jan makalan. Oe ovo, hoćeš li, Luiđi? I donesi nam dve čaše viski ja starog osamnaest godina. Sipaj dosta.z leda. Soda i voda posebno. – Dok konobar odlazi: – I slušajte, mnogo vam hvala što ste asno mi je žao što ste mo rali da prođete kroz to.

*

nas Kit nipošto ne bi priznao da ga je privukao Džej Krispin, niti da je na njegovu procenu ni način uticao izuzetan šarm tog čoveka. Od početka je tvrdio kako je ga jio najdublje sumnjetom tipu, i zadržao ih tokom celog sastanka. – A život u zabačenom Kornvolu vam odgovara, zar ne? – neobavezno će Krispin dok čeka– Ne patite za svetlošću velegrada? Ja bih poludeo posle nekoliko nedelja. Ali to je moj proo mi kažu. Neizlečiv sam radoholičar. Bez dara da se zabavim. – Posle ovog malog poverava

Suzana je bolje, nadam se? – pita, krajnje zabrinutim glasom.

– Neu poredivo bo lje, hvala na pitanju, neuporedivo. Pri ja joj seoski život – odgovara Kit ne ali šta bi drugo trebalo da uradi kad ga čovek pita? I neraspoloženo, trudeći se da preusmegovora: – A gde je vaše se dište? Ovde u Londonu ili… pa, Hjustonu, pretpostavljam? – Oh, zaboga, London, gde drugo? Jedino pravo mesto, ako mene pitate… osim Kornvoladno.Konobar se vratio. Prekinuli su razgovor dok je sipao piće po Krispinovim uputstvima. – Indijske orahe, nešto za grickanje? – pita Krispin Kita. – Ili nešto malo konkretni je, posle

nja?

– Hvala vam, sve je u redu – odvraća, ne spušta jući gard. – Pričajte, onda – kazao je Krispin, kad je konobar otišao.Kit je pričao. A Krispin je slušao, njegovo lepo lice zgrčilo se od usredsređenosti, uredno p

na glava mudro je klimala, kako bi naglasio da je upoznat s pričom; čak i da ju je rani je čuo. – A onda, iste večeri, našao sam ovo, vidite – Kit će, s negodovanjem u glasu, dok vadi ta

eđ koverat iz džepa sakoa; pružio je Krispinu tanak papir na lini je, ko ji je Džeb iscepao iz ežnice. – Pogledajte to, moliću lepo – naglasio je, gleda jući Krispinovu manikiranu šaku kakpapir, dvostruke manžetne od svetlosmeđe svile i zlatnu izgraviranu dugmad; posmatrao ga se zavalju je u stolici i, držeći papir obema rukama, proučava ga s mirnoćom nekog antikvara

overava vodeni žig.



– Nikako – odgovorio je odlučno Kit. – Džeb ni je znao kako se zovem dok se ni je po javio nu i sabrao dva i dva – drago mu je što zvuči prezrivo. – Ni je bilo vaših slika? – Mi ih nismo videli. Da ih je bilo, gospođa Marlou bi nam rekla. Naša domaćica – odvaž

vratio, pa dodao, kako bi delovao uverljivi je: – Da je nešto i pro pustila, neko iz sela bi se venuo da joj to kaže.Konobar ih je pitao da li žele još jedno piće. Kit je odbio, ali Krispin je prihvatio, a Kit se ni j

nio.

– Želite li, uopšte, da ču jete nešto o našem poslu, Kite? – pitao je Krispin kad su ponovo osta

– Nisam siguran da bi trebalo. Ni je to moj posao. – Pa, ja mislim da bi trebalo. Nema sumnje da ste sjajno radili u Ministarstvu spoljnih po

arljivo ste radili za kraljicu, zaradili penzi ju i titulu. Ali kao prvoklasan državni službenik, baj ko ji omogućava da se ne što ostvari… dobro ste to radili, prokleto dobro. Nikad niste bili i. Niste bili ono što bismo nazvali lovac sakupljač u korporativnoj prašumi. Je li tako? Priznaj – Čini mi se da ne znam na šta ciljate – progunđao je Kit. – Govorim o podstica ju – ob jasnio je Krispin strpljivo. – Govorim o onom šta nagoni prose

ona Smita da ustane iz kreveta ujutro: novac, prljava lova, kinta. A u mom poslu – ne i u vašstavlja se pitanje ko će da dobi je najveći komad kolača posle uspešne operaci je kao što je Divako se rađa nezadovoljstvo. Sve do tačke kad tipovi kao što je Džeb pomisle da treba da im prpola državnog trezora. – Kao da zaboravljate da je Džeb bio vojnik – os trašćeno će Kit. – Britanski voj nik. I da je p

o lovce na ucene, sasvim slučajno. Podnosio ih je, ali to je bilo najviše što je mogao. Ponosiošto je kraljičin vojnik, i to mu je bilo dovoljno. Rekao sam šta sam želeo. Izvinite zbog togaio je, još uvek razdražen.Krispin je blago klimao glavom, kao čovek či ji su se najgori strahovi potvrdili.

– Oh, zaboga. Oh, Džebe. Oh, čoveče. Stvarno je to rekao, zar ne? Bože me sakloni! – PribrKraljičin vojnik ne voli plaćenike, ali želi ogroman komad plaćeničkog kolača? Sviđa mi aka čast, Džebe. Licemer je je doseglo nove granice. A kad ne dobi je ono što želi, okrene dupee prag Etičkih rešenja. Kakvo malo dvolično… – iz pristojnosti ni je dovršio.No Kit ni je dozvolio da ga to odvrati od njegovog nauma: – Slušajte, sve to nema veze s te

sam dobio odgovor, zar ne? Ni ja, ni Suzana. – Na šta tač no, stari moj? – pitao je Krispin, još uvek se boreći da pobedi demone ko ji ga pr

– Odgovor po ko ji sam došao, dođavola. Da ili ne? Zaboravite nagrade, ucene i slično. Bmnu zavesu na to i odgovorite mi na pitanja, prvo: da li je operaci ja protekla bez žrtava? Da

nastradao? Ako jeste, ko je to bio? Nema veze jesu li ti ljudi nevini ili krivci: jesu li ubi jeugo – iz gubio je račun, no ipak je uporno nastavio – da li je ubi jena neka žena? I da li je ubno dete? Ili bilo ko je de te? Suzana ima pravo da zna. Kao i ja. I obo je moramo da znamo šta d

mo ćerki, jer je i Emili bila tu. Na vašaru. Čula ga je. Čula je nešto što ni je smela da ču je. Od De njena krivica što se to desilo. Nisam siguran šta je sve čula, no i to je bilo dovoljno. – I kao

edomišlja, jer se stideo reči ko jima se oprostio od Emili na železničkoj stanici: – Prisluškivarovatno. Ne krivim je. Ona je lekar. Dobro zapaža. Mora da bude pažljiva. To joj je u opisu po

Krispin je izgledao iznenađeno, čak pomalo povređeno, kad je otkrio da su ta pitanja još uvelna. Ali odlučio je da odgovori: – Hajde prvo da pogledamo vaš slu čaj, Kite, hoćemo li? – l



o je predložio. – Zar stvarno mislite da bi vam dobri stari MSP dao to nameštenje – tu čast – o krvoprolića na Steni? Da ne pominjem Mešetara, ko ji je otpevao sve što zna istražiteljima nznatoj lokaci ji? – Možda i bi – rekao je tvrdoglavo Kit, ne osvrćući se na to što je mrski uljez upotrebio skra

MSP. – Da me ućutka ju. Da me sklone s lini je vatre. Da me spreče da blebećem. Ministarstvo h poslova je u svo je vreme radilo i gore stvari. Suzana misli da je to moguće. Kao i ja.

– Onda mi čitajte s usana.Ispod natuštenih obrva, Kit je radio upravo to.

– Kite. Tamo je bilo nula, ponavljam: nula izgubljenih života. Želite li da vam još jednom pm? Ni jedna kap kr vi ni je prolivena, niči je. Ni je bilo mrtve dece i majki. Jeste li sad uvereni? Ilm da zamolim recepcionera da donese Bibli ju?

*

šačenje od Konota do Pal Ma la te blage prolećne večeri bilo je za Kita manje zadovoljstvo, ana proslava. Džeb, taj siroti momak, očigledno je bio prilično opaljen u glavu. Kit je patioga: bivši saborac, hrabar bivši vojnik ko ji je podlegao pohlepi i nepravdi. Pa, on ga je upo

d je bio bolji čovek, čovek vredan poštovanja, pravi vođa. Ako se, ko jim sluča jem, ponovo saleko bilo, ali ako se sretnu – neće mu pružiti pri jateljsku ruku. A što se tiče slučajnog susršaru, ni je se obazirao na Krispinove sumnje. Bila je to čista slučajnost. Najveći glumac na svemogao da odglumi taj skrhan izraz lica, dok je zurio u njega iz svog kombi ja. Džeb je moždtičan, možda pati od posttraumatskog sindroma ili ima neku drugu di jagnozu bombastičnog nkve se u poslednje vreme tako olako koriste. Ali za Kita će on ostati Džeb ko ji ga je doveo dnca kari jere, i ništa neće moći to da promeni, tačka.

S tim odlučnim zaključkom na umu zaputio se u sporednu ulicu da telefonira Suzani, i mao nestrpljiv, strepeo je od toga, otkako je napustio hotel.

– Sve je kako treba, Suki, zaista – bri žljivo je birao reči jer je, kao što je Emili neljubazno iszana više brinula za bezbednost nego on. – U pitanju je veoma bolesna osoba, ko ja je tragičnanila i ne razliku je istinu od mašte, znaš? – Nastavio je: – Niko, ponavljam: niko ni je povređelikom. Suki? Jesi li tu?Oh, zaboga, ona plače. Ne plače. Suki nikad ne plače. – Suki, draga, ni je bilo nesreće. Ni u množini. Sve je u redu. Ni jedno dete ni je povređenojka. Naš pri jatelj s vašara je poremećen. On je siroti hrabri momak s mentalnim i novčanimmima, i mozak mu je potpuno zbrkan. Čuo sam to od glavnog čoveka. – Kite?

– Šta je, dušo? Kaži mi. Molim te. Suzana? – Dobro sam, Kite. Samo sam malo umorna. Sad mi je bolje.Još se ni je rasplakala? Suki? Ni za živu glavu. Ne stara Suki. Nikad. Nameravao je da po

mili, ali kad je bolje razmislio, odlučio je da to ostavi za sutra.

*

njegovom klubu se pi jančilo. Stari drugari su ga pozdravili, platili mu kriglu, a onda i on nbrezi i slanina na dugom stolu, kafa i porto u biblioteci, da sve bude kako valja. Lift ni je radi

on lako popeo na četvrti sprat i oprezno, pipa jući, stigao do svo je spavaće sobe, ne oborivši edan prokleti aparat za gašenje požara. Ali morao je da opipava po zidu kako bi pronašao pre



svetlo, ko ji mu je stalno izmicao, i dok ga je tražio, primetio je da u sobi ima mnogo svežeuha. Da li je njegov prethodnik, grubo kršeći klupska pravila, pušio i ostavio otvoren prozorsakrio dokaze? Ako je tako, Kit je nameravao da napiše oštro pismo sekretaru.A kad je konačno pronašao prekidač i upalio svetlo, tamo na fotelji, ispod otvorenog prozo

menom tamnoplavom sakou s belom maramicom u gornjem džepu, sedeo je Džeb.



4.

međ koverat A4 formata pao je, licem nadole, na otirač stana Tobi ja Bela u Ajlingtonu, u tri i du subotu ujutro, nedugo po njegovom povratku iz zadovoljava jućeg, ali napornog boravka skoj ambasadi u Bejrutu. Odmah je, uzbunjen, uzeo baterijsku lampu s noćnog ormarića i na se zaputio preko predsoblja prema zvuku tihih koraka ko ji silaze niza stepenice i zatvara ju u

ata.

Koverat je bio od debelog masnog papira, i bez marke. LIČNO I POVERLJIVO pisalo je vevima u levom gornjem uglu. Adresa Uva ženi T. Bel, stan 2, bila je napisana kurzivom, nepoz

gleskim rukopisom. Crna klapna bila je dvostruko prelepljena lepljivom trakom, a kra jevi sepljeni na prednju stranu. Ni je bilo imena pošiljaoca, a ako je zastarelo uva ženi tre balo da gaimalo je potpuno suprotan efekat. Sadržaj koverta je, naizgled, bio tanak – te je zaključio damo, a ne paket. Ali Tobi je s obuke znao da ekplozivne naprave ne mora ju da budu nezgrapneaznele šake.Ni je se čudio što mu je pismo dostavljeno na prvi sprat, u ovo doba. Vikendom je kapi ja zto otključana noću. Hrabreći sebe, uzeo je koverat, držeći ga u ispruženoj ruci, zasekao ga ku

m nožem i otkrio još jedan, adresiran istim rukopisom: Za uva ženog T. Bela. LIČNO.I unutrašnji koverat je bio zatvoren lepljivom trakom. Unutra su bila dva gusto ispisana list

g papira za beleške, bez datuma.

ućeno iz Vlastelinskog imanja,nt Piran, Bodmin, Kornvol

agi moj Bele,

Oprostite na ovom zakukuljenom pismu i tajnovitom načinu is poruke. Mo ja sa znanja

govore da ste, pre tri godine, bili lični sekretar izvesnog ministra. Ako vam ka žem da ima-mo za jedničkog pri jatelja po imenu Pol, naslutićete prirodu mo je zabrinutosti i shvatićete zašto ne mogu detaljno da vam pišem.

Obreo sam se u veoma ozbiljnoj situaci ji, te nemam drugog izbora do da se po zovemna vaše ljudske instinkte i zamolim vas za pot punu poverljivost. Molim vas da se sastane-

mo, što pre, radi je u zabiti Severnog Kornvola nego u Londonu, kad god vam odgovara.Bez ikakve na jave, bilo imejlom, telefonom ili poštom – to ni je ni potrebno ni po željno.

Naša kuća se trenutno renovira, ali imamo dovoljno mesta da vas ugostimo. Dosta-vljam vam ovo na početku vikenda, u nadi da će to ubr zati vašu posetu.

Srd

Kristofer (Kit) P

P. S. Prilo žena je ma pa i uputstvo kako da nas pronađete. K. P.

P. P. S. Dobio sam vašu adresu od jednog bivšeg kolege, pod la žnim izgovorom. K. P.



k Tobi čita ovo, obuzima ga neka uzvišena, pravednička smirenost. Tri godine je čekao na ov

ak, i evo ga sad, leži pred njim, na kuhinjskom stolu. Čak i u najgorim trenucima u Bejrutu,nim strahom od bombardovanja, kidnapovanja, policijskog časa, ubistava i tajnih sastanaka

edvidivim vođama milici ja – ni je presta jao da razmišlja o operaci ji ko ja nikad ni je izvršenom neočekivanom zaokretu Džajlsa Oukli ja. Odluka Fergusa Kvina, velike nade moćnika ung stritu, ob javljena tek nekoliko dana posle Tobi jevog premešta ja u Bejrut, da napusti polihvati posao vojnog savetnika u Emiratima obezbedila je materi jal lovcima na tračeve, ali ni

valo ništa konkretno.Još uvek u kućnom ogrtaču, Tobi je od jurio do računara. Kristofer (Kit) Probin, rođen 195io fakultet Marlboro u Kem bridžu, posebno se isticao u matematici i biologi ji, zaslužio je

kudan pasus u knjizi Ko je ko. Oženjen Suzanom, devo jačko Kardju, ima jednu ćerku. Služborizu, Bukureštu, Ankari, Beču, zatim imao razna zaduženja u zemlji, pre nego što je postao vmesar za Karibe.Dobio vitešku titulu tokom obavljanja te dužnosti, penzionisan pre godinu dana.Uz taj bezazlen zapis, brana nedoumice se urušila.Da, ser Kristofere, uistinu imamo za jedničkog pri jatelja po imenu Pol!

I da, Kite, uistinu nasluću jem prirodu vaše zabrinutosti i shvatam zašto ne smete da pišete opšI nimalo nisam iznenađen što korišćenje imejla, telefona i pošte ni je ni potrebno ni poželjn

l je Kit, a Kit je Pol! A vas dvo jica ste niskoletač i crveni telefon, i obraćate se mo jim ljudskinktima. Pa, Kite… odnosno, Pole… niste im se uzalud obratili.

*

o samac u Londonu, Tobi se zakleo da nikad neće kupiti auto. Trebalo mu je deset neizdržnuta da na internetu pronađe red vožnje železnice, i još deset da organizu je prevoz od stan

dminu. U podne je sedeo u vagon-restoranu gleda jući ravna polja Vest Kantri ja kako promičuoro da se pobo jao da na odredište neće stići pre sumraka. Ipak, u kasno popodne vozio je ogr

muzinu s labavim kvačilom i lošim volanom, kroz uske staze tako obrasle rastinjem da su podstunele kroz ko je se probi ja ju zraci sunčeve svetlosti. Uskoro je ugledao naznačene ori jentireru krivinu, usamljenu telefonsku govornicu, znak za slepu ulicu i, konačno, tablu na ko joj je pNT PIRAN, 3 KILOMETRA.Spustio se niza strmo brdo i prošao kroz polja kukuruza i repe, oivičena kamenim ogradama

liko seoskih kuća ukazalo se pred njim, zatim i nekoliko modernih bungalova, onda niska kakva i seoska ulica; a na kra ju ulice, na malom uzvišenju, vlastelinsko imanje, ružna zemljop

ka kuća iz devetnaestog veka, sa stubovima na tremu, ogromnom gvozdenom kapi jom izmeđmpezna stuba s kamenim lavovima na vrhu.Tobi ni je usporio kod prvog skretanja. Bio je čovek iz Bejruta, navikao da prikuplja raspol

ormaci je pre ugovorenog sastanka. Bira jući stazu ko ja je nudila prelazak preko brda, uskoro o nekoliko kosih krovova prekrivenih crepom od škriljaca, merdevine položene na krovovimevnih staklenika i štalu sa sat-kulom, na ko joj ni je bilo sata. U dvorištu je sta jala mešalica za rpa peska. Kuća se trenutno renovira, ali imamo dovoljno mesta da vas ugostimo.Po obavljenom izviđanju, odvezao se do glavne ulice u selu i kratkim izrovanim drumom strema vlastelinske kuće. Pošto ni je bilo zvona, već samo mesinganog zvekira, bučno je poku

čuo lavež i žestoko lupanje iz središta kuće. Vrata su se otvorila, a neustrašiva ženica od šezde



dina strogo ga je osmotrila pronicljivim plavim očima. Odmerio ga je i tamnosmeđ labradosta jao pored nje.

– Ja sam Tobi Bel. Mogu li da razgovaram sa ser Kristoferom – kazao je, na šta se njeno ispe razvuklo u topao i prilično lep osmeh. – Naravno, Tobi Bel! Znate, za trenutak sam stvarno pomislila da ste premladi da biste mog

dete on. Izvinjavam se. Tako je to kad čovek ostari. Ovde je, dragi! To je Tobi Bel! Gde li je tak? Verovatno u kuhinji. Muči se sa starom furunom. Kite, prestani već jednom da lu paš i dođiKu pila sam mu one plastične štitnike za uši, ali ih ne nosi. Čista muška tvrdoglavost. Šiba, po

Tobi ja. Ne smeta vam da vas zovem Tobi, zar ne? Ja sam Suzana. Le po, Šiba! Oh, zaboga, tre okupati.Lupanje je prestalo. Blatnjavi labrador onjušio je Tobi jevu butinu. Prateći Suzanin pogled,

u slabo osvetljen kamenom popločan hodnik. – To je stvarno on, draga? Sigurna si da je to pravi čovek? Znaš da čovek nikad ne može da

eviše oprezan. Možda je novi vodoinstalater.Posle tri godine čekanja, Tobi je čuo glas pravog Pola. – Naravno da je pra vi čovek, dragi! – doviknula mu je Suzana. – I prosto če zne za tu širanjem

kim pićem posle dugog putovanja, zar ne, Tobi?

– Jeste li dobro putovali, Tobi? Lako ste pronašli put i tako to? Uputstva vas nisu odvela u ćk?

– Savršeno dobro! Vaša uputstva su bila zadivlju juće tačna – doviknuo je Tobi, pod jednako kroz prazan hodnik. – Dajte mi trideset sekundi da operem ruke i izu jem ove čizme, i dolazim.Bu jica vode iz slavine, pištanje, grgorenje cevi. Odmereni koraci pravog Pola približava ju s

nim podom. I konačno i on lično, prvo obris, zatim prilika u radničkom kombinezonu i starimama, briše ruke kuhinjskom krpom, pre nego što obema šakama stisne Tobi jevu. – Prokleto dobro što ste došli – kaže vatreno. – Ne mogu da vam kažem koliko nam to znači

leli smo se od brige, zar ne, draga?Ali pre nego što je Suzana mogla da potvrdi, visoka vitka žena od tridesetak godina, tamne k

upnih oči ju kao u Itali janke po javila se niotkud i stala pored Kita. A pošto je izgledala zainteree da osmotri Tobi ja nego da ga pozdravi, njegov prvi utisak bio je da je ona neka služavka, intkinja na razmeni.

– Poneli ste četkicu za zube? – pitao je Kit. – Bravo! U kolima je? Donesite svo je stvari, am pokazati sobu. I, draga, spremi nam neku mušku večeru, hoćeš li? Momak je sigurno izglasle putovanja. Neka pita gospođe Marlou će ga okrepiti.

*

avno stepenište bilo je nedovršeno, tako da su koristili staro stepenište za poslugu. Bo ja na zitrebalo bi da je su va, ali bolje je ne dirati ih, rekao je Kit. Ona žena je nestala. Iz perionice d

uci kupanja Šibe. – Em je lekar – iznenada je rekao Kit dok su se peli, glasom ko ji je od jekivao stepeništem. –

alizirala je u Sent Bartu. Student generaci je, ljubi je tata. Brine se o siromašnima i bolesnimadu, blago njima. Ovde je pod malo neravan, pa pazite gde sta jete.Stigli su do sprata s nizom vrata. Kit je otvorio srednja. Krovni prozori gledali su na ograđe

edno namešten krevet. Na pisaćem stolu, papir i hemijske olovke.



– Viski u biblioteci, čim napuderišete nos – doviknuo je Kit s vrata. – Šetnja pre večere, akpoloženi. Lakše je razgovarati kad žene nisu tu – dodao je s nelagodom. – I oprezno s tušem

d krene samo vruća voda.Ulazeći u kupatilo i sprema jući se da se svuče, Tobi se preplašio kad je začuo urlanje besnih

va kroz vrata. Vratio se u spavaću sobu, i zatekao Emili u trenerci i patikama, s daljinskim ačem u ruci, kako sto ji ispred televizora menja jući kanale. – Mislila sam da je bolje da proverim da li radi – ob jasnila je preko ramena, ne trudeći se da

evizor. – Ovde smo na stranoj teritori ji. Niko ne sme da ču je o čemu se razgovara. A i zidovi

, a mi nemamo tepihe.Televizor je još uvek grmeo, a ona se približila. – Jeste li vi došli umesto Džeba? – upitala je, gleda jući ga pravo u lice. – Koga? – Džeba. Dž-E-B-A. – Ne. Ne, nisam. – Pozna jete li Džeba? – Ne. Ne pozna jem. – Pa, tata ga pozna je. To je velika tajna. Samo što ga Džeb zove Pol. Trebalo je da dođe p

de. Ni je se po javio. Vi spavate u njegovom krevetu, u stvari – dodala je, još uvek ga gledeđim očima.Na televizi ji, voditelj nekog kviza je pomahnitao. – Ne pozna jem Džeba i nikad nisam upoznao nikakvog Džeba – oprezno je odgovorio Tobrenim glasom. – Ja sam Tobi Bel, radim u Ministarstvu spoljnih poslova. – Zamislio se, pa d

Ali sam i običan građanin, šta god da to značilo. – I šta ste sad? – Običan građanin. Gost vaše porodice. – Ali ne pozna jete Džeba?

– Ni kao građanin, ni kao službenik Ministarstva spoljnih poslova. Mislio sam da smo to raz

– Pa zašto ste onda došli? – Vaš otac mora da razgovara sa mnom. Ni je mi rekao o čemu.Opustila se, ali samo malo: – Mo ja majka je beskrajno diskretna. Osim toga, bolesna je i ne dobro na uzbuđenje, što je prava nesreća, jer mu je previše izložena. I zato se pitam, jeste lipogoršate stvari ili da ih poboljšate? Ili ni to ne znate? – Bo jim se da ne znam. – Da li Ministarstvo spoljnih poslova zna da ste ovde? – Ne. – Ali u ponedeljak će znati. – Mislim da ne bi trebalo to da pretpostavljate. – Zašto? – Zato što prvo moram da saslušam vašeg oca.Razdragani povici s televizora, dok neko osva ja milion funti. – Večeras ćete razgovarati s mo jim ocem, a ujutro ćete otići. Je li tako? – Ako do tada obavimo posao.

– U Sent Piranu se drži jutarnja služba. Mo ji roditelji će biti u crkvi u deset. Tata je zamenenog starešine ili crkvenjak, ili tako nešto. Ako završite pre nego što njih dvo je odu u crkvu, m



da ostanete da uporedimo beleške. – Biće mi drago, ako to bude izvodljivo. – Šta to znači? – Ako vaš otac želi da razgovor ostane poverljiv, onda moram da poštu jem njegovo poveren – Šta ako ja poželim da razgovaramo u poverenju? – Onda ću poštovati i vaše poverenje. – U deset sati. – U deset.

Kit je sta jao u predvor ju, držeći još jednu vetrovku: – Da li bi vam smetalo da malo odložim? Približava se nevreme.

*

dali su natopljenim ograđenim vrtom, Kit je nosio stari jasenov štap za hodanje, Šiba je išm, a Tobi je gacao za njima u pozajmljenim čizmama, ko je su mu bile prevelike. Prešli su plaza oivičenog zumbulima, pa preko klimavog mosta s natpisom OPASNOST. Kamena stazarila se u otvorenu padinu. Dok su se peli, zapadni vetar im je nanosio sitnu kišu na lice. Na

ežuljka nalazila se klupa, ali bila je suviše mokra da bi seli, pa su sta jali, delimično okrenuti ema drugom, čkiljeći zbog kiše. – Je li sve u redu? – pitao je Kit, misleći, verovatno: da li vam smeta što sto jimo na kiši? – Naravno. Sviđa mi se – rekao je učtivo Tobi, Kit je zaćutao kao da je skupljao hrabrost, a

počeo. – Operaci ja divljina – za režao je. – Gromoglasan uspeh, rekli su nam. Piće za sve. Titula za m

apređenje za vas, jelda?Zastao je, mršteći se. – Oprostite – kazao je Tobi.

– Zbog čega? – Nikad nisam čuo za Operaci ju divljina.Kit je zurio u njega, ljubaznost mu je iščezavala s lica. – Divljina, za ime sveta, čoveče! K

na operaci ja! Saradnja države i plaćenika u otmici važnog teroriste – a kako je Tobi i dalje deunjeno, dodao je: – Slušajte. Ako poričete da ste ikad čuli za to, zašto ste uopšte došli ovamo?

Zatim je sta jao mrko gleda jući, dok mu se kiša slivala niz lice, i čekao na Tobi jev odgovor. – Znam da ste bili Pol – kazao je Tobi, istim odmerenim tonom ko jim je razgovarao s Em

i nikad nisam čuo za Operaci ju divljina, sve dok je vi niste pomenuli. Nikad nisam video nikkumenta u vezi s tim. Nikad nisam prisustvovao sastancima. Kvin me je isključio iz svega.

– Ali bili ste njegov lični sekretar, zaboga! – Da. Zaboga, bio sam njegov lični sekretar. – Šta je s Eliotom? Jeste li čuli za Eliota? – Samo posredno. – Krispin? – Da, čuo sam za Krispina – priznao je Tobi, istim uravnoteženim tonom. – Čak sam ga i

ao. I čuo sam za Etička rešenja, ako vam to znači. – Džeb? Šta je sa Dže bom? Jeste li čuli za Džeba? – Čuo sam to ime. Ali nisam čuo za Divljinu, i još uvek čekam da mi kažete zašto ste me po

amo.



Ako je to trebalo da smekša Kita, ni je uspelo. Zabi ja jući štap u baru pravo ispred sebe, zagnad jačava jući vetar: – Reći ću vam zašto ste ovde. Ovde je Džeb parkirao svoj prokleti komb

o dole! Tragovi guma ostali su dok ih krave nisu izgazile. Džeb. Vođa naše hrabre britanske promak koga su bacili na đubrište jer je rekao istinu. Potpunu istinu. A vi nemate nikakve veze etpostavljam?

– Baš nikakve – odgovorio je Tobi. – Onda mo žda mo žete da mi kažete – predložio je Kit, malo manje ljutito: – pre nego što jed

s poludi, ili obo jica: kako to da ništa ne znate o Operaci ji divljina, a znate za Po la i Džeba i o

rkos či njenici da vas je ministar isključio iz svega, u šta mi je jebeno teško da poveru jem?Tobi se začudio što ni je osetio grižu savesti, vać samo pri jatnu katarzu kad je jednostavno o

rio: – Snimio sam vaš sastanak s ministrom. Onaj na ko jem ste rekli da ste njegov crveni telefKit je neko vreme razmišljao o tome: – Zašto bi, dođavola, Kvin to radio? Nikad nisam vidnervoznog čoveka. Da snima sopstveni tajni sastanak? Zašto? – Ni je on snimao. Ja sam. – Za koga? – Ni za koga.Kitu je bilo teško da poveru je u to: – Niko vam ni je naredio da to ura dite? Uradili ste to po

mi. U pota ji? Bez iči je dozvole? – Baš tako. – Krajnje ogavno. – Da. Zar ne? – saglasio se Tobi.Vraćali su se, Kit napred sa Šibom, a Tobi za njima, na pristojnoj udaljenosti.

*

gnutih glava, seli su za dug sto od borovine, pi jući Kitovo najbolje vino i služeći se pitom od

ko ju je napravila gospođa Marlou, dok je Šiba željno gledala iz svo je korpe. Kit nikako ni jeo da zanemari svo je dužnosti domaćina, a Tobi je, kakve god grehe nosio na duši, bio njegov

– Ne zavidim vam na prokletom Bejrutu, ako smem da kažem – rekao je ukočeno, dopunjavbi jevu čašu.Ali kad se, u duhu reciprociteta, Tobi raspitao o Kitovom boravku na Karibima, odlučno je

ren: – To ni je dobra tema u ovoj kući, rekao bih. Pomalo bolna tačka.Posle toga su se zadovoljili ćaskanjem o Ministarstvu spoljnih poslova – ko su glavne face i

se Vašington konačno vratiti u Ministarstvo, ili će ga dati nekom drugom autsajderu. Ali Kit izgubio strpljenje i uskoro su hodali preko dvorišta, po pljusku. Kit je išao napred, s baterij

mpom, dok su prolazili pored gomila peska i kamenih ploča. Zapahnuo ih je sladak miris senprošli pored prazne konjušnice, na putu prema staroj šupi za sedla, sa zidovima od cigle, visvođenim prozorima i gvozdenim viktori janskim kaminom, spremnim za loženje.A na starinskoj presi za rublje, ko ja je služila kao sto, sta jao je svežanj papira A4, pakovanj

ljeg gorkog piva i boca viski ja, neotvorena – sve spremno, pretpostavio je Tobi, ne u njegovuć za Džeba, gosta ko ji se ni je po javio.

Kit je čučnuo i kresnuo šibicu kako bi zapalio vatru. – Ovde se održava Bejli jev vašar – kazao je okrenut prema kaminu, dugim kažiprstom džar

ru. – Niko ne zna kad je to počelo. Čista glupost. – I pošto je žustro dunuo u žar: – Spremam

ekršim svako jebeno pravilo u ko je sam verovao, za slučaj da niste znali.



– Pa, onda nas ima dvo jica, zar ne? – odgovorio je Tobi.Tako je među njima uspostavljeno razumevanje.

*

bi je dobar slušalac i nekoliko sati jedva da je progovorio, osim što bi povremeno saosećajnomljao nešto.Kit je opisao kako ga je Fergus Kvin zavrbovao, a zatim i svoj sastanak s Eliotom. Odleteo

braltar kao Pol Anderson, hodao po mrskoj hotelskoj sobi, čučao šćućuren na brdu sa Džeališom, Endi jem i Donom, i izneo ono što je video i čuo u vezi s Operaci jom divljina, i njenimdno veličanstvenim završetkom.Opisao je događaj na vašaru, strogo bira jući reči, hvata jući sebe u malim greškama i ispravlpre no što bi nastavio.Opisao je, s mirnom odlučnošću, mada mu je to teško palo, kako je otkrio Džebovu poruku

caj na Suzanu i sebe. Otvorio je fioku stola i uz žustro Uverite se i sami, pružio mu tanak list plini je.Opisao je, s loše prikrivenim gnušanjem, sastanak sa Dže jom Krispinom u Konotu, i umiru ju

onski poziv Suzani, ko ji mu je, kad se toga seti, izazvao više patnje nego bilo šta drugo.A sad je opisivao svoj sastanak sa Džebom, u klubu. – Kako je, dođavola, znao da ćete prenoćiti tamo? – prekinuo ga je Tobi, potisku jući zaprep, zbog čega se Kitovo napaćeno lice načas ozarilo. – Prokletnik me je pratio – kazao je ponosno. – Ne pitajte me kako. Čitavim putem odav

ndona. Video me je kako se ukrcavam na voz u Bodminu, i on je bio u tom vozu. Pratio me nota, kasni je do kluba. Ne primetno – do dao je s divljenjem, kao da je neprimetnost nešto povo za njega.

*

upska spavaća soba ima jedan krevet, umivaonik s peškirom veličine džepne maramice i elekte jalicu ko ja je radila na novčiće, sve do istorijske odluke Komiteta da se troškovi gre janja ukenu noćenja. Tuš-kabina je ličila na uspravljen kofer od bele plastike, uglavljen u plakar. Kit

šno pronašao prekidač za svetlo, ali još uvek ni je bio zatvorio vrata sobe. Bez reči je gledao Dko usta je, pr ilazi mu, uzima ključ sobe iz njegove ruke, zaključava vrata, spušta ga u džep eleg sakoa i ponovo seda pokraj otvorenog prozora.Naređu je Kitu da ugasi svetlo. Kit ga posluša. Sad je jedini izvor svetlosti odsjaj londonskog

g neba. Džeb traži Kitov mobilni telefon. Ovaj mu ga ćutke pruža. Ne obraća jući pažnju na ak, Džeb vadi bateri ju, zatim SIM karticu, vešto, kao da rasklapa pištolj, i baca delove na krev – Skini sako, molim te, Pole. Jesi li mnogo pi jan?Kit nekako prevali: Ne mnogo. Ime Pol ga za brinjava, ali ipak skida sako. – Istuširaj se, ako želiš, Pole. Samo ostavi otvorena vrata.Kit ne želi, ali se naginje iznad lavaboa i umiva se, zatim briše lice i kosu peškirom, u želji

ezni, i uskoro primeću je da se zaista otrežnju je. Napet um može da obradi više misli istovremKit nesvesno koristi. Ulaže poslednje napore da ubedi sebe kako je Džej Krispin govorio is

ko je Džeb potpuni ludak, nadaren za brbljanje, kako je Krispin rekao. Birokrata u njemu proc

najbolji način delovanja na osnovu ove nepotvrđene pretpostavke. Da li da udovoljava Džebudi mu saosećanje, medicinsku pomoć? Ili da ga – teško izvodljivo – uljuljka u samozadovolj



rgne mu ključ iz ruke? Ili da mahnito potrči prema otvorenom prozoru i stušti se niz požarnnice? Istovremeno u mislima šalje Suzani poruke ljubavi i izvinjenja, i molbu Emili da mu pko se treba ponašati prema bezumnim i potenci jalno nasilnim paci jentom.

Džebovo prvo pitanje bilo je zastrašu juće zbog mirnoće s ko jom je postavljeno: – Šta ti je Kkao o meni, Pole, u hotelu Konot ?

Na to je Kit promrmljao nešto u smislu kako je Krispin samo potvrdio da je Operaci ja divljineosporan uspeh, obaveštajni poduhvat izuzetne vrednosti i bez žrtava: – Sve što je trebalo da tvari. I više od to ga – širokogrudo doda jući – uprkos onoj ogavnoj poruci ko ju si napisao na

anom računu za torbu mo je žene.Džeb zuri u Kita, bezizrazno, kao da ga ni je dobro čuo. Mrmlja sebi u bradu nešto što Kit ne

da usledi trenutak ko ji Kit, uprkos svoj nesumnjivoj objektivnosti, ne može dobro da opiše. Nje Džeb prešao mali otrcan tepih ko ji ga je razdva jao od Kita. Kitu ni je jasno kako se on obr

k ga Džed pribi ja uz vrata, zavrnuvši mu ruku iza leđa i stežući ga za grlo, govori mu nešto ua ga da mu odgovori, udara jući mu glavom u vrata.Kit stoički opisu je naredne događa je: – Tras! Gla vom u vrata. Nebo se zacrvenelo. „Šta si ti toga, Pole?” Kako to misliš, pitam ja. „Novac, šta si ti mislio?” Ni cvonjka, odvratio samvatio si pogrešnog čoveka. Tras! „Ko liki je bio tvoj deo plena, Pole?” Tras! Ni sam imao pr

o, rekao sam mu, i skini ruke s mene. Tras! Bio sam ljut na nje ga. Stegao mi je ruku kao kleo nastaviš tako, rekao sam mu, slomićeš mi jebenu ruku, a ni jedan od nas neće imati koristi oRekao sam ti sve što znam, ostavi me na miru.Kit je glasni je nastavio, oda jući iznenađenje i zadovoljstvo: – I uradio je to, prokletstvo! Tek

stio me je. Dugo je zurio u mene, onda se odmakao, gleda jući me kako padam na pod. Onda mogao da ustanem, kao neki jebeni samarićanin.Ono što je usledilo, Kit je nazvao preokretom: Džeb je seo u fotelju kao poražen bokser. A

Kit postao samarićanin. Ne sviđa mu se kako se Džeb trese: – Kao da je jecao. Grcao. Pa – ljuo ti je žena bolesna pola svog života, a ćerka ti je prokleta doktorka, ne sediš samo i zuriš, za

edu zmeš ne što.I tako je Kit pitao Džeba, pošto su neko vreme sedeli, svaki u svom uglu, može li nešto da ura

ga; palo mu je na pamet – mada je tu misao zadržao za sebe – da u krajnjem sluča ju pronađem, kako je uporno zove, i zamoli je da telefonski naruči lek kod najbližeg dežurnog apotekar

eb je samo odmahnuo glavom, ustao, sipao vodu iz lavaboa u čašu, ponudio Kita, otpio malovo seo u svoj ugao.Zatim je, posle nekog vremena – možda je prošlo nekoliko minuta, kaže Kit – Džeb pitao, po

murnim glasom, ima li tu neke hrane. Ne radi se o tome da je gladan, ob jasnio je – pomalo po, po Kitovom mišljenju – već mora da povrati snagu.

Kit žali što nema hranu kod sebe, ali nudi mu da siđe u prizemlje i vidi može li nešto da izvućnog portira. Džeb prihvata taj predlog i ponovo dugo ćuti: – Izgledao je pomalo izgubljeno,. Stekao sam utisak da mu je pobegla neka misao i da mu je teško da je se priseti. Dobro mi jat taj osećaj.

Posle nekog vremena, pošto je dobar vojnik, Džeb se pribrao, izvadio iz džepa ključ sobe i pKitu. Kit je ustao s kreveta, uzeo ga i stavio u džep sakoa. – Može li malo sira?To bi bilo dobro, kaže Džeb. Ali neki jeftin, jer ne podnosi one buđave. Kit misli da je to sv

aj ima da kaže, ali greši. Džeb mora da doda nešto pre nego što Kit ode po sir: – To je velikla laži, Pole – ob jašnjava upravo kad se Kit sprema da siđe u prizemlje. – Mešetar ni kad ni je b



braltaru. Sve je to bilo izmišljeno, znaš. I Aladin, pa, ni je ni nameravao da se sastane s njimnoj od onih kuća, zar ne?Kit je dovoljno mudar da ćuti. – Prevarili su ga. Etička rešenja. Prevarili su tvog ministra, gospodina Fergusa Kvina. Dže

n, ta sjajna obaveštajna služba od jednog čoveka. Odveli su Kvina stazicom i gurnuli ga s o što su i nas odveli, zar ne? Niko ne želi da prizna da su potrošili nekoliko miliona dolara u ni za gomilu gluposti, zar ne?

Kit je pretpostavio da je tako.

Džebovo lice se vratilo u tamu; tiho se sme jao ili – to je samo Kitova pretpostavka – tiho plt okleva kod vrata, ne želeći da ga napusti, ali ne želeći ni da se bavi njime.Džebova ramena se smiru ju. Kit zaključu je da može da siđe u prizemlje.

*

d se vratio iz potrage po utrobi kluba, Kit je pomerio noćni stočić na sredinu sobe i postavlicu sa obe strane. Stavio je nož, hleb, puter, čedar, dve polulitarske boce piva i teglu turši je,noćni portir dodao u zamenu za novčanicu od dvadeset funti.

Hleb je bio beli i već isečen na kriške za sutrašnji doručak. Džeb je spustio krišku na dlan, no je puter, uzeo sir i sekao ga dok komadići nisu prekrili hleb. Onda je preko toga stavio tueo još jednu krišku hleba i napravio sendvič, pa ga pažljivo isekao na četvrtine. Smatra jući eciznost neprirodnom za pripadnika speci jalnih jedinica, Kit je to pripisao Džebovom mentanju i uzeo pivo. – I tako smo se spustili nizbrdo, do niza kuća, zar ne? – Džeb nastavlja, kad je utolio glad. –

isla da to ne uradimo, zar ne? Pa, malo smo oklevali, prirodno. Otkrij, obradi i okončaj? Paa nismo počeli, iskreno, nismo imali visoko mišljenje o Endi ju, ko ji je davno pre toga obaviosao s Eliotom, a nismo se mnogo oslanjali ni na podatke ko jima je raspolagao. Safir, tako se

or, prema Eliotovim rečima na pripremnom sastanku. – Kakvom to sastanku, Džebe? – prekida ga Kit, besan jer je shvatio da na taj sastanak on ni j

zvan. – Sastanak u Algesirasu, Pole – odgovara strpljivo Džeb. – Pripremni. Na drugoj strani z

ravo pre nego što smo se spremali da zauzmemo položaj na brdu. U jednoj velikoj prostorid nekog španskog restorana, svi smo se pretvarali da se radi o nekom poslovnom savetovanjue sta jao na podi jumu, pričao nam je kako će sve da izgleda, njegov navrat-nanos okupljn timkih razbojnika sedi u prvom redu, ne razgovara s nama, pošto smo mi redovna vojska i Brior Safir ka že ovo, izvor Safir ka že ono. Ili Eliot kaže da on kaže. Sve se svodi na tvrdnje i

fir, a ona je sa Aladinom, na onoj luksuznoj jahti. Ona je Aladinova lju bavnica i ne znam šta joi ču je sva šaputanja na jastuku. Čita mu imejlove preko ramena i priča sve to svom pravom d

Bejrutu, ko ji to prenosi gospodinu Krispinu, i sve se svodi na to, otprilike.Zaboravi o čemu priča, priseća se, nastavlja: – Samo što se ni je sve svelo na to, zar ne? N

ožda je tako što se tiče Etičkih rešenja. Ali ne i za britansku obaveštajnu službu. Jer britanskaštajna služba neće pristati na to, jel’ tako? Kao što neće ni vojska – ili verovatno neće. Vojskali – a ko voli? Ali ne želi ni da propusti nešto. A ne voli ni politički pritisak. I tako se postižebri britanski kompromis: umočićemo palac u vodu, ali ne i čitavo stopalo i onda ćemo to pori mo ji momci, mi smo taj palac, recimo. Prisutni Džeb će biti zapovednik, jer je dobri stari

uzdan. Možda pomalo sitničav, ali s tim neustrašivim plaćenicima oko sebe još bolje što je



ka Džeb, ta ko su me zvali. Ni je mi smetalo ako to znači da ne volim nepotrebne rizike.Džeb otpi ja pivo, zatvara oči i brzo nastavlja. – Kuća broj sedam, tako je trebalo da bude. Pa, mislili smo: hajde da obiđemo i šesticu i os

d smo već tu, jedna kuća po čoveku, a ja u odstupnici, sve je ionako pomalo nesmotreno, uz Evolanom. Sve pomalo liči na Diznilend, iskreno, pola opreme ne radi kako bi trebalo, ali koga? Nema šanse da te tome uče na obuci, zar ne? Ali mete neće biti naoružane, jelda? Tako otovi sjajni obaveštajni podaci. Povrh toga, želeli smo samo jednu metu, drugu ne smemo da. I tako mi uđemo istovremeno u tri kuće, da ih iznenadimo, kažemo, i pretražimo sobu po

vatimo svog čoveka, proverimo da li je to pravi čovek, spaku jemo ga preko balkona, do timali, sve vreme vodeći računa da nam stopala budu čvrsto na britanskom kopnu. Stvarno jednoImali smo planove kuća, sve su bile iste. Lepa dnevna soba s velikim balkonom, okrenutim pru. Glavna spavaća soba s pogledom na more i još jedna mala, za dete. Kupatilo i kuhinja s tr

om ispod, a zidovi tanki kao papir, što smo znali iz detaljnog izvešta ja agenta za nekretnine. o ne ču jete ništa osim mora, pretpostavite da se kri ju ili da nisu tu; budite krajnje oprezni, i nee oruž je, osim za samoodbranu i bežite odatle, što pre. Ni je ni ličilo na pravu operaci ju, za

še je izgledalo kao besmislena igra žmurki. Momci uđu, svaki u jednu kuću. Ja osta jem napoljm na stepenice ko je se spušta ju prema moru. – Nema ničeg ovde. – To je Don, iz šestice. – Nem

g ovde. – Endi, iz osmice. – Ovde ima nečeg. – To je Mališa, iz sedmice. – Čega, Mališa? – ĐuKako to, dođavola, misliš, dečko – đubreta? – Dođi i uveri se, čoveče.

– Naravno, možeš da se potrudiš da kuća delu je prazno, ali kuća sedam bila je stvarno praznrebotine na parketu. Ni dlačice u kupatilu. Isto i u kuhinji, prazna, ako se izuzme plastična ppodu, ružičasta, s komadićima arapskog hleba s piletinom, sitno iskidanom kao za – traži oduće poređenje – kao za mačku, mače. – Ali mačka ne zvuči kako treba: – Ili za štene, ili tako ta čini ja, ružičasta, bila je topla. Da ni je bila na podu, pretpostavljam da bih razmišljao drugmačke ni psi, nego nešto drugo. Sad žalim zbog toga. Da sam drugači je razmišljao, moždabi dogodilo, zar ne? Ali nisam. Mislio sam: mačka ili pas. I hrana je bila topla. Skinuo sam ru

i opipao je. Telesna temperatura. Tamo se nalazio mali prozor od mutnog stakla, ko ji je gledoljno stepenište. Bio je odškrinut. Moraš da budeš patuljak da bi se provukao kroz tako mali oi možda tražimo patuljka. Pozovem Dona i Mališu: proverite spoljne stepenice, ali ne silazalu, podsećam vas, jer ako neko treba da se bakće s pomorskim timom, to ću biti ja. – Polako pričam, jer se tako lakše prisećam – ob jašnjava Džeb, izvinjava jući se, dok Kit gledmu se znoj sliva niz lice, kao suze. – Meni to izgleda kao jedna, pa druga stvar. Sve je pos

ko se toga sećam. Don odlazi. Ču je to grebanje. Misli da se neko kri je na stenama ispod spopeništa. – Ne idi tamo, Done – kažem mu. – Ostani tu, Done, stižem. – Voki-toki ji su prava zreno. Sve ide preko Eliota. – Imamo sumnjiv događaj, Eliote – kažem mu. – Spoljno stepen

o ju sedam. Ispod. – Poruka primljena, od java. Don sto ji na straži na vrhu, pokazu jući palcem

Kit potpuno nesvesno, napravi isti pokret palcem, dok je prepričavao Džebovu priču, okrenuplamenu. – I silazim niza spoljne stepenice. Jedan korak, stanem. Drugi korak, stanem. Betonske su, be

vnina. Ima jedno skretanje, kao poluodmorište. I šestoro naoružanih ljudi na obali ispod menrica leže na stomaku, dvo jica kleče, i još dvo jica u gumenom čamcu iza njih. Svi su u položa

canje, svi do jednoga, puške s prigušivačima na gotovs. A ispod mene – baš ispod mo jih stop

ebanje, kao neki veliki pacov. A onda i tiho ci jukanje, otprilike. Ne glasno. Više potisnuto, upA ja ne znam – i nikad neću saznati, zar ne? – da li je taj vrisak ispustila majka ili dete. A ne



i, pretpostavljam. Nisam mogao da prebro jim metke… ko bi mogao? Ali i sad mogu da ih čo od jek u glavi kad ti vade zub. Tamo je ona, mrtva. Neka mlada muslimanka, tamnoputa, u h ilegalna izbeglica iz Maroka, pretpostavljam, kri je se u praznim kućama, izdržava ju je pri jneta, dok je držala svo ju ćerkicu, kako bi je zaštitila od metaka, devojčicu ko joj je spremala h

u hranu za ko ju sam mislio da je za neku mačku, jer je bila na podu, znaš. Da sam bolje razmključio bih da je to bilo dete, zar ne? Onda bih mogao da je spasem, pretpostavljam. A i njenu

Sklupčana na stenama, kao da na kolenima pokušava da pobegne od metaka ko ji su je pogoslim, majka. A devojčica leži van njenog domaša ja, ispred nje. Nekolicina njih iz pomorskog

u je zbunjeno. Jedan sto ji, sa šakom preko lica, kao da pokušava da ga otrgne. Sve je utihnulod bi pomislio da će se zapodenuti dobra svađa oko toga ko je odgovoran, sve dok ne zaključema vremena za to. To su obučeni ljudi – u izvesnom smislu, svakako – i zna ju šta da rade u km situaci jama, dobro, iako ne zna ju ništa drugo. Ta dva tela su smestili na gumeni čamac i od

komandni brod, brže nego što bi prevezli Mešetara. I svi Eliotovi momci su bili na čamcumorica.

Dva muškarca zure jedan u drugog, preko noćnog stočića, baš kao što Tobi zuri u Kita sad, ukočeno lice ni je osvetljeno odsja jem londonske noći, već vatrom iz kamina. – Da li je Eliot predvodio pomorski tim? – Kit pita Džeba.

Džeb odmahu je glavom. – On ni je Amerikanac, znaš, Pole. Nema imunitet. Ni je mgao da buet od pravila. Eliot je ostao na komandnom brodu.

– Zašto su ti ljudi pucali? – pita konačno Tobi. – Misliš da mu nisam postavio to je beno pitanje? – razbesneo se Kit. – Siguran sam da jeste. Šta vam je odgovorio?Kitu je trebalo nekoliko dubokih udisa ja kako bi smislio verzi ju Džebovog odgovora. – Samoodbrana – prasnuo je. – Mislite, bila je naoru žana? – Ne, ne mislim! Ne mislimo ni Džeb ni ja. On je samo na to mislio poslednje tri godine, m

o da zamislite? Govorio sebi da je kriv. Pokušavao da sazna zašto. Znala je da je neko ta mo, ih je otkrila – videla ili čula – i zato je zgrabila dete i umotala ga u ogr tač. Nisam ga pitao zatrčala dole, umesto da ode prema kopnu. Danonoćno je postavljao sebi isto pitanje. Moždapno plašilo više od mora. Neko je uzeo njenu torbu s hranom, ali ko? Možda je pomešala potim s kri jumčarima ljudi, istim onim ko ji su je doveli na Gibraltar – ako jesu – mislila da

veli muža, pa je otrčala da ga pozdravi. Džeb samo zna da je strčala niza stepenice. Nosila jeod ogrtača. A šta je pomorski tim mislio? Jebeni bombaš samoubica, dolazi da ih raznese. I taupucali. Pucali u dete, dok je on posmatrao. „Mogao sam da ih zaustavim.” To je sve što sirotk može da kaže sebi kad ga muči nesanica.

*

vučen svetlima nekog automobila u prolazu, Kit je prišao prozoru i, sto jeći na vrhovima ppeto zurio napolje, sve dok svetla nisu nestala.

– Da li vam je Džeb rekao šta se dogodilo s njim i njegovim ljudima pošto se pomorski tim vbrod s telima? – pitao je Tobi, iza njegovih leđa. – Iste noći su otplovili na Krit. Na takozvano saslušanje. Amerikanci su tamo imali jebenu v

zduhoplovnu bazu, izgleda.

– Ko ih je saslušao?



– Ljudi u civilnim odelima. Ispiranje mozga, tako mi je zvučalo. Profesionalci, to je sve što o. Dva Amerikanca, dva Britanca. Bez imena, bez predstavljanja. Rekao je da je jedan od Ameca bio zdepasto ženskasto kopile. Peško, prema Džebovim rečima. Taj peško je bio najgori.

Ali bolje poznat osoblju lične kancelari je kao Muzičar Bred, mislio je Tobi. – Čim je br itanski borbeni tim kročio na Krit, razdvo jili su ih – nastavio je Kit. – Džeb je bitako da su prema njemu bili grubi. Rekao je da je peško urlao na njega, kao Hitler. Pokušavga ubedi da ni je video ono što je video. Kad to ni je upalilo, ponudio mu je sto hiljada dolara

blja. Džeb mu je r ekao da ih nabi je u dupe. Misli da je bio zadržan u posebnom pritvoru za ano

zatvorenike u tranzitu. Misli da bi tamo smestili Mešetara, da čitava priča ni je bila sranje oog početka.

– Šta je sa Džebovim saborcima? – uporan je Tobi. – S Mališom i ostalima. Šta je bilo s njim – Nestali su. Džeb misli da im je Krispin dao ponudu ko ju nisu mogli da odbi ju. Džeb ih ne e takav tip. Pošten je do koske.Kit je zaćutao, pa je i Tobi uradio isto. Još jednom su neki farovi osvetlili grede i nestali. – A sad? – pi tao je Tobi. – Sad? Sad ništa! Velika praznina. Džeb je trebalo da bude ovde prošle srede. Doručak tačnoujutro, a onda na posao. Rekao je da je tačan. Nisam sumnjao u to. Rekao je da će putovati

zbedni je je. Pitao me je može li da sakri je kombi u štali. Rekao sam mu, naravno, jebote. Šta žručak? Kajganu. Uvek može da je jede. Ja bih se otarasio žena, napravili bismo kajganu, ondo zapisali priču: njegov deo, moj deo. Sve po redu. Ja bih bio pisar, urednik, pisac, i ne bism. Imao je taj dokaz zbog ko jeg je bio veoma uzbuđen. Ni je rekao o čemu se radi. Zakopčan dtako da nisam insistirao. Ne pritiskaš takvog čoveka. Ili će ga doneti, ili neće. Prihvatio sam to

aviću pisani izveštaj u ime obo jice, on će ga odobriti, potpisati, a ja ću ga, kroz odgovara juće proslediti do vrha. Takav je bio dogovor. Rukovali smo se. Bili smo… – zaćutao je, zureći un. – Srećni kao svinje u blatu – kazao je nervozno, crveneći. – Spremni za bitku. Obodreni. N on. Obo jica.

– A zašto? – pitao je Tobi. – Jer smo konačno nameravali da kažemo jebenu istinu, a zbog čega drugog? – besno je za

t, otpio malo viski ja i seo na stolicu. – Tad sam ga poslednji put video, jasno? – Jasno – saglasio se tiho Tobi, i usledila je duga tišina, sve dok Kit ni je neraspoloženo nasta – Dao mi je broj mobilnog telefona. Ne svoj. On ga nema. Pri jateljev. Saborčev. Jedinog tipje verovao. Bar donekle. Pretpostavljam da je to bio Mališa, jer su u skloništu delovali kao

bro razume ju. Nisam pitao, to se mene ne tiče. Ako ostavim poruku, neko će mu je preneti. o jedino važno. Onda je otišao. Napustio klub. Niza stepenice i napolje, ne pitajte me kako. M

m da će izaći požarnim stepenicama, ali ni je. Samo je otišao.Još jedan gutljaj viski ja. – A vi? – raspitivao se Tobi, istim tihim glasom, punim poštovanja. – Vratio sam se kući. A šta bih drugo? Ovamo. Kod Suzane, mo je supruge. Obećao sam joj

e biti u redu, kako sad da joj kažem da ništa ni je u redu. Ne možete slagati Suzanu. Nisam joj edinosti. Rekao sam joj da će Džeb svratiti i da ćemo nas dvo jica to raz jasniti. Suzana je to pr

a… na svoj način. „Ako to znači razrešenje, onda dobro, Kite.” Rekao sam da znači, i njoj jeo dovoljno – završio je ratoborno.Još jedna stanka dok se Kit borio sa sećanjima.

– Došla je sreda. Podne, Džeba još uvek nema. Dva sata, tri, još ga nema. Pozvao sam broj mg telefona ko ji mi je dao, javila se telefonska sekretarica, ostavio sam poruku. Sumrak, osta



jednu poruku: Zdravo, ovde Pol, ponovo. Samo sam se pitao šta se dogodilo s našim sastadržao je tajno ime Pol. Iz bezbednosnih razloga. Ostavio sam mu broj fiksnog telefona, jermamo signal za mobilni. U četvrtak ostavljam još jednu jebenu poruku, dobi jam istu telefonsketaricu. Petak ujutro, u deset, neko se javlja. Bo že dragi!

Stavio je koščatu šaku na donju vilicu i drži je tako, prigušu jući bol ko ji neće da umine, jer ntek sledi.

*

t ne sedi u svo joj sobi u klubu, sluša jući Džeba. Ne ruku je se sa Džebom u londonsko praskozi ga gleda kako silazi niza stepenice. Ni je srećan kao svinja u blatu niti je obodren, iako je jošeman za borbu. Vratio se kući i, pošto je preneo loše vesti Suzani, užasno se brine i sekira sei se, iz sata u sat, za zakasneli znak života od Džeba. Kako bi zaboravio na to, šmirgla drvenred gostinske sobe i ništa ne ču je, tako da, kad telefon zazvoni u kuhinji, Suzana se javi pa se pa stepenice i kucne Kita po ramenu kako bi mu privukla pažnju.

– Neko te traži, Pole – kaže ona, kad on isključi brusilicu. – Neka žena. – Kakva že na, zaboga? – Kit će, već silazeći u prizemlje.

– Neće da kaže. Mora da razgovara lično s Polom – odvrati Suzana, žureći za njim.U kuhinji, gospođa Marlou, sva napeta, sređu je cveće pored sudopere. – Ostavite nas same, ako vam ne smeta, gospođo M – naređu je Kit.I čeka da ona izađe, pa uzme telefon. Suzana zatvara vrata za njom i sto ji, ukočeno, pokraj n

ku prekrštenih na grudima. Telefon ima zvučnik, za situaci je kad Emili pozove. Suzana zna kadi i uključu je ga.

– Da li je to Pol, molim? – obrazovan, sredovečan ženski glas, poslovno raspoložen. – Ko je to? – oprezno pita Kit. – Ja sam doktorka Kostelo i zovem iz psihi jatrijskog odeljenja opšte bolnice Rujslip, po za

ci jenta ko ji se predstavlja samo kao Džeb. Da li razgovaram s Polom?Suzana odlučno klima glavom. – Ja sam Pol. Šta ni je u redu sa Džebom? Da li je dobro? – Džeb ima izuzetnu profesionalnu negu i dobrog je fizičkog zdravlja. Razumela sam da oče

njegovu posetu. – Da. Očekivao sam. Još uvek očeku jem. Zašto? – Džeb me je zamolio da iskreno razgovaram s vama, u poverenju. Mogu li to da uradim? V

arno Pol?Suzana ponovo klima glavom.

– Naravno da jesam. Ja sam Pol. Samo napred. – Pretpostavljam da znate da je Džeb mentalno bolestan, već nekoliko godina. – Znam to. Šta s tim? – Džeb se, sinoć, dobrovoljno pri javio ovde kao paci jent. Di jagnostikovali smo mu hronič

freni ju i akutnu depresi ju. Pod sedativima je i stalnim nadzorom. U lucidnim trenucima, najvne za vas. Za Pola. – Zašto? Zašto bi bio zabrinut za mene? – gleda Suzanu. – Ja bi trebalo da se brinem za njeg

ga. – Džeb pati od ozbiljnog sindroma krivice, delimično izazvanim zlokobnim pričama za ko

ši da ih je širio među pri jateljima. Tražio je da to shvatite onako kako jeste: kao simptome šiz



e, bez osnova u stvarnosti.Suzana mu potura ceduljicu: poseta? – Da, slušajte, doktorka Kostelo, evo o čemu se radi, kad mogu da ga posetim? Mogao bih o

sednem u kola, ako bi to pomoglo. Mislim, kad je vreme za posete? Šta se događa? – Veoma mi je žao, Pole. Bo jim se da poseta, u ovom trenutku, može da nanese ozbiljnu men

tu Džebu. On strahu je za vas i ni je spreman za suočavanje.Strahu je? Za mene? Kit bi vo leo da opovrgne te nečuvene primedbe, ali taktika preovladava. – Pa, ima li Džeb još nekoga? – pita, ovog puta sam, bez Suzaninog podstrekavanja. – Ima li

e ko ji ga poseću ju? Rođake? Znam da ni je baš društven. Šta je s njegovom ženom? – Razdvo jeni su. – Nii je mi baš tako rekao, ali dobro.Kratka tišina dok doktorka Kostelo očigledno proverava beleške: – U kontaktu smo s njego

jkom – de klamu je. – Ako bude nekih promena, nekih odluka u vezi sa Džebovom terapi jom i em, treba ih preneti majci. Ona je i ovlašćeni staralac.S telefonom pritisnutim na uvo, Kit podiže ruku, i istovremeno se, zaprepašćeno i s krajnjom

ricom, okreće prema Suzani. On je diplomata, neće se tako lako predati. – Pa, mnogo vam hvala, doktorka Kostelo. Vrlo ljubazno od vas. Makar ima nekog od por

se brine o njemu. Možete li da mi date majčin broj telefona? Možda ona i ja možemo da porramo.

Ali doktorka Kostelo, koliko god da je ljubazna, poziva se na zaštitu podataka i žali što je otelefonskog bro ja Džebove majke nešto što u ovim okolnostima ne sme da uradi. Prekida vezKit besni.Uz Suzanin ohrabru juć pogled, poziva 1471 i sazna je da je pozivalac sakrio broj.Poziva Informaci je, dobi ja broj opšte bolnice Rujslip, traži psihi jatri ju i doktorku Kostelo.Bolničar ko ji se javio ni je mogao da bude predusretljivi ji: – Doktorka Kostelo je na nekomdrugar, vraća se sledeće nedelje.

– Koliko dugo je odsutna? – Nedelju dana, drugar. U stvari, on. Žoakim. Zvuči mi nemački, ali doktor je Portugalac.Kit nekako uspeva da ostane pribran. – A doktor Kostelo, sve to vreme, ni je svraćao u bolnicu? – Ne, drugar, žao mi je. Može li neko drugi da ti pomogne? – Pa, da, u stvari, voleo bih da razgovaram s jednim od vaših paci jenata, tipom po imenu

mo mu recite da ga zove Pol. – Džeb? Ni je mi poznato, drugar, samo malčice…Drugi bolničar uzima telefon, muškarac, ali ni je tako ljubazan: – Ovde nema Džeba. Imamo

i Džeka. Takva ti je sudbina. – Ali mislio sam da je on stalni paci jent – buni se Kit. – Ne ovde. Ne Džeb. Probaj u Satonu.Sad je i Kitu i Suzani ista stvar pala na um: pozvati Emili, brzo.Najbolje da je Suzana pozove. Em je u poslednje vreme malo za jedljiva prema Kitu.Suzana zove Emili na mobilni telefon, ostavlja poruku.Do podneva, Emili ih je dvaput pozvala. Rezultat njenih raspitivanja je sledeći: doktor Žo

stelo se nedavno pridružio psihi jatrijskom odeljenju u Rujsli pu, na određeno vreme, ali on je

alac, a pohađa kurs za usavršavanje engleskog jezika. Da li je njihova doktorka Kostelo zvo Portugalka?



– Ne, dođavola, ni je! – urla Kit na Tobi ja, ponavlja jući odgovor ko ji je dao Emili, preko telek se šeta prostori jom. – I bila je žena, dođavola, zvučala je kao učiteljica iz Eseksa, s metlom i, a Džeb nema majku, što mi je i rekao. Nisam baš sklon intimnim otkrićima, ali bio je krajn

en, prvi put u tri proklete godine. Nikad ni je upoznao majku, znao je samo njeno ime: Karon. o je iz doma kad je imao petnaest godina i pridružio se vojsci. Sad mi reci da je sve to izmisli

*

d je na Tobi ja da ode do prozora i, oslobođen Kitovog optužu jućeg pogleda, prepusti se misli – Kad se javila ta doktorka Kostelo, jesi li joj dao ikakav razlog da pomisli kako joj ne verujpokon pita.

Pod jednako dugo Kitovo razmišljanje: – Ne. Nisam. Igrao sam tu igru. – Onda je, što se tiče nje, ili njih, misi ja obavljena. – Verovatno.Ali Tobi ni je zadovoljan tim verovatno: – Što se njih ti če, ko god da su oni, vi ste nasam

evareni. Navučeni – go vori sve uvereni je. – Veru jete u jevanđelje po Krispinu, veru jete dokstelo, čak i ako je pogrešnog pola, i veru jete da je Džeb šizofreničar i kompulzivni lažov, i d

laci ji, u psihi jatrijskoj klinici te ne može da podnese posete čoveka za ko jeg strahu je. – Ne, nisam – prasne Kit. – Džeb mi je govorio istinu. To je bukvalno izletelo iz njega. Možraz jedalo: to je druga priča. Čovek je razuman koliko vi ili ja. – Potpuno prihvatam to, Kite. Stvarno – kaže Tobi, najstrpljivi je što može. – Ipak, zbog Suza

še bezbednosti, smatram da pozici ju ko ju ste veoma vešto obez bedili u očima protivnika, i teedi sačuvati.

– Dokad? – pita Kit, nepomirljivo. – Dok ne pronađem Džeba? Zar me niste zato pozvali ovamo? Ili predlažete da ga sami pottako, uzgred, navučete sebi na vrat čitavu bandu? – insistira Tobi, ne više tako diplomatski.

A na to, u tom trenutku, Kit nema uverljiv odgovor, i zato gr ize usnu i krivi lice, pa popi je gki ja. – Bilo kako bilo, imate tu traku ko ju ste krišom snimili – gunđa, gorko se tešeći. – Onaj sas

ičnoj kancelari ji – Kvin, Džeb i ja. Sakrili ste je negde. To je dokaz, ako zatreba. To će vas potravno. Možda i mene. Nisam siguran da mi je stalo do toga.

– Mo ja traka dokazu je nameru – od govara Tobi. – Ne dokazu je da se ta operaci ja ikad odigrurno ne dokazu je njen ishod.Kit nevoljno razmišlja o tome. – Dakle, pokušavate da mi kažete sledeće – To bi kao da vrda – Džeb je jedini svedok pucnja

ako? – Pa, jedini ko ji je spreman da priča, koliko znamo – saglasan je Kit, ne radu jući se onom

ravo rekao.

*

o je zaspao, ni je bio svestan toga.U jednom trenutku, tokom nekoliko kratkih sati u krevetu, čuo je ženski vrisak i pretpostavio

Suzan. A posle vriska, užurbane korake po hodniku ispod, to je sigurno Emili, ko ja žuri do m

ri ja stvorena na osnovu mrmljanja ko je je usledilo.I posle mrmljanja, Emilina lampa zasvetlela je kroz pukotine na podnim daskama – da li čita



šlja, ili oslušku je majku? – sve dok on ili Emili nisu zaspali, a pretpostavljao je da je on zaspajer se ni je sećao gašenja svetla.A onda se probudio kasni je nego što je nameravao i pohitao u prizemlje, na doručak: nem

mili ni Šibe, samo Kit, odeven za odlazak u crkvu, i Suzana sa šeširom. – Bilo je to veoma časno od vas, To bi – rekla je Suzana, uhvativši ga za ruku. – Zar ne, Kite

mnogo zabrinuo, obo je smo se zabrinuli, a vi ste odmah došli. I siroti Džeb je častan čovek. e vešt s lukavstvima, zar ne, dragi? Ne kažem da vi jeste, Tobi, nikako to ne mislim. Ali vi stei pametni, radite u Ministarstvu, i možete da se bavite ti me, a da – osme jak – ne izgubite penzij

Sto jeći na kamenom tremu, srdačno ga je zagr lila: – Mi nemamo sina, znate, Tobi. Pokušalismo ga izgubili.Usledilo je Kitovo džangrizavo Čućemo se.

*

bi i Emili su sedeli u staklenoj bašti, Tobi na staroj platnenoj stolici, a Emili na pletenoj stolprotnom kra ju. Oko te udaljenosti prećutno su se saglasili.

– Je li sinoćni razgovor s tatom bio uspešan?

– Ako može tako da se kaže. – Možda biste želeli da ja prva pričam – predložila je Emili. – Tako nećete doći u iskušenje de nešto zbog čega biste zažalili. – Hvala vam – kazao je učtivo Tobi. – Džeb i moj otac su nameravali da naprave dokument o svo jim junačkim delima nepoznat

de. Njihov dokument izazvao bi pravi zemljotres u zvaničnim krugovima. Kako su rekli, skrpažnju javnosti. Problem su neka mrtva žena i njeno dete, prema majčinim rečima. Ili mo žda mverovatno mr tvi. Ne znamo, ali se plašimo najgoreg. Jesam li blizu, zasad?Pošto ju je Tobi samo nemo gledao, ona je udahnula i nastavila: – Džeb se ni je po javio. Dakl

od obaveštavanja javnosti. Umesto toga, neka žena, ko ja očigledno ni je lekar i za ko ju se ispo da je muškarac, telefonira Kitu, poznatom kao Pol, i kaže mu kako je Džeb primljen u psihiju bolnicu. Istraga otkriva da je to neistina. Osećam se kao da razgovaram sama sa sobom.

– Slušam vas. – Džeb je, u međuvremenu, nestao. Nema prezime, i nema naviku da ostavlja adresu. Zvanič

ni istrage, kao što je polici ja, nedostupni su – a mi slabašne žene ne treba da se pitamo zašto. Sme još, nadam se?

– Da. – A Tobi Bel je jedan od likova u tom scenari ju. Sviđate se mo joj majci. Mom ocu ne, ali o

di kao nužno zlo. Da li je to zato što sumnja u vašu privrženost cilju? – To morate njega da pitate. – Mislila sam da pitam vas. On očeku je da mu pronađete Džeba? – Da. – Obo jica to želite? – Na neki način. – Mo žete li da ga pro nađete? – Ne znam. – Znate li šta ćete da radite kad ga pro nađete? Mislim, ako se Džeb sprema da otkri je neki

andal, možda ćete se predomisliti u poslednjem trenutku i odlučićete da ga predate vlastima. H



– Ne. – A ja treba da vam veru jem? – Da. – I ne tražite osvetu? – Zašto bih, dođavola, to radio? – pobunio se Tobi, ali Emili je ljubazno zanemarila taj mali

sa. – Imam broj njegovih registarskih tablica – rekla je.

Bio je zbunjen. – Či jih? – Džebovih. – Tražila je nešto u džepu donjeg dela trenerke. – Fotografisala sam njegov k

k je mučio tatu na vašaru. Fotografisala sam i registarsku nalepnicu – vadi ajfon i pe tlja s iko– Važi dvanaest meseci, a izvađena je pre osam nedelja. – Zašto niste dali taj broj Kitu? – pita zabezeknuti Tobi. – Jer Kit uvek nešto sjebe, a ne želim da mo ja majka preživljava taj sjebani lov na čoveka.Usta jući s pletene stolice, prišla je i prinela telefon do njegovog lica. – Neću to da presnimim na svoj telefon – kazao je. – Kit ne želi elektroniku. A ni ja.Imao je olovku, ali ne i papir. Dala mu je list papira iz jedne fioke. Zapisao je registarsk

ebovog kombi ja. – Ako mi date broj svog mobilnog telefona, možda mogu da vam javim kako napredu je mo

ga – predložio je, sad potpuno oporavljen.Dala mu je broj svog mobilnog telefona. I to je zapisao. – A mogli biste da zapišete i moj broj u bolnici i raspored smena – kazala je i gledala ga ka

da je svo joj zbirci. – Ali nećemo preko telefona govoriti ništa određeno, jasno? – strogo ju je upozorio. – Bez mi nagovešta ja i lukavih doskočica – priseća jući se bezbednosne obuke – a ako vam budem

MS ili vam budem ostavljao poruku, biću Bejli, kao vašar.

Slegnula je ramenima, kao da mu udovoljava. – Hoću li vas uznemiriti ako budem zvao kasno uveče? – pitao je na kra ju, trudeći se da zvuč

ega, još praktični je. – Živim sama, ako me to pitate – kazala je.To je pitao.



5.

vozu ko ji se sporo vraćao prema Londonu, zatim u svom stanu, u polusnu i u autobusu ko jo na posao u ponedeljak ujutro, Tobi Bel je ne prvi put u životu razmišljao o motivima za ugnje kari jere i slobode.

Ako njegova budućnost nikad ni je bila svetli ja, što su mu u Ljudskim resursima stalno ponavto bi se vraćao u prošlost? Da li je imao posla sa svo jom starom sa vešću – ili s nekom novo

m? I ne tra žite osvetu?, pi tala ga je Emili: šta li je to tre balo da znači? Da li je ona to zamio osvetu protiv svih Fergusa Kvinova i Dže jova Krispina na svetu, dvo jice tako beznačajnih ljgovim očima, da nisu vredni da se o njima razmišlja? Ili je iskazivala neke skrivene motive Emili tra žila osvetu – protiv svih muškaraca na svetu, uključu jući i svog oca? Bilo je trend je odavala takav utisak, kao i drugih, istina kratkih, kad je izgledala kao da je na njegovoj sa god da je to strana.Uprkos tom jalovom preispitivanju – ili možda baš zbog toga – Tobi jev učinak prvog radno

na novom radnom mestu bio je za primer. Do jedanaest sati razgovarao je sa svim članovimavog osoblja, odredio im polja odgovornosti, suzbio moguća preklapanja i organizovao save

i nadzor. Do podneva je, na sastanku menadžera, iznosio dobro prihvaćene radne zadatke. Naza ručak, sedeo je u kancelari ji svo je r egionalne direktorke i jeo sendvič s njom. Tek kad je dmeljno obavio dnevne zadatke, izgovorivši se na neki sastanak van zgrade, otišao je autobusonice Viktori ja, i odatle, na vrhuncu saobraćajnog špica, pozvao starog pri jatelja, Čarli ja Vilki

*

aka britanska ambasada trebalo bi da ima svog Čarli ja Vilikinsa, govorili su nekad u Berlinko bi uopšte radili bez tog ljubaznog, smirenog, šezdesetogodišnjaka, bivšeg engleskog poli

i je pola radnog veka proveo kao diplomatsko obezbeđenje? Stubić je naleteo na tvo ja kolaih, baš kad si napuštao koktel povodom Dana pada Bastilje, u francuskoj ambasadi? Sram ga

ki suviše revnostan nemački polica jac uvrteo je sebi u glavu da ti proveri nivo alkohola uk voziš? Sloboda! Čarli Vilkins će u miru razgovarati sa izvesnim pri jateljima u nemačkoj poideće šta može da se uradi.Ali u Tobi jevom sluča ju bilo je obrnuto, jer je on bio jedan od retkih ljudi na ovom svetu k

peli da učine uslugu Čarli ju i njegovoj ženi Nemici, Beatriks. Njihova ćerka, nadarena violončnja, ni je imala akademske kvalifikaci je za audici ju na nekoj londonskoj muzičkoj akademi ji. Dka akademi je je, kako se ispostavilo, bila najbolja pri jateljica Tobi jeve tetke, ko ja je i sama p

rka muzike. Na brzinu obavljeni telefonski pozivi, audici ja ugovorena. Otad ni je prošao nižić da Tobi, gde god da je na dužnosti, ne dobi je kuti ju Beatriksinih domaćih kolača i ukrašenku, u ko joj ponosno iznose napredak svo je briljantne ćerke. A kad su se Čarli i Beatriks dosteno povukli u Brajton, a kolači i čestitke nastavili da pristižu, Tobi nikad ni je propuštao da nkoliko reči zahvalnosti.

*

ća Vilkinsovih u Brajtonu bila je malo udaljena od ostalih, i kao da je bila preneta iz Švarcv

e crvenih lala oivičavale su stazu do trema kuće u stilu Ivice i Marice. Baštenski patuljci u bm narodnim nošnjama isprsili su se u zakopčanim sakoima, a kaktusi su prekrivali ogroman



. Beatriks je na sebi imala svo ju najbolju odeću. Uz badensko vino i jetrene knedlice, tro je prpričalo je o starim vremenim i slavilo muzička dostignuća ćerke Vilkinsovih. A posle kafe iČarli i Tobi su se povukli u osamu zadnjeg dvorišta. – To je za jednu damu ko ju pozna jem, Čarli – ob jasnio je Tobi, zamišlja jući, zarad priče, da

ma Emili.Čarli Vilkins se izazovno nasmešio. – Kazao sam Beatriks: kod Tobi ja je uvek u pitanju nek

.A ta dama, Čarli – ob jasnio je, sad prikladno crveneći – išla je prošle nedelje u kupovinu i su

se s parkiranim kombi jem, i ozbiljno ga oštetila, što je bilo posebno nezgodno, jer na vozzvoli ima već veliki broj negativnih poena. – Svedoci? – raspitivao se saosećajno Čarli Vilkins. – Ni je sigurna. Bilo je to u praznom delu parkinga. – Drago mi je što to ču jem – rekao je Čarli Vilkins, pomalo sumnjičavo. – I nisu je snimile k

– Nisu – kazao je Tobi, izbegava jući Čarli jev pogled. – Koliko znamo, naravno. – Naravno – ponovio je učtivo Čarli.A pošto je ona dobra devojka, nastavio je Tobi, i pošto joj savest ne dozvoljava da zaspi d

ti dug – ali ne može da dozvoli sebi da ostane bez dozvole na šest meseci, Čarli – i pošto jvoljno prisebna da zapiše broj tablica kombi ja, Tobi se pitao… dobro, ona se pi tala, da li pki način – i vešto je ostavio nedovršenu rečenicu, čeka jući da je Čarli završi.

– A da li naša pri jateljica ima ikakvu predstavu koliko bi ta posebna usluga mogla da nas kopitivao se Čarli, vadeći staračke naočare da bi bolje osmotrio ceduljicu ko ju mu je Tobi dao. – Koliko god da košta, Čarli, ja ću platiti – odgovorio je velikodušno Tobi, ponovo pom

mili. – Pa, u tom sluča ju, budi ljubazan i pridruži se Beatriks na čašici, i sačekaj me deset minuta

o je Čarli – cena će biti dvesta funti za fond za udovice i decu poginulih polica jaca, samo goto

z priznanice, a za mene ništa, zbog starih vremena.I deset minuta kasni je, kao što je obećao, Čarli mu je vratio cedulju s imenom i adresom, is

m pažljivom policijskom rukom, a Tobi je kazao: Fantastično, Čarli, predivno, biće oduševljžemo li da stanemo pored nekog bankomata na putu do stanice?Ali ništa od toga ni je uklonilo senku sumnje ko ja se po javila na, inače vedrom, licu Čarli j

nsa, i ko ja je još uvek bila tu kad su se zaustavili kod neke rupe u zidu, a Tobi bez reči dao Česta funti. – Taj gospodin koga si me zamolio da pronađem – kazao je Čarli. – Ne mislim na kola. Misl

spodina kome pripada ju. On je Velšanin, sudeći po adresi. – Šta je s njim? – Jedan moj pri jatelj iz polici je obavestio me je da dotični gospodin s neizgovorivom adr

a prilično veliki crveni krug oko svog imena, da se metaforično izrazim. – A to znači? – Ako vidi ili ču je tog gospodina, pomenuta služba neće ništa preduzeti, već će odmah obavviše krugove. Rekao bih da mi nećeš otkriti razloge za taj veliki crveni krug, zar ne? – Izvini, Čarli. Ne mogu. – I to je sve, zar ne?

– Nažalost, jeste.Parkira jući se ispred železničke stanice, Čarli je isključio motor, ali je ostavio zaključana vra



– Pa, i ja se plašim, sine – rekao je strogo. – Za tebe. I za tvo ju damu, ako ona uopšte postod zatražim od svog pri jatelja u polici ji takvu uslugu, a njemu glasna zvonjava ispuni uši, što sdilo u sluča ju tvog Velšanina, on mora da razmišlja o svo jim zvaničnim obavezama, zar ne? Bvoljno ljubazan da mi to saopšti, u vidu upozorenja. Ne može samo tek tako da pritisne dubegne, zar ne? Mora da zaštiti sebe. Dakle, evo šta ti govorim, sine: poljubi je u mo je ime, akji, i dobro se čuvaj, jer imam loš predosećaj sad kad naš stari pri jatelj Džajls, avaj, više ni je. – Ni je s nama? Misliš, mrtav je? – uzviknuo je Tobi, ignorišući njegovu naznaku da je Ouk

ki način, bio njegov zaštitnik.Ali Čarli se već zakikotao: – Zaboga, ne! Mislio sam da znaš. Još gore. Naš pri jatelj Džajls

postao bankar. A ti si mislio da je mrtav. Jao meni, jao meni, čekaj dok kažem Beatriks. U Dvek može da se pouzda da će pravovremeno klisnuti kroz obrtna vrata, kažem ja. – Pa tiše dotovo saosećajno: – Otišao je onoliko visoko koliko su mu dozvolili, podsećam te. Udario je uu, zar ne? Što se njih ti če. Niko ni je želeo da ga pusti na sam vrh, ne posle onog što se dogodmburgu, zar ne? Nikad ne znaš kad će nešto da te snađe, je li tako?Ali Tobi, ko ji je osećao mučninu od toliko uzastopnih udaraca, ni je znao šta da kaže. Posle

delju dana od povratka u London, posle čitavog mandata u Bejrutu, tokom ko jeg je Oukli nes

poznatom pravcu, Tobi se pitao kad i gde će se njegov bivši zaštitnik po javiti, ako se uopšte poPa, sad je dobio odgovor. Dugogodišnji nepri jatelj bankara i njihovog rada, čovek ko ji ih je

o trutovima, parazitima, društveno beskorisnima i štetočinama za bilo ko ju pristojnu ekonoešao je na stranu nepri jatelja.

A zašto je Oukli to uradio, prema rečima Čarli ja Vilkinsa?Jer su mudraci u Vajtholu zaključili da Oukli ni je isplativ.A zašto Oukli ni je bio isplativ?Naslonio je glavu na jastuk tvrd kao kamen, u noćnom vozu za London.Zatvori oči, kaži Hamburg, i ispričaj sebi priču ko ju si se zakleo da više nikad nećeš ispriča

s.

*

dugo po dolasku u ambasadu u Berlinu, Tobi se zatekao na noćnom dežurstvu kad se javio nk hamburške polici je, zadužene za nadzor industri je seksa u hamburškoj četvrti crvenih fenjeranik traži da razgovara sa službenikom najvišeg ranga ko ji je u tom trenutku u zgradi. Tobi o

ra kako je on taj, što u tri ujutro i jeste. Zna jući da je Oukli otišao u Hamburg kako bi se običanstvenom skupu brodovlasnika, odmah se zabrinuo. Bilo je priče da i Tobi krene kako bi s

ustvo, ali Oukli je to izbegao. – U ćeli ji imamo jednog pi janog Engle za – ob jašnjava načelnik, odlučan da dokaže kako iz

vori engleski. – Nažalost, morali smo da ga uhapsimo, jer je izazvao ozbiljne nerede u okruačajnih ljudi. Osim toga, sav je izranavljen – do da je. – Po grudnom košu.

Tobi predlaže da načelnik ujutro pozove konzularno odeljenje. Načelnik odgovara da takvo nje možda ne bi bilo u interesu britanske ambasade. Tobi pita zašto. – Ovaj Englez nema ni dokumenta, ni novac. Sve mu je ukradeno. A nema ni odeću. Vlasnik

nam kaže da su ga bičevali, uobiča jeno, ali, nažalost, izgubio je kontrolu. Ipak, taj zatvorenikže kako je on važan službenik vaše ambasade, ne ambasador, već nešto još važni je.

Tobi ju treba tri sata da stigne do ulaznih vrata hamburške polici je, pošto je vozio maksima



zinom auto-putem, kroz gustu maglu. Oukli sedi, pospan u načelnikovoj kancelari ji, u zatvodžami. Njegove šake, okrvavljenih prsti ju, vezane su za naslon stolice. Usta su mu napućenaepozna je Tobi ja, ne pokazu je to. Ni Tobi ništa ne pokazu je.

– Po zna jete li ovog čo veka, gospodine Bel? – raspitu je se načelnik, veoma sugestivnim tonožda ste zaključili kako ga nikad u životu niste videli, gospodine Bel?

– Taj čovek mi je potpuno nepoznat – poslušno odgovara Tobi. – Neka varalica, možda? – nagoveštava načelnik, takođe prenaglašeno.Tobi zaključu je da je taj čovek zasigurno varalica.

– Onda bi možda trebalo da odvedete ovu varalicu u Ber lin i „propisno” ga saslušate? – Hvala vam. Hoću.Od policijske stanice Tobi vozi Oukli ja, ko ji je i dalje u zatvorskoj pidžami, do neke bolni

ugom kra ju grada. Ništa ni je slomio, ali telo mu je puno sitnih rana, ko je izgleda ju kao tragovanja. U prepunoj robnoj kući kupu je mu jeftino odelo, zatim telefonira Hermioni da joj obko je njen muž imao lakšu saobraćajnu nesreću. Ništa ozbiljno, kaže, Džajls je sedeo na zaddištu limuzine, bez vezanog po jasa. Dok se vraća ju u Berlin, Oukli ne progovara ni reč. Krmiona, kad dođe da ga istovari iz Tobi jevih kola.A ni Tobi ništa ni je rekao, kao ni Džajls Oukli, samo je ostavio trista evra u koverti, ko ju je

onašao u svom poštanskom sandučetu u ambasadi, kao nadoknadu za novo odelo.

*

A tamo je spomenik, gledajte! – uzviknula je Gvinet, vozač, pokazu jući debelom rukom krozr i usporava jući da Tobi bolje pogleda. – Četrdeset pet ljudi, trista metara ispod, bože sačuvaj. – Ko je to izazvao, Gvinet? – Jedan odvaljen kamen, momče. Bila je potrebna samo jedna mala varnica. Braća, očevi i s

mislite samo na žene.

Tobi je pomislio.Posle još jedne besane noći, i u suprotnosti sa svim načelima ko je je smatrao važnima od

d je stupio u Ministarstvo spoljnih poslova, rekao je da ima strahovitu zubobolju, seo je u vrdif, onda u taksi, na petnaestominutno putovanje do onog što je Čarli Vilkins nazvao Džebzgovorivom adresom. Dolina je bila groblje napuštenih ugljenokopa. Stubovi plavocrne kišei su se iznad zelenih brežuljaka. Vozila ga je krupna pedesetogodišnjakinja. Tobi je sedeo p, na prednjem sedištu. Brda su se približila, a put suzio. Prošli su pokraj fudbalskog igrališta i

ole, a iza škole nalazio se travom obrastao aerodrom, srušen kontrolni toranj i ostaci hangara – Molim vas da me ostavite kod kružnog toka – kazao je Tobi.

– Učinilo mi se da ste rekli kako poseću jete pri jatelja – odgovorila mu je Gvinet, optužu jućim. – Tako je. – Pa, zašto onda da vas ne ostavim ispred pri jateljeve kuće? – Jer želim da ga iznenadim, Gvinet. – U ovom mestu ni je ostalo mnogo iznenađenja, momče – rekla je, i dala mu svo ju vizitkar

pozove kad bude želeo da se vrati.Kiša je počela da rominja. Neki riđokos dečak, od osam ili devet godina, vozio je nov bici-amo, svira jući prastarom mesinganom sirenom, pričvršćenom za guvernal. Crno-bela go

sla su među šumom stubova. S leve strane nalazio se niz montažnih kuća sa zelenim krovovim



pom u dvorištu. Pretpostavio je da su to nekad bile kuće oženjenih radnika. Broj deset je bildnja kuća u nizu. Beli jarbol nalazio se ispred kuće, ali na njemu ni je bilo zastave. Podigao j

n na kapi ji. Dečak na biciklu naglo se zaustavio iza njega. Ulazna vrata su bila od brušenog se bilo zvona. Dok ga je dečak posmatrao, pokucao je na staklo. Po javila se senka neke žene. se otvorila. Plavuša njegovih godina, bez šminke, stisnutih pesnica i vilica, veoma besna. – Ako si novinar, od jebi! Vas mi je preko glave! – Nisam novinar. – Ko ji kurac onda hoćeš? – glas joj ni je bio velški, već staromodno borben irski.

– Da li ste, ko jim sluča jem, vi gospođa Ovens? – Šta ako jesam? – Ja sam Bel. Pitao sam se da li bih mogao da razgovaram s vašim mužem Džebom.Naslanja jući bicikl na ogradu, dečak se provukao pokraj njega i stao pored one žene, jedno

m je, posesivno, grleći oko struka. – A o čemu bi ti, jebote, da razgovaraš s mo jim mužem Džebom? – Došao sam u ime pri jatelja, Pola – oče kivao je neku reakci ju, ko ja je izostala – trebalo je

l i Džeb sastanu prošle srede. Džeb se ni je po javio. Pol se brine za njega. Misli da je doživeoaćajnu nesreću ili tako nešto. Niko se ne javlja na broj mobilnog telefona ko ji mu je Džeb os

o sam na putu ovamo, te me je on zamolio da pronađem Džeba – ob jasnio je ležerno, najopušje mogao. – Prošle sre de? – Da? – Pre nedelju dana? – Da. – Šest jebenih dana? – Da. – Gde je bio taj sastanak?

– U njegovoj kući. – Gde je, jebote, njegova kuća? – U Kornvolu. Severnom Kornvolu.Lice joj je ukočeno, a i dečakovo. – Zašto vaš pri jatelj ni je sam došao? – Pol mora da ostane kod kuće. Žena mu je bolesna. Ne može da je ostavi – odgovorio je

pitavši se koliko će moći da nastavi ovako.Krupan i nezgrapan sedokos muškarac u zakopčanom vunenom džemperu i s naočarima po

iza nje, zureći u njega. – U čemu je problem, Bridžid? – pitao je grlenim glasom, ko ji je Tobi, svo jevoljno, proglas

rnjačkim. – Ovaj traži Džeba. Njegov pri jatelj Pol je imao sastanak sa Džebom u Kornvolu, prošle

nima ga zašto se jebeni Džeb ni je po javio, ako govori istinu.Čovek je pri jateljski spustio ruku na dečakovu riđu glavu. – Deni, mislim da bi trebalo da odeš kod Dženi da se igrate. I ne smemo da pustimo gospodi

ka ispred vrata, zar ne, gospodine…? – Tobi.

– A ja sam Hari. Kako ste, Tobi?Kosa tavanica, drže je gvozdeni podupirači. Linoleumski pod blista se od glancanja. U kuhin



i plastično cveće na belom stolnjaku. A na sredini sobe, nasuprot televizora, dvosed i odgovafotelje. Bridžid je sela na naslon jedne. Tobi je sta jao naspram nje, a Hari je otvorio fioku kri izvadio debelu vojnu fasciklu. Držeći je obema rukama, kao crkvenu pesmaricu, stao je ibi ja i udahnuo, kao da će zapevati. – Dakle, jeste li lično po znavali Džeba, Tobi? – rekao je, kao meru predostrožnosti. – Ne. Nisam. Zašto? – Vaš pri jatelj Pol ga je poznavao, ali vi niste, jesam li u pravu, Tobi? – kao da želi da bude

n.

– Samo moj pri jatelj – potvrdio je Tobi. – Dakle, vi niste upoznali Džeba. Niste ga ni videli, ako smem da kažem. – Tako je. – Pa, ovo će vas možda zaprepastiti, Tobi, bez obzira na to, a nema sumnje da će još više zap

i vašeg pri jatelja Pola, ko ji, nažalost, ni je mogao da dođe. Ali siroti Džeb je tragično digaosebe prošlog utorka, i još uvek pokušavamo da se pomirimo s tim, kao što pretpostavljate. minjem Deni ja, naravno, mada se čovek ponekad zapita da li deca bolje podnose te stvari negrasli. – Dovoljno je pisano o tome u novinama, jebote – rekla je Bridžid, ućutku jući Tobi jeve prig

aze saučešća. – Svi na jebenom svetu zna ju sve o tome, osim njega i njegovog pri jatelja Pola. – Pa, samo u lokalnim no vinama, Bridžid – ispravio ju je Hari, doda jući Tobi ju fasciklu. – N

u svi Argus, zar ne? – I je beni Ivning standard. – Da, pa, ne čita ju svi ni Ivning standard, zar ne? Ne sad kad je besplatan. Ljudi vole da uživ

om što kupu ju, a ne u onom što im se nudi besplatno. Takva je ljudska priroda. – Stvarno mi je veoma žao – prekinuo ih je Tobi, otvara jući fasciklu i zureći u isečke. – Zašto? Nisi ga ni poznavao, dođavola – rekla je Bridžid.



RATNIKOVA POSLEDNJA BITKA

Polici ja ne tra ži druge osumnjičene za smrt upucavanjem bivišeg pri padnika speci jalnih jedinica Dejvida Džebeda ju (Džeba) Ovensa, starog 34 godine, ko ji je, prema rečima pato-loga izgubio bitku protiv posttraumatskog sindroma i pove zanih oblika kliničke de presi- je…

HEROJ SPECIJALNIH JEDINICA ODUZEO SEBI ŽIVOT

…slu žio je hrabro u Severnoj Irskoj, gde je upo znao svo ju su prugu, Bridžid, iz alster-ske polici je. Kasni je je slu žio u Bosni, Iraku, Avganistanu…

Da li biste želeli da telefonirate svom pri jatelju, Tobi? – kazao je Hari ljubazno. – Tamo je sk, ako želite privatnost, imamo dobar signal, zahvalju jući obližnjoj radarskoj stanici, tako da tdi. Kremirali smo ga juče, zar ne, Bridžid? Samo porodica, bez cveća. Vaš pri jatelj ne bi bian, kažite mu, tako da nema razloga da prebacu je sebi.

– Šta ćeš još reći svom pri jatelju, gospodine Bel? – pitala je Bridžid. – Ono što sam pročitao ovde. To su grozne vesti. – Ponovo je pokušao: – Užasno mi je žaoođo Ovens. – A Hari ju: – Hvala vam, ali mislim da bih radi je da mu to lično saopštim.

– Potpuno razumljivo, Tobi. I pristojno, ako smem da kažem. – Džeb je razneo sebi mozak, gospodine Bel, ako se to uopšte tiče tvog pri jatelja. U svom koTo nisu napisali u novinama; bili su uviđavni. Misle da je to uradio u utorak uveče, između

set sati. Parkirao se na uglu nekog polja blizu Glastonberi ja, u Somersetu, na mestu ko je zovs. Šeststo metara od najbližeg naselja – bro jali su korake. Upotrebio je smit i veson, 9 mm,

miljeno oruž je kratke cevi. Nisam znala da je imao jebeni smit i veson, i kad smo već kod toga

o je pištolje, što je neobično, ali našli su mu jedan u ruci, kažu, kratka cev i tako to. „Žao mi s mučimo, gospođo Ovens, ali možete li zvanično da ga identifiku jete?” „Nema nikakve mukajče. Kad god želite. Odvedite me do njega.” Kao da sam još policajka. Pravo kroz jebenu poočnicu. Mala rupa na desnoj strani, a na drugoj ni je ostalo mnogo od njegovog lica. Takveazne rane. Ni je promašio. Ne bi on to, ne Džeb. Uvek je bio dobar strelac. Osva jao je nagradeb. – Da, pa, pr isećanje na to neće ga oživeti, zar ne, Bridžid? – kazao je Hari. – Mislim da To

žu je šolju ča ja, zar ne, Tobi? Prevalili ste toliki put zbog pri jatelja, to se zove odanost. I kni jevog kolača, ko ji si mesila s njim, Bridžid.

– Jedva su dočekali da ga kremira ju. Samoubice idu preko reda, gospodine Bel, ako ikad ao takav problem. – Ustala je s naslona fotelje i isturila kukove prema njemu, izazovono i uezrivo. – Imala sam zadovoljstvo da operem njegov jebeni kombi, znaš? Čim su završili s vo, gospođo Ovens, sad je samo vaš.” Veoma ljubazni ljudi, da ti kažem, ti iz Somerseta. Vivi prema dami. Ponašali su se prema meni i kao prema koleginici. Bilo ih je i nekoliko iz LoUpravljali su operaci jom, za svo ju seosku braću. – Bridžid mi ni je telefonirala, sve do večeri, ni je želela – ob jasnio je Hari. – Imao sam dv

ala je to, što je bilo veoma uviđavno od tebe, zar ne, Bridžid? Ne možeš da ostaviš pedesetorojurca ju dva sata, zar ne?

– Dali su mi i svo je jebeno crevo za vodu, što je bilo ljubazno. Čovek bi pomislio da je čiš



ga uključeno u uslugu, zar ne? Ali ne uz mere štednje, ne u Somersetu. „Jeste li potpuno sigurzavršili s forenzikom?”, pitala sam ih, „jer ne bi valjalo da sperem tragove.” „Imamo sve trai su nam potrebni, gospođo Ovens, hvala vam, a evo vam i četka za ribanje, za slučaj da vaba.” – Samo mučiš sebe, Bridžid – upozorio ju je Hari, iz kuhinje, puneći čajnik i stavlja jući kola

jir. – Ne mučim valjda i gospodina Bela? Pogledaj ga. On je primer pribranosti. Ja sam žena ko

a je stvari o svo jem bivšem mužu, on mi je potpuni stranac, znaš, gospodine Bel. Do pre tri g

oma dobro sam poznavala Džeba, a i Deni. Čovek koga smo poznavali pre tri godine ne bi seenim pištoljem kratke cevi, niti duge cevi, kad smo već kod toga. Nikad ne bi ostavio sina b

nog oca niti ženu bez muža. Deni mu je bio sve. Čak i kad je Džeb jebeno poludeo, uvek jeni, Deni. Da ti ispričam nešto o samoubistvima, što ni je opštepoznato, gospodine Bel? – Tobi ja to ne zanima, Bridžid. Siguran sam da je on dobro obavešten mladi gospodin, ko

a je psihologi ju i slično. Jesam li u pravu, Tobi? – Samoubistvo je jebeno ubistvo, eto šta je, gospodine Bel. Nema veze što ubi ješ sebe. Rad

alim ljudima. Pre tri godine sam imala divan brak, sa čovekom svo jih snova. Nisam ni ja bcanje, a on je bio dovoljno dobar da to često pominje. Jebozovna sam i voleo me je do koske

r tako govorio. Imala sam razloga da mu veru jem. I još uvek mu veru jem. Volim ga. Uvek leti. Ali ne veru jem kopilanu ko ji se upucao da bi ubio nas, njega i ne volim. Mrzim ga. Jer auradio, onda je kopile, i ne zanima me njegov jebeni razlog. Ako je to ura dio? Da li je to ako na glasila više nego što je nameravala? Ili se to samo Tobi ju

o? – A kad bolje razmislim, ne znam ni od čega je skrenuo. Nikad nisam saznala. Imao je neku

ešnu misi ju. Došlo je do nekog pogrešnog ubistva. To je sve što znam. Posle toga, ni reči. Movoj pri jatelj Pol znate. Možda je Džeb verovao pri jatelju Polu onako kako ni je verovao meni

jebenoj ženi. Možda i polici ja zna. Možda čitava jebena ulica zna, a Deni, Hari i ja smo jedi

učeni. – Razmišljanje o tome neće ti pomoći, Bridžid – kazao je Hari, otvara jući pakovanje papirni

a. – Neće pomoći ni njemu, neće pomoći Deni ju. A verovatno neće pomoći ni Tobi ju. Zar ne– pita, doda jući mu šolju ča ja, s kolačem na tanjiriću, i salvetu. – Napustila sam jebenu polici ju zbog Džeba, kad smo saznali da je Deni na putu. Izgubilatni koefici jent i unapređenje ko je me je čekalo. Obo je smo bili probisveti, Džebov otac je besbesposličar, majku nikad ni je upoznao, a ja nikad nisam saznala ko mi je otac, a ni jebena m

i mi ćemo biti kako valja, pristojni ljudi, po svaku cenu. Završila sam kurs fizičkog obrazove da bismo obezbedili Deni ju dom.

– A ona je najbolja nastavnica fizičkog ko ju je ova škola ikad imala, ili će imati, zar ne, Briazao je Hari. – Sva deca je vole, a Deni je neizmerno ponosan na nju. Svi smo. – Šta vi pre da jete? – pitao je Tobi Hari ja. – Aritmetiku, sve do naprednog nivoa, kad imamo učenike za to, zar ne, Bridžid? – reče, dodšolju ča ja. – Da li je tvoj pri jatelj gospodin Pol iz Kornvola neki jebeni psihi jatar, bez ko jeg Džeb ni je

o, ili šta? – pitala je Bridžid. – Ne. Ni je psihi jatar, nažalost.

– A ti nisi novinar? Sigurno? – Sigurno nisam novinar.



– Pa, ako ti ne smeta što sam radoznala, gospodine Bel: ako ti nisi novinar, a tvoj pri jatelj Pohi jatar, ko ste vas dvo jica, jebote? – Pažljivo, Bridžid – kazao je Hari. – Ja sam ovde potpuno privatno – rekao je Tobi. – Šta si onda potpuno javno, ako smem da pitam? – Javno sam zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova.Ali umesto eksplozi je ko ju je očekivao, dobio je samo uzdržan kritički pogled. – A tvoj pri jatelj Pol? Da li je i on iz Ministarstva spoljnih poslova? – netremice ga gleda

m i zelenim očima. – Pol je u penzi ji. – A da li je Džeb poznavao tog Pola pre, recimo, tri godine? – Jeste. – Profesionalno? – Da. – A da li bi njihov sastanak imao veze s tim, Džebov i Polov, da Džeb ni je sebi razneo glav

ni je? Nešto u vezi s poslom, recimo, od pre tri godine? – Da. Imao bi – odgovorio je mirno Tobi. – To je bila veza među njima. Nisu se dobro pozn

bili su na putu da se spri jatelje.Njen pogled je još uvek bio prikovan za njegovo lice: – Hari. Brinem se za Deni ja. Budi lju

svrati kod Dženi da vidiš da ni je pao s jebenog bicikla. Tek ga je juče dobio.

*

bi i Bridžid su ostali sami, između njih je uspostavljeno oprezno razumevanje, dok su čekali vi progovoriti.

– Da li bi trebalo da pozovem Ministarstvo spoljnih poslova u Londonu, da te proverim? –

Bridžid, primetno opušteni je. – Da tražim da mi potvrde kako je gospodin Bel ono za šta se vlja? – Mislim da se Džebu to ne bi svidelo. – A tvom pri jatelju Polu? Šta je s njim? Da li bi se njemu svi delo? – Ne bi. – A ni tebi? – Dobio bih otkaz. – Taj razgovor, ko ji je trebalo da obave. Da li je to bilo o izvesnoj Operaci ji divljina, recimo – Zašto? Da li vam je Džeb pričao o tome?

– O operaci ji? Šališ se. Usi janim kleštima ne biste izvukli to iz njega. Bila je sumnjiva, ali u je bio posao.

– Kako sumnjiva? – Džeb ni je voleo plaćenike, nikad. Oni rade samo zbog uzbuđenja i novca, govorio je. Mi

hero ji, a u stvari su jebene psihopate. „Borim se za svo ju zemlju, Bridžid. Ne za neke jebene mcionalne kompani je, sa ofšor bankovnim računima.” Osim što ni je rekao jebene, da budem iskeb je bio pobožan. Ni je psovao i veoma malo je pio. Bog zna kakva sam ja. Jebena protestanto su mi rekli. Ali morala sam da budem, zar ne, da bih radila u jebenoj alsterskoj polici ji? – A ono što mu se ni je sviđalo u Operaci ji divljina bi lo je učestvovanje plaćenika? To je tad

o, za tu konkretnu operaci ju?



– Samo uopšteno. Samo za plaćenike. Hteo je da ih skine s leđa, ni je voleo te drkadži je. „To an plaćenički posao, Bridžid. Da se čovek zaprepasti kad vidi ko danas započinje ratove.” – Da li je imao još neke zamerke u vezi s tom operaci jom? – Sumnjiva je, ali ko ga jebe? – A posle? Kad se vratio, posle operaci je?Zatvorila je oči, a kad ih je otvorila, kao da je postala druga žena – povučena, prestrašena:

kao duh. Iscrpljen. Ni je mogao da drži nož i viljušku. Stalno mi je pokazivao pismo iz svog vg puka: hvala ti i laku noć i seti se da si do životno ve zan po Zakonu o slu žbenoj tajni. Mislila

je video sve. Da smo obo je videli sve. Severna Irska. Krv i kosti na ulicama, razmrskana kombe, davljenja. Bože dragi.Nekoliko puta je duboko udahnula, sabrala se i nastavila: – Sve dok jedna kap ne prepunia o ko joj svi priča ju. Ona ko ja je namenjena njemu i ko ja ga ne ostavlja na miru. Jedna sumba na pi jaci. Autobus pun školske dece ko ji eksplodira u paramparčad. Ili možda samo mrtaarku, ili posekotina na malom prstu ko ja krvari. Šta god da je bilo, to mu je došlo glave. Ni jeo da se odbrani. Ni je mogao da gleda one ko je najviše voli na svetu bez mržnje što nismo pni krvlju.

Ponovo je zastala, ovog puta razrogačivši oči, besna zbog nečeg što ona vidi, a Tobi ne: – O

ebeno proganjao! – izletelo joj je, zatim je prekorno stavila šaku na usta. – Za Božić, postavileni sto za njega. Deni, ja, Hari. Seli smo, zureći u prazno mesto. Deni jev rođendan, isto. Pokućnom pragu, usred jebene noći. Kakvu to bolest imamo ko ja će ga zaraziti ako uđe? Jeben

u? To je njegova kuća, boga mu. Zar ga nismo dovoljno voleli? – Siguran sam da jeste – kazao je Tobi. – Kako, jebote, ti to znaš? – pi tala je i sela potpuno mirno, grizući nokte, zagledana nekud u

st. – A posao s kožom? – pitao je Tobi. – Gde je Džeb naučio kožarski zanat? – Od jebenog oca, šta si mislio? Bio je obućar, kad se ni je opi jao do besvesti. Ali to ni je spr

eba da ga beskrajno voli i čuva njegov jebeni alat u šupi, kao Sveti gral, kad je baraba umrlm jedne noći – prazna šupa, nema alata, a ni Džeba. Isto kao sad.

Okrenula se i pogledala ga, čeka jući da on progovori. Oprezno je to uradio: – Džeb je rekaoko ima neki dokaz. O Operaci ji divljina. Nameravao je da ga donese na sastanak u Kornvoluzna šta je to. Pitao sam se znate li vi.Raširila je dlanove i zurila u njih, kao da čita sopstvenu sudbinu, zatim je ustala, prišla ula

atima i otvorila ih: – Hari! Gospodin Bel želi da oda poštu, kako bi mogao da prenese to svomelju Polu. I, Deni, ostani kod Dženi dok te ne pozovem, ču ješ li me? – A Tobi ju: – Vrati se kaz Hari ja.

*

ša je ponovo počela da pada. Na Hari jevo navaljivanje, Tobi je pozajmio kišnu kabanicu i shmu je premala. Vrt iza kuće bio je uzan, ali dug. Mokro rublje visilo je s kanapa. Mala kapi ja e do pustopoljine. Prošli su pokraj nekoliko bunkera iz rata, prekrivenih grafitima. – Pr ičam učenicima kako su ovo podsetnici na ono za šta su se njihovi dedovi borili – dov je Hari, preko ramena.Stigli su do oronule štale. Vrata su bila zaključana katancem. Hari je imao ključ.

– Ne govorimo Deni ju da je ovde, zasad – kazao je iskreno Hari. – I zato ću vas zamoliti da



na umu, kad se budete vratili u kuću. Nameravamo da ga ponudimo na proda ju preko Ibe ja, ka halabuka stiša. Čovek ne želi da kupce odvrati povezivanje s tim, zar ne? – gura jući vrata i đa jući jato veselih ptičica. – Podsećam vas da je Džeb napravio dobre izmene, moram priznatie preterao, po mom mišljenju. Ne bih to rekao pred Bridžid, naravno.Cirada je bila pričvršćena za tlo kočićima za šator. Tobi je gledao dok je Hari išao od koči

čića, sve dok ni je oslobodio jednu stranu cirade; zatim je pomerio ciradu i otkrio zeleni kožvrljan natpis, zlatno na zelenom, DŽEBOVI PREDMETI OD KOŽE, velikim slovima, a ispodm Proda ja u kombi ju.

Ignorišući Hari jevu ispruženu ruku, Tobi je ušao u teretni deo kombi ja. Drvena oplata, neke onjene, druge vise. Sto na rasklapanje, podignut i or iban, drvena stolica, bez jastuka. Viseća mspavanje, skinuta i uredno umotana. Gole oribane police, prilagođene majstoru. Miris sredstzinfekci ju još uvek ni je u potpunosti nad jačao vonj usta jale krvi.

– Šta se dogodilo s njegovim irvasovim kožama? – pitao je Tobi. – Pa, bilo je najbolje da ih spalimo, zar ne? – ob jasnio je vedro Hari. – Ni je bilo mnogo tog

moglo spa sti, iskreno, Tobi, ima jući u vidu ono što je sirotan napravio od sebe. Ni je pio, što bmoglo da to uradi i što je, kažu, neuobiča jeno. Ali takav je bio Džeb. Ni je birao lakši put. Nika – I bez oproštajne poruke? – pitao je Tobi.

– Samo pištolj u ruci i osam metaka u okviru, što navodi čoveka da se zapita šta li je nameostalim mecima, pošto izvrši samoubistvo, rekao bih – odgovorio je Hari, istim informativnim. – Isto kao i to što je koristio pogrešnu ruku. Zašto, pitam se. Džeb je bio levoruk. Ali ubio som rukom, što bi se moglo opisati kao neobičnost. Ali Džeb je bio profesionalni strelac, re Pa i morao je da bude, zar ne? Ako je Džeb tako odlučio, mogao je da se upuca stopalom, m

Džeb to, prema onom što mi je Bridžid rekla. Povrh toga, kad stigneš do te tačke, ne prihvatašalne argumente, kao što svi znamo. A to je rekla i polici ja, vrlo ispravno, po mom mišljenju, izbliza nisam stručnjak za to.Tobi je pronašao udubljenje, široko kao teniska loptica, ali ne toliko duboko, na polovini d

loge, nasred jedne stranice kombi ja, i opipao njegov rub. – Da, pa – ob jasnio je Hari – takav metak je morao nekud da ode, što je sasvim razumljivo,

vek to ne bi poverovao, gleda jući neke današnje filmove. Ne može samo da nestane, zar nem, metak? Evo šta ja mislim: zagitu ješ rupu, išmirglaš, ofarbaš i uz malo sreće, niko neće pri

– A njegov alat? Za obradu kože? – Da, pa to je šteta za sve zainteresovane, mislim, alat njegovog oca, Tobi, kao i njegov p

dnjak, ko ji su nešto vredeli. Na teren su prvi izašli vatrogasci, nisam siguran zašto, ali očigje neko pozvao. Zatim je došla polici ja, zatim hitna pomoć. Tako da čovek ne zna či je prstivi, zar ne? Ni je polici ja, u to sam siguran. Izuzetno poštu jem naše čuvare zakona, više negod, da budem iskren, iako je ona bila jedna od njih. Ipak, tako je to u Irskoj, pretpostavljam.I Tobi je to pretpostavljao. – Nikad se ni je svađao sa mnom, podsećam vas. Niti je imao razloga. Sa Bridžid je već drugni je ni čudo, s obzirom na njenu narav, zar ne? Ja sam dobar prema njoj, što se za Džeba ni jeglo reći, ako ćemo iskreno.Za jedno su zatvorili vrata kombi ja, zatim podigli ciradu, prebacili je preko kombi ja i pričv

nopce.

– Mislim da Bridžid želi ponovo da razgovara sa mnom, nasamo – kazao je Tobi. I neuvedao: – Nešto u vezi s Polom, što ona smatra poverljivim.



– Pa, Bridžid je slobodan čovek, kao i svi mi – kazao je Hari srdačno, pri jateljski potapšavša po ruci. – Samo ne slušajte previše pažljivo njene stavove o polici ji, to vam savetu jem. Uveji neko koga treba kriviti u ovakvim sluča jevima, to je u ljudskoj prirodi. Drago mi je što saoznao, Tobi, i veoma je pažljivo od vas što ste došli. I ne zamerate mi što vam ovo govorim? Znam da je drsko. Samo, ako se to dogodi, sasvim slučajno, ali nikad se ne zna, da naletite ng kome je potrebno dobro održavano teretno vozilo, opremljeno po najvišim standardima…ate kome da se obratite, zar ne?

*

idžid se sklupčala u uglu sofe, obuhvativši kolena rukama. – Jesi li išta video? – pitala je. – Da li je trebalo? – Krv mi nikad ni je delovala logično. Bilo je mrlja svuda po zadnjem braniku. Rekli su da

v. „A kako je, dođavola, tamo dospela?”, pitala sam ih. „Kroz jebeni prozor i oko kombi ja?” „ste napeti, gospođo Ovens. Prepustite istragu nama i popijte šolju ča ja.” Zatim mi je prišao jn tip, polica jac u civilu iz Londona, vešt s rečima. „Samo da vas umirimo, gospođo Ovens,

aniku ni je krv vašeg muža. To je crvena bo ja. Mora da je nešto popravljao.” Pretresli su i čitav

– Oprostite? Ko ju kuću? – Ovu je benu kuću. U ko joj sad sediš, gleda jući me, a šta si ti mislio? Svaku jebenu fioku i o Čak i Deni jev ormar s igračkama. Pretražili od vrha do jebenog dna, ljudi ko ji zna ju svoj pebovi dokumenti iz one fioke. Šta god da je tamo bio ostavio. Uzeli su ih i vratili, skoro istsu ih i zatekli. I odeću su nam pretresli. Hari misli da sam paranoična. Da u svemu vidim zaebi ti to, gospodine Bel. Pretresla sam više kuća nego što je Hari po jeo doručaka. Znam kako

lici ja.

– Kad su to uradili? – Juče, jebote. A šta si ti mislio? Dok smo kremirali Džeba, kad inače? Ne pričamo o jeb

aterima. Zar te ne zanima šta su tražili?Pruža jući ruku ispod sofe, izvukla je smeđ koverat, nezalepljen i gurnula ga prema njemu.Dve fotografi je A4, mat. Bez okvira. Crno-bele. Slaba rezoluci ja. Noćni snimci, veliko uvećaFormat ko ji je podsetio Tobi ja na sve one mutne slike ko je je video; osumnjičene potajno

afisane s druge strane ulice: osim što je ovo dvo je osumnjičenih bilo mrtvo i ležalo na nekoj no je bila žena umotana u arapsku odoru, a drugo izrešetano dete s napola otkinutom nogdima ko ji sto je oko njih u ratnoj opremi i s poluautomatskim puškama.

Na prvoj fotografi ji sto ji neki neidentifikovan muškarac, takođe u ratnoj opremi, okreće pema ženi, kao da želi da je dokrajči.

Na drugoj, neki drugi muškarac, i on u ratnoj opremi, kleči na jednom kolenu, s oruž jem pbe, lice je pokrio šakom.

– Uzela sam ih s mesta gde je sta jao plinski štednjak pre nego što su ga probisveti ukrali – Brprezrivo ob jasnila, odgovorivši na pitanje ko je Tobi ni je postavio. – Džeb je tamo bio pričvbestnu ploču. Ali azbest je još uvek bio tamo. Polici ja je misilila da je pretražila kombi, pre

su mi ga ostavili da ga operem. Ali ja sam poznavala Džeba. Oni nisu. Džeb je znao kako da snešto. Te fotografi je su morale da budu negde, mada mi ih nikad ni je pokazao. Ni je to ur

mam dokaz”, samo je govorio. „Tamo je, crno na belo, samo što niko ne želi da poveru je



akav dokaz, jebote?”, pitala sam. „Fotografi je snimljene na mestu zločina.” Ali pitaš li ga kakbio zločin, on te samo bezizrazno gleda. – Ko ih je snimio? – pitao je Tobi. – Mališa. Njegov drugar. Jedini ko ji mu je ostao posle misi je. Jedini ko ji je bio uz njega, po

ali bili zastrašeni. Don, Endi, Mališa – svi su bili dobri pri jatelji pre Divljine. Nikad više. Osmo Mališa, sve dok se on i Džeb nisu posvađali i razišli.

– Zbog čega su se svađali? – Zbog istih jebenih slika ko je držiš u ruci. Džeb je tad još uvek bio kod kuće. Bolestan, ali

je gurao. Zatim je Mališa došao da porazgovara s njim i gadno su se posvađali. Mališa je tar i devedeset. Ali Džeb ga je poduhvatio odozdo, savio ga u kolenima i slomio mu nos. Kručnika, iako je bio mnogo niži od njega. Čovek mora tome da se divi. – O čemu je želeo da razgovara sa Džebom? – O tim fotografi jama, pre svega. Mališa je dotad stalno pričao kako će ih pokazati minist

k i medi jima. Zatim se predomislio. – Zašto? – Potkupili su ga. Vojni preduzimači. Dali su mi doživotni posao, pod uslovom da drži svo ja

usta zatvorenim.

– Da li ti preduzimači ima ju ime? – Tu je neki tip Krispin. Pokrenuo je tu blistavu novu kompani ju američkim novcem. Surov

ionalac. Čovek budućnosti, ako je verovati Mališi. Vojska može da se jebe. – A šta je Džeb mislio o njemu? – Da ni je nikakav profesionalac. Avanturisti, tako ih je zvao, i rekao je Mališi da je i on jed

h. Mališa je želeo da im se i on pridruži, verovali ili ne. Pokušali su da zavrbu ju Džeba čim ja završena. Da ga ućutka ju. Sad su poslali Mališu da ponovo pokuša. Doneo je Džebu jebeni sm, već odštampan. Samo je trebalo da ga potpiše, da vrati fotografi je i pr idruži se toj kompabo je granica. Mogla sam da kažem Mališi da poštedi sebe putovanja i slomljenog nosa, ali o

bi poslušao. U stvari, mrzim tog jebenog čoveka. Misli da je bož ji dar za žene. Pipkao me jd Džeb ni je gledao. Povrh svega, napisao mi je ulagivačko pismo saučešća, da se čovek ispovIz fioke u ko joj je držala novinske isečke izvadila je rukom pisano pismo i pokazala mu ga.

aga Bridžid,

Stvarno mi je bilo žao kad sam čuo vesti o Džebu, kao što mi je žao što se sve među na-

ma završilo Loše. Džeb je bio Najbolji među Najboljima, i uvek će biti, bez ob zira na staresvađe, uvek će biti u mom Sećanju, kao što znam da će biti i u tvom. Povrh toga, Bridžid,ako ti nedosta je Lova za bilo šta, po zovi prilo ženi broj mobilnog telefona i sigurno ću ti poslati. Povrh toga, Bridžid, zamoliću te, ljuba zno, da smesta vratiš dve Slike na po zajmi-ci, ko je su Lično vlasništvo mo je malenkosti. Prila žem adresiran koverat.

U večnom Bolu, Džebov stari Drug, veruj mi, M

je se svađa ispred ulaznih vrata: Deni ima napad urlanja, Hari ga uzalud ućutku je. Bridžid morabi fotografi je.



– Smem li da ih zadržim? – Smeš kurac! – Smem li da ih kopiram? – Dobro. Hajde. Kopiraj ih – odgovara, ponovo bez imalo oklevanja.Čovek iz Bejruta spušta fotografi je na sto i zanemarivši savet ko ji je dao Emili pre samo nek

na, fotografiše slike svo jim blekberi jem. Dok ih vraća, viri preko Bridžidinog ramena u Mamo, zatim prepisu je broj njegovog mobilnog telefona u svo ju beležnicu. – Kako se Mališa preziva? – pita, dok se buka napolju po jačava.

– Pajk.Zapisu je i Pajk , za svaki slučaj. – Pozvao me je dan rani je – kaže ona. – Pajk? – Deni, umukni, jebote! Džeb, ko bi dru gi? U utorak, u devet ujutro. Hari i Deni su upravo biu školu. Podigla sam slušalicu, Džeb je drugači je zvučao nego prethodne tri godine. „Pro

m svedoka, Bridžid, najboljeg koga možeš da zamisliš. On i ja ćemo isterati stvari na čistacm zasvagda. Otarasićemo se Hari ja, i čim završim s ovim, počećemo sve iznova: ti, ja i Denkad.” Eto koliko je bio depresivan nekoliko sati pre nego što je razneo svo ju jebenu glavu, g

ne Bel.

*

o je deceni ja diplomatskog života ičemu naučila Tobi ja, to je bilo da svaku krizu posmatra kaa jenu i rešivu. Dok se taksi jem vraćao u Kardif, u umu su mu ključali neodređeni strahovi zazanu i Emili; žaljenje zbog Džeba i mozganje o vremenu i metodi njegovog ubistva, o saučesnlici je u prikrivanju, ali naizgled je bio isti onaj brbljiv putnik, a Gvinet je bila isti brbljiv vk kad su stigli do Kardifa, počeo je da razmišlja o odlukama, kao da ih je sve vreme pripre

uistinu i jeste radio.Da li je pod prismotrom? Ni je još, ali ni je zaboravio upozorenje Čarli ja Vilkinsa. Na stani

ngton platio je voznu kartu gotovinom. Platio je Gvinet gotovinom i zamolio je da ga sačekužnog toka. Zadržao je za sebe identitet osobe ko ju poseću je, mada je znao da mu je trud uzaljverovatni je je najmanje jedan od Bridžidinih suseda dobio zaduženje da obavesti polici ju, štoda su ga očevici i opisali; ipak, uz malo sreće, polici ja će se svo jom nesposobnošću postaro potra je malo duže.Pošto mu je trebalo više gotovine nego što je pretpostavljao, ni je imao drugog izbora do

digne na bankomatu, i tako obznani svo je pr isustvo u Kardifu. Neke rizike je morao da preuzm

odavnici elektronske robe, nedaleko od stanice, kupio je novi hard-disk za svoj kućni kompja polovna mobilna telefona, jedan crn, drugi srebrn, s pripejd SIM karticama i garantovano donapunjenim bateri jama. U svetu jeftine elektronike, kako je naučio na kursevima iz bezbednos telefoni su bili poznati kao potrošni, zbog sklonosti njihovih vlasnika da ih baca ju posle neki korišćenja.U omiljenom kafeu besposlenih žitelja Kardifa, kupio je kafu i kolač i odneo ih za sto u uglu

voljan što pozadinski šum služi svrsi, ukucao je Mališin broj u srebrni potrošni telefon i pritenu slušalicu. To je bio Mati jev svet, a ne njegov. Ali obreo se na njegovom rubu i tajnovitoe bila strana.

Telefon je zvonio i zvonio i taman je pomislio da će mu se javiti telefonska sekretarica k



ra u svo ju zbirku.Taj stražar je bio čist višak. Ono što je Tobi ju trebalo bila je kartonska kuti ja u ko joj ga je ku

*

egov stan u Ajlingtonu nalazio se na prvom spratu niza povezanih kuća iz osamnaestog vekanih, ako se izuzme bo ja ulaznih vrata, stanje prozorskih okvira i kvalitet zavesa. Noć je bila s

uobiča jeno topla. Hoda jući pločnikom nasuprot kući, Tobi je prvo prošao pokraj nje, opušten

ći uobiča jene znake: parkirana kola u ko jima neko sedi, prolaznike na uglovima, ko ji razgovbilnim telefonom, ljude u radničkim kombinezonima ko ji kleče pored trafo-stanica. Kao i objegovoj ulici je bilo svega toga i još ponečeg.Prelazeći na svo ju stranu, popeo se uza stepenice i otključao ulazna vrata, što je tiše mogao,

m mirno zastao u predsoblju. Iznenađen što je gre janje uključeno, setio se da je utorak, a utola, njegova čistačica Portugalka, radi tu od tri do pet, što znači da joj je možda bilo hladno.Ipak, Bridžidina smirena iz java da joj je kuća bila profesionalno pretražena, od krova do p

, još uvek mu je bila u mislima, i bilo je prirodno što je primetio taj neuobiča jen detalj, dok jesobe u sobu, njušeći u potrazi za nepoznatim mirisima, dodiru jući stvari, bezuspešno pokušav

se seti kako ih je ostavio, otvara jući ormare i fioke, bez rezultata. Na kursevima iz bezbednose pohađao, rekli su mu da profesionalni tragači snima ju ono što rade, kako bi mogli sve damesto, i zamišljao ih je kako to rade u njegovom stanu.Ali tek kad je otišao da uzme rezervni memorijski stik ko ji je, pre tri godine, zalepio iza ura fotografi je sa svadbe majčinih roditelja, obuzela ga je jeza. Slika je visila tamo gde je oduvu delu slepog hodnika između dnevne sobe i kupatila. Svaki put kad je, tokom godina, mislio

emesti, ni je uspevao da pronađe mračni je ili manje upadljivo mesto i na kra ju ju je ostavio e je bila.A memorijski stik je još uvek bio tamo, zalepljen slo jevima izolir-trake: bez vidljivih znako

je neko dirao. Problem je u tome što na staklu na slici ni je bilo prašine, a po Lulinim merilimbilo prvi put. Ne samo staklo, već i ram. I ne samo ram, već i vrh r a ma, ko ji se nalazi dobrand domaša ja sitne Lule.

Da li se popela na stolicu? Lula? Da li ju je, uprkos navici, obuzeo nagon da obavi veliko spr? Nameravao je da je pozove, ali onda je prasnuo u smeh, shvativši da se ponaša paranoičnostvarno za boravio da je Lula otišla na odmor, da ju je zamenila beskrajno efikasni ja i odlučnivisoka čitavih metar i šezdeset pet?Još uvek se sme jući, uradio je ono što je i bio naumio pre nego što se zaokupio uzaludnim

m. Skinuo je izolir-traku i poneo memorijski stik u dnevnu sobu.

*

mpjuter mu je bio izvor velike brige. Znao je – to mu je stalno od jekivalo u glavi – da nimpjuter nikad ni je bezbedno mesto za skrivanje. Kako god da sakri ješ tajno blago, današnji ani će ga, ako ima ju dovoljno vremena, iskopati. S druge strane, zamenjivanje starog hard-disk

m ko ji je kupio u Kardifu takođe je je bilo rizično: recimo, kako da ob jasni prisustvo potpung diska, bez ikakvog sadrža ja? Ali svako ob jašnjenje, koliko god da je neuverljivo, zvučaće bolje nego tri godine stari glasovi Fergusa Kvina, Džeba Ovensa i Kita Probina, snimljeni ne

dana ili čak sati, pre početka kastastrofalne Operaci je divljina.Prvo treba pronaći tajni snimak u dubinama računara. Tobi je to uradio. Zatim je napravio jo



pi je na posebnim memorijskim stikovima. Zatim je trebalo izvaditi hard-disk. Osnovno oruđeeraci ju: mali odvi jač, osnovno poznavanje tehnike i vešti prsti. Tobi je pod pritiskom, ali imSad uklanjanje hard-diska. Za to mu treba kuti ja od stražara suvenira i papirne maramice, za

nje. Kao primaoca navodi voljenu tetku Rubi, advokaticu ko ja radi u Derbiširu, pod muževljezimenom, i zato je, po njegovom mišljenju, bezbedan primalac. Kratka prateća poruka – Rubbi ni očekivala – preklinje je da čuva pošiljku kao oči u glavi, ob jašnjenja će uslediti.Zapečati kuti ju, naslovi na Rubi.Zatim, za one crne dane za ko je se molio da nikad ne dođu, adresiraj dva ojačana koverta na

st restant pošta u Liverpulu i Edinburgu. Brzo premotavanje unapred, na prizor Tobi ja Bela uu, ko ji stiže, dahćući, na šalter glavne pošte u Edinburgu, dok ga sile mraka prate u stopu.I tako je ostao treći, prvobitni, nikom namenjen, memorijski stik. Na kursevima iz bezbed

ek su igrali žmurke: Dakle, dame i gospodo, imate taj strogo poverljiv i kompromitu juć dokumkama, a tajna polici ja vam lu pa na vrata. Imate tačno devedeset sekundi, pre nego što počnu daetresa ju stan.

Odbacite sva mesta na ko ja prvo pomislite: NE iza bojlera, NE ispod labave daske na podu, Nter, niti u zamrzivač ili u pribor za prvu pomoć i ni u kom sluča ju nemojte da ga okačite na knapa i izbacite kroz kuhinjski prozor. Pa gde, onda? Odgovor: na najočigledni je mesto ko jeg

e da se setite, među najočigledni jim sličnim predmetima. U donju fioku u komodi, u ko joj sno nalazi nesređeno smeće puno CD-ova iz Bejruta, porodičnih fotografi ja, pisama bivših dei… da, čak i nekoliko memorijskih stikova s ručno ispisanim nalepnicama, zalepljenih na plai je. Jedna mu je privukla pažnju: DI PLOMSKA ŽURKA, BRISTOL. Skinuo je nalepnicu, obmoo trećeg memorijskog stika i ubacio ga u fioku, među smeće.Onda je odneo Kitovo pismo do sudopere i zapalio ga, usitnio pepeo i isprao ga u slivnik. Z

slučaj je spalio i kopi ju ugovora za iznajmljivanje automobila na bodminskoj železničkoj stanZadovoljan, istuširao se, presvukao i stavio dva potrošna mobilna telefona u džep, spakova

rte i paket u torbu i, primenivši savet Odeljenja za bezbednost, da nikad ne uđe u prvi taksi ko j

zaustavio je ne drugi, već treći i dao vozaču adresu mini-marketa u Svis kotidžu, gde je posžurni poštanski šalter.

A tamo je, i dalje oprezan, ponovo zaustavio taksi do stanice Juston, pa još jedan do Ist Enda.

*

lnica se uzdizala iz tame kao neki ogroman bojni brod, blistavih prozora, mostova i stepenicćenih za akci ju. U dvorištu se nalazio parking i čelična skulptura isprepletanih labudova. U ju, bolničari su iz kola hitne pomoći prebacivali na kolica povređene, umotane u crvenu ć

k su zaposleni u bolnici, u belim mantilima, bili na pauzi za pušenje. Svestan da video-kamerejega sa svakog krova i bandere, Tobi se ponašao kao da je nestrpljiv u pratnji paci jenta i hodanutog izraza lica.Prateći bolnička kolica, ušao je u blistavo predvor je, ko je je izgledalo kao nekakav sabirni cjednoj klupi sedela je grupa žena sa zarovima; na drugoj, tri veoma stara muškarca s pleteniama, nagnuta nad bro janicama. Nedaleko od njih, desetak hasida u za jedničkoj molitvi.Šalter s informaci jama za paci jente, ali tamo nema nikog. Znak ko ji ga upuću je prema Ljudursima, Radnom planiranju, Seksualnom zdravlju i Deč jem boravku, ali ništa o mestu kuda io. Krupno obaveštenje: STOP! DA LI STE OVDE ZBOG HITNOG SLUČAJA? Ako i jeste,

kog da vam kaže šta da radite. Odabravši najosvetljeni ji, najširi hodnik, odvažno je hodao p



egrada zaklonjenih zavesom, sve dok ni je naleteo na postari jeg crnca, ko ji je sedeo za stolomed kompjutera.

– Tražim doktorku Probin – kazao je. A kad se seda glava ni je podigla: – Verovatno je u odehitnu pomoć. Možda je na tri jaži. Ovde je do ponoći.Starčevo lice bilo je izbrazdano plemenskim oznakama. – Ovde ne pominjemo imena, sinko – kazao je, pošto je neko vreme proučavao Tobi ja. – Trenite levo i druga vrata. Hitna služba, vratite se u predvor je, idite hodnikom za hitne sluča jev

devši da je Tobi izvadio mobilni telefon: – Nema svrhe da zovete, sinko. Mobilni ovde ne rade

lju je već druga priča.U čekaonici ispred tri jaže tridesetoro ljudi je sedelo i zurilo u isti beo zid. Neka stroga belk

enoj uniformi, s elektronskim ključem oko vrata, proučavala je beleške. – Rekli su mi da doktorka Probin želi da me vidi. – Hitna služba – odgovorila je, obraća jući se beležnici.Pod prugama tužnog belog svetla, još redova paci jenata zurilo je u zatvorena vrata s natp

EGLED. Tobi je uzeo broj i seo pored njih. Osvetljena tabla ob javljivala je broj paci jentaegleda ju. Neki su osta jali po pet minuta, neki jedva minut. Iznenada, došao je na red, a s drugestola gledala ga je Emili, sa smeđom kosom vezanom u rep i bez šminke.

Ona je lekar, ponavljao je sebi utešno, celo popodne. Navikla je na to. Svakog dana se suočamrtnicima.

– Džeb je izvršio samoubistvo, dan pre nego što je trebalo da dođe u kuću vaših roditelja – pbez uvoda. – Upucao se u glavu. – Kako Emili ništa ni je rekla, upitao je: – Gde možemo da r

ramo?Lice joj se zaledilo. Podiže stisnute šake i gurne palčeve među zube. Progovorila je tek kad s

ala: – U tom sluča ju, potpuno sam ga pogrešno procenila, zar ne? – kaže. – Mislila sam da tnja za mog oca. Ni je bio. Bio je pretnja za sebe.Ali Tobi razmišlja: i ja sam tebe po grešno procenio.

– Da li iko zna zašto se ubio? – pi ta ga, bezuspešno pokušava jući da se smiri. – Ni je bilo ni poruke ni poslednjeg telefonskog poziva – odgovara Tobi, i sam pokušava jući

iri. – I nikom se ni je poverio, koliko njegova žena zna. – Bio je oženjen, dakle. Sirota žena – konačno pribrana doktorka. – Udovica i mali sin. Poslednje tri godine ni je mogao da živi ni s njima ni bez njih. Prema nima. – I bez oproštajne poruke, kažete? – Tako izgleda. – Niko ni je okrivljen? Ni surovi svet? Niko? Jednostavno se upucao. Tek tako? – Naizgled. – I to je uradio baš pre nego što je trebalo da sedne s mo jim ocem i obavesti javnost o nečem – Tako izgleda. – Što ni je nimalo logično. – Ni je. – Da li je moj otac saznao za to? – Od mene ni je. – Hoćete li da me sačekate ispred, molim vas

Pritiska dugme na svom stolu, za sledećeg paci jenta.



*

k su hodali, namerno su se držali razdvo jeno, kao dvo je ljudi ko ji su se posvađali i čeka ju po. Kad je osetila potrebu da progovori, obratila mu se veoma besno: – Da li je njegova smrt nna vest? U no vinama, na televizi ji, i tako dalje? – Samo lokalne novine i Ivning standard, koliko ja znam. – Ali moglo bi da se proširi svakog trenutka? – Pretpostavljam.

– Kit kupu je Tajms. – A onda joj sinu: – A mama sluša radio.Prolaz ko ji bi trebalo da bude zaključan, ali ni je, vodi preko neurednog gradskog parka. Gnaca s psima sedi ispod drveta i puši marihuanu. Na proširenju između dve ulice uzdiže senospratnica. Na tabli piše DOM ZDRAVLJA. Emili je morala da ga obiđe, potraži slomljene

re, dok ju je Tobi pratio. – Klinci misle da ovde držimo lekove – kazala je. – Kažemo im da ni je tako, ali oni nam ne

Zašli su u nizi je viktori janskog Londona s kućama od cigala. Ispod otvorenog zvezdanog uža ju se nizovi od po dve kuće, na svakom paru ogroman za jednički dimnjak s vrtom, podelj

pola. Otvara jednu kapi ju. Spoljno stepenište vodi do trema na prvom spratu. Ona se penje. ati. Pod svetlošću s trema vidi ružnu sivu mačku bez jedne prednje šape kako se trlja o njeno sOtključala je vrata i mačka je pro jurila pokraj nje. Ušla je za njom, zatim sačekala njega. – Ima hrane u frižideru, ako ste gladni – rekla je, pa nestala u prostori ji za ko ju je pomisliona spavaća soba. I dok se vrata zatvara ju: – Prokleta mačka misli da sam veterinar.

*

a sedi, s glavom među šakama, zuri u nepo jedenu hranu na stolu. Dnevna soba oskudno je n

na, gotovo prazna: ma jušna kuhinja u jednom uglu, nekoliko starih stolica i sto od borovinedno služi i kao radni sto, i stara sofa. Nekoliko medicinskih knjiga, hrpa afričkih časopisa. A fotografi ja Kita diplomate dok preda je akreditive bujnoj predsednici neke karipske države,

na ih, sa velikim belim šeširom, posmatra. – Jeste li vi ovo fotografisali? – pitao je. – Zaboga, ne. To je bio službeni fotograf.Iz frižidera je izvadila komad holandskog sira, nekoliko paradajza, a iz zamrzivača hleb u k, ko ji je prepekla. I tri četvrtine boce izvetrelog crnog vina, ko je je on, uz njenu dozvolu, sie zelene čaše. Navukla je bezobličnu kućnu haljinu i ravne papuče, ali ni je pustila kosu. Kućn

na je bila zakopčana do gležnjeva. Iznenadio se kad je shvatio koliko je visoka, iako je imala puče. I kako dosto janstveno hoda. Kako joj pokreti, na prvi pogled, izgleda ju nespretno, a u kad čovek razmisli, veoma otmeni. – A ona ko ja se lažno predstavila kao doktorka? – pita ona. – Ko ja je pozvala Kita da mu kažje Džeb živ, iako je tad već bio mrtav? To ne bi zanimalo polici ju? – Zasad ne. Ne. – Da li i Kitu preti opasnost od samoubistva? – Ni govora – odgovara čvrsto, pošto je i sam postavljao sebi to pitanje, otkako je napustiodinu kuću.

– Zašto?



– Sve dok veru je u priču lažne doktorke, ne predstavlja nikakvu opasnost. To je bio cilj toog poziva. I za ime boga, neka nastave da veru ju kako su ga ostvarili, ko go da su ti ljudi. – Ali Kit ne veru je.To je stara priča, ali on je ponavlja, zbog nje: – I rekao je to naglas, ali hvala bogu, samo n

m i najdražim ljudima, i meni. Ipak, preko telefona se pretvarao da veru je, i tako treba i da oora da odugovlači, da se prita ji na nekoliko dana.

– Dokad? – Spremam dokaze – kaže Tobi, hrabri je nego što se oseća. – Neke deliće slagalice već i

ebova udovica ima fotografi je ko je mogu da budu korisne. Napravio sam kopi je. Dala mi je kog ko bi možda mogao da pomogne. Dogovorio sam se s njim da se sastanemo. S nekim ko jjučen u prvobitni problem. – Jeste li vi bi li uključeni u prvobitni problem? – Ne. Ja sam samo slučajni posmatrač. – A kad spremite dokaze, šta ćete onda? – Ostaću bez posla, najverovatni je – kaže on, i trudeći se da se opusti, pruža ruku prema ma je sve vreme ležala kraj njenih nogu, ali ona ga je ignorisala. – U koliko sati se budi vaš otac? – pita.

– Kit rano usta je. Mama dugo spava. – Šta znači rano? – Oko šest. – A šta je s Marlouovima? – Oh, oni usta ju u cik zore. Albert muze krave farmeru Filipsu. – A koliko je vlastelinska kuća udaljena od kuće Marlouovih? – Nimalo. To je stara vlastelinska kućica. Zašto? – Mislim da bi Kit trebalo da sazna za Džebovu smrt, što pre. – Pre nego što sazna od nekog drugog i eksplodira?

– Možete i tako da kažete. – Mogu. – Problem je u tome što ne možemo da ga zovemo na kućni telefon, kao ni na mobilni. A igurno ne smemo da mu pošaljemo. I Kit je saglasan s tim. Naglasio je to u pismu.Zastao je, očeku jući da ona progovori, ali ona ni je skidala pogled s njega, izaziva jući ga da n

– I zato predlažem da vi pozovete gospođu Marlou, čim se probudite, da je zamolite da ostelinske kuće i dovede Kita. Pod uslovom da želite lično da mu saopštite vesti, umesto da

adim. – Šta da joj kažem? – Da telefon u vlastelinskoj kući ne radi. Ne možete da uspostavite vezu. Nema razloga za pamorate da porazgovarate s Kitom. Mislim da biste mogli nešto od ovog da upotrebite. Bezbe

Uzela je crni potrošni telefon i, kao da nikad dotad ni je videla mobilni, radoznalo ga okretam prstima.

– Ako će vam biti lakše, mogu da ostanem – kaže on, pokazu jući na pohabanu sofu.Gleda ga, gleda na sat: dva ujutro. Donosi jorgan i jastuk iz spavaće sobe.

– Sad će vama biti hladno – prigovara on. – Biće mi dobro – odgovara.



6.

orna kornvolska magla spustila se na dolinu. U poslednja dva dana niko sa zapadne strane nio da se probi je. Zasvođeni prozori od cigle, na štali od ko je je Kit napravio kancelari ju, trebsu puni tek izraslog nanetog lišća. Umesto toga, bili su prekriveni smrtonosnom belim pokroje njemu tako izgledalo, dok je nervozno hodao prostori jom, kao što je pre tri godine tabanaom zatvorskom sobom na Gibraltaru, čeka jući poziv u boj.

Bilo je pola sedam ujutro, i još uvek je nosio gumene čizme ko je je na brzinu navukao dok preko voćnjaka, na poziv gospođe Marlou, ko ja ga je molila da se javi Emili, na osnovu sum

dnje kako ni je mogla da dobi je kućni broj. Njihov razgovor, ako se to tako može nazvati, jošu je bio u glavi, ali potpuno ispreturan: delimično informaci ja, delimično opomena, a sve za jo ubod nožem u stomak.

I kao i na Gibraltaru, mrmljao je i psovao za sebe, poluglasno: Džeb. Zaboga, čoveče. Kr po… Le po nam je bilo krenulo… Sve je išlo kako valja – sve to po mešano s psovkama gadovite ubice i slič no. – Moraš da se prita jiš, tata, zbog mame, ne samo zbog sebe. A i zbog Džebove udovice. Sam

liko dana, tata. Samo veruj u ono što ti je Džebov psihi jatar kazao, iako to ni je bio Džebov ps Tata, daću slušalicu Tobi ju. On će ti ob jasniti bolje nego ja.Tobi? Šta li, dođavola, ona radi s tom potuljenom bitangom Belom, u šest ujutro? – Kite? To sam ja, Tobi. – Ko ga je upucao, Bele? – Niko. Bilo je to samoubistvo. Zvanično. Patolog je to potpisao, polici ja ni je zainteresovana Pa, trebalo bi da budu zainteresovani, dođavola! Ali ni je to kazao. Činilo mu se da u tom tre

ogo toga ni je ka zao, ako se izuzme da, ne, o, da, tako je, jasno. – Kite? – ponovo će Tobi.

– Da. Šta je? – Rekli ste mi da ste spremali nacrt nekog dokumenta, očeku jući Džebovu posetu. Vaše vi

og što se dogodilo pre tri godine, i belešku o vašem razgovoru s njim u klubu, ko je je on trpotpiše. Kite? – Šta ni je u redu s tim? Sve je istina, od reči do reči, čitava prokleta stvar – odgovara Kit. – Sve je u redu, Kite. Siguran sam da će biti izuzetno korisno, kad dođe vreme za demarš. Sažete li da pronađete neko pametno mesto, da ga sakri jete na nekoliko dana? Da ga niko ne pNe u sef niti na neko očigledno mesto. Možda na tavan neke od pomoćnih zgrada. Ili će možd

ni nešto pasti na pamet. Kite? – Jesu li ga pokopali? – Kremirali. – To je bilo prokleto brzo, zar ne? Ko ih je nagovorio na to? Još malo muljanja, kako mi se

že svemogući. – Tata? – Da, Em. Ovde sam. Šta je bilo? – Tata? Kao što je Tobi rekao. Molim te. Ne postavljaj pitanja. Ništa ne radi, pronađi neko bemesto za svo je književno delo, i pazi na mamu. I ostavi Tobi ja da radi šta god da je naumi

arno da je sve od sebe.Siguran sam da je tako, potuljena baraba – ali uz držao se, što je iznenađu juće, ima jući u vi



s nastranim Belom, ko ji mu govori šta sme a šta ne sme da radi, s Emili, ko ja ga zdušno podrospođom Marlou, ko ja prislušku je ispred vrata, i sirotim Džebom, ko ji je dobio metak u ggao svašta da kaže.

*

reći se da ostane trezven vratio se na početak.Sto ji u kuhinji gospođe Marlou, u gumenim čizmama, mašina za pranje rublja je uključena

je rekao da isključi tu prokletinju, inače neće moći da ču je ni reč.Tata, ovde je Emili.Znam da je Emili, zaboga! Jesi li dobro? Šta se događa? Gde si?Tata, imam stvarno tu žne vesti za tebe. Džeb je mrtav. Slušaš li me, tata? Tata?Bo že sveti.Tata? Izvršio je samoubistvo, tata. Džeb se upucao. Sopstvenim pištoljem. U kombi ju. Ne, ni je. Prokleta besmislica. Za putio se ovamo. Kad?U utorak uveče. Prošle nedelje.Gde?

U Somersetu. Nemoguće. Hoćeš li da mi ka žeš kako je mogao da se ubi je te večeri? Ona la žna doktorka ala u petak.

Na žalost, tako je, tata.Jesu li ga identifikovali? Da. Ko? Ni je valjda ona prokleta la žna doktorka? Njegova žena.Bo že svemogući.

*

ba je cvilela. Sagnuvši se prema njoj, Kit ju je utešno pomazio, zatim se zagledao u daljinu, sluDžebove oproštajne reči, promrmljane na stepeništu kluba, u praskozor je: Ponekad pomislišpušten. Izgnanik, recimo. A majka i njeno dete ti ne izbi ja ju iz glave. Pa, više se ne osećam o vam ne smeta, ser Kristofere, rukovaću se s vama.Pružio mi je ruku ko jom se, navodno, upucao. Dobar čvrst stisak, uz: Vidimo se u sredu uju

stelinskoj kući, a ja sam mu obećao da ću mu napraviti kajganu, ja ja na njegov omljen način.

I ni je hteo da me zove Kit, iako sam mu to rekao. Mislio je da tako ne iskazu je poštovanje pmu, ser Kristoferu. A ja kažem da nikad nisam ni zaslužio prokletu titulu. On krivi sebe za zi ni je počinio. A sad je okrivljen za još jedan užas ko ji ni je počinio: za samoubistvo.A šta se od mene traži? Muku mu ljutu. Da sakri jem dokument u nekom seniku, da prepustimpačenom Belu i zatvorim svo ja la java usta.Pa, možda sam predugo ćutao, dođavola.Možda je to moj problem. Suviše spreman da brbljam o stvarima ko je ne vrede ni groša, ali spreman da postavim nekoliko nepri jatnih pitanja, kao što su: Šta se dogodilo na stenama iz

? Ili: Zašto sam dobio dobro nameštenje na Karibima kad posto ji desetak onih ko ji to više zas

? Što je najgore, rođena ćerka mu je rekla da začepi, pod vođstvom mladog Bela, ko ji izgleda



peo da pronađem slobodnu sobu.

da se olovka zahuktala, a on ju je pustio:

Najdra ža mo ja, neo pisivo te volim, ali došlo je vreme da ustanem i us protivim se, a

kad bi znala okolnosti, svesrdno bi me podr žala. U stvari, ti bi to obavila mnogo bolje ne-go ja, ali vreme je da budem hrabar kao ti, a ne samo da izbegavam metke.

ko mu se poslednja rečenica, kad ju je pročitao, učinila luđom od ostalih, ni je imao vremeepravljanje, ako namerava da stigne na voz u osam i četrdeset dva.

Odneo je pismo na sprat, spustio ga na najlon ispred njihove spavaće sobe i prikovao za podm iz svo je torbe za alat od izbledelog platna.

Pretura jući po biblioteci, pronašao je neupotrebljen službeni koverat A4, ubacio dokument i dobro zalepio lepljivom trakom, kao ono pismo za mladog Bela, prošle nedelje.Vozeći preko vetrovitog mesečevog pejzaža Bodmin Mura, uživao je u znacima slobode i l

. Samog na peronu, među nepoznatim licima, obuzeo ga je nagon da otrči kući dok još ima vruzme pismo, obuče staru odeću i kaže Volteru, Ani i gospođi Marlou da se ne zamara ju. A

lasku ekspresnog voza na stanicu Padington, to raspoloženje je prošlo, i uskoro se počastio bm engleskim doručkom, ali uz čaj, a ne uz kafu, jer se Suzana brinula za njegovo srce.

*

k je Kit hitao prema Londonu, Tobi Bel je sedeo ukočeno za stolom u svo joj novoj kancemišlja jući o krizi u Libi ji. Krsta su mu bila bolno ukočena, za šta je mogao da zahvali Em

fi, te je popio nekoliko tableta protiv bolova, s ostacima mineralne vode, i nepovezano razm

oslednjih nekoliko sati ko je su proveli u njenom stanu.Pošto mu je donela jorgan i jastuk, otišla je u spavaću sobu. Ali ubrzo se vratila, odevena kao

e, a on je bio još budni ji i još napeti ji nego kad ga je ostavila.Sela je podalje od njega, pa ga zamolila da joj opiše putovanje u Vels, s više po jedinosti. Pose, preterano predusretljivo. Želela je surove po jedinosti, i on joj ih je pružio: krv ko ja nikakgla da dopre tamo gde je doprla, za ko ju se ispostavilo da je, navodno, crvena bo ja; Hari jevaproda Džebov kombi po najvišoj ceni; Bridžidino neumereno korišćenje reči jebeno i nje na ena priča o Džebovom poslednjem veselom telefonskom pozivu, posle sastanka s Kitom u kluem je moli da se otarasi Hari ja i spremi za njegov povratak.

Emili je strpljivo slušala, uglavnom ga je samo gledala krupnim smeđim očima, ko je su u aku ranog jutra izgledale zbunju juće ukočene.Onda joj je ispričao o Džebovoj tuči sa Mališom zbog fotografi ja, i kako ih je Džeb sakrio, a

d otkrila, i kako je dozvolila Tobi ju da ih fotografiše telefonom.Na njeno insistiranje, pokazao joj ih je, i gledao kako joj se lice koči, kao što se bilo ukoč

lnici. – Šta mislite, zašto vam je Bridžid verovala? – pitala je, na šta je on odgovorio da je Bridžid

i da je verovatno zaključila kako je on pouzdan, ali to je izgleda ni je zadovoljilo.Zatim je pitala kako je saznao Džebovo ime i adresu, na šta je Tobi, ne pominjući Čarli jevo

kao kako su on i njegova supruga njegovi stari pri jatelji, i kako je jednom učinio uslugu njih



zikalnoj ćerki. – Ispostavilo se da je ona stvarno na darena violončelistkinja – dodao je bespotrebno.Zato mu je Emilino sledeće pitanje zvučalo potpuno nerazumno: – Jeste li spavali s njom? – Zaboga, ne! Nečuveno! – kazao je, iskreno zaprepašćen. – Šta vas je, dođavola, nagnalo

misao? – Mo ja majka kaže da ste imali mnogo žena. Raspitala se o vama kod žena zvaničnika iz Min

a spoljnih poslova. – Vaša majka? – Tobi se ogorčeno pobunio. – Šta li tek te žene priča ju o vama, zaboga?

Na to su se obo je nasme jali, mada nelagodno. Posle toga, Emili je samo želela da sazna ko jeeba, pod pretpostavkom da je ubi jen, što je Tobi ja izazvalo da prilično neumereno osudi sivenci je, a onda nastavi s optuživanjem sve većeg kruga nevladinih doušnika u bankarstvu, indusovini, ko ji su imali pristup izuzetno poverljivim informaci jama, uskraćenim većini zaposlejtholu i Vestminsteru.Dok je završavao taj mučan monolog, čuo je šest otkuca ja sata, i već je sedeo na sofi, a ne lež

mili je ukočeno sedela pokraj njega, s potrošnim telefonima na stolu ispred.Njeno sledeće pitanje imalo je autoritativan prizvuk: – Šta očeku jete da ćete izvući od Mališ

sretnete s njim? – upitala je, i sačekala da on smisli odgovor, što je bilo teško, jer ga ni je imao

lom, ni je joj kazao, u strahu da će je uplašiti, da će se sastati s Mališom pod maskom novinargo što se prikaže u pravom svetlu.

– Samo ću da vidim kako razmišlja – kazao je ležerno. – Ako je Mališa potresen Džebovomkoliko kaže da jeste, možda će biti spreman da zauzme Džebovo mesto i svedoči za nas. – A ako ne bude spreman? – Pa, pretpostavljam da ćemo se samo rukovati i razići. – To mi ne liči na Mališu, na osnovu onog što ste mi rekli o njemu – oštro je odgovorila.U tom trenutku, tišina je nadvladala njihov razgovor, a Emili je oborila pogled i poduprla

o jenim dlanovima, zamišljena; pretpostavio je da se ona priprema za telefonski razgovor s o

i treba da obavi posredstvom gospođe Marlou.Kad je ispružila ruku, pomislio je kako je posegnula za crnim potrošnim telefonom. Ali um

ga, uhvatila ga je za ruku i čvrsto držala kao da mu meri puls; onda ju je, bez reči i ob jašnjenjivo spustila u njegovo krilo. – U stvari, nema veze – promrmljala je nestrpljivo, sebi ili njemu; ni je siguran.Da li joj treba uteha u trenutku nesigurnosti, a suviše je ponosna da bi pitala?Da li mu poruču je da je mislila na njega i zaključila da ni je zainteresovana, te mu je pustila rIli je to bila zamišljena ruka nekog sadašnjeg ili bivšeg ljubavnika, za ko jom je posegnula

osti? To tumačenje još uvek mu delu je najuverljivi je dok sedi za svo jim novim stolom na patu Ministarstva spoljnih poslova, a srebrni potrošni mobilni telefon u džepu sakoa veselim

m na javlju je poruku.Tobi u tom trenutku ni je nosio sako. Prebacio ga je preko naslona stolice. Zato je morao

rene i potraži ga s mnogo više poleta nego što bi učinio da je znao da Hilari, njegova zastrašmenica, sto ji na vratima, zahteva jući njegovu pažnju. Ipak, ni je se zaustavio, već ju je osmeholio za strpljenje, izvadio potrošni telefon iz džepa, razmislio ko je od nepoznatih dugmadi da

e, pritisnuo ga i, još uvek se smešeći, pročitao poruku: Tata je na pisao mami neko ludo pismo o vo zom za London.

*



kaonica u Ministarstvu spoljnih poslova bila je tamnica bez prozora, s tvrdim stolicama, staklovima i dosadnim časopisima o britanskoj industri ji. Na vratima je sta jao krupan crnac u smiformi sa žutim epoletama, a za stolom je sedela bezlična azijska gospođa u istovetnoj unifeđu Kitovim sapatnicima bili su i bradati grčki sveštenik i dve ogorčene stari je gospođe, košle da se požale na tretman u britanskom konzulatu u Napulju. Bilo je krajnje nečuveno da bivki zvaničnik Ministarstva – i glavni izaslanik, kad smo već kod toga – mora da čeka ovde, i kavreme, reći će šta misli o tome onom kome treba. Ipak, iskrcava jući se na stanici Padingtoo se da će bez obzira na sve ostati učtiv ali odlučan, zadržati prisustvo duha i zarad ostvaren

g cilja, ignorisati sve napade. – Zovem se Probin – re kao im je veselo, na kapi ji, nudeći vozačku dozvolu, za slučaj da im j

bna potvrda. – Ser Kristofer Probin, bivši visoki komesar. Da li se još uvek vodim kao pripžbe? Izgleda da ne. Pa, nema veze. Kako ste? – Kod koga idete? – Kod stalnog podsekretara – danas bolje poznatog, koliko sam čuo, kao izvršni direktor – d

popustljivo, pazeći da prikri je krajnje gađenje prema težnji Ministarstva da postane kompanam da je on krupna zverka, a ja, nažalost, nemam zakazano. Ali imam veoma osetljiv dokumga. Ako on ne može, onda za njegovog ličnog sekretara. Prilično poverljiv, nažalost, i priličn

– sve veselo izrečeno kroz rupu u zidu od armiranog stakla, dok je na drugoj strani ozbiljanu plavoj košulji sa širitima unosio po jedinosti u kompjuter. – Kit, ve rovatno me tako zna ju u njegovoj ličnoj kancelari ji. Kit Probin. Jeste li potpuno si

nisam na spisku zaposlenih? Probin sa „i”.Čak i dok su ga tapkali napravom sličnom električnom reketu za stoni tenis, uzeli mu mobil

on i ugurali ga u jedan od staklenih ormarića s obeleženim ključevima, bio je potpuno smiren – Vi momci radite samo ovde, ili se brinete i o ostalim vladinim zgradama?Nema odgovora, ali on je i dalje miran. Čak i kad su pokušali da mu uzmu dragoceni doku

ao je učtiv, ali nepopustljiv.

– Nema govora, nažalost, dragi mo ji, uz dužno poštovanje. Vi imate svo ja zaduženja, a ja šao sam ovamo čak iz Kornvola da lično predam ovaj koverat, i tako će i biti. – Samo želimo da ga provučemo kroz rendgen, gospodine – kazao je čovek, pošto je pog

legu. Kit je bezazleno gledao dok su oni rukovali složenom mašinom, a zatim uzeo koverat. – A vi beše že lite da vidite izvršnog direktora lično, zar ne, gospodine? – raspitivao se koleg

m ko ji je Kit lako mogao da shvati kao ironičan. – Uistinu je tako – odgovorio je umorno. – Velikog šefa lično. Bio bih vam zahvalan ako bispre preneli poruku.Jedan od čuvara je izašao iz kućice. Drugi je ostao i smešio se. – Došli ste vozom, zar ne? – Jesam. – Jeste li lepo putovali? – Jesam, hvala. Veoma pri jatno. – Tako dakle. Mo ja žena je iz Lostviti jela. – Sjajno. Prava kornvolska devojka. Kakva slučajnost.Prvi čuvar se vratio: ali samo da otprati Kita do bezlične prostori je u ko joj sad sedi, i sedthodnih pola sata, besneći u sebi, ali odlučan da to ne pokaže.

I sad je, konačno, njegovo strpljenje nagrađeno, jer ko to žuri prema njemu, osmehu jući sarica; niko drugi do Moli Krenmor lično, njegova stara pri jateljica iz Odeljenja za nepredv



gističke troškove, nosi bedž s imenom i gomilu elektronskih ključeva oko vrata, pruža mu rže: – Kit Probin, divno, divno iznenađenje! – a Kit joj uzvraća: – Moli, zaboga, baš te be da sreslio sam da si se penzionisala pre hiljadu godina, šta, zaboga, ti ra diš ovde? – Dolazim po pozivu, dragi – poverila mu je, veselim glasom. – Kad god zatreba, dođem d

ognem starim pri jateljima, ali tebi pomoć ne treba, srećkoviću, ti si ovde poslovno, znam. Dkav je po sao u pitanju? Imaš neki dokument i želiš da ga predaš lično Bogu. Ali to neće moćon u Africi – sasvim zaslu ženo, ako smem da dodam. Velika šte ta, jer sam sigurna da će pobd ču je da ste se mimoišli. Šta je posredi?

– Nažalost, to je nešto o čemu ne smem da govorim čak ni tebi, Moli. – Smem li, onda, da odnesem tvoj dokument u njegovu kancelari ju i pronađem pravog čoveNe smem? Čak ni ako ti obećam da ga neću ispuštati iz vida? Čak ni tad? Zaboga – rekla je, d

t odmahivao glavom. – Ima li neki naziv taj tvoj koverat? Nešto što će izazvati uzbunu na patu?Kit je već razmišljao o tome. Tajni naziv je, napokon, ono što mu ime govori. Ah, a šta ako j

naziv sam po sebi taj na? Ako jeste, onda bi trebalo da posto je tajni nazivi za tajne nazive, iedogled. Istovremeno, pomisao da izbrblja sveti naziv Divljina u pri sustvu grčkog sveštenikasne dame, bilo je više nego što je mogao da podnese.

– Onda im ljubazno reci da moram da razgovaram s najvišim ovlašćenim službenikom – kpritiska jući koverat na grudi. Evo nas, pomislio je.

*

bi je, u međuvremenu, nagonski potražio utočište u parku Sent Džejms. Sa srebrnim potrobilnim telefonom pritisnutim na uvo, sta jao je pogrbljen ispod istog platana pod ko jim je, sam

dine rani je, odašiljao jalove molbe Džajlsu Oukli ju, obaveštava jući ga o tobožnjem raskidu

sto jećom Luizom i moleći ga za savet. Sad je slušao Emili, svestan da joj je glas miran kao v. – Kako je bio odeven? – pita. – Kompletno. Tamno odelo, najbolje crne cipele, omiljena kravata i tamnoplav kišni mantil.

neo štap za hodanje, što majka smatra lošim znakom. – Da li je Kit rekao vašoj majci da je Džeb mrtav? – Ni je, ali ja jesam. Zbunjena je i veoma uplašena. Ne za sebe, već za Kita. Lendrover je na

ngu, a ona misli da je otac kupio penzionersku povratnu kartu za prvi razred. Voz je na vremeo iz Bodmina i na vreme stigao na Padington. A ona je pozvala njegov klub. Da ih zamoli da j

vu ako on dođe. Rekla sam joj da to ni je dovoljno. Ako se po javi, treba obave zno da je po zovuje da će im ponovo telefonirati. A onda će mi se javiti. – A Kit se ni je javljao otkako je otišao? – Ni je, i ne javlja se na mobilni. – Da li je i rani je to radio? – Odbi jao da razgovara s nama? – Ponašao se hirovito… odlazio bez na jave… uzimao stvari u svo je ruke… bilo šta. – Kad je moj voljeni bivši partner otplesao s novom devojkom i polovinom mo je hipoteke, t

pravio zasedu ispred njihovog stana.

– A šta je onda uradio?



– Bio je to pogrešan stan.Razočaran što se vratio za svoj sto, Tobi gleda, prestrašeno, velike zasvođene prozore Min

a. Pridružu jući se namrštenoj hordi u crno obučenih državnih službenika ko ji hoda ju Klajvpenicama, oseća isti nalet nervozne mučnine ko ja ga je pogodila tog prelepog prolećnog ng jutra, pre tri godine, kad je došao ovamo da uzme svo ju nelegalno snimljenu traku.Na glavnom ulazu, preuzima predviđen rizik: – Kažite mi, molim vas – pokazu jući propu

varima – da li je jedan penzionisan službenik po imenu ser Kristofer Probin svra ćao danas, kča jem? – A da bi im pomogao: –

P R O B I N.Čekanje, dok čuvar pogleda u računar. – Ni je prošao ovuda. Mogao je da uđe na neki drugi ulaz. Da li je imao zakazan sastanak? – Ne znam – kaže Tobi i, vraća jući se na radno mesto, i dalje razmatra kako se treba postavitdogađa jima u Libi ji.

*

er Kristofer?

– Glavom i bradom. – Ja sam Asif Lankaster, iz kancelari je izvršnog direktora. Kako ste, gospodine?Lankaster je crnac, govori mančesterskim naglaskom i izgleda kao da mu je osamnaest goKitu, u poslednje vreme, svi ljudi tako izgleda ju. Bez obzira na to, momak mu se odmah do je Ministarstvo konačno otvorilo vrata svim Lankasterima ovog sveta, razmišljao je neod onda sigurno može da očeku je veću pažnju kad im bude rekao nekoliko istinitih stvari o n

m vođenju Operaci je divljina i nje nim posledicama.Stigli su do neke sale za sastanke. Lagane stolice. Dug sto. Akvareli Jezerske oblasti. Lank

uža ruku.

– Slušajte, moram nešto da vas pitam – kazao je Kit, čak ni sad preterano rad da se rastane s ntom. – Jeste li vi i vaši ljudi upoznati s Operaci jom divljina?Lankaster ga je pogledao, zatim je pogledao koverat, a onda iskrivio usne u osmeh. – Mislim da to mogu sa sigurnošću da potvrdim – odgovorio je i, obazrivo uzima jući koveovog stiska, nestao u susednoj prostori ji.

*

ošlo je još devedeset minuta, sudeći po zlatnom satu karti je ko ji mu je Suzana poklonila za d

petogodišnjicu braka, pre nego što je Lankaster otvorio vrata kako bi uveo stari jeg pravnog ska i svog pomoćnika. Za to vreme, Lankaster je izlazio najmanje četiri puta, jednom da ponudfu, drugi put da je donese, i dvaput da ga uveri kako se La jonel bavi sluča jem i kako će doći črensis sagleda ju dokument . – La jonel? – Naš pravni savetnik. Provodi pola sedmice u sedištu vlade, a drugu polovinu kod nas. Kaže

o pomoćnik pravnog atašea u Parizu, u vreme kad ste vi bili trgovački savetnik tamo. – Vidi, vidi, La jonel – ka že Kit, razvedrava jući se dok se priseća vrednog, prilično ćutljivoga s plavom kosom i pegicama, ko ji je smatrao pitanjem časti da pleše s najprosečni jim devoj

rostori ji. – A Frensis? – pita, pun nade.



– Frensis je naša nova direktorka za bezbednost, što potpada pod nadležnost izvršnog direkođe je i pravnica, nažalost. – Smešak. – Nekad je radila privatno, sve dok joj se ni je razbied očima, i sad je zadovoljna kod nas.

Kitu je kasni je bilo drago što je to čuo, jer mu inače ne bi palo na pamet da je Frensis zadoveno ponašanje, kad je sela naspram njega, nesumnjivo bi opisao kao žalosno, uglavnom zahvi njenom crnom odelu, kratkoj kosi i očiglednom odbi janju da ga gleda u oči.La jonel se, s druge strane, mada je prošlo dvadeset godina, i dalje pronašao uljudno. Istina,

su se pretvorile u staračke pege, a plava kosa mu je nepri jatno osedela. Ali besprekoran osme

u je blistav, a stisak ruke žustar, kao i uvek. Kit se setio kako je La jonel nekad pušio lulu i pretpo je da je prestao.

– Kite, baš mi je drago što vas vidim – iz javio je, malo mu se unoseći u lice. – Kako je u zas penzi ji? Bog zna koliko se radu jem svo joj! A čuli smo i veličanstvene stvari o vašem nameKaribima. – Tiše je dodao: – Kako je Suzana? Kako ide s onim? Malo se popravilo? – Mnogo se popravilo. Da, dobro je, hvala lepo, daleko bo lje – odgovorio je Kit. I progunđ

dva čekam da završimo s ovim, La jonele. Obo je. Ovo je bilo prilično naporno. Posebno za Su – Da, pa, naravno da smo pot puno sve sni toga, i više smo ne go zahvalni na veoma korisnokažem, pravovremenom do kumentu i na tome što ste nam skrenuli pažnju bez… pa… talasa

zao je La jonel, ne više ćutljiv, seda jući za sto. – Zar ne, Frensis? I, naravno – žustro otvara juklu i vadeći fotokopi ju Kitovog rukom pisanog dokumenta – ga jimo najdublje sa osećanje. i, mogu samo da zamislim kroz šta ste pro šli. Sirota Suzana. Frensis, mislim da govorim i ue?Ako je i govorio, Frensis, naša direktorka za bezbednost, ničim to ni je pokazala. I ona je l

okopi ju Kitovog dokumenta, ali tako pažljivo i sporo da se ser Kristofer zapitao da li je naga nauči napamet. – Da li je Suzana ikad potpisala iz javu, ser Kristofere? – upitala je, ne podižući glavu. – Kakvu iz javu? – uzvratio je Kit, prvi put ne ceneći ono ser Kristofere. – Šta potpi sala?

– Iz javu o službenoj tajni – glave još uvek zarivene u dokument – ko jom potvrđu je da je uposlovima i posledicama. – A La jonelu, pre nego što je Kit stigao da odgovori: – Ili u njegovo vni je obuhvatalo partnere i bračne drugove? Zaboravila sam kad smo to tačno uveli. – Pa, ni ja nisam baš siguran – spremno će La jonel. – Kite, šta vi zna te o tome? – Nemam pojma – zagunđao je Kit. – Nikad je nisam video da potpisu je nikakav do kument

. Zasigurno mi ni je rekla ako ga je potpi sala. – A pošto je ogroman, dugo potiskivan gnev izbvršinu: – Kakve, dođavola, ima veze da li ga je potpisala ili ni je? Ni je mo ja gre ška što je saznzna. Niti njena. Žena je očajna. Ja sam oča jan. Ona želi odgovore. Svi ih želimo. – Svi? – ponovila je Frensis, podižući bledo lice prema njemu, hladno, ali uznemireno. – Ko

? Govorite li nam da je još neko upoznat sa sadrža jem ovog dokumenta? – Ako i jeste, to ni je mo ja kri vica – odgovorio je besno Kit, okrećući se prema La jonelu, u p

za muškom solidarnošću. – A ni Džebova. Džeb ni je bio brbljivac, držao se pravila. Ni je se obdi jima, niti je uradio išta slično. Ostao je u okvirima službe. Pisao je svom poslaniku, svom perovatno i vama, koliko ja znam – za vršio je optužu jućim tonom. – Da, pa, to je veoma bol no i veoma ne pošteno – saglasio se La jonel, oprezno dodiru jući dl

h raščupane sede kose, kao da je teši. – A mislim da smem da kažem kako smo veoma ozbiljnm poslednjih nekoliko godina, razmatrali suštinu ove veoma kon troverzne, veoma slo žene,

ačne – kako da se izrazim, Frensis? – epizode. – A ko ste to vi? – progunđao je Kit, ali to pitanje kao da niko ni je čuo.



– I svi su bili veoma korisni i predusretljivi – zar ni je tako, Frensis? – nastavio je La jonel, o štipnuo donju usnu. – Mislim, čak i Amerikanci, ko ji su obično veoma zatvoreni u ve zi s tiravno da ni je bilo zvaničnog raz govora, a kamoli ne zvaničnog – da li su veoma ja snu iz javu, ući se od ikakve na znake da je CIA mo žda obezbedila podršku – na čemu smo im veoma zahne, Frensis?Ponovo se okrenuo prema Kitu: – I naravno da smo obavili is tragu. Internu, podrazumeva s

meljnu. Kao posledica toga, siroti Fergus Kvin je pao na svoj mač, što je – a mislim da ćeš se s sa mnom, Frensis – bilo sasvim oprav dano u to vreme. Ali danas, ko još radi pra ve stvari

m, kad čovek pomisli na po litičare ko ji nisu pod neli ostavke, a trebalo je, siroti Fergus izgledez bez mane i straha. Frensis, čini mi se da imaš nešto da kažeš?Frensis je imala: – Ne razumem, ser Kristofere šta bi ovaj dokument trebalo da predstavlja?

to optužba? Iz java svedoka? Ili samo sažetak nečeg što vam je neko kazao, a vi ste to pri javtemu uzmi ili ostavi, bez ikakve obaveze sa svo je strane? – To je ono što jeste, zaboga! – odgovorio je Kit, sad potpuno besan. – Operaci ja divljina jepuna brljotina. Potpuna. Obećani obaveštajni podaci su bili čista glupost, ubi jeno je dvo je h ljudi, i umešane strane to prikriva ju već tri godine – uključu jući, imam razloga da veru jem,sto. A jedini čovek ko ji je bio spre man da progovori prerano je umro, što bi trebalo ozbiljno

triti. I te kako oz biljno – završio je srdito. – Da, pa, mislim da ćemo to zavesti kao dobrovoljno predato svedočenje, u stvari – promrljonel, priskočivši u pomoć Frensis.Frensis ni je bila zadovoljna: – Da li bih preterala, ser Kristofere, ako bih nagovestila kako j

et vašeg svedočenja o gospodinu Krispinu i drugima zasnovan na onom što vam je Džeb Oveo između jedanaest uveče i pet ujutro, te noći u vašem klubu? Za trenutak zanemaru jem taj takračun ko ji je Džeb dao vašoj ženi, i ko ji ste, koliko vidim, dostavili u vidu nekakvog priloga.Za trenutak, Kit je izgledao suviše zaprepašćen da bi odgovorio. – Šta je s mo jim pro kletim svedočenjem? Bio sam tamo, zar ne? Na br du! Na Gi braltaru.

ov čovek na terenu. Želeo je moj savet. Dao sam mu ga. Nemojte mi reći kako niko ni je snimagovor. Ni je bilo dovoljno ra zloga da se stu pi u akci ju. Mo je reči, jasno i glasno. A Džeb se ssa mnom. Svi su se saglasili. Mališa, svako od njih. Ipak su dobili naređenje da to urade, i krNe zato što su ovce, već zato što je to vojnička dužnost! Koliko god neko naređenje bilo pro

upo. A ovo je bilo. Prokleto glu po. Ni je bilo osnovanog razloga? Nema veze. Naređenja su na – dodao je, da naglasi.Frensis je pomno čitala drugu stranu Kitovog dokumenta: – Ali zasigurno je sve što ste vi

i na Gi braltaru u potpunosti odgovaralo izvešta ju ko ji su vam naknadno da li oni ko ji su plaoperaci ju, i bili u prilici da procene ishod? A vi oči gledno niste imali tu priliku, zar ne? Ništaali o ishodu. Jednostavno ste čuli to od drugih. Prvo ste poverovali u ono što su vam rekli pltim ste poverovali onom što vam je rekao Džeb Ovens. Bez ikakvih konkretnih dokaza. Jesamavu?

I ne da jući Kitu priliku da odgovori na pitanje, postavila je novo: – Možete li mi, molim vasste sve popili pre nego što ste te noći otišli u sobu?Kit je zastao, trepnuo nekoliko puta, kao čovek ko ji je izgubio predstavu o mestu i vremenu,

šava da se povrati. – Ne mnogo – kazao je. – Brzo sam se otreznio. Navikao sam da pi jem. Kad doživite takav

zo se otreznite. – Da li ste uopšte spavali?



– Gde? – U klubu. U spavaćoj sobi. Tokom te noći i ranog jutra. Jeste li spavali ili niste? – Kako sam mogao da spavam? Razgovarali smo sve vre me! – Vaš dokument nagoveštava da je Džeb u zoru izašao iz kluba, ne znamo kako. Da li ste se v

spavanje, pošto je Džeb tako čudesno nestao? – Nisam ni spavao, te nisam mogao ni da se vratim na spavanje. A njegov odlazak ni je bio

n. Bio je profesionalan. On je bio profesionalac. Znao je sve tajne zanata. – A kad ste se probudili – abrakadabra, on više ni je bio tamo.

– Već je bio otišao, rekao sam vam! Ni je bilo prokletog abrakadabra! Bilo je to iskradanjje bio majstor iskradanja – kao da je iz rekao nešto za njega potpuno nepoznato.La jonel se umeša, pristojni La jonel: – Kite, iskreno, samo mi kažite koliko ste vi i Džeb pop

ći – makar otprilike. Svi nerado govore o tome koliko mogu da popi ju, ali ako želimo da saznu, moramo i da kažemo istinu, ma koliko nepri jatna bila. – Pili smo mlako pivo – od govorio je prezrivo Kit. – Džeb je svo je samo liznuo. Jeste li zado

– Ali, u stvari – La jonel će, gleda jući u prste obrasle riđim maljama, a ne u Kita – kad se svu obzir, pričamo o dve krigle piva, zar ne? A Džeb, kao što kažete, ni je neki pi janac – to jes

o, siroti momak – tako da ste verovatno vi popili ostalo. Zar ne? – Verovatno.Frensis je ponovo razgovarala sa svo jim beleškama. – Dakle, iskreno, dve krigle piva, posle prilično velike količine alkohola ko ju ste već pop

m večere, da ne pominjem dva dupla osamnaest godina stara viski ja ko ja ste popili s Krispinnotu, pre nego što ste stigli do kluba. Sve za jedno, da kažemo, osamnaest do dvadeset čašicak bi mogao da izvuče neki zaključak i iz činjenice da ste, kad ste otišli do noćnog portira, zatmo jednu čašu. Dakle, samo za sebe.

– Jeste li njuškali u mom klubu? To je prokleto ponižava juće! Naravno da je bi la samo jedna

slite li da sam želeo da noćni portir zna kako imam muškarca u svo joj sobi? S kim ste razgoSa sekretarom? Bože svemogući!Obraćao se La jonelu, ali La jonel je ponovo tapkao kosu, a Frensis je nastavila: – Takođe sm

i pouzdanu informaci ju da je nemoguće da bilo ko, koliko god je vešt u prikradanju, uđe u pre vašeg kluba, bilo kroz zad nji ulaz za poslugu ili kroz glavni ulaz, ko ji je sve vreme pod nm, i vra tara i ka mera. Pritom, osoblje kluba je obučeno i polici ja ih je proverila.

Kit se borio, gušio, pozivao se na razboritost: – Slušajte, vas dvo je. Ne ispitujte mene. Ispispina. Ispitujte Eliota. Idite kod Amerikanaca. Pronađite onu lažnu doktorku ko ja mi je r eklaeb poludeo, onda kad je već bio mrtav. – Zastao je. Udahnuo. Progutao. – I pronađite Kvinad da je. Naterajte ga da kaže šta se stvarno dogodilo tamo, na stenama iza kuća.Mislio je da je završio, ali je shvatio da ni je: – I spremite se za pravu javnu istragu. Pronađi

dicu te sirote žene i njenog deteta i dajte im neku naknadu! A kad to uradite, otkrijte ko je ubiodan pre nego što je trebalo da potpiše moj dokument i napiše svo ju iz javu. – I pomalo razdranemojte, zaboga, verovati ni u šta što vam onaj šar latan Krispin govori. Čovek je rođeni lažoLa jonel je prestao da dodiru je kosu: – Da, pa, Kite, ne želim da naglašavam ovo, ali ako se

kuva ju, vi ćete biti u prilično nepri jatnom položa ju, iskreno. Javna is traga takve vrste, za kakažete – ko ja bi se obavila na osnovu vašeg, pa, vašeg dokumenta – potpuno se razliku je od

kvu Frensis i ja zamišljamo. Bilo šta što se makar i najmanje ko si sa interesama nacionalne besti – tajne operaci je, uspešne ili ne, nezakonita hapšenja, bilo da su samo planirana ili ostva



ovi metodi ispitivanja, naši ili američki – sve to spada u službene tajne, nažalost, kao i oni kjima učestvovali – s poštovanjem je pogledao prema Frensis, na šta je ona ispravila ramena a šake na otvorenu fasciklu, kao da je sprečava da odleti. – Dužnost mi je da vas upozorim, ser Kristofere – iz javila je – da ste u veoma ozbiljnom poDa, prizna jem da ste učestvovali u izvesnoj veoma tajnoj operaci ji. Njeni tvorci su se razišli

mentaci ja je, osim ove vaše, nepotpuna. U nekoliko dokumenata ko ji su na raspolaganju neljenju ne pominju se imena učesnika – osim jednog. Vašeg. Što znači da bi u bilo kakvoj krivrazi pokrenutoj na osnovu ovog dokumenta, vaše ime iz bilo u prvi plan, kao ime najvišeg b

og zvaničnika na terenu, a vi biste morali da odgovarate za to. La jonele? – okrenula se, ljubema njemu.

– Da, pa, bo jim se da su to loše vesti, Kite. A dobre vesti su danas, da budem iskren, veoma eli smo nova pravila u vezi s osetljivim pitanjima. Neka se već primenju ju. I, nažalost, Didleže mnogim novim pravilima. Što, nažalost, znači da bi bilo kakva istraga morala da se ozatvorenih vrata. Ako vam to ne odgovara – i ako odlučite da podnesete tužbu – na šta, prir

ate pravo – pomenuto saslušanje sproveli bi odabrani i veoma pažljivo upućeni ovlašćeni advko jih bi neki, očigledno, dali sve od sebe da govore u vašu ko rist, a drugi ne bi. A vi – tu žitelse takvi ljudi čudnovato naziva ju – bili biste izbačeni iz suda, dok vlada iznosi svo ju odbranu

kako ne bi bila izložena nelagodnom sučeljavanju s vama ili vašim predstavnicima. A prema pko je se trenutno razmatra, sama činjenica da se sa slušanje održava mogla bi da ostane tajna. esuda.

Posle skrušenog osmeha ko ji nagoveštava još loših vesti i tapkanja kose, nastavio je: – A o što je Frensis is pravno r e kla, ako bi se ikad po krenula krivična istraga protiv vas, ceo proodvi jao u pot punoj taj nosti, sve do donošenja presude. Nažalost, Kite – udelio mu je još jedana jan osmeh, mada ni je bilo jasno da li saoseća sa zakonom ili sa žrtvom – koliko god to drak

učalo, Suzana ne bi morala da zna da vam se su di, pod pretpostavkom da do toga dođe. Ili mk vas ne proglase krivim – pod pretpostavkom, opet, da ste krivi. Tamo bi bila neka vrsta por

naravno, tajne službe bi morale temeljno da provere njene članove pre odabira, što očigledngome po većava izglede protiv vas. A vama bi bi lo dopušteno da vidite dokaze iznete protiv važalost, ne biste sme li da ih podelite sa svo jim najdražima i najbližima.Obaveštavanje javnos po sebi, ne bi predstavljalo odbranu, jer je – i nek zauvek ostane tako, ako se ja pitam – obav

nje javnosti opasna stvar. Namerno vas ne šte dim, Kite. Rekao bih da i Frensis i ja mislimo dadugu jemo. Zar ne, Frensis? – Mrtav je – prošaputao je nesuvislo Kit. A onda, plašeći se da to ni je rekao dovoljno glas

eb je mrtav. – Prava tragedi ja, da – saglasila se Frensis, prvi put podržavši Kita. – Mada možda ne u okolko je vi nagoveštate. Nažalost, ta po java je u porastu. Polici ja nema osnova za sumnju, a koda to osporavamo? U međuvremenu, vaš dokument će biti zaveden u arhivu, u nadi da nikad

i upotrebljen protiv nas. Veru jem da i vi delite tu nadu.

*

d je stigao do podnož ja velikog stepeništa, Kit je izgleda zaboravio na ko ju stranu da se okrenćom, Lankaster je bio tu da ga odvede do glavne kapi je. – Kako ste ono rekli da se zovete, dragi moj mladiću? – pita ga Kit dok se ruku ju.

– Lankaster, gospodine.



S neočekivanom žustrinom, konobar je spustio Tobi jevu votku na sto, za jedno s Kitovim m i olovkom. – Samo trenutak – rekao mu je Tobi oštro, pa sačekao da konobar ode. – Samo mi, molim va

e ovo. Da li ste u svom dokumentu pomenuli mene? Možda ste smatrali neophodnim da se pozizvesne nelegalno napravljene snimke? Ili na Kvinovog bivšeg ličnog sekretara? Jeste li, KiteKit odmahu je, još uvek pognutom glavom. – Dakle, niste me uopšte pominjali? Da li je tako? Ili samo odbi jate da odgovorite? Nema T

la? Nigde? Ni u do kumentu, ni u razgovoru s njima?

– Razgovoru! – od govorio je Kit, promuklo se sme jući. – Jeste li me pomenuli? Da ili ne? – Ne! Nisam! Šta vi mislite o meni? Da sam potkazivač, i prokleta budala? – Juče sam video Džebovu udovicu. U Velsu. Dugo smo razgovarali. Dala mi je obećava juć

ve.Kit je konačno podigao glavu, i Tobi je, na svo ju sramotu, video suze u uglovima njegovih

h oči ju. – Videli ste Bridžid? – Da. Tako je. Video sam Bridžid.

– Kako je ona, sirotica? Bože svemogući. – Hrabra, kao i njen muž. I dečak je sja jan. Uputila me je na Mališu. Ugovorio sam sasta

m. Kažite mi ponovo. Stvarno me niste pomenuli? Ako jeste, razumeću. Samo moram da znam – Ne, i ponavljam, ne. Bože, koliko puta moram to da kažem?Kit je potpisao račun i, odbi ja jući pruženu Tobi jevu ruku, nesigurno ustao. – Šta, dođavola, radite s mo jom ćerkom? – upitao je kad su se, neočekivano, našli licem u lic – Nas dvo je se dobro slažemo. – Pa, gledajte da ne uradite ono što je ono govno Bernard uradio. – Čeka nas.

– Gde?Držeći spremnu ruku, Tobi je otpratio Kita preko biblioteke do predvor ja, pored sekretara

penice, gde je Emili čekala pored taksi ja; ne unutra, kao što joj je rečeno, već sto jeći na kišivo držeći otvorena vrata, da otac uđe. – Idemo pravo na stanicu Padington – kazala je, kad se Kit smestio u taksi. – Kit mora da p

što pre spavanja. Šta je s vama? – Održava se neko predavanje u Četam hausu – od govorio je. – Očeku ju me tamo. – Razgovaraćemo večeras. – Naravno. Da vidimo kako sto je stvari. Dobra ide ja – saglasio se, svestan da ga Kit mrko gle

si ja.Da li ju je slagao? Ne baš. Održavalo se neko predavanje u Četam hausu i stvar no su ga očekon se ni je pr i javio za učešće. Smešteno iza srebrnog mobilnog telefona u džepu sakoa – oseć

ko mu pritiska ključnu kost – nalazilo se pismo na krutom papiru iz neke ugledne banke, rukoano i predato na glavnoj kapi ji Ministarstva spoljnih poslova, u tri po podne. Tamnim elekm slovima, zahtevalo se Tobi jevo prisustvo, u bilo ko je doba do ponoći, u sedištu kompannari vorfu.Potpisao ga je Dž. Oukli, potpredsednik.

*



adan noćni vazduh dopirao je s Temze, gotovo odnoseći smrad usta jalog duvanskog dima kdeo u svakom rimskom luku i vratima u nacističkom stilu. Natri jumski odsjaj tjudorskih feači u crvenim ma jicama, sekretarice u crnim uniformama, muškarci u prolazu, s kratkim fri

i aktovkama, tankim kao papir, mimoilazili su se kao pantomimičari. Ispred svake osverade i na svakom uličnom uglu, pripadnici obezbeđenja, u vetrovkama, odmeravali su ga. Naodabira jući jednog, Tobi mu je pokazao zaglavlje pisma. – To mora da je na Kanadaskom trgu, drugar. Pa, mislim da je ste, ovde radim samo godinu d

dao je uz glasan smeh, ko ji ga je pratio ulicom.

Prošao je ispod pešačkog mosta, i ušao u tržni centar otvoren dvadeset četiri sata, ko ji je tne satove, kavi jar i vile na jezeru Komo. U prodavnici kozmetike, prelepa devojka s obnaž

menima, pozvala ga je da omiriše njen parfem. – Znate li, ko jim sluča jem, gde se nalazi Atlantis haus? – ’Oćete nešto da kupite? – pitala je umiljato, s poljskim izgovorom.Neka kula se izdizala pred njim, s blistavim svetlima. U njenom podnož ju, kupola na stubotlu, masonski zlatni mozaik. A oko plave kupole, reč Atlantis. Iza kupole, dvo ja staklena vrata

aviranim kitovima, ko ja su uzdahnula i otvorila se, kad im je prišao. Krupan belac iza kamta dodao mu je hromiranu pribadaču i plastičnu karticu s njegovim imenom: – Srednji lift i

trebe da išta pritiskate. Pri jatno veče, gospodine Bel. – I vama.Lift se podigao, zaustavio i otvorio ispred zvezdama obasjanog amfiteatra sa belim lukov

ezdanim nimfama od belog gipsa. Iz središta tog nebeskog svoda, visio je grozd osvetljenih Ispod njih – ili kako se Tobi ju činilo, među njima – neki čovek je žustro koračao prema nvetljen otpozadi, izgledao je visok, čak zastrašu juć, ali kako se približavao, smanjivao se, svDžajls Oukli, u svo joj novostečenoj direktorskoj slavi ni je po javio pred njim: umoran osmešnog čoveka, izbrušeno telo večitog mladića, fina nova tamna kosa i savršeni zubi.

– Tobi, dragi moj, kakvo za dovoljstvo! I tako si br zo došao. Dirnut sam i počastvovan.

– Drago mi je što te vidim, Džajlse.

*

matizovana soba od palisandera. Bez prozora, bez svežeg vazduha, nema ni dana ni noći. Kadhranjivali mo ju babu, u takvoj smo sobi sedeli i razgovarali s pogrebnikom. Sto i presto odndera. Ispod njih, za smrtnike, stočić, takođe od palisandera i dve kožne fotelje, s naslonima oandera. Na stolu, poslužavnik od palisandera, veoma star kalvados, tek načeta boca. Sve dosaa da su pogledali jedan drugog u oči. Tokom pregovora, Džajls to ne radi.

– Dakle, Tobi. Kako ljubavni život? – pita vedro kad Tobi odbi je kalvados i gleda Oukli jaa sebi čašicu. – Dobro, hvala. Kako je Hermiona? – A veliki roman? Uspešno završen? – Zašto si me pozvao, Džajlse? – Iz istog razloga zbog ko jeg si i došao, zasigurno – Oukli će, nezadovoljno se mršteći zbo

dovoljava jućeg razvo ja događa ja. – A ko ji je to razlog? – Izvesna tajna operaci ja, smišljena pre tri godine, ali srećom, kao što obo jica znamo nika

edena. Možda je to ra zlog? – rekao je Oukli, lažno veseo.



Neko grebanje, brzo prekinuto. Prigušeno mrmljanje: – Sklanjaj se! – Prokleta mačka – rekla je. – Svaku noć pokušava da se popne na moj krevet, a ja je guram.

i pomislio? – Nisam se usudio da mislim. – Tata je uveren da imaš neke namere sa mnom. Da li je u pravu? – Verovatno.Duga ćutnja. – Šta je sutra? – pita ona.

– Četvrtak. – Treba da se vidiš s našim čovekom, jelda? – Da. – Ja radim u klinici. Završavam oko podneva. Onda imam nekoliko kućnih poseta. – Možda uveče – kazao je on. – Možda. – Duga ćutnja. – Da li je večeras nešto pošlo po zlu? – Samo moj pri jatelj. Mislio je da sam gej. – A nisi? – Ne. Ne bih rekao.

– I nisi podlegao iz ljubaznosti? – Ne, koliko se sećam. – Pa, onda je sve u redu, zar ne?Samo nastavi da govoriš , želeo je da joj kaže. Ne moraš da pričaš o svo jim nadama i sno

čaj o bilo čemu. Samo nastavi da pričaš dok ne izbacim Džajlsa iz glave.



7.

glo se probudio, s osećanjima ko jih je morao da se odrekne i nekih drugih ko ja je morao hitvi. Uprkos Emilinim utešnim rečima, kad se probudio, pred očima je video Oukli jevo napaćei preklinjući glas.Ja sam kurva.Nisam znao.

Znao sam, i vukao sam ga za nos.Nisam znao, a trebalo je.Svi su znali, osim mene.I najčešće: posle Hamburga, kako sam mogao da budem takva prokleta budala – da govorim

ko svaki čovek ima pravo na svo je apetite i kako niko ni je povređen osim Džajlsa?Istovremeno, procenjivao je štetu ko ju su informaci je dospele u Oukli jeve ruke nanele, ili n

liko su njegova tajna putovanja ugrožena. Ako je Čarli Vilkins, ili njegov pri jatelj u polici jkli jev izvor, što je gotovo prihvatio kao istinu, onda su put u Vels i viđanje s Bridžid bili otkrAli fotografi je nisu otkrivene. Put do Mališe ni je otkriven. Da li je poseta Kornvolu otkri

oguće je, pošto je polici ja, ili neko sličan, vršljao po Kitovom klubu i sad su verovatno svesnimili došla da ga spase, u pratnji nekog porodičnog pri jatelja.

I šta u tom slu ča ju?U tom sluča ju, odlazak na sastanak s Mališom, pod maskom velškog novinara i ubeđivan

avesti javnost, možda ne bi bili najpametni ji izbor. To bi mogao da bude čin samoubilačkog luZašto onda ne odustane od čitavog sluča ja, navuče čaršav preko glave, prihvati Oukli jev s

etvara se kako se ništa ni je dogodilo?Ili, jednostavno rečeno, prekini da mučiš sebe pitanjima bez odgovora, idi u Mil Hil na sas

Mališom, jer sve što ti je potrebno jeste očevidac ko ji je spreman da preživi i progovori. Mal

stati, i uradićemo ono što su Džeb i Kit nameravali, ili će odbiti i otrčati da kaže Dže ju Kriko je on dobar momak, a krov će se urušiti.

Ali šta god da se desi, Tobi će se konačno suočiti s nepri jateljem.

*

zvao je Sali, svo ju pomoćnicu. Dobio je njenu govornu poštu. Dobro. Podesiti glas da zvuči kko pati: – Sali. Tobi ovde. Prokleti umnjak me boli, nažalost. Zakazao sam kod zubara za jeda

ušaj. Moraće da održe jutarnji sastanak bez mene. Možda Gregori može da me zameni na sas

ATO-a. Izvinjavam se svima, važi? Obaveštavaću te. Izvini još jednom.Zatim, praktično pitanje: šta će obući preduzimljiv provincijski novinar kad krene u Lonredelio se za farmerke, patike i tanku vetrovku, i – lep detalj, po njegovom mišljenju – nek

mijskih olovaka, ko je idu uz novinarsku beležnicu iz njegovog stola.Ali kad je uzeo blekberi, zastao je, setivši se da su tu Džebove fotografi je, ko je su takođe i M

Odlučio je da je bolje da ide bez njih.

*

fe-poslastičarnica Zlatno tele na lazi se na sredini glavne ulice, stisnuta između halal mesare i



– Jesu li to velike novine, samo lokalne, ili su, recimo, više nacionalne, mislim, vaše novine? – Lokalne, ali smo i na internetu – odgovorio je Tobi. – Tako da se nakupi dosta čitalaca. – Pa, to je dobro, zar ne? Dakle, ne smeta vam? – glasno je šmrknuo. – Šta mi ne smeta? – Da odemo odavde? – Naravno da ne.Tobi je otišao do kase da plati svoj kapučino, što je potra jalo, a Mališa je sta jao iza njega, ka

ća osoba u redu, dok mu se znoj slivao niz lice.

Ali kad je Tobi platio, Mališa je išao ispred njega do izlaza, glumeći telohranitelja, a duge rumakao od tela, da napravi prolaz.A kad je Tobi zakoračio na pločnik, Mališa ga je čekao, spreman da ga provede kroz gužvu:

e nego što je Tobi, pogledavši nalevo, ponovo primetio krupnog ćelavka, ljubitelja torti i ki je, ovog puta, sta jao na pločniku, okrenut leđima, i razgovarao s dvo jicom, naizgled pod jed

lučnih da izbegnu njegov pogled.Ako je Tobi ikad pomislio da treba da pobegne, onda je to bilo u tom trenutku, jer mu je z

čeno na obuci govorilo: ne dvoumi se, video si klasičnu zasedu, veruj svo jim nagonima i bež za sat vremena ili manje biti bos vezan za neki radi jator.

Ali njegova želja da otkri je sve mora da je nad jačala te brige, jer je već dozvolio Mališi da ati iza ugla i u neku jednosmernu ulicu, gde se nalazio sja jan plav audi, parkiran na levoj strno iza njega, crn mercedes karavan.I ponovo bi njegovi instruktori tvrdili kako je to klasična zamka: jedna kola za kidnapov

na za poteru. I kad je Mališa pritisnuo dugme na privesku za daljinsko otključavanje s metranosti i otvorio zadnja vra ta umesto suvozačkih, istovremeno čvršće stežući Tobi ja za mišicu,ko i dvo jica drugara došli iza ugla, sve preostale sumnje u Tobi jevom umu istog trena su zamBez obzira na to, njegovo samopoštovanje je zahtevalo da protestu je, makar samo neznatno:

e da se sedim po zadi, Mališa?

– Imam još pola sata plaćenog parkinga, zar ne? Šteta da propadne. Možemo i ovde da sedngovaramo. Zašto da ne?Tobi je još uvek oklevao, s punim pravom, jer sasvim je normalno da dvo jica muškaraca ko

nasamo da razgovara ju u kolima, daleko od onog što je Mališa nazvao razuzdanom gomilompred.

Ipak je ušao, a Mališa je ušao pored njega; ćelavko je istog trenutka seo za volan i zaključavora vrata, dok su se, videlo se to u bočnom spoljnom retrovizoru, njegova dva drugara smobno u mercedes.Ćelavko ni je upalio motor, ali ni je ni okrenuo glavu da pogleda Tobi ja, odlučivši da ga pos

etrovizoru, kratkim pogledima okruglih oči ju, dok je Mališa teatralno gledao kroz prozor u pke.

*

lavko je spustio šake na volan, ali pošto motor ni je radio a kola se nisu kretala, to je izgledalo To su bile moćne šake, veoma čiste i ukrašene prstenjem. Kao i Mališa, ćelavko je odavao uničke higi jene. Usne u retrovizoru su mu bile veoma ružičaste, i morao je da ih ovlaži jez

e nego što je progovorio, što je nagovestilo Tobi ju da je nervozan, baš kao Mališa.

– Gospodine, veru jem da imam jedinstvenu čast da pozdravim gospodina Tobi ja Bela iz Min



a spoljnih poslova. Jesam li u pravu, gospodine? – raspitivao se s besprekornim južnoafričkiskom. – Veru jem da je tako – saglasio se Tobi. – Gospodine, ja same Eliot, i Mališin sam kolega. – Nastavio je: – Gospodine – ili Tobi

em da budem toliko drzak – naloženo mi je da vam prenesem komplimente gospodina Dže jana, kome ponosno služim. Želi da vam se unapred izvinimo za sve nepri jatnosti ko je ste dosaeli i uverava vas u svo ju dobronamernost. Savetu je vam da se opustite, i radu je se konstruktiri jateljskom di jalogu odmah po dolasku na naše odredište. Želite li lično da razgovarate s gos

m Dže jom Krispinom? – Ne, hvala vam, Eliote. Mislim da mi je i ovako dobro – odgovara Tobi, pod jednako učtivo. Albansko-grčki prebeg, nekad je sebe na zivao Eglesi jas, bivši pri padnik ju žnoafričkih speci j

aga, ubio je nekog ti pa u baru u Johanesburgu i došao u Evro pu iz zdravstvenih ra zloga? Taj Ea Oukli, dok pi jucka ju kalvados posle večere. – Putnik se ukrcao – govori Eliot u mikrofon i podiže palac prema bočnom retrovizoru

ak ljudima u crnom mercedesu iza njih. – Baš mi je žao sirotog Džeba – Tobi ležerno kaže Mališi, či je se zanimanje za prolaznike po

Ali Eliot odmah odgovara: – Gospodine Bel, svaki čovek ima svo ju sudbinu, svaki čovekoj vek, da tako kažem. Sve mu je zapisano u zvezdama. Niko to ne može da izbegne. Da li vobno, gospodine? Mi vozači ponekad to umemo da zaboravimo. – Vrlo udobno – kaže Tobi. – A šta je s vama, Mališa?

*

enuli su na jug, i Tobi se uzdržao od razgovora, što je verovatno bila mudra odluka, jer su janja ko jih je mogao da se seti bila kao iz neke noćne more: – Jeste li vi lično ubili Džeba, M

li: – Kažite mi, Eliote, šta ste tačno uradili s te lima te žene i njenog deteta? – Zatim su prošlieni ju Ficdžon i približili se obodu šume Sent Džon. Da li je to, ko jim sluča jem, šuma ko ju jes Kvin pominjao u svom poslušničkom razgovoru s Krispinom, na ukradenom snimku? –… dobro, da, oko četiri… šuma mi više odgovara… mirni je je.U prolazu je ugledao kasarnu, ko ju su čuvali britanski vojnici s automatskim puškama, zatim

upadljivu kuću od cigala, ko ju su čuvali američki marinci. Znak SLEPA ULICA. Vile sa zeovovima, skuplje od pet miliona. Visoki zidovi od cigala. Stabla magnoli je u punom cvatu. etovi trešnje leže kao konfete na putu. Dve zelene kapi je, već se otvara ju. A u bočnom retrovini mercedes samo što ih ne dodirne.

*

e očekivao toliko beline. Vozili su šljunčanim kružnim prilazom, oivičenim belim kamenjemm su se zaustavili ispred niske bele kuće, okružene ukrasnim travnjakom. Beo klasičan trem svelik za kuću. Video-kamere zure u njih sa grana. Lažni staklenici od tamnog stakla prostiru e strane. Neki čovek u vetrovci i s kravatom otvara kola. Mališa i Eliot izlaze, ali svo jeglaviluču je da čeka dok ne dođu po njega. Sad, svo jevoljno izlazi iz kola i opušteno se proteže. – Dobro došli u dvorac Kip, gospodine – kaže čovek u vetrovci i s kravatom, što Tobi smat

kvom šalom, sve dok ne vidi mesingani štit pored ulaznih vrata, ko ji pr ikazu je dvorac kao nekvsku figuru, s ukrštenim mačevima.



Penje se uza stepenice. Dvo jica ga, izvinjava jući se, pretresa ju, uzima ju mu hemijske olovknarsku beležnicu i ručni sat, zatim ga provode kroz elektronsku kapi ju i kažu: – Sve će vas čde kad završite sastanak sa šefom, gospodine. – Tobi odluču je da se trgne. Ni je on niči ji zaro

k, slobodan je čovek ko ji hoda blistavim hodnikom sa španskim pločicama, ukrašenim slieća Džordži je O’Kif. Vrata na obe strane hodnika. Neka su otvorena. Veseli glasovi dopiruh. Istina, Eliot hoda pored njega, ali šake je smerno stavio iza leđa, kao da ide u crkvu. Malstao. Neka lepa sekretarica u dugoj crnoj suknji i beloj bluzi prolazi hodnikom. Eliotu opuštenzdravo, ali smeši se Tobi ju i, pošto je slobodan čovek, on joj uzvraća osmeh. U beloj kancelar

uštenom tavanicom od belog stakla, ozbiljna sedokosa pedesetogodišnjakinja sedi za stolom. – Ah, gospodine Bel. Svaka čast. Gospodin Krispin vas očeku je. Hvala vam, Eliote, mislim želeo nasamo da razgovora s gospodinom Belom.A Tobi zaključu je, za sebe, kako se radu je razgovoru nasamo sa šefom. Ali avaj, kad je u

ispinovu veličanstvenu kancelari ju, oseća samo razočaranje, slično razočaranju ko je je doe tri godine, kad je neuhvatljiva avet ko ja ga je progonila u Briselu i Pragu ušla u Kvinovuncelari ju, držeći podruku gospođicu Mejsi, predstavivši se kao zadivlju juće zgodna, četrdesenja televizijska verzi ja prvoklasnog poslovnog direktora, ko ji je upravo ustao iz stolice, s uvm kombinaci jom pri jatnog iznenađenja, dečačkog nestašluka i momačkog pri jateljstva.

– Tobi! Kakav način da se sretnemo. Prilično čudno, moram da kažem, da se pretvarate kakovincijski novinar ko ji piše čitulju za sirotog Džeba. Ipak, pretpostavljam da niste mogli da kališi da ste iz Ministarstva spoljnih poslova. Preplašili biste ga nasmrt.

– Nadao sam se da će mi Mališa pričati o Operaci ji divljina. – Da, pa, tako sam i mislio. Mališa je pomalo utučen zbog Džeba, razumljivo. Ni je baš sav

vam kažem u poverenju. Mada vam ni je mnogo toga rekao. To mu ne ide u prilog. Nikom nelog. Kafa? Bez kofeina? Čaj od nane? Nešto jače? Ne otimam svakog dana jednog od najb

aljičinih službenika. Dokle ste stigli? – Sa čim?

– Sa istragom. Mislio sam da o tome razgovaramo. Videli ste se s Probinom, videli ste se s um. Udovica vas je uputila na Mališu. Upoznali ste Eliota. Koliko vam to aduta ostavlja u ruci? stavljam na vaše mesto – ob jasnio je ljubazno. – Probin? Slaba vajda. Ni je video ni belu me ostalo su čiste glasine. Sud bi to odbacio. Udovica? Ucveljena, paranoična, rastro jena – niš. Šta još imate? – Slagali ste Probina. – I vi biste to uradili. To je bilo korisno. Ili stari dobri MSP ni je čuo za korisne laži? Vaš pro

što ćete uskoro ostati bez posla, kad stvari krenu loše. Mislio sam da bih mogao da vam pom.

– Kako? – Pa, za početak, šta mislite o malo zaštite i poslu? – U Etičkim rešenjima? – Oh, zaboga, ti di nosaurusi – kazao je Krispin, uz smeh ko ji je nagoveštavao kako je zabo

e u vezi s Etičkim rešenjima, dok ga Tobi, slučajno, ni je podsetio na njih. – Nemam nikakve vm rabotom, hvala bogu. Odvo jili smo se na vreme. Etička rešenja su po digla stolice na stoloveovila na pučinu. Ko ima deonice, ima i obavezu. Oni nema ju nikakve vidljive niti skrivene vorcem Kip.

– I nema više mis Mejsi? – Već odavno, hvala bogu. Gađala je Bibli jama so malijske bezbožnike kad sam poslednji pu



nju. – A vaš pri jatelj Kvin? – Da, pa, žao mi je sirotog Fergusa. Ipak, čuo sam da u njegovoj parti ji pokušava ju da ga

d kad je sišao s vlasti, stekao dragoceno ministarsko iskustvo, i tako dalje. Pod uslovom da skne neolaburista i svih njihovih dela, naravno, što on jedva čeka. Želeo je da radi za nas, da vam u poverenju. Molio je na kolenima. Ali bo jim se da, za razliku od vas, on ni je dorastao tostalgičan osmeh, u ime starih vremena. – Uvek posto ji neki ključan trenutak kad se započinjesao: da li da riziku jemo operaci ju i nastavimo ili da se povučemo? Imate spremne plaćenike,

ne i spremne za akci ju. Imate pola miliona dolara vredne obaveštajne podatke, novac ni je prop zlata od finansi jera ako ispunite svo je, i odobrenje od sila ko je treba da vam čuva ju leđa, alie. Dobro, bilo je nekih problema s obaveštajnim izvorima. A kad ih nema? – A to se dogodilo s Divljinom? – Otprilike. – A civilne žrtve? – Srce mi se kida. Uvek je tako. Nesumnjivo najgora stvar u našem poslu. Kad god legnem u

, mislim o tome. Ali šta je alternativa? Dajte mi bespilotnu letelicu predator i ne koliko pro jfa jer i po kazaću vam kako izgleda ju prave ci vilne žrtve. Želite da se prošetamo po vrtu? Šteta

oristiti ovako sunčan dan.Soba u ko joj su se nalazili bila je pola kancelari ja, pola staklenik. Krispin je izašao napolje.

e imao drugog izbora do da ga prati. Vrt je bio ograđen i dug, opremljen u istočnjačkom stiunčanim stazicama i potočićem ko ji se prelivao preko kamena i isticao u jezerce. Bronzana nja sa slamnatim šeširom lovila je ribu za svo ju korpu. – Jeste li ikad čuli za malu firmu Rouztorn protekšn servis? – pitao je Krispin, preko rame

ede oko tri mili jarde dolara. – Nisam. – Pa, raspitao sam se o njima, što je normalno, jer oni su naši vlasnici – zasad. Sa današnjom

m rasta, otkupićemo svo je akci je za nekoliko godina. Četiri, najviše. Znate li koliko ljudi zapmo, širom sveta?

– Ne, nažalost. – Šest stotina, u stalnom radnom odnosu. Predstavništva u Cirihu, Bukureštu, Parizu. Sve odtite, zaštite objekata, do podataka o tome ko špi junira vašu firmu ili ko vam jebe ženu. Možete

mislite kakve ljude imamo na platnom spisku? – Ne. Kažite mi.Okrenuo se, podsetivši ga na Fergusa Kvina, i počeo da nabra ja na prste. – Pet šefova stranih obaveštajnih službi. Četvorica još uvek aktivna. Pet bivših direktora brit

aveštajne službe, svi pod ugovorom sa starom firmom. Više policijskih načelnika i njihovih zka nego što možete da pretpostavite. Dodajte tome i svakog nesposobnjakovića iz Vajthola, kojzaradi novac sa strane, i nekoliko desetina lordova i poslanika, što to je prilično jaka postava. – Siguran sam da jeste – kazao je Tobi učtivo, primeću jući kako je nekakvo osećanje izb

ispinovog glasa, makar to bilo samo detinjasto likovanje, ko je ne priliči odraslom muškarcu. – Ako slučajno podozrevate kako je vaša predivna kari jera u Ministarstvu spoljnih poslova

na, budite tako ljubazni i pratite me – nastavio je pri jateljski. – Hoćete li?

*



o je u sobi bez prozora, nalik na tonski studio, sa zidovima obloženim sunđerima i platniman pušta deo Tobi jevog ukradenog snimka, s tonom po jačanim do kra ja, onaj deo kad Kvin preba: – Hoću da kažem, Džebe okupili smo se ovde, dok uveliko tra je odbro javanje do dana o kraljičin vojnik, ja kao kra ljičin ministar…

– Dosta, ili želite još? – pita Krispin i, kad ni je dobio nikakav odgovor, prekida snimak, soma modernu stolicu za ljuljanje, pored muzičkog uređa ja, dok se Tobi priseća Tine: Tine, pne portugalske spremačice, ko ja je zamenjivala Lulu jer je ova naprasno otišla na odmor; Tine bila tako visoka i savesna da je obrisala fotografi ju s dedinog i babinog venčanja. Da sam

poređen negde u inostranstvu, bio bih potpuno siguran da ona radi za taj nu polici ju.Krispin se ljuljao kao da je na ljuljašci, napred-nazad, spušta jući oba stopala na debeo tepih. – Kako bi bilo da vam to nacrtam? – pita, i nastavlja: – Što se tiče našeg starog dobrog MSPsjebani. Čim mi padne na pamet da im pošaljem ovaj snimak, izbaciće vas. Kažite Divljina doglasno, i sirotanima će zaklecati kolena. Pogledajte samo šta je onaj tupan Probin doživeo.Krispin je zaustavio stolicu i teatralno se namrštio, zagledan u daljinu: – Hajde da pređem

ugi deo našeg razgovora, onaj konstruktivan. Evo šta vam se nudi, uzmite ili ostavite. Imamo vokate, pravimo standardne ugovore. Ali fleksibilni smo, nismo glupi, svaki slučaj posmatsebno. Razumete li me? Teško je reći. Znamo sve o vama, očigledno. Imate svoj stan, nasled

što malo od dede, ne mnogo, ni je baš da možete da dignete sve četiri uvis, ali ne biste ni gladSP vam trenutno plaća pedeset osam hiljada, a iduće godine to će porasti na sedamdeset pet, abrljate; nemate većih dugova. Heteroseksualac ste, jebete šta stignete, nemate ženu ko ja bi vas

sprečavala. Neka samo tako ostane. Šta još imate što nam se dopada? Dobro zdravlje, uživrodi, u dobroj ste kondici ji, solidnog anglosaksonskog porekla, ne baš visokog, ali ste se pdruštvenoj lestvici. Govorite tri jezika i imate prvoklasne kontakte u svakoj zemlji gde ste s

aljici, a kod nas biste odmah zarađivali dvostruko više nego što vam ona plaća. Čeka vas zlatnka od deset hiljada onog dana kad nam se pridružite kao izvršni potpredsednik, kola po izb

e što ide uz to, zdravstveno osiguranje, putovanja poslovnom klasom, troškovi za reprezent

am li izostavio nešto? – Da, u stvari. Jeste.Možda da bi izbegao Tobi jev pogled, Krispin časti sebe okretom od trista šezdeset stepeni naveoma modernoj stolici za ljuljanje. Ali kad se vratio, Tobi još uvek zuri u njega. – Još mi niste rekli zašto me se plašite – požalio se, tonom pre zbunjenim nego izazivačk

ot je odgovoran za fi jasko na Gibraltaru, ali niste ga otpustili, zadržali ste ga. Mališa misli gao da obelodani detalje, pa ste i njega zaposlili, mada je kokainski zavisnik. Džeb je i te kak da obelodani detalje i ni je želeo da se zaposli, tako da je morao da izvrši samoubistvo. Ali

m ja pred stvljam pretnju? Ničim. Zašto onda dobi jam ponudu ko ja se ne odbi ja? To nema nikaisla. Možda vama ima?Utvrdivši da Krispin želi da zadrži za sebe svo je razloge, nastavlja: – Dakle, mo je viđenje va

ci je je sledeće: Džebova smrt je bila brljotina, i ko god da vas je štitio dosad, predomišlja sevas i dalje štiti. Želite da prestanem da se bavim ovim, jer dok se bavim, opasan sam za vašu st i bezbednost. I, u stvari, to je dovoljno dobar razlog da nastavim s tim. I zato, radite šta vlja s tim snimkom. Mada pretpostavljam da nećete uraditi ništa, jer ste preplašeni.

*

et je počeo da usporava. Da li je tako i za Krispina? Ili samo za Tobi ja? Usta jući, Krispin



erava Tobi ja kako je sve shvatio veoma, veoma pogrešno. Ali nema ljutnje, i možda će Tobde nekoliko godina stari ji, razumeti kako funkcioniše stvaran svet. Izbegli su bruku rukovanjbi Tobi voleo prevoz do kuće? Ne, hvala. Tobi bi radi je išao pešice. I ide pešice. Vraća se do Ovog hodnika s pločicama, pored odškrinutih vrata iza ko jih sede mladići i devojke, ispred račnagnuti nad telefonima. Uzima svoj ručni sat, hemijske olovke i beležnicu od ljubaznih vratar

m hoda šljunčanom kružnom stazom i pored pri javnice, kroz otvorenu kapi ju, ne videvši ni traališe, Eliota ili audi ja ko jim su ga dovezli ovamo, a nema ni mercedesa ko ji ih je sledio. Nashoda. Prošlo je više vremena nego što je mislio. Popodnevno sunce je toplo i pri jatno, a mag

kao i uvek u šumi Sent Džon u ovo doba godine, praznik su za oči.

*

bi nikad ni je saznao, ni tad ni kasni je, kako je proveo narednih nekoliko sati, niti koliko ih jeje razmišljao o svom životu, to se podrazumeva. Šta bi drugo radio čovek dok hoda od Sent

do Ajlingtona nego razmišljao o ljubavi, životu, smrti i verovatnom kra ju kari jere, da ne pom zatvor.Emili je verovatno još u bolnici, prema njegovim proračunima, i zato je prerano da je zove

znao ni šta bi joj rekao; osim toga, iz predostrožnosti je ostavio srebrni mobilni telefon kod telefonske govornice nema poverenja, čak ni kad su ispravne.I zato ni je pozvao Emili, a ona mu je kasni je to i potvrdila.Nema sumnje da je svratio u nekoliko pabova, ali samo zbog društva običnih ljudi, pošto

m kriza i u oča janju odbi jao da pi je, a imao je utisak da su ga uhvatila oba ta stanja. Fiskalni i se kasni je po javio u džepu njegove vetrovke ukazivao je da je kupio picu s dodatnom količ

a. Ali kad i gde ju je kupio ni je pisalo, a on se ni je sećao da ju je po jeo.Zasigurno je, boreći se s gađenjem i besom, i odlučan, kao i obično, da ih svede na podnošlj razmišljao o konceptu banalnosti zla Hane Arent, i ušao u raspravu, sa samim sobom, pita ju

ko se Krispin uklapa u sve to. Da li je Krispin, po sopstvenom viđenju, tek jedan od vernih uštva, ko ji radi pod pritiskom tržišta? Možda on tako vidi sebe, ali Tobi ga vidi drugači je. ŠtoTobi ja, Džej Krispin je običan, društveno neukorenjen, nemoralan, uverljiv, poluobrazovan

čiti pubertetli ja u odelu po meri, s neutaživom žeđi za novcem, moći i poštovanjem, bez obzirdolazi do toga. Zasad je dobro. Upoznao je male Krispine u svakoj oblasti života i u svakoj zo joj je službovao: samo što dosad ni je sreo ni jednog ko ji se istakao kao trgovac malim ratovU neuverljivom naporu da pronađe opravdanja za Krispina, Tobi se čak pitao da li je, negd

ko, taj čovek samo veoma glup. Kako bi inače ob jasnio brljotinu s Operaci jom divljina? A polutao do veličanstvene iz jave Fridriha Šilera da je ljudska glupost ono protiv čega su se bo

alud borili. Ni je tako, po Tobi jevom mišljenju, i nema opravdanja ni za koga, bilo da je reč o čoveku. Ono protiv čega su se bogovi i svi razumni ljudi uzalud borili ni je bila glupost. Bilata, neodgovorna, prokleta nezainteresovanost za iči je interese osim sopstvenih.A to je, koliko se seća, ono o čemu je razmišljao dok je ulazio u svo ju kuću, peo se uza stepsvog stana, otključavao vrata i krenuo da upali svetlo, kad mu je neko gurnuo zgužvanu moku grlo i vezao mu ruke plastičnom trakom iza leđa i verovatno – mada u to ni je bio siguran, n

deo niti kasni je pronašao neki trag, samo se setio toga po lepljivom mirisu – navukao grubu eko glave, kao uvod u najgore batine ko je je mogao da zamisli.

Ili je možda – kasni je je razmišljao – ta vreća bila oznaka za neku vrstu nedodirljive zone z

ve napadače, jer je jedini deo tela ko ji mu je ostao nedirnut bilo njegovo lice. A ako je bilo ik



znake, tad ili kasni je, ko ga je pretukao, bio je to nepoznat muški glas bez naglaska ko ji je govNemojte da unakazite pizdu – samouvereno, zapovednički.

Prvi udarci su, nesumnjivo, bili najbolni ji i krajnje neočekivani. Dok su ga napadači čvrsto dslio je da će mu pući kičma, a onda i vrat. A onda su odlučili da ga dave, zatim su se, u poslednutku, predomislili.Potom su ga zasuli kišom udaraca u stomak, bubrege, prepone, zatim ponovo u prepone, be

nka, što se nastavilo, koliko se seća, i pošto se onesvestio. Ali ne pre nego što mu je isti neidevani glas šapnuo na uvo, istim zapovednim tonom: – Ne misli da je ovo gotovo, sinko. To je

četak. Zapamti to.

*

ogli su da ga ostave u predsoblju, ili da ga bace na kuhinjski pod i ostave ga tamo, ali ko god i, imali su određen nivo. Morali su da ga polože na krevet, pažljivo kao pogrebnici, izu ju mui skinu vetrovku, i pobrinu se da na noćnom stočiću pored njega bude bokal s vodom i čaša.Njegov ručni sat pokazivao je pet sati, ali tako je bilo već neko vreme, tako da je pretpostav

sat kolateralna šteta prebi janja. Datum je bio zaglavljen između dva bro ja, a zasigurno je če

o dan kad je ugovorio sastanak sa Mališom, a samim tim i dan kad su ga zaskočili i odvezli u nt Džon, i možda je – ali ko bi to mogao da zna? – danas petak, što znači da će se Sali, njegovćnica, pitati koliko dugo će ga boleti taj umnjak. Tama ko ju je video kroz prozor bez zavesa n

štavala je noć, ali pitanje je da li se samo njemu spustila noć ili i svima ostalima. Krevet mu jekriven bljuvotinom, ko je je bilo i na podu, usta jale i sveže. Seća se i da je napola puzio, napoao do kupatila, kako bi povraćao u klozetsku šolju, da bi otkrio, kao i mnogi hrabri planinaga, da je silazak niz planinu teži nego uspon uz nju.Zvuci ljudi i saobraća ja s ulice bili su prigušeni, ali opet ni je znao da li je to činjenica ili

gov utisak. Zvuci su zasigurno bili, prigušeni, a ne preglasni, kao svake večeri – pod pretpo

m da je stvarno veče. I zato je racionalni je ob jašnjenje bilo da je svanulo, da on leži tu izmeđuest i četrnaest sati, drema jući i povraća jući, ili se jednostavno boreći s bolom, što je priča za snema predstavu o protoku vremena.Malo-pomalo je otkrivao i postepeno pronalazio izvor mjaukanja ko je je dopiralo ispod kr

o je to srebrni telefon ko ji je zavi jao. Sakrio ga je između opruga i dušeka pre nego što je kse nađe sa Mališom, a zašto ga je ostavio uključenog, bila je još jedna misteri ja, kao očigle

mom telefonu, jer je njegovo zavi janje postalo neuverljivo i ubrzo zamrlo.Zato je smatrao neophodnim da prikupi preostalu snagu, skotrlja se s kreveta i padne na podsamo u svo jim mislima, umirati neko vreme, pre nego što pruži ruku prema oprugama, po

t ispod njih i osloni se na levu šaku, dok desnom – obamrlom i verovatno slomljenom – ne uefon, uzme ga i pritisne na grudi, istovremeno pomera jući levu šaku i pada jući na pod.

Posle toga, trebalo je samo pritisnuti zelenu slušalicu i reći zdravo, s onoliko vedrine koligao da iscedi iz sebe. A kad se niko ni je javio a strpljenje ga izdalo, strpljenje ili snaga, kazaobro sam, Emili. Pomalo izubi jan, to je sve. Samo nemoj da dolaziš. Molim te. Zarazan sam

m je mislio kako se stidi sebe; Mališa je bio neuspeh; ništa ni je postigao, osim što je dobio naine u životu; za jebao je stvar, baš kao i njegov otac; a koliko zna, ovaj stan je pod prismotromposlednja osoba na svetu koga bi ona trebalo da poseti, bilo kao lekar ili u nekom drugom u.

Onda je, dok je prekidao vezu, shvatio da ona ionako ne bi mogla da dođe, jer ne zna gde on



kad joj to ni je kazao, osim što je pominjao Ajlington, a Ajlington se proteže na nekoliko kvadometara gusto naseljenog područ ja, tako da je bio bezbedan. A i ona, sviđalo joj se to ili neo je da isključi prokletinju i odspava, što je i uradio, pa se ponovo probudio, ovog puta ne zbona, već zbog gromoglasnog lupanja u vrata – ko je, po njegovom mišljenju, ni je proizvodilaa ruka nego neki težak predmet – a onda ga je uskoro zamenio povišen Emilin glas, veoma su njene majke. – Sto jim ispred tvo jih vrata, Tobi – ponovila je, sasvim izlišno, drugi ili treći put. – I ako uotvoriš, zamoliću suseda s donjeg sprata da mi pomogne da provalim. Zna da sam lekar i č

njavu iz tvog stana. Ču ješ li me, Tobi? Pritiskam zvono, ali ga ne ču jem.Bila je u pravu. Zvono je emitovalo samo nepri jatno krčanje. – Tobi, molim te, dođi do vrata. Samo mi se javi, Tobi. Ne želim da provalju jem. – Zaćutala

je neko s tobom?Ovo poslednje pitanje bilo mu je previše, i zato je kazao: – Dolazim – i proverio da li mu j

kopčan, pre nego što se ponovo skotrljao s kreveta i, napola se valja jući po podu, napola puenuo prolazom s leve strane, ko ji je bio umereno čist.

Stigavši do vrata, uspeo je da klekne i da se zadrži u tom položa ju dovoljno dugo da izvadidžepa, ubaci u bravu i dvaput ga okrene levom rukom.

*

kuhinji je vladala grobna tišina. Krevetski čaršavi su se sporo okretali u mašini za pranje rbi je sedeo gotovo uspravno u kućnom ogrtaču, a Emili je, okrenuta leđima, podgrevala limeće supe ko ju je kupila kad je išla da donese iz apoteke lekove ko je mu je sama prepisala.Svukla ga je i oprala mu nago telo s profesionalnom ravnodušnošću, primeću jući, bez kome

gove izuzetno natekle genitali je. Poslušala mu je srce, izmerila puls, prešla mu rukom prekka, potražila prelome i oštećene ligamente, zastala kod razderotina na vratu od davljenja, s

u led na modrice i dala mu paracetamol protiv bolova, pa mu pomogla da hramlje hodnikomm rukom oko njenog vrata i preko ramena, dok ga je desnom držala za desni kuk.Ali sve dotad, jedine reči ko je su razmenili bile su: – Pokušaj da se ne pomeraš, Tobi – ili –

te malo zaboleti – i, malopre – Daj mi ključ, i ne pomeraj se dok se ne vratim.Sad je postavljala teška pitanja. – Ko ti je ovo uradio? – Ne znam. – Znaš li zašto su to ura dili?To je bio samo početak, mislio je. Da me upozore. Da me kazne što sam bio radoznao i spre

ubuduće budem radoznao. Ali sve je to bilo suviše ne jasno, i suviše duga priča, tako da ništkao.

– Pa, ko god da je to uradio, mora da je koristio bokser – rekla je, kad joj je do jadilo da čeka – Možda je samo imao prstenje na rukama – napomenuo je, setivši se Eliotovih šaka na volan – Dozvoli mi da pozovem polici ju. Smem li da ih pozovem? – Nema svrhe. – Zašto?Zato što polici ja ni je rešenje, već problem. Ali opet, teško je to izreći, tako da je ćutao. – Sasvim je moguće da imaš unutrašnje krvarenje slezine, što može da bude opasno po život

vila je Emili. – Moram da te odvedem u bolnicu na snimanje.



– Dobro sam. Čitav sam. Trebalo bi da ideš kući. Molim te. Mogu da se vrate. Ozbiljno. – Nisi či tav, i potrebno ti je lečenje, Tobi – odgovorila je nabusito, i razgovor je mogao da

vi tako unedogled, da zvono na vratima ni je odabralo baš taj trenutak da zakrešti iz zarđale mi je iznad Emiline glave.Prestala je da meša supu i pogledala je kuti ju, zatim radoznalo u Tobi ja, ko ji je krenuo da s

menima, a onda se predomislio. – Ne otvaraj – kazao je. – Zašto? Ko je to?

– Niko. Niko dobar. Molim te.I videvši je kako uzima ključeve sa daske pokraj sudopere i kreće prema vratima: – Emili. O ja kuća. Pusti nek zvoni!Ali nastavilo je da zvoni: drugo kreštanje, duže nego prvo. – Je li to neka žena? – pitala je, još uvek na vratima kuhinje. – Nema nikakve žene! – Ne mogu da se kri jem, Tobi. I ne mogu da se plašim. Da li bi otvorio da si zdrav i da ja n

de? – Ne pozna ješ te ljude! Pogledaj me!

Ali odbila je da bude zastrašena. – Tvoj komši ja s donjeg sprata sigurno želi da proveri kako – Emili, zaboga! Ovde se ne radi o pažljivim komši jama!Ali ona je već otišla.Zatvorenih oči ju, zadržavao je dah i osluškivao.Čuo je okretanje ključa, čuo je njen glas, zatim mnogo tiši muški glas, kao prigušen glas u ni je ga prepoznao, mada je osećao da bi trebalo.Čuo je zatvaranje ulaznih vrata.Izašla je napolje da razgovara s njim.Ali ko je to, dođavola? Da li ju je odvukao na polje? Jesu li se vratili da se izvine ili dovrše p

su mislili da su me greškom ubili, pa ih je Krispin poslao da to utvrde? Pod naletom užasa kobuzeo, sve je bilo moguće.Još uvek je napolju.Šta li radi?Zar misli da je neranjiva?Šta li su joj uradili? Minuti su kao sati. Zaboga!Ulazna vrata se otvara ju. Ponovo se zatvara ju. Spori, odlučni koraci približava ju se hodnikom

ni. Zasigurno ne Emilini. Ta osoba je znatno teža od nje.Uhvatili su je i sad dolaze po mene!Ali to su bili Emilini koraci: profesionalne i delotvorne Emili. Kad se ponovo po javila, us

stolice i oslanjao se na sto, kako bi stigao do kuhinjske fioke i uzeo nož. Zatim ju je videoji na vratima, zbunjeno i drži paket umotan u smeđ papir uvezan kanapom. – Ko je to bio? – Ne znam. Rekao je da ćeš znati o čemu se radi. – Jebo te bog!Uzima jući paket, okrenuo joj je leđa – u stvari, bio je to jalov pokušaj da je zaštiti za slučaj ddo eksplozi je – i počeo grozničavo da prepipava paket, u potrazi za detonatorima, tajmerim

ima ili nečim za šta su mislili da će po jačati učinak, kao što je pristupio Kitovom noćnom psada još prestravljeni ji.



Ali jedino što je napipao, posle duge pretrage, bio je svežanj papira i velika spa jalica. – Kako je izgledao? – pitao je zadihano. – Nizak. Dobro odeven. – Starost? – Šezdesetak. – Kaži mi šta je rekao: njegove reči. – Imam paket za svog pri jatelja i bivšeg kolegu Tobi ja Bela. On da nešto o tome da li je doš

avu adresu…

– Treba mi nož.Dodala mu je nož i on je rasekao paket upravo onako kako je rasekao Kitovo pismo, sa str

adio umrljanu fotokopi ju dosi jea Ministarstva spoljnih poslova s upozorenjima ispisanim crom i crvenom bo jom. Otvorio ga je i zatekao sebe kako zuri, s nevericom, u svežanj listova s

h spa jalicom, ispisanih urednim, prepoznatljivim rukopisom, ko ji ga je pratio od nameštenja dštenja, poslednjih osam godina. Na samom vrhu, u vidu propratnog pisma, list papira bez za, ispisan istim prepoznatljivim rukopisom:

agi moj Tobi,

Koliko sam čuo, već si imao predigru, ali ne i završetak. Evo, stidim se zbog toga…

Ni je dalje čitao. Vraća jući poruku na vrh svežnja, pomno je čitao prvu stranicu:

OPERACIJA DIVLJINA – POSLEDICE I PREPORUKE

Srce mu je tuklo kao ludo, disanje mu se ubrzalo i pitao se da li će, posle svega, umreti. Možmili to pitala, jer je pala na kolena pored njega. – Otvorila si vrata. Šta se on da dogodilo? – promucao je, grozničavo lista jući stranice. – Otvorila sam vrata – sad nežno, da mu udovolji – on je sta jao tamo. Iznenadio se kad

ledao i pitao je da li si tu. Rekao je da je bivši kolega i tvoj pri jatelj, i da ima paket za tebe. – A šta si ti re kla? – Rekla sam da si tu. Ali da ti ni je dobro, i da sam ja tvoj lekar. Da mislim da te ne treba uzn

vati, onda sam upitala mogu li ja da pomognem?

– A on… hajde! – Pitao je šta ti je. Rekla sam da mi je žao, ali da ne smem da mu kažem ništa bez tvo je dozsad ti je bolje, ostalo će se utvrditi prilikom daljih analiza. I da se upravo spremam da poz

nu pomoć, što je istina. Ču ješ li me, Tobi?Čuo ju je, ali je usput listao fotokopirane stranice. – I šta onda? – Izgledao je pomalo zatečeno, zaustio je da nešto kaže, pogledao me je ponovo – pomalo suma, rekla bih – i onda je pitao kako se zovem. – Kaži šta je rekao. Šta je tačno rekao?

– Zaboga, Tobi. – Ipak je odgovorila: – Da li ću biti bezobra zan ako upitam kako se zovete? J



dovoljan? – A ti si mu rekla svo je ime. Rekla si Probin? – Doktorka Probin. Šta si očekivao da kažem? – gledala je Tobi ja kako zuri u nju. – Lekari ni, Tobi. Pravi lekari da ju svo ja imena. Svo ja prava ime na. – Kako je to primio? – Onda mu ljuba zno recite kako se divim njegovom izboru medicinskih savetnika, a ja sam pom

da je to pomalo drsko. Zatim mi je dao ovaj paket, za tebe. – Za mene? Ka ko me je opisao?

– Za Tobi ja! Ka ko si, jebote, mislio da te je opisao?Tražeći poruku ko ju je stavio ispod fotokopiranih strana, pročitao je ostatak:

… nećeš se iznenaditi kad sa znaš da sam zaključio da, na pokon, kor porativni život ni je

za mene, mislim da si saglasan, i u skladu s tim, nagradio sam sebe dugim naimenovanjemu dalekim kra jevima.

Tvoj, kao i Džajls

P. S. Prila žem memorijski stik, ko ji sadr ži isti materi jal. Mo žda ćeš ga pridru žiti onom

za ko ji pret postavljam da ga već imaš. Dž. O. P. P. S. Mogu li, takođe, da predlo žim da, šta god odlučiš, uradiš to br zo, jer posto je

ozbiljne na znake da će drugi biti br ži? Dž. O. P. P. P. S. Uzdr žaću se od naše ljubljene di plomatske navike da ponovim svo je izra ze

najdubljeg uva žavanja, pošto znam da će proći ne primećeno. Dž. O.

A u prozirnoj plastičnoj kapsuli, zalepljenoj za vrh strane – sasvim sigurno: memorijskedno označen sa ISTI DOKUMENT.

*

jao je pokraj kuhinjskog prozora, ni sam ne zna jući kako se obreo tamo, kriveći vrat da poulicu. Emili je sta jala pokraj njega, držeći ga za mišicu, da ne bi pao. Ali od Džajlsa Oukli j

omate ko ji je sve radio napola, a ko ji je konačno odlučio da nešto uradi do kra ja, ni je bilo ni i otkud tu radio-kombi Kvik-fita, parkiran samo tridesetak metara dalje, na drugoj strani ul

to su potrebna tro jica krupnih muškaraca da zamene prednji točak na nekom pe žou? – Emili, molim te. Učini mi nešto. – Pošto te odvedem u bolnicu. – Pretraži donju fioku one komode, i pronađi memorijski stik s mo je diplomske žurke u Bri

olim te.Dok je ona tražila, on je, naslanja jući se na zid, stigao do svog stola. Nepovređenom rukojučio kompjuter, ali ništa se ni je dogodilo. Proverio je kabl, utičnicu, ponovo pokušao juči. Još uvek ništa.U međuvremenu, Emilina potraga je dala rezultate. Pronašla je memorijski stik i držala ga je



– Moram da idem – rekao je, nespretno ga uzima jući od nje.Srce mu je ponovo tuklo kao ludo. Osećao je mučninu, ali um mu je bio bistar i precizan. – Slušaj me, molim te. U Kaledoni jan roudu posto ji prodavnica Mimis. Prekoputa salona za

žu Divajn kanvas i ne kog etiopskog restorana. – Zašto mu je sve bilo tako jasno? Da li umirčinu kako je zurila u njega, možda i umire.

– Pa šta s tim? – pitala ga je. Ali njegove oči su već gledale na ulicu. – Prvo mi kaži jesu li još uvek tamo. Tri radnika ko ja razgovara ju o nekim glupostima. – Ljudi na ulici sve vreme razgovara ju o glupostima. Šta je s Mimis? Ko je ta Mimi?

– Internet kafe. Treba ju mi cipele. Uništili su mi kompjuter. I treba mi blekberi, zbog adresa.leva fioka mog stola. I čarape. Treba ju mi čarape. Onda vidi da li su oni ljudi još uvek tamo.Pronašla je njegovu vetrovku, ko ja je bila zgužvana ali čitava, i spustila mu blekberi u levi

mogla mu je da obu je čarape i cipele, i otišla da vidi jesu li oni ljudi još uvek tamo. Bili su. – Nisi u stanju to da uradiš, Tobi – i pomogla mu je da mukotrpno odšepa hodnikom. – Samo me spusti niza stepenice. Onda idi. Uradila si sve što si mogla. Bila si sjajna. Izvini

reda.

*

penište bi možda bilo manje košmarno da su mogli da se usaglase gde da Emili stane: iznad nmu pomogne da hoda ili ispod njega, da ga dočeka ako poklekne? Tobi jevo mišljenje bilo jejanje ispod njega besmisleno, ne bi mogla da izdrži njegovu težinu i onda bi pali jedno prekog. Emili se usprotivila i rekla da neće moći da ga zaustavi vikanjem na uvo ako počne da padaAli ti razgovori su dolazili i odlazili u bleskovima između napornog spuštanja niza stepenic

cu, zatim razmišljanja – obo je su razmišljali – zašto jedan uniformisan polica jac sto ji na uglusli rouda, jer ko još danas smatra bezazlenim policajca ko ji sto ji sam na ulici? I – Tobi se pto taj navodni tim iz Kvik-fita ni je još uvek pro menio prokleti točak? Ali kakvo god da je bil

njenje, morao je da skloni Emili odatle, od svega, za njeno dobro, jer poslednje što je želeo bod nje načini saučesnika, što joj je veoma jasno i potanko ob jasnio.I zato ga je iznenadilo kad je otkrio, dok se spremao da uđe u Kopenhagen strit, i krene nizona ne samo da je ostala pokraj njega već ga je i navodila, i verovatno ga i pridržavala, je

kom ga držeći za podlakticu, krajnje neženstvenom snagom, a drugom mu, gvozdenim stisdržavala gornji deo leđa, vešto izbegava jući modrice, što ga je podsetilo na to da je ona dosa

ma dobro upoznala geografi ju njegovog tela.Bili su na raskrsnici kad se on naglo zaustavio. – Sranje.

– Šta je bilo? – Ne mogu da se setim. – Čega ne mo žeš da se setiš, za ime sveta? – Da li je Mimis le vo ili desno. – Čekaj me ovde.Posadila ga je na klupu i on je zbunjeno čekao dok je ona brzo izviđala i vratila se s vešću

mis ne daleko odatle, s leve strane.Ali prvo je morao nešto da joj obeća: – Ideš u bolnicu čim ovo završimo. Jesmo li se dogov je sad?

– Nemam jebeni novac.



– Pa ja imam. Mnogo.Svađamo se kao stari bračni par, pomislio je, a ni u obraz se nismo poljubili. Možda je to

glas, jer se ona smešila dok je otvarala vrata mini jaturne ali besprekorno čiste prodavnice sm pultom od šperploče, za ko jim ni je bilo nikog, i šankom na suprotnom kra ju, s kafom i osma, i s posterom ko ji vam nudi da poboljšate svoj r ačunar, proverite njegovo „zdravlje”, povubljene podatke i uklonite sve nepri jateljske viruse. A ispod tog postera, šest kompjuterskih k

est korisnika u njima, četiri crnca i dve plavuše. Ni jedna slobodna kabina, i zato nađi slobodni sačekaj.

I tako je on seo za sto i čekao dok Emili ni je donela dva ča ja i razgovarala s menadžerom. Zvratila i sela prekoputa Tobi ja, držeći njegove šake preko stola – ne samo, želeo je u to da vmedicinskih razloga – sve dok jedan od muškaraca ni je ustao s barske stolice, ostavivši praznnu.

Tobi ju se vrtelo u glavi, a prsti desne šake su mu bili u lošem stanju, tako da je Emili, na etnula memorijske stikove, dok je on čitao adrese iz svog blekberi ja: Gardi jan, Nju jork t

ajvat aj, Re priv, Kanal 4, BBC njuz, ITN, i na pokon – bez sve šale – Odeljenje za medi je i infoe Ministarstva spoljnih poslova Njenog veličanstva. – I jedna za mog oca – kazala je i ukucala Kitovu imejl adresu po sećanju, pa pritisnula po

što je dodala i adresu svo je majke, za slučaj da se Kit još uvek duri u svom šatoru i ne otvara ve. Zatim se, naknadno, Tobi setio fotografi ja ko je mu je Bridžid dozvolila da kopira i insistirEmili pošalje i njih.Emili je još uvek to radila kad je Tobi začuo urlanje sirena i isprva pomislio da hitna pomo

i po njega, i da je Emili nekako uspela da ih pozove, možda dok su bili u stanu, kad je razgovOukli jem, ispred vrata.

Zatim je zaključio da ona nikako ni je mogla to da uradi a da mu ne kaže, jer ako je u nešto bran u vezi s Emili, to je da u njoj nema ni grama neiskrenosti. Ako je Emili rekla: – Pozvaćumoć kad završimo posao u Mimisu – on da bi tek tad pozvala hitnu pomoć, i ni časka rani je.

Sledeće što je pomislio: dolaze po Džajlsa, Džajls se bacio pod autobus; jer kad čovek kao ajls, krajnje pometen, kaže da će sebi obezbediti naimenovanje u dalekim kra jevima, možete

vatite kako želite.Onda mu je palo na pamet da je, uključivši svoj blekberi kako bi pronašao imejl adrese i pre

idžidine fotografi je, poslao signal ko ji svako s odgovara jućom opremom može da pronađe vo je nakratko postao Čovek iz Bejruta – i ako im dune, mogu da usmere raketu po tom signesu glavu nesrećnog korisnika.Sirene su se umnožile, sad su bile glasni je, preteće su zavi jale. Isprva mu se činilo da se pri

u iz samo jednog pravca. Ali kako se hor pretvarao u zavi janje, uz škripu kočnica, Tobi ni jeo siguran u to – niko ni je mogao da bude siguran, čak ni Emili – iz kog pravca dolaze.



Zahvalnost

hvalju jem Deni ju, Džesiki i Kalumu za oživljavanje mog istraživanja na Gibraltaru: lekejn Krispin, Ejmi Frost i Džonu Justasu, za savete iz medicine; novinaru i piscu Marku Urbansebične savete o vojnim pitanjima; piscu, aktivisti i osnivaču Open demokrasi ja, Entoni ju Ba

me je uputio u ponašanje novih laburista u doba njihovog pada; Kler Algar i njenim kolegaavne fondaci je Ri priv, što su me uputili u najnovi je napade britanske vlade na našu slobodu, be

a na to da li su ti napadi već na snazi ili se tek planira ju.Najviše želim da zahvalim Kernu Rosu, bivšem britanskom diplomati i direktoru neprofitne

aci je Indi pendent di plomat , ko ji je na svom primeru dokazao opasnosti iznošenja osetljive stima. Bez Kernovog primera i njegovih jezgrovitih saveta ova knjiga bi bila mnogo siromaš

osetljiva istina - john le carre

Documents