8/18/2019 Osnivanje dinastije

1/2

Osnivanje dinastije

Prvi period principata je obeležila dinastija Julijevaca-Klaudijevaca. Zajedno saAvgustom, pet careva je vladalo najvećom državom u evropi počev od !. godine p.n.e. do "#.

godine nove ere.Za progla$enje nasledni%a O%tavijana Avgusta su se isprečila dva problema. Prvi od nji& je sama potvrda o naslednoj vlasti, po$to su 'imljani bili i(u(etno veli%i protivnici vraćanju monar&ije istavljanju sve vlasti u ru%e jednog čove%a. )a%o se u počet%u činilo %ao da je to veli%i problem,'imljani, a pogotovu senat, je pristao na ta%av ra(voj situacije. *rugi problem je bio taj $toAvgust nije imao dire%tni& mu$%i& nasledni%a. +io je tri puta ženjen. Prvi bra%, sa Antonijevom poćer%om,bio je politič%i bra% %oji je s%lopljen ubr(o posle osnivanja drugog trijumvirata. *rugi bra% je, %ao i prvi, bio politič%i, a ovog puta se oženio roa%om e%sta Pompeja, %ribonijom. )(ovoga bra%a je dobio ćer%u Juliju, a ra(vod sa njenom maj%om je usledio ubr(o po Julijinomroenju da bi Avgust stupio u bra% sa ivijom *ru(ilom. Ovaj bra% je bio be( dece, meutim,

ivija je imala dvoje dece sa svojim biv$im mužem, veli%im protivni%om trijumvira, /iberijemKlaudijem 0eronom. Jedan od nji& je i budući car, /iberije Klaudije 0eron. 1eć (a njegovogživota se (apažaju dinastijs%a %olebanja i(meu Avgustovi& srodni%a i ivijine dece.Posle povrat%a sa )sto%a, primećuje se (bližavanje Avgusta sa sinom svoje sestre O%tavije,2arcelom %oji je bio oženjen njegovom ćer%om Julijom i ne(vanično postavljen (a nasledni%a,ali je taj plan propao po$to je 2arcel naprasno umro 3. godine p.n.e.Posle njegove smrti je Julija stupila u bra% sa Avgustovim blis%im prijateljem i vojs%ovoomAgripom. Posle toga je Agripi dodeljena vanredna tribuns%a vlast i on se pojavljuje u ulo(iAvgustovog savladara i %ao njegov nasledni%. 2eutim, %ao $to je bio slučaj i sa 2arcelom,Agripa je umro 4. godine p.n.e. 5br(o posle toga je Julija udata (a starijeg Avgustovog

 pastor%a, %oji ni u ovom trenut%u nije bio u ra(matranju (a nasledni%a Avgusta, umesto toga jeAvgust usinio sinove Agripe i Julije 6 7aja i ucija 8e(ara. Oni su pripremani da naslede presto istoga su bili vaspitani na cars%om dvoru i bile su im poverene ra(ne diplomats%e misije.Posle prevremene smrti najpre ucija a potom i 7aja, Avgust je bio primoran da nae novognasledni%a, stoga je 9. godine n.e. usinio /iberija, %ome je poverena veli%a uloga u politič%omživotu 'ima.

5 'imu nije bilo posebni& državni& a%ata %oji su se odnosili na način nasleivanja prestola, meutim vlast je pre$la mirno u ru%e njegove porodice, odnosno na /iberija. tupanjena vlast je potvrdio senat specijalnom odlu%om, $to se u budućnosti po%a(alo %ao obave(a prili%om progla$avanja sva%og novog cara.

Posle smrti Avgusta, vlast je pre$la u ru%e njegovog pastor%a, sada /iberija Julija 8e(ara, %oji jevladao od 49. godine do 3!. godine. :%ao car /iberija 8e(ar Avgust;./iberije nije bio Avgustov prvi i(bor, ča% nije gajio ni ne%e simpatije prema njemu, ia%o su muneret%o poveravane važne misije %oje je on sa uspe&om (avr$avao.

8/18/2019 Osnivanje dinastije

2/2

)a%o je /iberije vr$io svoju dužnost cara relativno uspe$no %a%o na unutra$njem ta%o i naspolja$njem planu, njegova smrt i dola(a% novog cara je donelo odu$evljenje u 'imu.Za ra(li%u od Avgusta, /iberije je imao mu$%og nasledni%a, *ru(a, %oji je umro pre nego $to jeimao $ansu da postane car. Posle /iberija, najveći uticaj u 'imu je imao 7ermani%, /iberijevneća%, %oji je imao veli%u popularnost u vojsci, stoga ga je /iberije poslao $to dalje od 'ima, da

ne bi njegova popularnost učinila da /iberije i(gubi presto./aj plan se i(jalovio, po$to je 7ermani% ste%ao jo$ veću popularnost po$to je doveo 'ims%og$tićeni%a na jermens%i presto i ta%o regulisao odnose i(meu 'ima i Partije. Posle toga je oti$aou Antio&iju gde je umro 4>. godine. Zbog pritisa%a sa svi& strana, /iberije je bio primoran dausini 7ermani%ovog sina 7aja Julija 8e(ara :Kaligulu;, %ojeg je do tada držao u vrsti(arobljeni$tva, i načini ga prestolonasledni%om. /iberije je napustio 'im ". godine i oti$ao je uKampaniju, da bi sledeće godine oti$ao na ostrvo Kapri, gde je i umro 3!. godine.

 in veli%og vojs%ovoe 7ermani%a, posina% rims%og cara /iberija, 7aj Julije 8e(ar :Kaligula; je vladao svega četiri godine, od 3!. do 94. godine. 0jegova vladavina je obeleženaogromnim tro$enjem novca %oji je /iberije s%upljao godinama, %ao i ni(om s%andala %oji su na

%raju doveli do njegove smrti. Kaligula je bio omiljen u narodu prvi& ne%oli%o meseci podolas%u na vlast, po$to je poput oca bio popularan meu vojs%om i senatorima, ali se sve to promenilo i s%lopljena je (avera protiv Kaligule i ubio ga je pretorijans%i vojni tribun Kasije?erea 94. godine.

5bistvo Kaligule je doče%ano %ao osloboenje od tiranije i bilo je %rugova ljudi %oji su pomi$ljali da vrate republi%u, ali su to pre%inuli pretorijans%i vojnici i proglasili su (a caraKaligulinog strica, /iberija Klaudija 0erona 7ermani%a :94-@9. godine;. Za ra(li%u od pret&odni& careva, Klaudije nije pripreman (a cara, niti je njegovo ime pre toga dola(ilo ura(matranje (a budućeg cara. 0jegovo progla$enje (a cara je po%a(alo %oli%o veli%i uticaj ima pretorijans%a garda, %oja ga je na$la %a%o se %rije i(a (avese to%om atentata na Kaligulu. Za

vreme Klaudija je +ritanija postala deo 'ims%e imperije, pojačana je cars%a vlast i /ra%ija je prisjedinjena.

Poslednji od careva prve dinastije 'ima je 0eron, car i(meu @9. i "#. godine. Za 0eronase ve(uje pad Julijevaca-Klaudijevaca, %ao i ni( drugi& radnji, (bog %oji& se njegova vladavinamože porediti sa Kaligulinom. 0jegov dola(a% na vlast je po%a(ao %oli%o mana ima nasledna,neograničena vlast %oju je uživao 0eron. 0jegovu vladavinu je obeležio ustana% u +ritaniji, početa% Judejs%og rata, o%rutno obračunavanje sa neistomi$ljenicima, sve to je dovelo donjegovog pada i do počet%a novog graans%og rata, i( %ojeg će se i(nedriti nova dinastija %oja ćevladati veli%im 'ims%im carstvom.