osnova gazdovanja Šumama gj...

J P “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD ŠG “Vranje” - Vranje ŠU Surdulica

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ZA

GJ ”VRLA” (2018 - 2027)

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu Beograd, 2017. god.

Mihaila Pupina 113

Beograd

2 Osnova gazdovanja šumama za GJ“Vrla“

Mihaila Pupina 113

Beograd


0.0. UVOD

I Uvodne informacije i napomene Gazdinskom jedinicom "Vrla" gazduje Šumsko gazdinstvo "Vranje" iz Vranja, preko Šumske uprave "Surdulica" u Surdulici, kao sastavni deo J.P. "Srbijašume"-

Beograd.

Ova gazdinska jedinica nastala je podelom gazdinske jedinice „Kijevac“ (podela izvršena 2016/17 godine) na dva dela, tako da su pomenutoj jedinici pripala stara odeljenja 122-186,191-198 i preimenovana je u GJ „Vrla“, dok je ostatak jedinice zadrzao stari naziv GJ „Kijevac“.

Podela je izvršena, jer je prvobitno GJ „Kijevac” imala površinu 6.384,93 ha, što je znatno veća površina od maksimalno dozvoljene površine propisane ZOŠ, a koja iznosi 5,000, ha.

Granična linija izmeñu pomenutih jedinica je regionalni put Vladičin Han-Surdulica-Promaja-Bosilegrad.

Šume i šumsko zemljište gazdinske jedinice "Vrla" teritorijalno pripadaju Jugoistočnoj šumskoj oblasti-Južnomoravskom šumskom području.

OGŠ za GJ "Vrla" rañena je prema odredbama Zakona o šumama (Sl. gl. RS br 30/10, 93/12 i 89/15) i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03), ostalih Zakona koji se odnose na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti tj. usklañenost sa opštom osnovom (period važnosti od 01.01.2011. do 31.12.2020.godine) za Južnomoravsko šumsko područje.

Ovo je peto ureñivanje gazdinske jedinice (ureñivana kao GJ „Kijevac“). Prvo ureñivanje izvrseno je 1974 godine. Terenski podaci su prikupljeni u leto i jesen 2016 godine, po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP "Srbijašume" - Beograd, koristeći Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije i isti su mehanografski obrañeni.

Važnost Osnove gazdovanja šumama je od 01.01.2018 do 31.12.2027 godine.

Ova OGŠ ima sledeće delove:

- Tekstualni deo - Tabelarni deo - Karte

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE

1.1. Topografske prilike

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice

Gazdinska jedinica "Vrla" prostire se izmeñu sledećih geografskih koordinata: 42º 41' 35" i 42º 36' 10" severne geografske širina i 22º 11' 10" i 22º 22' 10" istočne geografske dužine od Griniča i izmeñu.

Po administrativnoj podeli gazdinska jedinica "Vrla" u celosti se nalazi na teritoriji opštine Surdulica i to u atarima katastarskih opština:Vlasina, Vučedelce,Gornje Romanovce,Gornji Topli Dol,Surdulica,Ćurkovica .

U privrednom smislu ova gazdinska jedinica pripada Pčinjskom okrugu.

1.1.2. Granice

Granica ove gazdinske jedinice kreće od mesta zvano „Popov Most“, u selu Ćurkovica, dalje graničnom linijom (desnom stranom) regionalnog puta Vladicin Han-Surdulica-Promaja-Bosilegrad do Promaje gde skrece na istok i ide do kote (1426) mesto zvano „Božilove rovine“,od ove tacke skreće na jugozapad i ide granicom KO Vlasina Okruglica i KO Božica do kote (1639) mesto zvano „Bobik“. Od „Bobika“ nastavlja granicom KO Donjeg i Gornjeg Toplog Dola do mesta zvano „Vilje Kolo“, gde je tromeña KO Gornja Ržana, Gornjeg Toplog Dola i Donjeg Toplog Dola, odakle ide granicom KO G. Ržana i Toplog Dola do tromeñe KO Novo Selo, G. Ržana i Toplog Dola. Dalje ide administrativnom granicom KO Novo Selo i Toplog Dola do kote (1659) mesto zvano "Trenjin Grob", gde se GJ "Vrla" graniči sa GJ "Vardenik" sve do kote (1450) mesto zvano "Golemo Ravnište" odakle grebenom u pravcu zapada nastavlja vododelnicom slivova reke Vrle i Romanovske reke do puta G. Romanovce - Surdulica, odakle skreće na sever pored privatnih poseda do sela Ćurkovice, odatle regionalnim putem Vladičin Han - Surdulica - Bosilegrad do mesta zvanog "Popov Most" gde je i početna tačka

1.1.3. Površina

Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji opštine Surdulica.

Stanje površina prema vrsti zemljišta (načinu njegovog osnovnog korišćenja) prikazano je sledećom tabelom:

1. Visoke šume 279,37ha 11,9% 2. Izdanačke šume 1348,83ha 57,3% 3. VPS 364,32 ha 15,5% Ukupno obraslo: 1992,52 ha 84,7% 5. Šumsko zemljište 312,73 ha 13,3% 6. Za ostale svrhe 46,94 ha 2,0% 7. Neplodno 0,82 ha 0,0% 8. Zauzeće 0,0 ha 0,0% Ukupno neobraslo 360,49 ha 15,3% Ukupno gazdinska jedinica 2353,01 ha 100.0%

Površina gazdinske jedinice iznosi 2.353,01ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2.305,25 ha (98,0%), ostalo zemljište zauzima 47,76 ha (2,0 %) površine gazdinske jedinice.

Ukupno obraslo zemljište zauzima 1.992,52 ha (84,7%) površine, od toga šume zauzimaju 1.838,97 ha (78,2%), a šumske kulture 153,55ha (6,5%). Na šumsko zemljište otpada 312,73 ha (13,3 %), na neplodno 0,82 ha (0,0 %),a na zemljište za ostale svrhe 46,94 ha (2,0 %). Ukupno neobraslo zemljište učestvuje sa 360,49 ha (15,3 %).

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.2. Imovinsko pravno stanj е

1.2.1 Državni posed

U površinu gazdinske jedinice ušle su sve katastarske parcele koje su državno vlasništvo, (korisnik J.P. "Srbijašume" - Beograd) po katastru nepokretnosti opštine Surdulica, a nalaze se u napred navedenim granicama gazdinske jedinice (poglavlje 1.1.2). Sve katastarske čestice nalaze se na teritoriji opštine Surdulica, a unutar atara katastarskih opština: Vlasina, Vučedelce,Gornje Romanovce,Gornji Topli Dol,Surdulica,Ćurkovica .

Prema poslednjim podacima ukupna površina (državno zemljište) ove gazdinske jedinice iznosi 2.353,01 ha. Ovom gazdinskom jedinicom gazduje ŠU Surdulica.

1.2.2. Privatni posed

Unutar gazdinske jedinice evidentitan je odreñeni broj enklava (privatnog poseda).

Ukupna površina privatnog poseda (enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 60,03 ha. Od privatnog poseda koje je prisutno u ovoj gazdinskoj jedinici uglavnom su šume,šumsko zemljište i pašnjaci. Sam način njihovog korišćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.

1.2.3. Rekapitulacija po KO za GJ "Vrla"

Katastraska opština Površna

1. KO TOPLI DO 886.40.07

2. KO VUČEDELCE 565.98.59

3. KO VLASINA OKRUGLICA 505.80.58

4. KO ĆURKOVICA 265.82.79

5. KO GORNjE ROMANOVCE 62.69.56

6. KO SURDULICA deo 66.29.06

Ukupno GJ 2353.00.65

Spisak parcela je dat u prilogu osnove, poglavlje 12.0.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike

Opština Surdulica obuhvata 628 km2, nalazi se na nadmorskoj visini od 355 do 1875 metara. Samo naselje Surdulica smešteno je u Masuričkom polju, u slivovima reke Vrle i Gornje Jerme i Božičke reke, a zahvata i deo Vlasinske visoravni. Surdulica je okružena visokim planinama Vardenikom (V. Strešer 1875 m) i Čemernikom ( Čemernik 1638 m) koje pripadaju Rodopskom planinskom sistemu. Od južnomoravskog magistralnog koridora sever-jug (M1), koji predstavlja glavni tranzitni pravac, Surdulica je udaljena svega 10 km, a u neposrednoj blizini je i granični prelaz prema Bugarskoj-Strezimirovci.

Raznovrsnost predela, razuñenost reljefa i relativno očuvan pejsaž, biodiverzitet, autohtoni biosistemi, ekološke i predeone celine, bogatstvo šumama i vodotocima, raznovrsna flora i fauna i pre svega Vlasinsko jezero i visoravan kao specifičan i dominantan atrakter, predstavljaju osnovne turističke atraktivnosti područja Surdulice.Obronci Vardenika sa vrhom Veliki, Mali Strešer i Pandžin grob, predstavljaju južnu stranu Vlasinske visoravni.

Vardenik je planinski venac u čijem srednjem delu se diže vrh Strešer (1875 m). Posle Rtnja ovo je najlepša izolovana planinska kupa Srbije. Prostire se jugozapadno od Vlasinskog jezera. Sastavljena je mahom od kristalastih škriljaca, u obliku plećastog bila bez ijednog oštrog vrha, široka 50-500 m. Kako je Vardenik u celini zastrt glinovitim zastiračem, relativno bogat vodom i osunčan, to se listopadne šume penju do 1600 m uz severne i do 1700 m uz južne strane. Sela, zasnovana na krčevinama, razbijenog su tipa i penju se do 1300 m uz planinu.

Najniža tačka ove G.J. je kod sela Ćurkovica sa nadmorskom visinom od 530 m, a najviša tačka je na Malom Strešeru sa nadmorstkom visinom od 1757 m. Granica šumske vegetacije je na 1700 m nadmorske visine.

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta

A: geološki uslovi

Ovaj šumski kompleks spada u staru masu Balkanskog poluostrova tj. u Rodopsku masu. Geološku podlogu čine zeleni škriljci (Vlasinski kompleks), granit u slivu Vrle Reke, diorit oko Čemernika, Mačkatice i Garvanice, mikašisti I leptinoliti oko Okruglice.

Geološka podloga izbija na površinama najviše u slivu Vrle Reke u vidu kompaktnih stena. Kristalasti škriljci i dacit izbijaju na površinu na mestima slabe obraslosti i na jako nagnutim terenima i u intenzivnom su raspadanju.

Proces nastanka geoloških podloga i njihove karakteristike dat je u opštoj osnovi gazdovanja šumama Južnomoravskog šumskog područja.

B: pedološki uslovi

Kiselo smeñe zemljište (distrični kambisol)

Tip zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici mora se posmatrati u funkciji geološke podloge, pa u tom smislu zbog izrazite dominacije kiselih silikatnih stena (metamorfnih i magmatskih) imamo dominaciju kiselog smeñeg zemljišta kao najrasprostranjenijeg tipa. Heterogenost ovog tipa zemljišta je malo izražena i manifestuje se obično različitim podtipovima u vezi sa karakterom humusnog horizonta, a koji zavisi uglavnom od vegetacije, te prema tome imamao: pašnjačkog, šumskog, ili prelaznog ka rankerima. Ovaj tip zemljišta zauzima veće nadmorske visine a naročito pored spoljne granice počev od sela Crnovce pa preko Crne Reke sve do Šumate Trnice.

Ova zemljišta se karakterišu sa vrlo jednostavnom morfologijom, na šta presudni značaj ima karakter prirodne vegetacije i osobine supstrata.

Šumska zemljišta imaju redovno razvijeni humusni horizont različite debljine (najčešće 10 - 15cm). Prema dubini preovlañuju srednje duboka (40 - 70cm) i duboka (preko 70cm). Po mehaničkom sastavu to su peskovito ilovasta zemljišta sa najviše 35 % fizičke gline.

Struktura je slabo razvijena zbog lakog sastava i prisustva skeleta.

Navedene osobine obezbeñuju zemljištu dobru propustljivost za vodu i dovoljno prisustvo vazduha. To su uglavnom umereno vlažna zemljišta sa povoljnim vodnim režimom, a naročito srednja duboka i duboka forma. Kiselost je umereno do znatno izražena a stepen zasićenosti bazama je nizak. Količina prisutnog fosfora je ujednačeno visoka, dok kalijuma ima dovoljno uglavnom u humusnom horizontu.

U proizvodnom pogledu kisela smeña zemljišta su zadovoljavajućih mogućnosti i to kako stvarnih tako i potencijalnih, pa predstavljaju najvrednija staništa (tipično šumska staništa). Jedino izrazito strme strane kao i veće prisustvo skeleta mogu usloviti periodični deficit u vlazi, koji se može pojaviti periodično i pri

Mihaila Pupina 113

Beograd


povoljnim uslovima reljefa, što naročito može ugroziti tek zasañene biljke sve do kraja treće vegetacione sezone, jer razvijaju koren na dubini koja je pod velikim uticajem spoljašnjih klimatskih faktora, a koji utiču na gubitak vlage.

2.3. Hidrografske karakteristike

Teritorija opštine Surdulice nalazi se u istočnom delu Masuričke kotline. Kotlinom protiče reka Vrla, desna pritoka Južne Morave. Reka Vrla u kotlini prima s leve strane pritoku, Romanovsku reku. Kotlina je okružena planinama.Hidrografsku mrežu ove G.J. čini reka: Vrla sa svojim pritokama.Ova reka bogata je vodom i u letnjim mesecima. U šumskim kompleksima nalazi se veliki broj izvora, ali mali broj od njih je ureñen (izuzetak cine 8 izvora vode „Rose“ koji su kaptirani i ureñeni). Dva izvora od ovih 8 se nalaze u odeljenju 31, a dati su na korišćenje AD Voda “Rosa“, preostalih 6 su na privatnom posedu. Opšta hidrogravska karakteristika bi bila da je reljef izrazito planinski ispresecan vodotocima sa strmim kosama, dubokim rečnim dolinama i izrazito strmim padinama.

2.4. Klima

Po svom geografskom položaju Južnomoravsko šumsko područje leži u pojasu kontinentalne klime centralnih oblasti Balkanskog poluostrva.

Izraženost reljefa, ispresecanost terena većim brojem rečnih dolina, pojava kotlina i izloženost terena čine da je klima ovog područja ipak raznovrsna. I pored nekih zajedničkih crta za najšire područje može se reći da svaka reljefski izdvojena celina ima i svoju specifičnu klimu. Najšire posmatrano mogu se u ovo području izdvojiti tri klimatske zone od kojih jedna obuhvata Vardarsku kotlinu i šire rečne doline, druga planinsko područje, a treća prelazna, koja obuhvata podgorja planina i manjih kotlina.

Vranjska kotlina i južni deo područja izloženi su mediteranskim uticajima dolinom Vardara preko niske preševske previje. Indikator ove klime je pirinač i pitomi kesten.

Suprotno klimi u Vranjskoj kotlini, u planinskom području vlada planinska klima koju karakterišu dosta duge i oštre zime sa velikom količinom snega i kratka leta sa nešto većim padavinama nego u kotlinama. U ovoj zoni glavna vrsta drveća je bukva.

U prelaznoj oblasti, izmeñu dve navedene klimatske zone, vlada klima koja je pod uticajem blage kotlinske i visijske planinske klime. U njoj ipak preovlañuje umereno kontinentalna klima. U ovoj zoni javljaju se termofilne i svetloljubive vrste drveća, uglavnom hrastovi.

Za analizu meteoroloških elemenata, korišćeni su podaci prikazani u tabelama mereni na običnoj meteorološkoj stanici (ob) Vlasina, koja je smeštena na 1.260m nadmorske visine i nalazi se na 42° 44' severne geografske širine i 22° 21' istočne geografske dužine (po Griniču).

Vodeni talozi

Pod vodenim talozima podrazumevamo sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padaju na zemlju u tečnom ili čvrstom stanju. Godišnje količine padavina iznose 525,4mm. Najveća količina padavina je u decembru i maju mesecu, a najsuvlji mesec je novembar.

Vodeni talozi u mm (Meteorološki godišnjak, 2011.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god Vlasina 26,8 25,2 48,3 23,5 79,3 48,1 67,4 33,7 28,9 52,2 1,6 90,4 525,4

Relativna vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha je veoma značajan faktor za razvoj šuma i javlja se kao opredeljujući faktor transpiracije biljaka i površinskog isparavanja. Vlažnost zemljišta najviše zavisi od relativne vlage vazduha.

Relativna vlažnost vazduha je najveća u zimskim mesecima kada su temperature niske, dok je u toku leta najniža. Suvoća vazduha leti ima za posledicu veliku evapotranspiraciju i isušivanje zemljišta do znatne dubine. Najniže vrednosti ima u aprilu, maju i junu, a najviše u decembru, januaru i februaru. Prosečna godišnja relativna vlažnost vazduha iznosi 80%, što odgovara kontinentalnom klimatu.

Srednja mesečna relativna vlažnost vazduha u % (Meteorološki godišnjak, 2011.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina 86 83 76 67 75 76 83 83 81 80 82 87 80

Mihaila Pupina 113

Beograd


Temperatura vazduha

Temperatura vazduha u °C (Meteorološki godišnjak, 2011.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina -1,9 -1,0 1,9 6,3 10,4 14,4 17,0 17,4 15,3 5,9 1,5 -0,5 7,3

• Najtopliji mesec je avgust, a najhladniji januar. • Apsolutni maksimum temperature iznosi 30,0 ºC. • Apsolutni minimum temperature iznosi – 19,0 ºC.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u °C:

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina 2,8 3,5 6,3 10,6 15,4 19,4 22,8 23,8 21,7 11,1 7,5 4,3 12,5

Srednja minimalna temperatura vazduha u °C:

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina -6,6 -6,4 -3,1 1,0 5,1 8,7 10,2 10,1 8,8 0,8 -3,7 -4,4 1,8

Oblačnost

Oblačnost u desetinama (Meteorološki godišnjak, 2011.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina 5,8 5,1 6,8 7,4 6,9 5,8 4,0 2,3 3,5 4,7 2,9 6,1 5,1

Srednja godišnja oblačnost od 5,1 desetina pokrivenosti neba pokazuje da je ovo relativno sunčano područje.

Vazdušni pritisak

Vazdušni pritisak u mb (Meteorološki godišnjak, 2011.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Vlasina / / / / / / / / / / / / /

Sneg

Broj dana sa snegom u toku godine (Meteorološki godišnjak, 2011.): Vlasina - 35 dana.

Magla

Broj dana sa maglom u toku godine (Meteorološki godišnjak, 2011.): Vlasina - 63 dana.

Vetar

Kretanje vazduha u atmosferi naziva se strujanje, koje ima svoj početak i kraj (cirkulacija je kretanje vazduha sa zatvorenim linijama strujanja). U atmosferi uvek postoji nekakvo strujanje. Vetar predstavlja horizontalno kretanje vazduha. Za opštu karakteristiku klime je od značaja brzina, pravac i čestina javljanja vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju kao i na zemljište. U prvom slučaju u smislu uvećanja transpiracije biljaka, a u drugom smislu isušivanja zemljišta.

Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, već je vektorska veličina. To znači da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak, u praksi je vetar odreñen sa dva elementa i to: pravcem (koji podrazumeva smer) i brzinom ili jačinom. Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva (N-sever; E-istok; S-jug; W-zapad). Brzina vetra je put koji vazdušne čestice preñu u jedinici vremena (m/s). Jačina vetra je efekat njegovog dejstva na odreñene predmete (Boforova skala od 0 do 12 stepeni).

Vetar je značajan element koji utiče na formiranje klime odreñenog područja izazivajući razlike u temperaturi, donoseći padavine ili sušu. Vetrovi se javljaju kao stalni kada imaju lokalne izvore i prouzrokuju lokalne vremenske nepogode, ili kao povremeni ako ih stvaraju prodori vazduha iz susednih oblasti.

Vetar je kao klimatski elemenat veoma važan. Na prvom mestu ima uticaj na temperaturne odnose i vlažnost vazduha, a zatim od njega zavisi i oblačnost i padavine. Raspodela vetra na zemlji uglavnom zavisi od raspodele vazdušnog pritiska. Na pravac i brzinu vetra utiče još i reljef zemljišta. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva.

U ovoj gazdinskoj jedinici najučestaliji su severozapadni, zapadni i istočni vetar; njihova brzina se kreće od 1,8 do 3 m/s. Najviše duvaju u januaru, februaru i martu.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema

Gazdinska jedinica "Vrla" (530-1757 m.n.v.), po vertikalnom rasporedu vegetacije, pripada brdskom pojasu (do 1100m), planinskom (1100-1400m), predalpskom (1400-1800m).

U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojeni su sledeći tipovi šumskih ekosistema:

1. Kompleks (4) mezofilnih bukovih i bukovo-četinarskih tipova šuma Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu

gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma

• 42 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum ) na razlicitim smeñim zemljištima

Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica

• 421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima

421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima

Odlikuje se gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drveća i oskudnim spratom žbunja. Zbog jake zasene prizemna flora je slabo razvijena, osim u prolećnom aspektu - pre olistavanja bukve - kada je zastupljen veći broj geofita. Bukva je u ovom području osvojila staništa koja joj odgovaraju, potisnula druge vrste drveća, što nije posledica samo uticaja čoveka i stanišnih faktora, već i promena ne samo u fitoklimi i pedoklimi i zemljištu u celini već u celokupnoj vegetaciji planinskih masiva ovog područja. Bukva se javlja na različitim ekspozicijama i nagibima do 35º.

U jako sklopljenom spratu drveća apsolutno dominira bukva (Fagus moesiaca), a primešan se javlja veći broj mezofilnih vrsta drveća, uglavnom srednjeevropskog areal-tipa, a to su: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Ulmus montana, Tilia platyphyllos, Tilia cordata, Fraxinus excelsior, Pyrus pyraster, Malus sylvestris i dr. U vrlo oskudnom spratu žbunja najčešće se sreću sledeće vrste: Sambucus nigra, Daphne mezereum, Daphne laureola, Lonicera xylosteum, Euonymus latifolius, Coryllus avellana i dr. U spratu prizemne flore koji je oskudan u toku vegetacionog perioda, a bujan u rano proleće najčešće vrste su: Dryopteris filix-mas, Athyrium felix-femina, Polystichum aculeatum, Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Cardamine enneaphyllos, Mycelis muralis, Mercurialis perennis, Arum maculatum, Sanicula europaea, Anemone ranunculoides, Polygonatum multiflorum, Allium ursinum, Rubus hirtus, Asperula odorata, Salvia glutinosa i dr.

Zbog maritimne i humidne mikroklime kao i jakog sklopa sprata drveća, u planinskim bukovim šumama, mikroklimatski uslovi su vrlo povoljni - pod krošnjama stabala relativna vlažnost vazduha je velika, a insolacija i jača vazdušna strujanja su svedena na minimum. Povoljni mikroklimatski uslovi kao i stelja bukve i primešanih vrsta omogućavaju stvaranje mul-humusa i obrazovanje dubokih, vlažnih i plodnih eutričnih i distričnih smeñih zemljišta.

2.6. Opšti faktori zna čajni za stanje šumskih ekosistema

Prilikom proučavanja šumskih ekosistema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore i to:

1. Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.; 2. Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.; 3. Geološka podloga (matični supstrat), značajna je za obrazovanje različitih tipova zemljišta; 4. Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka; 5. Biološki činioci meñu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.

Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su meñusobno povezani delujući jedan na drugoga i na sredinu, meñusobno se dopunjiju i zamenjuju.

Klimatski faktori pokazuju karakteristike kontinentalne i umereno-kontinentalne klime sa toplim i kratkim letima, dugim i oštrim zimama, sa povoljnom količinom padavina (donji delovi gazdinske jedinice), a koja na većim nadmorskim visinama prelazi u planinsku klimu sa velikom količinom vlage koja omogućava dovoljno trajanje vegetativnog perioda.

Mikroklima šumskih staništa

Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni

Mihaila Pupina 113

Beograd


ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje izmeñu njih.

Orografski faktori (reljef, nadmorska visina, ekspozicija, inklinacija, konfiguracija terena itd.) ukazuju na to da su ovo tipična šumska staništa.

Izloženost terena (ekspozicija)

Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove odreñenog staništa. Najviše se meñusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr. Ove razlike izmeñu severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne i utiču na formiranje odreñenih tipova šuma.

Nagib terena i šuma

Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.

Nadmorska visina i šuma

Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i vrste drveća koje grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.

Edafski faktori (tip zemljišta, dubina, skeletnost, pedološka podloga, sastav i dr.), potvrñuju da su staništa dobra.

Uslovi zemljišta

Za nastanak odreñenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu, deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta. Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko-pašnjačke, tako i šumske.

Biotički faktori (uticaj antropogenih činilaca i zastupljenost pojedinih tipova šuma) povoljno utiču na stanište, vodni režim i ostale činioce koji su u meñusobno zavisnim odnosima.

Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek

Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.

Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Meñutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd.

Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama. Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište – mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, ñubrenje i dr.).

Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar, mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE

3.1. Opšte privredne karakteristike podru čja

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku „Opštine i regioni u Republici Srbiji 2012“:

Površina u ha (2012 godine) Stepen

šumovitosti Broj stanovnika

Poljoprivredna površina

Oranice i bašte

Ostala poljoprivredna

površina

Obrasla šumska površina

Ostalo zemljište

Svega opština Surdulica

%

Broj katastarskih

opština

Broj zaposlenih

Svega Po km2

3.526 30.236 22.641 6.397 62.800 36,05 39 3.294 20.319 32

Ukupna površina opštine Surdulica po Katastru nepokretnosti (2012 godina) je 62.800 ha, od toga na šume (obraslu površinu) otpada 22.641 ha (36,05 %). Od ukupne poljoprivredne površine (33.762 ha), po Statističkom godišnjaku iz 2012 godine, oranica i bašta bilo je 3.526 ha.

Na teritoriji opštine živi 20.319 stanovnika (2012. godina). Prosečan broj stanovnika po 1 km2 iznosi 32 stanovnika.

Opština Surdulica nalazi se na jugoistoku Srbije, u Pčinjskom okrugu. Gazdinska jedinica "Vrla" nalazi se na teritoriji opštine Surdulica i to u atarima katastarskih opština: Vlasina, Vučedelce,Gornje Romanovce,Gornji Topli Dol,Surdulica,Ćurkovica, a pripada Jugoistočnoj šumskoj oblasti. Opština Surdulica graniči se sa opštinom Crna Trava na severu, opštinom Vladičin Han na zapadu, opštinom Vranje na jugu i Republikom Bugarskom na istoku (u dužini od 42km). Surdulica kao gradsko naselje nalazi se u istočnom delu Masuričke kotline, s obe strane reke Vrle (duga 27km), desne pritoke Južne Morave. Naselje je okruženo planinama: Čemernik, Vardenik i Kukavica.

Od ukupne površine opštine, poljoprivredno zemljište zauzima 53,8%. U strukturi poljoprivrednog zemljišta oranice i bašte čine 10,4%, voćnjaci 3,5%, livade 20,9% i pašnjaci 65,2%. Ovaj prikaz ukazuje na biopotencijal ovog područja. Zastupljenost šuma mora se povećavati na račun loših pašanjaka i njiva na terenima sa nagibom preko 30%, visinama iznad 1.300 m n.v. i terenima sa jakom i srednjom erozijom.

Prema podacima iz „Statističkog godišnjaka Republike Srbije 2012“, u 2011. godini, broj zaposlenih na području opštine Surdulica iznosio je 3.294 (44,5% čine žene). U privatnom sektoru (lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih) radi 29,4% (967) zaposlenih, a 70,6% (2.327) su zaposleni kod pravnih lica (privredna društva, ustanove, zadruge i druge organizacije). Struktura zaposlenih kod pravnih lica, posmatrano po privrednim granama i vrstama delatnosti, je sledeća:

• Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo: 99; • Rudarstvo: 0; • Prerañivačka industrija: 407; • Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom: 196; • Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama: 106; • Grañevinarstvo: 168; • Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila: 131; • Saobraćaj i skladištenje: 37; • Usluge smeštaja i ishrane: 44; • Informisanje i komunikacije: 18; • Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja: 15; • Poslovanje nekretninama: 0; • Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti: 4; • Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti: 18; • Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje: 100; • Obrazovanje: 408; • Zdravstvena i socijalna zaštita: 543; • Umetnost, zabava i rekreacija: 30; • Ostale uslužne delatnosti: 3

Mihaila Pupina 113

Beograd


Statistički prosečna starost, na području opštine Surdulica, iznosi 41,3 godina (muškarci 40,1; žene 42,5). Što se tiče etničkog sastava u opštini, većinu stanovništva čine Srbi sa 79,89% od ukupnog broja stanovnika, zatim Romi 12,95%, Bugari 3,61%, Makedonci 0,15%, Albanci 0,03% i ostali 4,37%.

Industrija i energetika su nosilac razvoja opštine, potom poljoprivreda, grañevinarstvo, uz visoko učešće zaposlenih u zdravstvu (bolnica, dom starih, domovi zdravlja, ambulante). Privredu Surdulice čine: fabrika mineralne izolacije (kamena vuna) "Vunizol", fabrika stilskog nameštaja "Simpo" i "Fabrika hleba i mleka" a.d. Belo Polje.

Visok nivo koncentracije funkcija centraliteta u samo jednom naselju-Surdulici - na teritoriji opštine, nepostojanje razvijene hijerarhije i zastupljenosti ostalih nivoa naseljenih centara u mreži naselja, posledica je ekstremnog odsustva podrške razvoju sela, već ionako nerazvijenog područja, koje već decenijama pokazuje trend opadanja nivoa svih aktivnosti i broja stanovnika. Meñutim, smatramo da je osnovni problem opštinskih naselja - surduličkih sela - u negativnom trendu promena broja i gustine stanovnika.

Turizam na teritoriji opštine Surdulica razvijan je u različitoj meri na dva osnovna lokaliteta: područje oko Vlasinskog jezera i gradu Surdulici. Raznovrsnost predela, razuñenost reljefa i relativno očuvan pejsaž, biodiverzitet, autohtoni biosistemi, ekološke i predeone celine, bogatstvo šumama i vodotocima, raznovrsna flora i fauna i pre svega Vlasinsko jezero i visoravan kao specifičan i dominantni atrakter, predstavljaju osnove turističke atraktivnosti područja Surdulice.

3.2. Ekonomske i kulturne prilike

Za razliku od mnogih opština u Srbiji, stanovništvo Surdulice je već 1953. počelo da opada, bez obzira na razvoj industrije i drugih privrednih oblasti. U 2003. sredinom godine u opštini Surdulica bilo je 21.935 stanovnika, sa tendencijom daljeg pada. Posebno je negativno što je počela depopulacija i u samom gradu Surdulici, u periodu izmeñu 1991-2002. i pored priliva jednog broja izbeglica. Učešće grada u stanovništvu opštine ubrzano je raslo od 1948. god. kada je iznosilo 8,9%, do 1991. god. sa 45,6% i dalje, ali sa blagim porastom od 46,4% u 2002. god. I danas je osnovni problem opštinskih naselja - surduličkih sela - u negativnom trendu promene broja i gustine stanovnika.

Industrija i energetika su nosilac razvoja opština, potom poljoprivreda, grañevinarstvo, uz visoko učešće zaposlenih u zdravstvu (bolnica, dom starih, domovi zdravlja, ambulante). U strukturi ostvarenog dohotka, daleko je najveće učešće industrije, elektroprivrede i proizvodnje vode, zatim trgovine, turizma i ugostiteljstva, dok je nerealno malo učešće poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Malo učešće je uslovljeno ekstenzivnom poljoprivredom, ali i nedovoljnim obuhvatom ukupnih rezultata ove oblasti. Stanovništvo okolnih sela uglavnom se bave zemljoradnjom i ekstenzivnim stočarstvom i voćarstvom.

Ukupna ocena stanja razvijenosti mreže naseljenih centara, zapravo, govori o izraženoj polarizaciji razvoja ukupne teritorije opštine na zapadni razvijeniji i nastanjeniji deo i istočni nerazvijen retko naseljen deo, sa izrazitom dominacijom grada Surdulice. Na celoj teritoriji opštine, izuzev grada Surdulice, poslovno-proizvodne delatnosti javljaju se samo u tragovima, iako za to ima realnih potencijala. Poljoprivreda (povrtarstvo, voćarstvo i stočarstvo), kao i prirodni rudni resursi, dobar su osnov za razvoj delatnosti u domenu prerade i trgovine osnovnim sirovinama. Turizam na teritoriji opštine Surdulica razvijen je u različitoj meri na dva osnovna lokaliteta: područje oko Vlasinskog jezera i gradu Surdulici.

Ukupno posmatrano, stepen razvijenosti centralnih funkcija društvenog standarda ima minimalan nivo. Strukturalno posmatrano, odraz je dosadašnjeg planski voñenog razvoja, ali pretežno iz perioda do osamdesetih godina. Kao posledica niskog nivoa opšteg ekonomskog standarda stanovništva, razvijenost ostalih centralnih funkcija - komercijalnih i poslovno-proizvodnih delatnosti takoñe stagnira, sa malim tendencijama razvoja u naseljima.

Kulturne vrednosti opštine Surdulica:

• Klisura hram Sv. Trojice, izgrañena 1872. god; • Vlasina hram Sv. Proroka ilije iz 18 veka; • Jelašnica hram Roñenja Svete Bogorodice, izrañen 1892. god; • Mačkatica hram Sv. Jovana Krstitelja iz 19. veka; • Suvojnica hram Sv. Trojice; • Surdulica hram Sv. Vel. Georgija, izgrañen 1895. god; • Hram Sv. Pantelejmona iz 19 veka izgrañen na temeljima manastira Sv. Roman; • Spomen - kosturnica; • Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, • Spomenik palim žrtvama u drugom svetskom ratu u Masurici • Spomen obeležje žrtvama NATO agresije 1999 godine

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.3. Organizacija i materijalna opremljenost

Južnomoravskim šumskim područjem gazduje šumsko gazdinstvo "Vranje" iz Vranja, koje je u sastavu JP "Srbijašume" iz Beograda. U okviru šumskog gazdinstva postoji pet šumskih uprava:

• Šumska uprava "Bosilegrad" • Šumska uprava "Bujanovac" • Šumska uprava "Vranje" • Šumska uprava "Surdulica" • Šumska uprava "Vladičin Han"

JP "Srbijašume" je u svoju organizacionu praksu, u sistem organizovanja i gazdovanja šumama, uvelo šumsku upravu kao osnovnu organizacionu jedinicu, odnosno revirni sistem (revir je najniža organizaciona jedinica). Osnovna karakteristika revirnog sistema je da su upravni poslovi odvojeni od stručno-izvršnih poslova na terenu, na taj način što upravnu jedinicu čini više gazdinskih jedinica-revira, koji su ujedinjeni u šumskoj upravi kao celini. Upravnu jedinicu čini uprava - kojom rukovodi šef ŠU, dok gazdinsku jedinicu čini revir kojim upravlja revirni inženjer, njemu je povereno sprovoñenje svih radova na terenu.

Kvalifikaciona struktura zaposlenih po stepenu stručnosti u šumskoj upravi "Surdulica" je sledeća:

- VSS 5 - SSS 21 - VKV 7 - NKV 2

Ukupno zaposlenih: 35 radnika

Materijalno - tehnička opremljenost Šumske uprave "Surdulica" je sledeća:

- Kamion Tam 110 1 kom. - Terensko vozilo Lada Niva 2 kom. - Moped APN6 1 kom. - Poslovna-upravna zgrada 1 kom. - Šumska kuća 1 kom. - Baraka 1 kom. - Motorna testera Husqvarna 1 kom.

3.4. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj j edinici i dosadašnji na čin koriš ćenja šumskih resursa

Dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedinice "Vrla" uglavnom su se bazirale na zadovoljavanje potreba za ogrevnim drvetom i proizvodnji kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu.

Način korišćenja šuma u proteklom periodu je bio takav da se težilo da to bude u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima sastojine.

Treba napomenuti da ogrevno drvo iz ove gazdinske jedinice ne može podmiriti sve potrebe stanovništva, već će se snabdevati iz ostalih gazdinskih jedinica ŠU Surdulica.

Korišćenje ostalih šumskih resursa u dosadašnjem periodu nije bilo.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda

Može se reći da kapaciteti drvne industrije (sa tehničko - tehnološkog aspekta) nisu usklañeni u dovoljnoj meri sa prinosnim mogućnostima šuma (posmatrano na čitavom šumskom području) tako da još uvek postoje ograničavajući faktori u pogledu realizacije i plasmana proizvodnje, takoñe potrebe lokalnog stanovništva za ogrevnim drvetom (lokalna pravna i fizička lica) nisu velike, jer je udeo privatnih površina pod šumom dosta veliki na celoj teritoriji opštine.

Kupci tehničke oblovine:

• "SIMPO" AD Vranje; • GN KOMERC-INŽENJERING DOO, Vladičin Han; • DN COMPANY KD Prekodolce, Vladičin Han; • VIATEC WOOD DOO Ždeglovo, Leskovac; • NIVAN KOMERC DOO Strojkovce, Leskovac; • DRVOPRODUKT DOO Velika Grabovnica, Leskovac; • RANĐELOVIĆ DOO Strojkovce, Leskovac; • DRVOPRODUKT-KOCIĆ DOO Strojkovce, Leskovac. • BLAND DOO Zloćudovo;

Mihaila Pupina 113

Beograd


4.0. FUNKCIJE ŠUMA

4.1. Funkcije šuma i namena površina

Šume imaju opštekorisnu i privrednu funkciju (Zakon o šumama br. 30/2010 - član 6):

Opštekorisne funkcije šuma su:

1. opšta zaštita i unapreñivanje životne sredine postojanjem šumskih ekosistema; 2. očuvanje biodiverziteta; 3. očuvanje genofonda šumskog drveća i ostalih vrsta u okviru šumske zajednice; 4. ublažavanje štetnog dejstva „efekta staklene bašte“ vezivanjem ugljenika, proizvodnjom kiseonika i biomase; 5. prečišćavanje zagañenog vazduha; 6. uravnotežavanje vodnih odnosa i sprečavanje bujica i poplavnih talasa; 7. pročišćavanje vode, snabdevanje i zaštita podzemnih tokova i izvorišta pijaćom vodom; 8. zaštita zemljišta, naselja i infrastrukture od erozije i klizišta; 9. stvaranje povoljnih uslova za zdravlje ljudi; 10. povoljni uticaj na klimu i poljoprivrednu delatnost; 11. estetska funkcija; 12. obezbeñivanje prostora za odmor i rekreaciju; 13. razvoj lovnog, seoskog i ekoturizma; 14. zaštita od buke; 15. podrška odbrani zemlje i razvoju lokalnih zajednica.

Prema utvrñenim prioritetnim funkcijama šume, odnosno njihovi delovi mogu biti:

1. privredne šume; 2. šume s posebnom namenom.

Šume s posebnom namenom su:

1. zaštitne šume; 2. šume za očuvanje i korišćenje genofonda šumskih vrsta drveća; 3. šume za očuvanje biodiverziteta gena, vrsta, ekosistema i predela; 4. šume značajne estetske vrednosti; 5. šume od značaja za zdravlje ljudi i rekreaciju; 6. šume od značaja za obrazovanje; 7. šume za naučno-istraživačku delatnost; 8. šume kulturno-istorijskog značaja; 9. šume za potrebe odbrane zemlje; 10. šume specifičnih potreba državnih organa; 11. šume za druge specifične potrebe.

Šume u zaštićenim prirodnim dobrima imaju prioritetnu funkciju šume sa posebnom namenom.

Privredna funkija šuma ostvaruje se korišćenjem šumskih proizvoda i valorizacijom opštekorisnih funkcija šume radi ostvarivanja prihoda.

Namena šuma utvrñuje se, u skladu sa prioritetnim funkcijama šuma, u planu razvoja šumskog područja.

Utvrñene su sledeće globalne namene:

1. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom (10) 2. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom (12) 3. Predeo izuzetnih odlika (20)

Na osnovu zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta u gazdinskoj jedinici "Vrla" utvrñene su sledeće prioritetne funkcije šuma (osnovna

namena):

Mihaila Pupina 113

Beograd


1. Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta 2. Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije 3. Namenska celina "83" - Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite

Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta

Za ovu namensku celinu prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije, maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifične, a sa ekološkog aspekta vrlo značajne. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije šuma samo sa manjim stepenom i predstavljaju dopunske funkcije. Isključivih (potpuno konfliktnih) funkcija skoro da nema.

Funkcionalni zahtevi sastojina za ostvarenje ove namenske celine sadržani su u:

• izboru vrsta drveća na tipološkoj osnovi • forsiranju mešovitih sastojina radi obezbeñenja njihove biološke stabilnosti • forsiranju svih do sada poznatih uzgojno-strukturnih oblika u skladu sa osobinama vrsta drveća i staništa na kome se nalaze • forsiranju potpunog sklopa • forsiranju optimalne šumovitosti • melioraciji degradiranih šuma • primeni mehanizacije u svim fazama nege sastojina i seči i izradi drvnih sortimenata • optimalnoj otvorenosti šumskog kompleksa šumskim saobraćajnicama (putevi, vlake).

Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije

Prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je zaštita zemljišta od vodne erozije. Kriterijumi za izdvajanje ove namenske celine obuhvataju:

• erozione brazde na površini zemljišta • strme do vrlo strme strane nagiba preko 30° • suva i plitka skeletna zemljišta • strane sa nagibom preko 20° na ilovastoj podlozi • dvoslojna zemljišta i na manjim nagibima

Funkcionalni zahtevi sastojina za protiverozionu zaštitu zemljišta su:

• izboru vrsta na tipološkoj osnovi • potpuna obraslost • prebirna struktura sastojina, u uslovima gde to ne odgovara biološkim osobinama vrsta drveća, formirati dvospratne i višespratne sastojine • forsiranje izdanačkih sastojina na dvoslojnim zemljištima • isključiti proizvodnju dugačkih sortimenata • granjevinu ostavljati u sastojini uz potpunu uspostavu šumskog reda • mehanizovani način izvlačenja podrediti animalnom • seču i izvlačenje sortimenata ograničiti na zimski period • zabraniti spuštanje i izvlačenje stabala po liniji najvećeg pada terena • gustinu šumskih komunikacija svesti na minimum • preventivna zaštita šuma od šumskih štetočina (ento i fito porekla), kao i od požara.

Isključuju se čiste seče na velikim površinama, odnosno rekonstrukcija degradiranih šuma mora se vršiti na manjim površinama u više navrata. Intenzitet seča mora biti umereniji i češći. Podrazumeva se da obnavljanje ovih šuma mora biti dugog perioda (stvaranje raznodobnih ili prebirnih šuma).

Namenska celina "83" - Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite je područje prepoznatljivog karaktera sa značajnim prirodnim, esteckim i kulturno-istorijskim vrednostima, a često i velikom biološkom raznovršnošćuć

Predeo izuzetnih odlika može biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo.

Prirodni predeo izuzetnih odlika je područje značajne biološko-ekološke i estecke vrednosti, gde usklañenim meñudelovima čoveka i prirode ekosistemi nisu bitno promenjeni.

Kulturni predeo je područje značajne predeone, estetske i kulturno-istorijske vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirodno-prostornih faktora i tradicionalnog načina zivota stanovništva.

U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarne vrednosti.

Način obavljanja privrednih delatnosti i korišćenje prirodnih vrednosti u predelu izuzetnih odlika utvrñuju se aktom o zaštiti.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U park šumi dozvoljene su privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ne ugrozavaju njegova bitna obeležja i vrednosti.

4.3. Gazdinske klase

Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, (Sl. gl. SRS br. 122/2003) gazdinsku klasu (čl.4) čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih uslova (po ekološkoj pripadnosti ili tipu šume) i sastojinskog stanja (po sastojinskoj pripadnosti), za koje se utvrñuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja.

Usvajajući napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma: namene površine, sastojinske pripadnosti i pripadnosti grupi ekoloških jedinica.

Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu, a zadnja tri broja označavaju grupu ekoloških jedinica.

U gazdinskoj jedinici "Vrla" utvrñene su sledeće gazdinske klase:

G. K. Sastojinska celina Grupa ekoloških jedinica Namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta 10.360.421 Izdanačka šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 10.470.421 Veštački podignuta sastojina smrče Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 10.477.421 Veštački podignuta sastojina belog bora Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 10.478.421 Veštački podignuta mešovita sastojina belog bora Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 10.479.421 Veštački podignuta sastojina ostalih četinara Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 10.482.421 Veštački podignuta devastirana sastojina četinara Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima Namenska celina 26 – Zaštita zemljišta od erozije 26.288.421 Izdanačka mešovita šuma lipa Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.325.421 Izdanačka šuma bagrema Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.326.421 Izdanačka mešovita šuma bagrema Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.351.421 Visoka (jednodobna) šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.360.421 Izdanačka šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.361.421 Izdanačka mešovita šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.362.421 Devastirana šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.470.421 Veštački podignuta sastojina smrče Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.471.421 Veštački podignuta mešovita sastojina smrče Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.475.421 Veštački podignuta sastojina crnog bora Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.478.421 Veštački podignuta mešovita sastojina belog bora Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 26.479.421 Veštački podignuta sastojina ostalih četinara Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima Namenska celina 83– Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite 83.360.421 Izdanačka šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.361.421 Izdanačka mešovita šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.362.421 Devastirana šuma bukve Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.469.421 Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.470.421 Veštački podignuta sastojina smrče Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.471.421 Veštački podignuta mešovita sastojina smrče Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima 83.482.421 Veštački podignuta devastirana sastojina četinara Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U skladu sa Zakonom o šumama i odredbama Pravilnika o načinu izrade Osnova, stanja šuma prikazana su po: nameni, poreklu i očuvanosti, smesi, vrstama drveća,

debljinskoj strukturi, starosti, gazdinskim klasama, zatim šumske kulture, neobrasle površine, zdravstveno stanje, stanje divljači i opšti osvrt na zatečeno stanje šuma.

5.1. Stanje šuma po nameni

U gazdinskoj jedinici utvrñene su sledeće globalne i osnovne namene.

Globalna namena:

1. Globalna namena 10. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom 2. Globalna namena 12. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom 3. Globalna namena 20. Predeo izuzetnih odlika

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena globalna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10 276.20 13.9 60379.0 16.4 218.6 1565.5 17.3 5.7 2.6 12 1446.98 72.6 288384.6 78.1 199.3 6652.9 73.7 4.6 2.3 20 269.34 13.5 20506.3 5.6 76.1 812.8 9.0 3.0 4.0

Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4 Globalna namena 10 - zastupljena je sa 276,20 ha (13,9 %) po površini, 60.379,0 m3 po zapremini (16,4 %), sa prosečnom zapreminom 218,6 m3/ha, sa prosečnim

zapreminskim prirastom 5,7 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,6 %.

Globalna namena 12 - zastupljena je sa 1.446,98 ha (72,6 %) po površini, 288.384,6 m3 po zapremini (78,1 %), sa prosečnom zapreminom 199,3 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 4,6 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,3 %.

Globalna namena 20 - zastupljena je sa 269,34 ha (13,5 %) po površini, 20.506,3 m3 po zapremini (5,6 %), sa prosečnom zapreminom 76,1 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 3,0 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 4,0 %.

U gazdinskoj jedinici utvrñene su sledeće Osnovne namene (prioritetne funkcije):

1. Namenska celina 10. Proizvodnja tehničkog drveta 2. Namenska celina 26. Zaštita zemljišta od erozije 3. Namenska celina 83. Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena osnovna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10 276.20 13.9 60379.0 16.4 218.6 1565.5 17.3 5.7 2.6 26 1446.98 72.6 288384.6 78.1 199.3 6652.9 73.7 4.6 83 269.34 13.5 20506.3 5.6 76.1 812.8 9.0 3.0 4.0

Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4

Namenska celina 10 - zastupljena je sa 276,20 ha (13,9 %) po površini, 60.379,0 m3 po zapremini (16,4 %), sa prosečnom zapreminom 218,6 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 5,7 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,6 %.

Namenska celina 26 - zastupljena je sa 1.446,98 ha (72,6 %) po površini, 288.384,6 m3 po zapremini (78,1 %), sa prosečnom zapreminom 199,3 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 4,6 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,3 %.

Namenska celina 83 - zastupljena je sa 269,34 ha (13,5 %) po površini, 20.506,3 m3 po zapremini (5,6 %), sa prosečnom zapreminom 76,1 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 3,0 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 4,0 %.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.2. Stanje šuma po gazdinskim klasama

Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti sastojina namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja označavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri broja označavaju grupu ekoloških jedinica.

Stanje šuma po gazdinskim klasama dato je u sledećem tabelarnom prikazu:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10360421 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 2.2 Ukupno izdanačke 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 2.2

10470421 69.38 3.5 8661.4 2.3 124.8 386.2 4.3 5.6 4.5 10477421 0.81 0.0 164.5 0.0 203.0 6.7 0.1 8.3 4.1 10478421 5.17 0.3 631.8 0.2 122.2 29.1 0.3 5.6 4.6 10479421 2.14 0.1 196.7 0.1 91.9 7.8 0.1 3.6 3.9 10482421 11.83 0.6 177.4 0.0 15.0 2.1 0.0 0.2 1.2

Ukupno VPS 89.33 4.5 9831.8 2.7 110.1 431.9 4.8 4.8 4.4 Ukupno NC 10 276.20 13.9 60379.0 16.4 218.6 1565.5 17.3 5.7 2.6

26351421 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 2.1 Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 2.1

26288421 7.54 0.4 684.8 0.2 90.8 28.1 0.3 3.7 4.1 26325421 17.93 0.9 857.6 0.2 47.8 41.6 0.5 2.3 4.9 26326421 0.85 0.0 123.0 0.0 144.7 4.6 0.1 5.4 3.8 26360421 898.26 45.1 195754.1 53.0 217.9 4456.9 49.4 5.0 2.3 26361421 36.66 1.8 3589.3 1.0 97.9 115.5 1.3 3.1 3.2 26362421 141.12 7.1 7218.0 2.0 51.1 118.5 1.3 0.8 1.6

Ukupno izdanačke 1102.36 55.3 208226.8 56.4 188.9 4765.3 52.8 4.3 2.3 26470421 26.98 1.4 2555.3 0.7 94.7 109.0 1.2 4.0 4.3 26471421 12.93 0.6 2767.0 0.7 214.0 112.2 1.2 8.7 4.1 26475421 8.69 0.4 1979.6 0.5 227.8 80.4 0.9 9.3 4.1 26478421 7.22 0.4 1162.3 0.3 161.0 51.0 0.6 7.1 4.4 26479421 9.43 0.5 2483.6 0.7 263.4 106.8 1.2 11.3 4.3

Ukupno VPS 65.25 3.3 10947.7 3.0 167.8 459.4 5.1 7.0 4.2 Ukupno NC 26 1446.98 72.6 288384.6 78.1 199.3 6652.9 73.7 4.6 2.3

83360421 25.13 1.3 5370.6 1.5 213.7 171.9 1.9 6.8 3.2 83361421 2.56 0.1 83362421 31.91 1.6 1218.5 0.3 38.2 18.4 0.2 0.6 1.5

Ukupno izdanačke 59.60 3.0 6589.0 1.8 110.6 190.4 2.1 3.2 2.9 83469421 39.66 2.0 83470421 164.48 8.3 12822.2 3.5 78.0 590.1 6.5 3.6 4.6 83471421 3.48 0.2 1042.1 0.3 299.5 31.4 0.3 9.0 3.0 83482421 2.12 0.1 53.0 0.0 25.0 0.8 0.0 0.4 1.6

Ukupno VPS 209.74 10.5 13917.3 3.8 66.4 622.4 6.9 3.0 4.5 Ukupno NC 83 269.34 13.5 20506.3 5.6 76.1 812.8 9.0 3.0 4.0 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4 Rekapitulacija Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 2.1 Ukupno izdanačke 1348.83 67.7 265363.0 71.9 196.7 6089.2 67.4 4.5 2.3 Ukupno VPS 364.32 18.3 34696.9 9.4 95.2 1513.7 16.8 4.2 4.4

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4

Namenska celina 10

Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta zastupljena je na 276,20 ha (13,9) obrasle površine gazdinske jedinice. Izdanačke šume zastupljene su na 186,87 ha (9,4%), a veštački podignute sastojine na 89,33 ha (4,5%) obrasle površine. Najzastupljenija gazdinska klasa je 10.360.421 – Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima.

Gazdinska klasa 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima zastupljena je na površini od 186,87 ha (9,4%) od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 50.547,2 m3, odnosno 13,7% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Proizvodnost ovih sastojina, izražena preko prosečnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, može se oceniti zadovoljavajuće (V=270,5 m3/ha, Iv=6,1 m3/ha, procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,2%). U okviru ovih sastojina, očuvane sastojine su zastupljene na 182,67 ha, sa prosečnom zapreminom od 271,7 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 6,1 m3/ha, a razreñene sastojine su na 4,2 ha, sa prosečnom zapreminom od 219,3 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 4,1 m3/ha. Čiste sastojine u okviru ove gazdinske klase su izdvojene na 186,87 ha (9,4%). U odnosnu na starosnu strukturu, karakteriše nenormalno stanje stvarnog razmera dobnih razreda.Prioriteti u sledećem ureñajnom periodu biće obnavljanje dela površina i nega u skladu sa razvojnom fazom i zatečenim stanjem sastojina.

Gazdinska klasa 10.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 69,38 ha ili 3,5 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 8.661,4 m3, odnosno 2,3% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 124,8 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 5,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,5%.

Namenska celina 26

Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije zastupljena je na 1.446,98 ha ili 72,6 % obrasle površine gazdinske jedinice. Visoke sastojine zastupljene su na 279,37 ha, odnosno 14,0% od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice, izdanačke šume su na 1.102,36 ha (55,3%), a veštački podignute sastojine su na 65,25 ha (3,3%) obrasle površine. Najzastupljenija gazdinska klasa je 26.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima.

Gazdinska klasa 26.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 898,26 ha ili 45,1 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 195.754,1 m3, odnosno 53,0 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 217,9 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 5,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,3%. U odnosnu na starosnu strukturu, karakteriše nenormalno stanje stvarnog razmera dobnih razreda. Prioriteti u sledećem ureñajnom periodu biće obnavljanje dela površina i nega u skladu sa razvojnom fazom i zatečenim stanjem sastojina.

Gazdinska klasa 26.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 279,37 ha ili 14,0 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 69.210,1 m3, odnosno 18,7 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Proizvodnost ovih sastojina, izražena preko prosečnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, može se oceniti nedovoljnom (V=247,7 m3/ha, Iv=5,1 m3/ha, procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,1 %). U okviru ovih sastojina, očuvane sastojine su zastupljene na 93,93 ha, sa prosečnom zapreminom od 236,5 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,2 m3/ha, a razreñene sastojine su na 185,44 ha, sa prosečnom zapreminom od 253,4 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,1 m3/ha. Čiste sastojine u okviru ove gazdinske klase su izdvojene na 279,37 ha (14,0%). U odnosnu na starosnu strukturu, karakteriše nenormalno stanje stvarnog razmera dobnih razreda. Prioriteti u sledećem ureñajnom periodu biće obnavljanje dela površina i nega u skladu sa razvojnom fazom i zatečenim stanjem sastojina.

Gazdinska klasa 26.362.421 – Devastirana šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 141,12 ha ili 7,1 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 7.218,0 m3, odnosno 2,0 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 51,1 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,6%.

Gazdinska klasa 26.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 36,66 ha ili 1,8 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 3.589,3 m3, odnosno 1,0 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 97,9 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 3,1 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 3,2%.

Gazdinska klasa 26.470.421 – Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 26,98 ha ili 1,4 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 2.555,3 m3, odnosno 0,7 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 94,7 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 4,0 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,3%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Namenska celina 83

Namenska celina 83 – Predeo izuzetnih odlika (III stepen zaštite) zastupljena je na 269,34 ha ili 13,5 % obrasle površine gazdinske jedinice. Izdanačke šume zastupljene su na 59,6 ha (3,0%), a veštački podignute sastojine su na 209,74 ha (10,5%) obrasle površine. Najzastupljenija gazdinska klasa je 83.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima.

Gazdinska klasa 83.470.421 – Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 164,48 ha ili 8,3 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 12.822,2 m3, odnosno 3,5 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 78,0 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 3,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,6%.

Gazdinska klasa 83.469.421 – Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 39,66 ha ili 2,0 % ukupne obrasle površine.

Gazdinska klasa 83.362.421 – Devastirana šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 31,91 ha ili 1,6 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 1.218,5 m3, odnosno 0,3 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 38,2 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,5%.

Gazdinska klasa 83.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, zastupljena je na površini od 25,13 ha ili 1,3 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 5.370,6 m3, odnosno 1,5 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 213,7 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 6,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 3,2 %.

5.3. Stanje sastojina po poreklu i o čuvanosti

Sastojine prema poreklu razvrstane su na:

• Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena) • Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka) • Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena

Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:

• Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču. • Razreñene sastojine - sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču. • Devastirane sastojine - previše razreñene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju.

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti prikazano je sledećom tabelom:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Poreklo i očuvanost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10360421 182.67 9.2 49626.2 13.4 271.7 1116.5 12.4 6.1 2.2 Izdanačke-očuvane 182.67 9.2 49626.2 13.4 271.7 1116.5 12.4 6.1 2.2

10360421 4.20 0.2 921.0 0.2 219.3 17.0 0.2 4.1 1.8 Izdanačke-razreñene 4.20 0.2 921.0 0.2 219.3 17.0 0.2 4.1 1.8 Ukupno izdanačke 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 2.2

10470421 51.45 2.6 6786.1 1.8 131.9 307.5 3.4 6.0 4.5 10477421 0.81 0.0 164.5 0.0 203.0 6.7 0.1 8.3 4.1 10478421 5.17 0.3 631.8 0.2 122.2 29.1 0.3 5.6 4.6 10479421 2.14 0.1 196.7 0.1 91.9 7.8 0.1 3.6 3.9

VPS-očuvane 59.57 3.0 7779.1 2.1 130.6 351.1 3.9 5.9 4.5 10470421 17.93 0.9 1875.3 0.5 104.6 78.7 0.9 4.4 4.2

VPS-razreñene 17.93 0.9 1875.3 0.5 104.6 78.7 0.9 4.4 4.2 10482421 11.83 0.6 177.4 0.0 15.0 2.1 0.0 0.2 1.2

VPS-devastirane 11.83 0.6 177.4 0.0 15.0 2.1 0.0 0.2 1.2 Ukupno VPS 89.33 4.5 9831.8 2.7 110.1 431.9 4.8 4.8 4.4 Ukupno NC 10 276.20 13.9 60379.0 16.4 218.6 1565.5 17.3 5.7 2.6

26351421 93.93 4.7 22213.6 6.0 236.5 486.8 5.4 5.2 2.2

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

Visoke-očuvane 93.93 4.7 22213.6 6.0 236.5 486.8 5.4 5.2 2.2 26351421 185.44 9.3 46996.5 12.7 253.4 941.5 10.4 5.1 2.0

Visoke-razreñene 185.44 9.3 46996.5 12.7 253.4 941.5 10.4 5.1 2.0 Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 2.1

26288421 7.54 0.4 684.8 0.2 90.8 28.1 0.3 3.7 4.1 26325421 13.59 0.7 560.0 0.2 41.2 27.3 0.3 2.0 4.9 26360421 781.84 39.2 169387.1 45.9 216.7 3903.4 43.2 5.0 2.3 26361421 36.66 1.8 3589.3 1.0 97.9 115.5 1.3 3.1 3.2

Izdanačke-očuvane 839.63 42.1 174221.2 47.2 207.5 4074.3 45.1 4.9 2.3 26325421 4.34 0.2 297.6 0.1 68.6 14.3 0.2 3.3 4.8 26326421 0.85 0.0 123.0 0.0 144.7 4.6 0.1 5.4 3.8 26360421 116.42 5.8 26367.0 7.1 226.5 553.6 6.1 4.8 2.1

Izdanačke-razreñene 121.61 6.1 26787.6 7.3 220.3 572.5 6.3 4.7 2.1 26362421 141.12 7.1 7218.0 2.0 51.1 118.5 1.3 0.8 1.6

Izdanačke-devastirane 141.12 7.1 7218.0 2.0 51.1 118.5 1.3 0.8 1.6 Ukupno izdanačke 1102.36 55.3 208226.8 56.4 188.9 4765.3 52.8 4.3 2.3

26470421 11.93 0.6 2424.2 0.7 203.2 101.2 1.1 8.5 4.2 26471421 12.93 0.6 2767.0 0.7 214.0 112.2 1.2 8.7 4.1 26475421 3.36 0.2 571.4 0.2 170.1 34.9 0.4 10.4 6.1 26478421 7.22 0.4 1162.3 0.3 161.0 51.0 0.6 7.1 4.4 26479421 9.43 0.5 2483.6 0.7 263.4 106.8 1.2 11.3 4.3

VPS-očuvane 44.87 2.3 9408.6 2.5 209.7 406.1 4.5 9.0 4.3 26470421 15.05 0.8 131.0 0.0 8.7 7.8 0.1 0.5 5.9 26475421 5.33 0.3 1408.2 0.4 264.2 45.5 0.5 8.5 3.2

VPS-razreñene 20.38 1.0 1539.2 0.4 75.5 53.3 0.6 2.6 3.5 Ukupno VPS 65.25 3.3 10947.7 3.0 167.8 459.4 5.1 7.0 4.2 Ukupno NC 26 1446.98 72.6 288384.6 78.1 199.3 6652.9 73.7 4.6 2.3

83360421 25.13 1.3 5370.6 1.5 213.7 171.9 1.9 6.8 3.2 Izdanačke-očuvane 25.13 1.3 5370.6 1.5 213.7 171.9 1.9 6.8 3.2

83361421 2.56 0.1 Izdanačke-razreñene 2.56 0.1

83362421 31.91 1.6 1218.5 0.3 38.2 18.4 0.2 0.6 1.5 Izdanačke-devastirane 31.91 1.6 1218.5 0.3 38.2 18.4 0.2 0.6 1.5 Ukupno izdanačke 59.60 3.0 6589.0 1.8 110.6 190.4 2.1 3.2 2.9

83469421 20.27 1.0 83470421 82.85 4.2 12741.8 3.5 153.8 587.0 6.5 7.1 4.6 83471421 3.48 0.2 1042.1 0.3 299.5 31.4 0.3 9.0 3.0

VPS-očuvane 106.60 5.4 13783.9 3.7 129.3 618.5 6.8 5.8 4.5 83469421 19.39 1.0 83470421 81.63 4.1 80.4 0.0 1.0 3.1 0.0 0.0 3.8

VPS-razreñene 101.02 5.1 80.4 0.0 0.8 3.1 0.0 0.0 3.8 83482421 2.12 0.1 53.0 0.0 25.0 0.8 0.0 0.4 1.6

VPS-devastirane 2.12 0.1 53.0 0.0 25.0 0.8 0.0 0.4 1.6 Ukupno VPS 209.74 10.5 13917.3 3.8 66.4 622.4 6.9 3.0 4.5 Ukupno NC 83 269.34 13.5 20506.3 5.6 76.1 812.8 9.0 3.0 4.0 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4 Rekapitulacija po poreklu i očuvanost

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

Visoke-očuvane 93.93 4.7 22213.6 6.0 236.5 486.8 5.4 5.2 2.2 Visoke-razreñene 185.44 9.3 46996.5 12.7 253.4 941.5 10.4 5.1 2.0 Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 2.1 Izdanačke-očuvane 1047.43 52.6 229218.0 62.1 218.8 5362.7 59.4 5.1 2.3 Izdanačke-razreñene 128.37 6.4 27708.6 7.5 215.8 589.6 6.5 4.6 2.1 Izdanačke-devastirane 173.03 8.7 8436.4 2.3 48.8 136.9 1.5 0.8 1.6 Ukupno izdanačke 1348.83 67.7 265363.0 71.9 196.7 6089.2 67.4 4.5 2.3 VPS-očuvane 211.04 10.6 30971.6 8.4 146.8 1375.6 15.2 6.5 4.4 VPS-razreñene 139.33 7.0 3494.8 0.9 25.1 135.1 1.5 1.0 3.9 VPS-devastirane 13.95 0.7 230.4 0.1 16.5 3.0 0.0 0.2 1.3 Ukupno VPS 364.32 18.3 34696.9 9.4 95.2 1513.7 16.8 4.2 4.4 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4 Rekapitulacija po očuvanosti Ukupno očuvane 1352.40 67.9 282403.2 76.5 208.8 7225.0 80.0 5.3 2.6 Ukupno razreñene 453.14 22.7 78199.9 21.2 172.6 1666.2 18.4 3.7 2.1 Ukupno devastirane 186.98 9.4 8666.9 2.3 46.4 139.9 1.5 0.7 1.6 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 2.4

Visoke sastojine zastupljene su na 14,0% (279,37 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 247,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,1 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,1%.

Izdanačke sastojine zastupljene su na 67,7% (1.348,83 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 196,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,5 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3%.

Veštački podignute sastojine zastupljene su na 18,3% (364,32 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 95,2 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,4%.

U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu nije na zadovoljavajućem nivou, jer je učešće izdanačkih sastojina 67,7%.

Očuvane sastojine čine 67,9% (1.352,40 ha) obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 208,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,6%.

Razreñene sastojine čine 22,7% (453,14 ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 172,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 3,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,1%.

Devastirane sastojine čine 9,4% (186,98 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 46,4 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 1,6%.

Može se konstatovati da je stanje sastojina po očuvanosti zadovoljavajuće.

5.4. Stanje sastojina po smesi

Stanje sastojina po smesi za gazdinsku jedinicu "Vrla" dato je sledećom tabelom:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10360421 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 0.1 Izdanačke-čiste 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 0.1 Ukupno izdanačke 186.87 9.4 50547.2 13.7 270.5 1133.6 12.6 6.1 0.1

10470421 69.38 3.5 8661.4 2.3 124.8 386.2 4.3 5.6 0.1 10477421 0.81 0.0 164.5 0.0 203.0 6.7 0.1 8.3 0.1 10482421 11.83 0.6 177.4 0.0 15.0 2.1 0.0 0.2 0.0

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

VPS-čiste 82.02 4.1 9003.3 2.4 109.8 395.1 4.4 4.8 0.1 10478421 5.17 0.3 631.8 0.2 122.2 29.1 0.3 5.6 0.1 10479421 2.14 0.1 196.7 0.1 91.9 7.8 0.1 3.6 0.0

VPS-mešovite 7.31 0.4 828.6 0.2 113.3 36.8 0.4 5.0 0.1 Ukupno VPS 89.33 4.5 9831.8 2.7 110.1 431.9 4.8 4.8 0.1 Ukupno NC 10 276.20 13.9 60379.0 16.4 218.6 1565.5 17.3 5.7 0.1

26351421 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 0.1 Visoke-čiste 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 0.1 Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 0.1

26325421 17.93 0.9 857.6 0.2 47.8 41.6 0.5 2.3 0.0 26360421 898.26 45.1 195754.1 53.0 217.9 4456.9 49.4 5.0 0.1 26362421 141.12 7.1 7218.0 2.0 51.1 118.5 1.3 0.8 0.0

Izdanačke-čiste 1057.31 53.1 203829.7 55.2 192.8 4617.1 51.1 4.4 0.0 26288421 7.54 0.4 684.8 0.2 90.8 28.1 0.3 3.7 0.0 26326421 0.85 0.0 123.0 0.0 144.7 4.6 0.1 5.4 0.1 26361421 36.66 1.8 3589.3 1.0 97.9 115.5 1.3 3.1 0.0

Izdanačke-mešovite 45.05 2.3 4397.1 1.2 97.6 148.2 1.6 3.3 0.0 Ukupno izdanačke 1102.36 55.3 208226.8 56.4 188.9 4765.3 52.8 4.3 0.0

26470421 26.98 1.4 2555.3 0.7 94.7 109.0 1.2 4.0 0.0 26475421 8.69 0.4 1979.6 0.5 227.8 80.4 0.9 9.3 0.1

VPS-čiste 35.67 1.8 4534.8 1.2 127.1 189.4 2.1 5.3 0.1 26471421 12.93 0.6 2767.0 0.7 214.0 112.2 1.2 8.7 0.1 26478421 7.22 0.4 1162.3 0.3 161.0 51.0 0.6 7.1 0.1 26479421 9.43 0.5 2483.6 0.7 263.4 106.8 1.2 11.3 0.1

VPS-mešovite 29.58 1.5 6412.9 1.7 216.8 270.0 3.0 9.1 0.1 Ukupno VPS 65.25 3.3 10947.7 3.0 167.8 459.4 5.1 7.0 0.1 Ukupno NC 26 1446.98 72.6 288384.6 78.1 199.3 6652.9 73.7 4.6 0.1

83360421 25.13 1.3 5370.6 1.5 213.7 171.9 1.9 6.8 0.1 83362421 31.91 1.6 1218.5 0.3 38.2 18.4 0.2 0.6 0.0

Izdanačke-čiste 57.04 2.9 6589.0 1.8 115.5 190.4 2.1 3.3 0.0 83361421 2.56 0.1

Izdanačke-mešovite 2.56 0.1 Ukupno izdanačke 59.60 3.0 6589.0 1.8 110.6 190.4 2.1 3.2 0.0

83469421 20.27 1.0 83470421 164.48 8.3 12822.2 3.5 78.0 590.1 6.5 3.6 0.0

VPS-čiste 184.75 9.3 12822.2 3.5 69.4 590.1 6.5 3.2 0.0 83469421 19.39 1.0 83471421 3.48 0.2 1042.1 0.3 299.5 31.4 0.3 9.0 0.1 83482421 2.12 0.1 53.0 0.0 25.0 0.8 0.0 0.4 0.0

VPS-mešovite 24.99 1.3 1095.1 0.3 43.8 32.3 0.4 1.3 0.0 Ukupno VPS 209.74 10.5 13917.3 3.8 66.4 622.4 6.9 3.0 0.0 Ukupno NC 83 269.34 13.5 20506.3 5.6 76.1 812.8 9.0 3.0 0.0 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 0.1 Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti Visoke-čiste 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 0.1 Ukupno visoke 279.37 14.0 69210.1 18.7 247.7 1428.2 15.8 5.1 0.1 Izdanačke-čiste 1301.22 65.3 260965.9 70.7 200.6 5941.0 65.8 4.6 0.1

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

Izdanačke-mešovite 47.61 2.4 4397.1 1.2 92.4 148.2 1.6 3.1 0.0 Ukupno izdanačke 1348.83 67.7 265363.0 71.9 196.7 6089.2 67.4 4.5 0.0 VPS-čiste 302.44 15.2 26360.3 7.1 87.2 1174.6 13.0 3.9 0.0 VPS-mešovite 61.88 3.1 8336.6 2.3 134.7 339.1 3.8 5.5 0.1 Ukupno VPS 364.32 18.3 34696.9 9.4 95.2 1513.7 16.8 4.2 0.0 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 0.1 Rekapitulacija po mešovitosti Ukupno čiste 1883.03 94.5 356536.3 96.6 189.3 8543.8 94.6 4.5 0.1 Ukupno mešovite 109.49 5.5 12733.7 3.4 116.3 487.3 5.4 4.5 0.0 Ukupno GJ 1992.52 100.0 369270.0 100.0 185.3 9031.1 100.0 4.5 0.1

Čiste sastojine čine 94,5% (1.883,03 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina čistih sastojina iznosi 189,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,4 %.

Mešovite sastojine čine 5,5% (109,49 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 116,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 4,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,8%.

Stanje sastojina po mešovitosti nije zadovoljavajuće, zato što u budućnosti treba težiti još većoj mešovitosti ovih sastojina. Mešovite sastojine su otpornije na fitopatološka i entomološka oboljenja.

5.5. Stanje sastojina po vrstama drve ća

Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu za gazdinsku jedinicu "Vrla" prikazano je sledećom tabelom:

Zapremina Zapreminski prirast Vrste drveća

m3 % m3 % Zv/V%

Namenska celina 10 Bk 50557.78 13.7 1133.89 12.6 2.2 Otl 13.32 0.0 0.53 0.0 4.0 OML 11.38 0.0 0.30 0.0 2.6 Gr 4.04 0.0 0.10 0.0 2.5 Brz 1.61 0.0 0.06 0.0 3.7 Ukupno lišćari 50588.1 13.7 1134.9 12.6 2.2 Smr 8673.08 2.3 380.48 4.2 4.4 Bbor 766.43 0.2 34.64 0.4 4.5 Cbor 244.57 0.1 11.62 0.1 4.8 Dug 106.79 0.0 3.86 0.0 3.6 Ukupno četinari 9790.9 2.7 430.6 4.8 4.4 NC 10 60379.0 16.4 1565.5 17.3 2.6 Namenska celina 26 Bk 272421.16 73.8 6027.00 66.7 2.2 Gr 1937.32 0.5 49.55 0.5 2.6 Bag 946.87 0.3 46.26 0.5 4.9 KrLip 693.37 0.2 23.62 0.3 3.4 Jav 580.44 0.2 13.05 0.1 2.2 Kit 402.51 0.1 11.10 0.1 2.8 Jas 358.89 0.1 15.59 0.2 4.3

Mihaila Pupina 113

Beograd



m3 % m3 % Zv/V%

Slad 292.90 0.1 7.29 0.1 2.5 Cer 182.39 0.0 3.73 0.0 2.0 Otl 102.62 0.0 3.70 0.0 3.6 Brz 99.21 0.0 3.40 0.0 3.4 Tres 74.32 0.0 2.76 0.0 3.7 Bjas 29.98 0.0 0.74 0.0 2.5 Cjas 22.05 0.0 0.76 0.0 3.5 OML 13.05 0.0 0.41 0.0 3.1 Kln 6.41 0.0 0.20 0.0 3.2 Mle 1.31 0.0 0.05 0.0 3.9 Ukupno lišćari 278164.8 75.3 6209.2 68.8 2.2 Smr 4700.34 1.3 195.72 2.2 4.2 Dug 2645.58 0.7 120.91 1.3 4.6 Cbor 1794.56 0.5 73.99 0.8 4.1 Bbor 896.33 0.2 40.17 0.4 4.5 Brv 156.60 0.0 11.75 0.1 7.5 Jel 26.40 0.0 1.15 0.0 4.3 Ukupno četinari 10219.8 2.8 443.7 4.9 4.3 NC 26 288384.6 78.1 6652.9 73.7 2.3 Namenska celina 83 Bk 6523.75 1.8 189.48 2.1 2.9 Brz 664.71 0.2 18.28 0.2 2.7 Jas 75.27 0.0 2.47 0.0 3.3 Ukupno lišćari 7263.7 2.0 210.2 2.3 2.9 Smr 12173.49 3.3 549.64 6.1 4.5 Bbor 863.27 0.2 43.22 0.5 5.0 Cbor 205.84 0.1 9.66 0.1 4.7 Ukupno četinari 13242.6 3.6 602.5 6.7 4.5 NC 83 20506.3 5.6 812.8 9.0 4.0 Ukupno GJ 369270.0 100.0 9031.1 100.0 2.4 Rekapitulacija za GJ Vrla Bk 329502.7 89.2 7350.4 81.4 2.2 Gr 1941.4 0.5 49.7 0.5 2.6 Bag 946.9 0.3 46.3 0.5 4.9 Brz 765.5 0.2 21.7 0.2 2.8 KrLip 693.4 0.2 23.6 0.3 3.4 Jav 580.4 0.2 13.1 0.1 2.2 Jas 434.2 0.1 18.1 0.2 4.2 Kit 402.5 0.1 11.1 0.1 2.8 Slad 292.9 0.1 7.3 0.1 2.5 Cer 182.4 0.0 3.7 0.0 2.0 Otl 115.9 0.0 4.2 0.0 3.6 Tres 74.3 0.0 2.8 0.0 3.7 Bjas 30.0 0.0 0.7 0.0 2.5 OML 24.4 0.0 0.7 0.0 2.9 Cjas 22.1 0.0 0.8 0.0 3.5

Mihaila Pupina 113

Beograd



m3 % m3 % Zv/V%

Kln 6.4 0.0 0.2 0.0 3.2 Mle 1.3 0.0 0.1 0.0 3.9 Ukupno lišćari 336016.7 91.0 7554.3 83.6 2.2 Smr 25546.9 6.9 1125.8 12.5 4.4 Dug 2752.4 0.7 124.8 1.4 4.5 Bbor 2526.0 0.7 118.0 1.3 4.7 Cbor 2245.0 0.6 95.3 1.1 4.2 Brv 156.6 0.0 11.8 0.1 7.5 Jel 26.4 0.0 1.1 0.0 4.3 Ukupno četinari 33253.3 9.0 1476.8 16.4 4.4 Ukupno GJ 369270.0 100.0 9031.1 100.0 2.4

Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta u stanju sastojina po vrstama drveća, učestvuje 16,4% (60.379,0 m3) u zapremini i 17,3% (1.565,5 m3) u zapreminskom prirastu gazdinske jedinice.

Lišćarske vrste, u namenskoj celini 10, zastupljene su sa 13,7% (50.588,1 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija lišćarska vrsta je bukva sa ukupnom zapreminom od 50.557,78 m3 ili 13,7 %, zapreminskim prirastom od 1.133,89 m3 ili 12,6 %, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 2,2%.

Četinarske vrste, u namenskoj celini 10, zastupljene su sa 2,7% (9.790,9 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija četinarska vrsta je smrča sa ukupnom zapreminom od 8.673,08 m3 ili 2,3%, zapreminskim prirastom od 380,48 m3 ili 4,2%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 4,4 %. Od ostalih četinarskih vrsta prisutni su: beli bor sa zapreminom od 766,43 m3 ili 0,2%, crni bor sa zapreminom od 244,57 m3 ili 0,1%, duglazija sa zapreminom od 106,79 m3 ili 0,0%.

Namenska celina 26- Zaštita zemljišta od erozije: učestvuje sa 78,1% (288.384,6 m3) u zapremini i 73,7% (6.652,9 m3) u zapreminskom prirastu gazdinske jedinice.

Lišćarske vrste, u namenskoj celini 26, zastupljene su sa 75,3% (278.164,8 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija lišćarska vrsta je bukva sa ukupnom zapreminom od 272.421,16 m3 ili 73,8%, zapreminskim prirastom od 6.027,0 m3 ili 66,7%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 2,2%. Od ostalih lišćarskih vrsta prisutne su: grab sa zapreminom od 1.937,32 m3 ili 0,5 %, bagrem sa zapreminom od 946,87 m3 ili 0,3 %, krlipa sa zapreminom od 693,37 m3 ili 0,2 % , javor sa zapreminom od 580,44 m3 ili 0,2 % , kitnjak sa zapreminom od 402,51 ili 0,1 %, zapreminom od 580,44 m3 ili 0,2 % , jasen sa zapreminom od 358,89 ili 0,1 %, sladun sa zapreminom od 292,90 ili 0,1 %. Ostali lišćari su zastupljeni sa učešćem manjim od 0,1 %.

Četinarske vrste, u namenskoj celini 26, zastupljene su sa 2,8 % (10.219,8 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija četinarska vrsta je smrča sa ukupnom zapreminom 4.700,34 m3 ili 1,3%, zapreminskim prirastom od 195,72 m3 ili 2,2%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 4,2%. Od ostalih četinarskih vrsta prisutne su: duglazija sa zapreminom od 2.645,58 m3 ili 0,7%, crni bor sa zapreminom od 1.794,56 m3 ili 0,5%, beli bor sa zapreminom od 896,33 m3 ili 0,2% ,borovac sa zapreminom od 156,60 m3 ili 0,0% i jela sa zapreminom od 26,40 ili 0,0 %.

Namenska celina 83- Predeo izuzetnih odlika: učestvuje 5,6 % (20.506,3 m3) u zapremini i 9,0 % (812,8 m3) u zapreminskom prirastu gazdinske jedinice.

Lišćarske vrste, u namenskoj celini 83, zastupljene su sa 2,0 % (7.263,7 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija lišćarska vrsta je bukva sa ukupnom zapreminom od 6.523,75 m3 ili 1,8 %, zapreminskim prirastom od 189,48 m3 ili 2,1 %, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 2,9 %. Od ostalih lišćarskih vrsta prisutne su: breza sa zapreminom od 664,71 m3 ili 0,2 %, jasika sa zapreminom od 75,27 m3 ili 0,0 %.

Četinarske vrste, u namenskoj celini 83, zastupljene su sa 3,6 % (13.242,6 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija četinarska vrsta je smrča sa ukupnom zapreminom od 12.173,49 m3 ili 3,3 %, zapreminskim prirastom od 549,64 m3 ili 6,1%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 4,5%. Od ostalih četinarskih vrsta prisutne su: beli bor sa zapreminom od 863,27 m3 ili 0,2 %, crni bor sa zapreminom od 205,84 m3 ili 0,1 %.

Ako posmatramo rekapitulaciju za gazdinsku jedinicu dolazimo do zaključka da su lišćarske vrste zastupljene sa 336.016,7 m3 odnosno 91,0 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba reći da je bukva najzastupljenija lišćarska vrsta sa ukupnom zapreminom 329.502,7 m3 odnosno 89,2 %.

Četinarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su sa 33.253,3 m3 odnosno 9,0 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba reći da je smrča najzastupljenija četinarska vrsta sa ukupnom zapreminom 25.546,9 m3 odnosno 6,9 %.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.6. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi

Stanje po debljinskoj strukturi prikazaćemo posebno za svaku gazdinsku klasu za gazdinsku jedinicu "Vrla":

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A povrsina svega

do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90 zapreminski

prirast gazdinska klasa

ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3

10360421 186.87 50547.2 64.9 6008.3 15014.9 15248.9 9714.2 4036.4 225.4 234.1 1133.6

10470421 69.38 8661.4 4493.6 4115.9 51.9 386.2

10477421 0.81 164.5 20.0 144.5 6.7

10478421 5.17 631.8 148.5 408.2 75.1 29.1

10479421 2.14 196.7 46.7 141.6 8.4 7.8

10482421 11.83 177.4 177.5 2.1

NC 10 276.20 60379.0 242.3 10717.0 19825.1 15384.4 9714.2 4036.4 225.4 234.1 1565.5 26288421 7.54 684.8 424.1 193.7 67.0 28.1

26325421 17.93 857.6 32.8 596.8 213.8 14.3 41.6

26326421 0.85 123.0 7.5 37.9 77.6 4.6

26351421 279.37 69210.1 3181.0 9146.3 18563.5 17169.4 13619.0 5051.9 2357.5 121.5 1428.2

26360421 898.26 195754.1 296.1 19656.5 52071.3 64729.2 37756.2 15230.9 4367.8 1646.1 4456.9

26361421 36.66 3589.3 57.7 1270.3 1193.5 736.8 206.0 125.1 115.5

26362421 141.12 7218.0 7218.0 118.5

26470421 26.98 2555.3 1184.5 1240.8 57.8 72.2 109.0

26471421 12.93 2767.0 934.2 1020.9 481.4 273.0 57.5 112.2

26475421 8.69 1979.6 373.5 607.4 573.1 298.1 127.5 80.4

26478421 7.22 1162.3 379.2 584.5 198.7 51.0

26479421 9.43 2483.6 592.7 865.5 796.4 229.0 106.8

NC 26 1446.98 288384.6 7612.1 28630.6 67215.3 86218.0 56003.8 29160.0 9419.7 4003.6 121.5 6652.9 83360421 25.13 5370.6 328.5 3366.9 1274.3 400.9 171.9

83361421 2.56

83362421 31.91 1218.5 1218.5 18.4

83469421 39.66

83470421 164.48 12822.2 6911.9 5767.9 142.5 590.1

83471421 3.48 1042.1 91.3 374.1 395.0 181.7 31.4

83482421 2.12 53.0 53.0 0.8

NC 83 269.34 20506.3 1599.9 10370.1 7416.2 938.4 181.7 812.8 Ukupno GJ 1992.52 369270.0 9454.4 49717.6 94456.7 102540.8 65899.7 33196.4 9645.1 4237.7 121.5 9031.1

Zapremina po debljinskim kategorijama (po Bioleju):

Zapremina po debljinskim kategorijama (m3)

Σ G.J. % do 30 cm % 31 - 50 cm % > 51 cm %

369.270,00 100,0 153.628,70 41,6 168.440,50 45,6 47.200,70 12,8

Za gazdinsku jedinicu "Vrla" možemo konstatovati sledeće:

- tanak materijal (do 30 cm) zastupljen je sa 153.628,70 m3 ili 41,6 % - srednje jak materijal (od 31 - 50 cm) zastupljen je sa 168.440,50 m3 ili 45,6 % - jak materijal (iznad 50 cm) zastupljen je sa 47.200,70 m3 ili 12,8 %

Odnos tankog, srednje jakog i jakog materijala (41,6 % : 45,6 % : 12,8 %) jasno govori da je došlo do gomilanja zapremine u tankom i srednje jakom materijalu, a da je učešće jakog materijala malo s obzirom da je učešće istog materijala 12,8 %.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Debljinska struktura ukazuje na realne mogućnosti korišćenja (vezano za sortimentni sastav) u okviru prorednih seča i seča obnavljanja u narednom ureñajnom razdoblju.

5.7. Stanje sastojina po starosti

Prikazaćemo tabelarno stanje sastojina po starosti za jednodobne sastojine, kod kojih se zrelost za seču odreñuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom o načinu i sadržini posebnih osnova u odnosu na visinu ophodnje (trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:

- 20 godina - kod visokih sastojina čija je ophodnja 120 godina - 10 godina - kod izdanačkih sastojina, kod veštački podignutih sastojina koje nisu na svom staništu - 5 godina - kod izdanačkih sastojina bagrema

Devastiranim sastojinama nije odreñivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na odreñivanje zrelosti za seču tj. visinu ophodnje.

Starosna struktura za gazdinsku jedinicu "Vrla" biće prikazana sledećom tabelom:

DOBNI RAZREDI

I gazdinska klasa p v zv

svega slabo obr.

dobro obr.

II III IV V VI VII VIII IX X

NAMENSKA CELINA 10

Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 186.87 1.17 9.70 89.02 10.33 76.65

v 50547.2 191.6 1925.6 24033.4 3269.0 21127.6

10360421 zv 1133.6 6.1 52.4 568.2 65.7 441.2

p 186.87 1.17 9.70 89.02 10.33 76.65

v 50547.2 191.6 1925.6 24033.4 3269.0 21127.6

ukupno zv 1133.6 6.1 52.4 568.2 65.7 441.2

Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 69.38 1.58 8.08 58.52 1.20

v 8661.4 8500.6 160.7

10470421 zv 386.2 379.5 6.8

p 0.81 0.81

v 164.5 164.5

10477421 zv 6.7 6.7

p 5.17 4.18 0.99

v 631.8 386.4 245.5

10478421 zv 29.1 19.5 9.6

p 2.14 2.14

v 196.7 196.7

10479421 zv 7.8 7.8

p 77.50 1.58 8.08 62.70 5.14

v 9654.4 8887.0 767.4

ukupno zv 429.8 398.9 30.9 NAMENSKA CELINA 26

Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina

p 279.37 1.04 127.35 150.98

v 69210.1 33698.2 35511.8

26351421 zv 1428.2 704.2 724.0

p 279.37 1.04 127.35 150.98

v 69210.1 33698.2 35511.8

Mihaila Pupina 113

Beograd


DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


ukupno zv 1428.2 704.2 724.0


p 17.93 3.47 3.89 2.00 8.57

v 857.6 186.9 670.8

26325421 zv 41.6 8.4 33.2

p 0.85 0.85

v 123.0 123.0

26326421 zv 4.6 4.6

p 18.78 3.47 3.89 2.00 8.57 0.85

v 980.6 186.9 670.8 123.0

ukupno zv 46.3 8.4 33.2 4.6


p 7.54 7.54

v 684.8 684.8

26288421 zv 28.1 28.1

p 898.26 13.35 3.22 46.57 546.44 231.28 52.99 4.41

v 195754.1 391.1 6834.9 115665.6 59975.7 12042.4 844.4

26360421 zv 4456.9 10.8 175.2 2720.5 1274.8 259.3 16.4

p 36.66 12.63 3.01 21.02

v 3589.3 1245.1 327.4 2016.9

26361421 zv 115.5 47.3 10.2 58.0

p 942.46 13.35 7.54 15.85 49.58 567.46 231.28 52.99 4.41

v 200028.2 684.8 1636.2 7162.3 117682.4 59975.7 12042.4 844.4

ukupno zv 4600.5 28.1 58.0 185.3 2778.5 1274.8 259.3 16.4


p 26.98 11.76 6.04 9.18

v 2555.3 506.3 2048.9

26470421 zv 109.0 23.8 85.1

p 12.93 12.93

v 2767.0 2767.0

26471421 zv 112.2 112.2

p 8.69 0.46 2.90 5.33

v 1979.6 87.9 483.6 1408.2

26475421 zv 80.4 6.2 28.7 45.5

p 7.22 7.22

v 1162.3 1162.3

26478421 zv 51.0 51.0

p 9.43 9.43

v 2483.6 2483.6

26479421 zv 106.8 106.8

p 65.25 11.76 6.50 41.66 5.33

v 10947.7 594.2 8945.4 1408.2

ukupno zv 459.4 30.0 383.8 45.5 NAMENSKA CELINA 83


p 25.13 1.89 0.21 0.35 22.68

v 5370.6 25.3 53.2 5292.0

83360421 zv 171.9 0.8 1.8 169.3

Mihaila Pupina 113

Beograd


DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


p 2.56 2.56

v

83361421 zv

p 27.69 4.45 0.21 0.35 22.68

v 5370.6 25.3 53.2 5292.0

ukupno zv 171.9 0.8 1.8 169.3


p 39.66 39.66

v

83469421 zv

p 164.48 80.64 65.97 17.87

v 12822.2 10304.5 2517.8

83470421 zv 590.1 475.0 115.1

p 3.48 3.48

v 1042.1 1042.1

83471421 zv 31.4 31.4

p 207.62 120.30 65.97 17.87 3.48

v 13864.3 10304.5 2517.8 1042.1

ukupno zv 621.5 475.0 115.1 31.4

Namenska celina 10

U izdanačkim sastojinama bukve gazdinska klasa (10.360.421) najzastupljeniji su VII dobni razred (89,02 ha) i IX dobni razred (prezrele sastojine) (76,65 ha). Zbog ovakve starosne strukture u ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na 76,65 ha.

Veštački podignute sastojine sa preko 80,9 % površine skoncetrisane su u III dobnom razredu. U preostalim veštački podignutim sastojinama zastupljeni su II i IV dobni razred.

Namenska celina 26

U visokim sastojinama bukve gazdinska klasa (26.351.421) najzastupljeniji su VI dobni razred (150,98 ha) i V dobni razred (127,35 ha). Zbog ovakve starosne strukture u ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na 114,25 ha.

Izdanačke sastojine bukve gazdinska klasa (26.360.421) najzastupljeniji su VII dobni razred (546,44 ha) i VIII dobni razred (231,28 ha).

Veštački podignute sastojine sa 63,9 % površine skoncetrisane su u III dobnom razredu. Preostale veštački podignute sastojinama zastupljene su u I,III i V dobnom razredu.

Namenska celina 83

Izdanačke sastojine bukve gazdinska klasa (83.360.421 i 83.361.421) najzastupljeniji su VI dobni razred 81,9 % ( 22,68 ha).

Veštački podignute sastojine sa 57,9 % (120,30ha) površine skoncetrisane su u I dobnom razredu i sa 31,8% (65,97) u III dobnom razredu. Preostale veštački podignute sastojinama zastupljene su u IV i V dobnom razredu.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.8. Stanje vešta čki podignutih sastojina

Stanje veštački podignutih sastojina za gazdinsku jedinicu "Vrla"prikazano je sledećom tabelama:


Zv/V%

Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina 10470421 59.72 16.4 8661.4 25.0 145.0 386.2 25.5 6.5 4.5 10477421 0.81 0.2 164.5 0.5 203.0 6.7 0.4 8.3 4.1 10478421 5.17 1.4 631.8 1.8 122.2 29.1 1.9 5.6 4.6 10479421 2.14 0.6 196.7 0.6 91.9 7.8 0.5 3.6 3.9

NC 10 67.84 18.6 9654.4 27.8 142.3 429.8 28.4 6.3 4.5 26470421 15.22 4.2 2555.3 7.4 167.9 109.0 7.2 7.2 4.3 26471421 12.93 3.5 2767.0 8.0 214.0 112.2 7.4 8.7 4.1 26475421 8.69 2.4 1979.6 5.7 227.8 80.4 5.3 9.3 4.1 26478421 7.22 2.0 1162.3 3.3 161.0 51.0 3.4 7.1 4.4 26479421 9.43 2.6 2483.6 7.2 263.4 106.8 7.1 11.3 4.3

NC 26 53.49 14.7 10947.7 31.6 204.7 459.4 30.3 8.6 4.2 83470421 83.84 23.0 12822.2 37.0 152.9 590.1 39.0 7.0 4.6 83471421 3.48 1.0 1042.1 3.0 299.5 31.4 2.1 9.0 3.0 83482421 2.12 0.6 53.0 0.2 25.0 0.8 0.1 0.4 1.6

NC 83 89.44 24.5 13917.3 40.1 155.6 622.4 41.1 7.0 4.5 Ukupno VPS preko 20 god 210.77 57.9 34519.4 99.5 163.8 1511.6 99.9 7.2 4.4 Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina

10470421 9.66 2.7 10482421 11.83 3.2 177.4 0.5 15.0 2.1 0.1 0.2 1.2

NC 10 21.49 5.9 177.4 0.5 8.3 2.1 0.1 0.1 1.2 26470421 11.76 3.2

NC 26 11.76 3.2 83469421 39.66 10.9 83470421 80.64 22.1

NC 83 120.30 33.0 Ukupno VPS do 20 god 153.55 42.1 177.4 0.5 1.2 2.1 0.1 0.0 1.2 Ukupno VPS GJ 364.32 100.0 34696.9 100.0 95.2 1513.7 100.0 4.2 4.4

Sastojine do 20 godina starosti nalaze se na površini od 153,55 ha ili 7,7 % ukupne obrasle površine.

Sastojine preko 20 godina starosti (šume) nalaze se na površini od 210,77 ha ili 10,6 % ukupne obrasle površine , sa prosečnom zapreminom od 163,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 7,2 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 4,4 %. Od toga, na površini od 67,84 ha, izdvojena je namenska celina 10; na površini 53,49 ha namenska celina 26; na površini 89,44 ha namenska celina 83.

Veštački podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici "Vrla", uglavnom su dobrog zdrastvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati i prevesti u odrasle kvalitetne sastojine.

5.9. Zdravstveno stanje sastojina i ugroženosti od štetnih uticaja

Na osnovu opšteg uvida prilikom prikupljanja terenskih podataka za izradu osnove gazdovanja na najvećem delu površine ono je osrednje. Na manjim površinama zapaža se pojava oboljenja kore kod bukve u previše razreñenim, odnosno devastiranim sastojinama, koja je posledica prevelike otvorenosti usled prekomerne seče.Takoñe je zapazen odreñeni procenat šupljih i trulih stabala bukve, pa procenat šumskog ostatka kod ove vrste treba računati sa 15 % od

Mihaila Pupina 113

Beograd


zapremine. Na pojedinim starim stablima i ležavini, zabeležena je pojava gljiva prouzrokovača truleži drveta. Neke od ovih gljiva, kao napr. Fomes ssp. i Ungulina ssp. naseljavaju i živa stabla. Ove gljive u početku prouzrokuju prozuklost, a kasnije se pojavljuje trulež.

Kod četinarskih vrsta, prvenstveno bora, javlja se crvenilo četina, ali ne u intenzitetu koje predstavlja opasnost po sastojine.

Pored svega, potrebno je permanentno pratiti zdravstveno stanje i ako doñe do negativnih uticaja, potrebno je blagovremeno izvršiti adekvatne preventivne mere, a u krajnjem slučaju i neke druge mere borbe protiv štetnih uticaja (hemijske i biološke mere zaštite i suzbijanje fitopatoloških i entomoloških oboljenja).

Zdravstveno stanje je važan podatak u sprovoñenju svih mera zaštite šuma, a meñu najvažnijim merama spada i zaštita šuma od požara. U zavisnosti od stepena ugroženosti od požara, šume i šumsko zemljište prema dr. M. Vasiću, razvrstane su u šest kategorija:

prvi stepen: sastojine i kulture borova i ariša drugi stepen: sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara treći stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara četvrti stepen: sastojine hrasta i graba peti stepen: sastojine bukve i drugih lišćara šesti stepen: šikare, šibljaci i neobrasle površine

Rukovodeći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela:

Površina Stepen ugroženosti

ha % I 21,89 0,9 II 274,53 11,7 III 28,24 1,2 IV 0,0 0,0 V 1667,86 70,9 VI 360,49 15,3

Ukupno: 2353,01 100,0

Na osnovu sagledanih podataka može se konstatovati da je ova gazdinska jedinica najviše zastupljena u V stepenu (70,9%) ugroženosti od požara, što znači da nisu ove šume ugrožene od požara, ali se mere zaštite šuma od požara moraju sprovoditi - (detaljno obrañeno u poglavlju 8.3.).

5.10. Stanje neobraslih površina

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:

Šumsko zemljište 312,73ha Neplodno zemljište 0,82 ha Zemljište za ostale svrhe 46,94 ha Zauzeće 0,00 ha Ukupno GJ 360,49 ha

U šumsko zemljište ubrajamo: zemljište pogodno za pošumljavanje, zemljište srednje pogodno za pošumljavanje, progale i dr. U neplodno zemljište svrstani su kamenjari, jaruge, kanali, putevi i dr. U zemljište za ostale svrhe svrstane su površine oko objekata u šumi (zgrade sa okućnicom), površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti za ishranu divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta kod prigodnog načina seče i izrade šumskih sortimenata. Takoñe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, a male su površine te se njima ne može rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina prema ZOŠ - a (član 98) i prilikom vraćanja oduzetog zemljišta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.11. Stanje šumskih saobra ćajnica

Otvorenost šuma šumskim i javnim saobraćajnicama je bitan preduslov intenzivnom gazdovanju šumama i šumskim područjima, odnosno realizaciji planiranih šumsko uzgojnih radova u okviru odreñenog šumskog kompleksa. Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže komunikacija neophodno je analizirati:

Spoljašnju otvorenost i vezu šumskog kompleksa sa prerañivačkim i potrošačkim centrima, kao i dostupnost šumskom kompleksu kako bi se sprovele planirane mere za ostvarivanje planova gazdovanja.

Unutrašnja otvorenost šuma predstavlja osnovni preduslov za optimalno gazdovanje. Od pristupačnosti šuma zavisi i obim primene savremene mehanizacije u gazdovanju šumama.

Na teritoriji opštine Surdulica nalazi se ukupno 207 km puteva ("Opštine i regioni 2012"):

Magistralni putevi Regionalni putevi Lokalni putevi Ukupno

Savremeni kolovoz Svega

Savremeni kolovoz

Svega Savremeni kolovoz

Svega Savremeni kolovoz

207 149 47 47 70 60 90 42

Ukupna dužina puteva koji prolaze kroz šumski kompleks ili pored njega iznose:

1. Asfaltni put Surdulica-Promaja-Bosilegrad u dužini od 22 km (dužina kroz odeljenja 1,5 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja: 9,13.

Na njega se nadovezuje većina putnih pravaca ove gazdinske jedinice.

2. Asfaltni put Valjavica-Topli Dol u dužini od 3,7 km (dužina kroz odeljenja 3,0 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja: 14,15,36,37. 3. Tvrdi kamionski put Promaja-Bobik-Vilje Kolo-Mali Strešer-Trenjin grob u dužini od 16,1 km (dužina kroz odeljenja 10,0 km) . Ovaj putni pravac otvara

sledeća odeljenja: 10,11,12,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29,32,33. 4. Meki kamionski put Jarčeva mahala-Pandžin grob u dužini od 3,2 km (dužina kroz odeljenja 3,0 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja:

3,4,5,6,7,8,10. 5. Meki kamionski put Božilove Rovine-Cakino raskršje-Bobik u dužini od 5,9 km (dužina kroz odeljenja 5,9 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja:

1,2,3,4,5,17. 6. Meki kamionski put Debeli rid-Zlatin čukar u dužini od 2,3 km (dužina kroz odeljenja 2,3 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja: 23,24,25,26. 7. Meki kamionski put Šiljegarnik-Voda „Rosa” u dužini od 6,2 km (dužina kroz odeljenja 2,5 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja:

31,32,33,34,41. 8. Meki kamionski put Valjavica-Vučedelce-Gramada u dužini od 9,4 km (dužina kroz odeljenja 5,6 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja:

45,48,49,51,52,55,56,57. 9. Meki kamionski put Vučedelce-Trenjin grob u dužini od 5,6 km (dužina kroz odeljenja 1,1 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja: 49,50,53,54. 10. Meki kamionski put Vrla-Mlañince u dužini od 3,2 km (dužina kroz odeljenja 1,6 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja: 58. 11. Meki kamionski put Vrla-Novoselce-Jasen-Manastirski potok u dužini od 7,9 km (dužina kroz odeljenja 3,0 km) . Ovaj putni pravac otvara sledeća odeljenja:

59,60,61,63,66,67. 12. Meki kamionski put D.Romanovce-Mašinci-Krstinska čuka-Manastirski potok u dužini od 7,3 km (dužina kroz odeljenja 2,5 km) . Ovaj putni pravac otvara

sledeća odeljenja: 66,67,68,69,71.

Šumski putevi Postojeća otvorenost

Površina Asfaltni Tvrdi Meki Ukupno

Otvorenost mekim

putevima

Otvorenost tvrdim

kamionskim putevima

Ukupna otvorenost

Gazdinska jedinica

ha km km km km m/ha m/ha m/ha

Vrla 2.353,01 4,5 10,0 27,5 42,0 11,68 6,16 17,84

Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice "Vrla" je 17,84 m/ha, što je manje od optimalne otvorenosti, koja za gazdinsku jedinicu iznosi 23,5 m/ha (Plan razvoja za Južnomoravsko šumsko područje, važnost plana od 2011 - 2020 god; GJ „Kijevac”).

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.12. Fond i stanje divlja či - uslovi i mogu ćnost za razvoj

GJ "Vrla" ulazi u sastav lovišta "Vrla" koje se prostire na teritoriji opštine Surdulica, sa kojim gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Vrla" iz Surdulice.

Ustanovljenje lovišta "Vrla":

Površina Rešenje o ustanovljenju lovišta Naziv lovišta Opština

ha Broj rešenja Datum Korisnik

Vrla Surdulica 62.330,00 324-02-00371/11-94-06 04.02.1995 Lovački savez Srbije Struktura površina lovišta prikazana je sledećom tabelom:

Ukupna površina

Šume i šumsko zemljište

Livade i pašnjaci

Njive i oranice

Voćnjaci i vinogradi

Vode, bare, trstici i sl.

Ostalo zemljište Naziv lovišta

ha ha ha ha ha ha ha

Vrla 62.330,00 24.402,00 24.389,00 8.687,00 1.463,00 1.254,00 2.135,00

Od ukupne površine lovišta, površina od 33.354 ha (53,5%) nalazi se u državnom vlasništvu, dok je 28.976 ha (46,5%) u privatnom vlasništvu.

Brojno stanje glavnih lovnih vrsta divljači prikazano je sledećom tabelom ( 31.03.2015) :

Srna Divlja svinja

Zec Fazan Jarebica poljska Naziv lovišta

Komada Komada Komada Komada Komada

Vrla 282 176 620 250 350

Lovište "Vrla" Lovište "Vrla" prostire se na površinama šuma, zemljišta i voda dela teritorije opštine Surdulica. U geografskom pogledu, lovište ima sledeći položaj: 20º 45′ - 20º 58′

istočne geografske dužine i 43º 31′ - 43º 43′ severne geografske širine. Ovim lovištem gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Vrla".

Ukupna površina lovišta iznosi 62.330 ha, od čega je lovna površina oko 58.941 ha (94,5%), a nelovna površina oko 3.389 ha (5,5%). Orografski lovište obuhvata terene od priobalja Južne Morave preko padina Velikog Čemernika na severu i padina Vardenika na jugu, izlazi na visoravan Vlasine, da bi preko Vlasinskog jezera prešlo na padine Klisure i dalje nastavilo ka Bugarskoj granici. Orografija, konfiguracija, strane sveta i ekspozicija su veoma različite. Lovište pripada najmanjim delom brdskom, manjim delom planinskom i najvećim delom visokoplaninskom tipu lovišta. Orografski lovište je veoma negostoljubivo, teško i nepovoljno za plemenite vrste divljači jer svojom konfiguracijom terena, nadmorskom visinom, stranama sveta i nagibom terena ne pruža mnogo povoljne uslove za gajenje divljači. Lovište "Vrla" nalazi se na nadmorskoj visini: najnižoj od 390m kod Binovske reke i najvišoj od 1.876m na Velikom Strešeru.

Stalno gajene vrste divljači (sa kojima se gazduje) su: srna, divlja svinja, zec, fazan i poljska jarebica.

Lovostajem zaštićene vrste divljači: jelen, srna, divlja svinja, zec, jazavac, kuna belica, kuna zlatica, ondatra, fazan, poljska jarebica, divlja guska, divlja patka, divlji golub grivnjaš, prepelica, grlica, šumska šljuka, gugutka, sojka - kreja, gačac, jastreb kokošar, siva čaplja i dr.

Za lovište "Vrla" postoji Lovna osnova sa rokom važnosti od 01.04.2016 do 31.03.2026 godine, rešenje broj 324-02-00146/2016-10 od 28.06.2016.

5.13. Stanje zašti ćenih delova prirode

Odredbom člana 9. i člana 102. Zakona o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", broj 36/2009, 88/2010, 91/2010 i 14/2016), kao i člana 33. i 34. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), odreñeno je da organizacija za zaštitu prirode, tj. Zavod za zaštitu prirode Srbije utvrñuje uslove zaštite i daje podatke o zaštićenim prirodnim dobrima u postupku izrade prostornih i drugih planova, odnosno osnova (šumskih, vodoprivrednih, lovnih, ribolovnih i dr.) i druge investiciono - tehničke dokumentacije.

Nakon uvida u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara Srbije koji vodi Zavod utvrñeno je da se na području GJ "Vrla" nalaze zaštićeni delovi prirode.

Na predmetnom području nalazi se zaštićeno prirodno dobro Predeo izuzetnih odlika “Vlasina” sa režimom drugog (II) i trećeg (III) stepena zaštite. Predmetno područje nalazi se u obuhvatu ekološke mreže „Vlasina”.

Imajući u vidu da je GJ “Kijevac” podeljena na dva dela i to GJ „Kijevac“ i GJ „Vrla“, na području GJ „ Vrla” ostao je samo treći (III) stepen zaštite.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Namenska celina "83" - Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite je područje prepoznatljivog karaktera sa značajnim prirodnim, esteckim i kulturno-istorijskim vrednostima, a često i velikom biološkom raznovršnošću

Predeo izuzetnih odlika može biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo.

Prirodni predeo izuzetnih odlika je područje značajne biološko-ekološke i estecke vrednosti, gde usklañenim meñudelovima čoveka i prirode ekosistemi nisu bitno promenjeni.

Kulturni predeo je područje značajne predeone, estetske i kulturno-istorijske vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirodno-prostornih faktora i tradicionalnog načina zivota stanovništva.

U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarne vrednosti.

Način obavljanja privrednih delatnosti i korišćenje prirodnih vrednosti u predelu izuzetnih odlika utvrñuju se aktom o zaštiti.

U park šumi dozvoljene su privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ne ugrozavaju njegova bitna obeležja i vrednosti.

Na površinama na kojima je utvrñen režim zaštite III stepena zabranjuje se:

1) izgradnja industrijskih objekata, skladišta industrijske i druge robe, velikih objekata za uzgoj stoke i živine i drugih objekata koji nepovoljno utiču na vazduh, vode, zemljište i šume ili izgledom, prekomernom bukom ili na drugi način mogu narušiti prirodne i ostale vrednosti zaštićenog područja, a posebno lepotu predela, tresetišta, retke i značajne vrste biljaka i životinja i njihova staništa;

2) izgradnja i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava, vikendica i privremenih objekata izvan grañevinskih reona i grañevinskog zemljišta utvrñenih i proglašenih u skladu sa zakonom, a do donošenja odgovarajućih urbanističkih planova izgradnja objekata poljoprivrednih domaćinstava može se vršiti samo u okviru postojećih grañevinskih parcela;

3) eksploatacija mineralnih sirovina i izgradnja rudarskih objekata, osim eksploatacije mineralnih sirovina na osnovu rezultata već započetih geoloških istraživanja koja su odobrena u skladu sa zakonom, planskog otvaranja privremenih pozajmišta grañevinskog i ukrasnog kamena, drobine i gline za lokalne potrebe;

4) eksploatacija i korišćenje treseta;

5) uništavanje, branje, sakupljanje i druge radnje kojima se uništavaju ili ugrožavaju biljke zaštićene kao prirodne retkosti;

6) oštećivanje gnezda i uništavanje jaja i mladunaca, uznemiravanje i uništavanje ptica, kao i prisvajanje i uništavanje drugih divljih vrsta životinja zaštićenih kao prirodne retkosti;

7) krčenje i čista seča šume, osim radi promene vrste drveća i uzgojnih oblika šume na malim površinama, izgradnje šumskih komunikacija i objekata i za planom utvrñene namene izgradnje i ureñenja prostora u skladu sa zakonom;

8) seča reprezentativnih stabala drveća i primeraka zaštićenih, retkih i u drugom pogledu značajnih vrsta drveća i žbunja;

9) sadnja, zasejavanje i naseljavanje divljih vrsta biljaka i životinja stranih za prirodni, izvorni biljni i životinjski svet jugoistočne Srbije, osim planskog i ograničenog unošenja lovne divljači, pošumljavanja i sadnje biljaka na malim površinama i u strogo kontrolisanim uslovima radi hortikulturnog ureñenja, zaštite od vodne erozije i rekultivacije degradiranih površina;

10) preoravanje pašnjaka i prirodnih livada, kao i oranje obradivog zemljišta i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji mogu izazvati proces vodne erozije i nepovoljne promene izgleda predela;

11) odlaganje komunalnog, industrijskog i grañevinskog otpada, ambalaže, rashodovanih motornih vozila, drugih mašina i aparata, osim komunalnog i poljoprivrednog otpada poreklom sa zaštićenog područja, koji može da se odlaže na propisan način na mestima koja su za to odreñena i obeležena;

12) rukovanje hemijskim materijama i naftnim derivatima u količinama i na način koji mogu prouzrokovati zagañivanje zemljišta i voda i izazvati trovanje i druge nepovoljne posledice po biljni i životinjski svet;

13) neregulisano ispuštanje otpadnih voda domaćinstava, privrednih i drugih objekata;

14) neregulisano skladištenje stajskog ñubreta;

15) razgradnja i drugi vidovi oštećivanja i uništavanja objekata koji po svojim arhitektonsko-grañevinskim odlikama, vremenu nastanka i nameni predstavljaju reprezentativne primere narodnog graditeljstva ili zaštićena kulturna dobra;

16) zapuštanje i zakorovljavanje obradivog poljoprivrednog zemljišta, puteva, vodotoka i površina za rekreaciju, narodne svetkovine i druge skupove, kao i zemljišta u putnom i vodnom pojasu i u okruženju kulturnih dobara, istorijskih spomenika i javnih česmi.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5. 14. Opšti osvrt na zate čeno stanje šuma

Na osnovu zatečenog stanja šuma i šumskog zemljišta može da se konstatuje sledeće:

Prema nameni, sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u nekoliko namenskih celina: 10 - poizvodnja tehničkog drveta; 26 - zaštita zemljišta od erozije i 83 - Predeo izuzetnih odlika-III stepen zaštite.

• Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 2353,01 ha, što je manja površina u odnosu na predhodno ureñivanje za – 99,11 ha. • Obraslo zemljište zauzima 1992,52 ha ili 84,7% od ukupne površine gazdinske jedinice. • Neobraslo zemljište (šumsko zemljište, neplodno zemljište, zemljište za ostale svrhe i zaizeće) zauzima površinu od 360,49 ha ili 15,3 % od ukupne

površine ove gazdinske jedinice. • Ukupna zapremina gazdinske jedinice iznosi 369270,0 m3, a ukupan zapreminski prirast 9031,1 m3. • Prosečna zapremina iznosi 185,3 m3/ha, a prosečan zapreminski prirast 4,5 m3/ha i procenat prirasta 2,4%.

Namenska celina 10 nalazi se na površini od 276,2 ha ili 13,9 % ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna zapremina namenske celine 10 - proizvodnja tehničkog drveta, je 60379,0 m3 ili 16,4 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast namenske celine 10 iznosi 1565,5 m3 ili 17,3 % od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice.

Namenska celina 26 nalazi se na 1446,98ha ili 72,6% obrasle površine, sa zapreminom od 288384,6m3 ili 78,1 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast iznosi 6652,9m3 ili 73,7% od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice.

Namenska celina 83 nalazi se na 269,34 ha ili 13,5% obrasle površine, sa zapreminom od 20506,1m3 ili 5,6 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast iznosi 812,8 m3 ili 9,0 % od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice.

U gazdinskoj jedinici formirano je 25 gazdinskih klasa, a meñu njima su najznačajnije: 26.360.421; 26.351.421; 10.360.421; 83.470.421;26.362.421;10.470.421 i td.

U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu nije na zadovoljavajućem nivou:

Visoke sastojine zastupljene su na 14,0% (279,37 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 247,7,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,1 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,1%.

Izdanačke sastojine zastupljene su na 67,7% (1348,83 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 196,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,5 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3%.

Veštački podignute sastojine zastupljene su na 18,3% (364,32 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 95,2 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,4%.

Može se konstatovati da je stanje sastojina po očuvanosti zadovoljavajuće.

Očuvane sastojine čine 67,9% (1352,4 ha) obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 208,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,6%.

Razreñene sastojine čine 22,7% (453,14 ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 172,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 3,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,1%.

Devastirane sastojine čine 9,4% (186,98 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 46,4 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 1,6%.

Stanje sastojina po mešovitosti nije zadovoljavajuće, zato što u budućnosti treba težiti još većoj mešovitosti ovih sastojina. Mešovite sastojine su otpornije na fitopatološka i entomološka oboljenja.

Čiste sastojine čine 94,5% (1883,03 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina čistih sastojina iznosi 189,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,4%.

Mešovite sastojine čine 5,5% (109,49 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 116,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 4,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,8%.

Ako posmatramo rekapitulaciju za gazdinsku jedinicu dolazimo do zaključka da su lišćarske vrste zastupljene sa 336.016,7 m3 odnosno 91,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba reći da je bukva najzastupljenija lišćarska vrsta sa ukupnom zapreminom 329.502,7 m3 odnosno 89,2%.

Četinarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su sa 33.253,3 m3 odnosno 9,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba reći da je smrča najzastupljenija četinarska vrsta sa ukupnom zapreminom 25.546,9 m3 odnosno 6,9%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Na osnovu prikaza stanja zapremine po stepenima Bioleja može se zaključiti da je veći deo drvne zapremine, ove gazdinske jedinice, skoncentrisan u srednje jakom materijalu (45,6 %), zatim u tankom (41,6%), ostatak u jakom (12,8%) .

Na osnovu sagledanih podataka može se konstatovati da je ova gazdinska jedinica najviše zastupljena u V stepenu (90,1%) ugroženosti od požara, što znači da ove šume nisu ugrožene od požara, ali se mere zaštite šuma od požara moraju sprovoditi.

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:

Šumsko zemljište 312,73 ha Neplodno zemljište 0,82 ha Zemljište za ostale svrhe 46,94 ha Zauzeće 0,0 ha Ukupno GJ 360,49 ha

GJ "Vrla" ulazi u sastav lovišta "Vrla" koje se prostire na teritoriji opštine Surdulica, sa kojim gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Vrla" iz Surdulice.

Otvorenost gazdinske jedinice iznosi 17,84 m/ha od toga meki kamionski putevi učestvuju sa 65,5%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE

6.1. Uvodne informacije i istorijat gazdovanja

Ovo je peto ureñivanje ove gazdinske jedinice. Prvo ureñivanje izvršeno je 1974 godine. Izradila ga je grupe za ureñivanje Š.G.Vranje, kao i naredna tri koja su usledila kasnije 1985. , 1996. i 2007. godine.

Dendrometrijski podaci za izradu ove osnove gazdovanja šumama prikupljeni su u leto i jesen 2016 godine od strane Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu iz Beograda. Prukupljanje podataka je urañeno prema jedinstvenoj metodologiji za sve državane šume kojima gazduje JP“Srbijašume“, koristeći Kodni priručnik za iformacioni sistem o šumama Srbije.

6.2. Promena šumskog fonda

6.2.1. Promena šumskog fonda po površini

Promene šumskog fonda po površini prikazane su sledećom tabelom:

Ukupna površina

Šuma Šumske kulture

Šumsko zemljište

Neplodno zemljište

Ostalo zemljište

Zauzeće Godina ureñivanja

ha ha ha ha ha ha ha

2007 2452,12 1839,37 264,94 333,78 0,00 14,03 0,00

2016 2353,01 1838,97 153,55 312,73 0,82 46,94 0,00

razlika -99,11 -0,4 -111,39 -21,05 +0,82 +32,91 0,00

Ukupna površina gazdinske jedinice u odnosu na ureñivanje iz 2007 godine se smanjila za 99,11 ha. Ovde je bitno napomenuti da je prilikom ovog ureñivanja urañena nova katastarska karta i da je ukupna površina gazdinske jedinice dobijena popisom svih katastarskih parcela koje se vode na JP“Srbijašume“, a nalaze se u okviru ove gazdinske jedinice. Parcele koje se vode na privatna lica nisu uzete u obzir prilikom ovog ureñivanja, a bile su u sastavu gazdinske jedinice u prošloj OGŠ, zbog toga se i javila razlika u površini od 99,11 ha.

6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

2007 godina 2016 godina

zapremina zapreminski

prirast

Ostvareni prinos

Očekivana zapremina

zapremina

Razlika ostvarene i očekivana zapremina Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 bukva 261362,6 63647,0 26641,8 298367,9 329502,7 31134,8 bagrem 740,1 259,0 21,5 977,6 946,9 -30,7 sladun 422,1 67 489,1 292,9 -196,2 breza 130,8 52,0 182,8 765,5 582,7 grab 101,1 28,0 129,1 1941,4 1812,3 javor 83,0 24,0 107,0 580,4 473,4

Mihaila Pupina 113

Beograd


2007 godina 2016 godina

zapremina zapreminski

prirast

Ostvareni prinos

Očekivana zapremina

zapremina

Razlika ostvarene i očekivana zapremina Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 lipe 44,7 9 53,7 692,4 638,7 jasika 434,2 434,2 cer 182,4 182,4 OTL 115,9 115,9 trešnja 74,3 74,3 bjasen 30,0 30,0 OML 24,4 24,4 cjasen 22,1 22,1 klen 6,4 6,4 mleč 1,3 1,3 Lišćari 262884,4 64086,0 26663,3 300307,2 336016,7 35709,5 smrča 5724,6 3063,0 8,8 8778,8 25546,9 16768,1 crni bor 2447,6 1943,0 27,4 4363,2 2245,0 -2118,2 duglazija 1149,0 538,0 1687,0 2752,4 1065,4 beli bor 805,7 471,0 1276,7 2526,0 1249,3 jela 26,4 26,4 Četinari 10126,9 6015,0 36,2 16105,7 33253,3 17147,6 Ukupno GJ 273011,4 70101,0 26699,5 316412,9 369270,0 52857,1

Iz uporednog prikaza šumskog fonda (2007-2016) proizilazi da je ukupna zapremina (razlika izneñu očekivane i premerom dobijene zapremine) povećana za 52857,1 m3 (14,3%). Najveća razlika je uočena kod bukve (31.134,8 m3) ili 8,4% i kod smrče (16.768,1 m3) ili 4,5%.

Dobijena zapremina je veća od očekivane iz razloga što je površina pod šumskim kulturama prerasla u šumu na površini od 111,39 ha.

Ako 111,39 ha pomnožimo sa prosečnom zapreminom od 185,3 m3/ha dobijamo 20.640,6 m3 čime se razlika očekivane i dobijene zapremina smanjila na 32.216,5 m3 ili 8,7%.

6.3. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadaš njem gazdovanju

6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma

Uporedni prikaz plana gajenja i izvršenih radova na osnovu dostavljene evidencije prikazan je sledećom tabelom:

Planirano Ostvareno Vrsta rada

ha ha % obnavljanje oplodnim sečama 234,98 90,91 38,7 pošumljavanje čistina (goleti i požarišta) 34,46 118,17 342,9 popunjavanje kultura 40,83 8,51 20,8 Ukupno obnova i podizanje šuma 310,27 217,59 70,1 čišćenje 24,79 2,0 8,1 okopavanje i prašenje 32,73 49,21 150,4 seča izbojaka 2,35 0,0 0,0 prorede 670,57 581,30 86,7 Ukupno nega šuma 730,44 632,51 86,6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Iz navedenog uporednog prikaza planiranih i izvršenih radova na gajenju šuma konstatuje se da su planirani radovi izvršeni sa 81,7 %.

Radovi na prirodnoj obnovi u jednodobnim šumama su izvršeni sa 38,7%.

U okviru nege šuma izvršene su prorede sa 86,7.

Ukupno gledajući može se zaključiti da je realizacija planiranih radova nezadovoljavajuća.

6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

Planirano(m3) Ostvareno(m3) Razlika

Vrsta drveća Glavni prinos

Prethodni prinos

Ukup. Glavni Prethodni Slučajni

Ukupno Glavni prinos

Prethodni prinos

Slučajni

prinos

%

bukva 20.133,5 12.993,1 33.126,6 6.234,3 10.420,3 9.987,2 26641,8 -13.899,2 -2.572,8 +9.987,2 80,4 bagrem 47,0 47,0 21,5 21,5 -25,5 45,7 smrča 144,5 144,5 8,8 8,8 -144,5 +8,8 6,1 crni bor 91,8 91,8 19,9 7,5 27,4 -71,9 +7,5 29,9 beli bor 73,9 73,9 -73,9 0,0 duglazija 100,4 100,4 -100,4 0,0 Ukupno G.J. 20.180,5 13.403,7 33.584,2 6.255,8 10.440,2 10.003,5 26.699,5 -13.924,7 -2.963,5 +10.003,5 79,5

Prethodnom osnovom gazdovanja šumama (2008-2017) planiran je ukupni prinos od 33.584,2 m3. Na osnovu dostavljene evidencije o izvršenim sečama ukupno je evidentiran realizovani prinos u iznosu 26.699,5 m3 ili 79,5% od planiranog. Glavni prinos je realizovan sa 31,0%, a prethodni sa 77,9%, dok je slučajnog prinosa bilo 29,8% (10.003,5 m3)od ukupnog planiranog etata, jer je u nekim odeljenjima koje je zahvatio šumski požar izvršena čista seča kao slučajni prinos.

Evidencija o korišćenju ostalih šumskih resursa (pašarenje, sakupljanje ljekovitog bilja, plodova, pečurki i itd..) nije evidentirano, pa se može konstatovati da u prethodnom periodu nije bilo korišćenja istog.

6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.

Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštujući stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na štetne uticaje.

U prethodnom periodu vršena su aktivna dežurstava u vreme pojačane opasnosti od izbijanja šumskih požara, ali se moze reći da je uprkos pometim merama evidentiran veliki broj požara zbog kojih su opozarene velike površine šuma.

6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda

Radovi na korišćenju ostalih šumskih resursa (pašarenje, korišćenje livada, sakupljanje lekovitog bilja, plodova, pečuraka itd.) nisu evidentirani u protekloj osnovi, pa se može konstatovati da nije ni bilo organizovano korišćenje istog.

Lov

U proteklom periodu nije bilo nikakvih prihoda od lova.

Paša

U prethodnom ureñajnom periodu paša je bila zabranjena u šumama u kojima je u toku prirodno ili veštačko obnavljanje. Prihodi od paše u prethodnom ureñajnom periodu nisu bili planirani.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ostali šumski proizvod

U prethodnom ureñajnom periodu nisu bili planirani, a samim tim od njih nije bilo prihoda. Ovde konstatujemo da je korisnik šume (Š.U.Vranje) propustila mogućnost solidnog prihoda što nameće potrebu da u budućem periodu navedena pitanja treba aktuelizovati i rešiti u pravom smislu reči, odnosno pristupiti organizovanom prikupljanju u otkupu sporednih šumskih proizvoda i tako ostvariti značajan prihod.

6.3.5. Ocena dosadašnjeg gazdovanja

Prikaz promena šumskog fonda i dosadašnjeg gazdovanja šuma na osnovu raspoložive evidencije ukazuje na nekoliko opštih zaključaka i konstatacija:

• Ukupna površina gazdinske jedinice se smanjila za 99,11ha . • Zapremina dobijena premerom veća je od očekivane za 52.857,1 m3 (14,3%); • Planirani radovi na gajenju šuma su izvršeni sa 81,7 %; • Plan korišćenja šuma (planirani prinos) ostvaren je po evidenciji gazdovanja sa 79,5 %. • Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda nije realizovan; • Radovi na izgradnji šumskih puteva su realizovani u planiranom obimu.

Napred iznete konstatacije ukazuju na potrebu povećanja realizacije planiranih radova, odnosno potrebu intenziviranja svih radova kojima će se obezbediti dalja biološka stabilnost čitavog kompleksa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.0. PLANIRANJE UNAPRE ĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA Poglavlje planiranja unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma biće bliže obrazloženo u stavkama:

• mogući stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma; • ciljevi gazdovanja šumama; • mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama; • planovi gazdovanja

7.1. Mogući stepen i dinamika unapre ñivanja stanja i funkcija šuma u toku ureñajnog perioda (prognoza za 2,3 perioda)

Analizirajući sadašnje i buduće potrebe i zahteve u odnosu na ove šume, i u tom kontekstu, karakteristike i potencijale ovih šuma, treba planirati osnovne pravce razvoja ovog šumskog područja, koji podjednako zadovoljavaju potrebe i interese društvene zajednice i preduzeća koje gazduje ovim šumama.

Kao glavno opredeljenje i orijentacija, te koncepcijski razvoj za ovo, a i za sledeća dva, tri ureñajna razdoblja može biti sadržano u pretpostavci - unapreñivanja i kvalitetnog korišćenja ukupnih potencijala šumskog prostora gazdinske jedinice u skladu sa svim društvenim potrebama. Ovakvom orijentacijom se obezbeñuje najširi društveni interes preduzeća koje upravlja šumama kao i interes ostalih preduzeća čija se delatnost zasniva na korišćenju pojedinih proizvoda ili funkcija šuma ove gazdinske jedinice. Polazeći od ove orijentacije, potencijala šuma i šumskog zemljišta, i potrebe da se aktivira i unapredi sadašnji stepen korišćenja potencijala šumskog prostora, mogu se planirati sledeći pravci razvoja:

• povećane biološke stabilnosti ekosistema • unapreñenje specifičnih društveno - potrebnih funkcija šuma (zaštita zemljišta, vodozaštita itd.) • unapreñenje proizvodnje i korišćenje drvne mase sa ciljem da se ostvari optimalno korišćenje proizvodnih potencijala zemljišta u skladu sa osnovnom

namenom i ostalim funkcijama šuma

Osnov za obezbeñenje bilo koje funkcije šuma je očuvanost sastojina i zadovoljavajuće zdravstveno stanje. Prema stanju šuma u GJ"Vrla" zastupljenost razreñenih sastojina iznosi 425,31 ha (21,6%), što upućuje na moguce probleme kod prirodnog obnavljanja tih sastojina.

Dobna struktura ili stvarni razmer dobnih razreda u izdanačkim sastojinama bukve ukazuje na prioritet obnavljanje (konverzije) tih sastojina u narednim ureñajnim periodima.

7.2. Ciljevi gazdovanja šumama

Ciljevi gazdovanja šumama predstavljaju osnovno opredeljenje i polazni element u planiranju. Polazeći od položaja ove gazdinske jedinice, kao i od mnogobrojnih potreba, sadašnjih i budućih utvrñuju se sledeći opšti i posebni ciljevi gazdovanja šumama.

7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja (u skladu sa definisanom namenom i funkcijom šuma)

Opšti ciljevi gazdovanja šumama ustanovljeni su Zakonom o šumama i Pravilnikom o sadržini i Programu gazdovanju šuma i godišnjeg izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama. Prema Zakonu. šume su dobro od opšteg interesa koje se moraju održavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštita, kao i trajno povećanje prinosa i prirasta.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i odredbe Pravilnika ... opšti ciljevi gazdovanje šumama su:

• zaštita i stabilnost šumskih ekosistema, • sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema, • obezbeñivanje optimalne obraslosti,

Mihaila Pupina 113

Beograd


• očuvanje trajnosti i povećanje prinosa • očuvanje i povećanje ukupne vrednosti šuma • očuvanje i povećanje opštekorisnih funkcija šuma, • uvećanje stepena šumovitosti.

Primenom savremenih metoda gazdovanja šumama, intenzivnim gazdovanjem ostvariti kvantitativno i kvalitativno optimalnu proizvodnju, usklañenu sa zahtevima šuma, tj. prilagoditi ih višenamenskom korišćenju i prioritetnim funkcijama šuma gazdinske jedinice. Ostvarivanje opštih ciljeva gazdovanja u mnogome zavisi od sadašnjeg stanja i od dosledne primene uzgojnih, tehničkih i ureñajnih mera propisanih u posebnoj osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice.

7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice, a koji proizilaze iz stanišnih i sastojinskih prilika.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama su:

• Proizvodnja drveta, divljači i drugih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; • Zaštita zemljišta od erozije; • Zaštita predela izuzetnih odlika • Zaštita i unapreñivanje režima voda; • Zaštita od klimatskih ekstrema; • Zaštita od štetnih imisionih dejstava; • Održavanje saobraćajnica i objekata koji služe gazdovanju šumama.

Posebni ciljevi u zavisnosti od utvrñene namene šuma su i posebna zaštita delova prirode i prirodnog blaga, zaštita biodiverziteta, zaštita genofonda, stvaranje uslova za vaspitno-obrazovnu funkciju i naučno-istraživački rad i stvaranje šumskih rezervi, obezbeñivanje estetske uloge šume, korišćenje prostora za rekreaciju i turizam.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planskih zadataka ili ciljeva mogu biti:

1. Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda) i 2. Kratkoročni ciljevi ( koji se ostvaruju u toku jednog ureñajnog perioda)

Namenska celina "10"

Izdanačke šume (GK: 10.360.421)

a) Dugoročni ciljevi

• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik. • Melioracija devastiranih šuma u visokoproizvodne sastojine

b) Kratkoro čni ciljevi

• Priprema i zaštita šuma pre prevoñenja u visoki uzgojni oblik.

Veštački podignute sastojine (GK: 10.470.421; 10.477.421; 10.478.421; 10.479.421; 10.482.421)


• Veštačke sastojine postepeno dovesti u optimalno stanje u kome će sastojine u potpunosti iskoristiti potencijalne mogućnosti staništa.


• Blagovremenim i odgovarajućim merama nege veštački podignute sastojine stabilizovati, i obezbediti što optimalniji razvoj.

Mihaila Pupina 113

Beograd



Visoke šume

Visoke sastojine tvrdih lišćara (GK: 26.351.421)


• Potpunije korišćenje produkcione sposobnosti staništa i povećane proizvodnje, kao i jačanje zaštitno regulatornih funkcija šuma;


• Zaštita zemljišta od vodne površinske erozije i klizišta; • Proizvodnja drveta odgovarajućeg kvaliteta; • Proizvodnja ostalih proizvoda šume; • Prirodno obnavljanje zrelih sastojina

Izdanačke šume (GK: 26.288.421; 26.325.421; 26.326.421; 26.360.421; 26.361.421; 26.362.421)


• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik. • Rekonstrukcija nekvalitetnih, degradiranih sastojina na potencijalno dobrim (zadovoljavajućim) staništima (GK: 26.362.421).


• Priprema i zaštita sastojina pre prevoñenja u visoki uzgojni oblik

Veštački podignute sastojine (GK: 26.470.421; 26.471.421; 26.475.421; 26.478.421; 26.479.421)


• Potpunije korišćenje produkcione sposobnosti staništa i povećane proizvodnje, kao i jačanje zaštitno regulatornih funkcija šuma;


• Blagovremenim i odgovarajućim merama nege veštački podignute sastojine stabilizovati, i obezbediti što optimalniji razvoj


Izdanačke šume (GK: 83.360.421;83.361.421;83.362.421)


• Obezbediti biološku stabilnost ovih sastojina, tako što će se pojačati zaštita od čoveka i svih ostalih štetnih uticaja, da bi se posle biološke stabilnosti moglo preći na poboljšanje stanja merama uzgojne prirode;

• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom oblika gajenja istom vrstom drveća, tehnikom oplodne seče, kada sastojine dostignu zrelost plodonošenja i kada se ujedno ostvari proizvodni cilj;

• Obnavljanje devastiranih sastojina obaviti rekonstrukcijom;


• Obezbediti maksimalnu moguću zaštitu ovih sastojina da bi se očuvala biološka stabilnost; • Priprema očuvanih i razreñenih izdanačkih sastojina za konverziju selektivnim proredama; • Sprovoditi mere čišćenja u sastojinama koje se nalaze u fazi izgradnje;

Veštački podignute sastojine (GK: 83.469.421; 83.470.421; 83.471.421; 83.482.421)


• Odgovarajućim uzgojnim merama veštački podignute sastojine, koje su ispod taksacione granice, prevesti u kvalitetne odrasle sastojine;

• Veštačke sastojine iznad taksacione granice proredama i odgovarajućim uzgojnim merama postepeno dovesti u optimalno stanje u kome će sastojine u potpunosti iskoristiti potencijalne mogućnosti staništa.


• U slabo obraslim kulturama izvršiti popunjavanje;

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Obezbediti pravilan razvoj sprovoñenjem mera nege osvetljavanja ili čišćenja, odnosno seču izbojaka i uklanjanje nepoželjnih korovskih vrsta u sastojinama koje se nalaze u fazi podmladka i mladika;

• U starijim (srednjedobnim) sastojinama negu vršiti putem proredne seče odreñenim intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu i zapreminski prirast.

7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja

Stanje i potencijali kao i sadašnji stepen korišćenja nameću obavezu preduzeću koje gazduje ovim šumama da svoju orijentaciju i pravce razvoja usmeri na unapreñenju postojećih i aktiviranju novih delatnosti u cilju optimalnog korišćenja potencijala područja u skladu sa mogućnostima i društvenim potrebama.

Mere za ostvarenje opštih i posebnih ciljeva gazdovanja šumama dele se na mere uzgojne i ureñajne prirode.

7.3.1. Uzgojne mere

Mere uzgojne prirode su: izbor sistema gazdovanja, izbor uzgojnog i strukturnog oblika, izbor vrsta drveća i razmera njihove smese, izbor načina seče, obnavljanja i korišćenja i izbor načina nege sastojina.

a) Izbor sistema gazdovanja

Sistem gazdovanja šumama definisan je odabranim načinom seča i obnavljanja stare sastojine. Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja, a uvažavajući biološke osobine vrste drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja :

1. Sastojinsko - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), primeniće se u visokim sastojinama bukve (GK: 26.351.421). 2. Sastojinsko - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), primeniće se u izdanačkim sastojinama (GK: 10.360.421; 26.288.421;

26.360.421; 26.361.421; 83.360.421; 83.361.421) 3. Sastojinsko - čista seča sa obaveznim pošumljavanje primeniće se u veštački podignutim sastojinama i devastiranim sastojinama (GK: 10.470.421;

10.477.421; 10.478.421; 10.479.421; 10.482.421; 26.362.421; 26.470.421; 26.471.421; 26.475.421; 26.478.421; 26.479.421; 83.362.421; 83.469.421; 83.470.421; 83.471.421; 83.482.421;).

4. Sastojinsko - čista seča primeniće se u sastojinama bagrema (GK: 26.325.421; 26.326.421.).

b) Izbor uzgojnog oblika

Osnovni uzgojni oblik, kome dugoročno treba težiti na ukupnom prostoru gazdinske jedinice je visoka šuma (zavisno od načina obnove, prirodnim - prioritetnim ili veštačkim putem).

c) Izbor strukturnog oblika

Shodno napred navedenom, uvažavajući biološke osobine vrsta drveća koje grade sastojine i hitnosti popravke zatečenog stanja, kod svih jednodobnih sastojina kao strukturni oblik zadržati jednodobne sastojine.

d) Izbor vrste drveća

Glavna vrsta u ovoj gazdinskoj jedinici je bukva i ona se zadržava kao glavni nosilac produkcije drvne mase.

e) Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja

Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobina sastojina), osobina stanišnih i ekonomskih prilika.

Za šume ove gazdinske jedinice gde je predviñeno obnavljanje u ovom ureñajnom periodu odreñuju se sledeći načini seča obnavljanja:

• Za visoke jednodobne sastojine bukve primeniće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), • Za izdanačke sastojine bukve primeniće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) konverzija • Za izdanačke sastojine do njihovog prevoñenja u viši uzgojni oblik primenjivaće se selektivne prorede, • Za veštački podignute sastojine kao način korišćenja do zrelosti za seču primenjivaće se proredne seče, a način obnavljanja je čista seča. • Za sastojine bagrema, primeniće se čiste seče.

Mihaila Pupina 113

Beograd


f) Izbor načina nege

Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvrñuju se sledeće mere nege:

• Čišćenje u veštački podignutim sastojinama i prirodnim sastojinama (u fazi kasnog podmlatka i ranog mladika); • Prorede kao mere nege u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do zrelih sastojina za seču); • Popunjavanje • Okopavanje i prašenje

7.3.2. Ureñajne mere

a) Izbor trajanja ophodnje i dužine podmladnog razdoblja

U jednodobnim šumama neophodno je odrediti dužinu trajanja proizvodnog procesa - ophodnje. Na osnovu sagledavanja proizvodnih potencijala staništa, osobina vrsta drveća i osnovne namene odreñena je orjentaciona dužina trajanja proizvodnog procesa za osnovne vrste:

1. Za visoke jednodobne sastojine bukve odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja ( period obnavljanja) u trajanju od 20 godina.

2. Za očuvane i razreñene izdanačke sastojine koje će se konverzijom prevesti u visoki uzgojni oblik, odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja u trajanju od 20 godina.

3. Za izdanačke sastojine bagrema odreñuje se ophodnja od 30 godina. 4. Za veštački podignute sastojine odreñuje se orijentaciona ophodnja od 80 godina.

b) Izbor konverzionog razdoblja

Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period - konverziono razdoblje za koje će se izvršiti konverzija svih očuvanih i razreñenih izdanačkih sastojina ove gazdinske jedinice u visoki uzgojni oblik .

Konverziono razdoblje za izdanačke satojine koje ćemo oplodnim sečama prevoditi u visoki uzgojni oblik iznosi:

10.360.421 20-50 godina 26.288.421 70 godina 26.360.421 10-80 godina 26.361.421 20-60 godina 83.360.421 40-80 godina 83.361.421 80 godina

c) Izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti - stepena šumovitosti

Odnos obrasle i neobrasle površine iznosi (84,7 % : 15,3 %) što nije u okvirima optimalne šumovitosti

Odnos obraslog i neobraslog zemljišta nije jednak optimalnom, potrebno je izvršiti uzgojne radove na pošumljavanju neobraslog zemljišta.

S obzirom na ukupne mogućnosti odreñuje se period od 60 godina za postizanje optimalne obraslosti.

d) Ureñajno razdoblje

S obzirom da je važnost posebne osnove gazdovanja šumama propisano Zakonom o šumama, u trajanju od 10 godina, to se podrazumeva da će ureñajno razdoblje imati isti period.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4. Planiranje gazdovanja

Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva i mogućnosti njihovog obezbeñenja, izrañuju se planovi budućeg gazdovanja. Osnovni zadatak planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omogući podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapreñenje stanja šuma kao dugoročnog cilja.

7.4.1. Plan gajenja šuma

Snimanjem i analizom zatečenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogućnosti primene šumsko - uzgojnih radova u narednom ureñajnom razdoblju, a u cilju popravke zatečenog stanja sastojina.

Planom gajenja šuma obuhvatiti u celini:

1. Plan obnavljanja i podizanje novih šuma 2. Plan rasadničke proizvodnje (proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala) 3. Plan nege šuma

Radovi na gajenju šuma prikazaće se po gazdinskim klasama.

7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma

Plan podizanja novih šuma po gazdinskim klasama

Obnavljanje oplodnim sečama -

311

Obnavljanje čistim sečama - 328

Veštačko pošumljavanje

goleti - 313

Popunjavanje 414

Ukupno Gazdinska klasa

ha ha ha ha ha

10.360.421 76,65 76,65 26.325.421 8,57 8,57 26.326.421 0,85 0,85 26.351.421 114,25 114,25 26.360.421 57,4 57,4

.421 17,93 17,93 83.470.421 5,57 5,57

.421 3,58 3,58 Ukupno GJ 248,3 9,42 17,93 9,15 284,79

Planom obnavljanja i podizanja novih šuma planirani su sledeći radovi:

• Obnavljanje visokih sastojina oplodnim sečama (311) - planirano je na radnoj površini od 114,25 hektara (GK: 26.351.421). • Obnavljanje izdanačkih sastojina oplodnim sečama (311) - konverzija planirano je na radnoj površini od 134,05 hektara (GK: 10.360.421, 26.360.421). • Obnavljanje čistim sečama kao redovan vid obnavljanja bagrema (328) na radnoj površini od 9,42 hektara (GK: 26.325.421, 26.326.421). • Veštačko pošumljavanje goleti (313), planira se na radnoj površini od 17,92 hektara (GK:421). • Popunjavanje veštački podignutih sastojina (414) planirano je na radnoj površini od 9,15 hektara i to u šumskim kulturama.

Ukupan plan na obnavljanju i podizanju novih šuma u GJ"Vrla" iznosi 284,79 ha radne površine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4.1.2. Plan rasadničke proizvodnje

Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje površina predviñenih za pošumljavanje i popunjavanje veštački podignutih sastojina.

Potreban broj sadnica prema planu pošumljavanja goleti prikazan je sledećom tabelom:

Veštačko pošumljavanje Popunjavanje Ukupno Vrsta drveća

Kom Kom

smrča 44.825,0 22.880,0 67.705,0

Ukupno: 44.825,0 22.880,0 67.705,0

Za realizaciju planiranih radova na obnavljanju i podizanja novih šuma potrebno je obezbediti ukupno 67.705,0 sadnica, od toga 44.825,0 sadnica za pošumljavanje, a

22.880,0 sadnica za popunjavanje i to sve smrče, u nedostatku iste kao alrernativu koristiti sadnice javora ili bukve . Što se tiče starosti kod pošumljavanja koristiće se sadnice starosti 1+1 ili 2+0, dok kod popunjavanja će se koristiti sadnice starosti 2+2.

Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje površina predviñenih za pošumljavanje i popunjavanje veštački podignutih sastojina.

7.4.1.3. Plan nege šuma

Planirani radovi na nezi šuma prikazan je sledećom tabelom:

Okopavanje i prašenje

518

Čišćenje u veštački

podignutim sastojinama

527

Prorede 532,533, 534,535

Ukupno Gazdinske klase

ha ha ha ha

10.360.421 52,18 52,18 10.470.421 1,58 26,33 27,91 10.477.421 0,81 0,82 10.479.421 2,14 2,14 26.351.421 13,89 13,89 26.360.421 461,02 461,02 26.361.421 33,65 33,65 26.470.421 11,76 13,61 25,37 26.471.421 10,45 10,45 26.475.421 8,69 8,69 26.479.421 7,98 7,98 83.360.421 23,03 23,03 83.470.421 100,26 0,49 72,17 172,92 83.471.421 3,48 3,48

421 35,86 35,86

Ukupno GJ Vrla 136,12 13,83 729,43 879,38 Planom nege šuma planirani su sledeći radovi:

• okopavanje i prašenje (518) kao mera nege šuma u šumskim kulturama planirana je na 136,12 hektara radne površine, • čišćenje u veštački podignutim sastojinama (527) planirana je na 13,83 hektara radne površine • prorede u kao mera nege planirane su na 729,43 hektara radne površine.

Ukupan plan nege iznosi 879,38 hektara radne površine. Ukupan plan gajenja iznosi 1.164,17 hektara.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4.2. Plan zaštite šuma

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici i sopstvenici šuma dužni da preduzimaju mere nege šuma od požara i drugih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.

Shodno napred navedenom u Šumskom gazdinstvu „Vranje" - Vranje, organizovana je služba za šume sopstvenika i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to : opažanja, obaveštavanja, prognoziranja i preduzimanja potrebnih represivnih i preventivnih mera.

Ovim planom utvrñuje se obim mera i radova na preventivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, elementarnih nepogoda, požara i obnavljanju šumskih oznaka itd.

U cilju preventivne zaštite planiraju se sledeće mere:

Čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja, na ukupnoj površini GJ 2353,01 ha

Zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok ne prerastu kritičnu visinu kada im stoka ne može oštećivati vrhove;

Uspostavljanje šumskog reda;

Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki

Pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata i u slučaju pojave istih, blagovremeno obavestiti specijalističku službu koja će postaviti tačnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja;

Štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto, i u tom smislu postaviti znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstava i pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr;

Održavanje postojećih protiv-požarnih pruga (5a, 21b, 22b, 23d, 24f,g)

U toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i granice unutrašnje podele šumskog područja u celini.

7.5. Plan koriš ćenja i kalkulacija prinosa

Polazeći od opredeljenja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici koji je usmeren na prevoñenje zatečenog stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju i održavanje takvog stanja, urañen je i plan korišćenja sastojina. Plan korišćenja vezan je za potrebu obnavljanja šuma (oplodne seče) i za prorede, kao osnovne mere nege, čiji je obim u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama u fazi snimanja stanja šuma pri izradi ove osnove.

Plan korišćenja u osnovi sadrži: plan seča obnavljanja i plan prorednih seča. Sve seče imaju za cilj, prevenstveno negu šuma, odnosno poboljšanje stanja i funkcija šuma kao i povećanje vrednosti proizvodnje. To će se u ovoj gazdinskoj jedinici postići kako oplodnim sečama, tako i proredama u srednjedobnim sastojinama.

7.5.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa

7.5.1.1. Plan seča obnavljanja (visoke jednodobne šume)

Sama kalkulacija prinosa (glavni prinos) u visokim jednodobnim,izdanačkim kao i veštački podignutim sastojinama oslanja se na pozitivna opredeljenja utvrñena metodom umereno – sastojinskog gazdovanja prilagoñenog opštim i posebnim karakteristikama ovog kompleksa šuma. Naime, pri odreñivanju prinosa u svakoj gazdinskoj klasi, pojedinačno, utvrñena je starost sastojina, ophodnja za osnovne vrste drveća, i na toj osnovi zrelost za seču pojedinih delova gazdinskih klasa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:

Odlučno zrele za seču

• Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja. • Sastojine u kojima je u proteklom ureñajnom periodu započeto podmlañivanje koje treba nastaviti.

Zrele za seču

• Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle) • Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti • Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća

Sastojine na granici sečive zrelosti

• Sastojine koje u toku sledećeg ureñajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda) • Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem ureñajnom razdoblju

Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča uporeñuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom ureñajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. Obezbeñivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbeñenje ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagoñavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj. Sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa.

Privremeni plan seča šuma, visoke (jednodobne) šume prikazan je sledećom tabelom:

Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti

Gazdinska klasa

Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3

56d 8,35 1.310,7 33,40 46a 36,73 9326,20 212,40 51a 16,39 5.771,60 106,60

58a 12,64 2.347,0 50,60 55a 25,88 8.734,8 153,90 58c 15,57 2.105,60 53,80

59a 15,20 1.642,8 39,40 56a 24,30 4.195,7 90,60 59c 6,13 1.385,20 33,00

57a 27,88 7.954,7 143,80 59d 7,76 1.538,00 37,50

60a 39,23 12.933,70 269,50

61a 42,27 9.964,10 203,90

26.351.421 36,19 5.299,7 156,8 78,06 30.211,4 600,7 127,35 33.698,20 704,30

Analizirajući prethodnu tabelu konstatujemo da prema uzgojnim potrebama (hitnosti obnavljanja), odnosno prema privremenom planu seča imamo prioritet da seču obnavljanja izvršimo u sastojinama odlučno zrelim za seču i zrelim za seču i to u sledecim odeljenjima (odsecima):

Prinos Površina Zapremina I

polurazdoblje II

polurazdoblje

Ukupan prinos Odeljenje

ha m3

55a 25,88 8.734,8 3.461,1 3.461,1

56a 24,30 4.195,7 1.706,3 1.706,3

57a 27,88 7.954,7 3.161,6 3.161,6

Oplodni sek 78,06 20.885,2 8.329,0 8.329,0

56d 8,35 1.310,7 1.093,0 1.093,0

58a 12,64 2.347,0 1.607,7 1.607,7

59a 15,20 1.642,8 1.141,8 1.141,8

Oplodno-završni sek 36,19 5.299,7 1.093,0 3.842,5

∑ 26.351.421 114,25 26.184,9 2.749,5 9.422,0 12.171,5

Mihaila Pupina 113

Beograd


Opredeljujući se izmeñu postizanja trajnosti prinosa (postizanja normalnog razmera dobnih razreda) i uzgojnih potreba (hitnosti obnavljanja), a poznavajući stanje sastojina prema starosti u GJ "Vrla", prednost treba dati obnavljanju visokih sastojina ove gazdinske jedinice. Prema tome u narednih 10 godina obnavljanje treba izvršiti na ukupnoj površine od 114,25 ha (An=92,07ha).

Ukupni prinos plana seča obnavljanja u gazdinskoj klasi 26.351.421 iznosi 12.171,5 m3

7.5.1.2. Plan seča obnavljanja (izdanačke šume)


Gazdinska klasa


18a 14,08 3.824,5 201,3 40b 10,33 3.269,00 65,70 10a 8,82 1.798,40 50,60

18b 11,65 2.920,5 171,6 12a 25,25 6.443,70 172,90

19a 9,57 3.082,1 158,6 20b 2,66 775,70 15,80

20a 10,13 3.106,3 173,2 24c 1,61 299,70 7,60

50a 21,02 5.950,3 289,4 25a 26,28 7.200,10 159,80

53a 6,00 1.322,9 199,0 32a 24,4 7.515,80 161,50

54a 4,20 921,0 127,8

10.360.421 76,65 21.127,6 1.320,9 10,33 3.269,00 65,70 89,02 24.033,40 568,20

21a 8,36 2.168,0 119,3 26b 7,42 1.494,10 37,20 15b 4,88 1.213,40 31,80

22a 12,48 2.724,9 148,3 28a 22,54 6.886,70 135,40 16c 4,42 1.154,60 27,80

24b 14,40 3.418,6 176,9 29a 32,83 6.623,50 152,00 17a 32,48 4.822,30 143,10

28b 17,75 3.730,9 203,9 33a 11,95 2.858,40 62,60 19b 18,81 4824,70 116,50

57b 4,41 844,4 122,8 41a 21,85 6.600,80 134,80 22c 2,81 755,60 14,70

52a 15,02 4.244,40 73,90 22e 2,56 855,10 17,00

52b 8,62 2.362,60 44,90 23a 9,17 2.532,30 54,50

55b 3,96 851,90 16,70 23b 21,59 5.905,50 123,30

64a 24,41 5.142,00 114,70 24a 8,77 2.464,40 48,20

65a 21,14 7.273,40 152,40 24e 4,76 1.027,70 23,20

69a 23,64 4.431,40 121,10 26a 20,46 4.040,20 94,20

27a 13,99 3.345,90 79,00

30a 18,01 2.060,70 61,30

31a 15,74 4.769,40 105,30

34a 14,08 2.765,50 66,80

35a 22,45 1.418,50 43,40

36a 22,63 6.433,20 138,70

37a 28.2 6.449,20 158,10

39a 32,45 8140,60 177,40

40a 14,11 4.746,20 96,90

42a 18,66 4.697,60 100,00

43a 22,40 4.738,50 124,00

44a 27,88 2.833,90 79,00

45c 1,62 280,10 8,00

47a 21,58 4.226,80 98,20

49a 13,57 2.583,60 58,40

56b 2,71 348,50 7,90

57c 7,49 1.690,00 37,20

58b 3,22 785,90 17,70

58d 5,21 1.086,00 22,80

Mihaila Pupina 113

Beograd



Gazdinska klasa


63a 26,82 6.864,70 152,60

66b 27,16 5.126,60 123,00

66e 4,36 834,30 21,50

67a 17,31 4.228,60 98,20

67b 9,72 1.713,90 43,40

70b 24,36 3.901,60 107,10

26.360.421 57,4 12.886,8 771,2 193,38 48.769,20 1.045,7 546,44 115.665,6 2.720,2

68a 2,34 105,5 41,3

71d 4,08 385,8 133,0

71f 2,15 174,2 71,7

26.325.421 8,57 665,5 246,0

71c 0,85 123,0 34,7

26.326.421 0,85 123,0 34,7

Analizirajući tabelu konstatujemo da prema uzgojnim potrebama (hitnosti obnavljanja), odnosno prema privremenom planu seča imamo prioritet da seču obnavljanja izvršimo u sastojinama:

Gazdinske klasa 10.360.421 – Izdanačke šuma bukve


polurazdoblje II

polurazdoblje


ha m3

18a 14,08 3.824,5 1.489,5 1.489,5

18b 11,65 2.920,5 1.082,3 1.082,3

19a 9,57 3.082,1 1.134,3 1.134,3

20a 10,13 3.106,3 1.246,2 1.246,2

50a 21,02 5.950,3 2.183,9 2.183,9

53a 6,00 1.322,9 532,7 532,7

54a 4,20 921,0 367,1 367,1

Oplodni sek 7.136,2 899,8 8.036,0

∑ 10.360.421 76,65 21.127,6 899,8 8.036,0

U narednih 10 godina obnavljanje treba izvršiti u sastojinama koje su odlučno zrele za seču , ukupne površine 76,65 ha (An=23,36ha).

Ovo odstupanje planirane površine obnavljanja (veća planirana) od normalne razmere dobnih razreda može se smatrati opravdanim zbog uzgojnih potreba (hitnosti obnavljanja) pomenutih sastojina.

Ukupni prinos plana seča obnavljanja u gazdinskoj klasi 10.360.421 iznosi 8.036,0 m3.

Gazdinske klase 26.360.421 – Izdanačke šuma bukve

Prinos Površina Zapremina

I polurazdoblje II polurazdoblje


ha m3

21a 8,36 2.168,0 846,3 846,3

22a 12,48 2.724,9 1.005,6 1.005,6

24b 14,40 3.418,6 1.258,4 1.258,4

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prinos Površina Zapremina

I polurazdoblje II polurazdoblje


ha m3

28b 17,75 3.730,9 1.377,2 1.377,2

57b 4,41 844,4 338,6 338,6

Oplodni sek 57,4 12.886,8 338,6 338,6

∑ 26.360.421 57,4 12.886,8 4.487,5 338,6 4.826,1

U narednih 10 godina obnavljanje treba izvršiti u sastojinama koje su odlučno zrele za seču , ukupne površine 57,4 ha (An=112,28ha).

U ovoj namenskoj celini takoñe je došlo do odstupanja plana obnavljanja od normalne razmere dobnih razreda (manja površina od normalne),ali se takoñe moze smatrati opravdanim zbog same namene ove gazdinske klase (26.360.421) kao i osnovne namene (proizvodnja tehničkog drveta) prethodne gazdinske klase (10.360.421) u kojoj je došlo do odstupanja na „više” od normalnog razmera dobnih razreda.

Ukupni prinos plana seča obnavljanja u gazdinskoj klasi 26.360.421 iznosi 4.826,1 m3.

Gazdinska klasa 26.325.421 – Izdanačke šume bagrema


polurazdoblje II

polurazdoblje


ha m3

68a 2,34 105,5 155,3 155,3

71d 4,08 385,8 518,9 518,9

71f 2,15 174,2 245,9 245,9

Čista seča 8,57 665,5 920,1 920,1

∑ 26.325.421 8,57 665,5 920,1 920,1

U gazdinskoj klasi 26.325.421 sastojine za čistu seču prisutne su na 8,57 ha.

U ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na 8,57 ha .

Ukupni prinos plana seča obnavljanja u gazdinskoj klasi 26.325.421 iznosi 920,1 m3.

Gazdinska klasa 26.326.421 – Izdanačke mešovite šume bagrema


polurazdoblje II

polurazdoblje


ha m3

71c 0,85 123,0 98,9 98,9

Čista seča 0,85 123,0 98,9 98,9

∑ 26.326.421 0,85 123, 98,9 98,9

U gazdinskoj klasi 26.326.421 sastojine za čistu seču prisutne su na 0,85 ha.

U ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na 8,57 ha .

Ukupni prinos plana seča obnavljanja u gazdinskoj klasi 26.325.421 iznosi 920,1 m3.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.5.1.3. Ukupan plan seča obnavljanja

Stanje Prinos Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % %

10360421 76.65 21127.6 275.6 132.9 1.7 8035.9 38.0 604.7 NC 10 76.65 21127.6 275.6 132.9 1.7 8035.9 38.0 604.7

26325421 8.57 670.8 249.3 41.6 4.9 920.1 137.2 220.9 26326421 0.85 123.0 144.7 34.7 40.8 98.9 80.4 28.5 26351421 114.25 26185.6 229.2 3387.5 29.6 12171.5 46.5 35.9 26360421 57.40 12886.8 224.5 771.2 13.4 4826.1 37.4 62.6

NC 26 181.07 39866.2 220.2 4235.0 23.4 18016.5 45.2 42.5 Ukupno GJ 257.72 60993.8 236.7 4367.9 16.9 26052.4 42.7 59.6

Ukupan prinos u sastojinama koje su predviñene za obnavljanje iznosi 26.052,36 m3 na površini 257,72 ha.

Intezitet seče pozapremini iznosi 42.7 m3, a po tekućem zapreminskom prirastu 59,6 %.

7.5.2. Plan prorednih seča

Prethodni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u okviru ukupne analize mogućnosti korišćenja (namene površina), polazeći od zatečenog stanja sastojina, stepena očuvanosti (sklopljenosti) sastojina, strukturnih osobina i zdravstvenog stanja sastojina, razvojne faze (starosti) i broja stabala po jedinici površine iz kojih je proistekao intezitet zahvata seča (intezitet proreñivanja).

Proredni prinos je kalkulisan za svaku sastojinu pojedinačno. Kalkulacija je vršena tako što je prinos odreñen intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu sastojine, pri čemu se vodilo računa da etat ne preñe 2/3 vrednosti desetogodišnjeg prirasta. Prema tome etat sastojine je odreñen na osnovu stanja konkretne sastojine, njene zapremine i zapreminskog prirasta, a ukupan etat gazdinske klase dobijen je zbirom etata pojedinih sastojina koje pripadaju datoj gazdinskoj klasi.

Metod kalkulacije prinosa sinhronizovan je sa prikazom stanja, datim ciljevima gazdovanja i merama za ostvarenje ciljeva. Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima, gazdinskim klasama i vrstama drveća.

Stanje Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast

Prinos Prethodni

V Iv Gazdinska klasa


10360421 52.18 13986.8 268.1 313.6 6.0 1751.1 12.5 55.8 10470421 26.33 4959.8 188.4 206.4 7.8 597.0 12.0 28.9 10477421 0.81 164.5 203.0 6.7 8.3 19.4 11.8 28.9 10479421 2.14 196.8 91.9 7.8 3.6 19.3 9.8 24.8

NC 10 81.46 19307.8 237.0 534.5 6.6 2386.7 12.4 44.7 26351421 13.89 2923.3 210.5 70.6 5.1 398.3 13.6 56.4 26360421 461.02 107380.8 232.9 2443.4 5.3 12899.7 12.0 52.8 26361421 33.65 3262.0 96.9 105.3 3.1 412.3 12.6 39.1 26470421 13.61 2468.2 181.4 103.7 7.6 350.4 14.2 33.8 26471421 10.45 2126.4 203.5 90.2 8.6 329.1 15.5 36.5 26475421 8.69 1979.6 227.8 80.5 9.3 206.7 10.4 25.7 26479421 7.98 2147.7 269.1 89.9 11.3 318.1 14.8 35.4

NC 26 549.29 122288.0 222.6 2983.5 5.4 14914.6 12.2 50.0 83360421 23.03 5345.3 232.1 171.1 7.4 801.8 15.0 46.9 83470421 72.17 12108.7 167.8 548.5 7.6 1872.5 15.5 34.1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanje Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast

Prinos Prethodni

V Iv Gazdinska klasa


83471421 3.48 1042.1 299.5 31.4 9.0 167.0 16.0 53.2 NC 83 98.68 18496.0 187.4 751.0 7.6 2841.4 15.4 37.8 Ukupno GJ 729.43 160091.8 219.5 4269.1 5.9 20142.7 12.6 47.2

Ukupan planirani predhodni ( proredni) prinos iznosi 20.142,74 m3, a on je planiran na 729,43ha površine. Intenzitet prorednih seča na nivou gazdinske jedinice po zapremini je 12,6%, a po zapreminskom prirastu 47.2 % što se ocenjuje kao umeren zahvat prorednim sečama.

7.5.3. Ukupan plan korišćenja šuma

Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.

Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti drveća.

Plan seča šuma po gazdinskim klasama:

Intezitet seče STANJE PRINOS

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

10360421 186.87 50547.2 270.5 1133.6 6.1 8035.9 1751.0 9786.9 19.4 86.3 10470421 69.38 8661.4 124.8 386.2 5.6 597.0 597.0 6.9 15.5 10477421 0.81 164.5 203.0 6.7 8.3 19.4 19.4 11.8 28.9 10478421 5.17 631.8 122.2 29.1 5.6 10479421 2.14 196.7 91.9 7.8 3.6 19.3 19.3 9.8 24.8 10482421 11.83 177.4 15.0 2.1 0.2

NC 10 276.20 60379.0 218.6 1565.5 5.7 8035.9 2386.7 10422.6 17.3 66.6 26288421 7.54 684.8 90.8 28.1 3.7 26325421 17.93 857.6 47.8 41.6 2.3 920.1 920.1 107.3 220.9 26326421 0.85 123.0 144.7 4.6 5.4 98.9 98.9 80.4 213.9 26351421 279.37 69210.1 247.7 1428.2 5.1 12171.5 398.3 12569.8 18.2 88.0 26360421 898.26 195754.1 217.9 4456.9 5.0 4826.1 12899.7 17725.8 9.1 39.8 26361421 36.66 3589.3 97.9 115.5 3.1 412.3 412.3 11.5 35.7 26362421 141.12 7218.0 51.1 118.5 0.8 26470421 26.98 2555.3 94.7 109.0 4.0 350.4 350.4 13.7 32.2 26471421 12.93 2767.0 214.0 112.2 8.7 329.1 329.1 11.9 29.3 26475421 8.69 1979.6 227.8 80.4 9.3 206.7 206.7 10.4 25.7 26478421 7.22 1162.3 161.0 51.0 7.1 26479421 9.43 2483.6 263.4 106.8 11.3 318.1 318.1 12.8 29.8

NC 26 1446.98 288384.6 199.3 6652.9 4.6 18016.5 14914.6 32931.1 11.4 49.5 83360421 25.13 5370.6 213.7 171.9 6.8 801.8 801.8 14.9 46.6 83361421 2.56 83362421 31.91 1218.5 38.2 18.4 0.6 83469421 39.66 83470421 164.48 12822.2 78.0 590.1 3.6 1872.5 1872.5 14.6 31.7 83471421 3.48 1042.1 299.5 31.4 9.0 167.0 167.0 16.0 53.2

Mihaila Pupina 113

Beograd


Intezitet seče STANJE PRINOS

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

83482421 2.12 53.0 25.0 0.8 0.4 NC 83 269.34 20506.3 76.1 812.8 3.0 2841.4 2841.4 13.9 35.0 Ukupno GJ 1992.52 369270.0 185.3 9031.1 4.5 26052.4 20142.7 46195.1 12.5 51.2

Plan seča šuma po vrstama drveća:

Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po

Zapremina Zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Zv Vrsta

drveca

m3 %

Bk 329502.7 7350.4 25016.2 15933.5 40949.7 12.4 55.7 Gr 1941.4 49.7 64.7 250.6 315.3 16.2 63.5 Bag 946.9 46.3 890.1 95.0 985.1 104.0 213.0 Brz 765.5 21.7 12.8 160.3 173.1 22.6 79.6 KrLip 693.4 23.6 Jav 580.4 13.1 Jas 434.2 18.1 216.1 216.1 49.8 119.6 Kit 402.5 11.1 40.2 40.2 10.0 36.2 Slad 292.9 7.3 Cer 182.4 3.7 Otl 115.9 4.2 5.1 5.1 4.4 12.1 Tres 74.3 2.8 16.5 16.5 22.2 59.8 Bjas 30.0 0.7 OML 24.4 0.7 Cjas 22.1 0.8 3.9 3.9 17.7 51.1 Kln 6.4 0.2 8.0 8.0 124.7 391.3 Mle 1.3 0.1 Ukupno lišćari 336016.7 7554.3 26052.4 16660.6 42713.0 12.7 56.5 Smr 25546.9 1125.8 2878.6 2878.6 11.3 25.6 Dug 2752.4 124.8 305.2 305.2 11.1 24.5 Bbor 2526.0 118.0 97.7 97.7 3.9 8.3 Cbor 2245.0 95.3 200.7 200.7 8.9 21.1 Brv 156.6 11.8 Jel 26.4 1.1 Ukupno četinari 33253.3 1476.8 3482.2 3482.2 10.5 23.6 Ukupno GJ 369270.0 9031.1 26052.4 20142.8 46195.2 12.5 51.2

Ukupan prinos u GJ "Vrla" iznosi 46.195,1 m3. Glavni prinos (seče obnavljanja) planirane su u iznosu od 26.052,36 m3 (56,4 %), a prethodni prinos (proredne seče) u iznosu od 20.142,74 m3 (43,6 %).

Intenzitet seče na nivou cele gazdinske jedinice iznosi 12,5 % u odnosu na zapreminu i 51,2 % u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast.

Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća, konstatujemo da bukva ukupnom prinosu učestvuje sa 88,6 %, smrča 6,2%,bagrem 2,1% itd.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.5.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda

Način sakupljanja, korišćenja, stavljanja u promet i dozvoljene količine divlje flore, faune i gljiva regulisane su Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. Gl. Republike Srbije broj 31/2005). Dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore, faune i gljiva za tekuću godinu, izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Dozvola se izdaje pravnom licu, odnosno preduzetniku koji se bave delatnošću sakupljanja i prometa divlje flore, faune i gljiva, na osnovu objavljenog konkursa koji sprovodi Ministrstvo. Količine divlje flore, faune i gljiva koje se sakupljaju i stavljaju u promet, Ministarstvu predlaže Zavod za zaštitu prirode Srbije do 31. januara za tekuću godinu.

Paša

Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan je da odreñuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i nadoknadu za pašu vodeći računa o postavljenim ciljevima gazdovanja.

U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima se vrše meliracioni radovi, u sastojinama gde je u toku prirodno obnavljanje, u postojećim mladim kulturama, kao i u kulturama koje će biti podignute u ovom ureñajnom periodu na neobraslom zemljištu.

U prethodnom periodu nije ostvaren prihod od pašarenja, niti je vršena evidencija broja i vrste stoke na području GJ "Vardenik", tako da se u OGŠ, bez navedenih parametara, ne može odrediti prihod od naplate takse za ispašu stoke za ovo ureñajno razdoblje.

Lov - Plan ureñenja lovne divljači

Glavne vrste divljači u lovištu "Vrla"su: srna, divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica. Njihova zaštita, gajenje, lov i korišćenje vršiće se na osnovu Lovnih osnova.

Ciljevi gazdovanja lovištem:

Opšti ciljevi - zaštita, gajenje, lov i korišćenje gajenih vrsta divljači i njenih delova tako da se merama gazdovanja obezbedi gajenje ovih vrsta divljači u broju i kvalitetu koji dozvoljavaju prirodni uslovi u lovištu. Zaštita, lov i korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači, koje stalno ili povremeno žive u lovištu.

Posebni ciljevi - postizanje odreñenog broja i kvaliteta, polne i starosne strukture, gustine populacije, korišćenje divljači i njenih delova kroz lovni turizam, rekreativnu aktivnost članova lovačkog udruženja. Poboljšanje prirodnih uslova staništa za sve vrste divljači i zaštita retkih proreñenih vrsta.

Mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja lovištem:

• obnavljanje i prirast divljači u lovištu (dinamika razvoja populacije) • izgradnja i održavanje lovnih i lovno-tehničkih objekata, izgradnja i održavanje lovno-proizvodnih objekata i ograñivanje dela lovišta • odstrel divljači • gajenje, zaštita, lov i korišćenje divljači i njenih delova • zaštita divljači i mere za obezbeñivanje mira u lovištu • prihrana i prezimljavanje divljači u lovištu • mere za ostvarivanje saradnje sa drugim delatnostima i susednim lovištima • naseljavanje divljači u lovište • druge mere koje proističu iz posebnih ciljeva gazdovnja lovištem

Kapacitet lovišta, odnosno broj odreñenih vrsta divljači na 100 hektara lovnoproduktivne površine koji obezbeñuje normalan razvoj šumskih ekosistema (bez nanošenja štete šumi), odnosno dozvoljen broj jedinki u navedenim lovištima prikazan je sledećom tabelom:

Dozvoljen broj jedinki po bonitetnim razredima

Bonitetni razred (bonitet lovišta) Vrsta divljači

I II III IV 1. Divlja svinja 2+ 1-1,9 0,3-0,9 0 2. Srna 8+ 6-7,9 4-5,9 2-3,9 3. Zec 20-40 12-19 5-11 2-4 4. Fazan 30-60 20-29 10-19 4-9 5. Poljska jarebica 40-80 25-39 10-24 4-9

Napred navedeni kapacitet lovišta obezbeñuje nesmetani razvoj šimskih ekosistema, odnosno ovaj broj jedinki na 100 hektara lovnoproduktivne površine neće pričinjavati štete na šumskim sistemima i on se kod izrade planskih dokumenata u oblasti lovstva mora uvažavati, to jest usaglasiti sa ovim Planom razvoja gazdovanja šuma.

Biološki kapacitet lovišta predstavlja maksimalan broj odreñene divljači na 100 ili 1.000 ha lovno-produktivne površine, pri čemu kod divljači ne dolazi do opadanja osnovnih karakteristika jedinki u telesnoj težini, prirastu i kvalitetu trofeja. Povećanje brojnosti neke vrste divljači koja pripada odreñenom ekosistemu,

Mihaila Pupina 113

Beograd


uslovljeno je kapacitetom sredine čija kakvoća opet zavisi od raspoložive hrane i vode, mogućnosti za zaklon i drugih neophodnih uslova za život. Brojnost jedne životinjske vrste i pored velike mogućnosti razmnožavanja ne može nadmašiti kapacitet sredine, a da pri tom ne izazove ili povećanje smrtnosti ili opadanje stope razmnožavanja. Eventualni višak, koji se svake godine javlja kao posledica razmnožavanja, ubira čovek ili propada usled otpora sredine (grabljivice, bolesti i drugi uzroci smrtnosti).

Ekonomski kapacitet lovišta predstavlja onaj maksimalni broj divljači na odreñenoj lovno-produktivnoj površini koja, po svojim uslovima, obezbeñuje zdravu i normalno razvijenu divljač sa dobrom fizičkom kondicijom i konstitucijom, odnosno takvu divljač koja će uz najpovoljniji odnos polova, dati maksimalni godišnji prirast. Takva divljač i takvog brojnog stanja ne čini na toj površini nikakve ili minimalne i podnošljive štete.

Bonitet lovišta predstavlja ocenu kvaliteta svih ekoloških uslova unutar lovišta, koji obezbeñuje trajan opstanak i razvoj populacije jedne ili više vrsta divljači koja u njemu stalno boravi. Osnovni ekološki uslovi, koji bitno utiču na razvoj i opstanak populacija divljači su: kvalitet zemljišta, voda i hrana, vegetacija, klima, konfiguracija terena, mir u lovištu i opšta pripadnost lovišta.

Optimalni fond divljači u okviru lovišta "Vrla" iznosi:

Površina lovišta Bonitet lovišta

Lovno prodiktivna površina Broj divljači na 1.000 ha LPP Matični-optimalni fond Vrsta divljači

hektara jedinki Lovište „Vrla“ 1. Srna III 20.000,00 20 400 2. Divlja svinja III 25.000,00 7 176 3. Zec III 20.000,00 110 2.200 4. Fazan IV 3.000,00 167 500 5. Poljska jarebica III 12.000,00 200 2.400

7.5.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine (član 2).

Za izvršenje planiranih radova u ovom ureñajnom razdoblju predviñeno je prevoñenje mekih kam.ionskih puteva u tvrde sledećih putnih pravaca (druga faza) koji će u znatnoj meri poboljšati otvorenost gazdinske jedinice:

R. br.

Vrsta rada Naziv putnog pravca Dužina

km

1. Šiljegarnik-Voda „Rosa” (31,32,33,34,41) 2.5

2. Valjavica-Vučedelce-Gramada (45,48.49,51,52,55,56,57) 5,6

1. Prevoñenje mekih u tvrde kamionske puteve Ukupno 8,1

3. Promaja-Bobik-Vilje Kolo-Mali Strešer-Trenjin grob 10,0

4. Jarčeva Mahala-Pandžin grob 3,0

5. Božilove Rovine-Cakino raskršje-Bobik 5,9

6. Debeli rid-Zlatin čukar 2,1

7. Vučedelce-Trenjin grob 1,1

8. Vrla-Mlañince 1,6

9. Vrla-Novoselce-Jasen-Manastirski potok 3,0

10. D.Romanovce-Mašinci-Krstinska čuka-Manastirski potok 2,5

2. Održavanje šumskih puteva Ukupno održavanje šumskih puteva 29,2

Prevoñenjem mekih kamionskih puteva u tvrde) u ukupnoj dužini od 8,1 km kvalitet putne mreže će se popraviti tako da će tvrdi kamionski putevi biti zastupljeni sa 18,1 km , a meki sa 19,2 km. Takoñe je planirano održavanje 29,2 km kamionskih puteva.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.5.6. Plan ureñivanja šuma

OGŠ za gazdinsku jedinicu "Vrla" važi u vremenu od 01.01. 2018. godine do 31.12.2027. godine.

Revizija ove osnove treba se uraditi u poslednjoj godini važenja ove OGŠ, odnosno 2026. godine.

7.5.7. Očekivani efekti gazdovanja

Planirani radovi urañeni su sa ciljem da se unapredi sadašnje stanje, tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja šumama, koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a to je postizanje optimalnog (funkcionalnog) stanja šuma na datom staništu, odnosno obezbeñivanje funkcionalne trajnosti.

Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da se planirani radovi realizuju (obezbede sredstva) na kraju ureñajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:

1. Prirodnim obnavljanjem u visokim i izdanačkim sastojinama bukve (oplodni sek na 212,11ha) i (oplodno - završni na 36,19ha)) započećemo prirodno obnavljanje u visokim i izdanačkim sastojinama bukve.

2. Realizacijom planiranih seča (glavnih i prorednih) na kraju ureñajnog perioda očekujemo zapreminu od 413.386,26 m3, odnosno uvećanje zapremine od 44.116,3 m3 ili 12,0 % u odnosu na sadašnju zapreminu, što je posledica pozitivne razlike izmeñu zapreminskog prirasta i planiranog prinosa.

3. Veštačkim pošumljavanjem goleti (17,93 ha) dobiće se veća obrasla površina 4. Čišćenjem na površini od 13,83 dobiće se bolje negovane veštački podignute sastojine. 5. Popunjavanjem veštački podignutih kultura sadnjom na površini od 9,15 ha dobiće se potpuno obrasla površina. 6. Čistom sečom bagrema kao redovan vid obnove na 9,42 ha dobićem se ista obrasla površina 7. Rekonstrukcijom 8,1 km mekih kamionskih puteva u tvrde, omogućiće lakšu realizaciju planiranih radova.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

8.1. Smernice za sprovo ñenje šumsko - uzgojnih radova

Pošumljavanje goleti

Kako se uspeh pošumljavanja i veštačkog obnavljanja ne bi doveo u pitanje, rukovanju sadnim materijalom je potrebno posvetiti maksimalnu pažnju, jer od ovoga u najvećoj meri zavisi uspeh pošumljavanja. Rukovanje-manipulacija sadnicama od rasadnika, pa do samog izvoñenja sadnje mora biti takva da sadnice najbezbolnije pretrpe „šok“ promene staništa (rasadnik-objekat pošumljavanja). Kada se govori o manipulaciji sadnicama, potrebno je naglasiti da: prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini; na objektu pošumljavanja sadnice moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskati vodom; sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje nijednog trenutka nesmeju biti izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korenovog sistema; je pre sadnje na terenu koren sadnica potrebno natopiti rastvorom stajskog ñubriva i vode; je za raznošenje sadnica po terenu potrebno koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivog platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi korenov sistem u njima bio stalno vlažan. Ukoliko se prilikom manipulacije sadnicama napravi neki propust sav uloženi trud na pošumljavanju i veštačkom obnavljanju može biti uzaludan.

Pre same sadnje sadnica, potrebno je izvršiti razmeravanje i obeležavanje mesta sadnje na terenu. Razmeravanje se vrši u skladu sa definisanom gustinom, tj. razmakom sadnje, kao i sa orografskim uslovima samog objekta.

Neposredno pre sadnje vrši se raznošenje sadnica po terenu. Kako ne bi došlo do isušivanja korenovog sistema, prilikom raznošenja sadnica, potrebno je voditi računa o tome da ne treba raznostiti sadnice mnogo unapred u odnosu na sadnju.

Kada se govori o samoj sadnji treba naglasiti da postoji više tehnika sadnje. Najčešće se koristi tehnika kopanja jama sa sadnjom sadnica. Ova tehnika je najstariji način sañenja šumskog drveća. Sadnjom u jame se uspešno mogu saditi krupne sadnice. Takoñe, ovaj metod se može primeniti za svaku vrstu drveća i na svakom terenu. Jame se kopaju ručnim alatom (motika, kramp, ašov), kao i mašinski (svrdlima priključenim na traktor ili motornu testeru). Sa mesta gde će se iskopati jama, najpre je potrebno ukloniti korovsku i žbunastu vegetaciju i ostalu prizemnu floru, nakon čega se iskopa jama, obično kružnog oblika.. Potrebno je voditi računa da jame svojim dimenzijama odgovaraju, pored ostalog, i veličini i obimu korena sadnica koje se sade.

Iskopana zemlja se usitni i slaže samo sa jedne strane jame, kako bi prilikom izvoñenja sadnje bila pri ruci. Eventualno iskopani kamen je potrebno odvojiti i koristiti za pokrivanje zemlje oko posañene sadnice, ili za podziñivanje jame sa donje strane. Prilikom sadnje, sadnicu je potrebno držati za vrh jednom rukom, dok se drugom rukom vrši sadnja, tj. zatrpavanje. U jamu se prvo vraća zemlja koja je prva iskopana (jer je najplodnija). Kod sadnje je neophodno voditi računa o što prirodnijem položaju korenovog sistema u jami (da žile ne budu savijene, polomljene i sl.), takoñe je veoma bitno da korenov vrat bude u zemlji, da ne bi došlo do sušenja sadnice. Kako bi se eliminisali vazdušni džepovi u jami, zemlju oko sadnice je potrebno dobro nagaziti. Da bi se sprečilo površinsko oticanje vode oko same sadnice i smanjila evaporacija vode iz zemljišta, a time se obezbedila odgovarajuća vlažnost zemljišta, radnici prilikom sadnje treba da daju nagib jami, koji je suprotan nagibu terena.

Pojava sušnih perioda, koji su na našem podneblju sve prisutniji, u mnogome utiče na smanjen procenat primanja zasañenih biljaka. Kako bi se ovo predupredilo, prilikom sadnje biljaka je moguće koristiti sredstva za apsorpciju vode (polimeri, hidrogelovi i sl.), koji se zajedno sa zemljom stavljaju u jamu prilikom sadnje. Orijentaciona količina polimera potrebnog za pošumljavanje jednog hektara je oko 12 kg, dok je orijentaciona količina hidrogela potrebnog za pošumljavanje jednog hektara oko 50 kg.

Jedan od mogućih načina da se poveća broj primljenih sadnica nakon njihove sadnje, smanje štete od divljači na njima i smanji šteteno dejstvo korova je primena raznih vidova štitnika za novozasañene biljke.

Kod zaštite od zakorovljavanja moguće je korišćenje i PVC folije crne boje, koja se postavlja na zemlji oko same sadnice. Ovakva upotreba PVC folije će sprečiti kako pojavu korova, tako i pojavu travne i druge prizemne vegetacije.

U pogledu izbora vrsta za sadnju, treba se pridržavati toga unutar koje grupe ekoloških jedinica se površine nalaze. Po pravilu, što su stanišni uslovi povoljniji (zemljište dublje, rastresitije i svežije) sadnice treba da su krupnije i reñe razmeštene, a što su uslovi nepovoljniji (pliće i suvlje, kamenitije zemljište) sadnice treba da su manjeg uzrasta, zdepastije forme i gušće zasañene.

U posebno nepovoljnim edafskim uslovima krečnjačke rendzine, skeletni sirozemi ili slična suva zemljišta, preporučuje se upotreba sadnica sa busenom. U ovu svrhu najbolje su "kontejnerski" proizvedene sadnice u kesama od plastifikovane hartije "Ensotubepot" sistem).

Veštačko pošumljavanje sadnjom planirano je na radnoj površini od 17,93 hektara, sadnicama smrče, a u nedostatku istih kao alternativnu vrstu koristiti javor ili bukvu.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom

Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasañenih sadnica. Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo.

Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske preživelim zasañenicama. Kao najpogodnije vreme za popunjavanje smatra se proleće i to sadnjom u jame, ili letnje popunjavanje kultura u godini sadnje, sa sadnicama koje su proizvedene u kontejnerima.

Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode. To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera; bilo da je uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture. Posebna pažnja podrazumeva da prilikom manipulacije sa sadnicama, treba voditi računa da kod prevoza, koren sadnica bude u vlažnoj sredini. Ako se pošumljavanje ne vrši odmah, sadnice treba dobro utrapiti, staviti u zasenu i po potrebi prskati vodom. Kod raznošenja sadnica na terenu, treba koristiti kofe, korpe ili nešto slično od nepromočivog platna u kojima se nalazi vlažna zemlja ili mahovina da bi korenje, koje se tu nalazi stalno bilo vlažno.Važno je istaći da sadnice kod izvoñenja radova, ni jednog trenutka ne budu izložene suncu i vetru, da se korenov sistem ne isuši.

Popunjavanje kultura planirano je na radnoj površini od 9,15 hektara, sadnicama smrče, a u nedostatku istih kao alternativnu vrstu koristiti javor ili bukvu.

Okopavanje i prašenje

Izvodi se nakon osnivanja šumskih kultura, prvenstveno radi regulisanja vodnog režima zemljišta i uklanjanjem konkurencije korovske vegetacije tj. radi poboljšanja stanišnih uslova za rastenje i razvoj mladih šumskih kultura. Neophodan broj okopavanja i prašenja iznosi prosečno 3-4 puta u drugoj i 1-2 puta u trećoj godini posle sadnje. Ako je godina sunčana, broj okopavanja i prašenja se povećava za 1-2 puta i obrnuto ako je godina kišna. Neophodno je da se navedeni broj kultivacija u pojasu hrastova poveća zbog nepovoljnih stanišnih uslova, ali se zato može smanjivati u pojasu bukve i četinara, gde prilično povoljni uslovi vlažnosti obezbeñuju dobro preživljavanje i porast sadnica. Primarna radnja kod okopavanja je uklanjanje korova, a kod prašenja rahljenje površinskog sloja zemljišta, koje postaje rastresito i na taj način sprečava isparavanje postojeće vlage.Najpovoljnije vreme za prašenje je neposredno posle kiše. Jun i jul su meseci kada se prašenje ne sme izostaviti.

Okopavanje i prašenje planirano je na radnoj površini od 136,12hektara.

Seča čišćenja u mladim kulturama

Seča čišćenja je mera koja se u veštački podignutim sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se radi o"negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.

Seča čišćenja u kulturama planirana je na radnoj površini od 13,83hektara

Odabiranje stabala za prorednu seču

Prorede kao mere nege, izvode se u sastojinama, koje su u periodu života kasnog mladika, pa sve do zrelosti za seču. Cilj prorednih seča je odabiranje i pomaganje fenotipski najkvalitetnijih individua glavne vrste drveća u sastojini, zatim negovanje krošnji i debala odabranih biljaka, regulisanje sastava sastojine i rasporeda stabala u sastojini.

Proredama se iz sastojine uklanjaju sva stabla koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala, budućnosti. Osim stabala koja ometaju razvoj stabala budućnosti, proredama vadimo i indiferentna stabla koja nemaju opravdanja da ostanu u sastojini.

Kod izvoñenja proreda, veoma je važno da sklop sastojine ne bude duže vremena prekinut. Proreda kao mera nege sastojina, treba da ima za cilj popravku zatečenog stanja. Pri tome se vrši selekcija fenotipski najkvalitetnijih stabala u svim spratovima, vodeći računa o vrstama drveća i njihovim mogućnostima i zahtevima, kako prema svetlosti, tako i prema smesi, staništu, sklopu itd.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prorede imaju za cilj omogućavanje perspektivnim jedinkama normalan i maksimalan razvoj i prirast, pošto su to nosioci stabilnosti, kvaliteta i prirasta buduće sastojine. Proreda se izvodi po principima selektivne prorede, gde se odaberu i trajno obeleže najkvalitetnija stabla sa dobro očuvanom i vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahteve, tako što će na sebe da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Iz sastojine se prvenstveno uklanjaju stabla gornjeg sklopa sa nepravilno formiranim deblom i krunom, krndeljasta i druga loše formirana stabla koja istovremeno ometaju normalan razvoj stabala budućnosti.

Kod izdanačkih sastojina koje ćemo prorednim sečama u smislu konverzije prevoditi u visoki uzgojni oblik, selektivnim proredama vršimo pozitivnu selekciju kako bi sastojinu na vreme pripremili za konverziju.

Ovde je potrebno ostaviti dovoljan broj kvalitetnih stabala koja bi u odreñenom vremenskom periodu mogla dati dovoljno kvalitetnog semena. Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla natprosečnih dimenzija, sa dobro očuvanom i vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, tako što će na sebe da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Broj ovih kvalitetnih stabala zavisi od uzrasta sastojine i kreće se izmeñu 250 i 350 kom/ha, a može da se kreće i do 400 kom/ha. Broj stabala je znatno veći nego kod visokih šuma, jer je i ophodnja u izdanačkim sastojinama kraća. Ako je ophodnja u izdanačkim sastojinama, 80 godina i posle tog perioda počinjemo sa obnavljanjem, a dužina podmladnog razdoblja iznosi 20 godina, to znači da će starost matične sastojine biti 100 godina kada se bude izvodio završni sek.

Kod veštački podignutih sastojina, proreda se sprovodi u više navrata, u zavisnosti od starosti i opštih karakteristika sastojine. Prva proreda se obavlja kada visina stabala dominantnog sprata dostigne visinu 8 - 10 m i ona treba da bude vrlo jaka. U ovom periodu, sastojina ima obično od 2000 - 2500 stabala/ha, pa se kombinuje šematska i selektivna proreda. Vadi se svaki četvrti red, a u preostala tri se provodi selektivna proreda sa negativnim odabiranjem. U sastojinama sa više od 3000 stabala/ha, vadi se svaki drugi red, a proreda se vrši pri visini dominantnog sprata do 8 m i ta proreda je samo šematska. Zahvatanje čitavih redova ima za cilj olakšavanje seče i privlačenja deblovine, kao i smanjenje oštećenja dubećih stabala.

Ako je razmak izmeñu redova veći od 3 m, tada se izostavlja šematska proreda i prelazi se na masovnu selekciju sa sečom loših individua.

Druga proreda se obavlja kad glavni sprat sastojine dostigne visinu 12 - 15 m i ona je strogo selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Tada se odaberu i stabla budućnosti (oko 200 st/ha) koja se moraju odlikovati superiornošću u svakom pogledu, jer trebaju na sebe preuzeti prirast uklonjenih konkurenata). Intenzitet zahvata kod ove prorede se kreće izmeñu 25 - 30% zapremine sastojine.

Kada sastojina dostigne visinu od 17 - 19 m, izvodi se treća proreda, intenziteta oko 25%, pri čemu se u potpunosti favorizuju označena stabla budućnosti i uklanjaju se sva ona koja na bilo koji način ugrožavaju ili ometaju stabla budućnosti.

Četvrta proreda se provodi oko desetak godina nakon treće prorede, kada visina dominantnog sprata dostigne 20 - 22 m. Ovom proredom se zahvataju stabla ispod prosečnog kvaliteta u vladajućem spratu, kao i sva potištena stabla. Intenzitet prorede je oko 20%. Cilj ove mešovite prorede je omogućavanje intenzivnog debljinskog prirasta.

Posle ove prorede, više nema potrebe za intenzivnim proreñivanjem, već se može intervenisati samo nekim korekcionim zahvatima, u smislu oslobañanja kruna stablima budućnosti i sl. Ovo je period kada je sastojina stara oko 50 godina i kada debljinski prirast kulminira i to se nastoji održati sve do zrelosti za seču, kada se pristupa sečama obnove.

Sastojine koje su osnivane sa većim brojem sadnica od 3000 kom./ha, tehnika gazdovanja je analogna svemu napred izloženom, osim što se sa prvom proredom počinje znatno ranije, tj. kada visina sastojine dostigne 6 - 8 m.

Sanitarne seče se izvode u sastojina koje su oštećene abiotičkim faktorima (vetro i snego izvale, vetro i snegolomi, ledolomi i sl.), insekata i gljiva. Tom prilikom se iz šume uklanjaju sva oštećena, obolela i suva stabla u cilju poboljšanja stanja šume.

Proredne seče planirane su na površini od 729,43 ha, od toga sanitarne proredne seče planirane su na površini od 19,31 ha.

Odabiranje stabala kod oplodne seče

Zbog bioloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod i razrañena u bukovim šumama. Prilikom obnavljanja čistih i mešovitih bukovih šuma, mogu se u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi oblici oplodne seče, ili u kombinaciji sa ostalim metodama obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim, srednje i visoko- produktivnim sastojinama.

Tehnika izvoñenja oplodne seče sastoji se u tome da stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i oplodno-završni sek) u vremenskom periodu do 20 godina. U uslovima ove gazdinske jedinice zastupljeni su oplodni i oplodno - završni sekovi.

Oplodni sek - se izvodi u prvoj godini obilnog plodonošenja posle izvedenog pripremnog seka. Osnovni cilj oplodnog seka je da se još većim smanjenjem broja stabala u sastojini, obezbede semenu najbolji uslovi za klijanje,kao i razvoj podmlatka u vremenu izmeñu oplodnog i završnog seka.

Izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom uklanja oko 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem

Mihaila Pupina 113

Beograd


prestarelih stabala (iznad 150 god.), njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne mere prirodnom obnavljanju.

Oplodni sek u uslovima ove gazdinske jedinice planiran je u: 18a/b,19a,20a,21a,22a,24b,,28b,50a,53a,54a,55a,56a,57a/b,;.

Oplodno - završni sek - se izvodi kada je podmlañene delove sastojine potrebno osloboditi zasene stabala stare sastojine (završni sek), a u delovima koji nisu obnovljeni ukloniti stabla tanjih dimenzija i sa manjom krunom, a ostaviti stabla koja ce izvršiti dopunsko osemenjavanje. Kada cela površina nije u potpunosti onovljena.

Kod oplodno-završnog seka prvo se sprovodi završni sek u delu sastojine koji je dobro obnovljen, sa zadovoljavajućim brojem podmladka, vade se sva stable iz podmlatka (završni sek) kako ne bi smetala daljem razvoju podmlatka. U sastojini treba da ostane potreban broj stabala oko 80-100 stabala po hektaru. U godini punog uroda izvršiće se oplodni sek, gde će se vaditi sva stable koja smetaju razvoju podmlatka, stable manjih dimenzija, potištena stable, lošijeg zdravstvenog stanja, a treba da ostanu dobra, zdrava stabla koja treba da plodonose i da obnove datu površinu.

Oplodno - završni sek planiran je u: 56d,58a,59a.

Z a v r š n i s e k, izvodi se kada je podmladak dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita matične sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za odreñivanje vremena izvoñenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu, zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozaičan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja lišća su pouzdan znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obično izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne visinu 1,0 m.

Završni sek nije planiran u ovom ureñajnom periodu.

Obnova bagrema čistom sečom

Bagrem se odlikuju neobično jakom izbojnom snagom i brzim rastom. Obnavljanje bagrema i graba je moguće izvoñenjem čistih (resurekcionih seča), kada izdanci izbijaju iz panja, žile srčanice i bočnog žilja.

Takoñe obnavljanje je moguće izvršiti kada se umesto seče provodi krčenje, koje je poznato pod imenom "kotličenje", kada iz krajeva žila koji ostanu u tlu naredne godine se javljaju mnogobrojni izdanci. Obnavljanje bagremovih sastojina na ovaj način je bolje, jer svaki izbojak razvija vlastiti korenov sistem koji nije deformisan u rastu. Izbojci se ne "odvaljuju", dovoljno su gusti, ravni i jednako rasporeñeni.

Čista seča bagrema planirana je u sledećim odeljenjima: 68a,71c/d/f.

8.2. Uputstva za organizovanje se če u šumi

Voñenje seče

Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje seče treba vršiti tako da se kreće od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne mase kroz podmladak i podmlañene površine. Pravilno voñenje seče stabala neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privlačenja svele na minimum.

Prilikom seče, stabla se ne smeju usmeravati da padaju preko vodotoka. Pri odreñivanju tehnologije kod privlačenja drveta, vodotoke gde god je to moguće, treba odrediti za transportnu granicu, što znači da se od vodotoka pravci transporta izvlačenja drveta razilaze, tako da se izvlačenje ne vrši preko vodotoka. Vodotoci se ne mogu koristiti kao vlaka za privlačenje drveta do stovarišta.

Odreñivanje pravca obaranja stabala

Smer obaranja stabala odreñuje se za svaki odsek posebno, zbog racionalizacije posla i omogućavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvlačenja na najbližu trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvlačenja, da se šteta svede na najmanju moguću meru, kao i da se omogući lakše kretanje radnika u sečištu.

Proizvodnja šumskih sortimenata

Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno, iskorišćenje drvne mase, uz poštovanje svih uslova standarda. Neophodno je pre početka svih radova na seči i izradi odabrati adekvatan način rada, to jest da li se opredeliti za klasičan način seče, ili za brigadni sistem rada. Rukovodilac seče mora kontrolisati način obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Privlačenje šumskih sortimenata

Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi), ili do kamionskih puteva, predstavlja I fazu transporta. Za privlačenje trupaca, najpogodniji su šumski zglobni traktori sa vitlom (npr. LKT, TIMBERJACK, JOHN DEERE i dr.). Ovi traktori imaju najveći učinak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma uspešno mogu izvlačiti i drva za ogrev. Osim šumskih traktora, mogu se koristiti i modifikovani (adaptirani) poljoprivredni traktori, a u nekim slučajevima, kada je neophodno izbeći i najmanja oštećenja, mogu se koristiti i animali.

Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže, kojom će se mrežom šumskih vlaka omogućiti najoptimalnije korišćenje postojeće mehanizacije. Intenzivno gazdovanje moguće je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu, i otvaranje ne otvorenih sastojina, kao i razmeštaj seča, i ostali radovi u sastojini moraju biti meñusobno usklañeni.

8.3.Godišnji plan gazdovanja šumama

Zakon o izmenama i dopunama zakona o šumama (Službeni glasnik RS broj 89/2015) član 21 glasi da se član 30 stav 1 Zakona o šumama br. 30/2010 menja i glasi:

"Godišnji plan gazdovanja šumama za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, a za šume sopstvenika kojima se gazduje u skladu sa programom donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Sastavni deo godišnjeg plana su izvoñački projekti i projekti korišćenja ostalih šumskih proizvoda, odnosno i projekti korišćenja ostalih funkcija šuma."

Izvoñački projekat (Zakon o šuma čl. 31) donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, najkasnije do 31 oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o šumama (Službeni glasnik RS broj 89/2015) član 22 glasi da u članu 31.posle stava 3.dodaje novi stav koji glasi:

„Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, u slučaju kada planirani radovi nisu izvršeni u periodu od jedne kalendarske godine, izvoñački projekat može da važi najduže dve kalendarske godine.”

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 5.menja se i glasi:

“Izvoñački projekat izrañuje se za odsek ili odeljenje, a izuzetno za više odseka ili odeljenja (sliv).”

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. tačka na kraju rečenice zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „osim izvoñačkog projekta koji se izrañuje na osnovu sanacionog plana i izvoñačkog projekta za realizaciju slučajnog prinosa“.

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

„Ministar bliže propisuje sadržinu izvoñačkog projekta, način i postupak njegovog donošenja i izrade, kao period važenja“.

Osnovna jedinica za koju se izrañuje godišnji izvoñački projekat je odeljenje, u okviru koga se obavezno vodi računa o eventualnoj podeli na sastojine (odsek). U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.

Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim uzgojnim merama.

Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode radovi na gajenju šuma.

Izvoñačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrñuje: mesto, vrsta, obim, način, rok, redosled i dinamika izvoñenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr.

Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog područja i osnove gazdovanja šumama, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12 meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.

Izvoñački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.

Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma i načina izvoñenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.

Tabelarni deo izvoñačkog projekta naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvoñenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izvoñačkom projektu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa i sastojina, postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama, izvori i vodotoci u odeljenju, sa oznakama naznačenim u legendi skice.

Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlañenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr. krokiraju se na skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvoñačkog plana.

Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma prikazuju se po odeljenjima i vrstama rada.

Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje stabala za seču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.

Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.

8.4.Uputstvo za vo ñenje evidencije gazdovanja šumama

Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Sva uputstva za voñenje evidencije gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 72 - 76), na to obavezuje zakon o šumama u član 34., koji jasno kaže da je korisnik šuma dužan da u opštoj i posebnoj osnovi, kao i u godišnjem izvoñačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.

Korisnik šuma dužan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.

Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. Iz doznačnih knjiga se unosi količina posečenog drveta i obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima se obračunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno drvo.

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabala posečenih u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenu u svim prirodnim oblicima raznodobnih šuma, kao i slučajne prinose iz ovih šuma, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnove.

Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.

Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.

Osim ovih radova, potrebno je u Šumskoj hronici evidentirati sve pojave koje se primete u šumama u toku jedne godine, a to su:

• štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entološkoh uzročnika, • pojava ranih i kasnih mrazeva, • početak listanja, • početak cvetanja, • pojava plodonošenja i obilnosti uz ocenu kvaliteta semena, • štete od elementarnih nepogoda, • promene u posedovnim odnosima, • promene koje utiču na izvršenje radova i dr.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.5. Smernice za sprovo ñenje radova na zaštiti šuma

Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminišu, u što većoj meri, štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obavljatii stručno uključujući preduzimanje preventivnih mera zaštite.

Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:

• Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara. • Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara). • U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati i gajiti mešovite sastojine. • Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne. • Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po: • Zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina); • Sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine i

debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).

Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:

• pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti;

• u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma. • najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče

(slaganje otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja karpofora, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.

• preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.

U cilju zaštite od požara: • postaviti table upozorenja o opasnostima od požara, • dosledno sprovoditi zakonske propise o zaštiti šuma od požara, • osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti), • osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara (proleće i leto), • smanjiti na najmanju meru površine livada koje se ne kose, • vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.

U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:

• obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena, • utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila, • osigurati kontrolu pašarenja.

Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.

Mere neposredne zaštite

Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala ili feromonskih klopki.

Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode.

Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti sečom.

Za gašenje požara neophodno je planom zaštite od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno osoblje, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim voñstvom grupe (inžinjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.6. Uputstvo za izgradnju I održavanje saobra ćajnica

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine (član 2).

Prema gore navedenom Pravilniku - Gradnja šumskih puteva je gradnja šumskih puteva (I i II faza) za otvaranje šumskog kompleksa na kome će se sprovoditi mere utvrñene planovima gazdovanja šumama.

(1) I faza gradnje šumskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: iskopa zemljišta u širokom otkopu, ugrañivanje vodopropusta, izrada kanala ili rigola, bankina, škarpa useka i nasipa i valjanje posteljice,

(2) II faza gradnje šumskog puta (prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put) podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: razastiranje i valjanje kolovozne konstrukcije (kolovozne podloge i kolovoznog zastora);

Rekonstrukcija šumskog puta je promena tehničkih i konstruktivnih elemenata postojećeg šumskog puta i to: povećanje radijusa horizontalnih krivina; smanjenje nagiba nivelete; proširenje planuma puta; regulisanje efikasnog odvodnjavanja (površinske vode sa kolovoza, vode sa pribrežnih kosina i podzemne vode); izrada i ureñenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge i kolovoznog zastora);

Sanacija oštećenog dela šumskog puta podrazumeva radove na saniranju oštećenog dela šumskog puta nastalih usled dejstva prirodnih sila kao što su zemljotres, poplave, bujica, klizišta, lavine i drugo, o čemu je ministarstvo nadležno za poslove šumarstva obavešteno u roku od sedam dana od dana nastanka oštećenja;

Rekonstrukcija postojećih puteva

Rekonstrukcija šumskih puteva je promena tehničkih i konstruktivnih elemenata postoječih šumskih puteva i to: • osvetljavanje puta; • povećavanje radijusa horiontalnih krivina; • smanjenje nagiba nivelete; • proširenje planuma puta; • regulisanjeefikasnog odvodnjavljnja površinske vode sa puta (izrada odvodnih kanala, popravak propusta i dr.); • izrada i ureñenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge)

Izgradnja prve faze -F-I meki kamionski put

Prva faza izgradnje kamionskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta. Nakon snimanja terena , postavljanja nulte linije trase puta i izrade projekta za izgradnju šumskog kamionskog puta, neophodno je izvršiti sledeće radove:

• prosecanje trase puta; • uklanjanje suvog posečenog drvenog materijala sa trase; • iskop zemlje u širokom otkopu; • izrada škarpe i bankine; • izrada odvodnih kanala i postavljanje propusnih cevi;

Izrada druge faze-F-II tvrdog kamionskog puta Pod drugom fazom podrazumeva se izrada gornjeg stroja puta i to:

• nasipanje pripremljene (uvaljane) posteljice kamenom krupnije granulacije debljine do 30 sm, što zavisi od podloge; • valjanje nasutog kamena; • nasipanje kamenom sitnije granulacije debljine 10 sm; • valjanje nasutog kamena.

Izgradnja, održavanje i korišćenje šumskih komunikacija

Planiranje, izgradnja, korišćenje i održavanje šumskih primarnih i sekundarnih saobraćajnica treba sprovoditi na način koji ne ugrožava:

• strogo poštovanje tehničkih elemenata iz projekta; • izvorišta voda i vodene tokove; • staništa značajna za ostanak zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta; • proces prirodnog podmlañivanja u šumi; • kulturnu i istorisku baštinu;

Mihaila Pupina 113

Beograd


• ostale opšte korisne funkcije šuma; • stabilnost zemljišta i ne uzrokuje eroziju i bujice

8.7. Uputstvo za primenu tarifa

Pomenute tarife su dvoulazne i to sa ulazima tarifnim nizom i debljinskim stepenom koji su dati u santimetrima.

Podaci koji su prikupljeni na terenu, prikupljeni su za svako stablo, na po jedan santimetar, na osnovu čega je računata drvna masa svakog stabla, a zatim su mase stabala razvrstane u debljinske stepene od po 5 cm kako je i prikazano u tabelarnom delu osnove.

Doznaka visokih šuma vrši se u santimetrima za svako stablo, a tarife se primenjuju tako da se iz tabelarnog dela opisa staništa i sastojina očita u rubrici visinski stepen za svaku vrstu posebno, a zatim u tarifama za odreñenu vrstu na osnovu visinskog stepena, odnosno tarifnog niza i prečnika stabla, za svako stablo se očita zapremina.

Kod izdanačkih šuma doznaka se vrši na osnovu debljinskih stepeni od po 5 cm. Na osnovu visinskog stepena iz tabelarnog dela ulazi se u tarife za odreñenu vrstu gde se na osnovu tarifnog niza i interpolovane vrednosti srednjeg prečnika stepena očita zapremina.

8.8. Smernice za postavljanje oznaka

Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „ Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima.

Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

U cilju zaštite šuma od požara, šumska gazdinstva mogu, saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA.

Znaci zabrane (loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja (da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma (potencijalne izazivače šumskih požara).

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrañeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano.

Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine.

Izgled i sadržaj oznake (table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara.

Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra.

Ureñenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr,); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl,).

Ureñenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra.

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr.

Oznake za obeležavanje izrañivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.9. Smernice za pra ćenje stanja (monitorning) retkih, ranjivih i ugrože nih vrsta

Očuvanje, zaštita i unapreñivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd.

Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode):

Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu,

Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti,

Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove,

Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na odreñeno jasno definisano geografsko područje,

Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom,

Iščezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao,

Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavanja u prirodi u neposrednoj budućnosti, što se utvrñuje u skladu sa meñunarodno prihvaćenim kriterijumima,

Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrñuje u skladu sa opšteprihvaćenim meñunarodnim kriterijumima,

Praćenje stanja (monotoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu,

Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja,

Crvena lista je spisak ugroženih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti,

Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) urañena je prema kriterijumima Meñunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj.

Srbija je 2001. Godine potpisala Konvenciju o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES konvencija doneta 03.03.1973. godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvrñena u Srbiji 09.11.2001. godine).

Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije.

Takoñe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993, godine), kojom su odreñene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urañen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja šumskih ekosistema i izvoñačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti.

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izviñačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti).

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog očuvanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.10. Smernice za koriš ćenje nedrvnih šumskih proizvoda

Način i uslovi korišćenja divlje flore i faune

Način i uslovi prikupljanja divlje flore i faune dati su u Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. br. 31/2005, 45/2005, 22/2007). Ovom uredbom takoñe dat je popis divljih vrsta flore, faune i gljiva zaštićenih kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa.

Način i uslovi korišćenja zakupa

Sva pitanja vezana za zakup regulisana su Pravilnikom o raspolaganju nepokretnostima u državnim preduzećima br, 34/2006-3 od 03.08.2006. god.

8.11. Smernice za upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom mora se sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima, Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom preduzeću za gazdovanje šumama „Srbijašume“.

Za vreme izvoñenja seče u šumi, izvlačenje i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima potrebno je regulisati odlaganje otpada putem postavljanja kanti, korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad.

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako bi se sprečilo zagañivanje životne sredine.

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i zagañenje životne sredine.

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC – HOLCIM iz Paraćina).

Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovlašćenim institucijama za reciklažu motornih ulja.

Toneri i računarska oprema koja je postala otpad skupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje.

Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe odnosno prestala važnost upotrebne dozvole skladištiće se na bezbednom mestu, obezbeñenom od pristupa dece do isporuke ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija.

Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnje sa nadležnim inspekcijama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Ekonomsko - finansijskom analizom se procenjuje finansijski efekat realizacije planiranih radova gazdovanja šumama, i prikazuju se godišnji prosek prihoda i

rashoda, uz pretpostavku da će se radovi izvršiti u sopstvenoj režiji.

9.1. Obračun vrednosti šuma

Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.

Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.

Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:

• izračunata neto drvna zapremina; • utvrñena je sortimentna struktura; • utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2017 godini.

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine

SORTIMENTI

Bruto Otpad Neto I klasa II klasa III klasa

Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 329502.7 49425.4 280077.3 8402.3 9802.7 9802.7 28007.7 252069.6 252069.6

Gr 1941.4 291.2 1650.2 1650.2 1650.2

Bag 946.9 142.0 804.8 402.4 402.4 804.8

Brz 765.5 114.8 650.7 650.7 650.7

KrLip 693.4 104.0 589.4 589.4 589.4

Jav 580.4 87.1 493.4 493.4 493.4

Jas 434.2 65.1 369.0 369.0 369.0

Kit 402.5 60.4 342.1 342.1 342.1

Slad 292.9 43.9 249.0 249.0 249.0

Cer 182.4 27.4 155.0 155.0 155.0

Otl 115.9 17.4 98.5 98.5 98.5

Tres 74.3 11.1 63.2 63.2 63.2

Bjas 30.0 4.5 25.5 25.5 25.5

OML 24.4 3.7 20.8 20.8 20.8

Cjas 22.1 3.3 18.7 18.7 18.7

Kln 6.4 1.0 5.5 5.5 5.5

Mle 1.3 0.2 1.1 1.1 1.1

Ukupno lišćari 336016.7 50402.5 285614.2 8402.3 9802.7 9802.7 28007.7 255574.2 2032.3 257606.5

Smr 25546.9 3832.0 21714.9 2149.8 2149.8 2214.9 6514.5 15200.4 15200.4

Dug 2752.4 412.9 2339.5 231.6 231.6 238.6 701.9 1637.7 1637.7

Bbor 2526.0 378.9 2147.1 212.6 212.6 219.0 644.1 1503.0 1503.0

Cbor 2245.0 336.7 1908.2 188.9 188.9 194.6 572.5 1335.8 1335.8

Brv 156.6 23.5 133.1 13.2 13.2 13.6 39.9 93.2 93.2

Jel 26.4 4.0 22.4 2.2 2.2 2.3 6.7 15.7 15.7

Mihaila Pupina 113

Beograd


SORTIMENTI


Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Ukupno četinari 33253.3 4988.0 28265.3 2798.3 2798.3 2883.1 8479.6 19785.7 19785.7

Ukupno GJ 369270.0 55390.5 313879.5 11200.6 12601.0 12685.8 36487.3 255574.2 21818.0 277392.2

9.1.2. Vrednost drveta na panju

SORTIMENTI

I klasa II klasa III klasa Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 8402.3 9802.7 9802.7 28007.7 252069.6 252069.6

Gr 1650.2 1650.2

Bag 402.4 402.4 804.8

Brz 650.7 650.7

KrLip 589.4 589.4

Jav 493.4 493.4

Jas 369.0 369.0

Kit 342.1 342.1

Slad 249.0 249.0

Cer 155.0 155.0

Otl 98.5 98.5

Tres 63.2 63.2

Bjas 25.5 25.5

OML 20.8 20.8

Cjas 18.7 18.7

Kln 5.5 5.5

Mle 1.1 1.1

Ukupno lišćari 8402.3 9802.7 9802.7 28007.7 255574.2 2032.3 257606.5

Smr 2149.8 2149.8 2214.9 6514.5 15200.4 15200.4

Dug 231.6 231.6 238.6 701.9 1637.7 1637.7

Bbor 212.6 212.6 219.0 644.1 1503.0 1503.0

Cbor 188.9 188.9 194.6 572.5 1335.8 1335.8

Brv 13.2 13.2 13.6 39.9 93.2 93.2

Jel 2.2 2.2 2.3 6.7 15.7 15.7

Ukupno četinari 2798.3 2798.3 2883.1 8479.6 19785.7 19785.7

Ukupno GJ 11200.6 12601.0 12685.8 36487.3 255574.2 21818.0 277392.2

Mihaila Pupina 113

Beograd


JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA

I klasa II klasa III klasa Ogrevno

drvo Celuloza

Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3

Bk 3011.0

Kit 3011.0

Cer 3011.0

Gr 3011.0

Slad 3011.0

Cjas 3011.0

Otl 3011.0

CrJov 3011.0

Brek 3011.0

Kln 3011.0

Tres 3011.0

Jas 2655.0

Mle 3011.0

OML 2655.0

Ukupno lišćari

Cbor 6826.0 5868.0 4424.0 2655.0

Bbor 2655.0

Ukupno četinari

Ukupno GJ

UKUPNA SORTIMENTNA VREDNOST


Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno

Ukupno Vrste drveća

din din din din din din din din

Bk 56245122.1 53650205.9 44445465.7 154340793.7 758981457.3 758981457.3 913322250.9

Gr 4968627.0 4968627.0 4968627.0

Bag 1211688.8 1068427.0 2280115.7 2280115.7

Brz 1727594.5 1727594.5 1727594.5

KrLip 1564752.4 1564752.4 1564752.4

Jav 1485559.5 1485559.5 1485559.5

Jas 979805.8 979805.8 979805.8

Kit 1030166.5 1030166.5 1030166.5

Slad 749629.8 749629.8 749629.8

Cer 466807.5 466807.5 466807.5

Otl 296723.4 296723.4 296723.4

Tres 190202.0 190202.0 190202.0

Bjas 76738.3 76738.3 76738.3

OML 55129.3 55129.3 55129.3

Cjas 56441.6 56441.6 56441.6

Kln 16416.1 16416.1 16416.1

Mle 3362.2 3362.2 3362.2

Ukupno lišćari 56245122.1 53650205.9 44445465.7 154340793.7 769533819.8 5395709.1 774929528.9 929270322.6

Smr 20416392.7 17112191.8 14587446.5 52116031.0 40357099.3 40357099.3 92473130.2

Mihaila Pupina 113

Beograd




Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno


din din din din din din din din

Dug 1580982.7 1359098.5 1055701.0 3995782.3 4347986.8 4347986.8 8343769.0

Bbor 2018734.9 1692021.7 1442379.6 5153136.2 3990434.9 3990434.9 9143571.1

Cbor 1289526.6 1108547.1 861081.2 3259154.9 3546430.1 3546430.1 6805585.0

Brv 89952.3 77327.9 60065.6 227345.8 247384.9 247384.9 474730.7

Jel 21095.5 17681.4 15072.7 53849.6 41699.5 41699.5 95549.1

Ukupno četinari 25416684.8 21366868.4 18021746.6 64805299.7 52531035.4 52531035.4 117336335.2

Ukupno GJ 81661806.8 75017074.3 62467212.3 219146093.4 769533819.8 57926744.5 827460564.3 1046606657.7

Ukupna proizvodna vrednost - 1046606657.7 Ukupni troškovi proizvodnje - (313879.5 x 1399.2) 439180196.4 Ukupna vrednost šuma 607426461.3

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor Ukupna vrednost

šuma Poreklo sastojina godina ha din/ha Ukupno dinara 1,0 P n dinara

Mlade visoke sasojine 11 - 20 1.04 47844.3 49758.1 1.4859 73935.5 1-10 3.47 47844.3 166019.7 1.6386 272039.9

Mlade izdanačke sastojine 11 - 20 17.8 47844.3 851628.5 1.6386 1395478.5 1-10 133.64 127150.8 16992432.9 1.6386 27843800.6

Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara 11 - 20 8.08 127150.8 1027378.5 1.6386 1683462.4 Ukupno 164.03 19087217.7 31268716.9

9.1.4. Ukupna vrednost šuma

Ukupna vrednost šuma 607426461.3 Ukupna vrednost mladih sastojina 31268716.9 Ukupno: 638695178.2

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prose čno godišnje

Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju 7.4. Planovi gazdovanja. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi se, kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano gazdovanje.

9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje

SORTIMENTI


Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 4095.0 614.2 3480.7 104.4 121.8 121.8 348.1 3132.7 3132.7

Gr 31.5 4.7 26.8 26.8 26.8

Bag 98.5 14.8 83.7 41.9 41.9 83.7

Brz 17.3 2.6 14.7 14.7 14.7

Jas 21.6 3.2 18.4 18.4 18.4

Kit 4.0 0.6 3.4 3.4 3.4

Otl 0.5 0.1 0.4 0.4 0.4

Tres 1.7 0.2 1.4 1.4 1.4

Cjas 0.4 0.1 0.3 0.3 0.3

Kln 0.8 0.1 0.7 0.7 0.7

Ukupno lišćari 4271.3 640.7 3630.6 104.4 121.8 121.8 348.1 3207.6 74.9 3282.5

Smr 287.9 43.2 244.7 24.2 24.2 25.0 73.4 171.3 171.3

Dug 30.5 4.6 25.9 2.6 2.6 2.6 7.8 18.2 18.2

Bbor 9.8 1.5 8.3 0.8 0.8 0.8 2.5 5.8 5.8

Cbor 20.1 3.0 17.1 1.7 1.7 1.7 5.1 11.9 11.9

Ukupno četinari 348.2 52.2 296.0 29.3 29.3 30.2 88.8 207.2 207.2

Ukupno GJ 4619.5 692.9 3926.6 133.7 151.1 152.0 436.9 3207.6 282.1 3489.7

9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova -prosečno godišnje

1. Veštačko pošumljavanje sadnjom 1.793 2. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.915 3. Okopavanje i prašenje u kulturama 13.612 4. Čišćenje u mladim sastojinama 1.383

Ukupno: 17.703ha

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.3. Plan zaštite šuma - prosečno godišnje

Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki - 15 komada

Održavanje protiv - požarnih pruga – 15,0 km

9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje

U gazdinskoj jedinici "Vrla" planira se:

1. prevoñenje mekih u tvrde kamionske puteve - 0.81 km 2. održavanje mekih i tvrdih kamionskih puteva - 2.92km

9.2.5. Plan ureñivanja šuma -prosečno godišnje

Visoke šume 27.94 ha Izdanačke šume 134.88ha Veštački podignute sastojine 36.43ha Neobrasle površine 36.05 ha

Ukupno: 253.30 ha

9.3. Utvrñivanje troškova proizvodnje – prose čno godišnje -

9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

Količina Troškovi Ukupno Sortimenti

m3 din/m3 din

1. Tehničko drvo 436.9 1399.2 611310.5

2. Prostorno drvo 3489.7 1399.2 4882788.2

Ukupno 3926.6 - 5494098.7

9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma

P Jedinična cena Vrsta rada

ha din/ha

Ukupno din

1. Veštačko pošumljavanje sadnjom 1.793 222061.63 398156.5

2. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.915 176046.62 161082.7

3. Okopavanje i prašenje u kulturama 13.612 27056.64 368295.0

Mihaila Pupina 113

Beograd


P Jedinična cena Vrsta rada

ha din/ha

Ukupno din

4. Čišćenje u mladim sastojinama 1.383 39212.16 54230.4

Ukupno: 17.703 981764.6

Ukupni troškovi na gajenju šuma za 17,703 ha iznose 981.764,6 dinara godišnje.

9.3.3. Troškovi zaštite šuma

Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki - 15 komada x 5000,00 = 75.000,00 dinara

Održavanje protiv - požarnih pruga - 15,0 km x 50.000,00 = 750.000,00 dinara

Ukupno: = 825.000, 00 dinara

9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica

Prevoñenje mekih puteva u tvrde kamionske 0,81 km x 2132200.00din 1727100,00 din Održavanje kamionskih puteva 2,92 km x 80.000.00 din 233.600,00 din Ukupno GJ 1.960.700,0din

Ukupno je potrebno obezbediti 1.960.700,0 din godišnje u periodu 2018 – 2027 god. za rekonstukciju i održavanje putne mreže u GJ "Vrla".

9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma

15 % od prodajne cene drveta

13005834.6 X 15 % = 8.080.921,3din

9.3.6. Naknada za posečeno drvo

3 % od prodajne cene drveta

13005834.6 X 3 % = 390175.0 din

9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma

Troškovi ureñivanja za gazdinsku jedinicu „Vrla" iznose 324679.8 dinara godišnje.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje

Ukupno din

1. Proizvodnja drvnih sortimenata 5494098.7

2. Gajenje šuma 981764.6

3. Zaštita šuma 825000.0

4. Izgradnja puteva 1960700.0

5. Ureñivanje šuma 324679.8

6. Sredstva za reprodukciju šuma 1950875.2

7. Naknada za posečeno drvo 390175.0

Svega: 11927293.3

9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prose čno godišnje -

9.4.1. Prihod od prodaje drveta


I klasa II класа III klasa Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno


din din din дин дин дин дин дин

Bk 698999.1 666750.2 552356.2 1918105.4 9432415.3 9432415.3 11350520.8

Gr 80696.3 80696.3 80696.3

Bag 126060.8 111156.2 237217.0 237217.0

Brz 39064.3 39064.3 39064.3

Jas 48768.4 48768.4 48768.4

Kit 10288.6 10288.6 10288.6

Otl 1305.3 1305.3 1305.3

Tres 4222.9 4222.9 4222.9

Cjas 998.1 998.1 998.1

Kln 2047.5 2047.5 2047.5

Ukupno lišćari 698999.1 666750.2 552356.2 1918105.4 9658034.8 198988.9 9857023.8 11775129.2

Smr 230049.8 192818.4 164369.8 587238.1 454739.6 454739.6 1041977.7

Dug 17530.9 15070.5 11706.3 44307.7 48213.2 48213.2 92520.9

Bbor 7807.9 6544.3 5578.7 19930.9 15433.9 15433.9 35364.8

Cbor 11528.4 9910.4 7698.1 29136.8 31705.1 31705.1 60841.9

Ukupno četinari 266917.0 224343.6 189352.9 680613.6 550091.8 550091.8 1230705.4

Ukupno GJ 965916.1 891093.8 741709.1 2598719.0 9658034.8 749080.8 10407115.6 13005834.6

Ukupni prihod od prodaje drveta iznosi 13005834.6 dinara.

Sredstva za reprodukciju - 1.950.875,2 dinara

Ukupno - 14.956.709,8 dinara

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.5. Raspodela ukupnog prihoda

Svega Prihodi – Troškovi

din

Ukupan prihod 14956709.8

Ukupni troškovi 11927293.3

Dobit 3029416.5

Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je u dobiti u iznosu od 3.029.416.5 dinara prosečno godišnje.

Ekonomsko - finansijska analiza je izvedena prema važećim elementima privreñivanja za 2017. godinu, koju je izradila planska služba JP "Srbijašume". Ukoliko se neka od ovih elemenata u toku važenja posebne osnove menja se i cela koncepcija finansiranja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE

10.1. Prikupljanje terenskih podataka

Prikupljanje terenskih podataka za gazdinsku jedinicu "Vrla" vršeno je tokom leta 2016. godine. Sve radove na obeležavanju i obnavljanju spoljnih i unutrašnjih granica uradili su šumarski tehničari i šumari, šumske uprave Surdulica.

Izdvajanje sastojina i kalkulacija primarnih površina za premer sastojina, su izvršili šumarski inženjeri iz Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu:

1. dipl.inž. Radoje Šćekić

Taksacioni premer sastojina izvršili su:

1. dipl.inž. Saša Perduh 2. dipl.inž. Mladen Vukšić 3. dipl.inž. Mirko Kovačević

10.2. Obrada podataka

Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje J.P."Srbijašume" Beograd, u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu. Kompjuterska obrada podataka izvršena je u Odseku za informatiku Biroa:

• Unos terenskih podataka - dipl. inž. Dejan Stojanović • Unos planova gazdovanja i tekstualnog dela -dipl. inž. Mirko Kovačević • Obrada podataka i planova - dipl. inž. Aleksandra Katić • Tekst - dipl. inž. Mirko Kovačević • Priprema za štampu - dipl. inž. Aleksandra Katić

10.3. Izrada karata

Prema utvrñenom stanju šuma, urañene su sledeće pregledne karte:

1. Topografska karta 1:50.000 2. Katastarska karta 1:10.000 3. Katastarska karta sa vertikalnom predstavom terena 1:10.000 4. Karta namene površina 1:25.000 5. Karta gazdinskih klasa 1:25.000 6. Sastojinska karta 1:25.000 7. Privredna karta 1:25.000 8. Karta taksacije 1:10.000

Karte su urañene u Odseku za kartografiju Biroa, karte su uradile :

1. inž. Snežana Ivković 2. inž. Snežana Dubovac

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ

Tekstualni deo OGŠ "Vrla" i planove gazdovanja uradio je projektant iz Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu, dipl. inž. Mirko Kovačević.

Mihaila Pupina 113

Beograd


11.0. ZAVRŠNE ODREDBE Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim i podzakonskim aktima, vršeno je za sve vreme izrade osnove, a naročito se vodilo računa o

usaglašavanju sa odredbama Zakona o šumama i Pravilnikom o sadržini i načinu izrade opštih i osnova gazdovanja šumama, spisak zakona, pravilnika i odluka o kojima se vodilo računa dat je u uvodnom delu osnove.

Zakoni – pravilnici – uredbe, odluke, planovi upravljanja

Datum objavljivanja Službeni glasnik

Zakon o šumama Zakon o izmenama Zakona o šumama

05.05.2010. 30/10 93/12

Zakon o planiranju i izgradnji 22.04.2003. 47/03

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine 23.11.2010. 88/10

Zakon o vodama Zakon o izmenama Zakona o vodama

05.05.2010. 30/10 93/12

Zakon o divljači i lovstvu 23.03.2010. 18/10

Zakon o zaštiti od požara 29.12.2009. 111/09

Zakon o zaštiti prirode 12.05.2009. 36/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 23.11.2010. 88/10

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 03.12.2010. 133/10

Zakon o zaštiti životne sredine 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 15.05.2009. 36/09

Zakon o državnom premeru i katastru 31.08.2009. 72/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru 23.03.2010. 18/10

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 23.11.2010. 88/10

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu 12.05.2010. 36/09

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 29.05.2009. 41/09

Zakon o odbrani 11.12.2007 116/07

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani 26.10.2009. 88/09

Zakon o poljoprivrednom zemljištu 19.07.2006. 23/06

Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu 02.06.2009. 41/09

Zakon o standardizaciji 13.05.2009. 36/09

Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama

12.12.2003 122/03

Pravilnik o sadržini zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova 15.10.2010. 74/10

Odluka o utvrñivanju granica vodnih područja 20.10.2010. 13/10

Odluka o utvrñivanju Popisa voda I reda 09.11.2010. 149/10

Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu i korišćenje sredstava za zaštitu i unapreñivanje šuma 29.01.2010. 26/10

Pravilnik o šumskom rеdu 18.11.2008. 20/08

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu 07.05.2009. 17/09

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu 24.02.2010. 8/10

Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje

26.05.2010. 35/10

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva 05.02.2010. 46/10

Uredba o utvrñivanju Regionalnog prostornog plana opština Južnog pomoravlja 09.11.2010. 83/10

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zakoni – pravilnici – uredbe, odluke, planovi upravljanja

Datum objavljivanja Službeni glasnik

Odluka o proglašenju erozivnih područja i propisivanju protiv erozivnih mera 31.01.1997.

Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista koristi u skladu sa namenom.

Pri sprovoñenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarañivati sa organima (inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovarajućih zakona.

Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka.

Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Vrla" biće u vremenu od 01.01.2018 do 31.12.2027 godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja saglasnosti od strane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Projektant: Direktor

M.P.

Mirko Kovačević dipl. inž. šum. Ljubomir Joka dipl. inž. šum.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadržaj:

0.0. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................3

I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE.......................................................................................................................................................................................................3

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE ............................................................................................................................................................................................4

1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE.......................................................................................................................................................................................................................4 1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice.......................................................................................................................................................................................4 1.1.2. Granice.......................................................................................................................................................................................................................................4 1.1.3. Površina .....................................................................................................................................................................................................................................4

1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJЕ ..............................................................................................................................................................................................................5 1.2.1 Državni posed .............................................................................................................................................................................................................................5 1.2.2. Privatni posed.............................................................................................................................................................................................................................5 1.2.3. Rekapitulacija po KO za GJ "Vrla" ...........................................................................................................................................................................................5

2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA.............................................................................................................................................................................................6

2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE.....................................................................................................................................................................................6 2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA...........................................................................................................................................................................................6 2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE......................................................................................................................................................................................................7 2.4. KLIMA ................................................................................................................................................................................................................................................7 2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA.................................................................................................................................................................................9 2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA..............................................................................................................................................................9

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE...................................................................................................................................................................................................11

3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA...............................................................................................................................................................................11 3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................12 3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST................................................................................................................................................................................13 3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA U GAZDINSKOJ JEDINICI I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA....................................................................13 3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA................................................................................................................................................................................14

4.0. FUNKCIJE ŠUMA .............................................................................................................................................................................................................................15

4.1. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA..............................................................................................................................................................................................15 4.3. GAZDINSKE KLASE ...........................................................................................................................................................................................................................17

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ........................................................................................................................................................................................18

5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI.................................................................................................................................................................................................................18 5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA .........................................................................................................................................................................................19 5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI ................................................................................................................................................................................21 5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI............................................................................................................................................................................................................23 5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................25 5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI...............................................................................................................................................................................28 5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI.......................................................................................................................................................................................................29 5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA.......................................................................................................................................................................................32 5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA I UGROŽENOSTI OD ŠTETNIH UTICAJA .........................................................................................................................................32 5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA.....................................................................................................................................................................................................33 5.11. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA.................................................................................................................................................................................................34 5.12. FOND I STANJE DIVLJAČI - USLOVI I MOGUĆNOST ZA RAZVOJ..........................................................................................................................................................35 5.13. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE...........................................................................................................................................................................................35 5. 14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ŠUMA....................................................................................................................................................................................37

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE........................................................................................................................................................................................................39

6.1. UVODNE INFORMACIJE I ISTORIJAT GAZDOVANJA.............................................................................................................................................................................39 6.2. PROMENA ŠUMSKOG FONDA.............................................................................................................................................................................................................39

6.2.1. Promena šumskog fonda po površini .......................................................................................................................................................................................39

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................. 39 6.3. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU................................................................................................................................... 40

6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma............................................................................................................................................................................ 40 6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma..................................................................................................................................................................................... 41 6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma............................................................................................................................................................................................ 41 6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda.................................................................................................................................................... 41 6.3.5. Ocena dosadašnjeg gazdovanja................................................................................................................................................................................................ 42

7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA ............................................................................................................... 43

7.1. MOGUĆI STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐIVANJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA U TOKU UREĐAJNOG PERIODA (PROGNOZA ZA 2,3 PERIODA) ............................................ 43 7.2. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 43

7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja (u skladu sa definisanom namenom i funkcijom šuma) .................................................................................................................... 43 7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama......................................................................................................................................................................................... 44

7.3. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA................................................................................................................................................................................... 46 7.3.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 46 7.3.2. Ureñajne mere.......................................................................................................................................................................................................................... 47

7.4. PLANIRANJE GAZDOVANJA............................................................................................................................................................................................................... 48 7.4.1. Plan gajenja šuma .................................................................................................................................................................................................................... 48

7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma.......................................................................................................................................................................... 48 7.4.1.2. Plan rasadničke proizvodnje ............................................................................................................................................................................................. 49 7.4.1.3. Plan nege šuma ................................................................................................................................................................................................................. 49

7.4.2. Plan zaštite šuma...................................................................................................................................................................................................................... 50 7.5. PLAN KORIŠĆENJA I KALKULACIJA PRINOSA ..................................................................................................................................................................................... 50

7.5.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa ....................................................................................................................................................................50 7.5.1.1. Plan seča obnavljanja (visoke jednodobne šume) ............................................................................................................................................................ 50 7.5.1.2. Plan seča obnavljanja (izdanačke šume ............................................................................................................................................................................ 52 7.5.1.3. Ukupan plan seča obnavljanja .......................................................................................................................................................................................... 55

7.5.2. Plan prorednih seča.................................................................................................................................................................................................................. 55 7.5.3. Ukupan plan korišćenja šuma .................................................................................................................................................................................................. 56 7.5.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda ..............................................................................................................................................................................58 7.5.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 59 7.5.6. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................... 60 7.5.7. Očekivani efekti gazdovanja.................................................................................................................................................................................................... 60

8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA................................................................................................................................... 61

8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA............................................................................................................................................................. 61 8.2. UPUTSTVA ZA ORGANIZOVANJE SEČE U ŠUMI................................................................................................................................................................................... 64 8.3.GODIŠNJI PLAN GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................................................................................................................................................ 65 8.4.UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA............................................................................................................................................................ 66 8.5. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA.................................................................................................................................................................. 67 8.6. UPUTSTVO ZA IZGRADNJU I ODRŽAVANJE SAOBRAĆAJNICA ............................................................................................................................................................. 68 8.7. UPUTSTVO ZA PRIMENU TARIFA....................................................................................................................................................................................................... 69 8.8. SMERNICE ZA POSTAVLJANJE OZNAKA............................................................................................................................................................................................. 69 8.9. SMERNICE ZA PRAĆENJE STANJA (MONITORNING) RETKIH, RANJIVIH I UGROŽENIH VRSTA............................................................................................................... 70 8.10. SMERNICE ZA KORIŠĆENJE NEDRVNIH ŠUMSKIH PROIZVODA.......................................................................................................................................................... 71 8.11. SMERNICE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM.......................................................................................................................................................................................... 71

9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA..................................................................................................................................................................................... 72

9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA............................................................................................................................................................................................................72 9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine................................................................................................................................................................... 72 9.1.2. Vrednost drveta na panju ......................................................................................................................................................................................................... 73 9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ............................................................................................................................................................................. 75 9.1.4. Ukupna vrednost šuma............................................................................................................................................................................................................. 75

9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA - PROSEČNO GODIŠNJE............................................................................................................................................................. 76 9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje ..............................................................................................................................................76

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova -prosečno godišnje...................................................................................................................................................76 9.2.3. Plan zaštite šuma - prosečno godišnje......................................................................................................................................................................................77 9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje......................................................................................................................................................77 9.2.5. Plan ureñivanja šuma -prosečno godišnje ................................................................................................................................................................................77

9.3. UTVRĐIVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE -....................................................................................................................................................77 9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................77 9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma.............................................................................................................................................................................................77 9.3.3. Troškovi zaštite šuma...............................................................................................................................................................................................................78 9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica...............................................................................................................................................................................78 9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma.................................................................................................................................................................................................78 9.3.6. Naknada za posečeno drvo.......................................................................................................................................................................................................78 9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma ........................................................................................................................................................................................................78 9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje....................................................................................................................................................................................................79

9.4. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE -................................................................................................................................................................79 9.4.1. Prihod od prodaje drveta..........................................................................................................................................................................................................79

9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA.......................................................................................................................................................................................................80

10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE .............................................................................................................................................................................................................81

10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA............................................................................................................................................................................................81 10.2. OBRADA PODATAKA.......................................................................................................................................................................................................................81 10.3. IZRADA KARATA .............................................................................................................................................................................................................................81 10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ.................................................................................................................................................................................................82

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE ....................................................................................................................................................................................................................83

SPISAK KATASTARSKIH PARCELA ...................................................................................................................................................................................................88

Prilozi TABELARNI DEO

Obr. br. I Iskaz površina Obr. br. II Opis staništa i sastojina Obr. br. III Tabela o razmeru debljinskih razreda Obr. br. IV Tabela o razmeru dobnih razreda Obr. br. V Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma) Obr. br. VIa Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča Obr. br. VII Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča VIII Ostale evidencije IX Šumska hronika

KARTE

1. Osnovna karta R - 1:10.000 2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta) R - 1:10.000 3. Karta gazdinskih klasa R - 1:25.000 4. Sastojinska karta R - 1:25.000 5. Karta namene površina R - 1:25.000 6. Pregledna karta R - 1:50.000

Mihaila Pupina 113

Beograd


SPISAK KATASTARSKIH PARCELA

K.O. ĆURKOVICA

Br. Pod. br. Br. dela Površina Broj lista Broj

parcele parcele parcele Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta

dela m² nepokretnosti Odeljnja

317 0 1 PARA PUDE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1320 202 67

440 0 1 PARA PUDE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 12011 202 66.67

441 0 1 PARA PUDE PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1346 202 67

443 0 1 MANASTIRIŠTE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 582 202 67

500 0 1 REKA VRLA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1259751 202 61,62,63

501 0 1 BAČEVIŠTE PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8879 202 63

502 0 1 BAČEVIŠTE ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2132 202 63




1095 0 1 MAŠINCI ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2757 202 66

1100 0 1 MAŠINCI PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 256 202 66

1108 0 1 SELO ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 796666 202 66

1109 0 1 MAŠINCI PAŠNJAK 2. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1036 202 66

1110 0 1 SELO PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1159 202 66

1114 0 1 KRSTINCI ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 36881 202 68




1289 0 1 KRSTINCI PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 840 202 66

1323 0 1 MRTVICA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 247004 202 69

1366 0 1 MANASTIRIŠTE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 147 202 66

1486 0 1 GROTNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 182832 202 64

Ukupno: 2658279

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO TOPLI DO

Бр. Pod. br. Br. Dela Ulica Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Broj

парцеле parcele parcele Potes dela m² nepokretnosti Odeljenja

1 0 1 ADŽISNIK ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 51188 25 38

1 0 2 ADŽISNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 9046 25 38

196 0 1 SVEROV MOST ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM

GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE IZVAN GRAĐEVINSKOG PODRUČJA 26 25 37

196 0 2 SVEROV MOST ŠUMA 4. KLASE GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE IZVAN GRAĐEVINSKOG PODRUČJA 9855 25 37

293 0 1 MADARINIK PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1757 25 39

370 0 1 MADŽARNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3198 25 39


375 0 1 MADŽARNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5124 25 33.34

376 0 1 MILOŠEVICA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1242 25 33

377 0 1 MLAĐINO KUĆIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3142 25 32

381 0 1 ZLATKOVO BAĆEVIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4083 25 34

382 0 1 ZLATKOVO BAĆEVIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 10246 25 34

383 0 1 JAKOV DOL PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3054 25 35

388 0 1 DIVLJAČKA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3213 25 35.36

390 0 1 JAREŠNIK PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4391 25 36

391 0 2 MADŽARNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 129411 25 31-37;39-41







392 0 1 SEVEROV MAST PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 407 25 14

393 0 1 SEVEROV MAST PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 631 25 14

394 0 1 GRADIŠTE PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 642 25 15

401 0 1 ČEPILOVICA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2901 25 15




407 0 1 KRIVA DOLINA ŠUMA 6. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 32040 25 16

408 0 1 KRIVI RID ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 41826 25 16

410 0 1 PRISOJE ŠUMA 6. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 5051 25 16


413 0 1 PRISOJE PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4007 25 16

530 0 1 BELA GRAMADA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 35156 25 17

531 1 1 BELA GRAMADA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 10114 25 5.17

531 2 1 BELA GRAMADA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 181753 25 5.17


Mihaila Pupina 113

Beograd







1064 0 1 KRIVI RID PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 353 25 16

1125 0 1 CIGANSKE KOLIBE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 686 25 15

1126 0 1 REKA PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 398 25 15



2139 0 1 ŠILJEGORNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 3233 25 29

2140 0 1 ŠILJEGORNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 14968 25 29

2147 0 1 DUĆINI ZIMLJACI PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5387 25 29

2148 0 1 GOLEMO PRISOJE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 9009 25 29

2154 0 1 MALA BARA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7046 25 28

2156 0 1 DUKIN RID ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 24230 25 28


2158 0 1 DUKIN RID PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7369 25 28



2165 0 1 ŠILJEGARNIK ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 631077 25 28,29,30



2167 0 1 ZANOŠKO PRISOJE PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8826 25 30

2573 0 1 OPAKČEVICA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 844 25 27

2574 0 1 OPAKČEVICA PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1501 25 27

2575 0 1 OPAKČEVICA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 65127 25 27

2576 0 1 JASIK PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 534 25 27

2577 0 1 JASIKAR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2884 25 27

2578 0 1 JASIKAR ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 7144 25 27

2579 0 1 JASIKAR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 687 25 27

2745 0 1 JELOV RID ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1903 25 19

2842 0 1 BELA GRAMADA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 23183 25 18

2844 0 1 PRETVOR ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1388 25 20

2846 0 1 PRETVOR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1753 25 20

2848 0 1 PRETVOR ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 298779 25 18,19,20

2849 0 1 ŠUMANOVCI PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3992 25 19

2850 0 1 ŠUMANOVCI PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1065 25 19

2856 0 1 JELOVA PRISOJE ŠUMA 2. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 60323 25 19



3123 0 1 RAVNIŠTE PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1040953 25 20-26

Mihaila Pupina 113

Beograd




3127 0 1 BELA GRAMADA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1702899 25 21-26

3132 0 1 JALOVARNIK ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 3064 25 20


3134 0 1 JALOVARNIK PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1679 25 20



3137 0 1 JALOVARNIK PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 17664 25 23.24

ukupno: 7243539

ПАРЦЕЛЕ У ВЛАСНИШТВУ ДОБРО СЕЛА



2 0 1 ADŽISNIK PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4496 301 38



366 0 1 DUBOKI DOL PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 21114 301 37

367 0 1 DUBOKI DOL KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 2832 301 37

369 0 1 MADŽARNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8239 301 39.37



374 0 1 MADŽARNIK PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 164638 301 32,33,34,41



380 0 1 POLOTINE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 21170 301 31,32,34

384 0 1 JAKOV DOL ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM


384 0 2 JAKOV DOL PAŠNJAK 5. KLASE GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE IZVAN GRAĐEVINSKOG PODRUČJA 7410 301 31

385 0 1 JAKOV DOL PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8938 301 31.35

386 0 1 JAKOV DOL KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 1910 301 35

387 0 1 JAKOV DOL PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5830 301 35

389 0 1 DIVLJAČKA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1715 301 36

396 0 1 GRADIŠTE KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 2187 301 15

397 0 1 GRADIŠTE KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 2531 301 15

398 0 1 GRADIŠTE PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 9877 301 15


400 0 1 ČEPILOVICA PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3980 301 15

402 0 1 ČEPILOVICA PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 6074 301 15

409 0 1 KRIVI RID PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8660 301 16


2149 0 1 ŠILJEGARNIK PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 25558 301 29

Mihaila Pupina 113

Beograd


ПАРЦЕЛЕ У ВЛАСНИШТВУ ДОБРО СЕЛА



2150 0 1 STANCI PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1733 301 29



2153 0 1 STANCI PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7126 301 28.29

2155 0 1 DUKIN RID PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 212209 301 27.28

2155 0 2 DUKIN RID PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 6619 301 27.28



2166 0 1 ZANOŠKO PRISOJE PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3028 301 30


2845 0 1 PRETVOR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4260 301 20

2847 0 1 PRETVOR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7603 301 19.2

2857 0 1 JELOVA PRISOJE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2871 301 19

3122 0 1 ŠTAVOLJ PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 146548 301 25

3124 0 1 RAVNIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4841 301 24.25

3125 0 1 RAVNIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 30768 301 24,25,26

3126 0 1 RAVNIŠTE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1744 301 26

3128 0 1 BELA GRAMADA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2764 301 23




ukupno: 1060162

SUVLASNIČKE PARCELE

Br. Pod. br. Br. Dela Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Obim Povr[ina Broj

parcele parcele parcele dela m² nepokretnosti udela odeljnja

395 0 1 GRADIŠTE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 70151 266 386/406 66695 15

395 0 2 GRADIŠTE ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 127575 266 386/406 121291 15.16

404 0 1 JELA PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 207865 302 386/406 197625 17

533 0 1 IZVOR PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5635 213 4704/18816 1409 17



536 0 1 IZVOR ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 204722 213 4704/18816 103957 17






Mihaila Pupina 113

Beograd



Br. Pod. br. Br. Dela Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Obim Povr[ina Broj

parcele parcele parcele dela m² nepokretnosti udela odeljnja




545 0 1 TRIČKOVA GARINA PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8343 26 1152/2303 2086 17

546 0 1 TRIČKOVA GARINA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 29343 26 1152/2303 7335 17

547 0 1 TRIČKOVA GARINA LIVADA 8. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 9425 26 1152/2303 2356 17

768243 529051

SUVLASNIČKE PARCELE U VLASNIŠTVU OPŠTINE SURDULICA

Бр. Pod. br. Br. Dela Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Obim Површина Број

парцеле parcele parcele dela m² nepokretnosti udela Одељења

2746 0 1 JELOV RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 13244 78 180/2400 993 19

2747 0 1 JELOV RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2916 78 219 19


2749 0 1 JELOV RID PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 55472 78 4160 19












2854 0 1 JELOV RID PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 25809 78 1936 18.19

2855 0 1 JELOV RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 11603 78 180/2400 870 19

338737 25404

PARCELE U VLASNIŠTVU OPŠTINE SURDULICA

Br. Pod. br. Br. Dela Ulica Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Broj

parcele parcele parcele Potes dela m² nepokretnosti Odeljenja

995 1 1 STANICA LIVADA 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5851 24 16

K.O. TOPLI DO UKUPNO 8864007

Mihaila Pupina 113

Beograd


K.O.VUČEDELCE

Br. Pod. br. Br. dela Ulica Površina Broj lista Broj

parcele parcele parcele Potes Kulture Vrsta zemljišta dela m² nepokretnosti odeljenja

9 0 1 BAZOV VALOG ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 182 217 57

889 0 1 GOLEMA LIVADA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 3539 217 60


1040 0 1 KONJARNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 5742 217 57




1166 0 1 NOVE GARINE ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2212325 217 48-58

1166 0 2 NOVE GARINE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 76149 217 48-58

1177 0 1 NOVE GARINE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 33275 217 54

1188 0 1 PLANINA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1204 217 50

1189 0 1 OSTRIKA ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2977 217 49




1199 0 1 PLANINA PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 543618 217 42,50,53,54

1200 0 1 PLANINA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 304642 217 42,43,44

1200 0 2 PLANINA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 379528 217 42,43,44

1201 0 1 PLANINA PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 12210 217 42

1202 0 1 PLANINA KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 8370 217 42



1703 0 1 BEŽANIJA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 20527 217 48

1718 0 1 BEŽANIJA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 10094 217 48



2282 0 1 KOVAČEV VALOG PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 790 217 45


2284 0 1 KOVAČEV VALOG ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 6389 217 45

2285 0 1 KOZINJAVA BARA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 9844 217 45





2729 0 1 PLANINA LIVADA 8. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 855 217 50




Mihaila Pupina 113

Beograd


K.O.VUČEDELCE




ukupno 3785251


Br. Pod. br. Br. dela Ulica Površina Broj lista Obim Broj

parcele parcele parcele Potes Kulture Vrsta zemljišta dela m² nepokretnosti udela Površina odeljenja

2294 0 1 KOZINJAVA BARA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 2948 249 0.5 1474 45

1 0 1 VRLA REKA

ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM

GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE IZVAN GRAĐEVINSKOG PODRUČJA 224 255 3972/3992 223 46,47,58-60

1 0 2 VRLA REKA ŠUMA 4. KLASE

GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE IZVAN GRAĐEVINSKOG PODRUČJA 1663714 255 3972/3992 1655379 46,47,58-60

2393 0 1 MAĐARNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2035 100 0.66 1357 45

2394 0 1 MAĐARNIK ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 10964 100 0.66 7309 45

1679885 1665742

PARCELE KOJE SU U VLASNIŠTVU DOBRA SELA:



1042 0 1 KONJARNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2252 272 57



1077 0 2 KONJARNIK ŠUMA 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 141 272 57



1167 0 1 NOVE GARINE PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1680 272 56


1169 0 1 NOVE GARINE PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 47568 272 56.57




1173 0 1 NOVE GARINE PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 11858 272 55 2



1179 0 1 PLANINA PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7618 272 51.52




Mihaila Pupina 113

Beograd


PARCELE KOJE SU U VLASNIŠTVU DOBRA SELA:




1184 0 1 NOVE GARINE PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1170 272 51.52

1185 0 1 NEDELJĆEVO GUVNO KRŠ OSTALO ZEMLJIŠTE 2805 272 48

1186 0 1 NEDELJĆEVO GUVNO PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1539 272 49

1187 0 1 PLANINA PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 37919 272 50.51

1193 0 1 OSTRIKA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 17611 272 49





ukupno: 196325

PARCELE KOJE SU U VLASNIŠTVU OPŠTINE SURDULICA




2293 0 1 KOZINJAVA BARA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 4533 246 45

2396 0 1 PETROVO NJIVČE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 695 246 45

2397 0 1 PETROVO NJIVČE PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 837 246 45

2414 0 1 PAPRATINE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1796 246 45

2528 0 1 RŽANI VALOG ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 3887 246 44

ukupno: 12541

K.O. VUČEDELCE UKUPNO: 5659859

Mihaila Pupina 113

Beograd


K.O. VLASINA OKRUGLICA

Br. Pod. br. Br. dela

Ulica Površina Broj lista Broj


2558 0 1 GROT ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 16228 309 13.14

2558 0 2 GROT ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 387538 309 13.14

2559 0 1 ČIPACI ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 38366 309 13

2563 0 1 KOČANICA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 52921 309 13

2564 0 1 KOČANICA PAŠNJAK 6. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3022 309 13

2832 0 1 JAVORICA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 17670 309 9

2832 0 2 JAVORICA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 113798 309 9

2833 0 1 JAVORICA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 6959 309 9



2833 0 4 JAVORICA VODODERINA POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2401 309 9


3714 0 1 OKRUGLICA



3714 0 2 OKRUGLICA



3714 0 3 OKRUGLICA

ZEMLJIŠTE UZ ZGRADU I DRUGI OBJEKAT


3714 0 4 OKRUGLICA PAŠNJAK 2. KLASE


3715 0 1 OKRUGLICA PAŠNJAK 2. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4208 309 8

3716 0 1 OKRUGLICA ŠUMA 1. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 36305 309 8

4003 0 1 MEČKARI PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2934 309 8

4004 0 1 LIKARSKI RID PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4262 309 8

4081 0 1 ŠUNDINO PAŠNJAK 3. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2481 309 8

4344 0 1 ŠUNDINO PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 880 309 8

4863 0 1 RUNČINA MAHALA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 275 309 1

4871 0 1 RUNČINA MAHALA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2464 309 1



6037 0 1 ČUKA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 91574 309 1



6217 0 1 RUNČINI PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 7950 309 1



7244 0 1 PLAŠLJIVAC PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 39655 309 2




Mihaila Pupina 113

Beograd







7249 0 1 PLAŠLJIVAC ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 304272 309 2






7255 0 1 PLAŠLJIVAC PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 566948 309 4.5

7256 0 1 PLAŠLJIVAC ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 880069 309 3-8

7256 0 2 PLAŠLJIVAC ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 367587 309 8-Mar

7256 0 3 PLAŠLJIVAC ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 284312 309 8-Mar







7266 0 1 PLAŠLJIVAC PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 538498 309 5,7,8,11



7269 0 1 PLAŠLJIVAC PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 23102 309 7.8






7344 0 1 MAČKARI PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 6532 309 8

7503 0 1 LIRSKI RID PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4324 309 10



7539 0 1 MEČKARI ŠUMA 6. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 7326 309 10

7786 0 1 JARČEVO ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 5393 309 10

7809 0 1 JARČEVO PAŠNJAK 7. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 4358 309 10



7856 0 2 JARČEVO KRŠ POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 8315 309 10




Mihaila Pupina 113

Beograd







7864 0 1 ĐORINO ŠUMA 5. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 17770 309 10

8209 0 1 IDRINE LIVADE PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 1771 309 12

8210 0 1 IDRINE LIVADE ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 3798 309 12

8217 0 1 RAVNI RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 12230 309 12

8218 0 1 RAVNI RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1403 309 12

8219 0 1 RAVNI RID PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 81318 309 12

8220 0 1 ČIPROVICA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 6804 309 12




8224 0 1 ČIPLOVICA

ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 14 309 12

8224 0 2 ČIPLOVICA ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 186852 309 12

8225 0 1 ČIPLOVICA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3556 309 12

8226 0 1 JOŠENICA PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2197 309 12

UKUPNO: 5034993

PARCELE KOJE SU U VLASNIŠTVU OPŠTINE




2568 0 1 KOLENICA ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 20328 524 13

2569 0 1 KOLENICA PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 2737 524 13

23065

UKUPNO 5058058

K.O. SURDULICA

Br. Pod. br. Br. dela Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Broj

parcele parcele parcele dela m² nepokretnosti odeljenja

4824 1 1 VUČARNIK ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 622910 1069 70.71



UKUPNO: 659521

Mihaila Pupina 113

Beograd


PARCELE U VLASNIŠTVU E.D.JUGOISTOK DOO NIŠ

Br. Pod. br. Br. dela Ulica/Potes Kulture Vrsta zemljišta Površina Broj lista Broj

parcele parcele parcele dela m² nepokretnosti odeljenja

4617 0 1 VUČARNIK

ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM OSTALO GRAĐEVINSKO

ZEMLJIŠTE U SVOJINI 111 3868 71

4617 0 2 VUČARNIK

ZEMLJIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM OSTALO GRAĐEVINSKO


4617 0 3 VUČARNIK ŠUMA 3. KLASE OSTALO GRAĐEVINSKO


UKUPNO: 3385

K.O. SURDULICA UKUPNO: 66.29.06

K.O.GORNJE ROMANOVCE



67 0 1 KALIMANSKI RID ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 1887 267 66

71 0 1 KALIMANSKI RID ŠUMA 4. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 534 267 66

119 0 1 LOVNIK ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 52179 267 69

177 0 1 GLOŠKI RID ŠUMA 3. KLASE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE 212253 267 65


230 2 1 GROTNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3625 267 64

231 0 1 GROTNIK PAŠNJAK 5. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 3324 267 64



UKUPNO: 621522

PARCELE U VLASNIŠTVU DOBRA SELA



120 0 1 GLOŠKI RID PAŠNJAK 4. KLASE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE 5434 389 65

K.O. GORNJE ROMANOVCE UKUPNO: 626956

osnova gazdovanja Šumama gj...

Documents