FL04

, November 30, 2004 10:26 am

lekcija 1

Osnove Flasha

Macromedijini programi Flash MX

2004

i Flash MX Professional

2004

omogu-

ñavaju da napravite animacije koje ñe privlaåiti paæçu, kao i da na Webu u real-

nom vremenu reprodukujete interaktivne multimedijske sadræaje, na primer

video sekvence. Pored toga, moæete da pravite Web prezentacije za elektron-

sku trgovinu ili da, kombinujuñi veñinu ili sve pomenute elemente, pravite

bogate Internet aplikacije (Rich Internet Applications, RIA). Zatim, moæete da

pravite CD-ove, igrice, pomoñne aplikacije i softver za mobilne ureœaje. Prela-

zeñi lekcije i uåeñi iz ove kçige, otkriñete da Flash nudi izuzetno mnogo

moguñnosti, a da je razumàiv i jednostavan za upotrebu.

Zavrãena Web

prezentacija

Tech Bookstore.

OSNOVE FLASHA

9

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Pre nego ãto poånete da radite u Flashu, morate nauåiti da se snalazite u çego-

vom radnom prostoru. Ako dobro upoznate Flashovo okruæeçe mnogo ñete bræe i

lakãe praviti dokumente. U ovoj lekciji nauåiñete da objavite svoje Flash doku-

mente na Webu i da ih isprobate u Flashovom okruæeçu za testiraçe ili u prozoru

åitaåa Weba. Na kraju lekcije prouåiñete zavrãenu verziju projekta na kom ñete

raditi u ovoj kçizi.

ÃTA ÑETE NAUÅITI

U ovoj lekciji ñete:

•

otkriti moguñnosti Flasha

•

upoznati Flashov radni prostor

•

napraviti i saåuvati nov Flash dokument

•

koristiti panoe, menije, pozornicu i biblioteku za kretaçe kroz Flash

•

saznati kako da pronaœete pomoñ

•

modifikovati svoj dokument i prilagoditi parametre svojim potrebama

•

testirati SWF datoteku

•

pogledati zavrãen projekat

POTREBNO VREME

Za ovu lekciju biñe vam potrebno oko sat vremena.

DATOTEKE LEKCIJE

Multimedijalne datoteke:

Nema

Poåetne datoteke:

Nema

Zavrãen projekat:

Lesson01/bookstore3.fla

PREDSTAVLJANJE MACROMEDIJINOG PROGRAMA FLASH MX 2004

Macromedijin Flash MX 2004 je program sa alatkama za pravàeçe animacija, vek-

torske grafike, aplikacija, softvera, prezentacija ili Web lokacija. Flash daje

SWF

datoteke, koje su ekonomiåne veliåine i meœuplatformske, tako da ih veñina àudi

moæe videti pomoñu

Flash Playera 7

. Flash izvozi datoteke sa oznakom tipa SWF

koje sadræe aplikaciju napravàenu u Flashu. Ta aplikacija se zatim reprodukuje u

Flash Playeru 7.

10

LEKCIJA

1

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Flash Player (verzija 7 u vreme pisaça kçige) jeste mali program u kom se reprodukuju SWF datoteke nastale u Flashu; to je tipiåna aplikacija “za gledaçe”. SWF datoteke se reprodukuju ili u prozoru åitaåa ili u samostalnom prozoru. Player omo-guñava da se na svakoj platformi vidi sadræaj napravàen u Flashu.

Flash je dobro uhodana aplikacija za izradu multimedijalnih datoteka. U Flash

moæete da uvezete razne vrste sadræaja, meœu kojima i tekst, grafiku, vektorske

crteæe i video sekvence (ukàuåujuñi i one napravàene u Illustratoru i FreeHandu),

PDF datoteke i audio snimke. Flash datoteke tipa SWF, slike, teskt (ukàuåujuñi

HTML formatiran teskt) i video datoteke moæete da uåitate u Flash i za vreme

reprodukovaça u Flash Playeru. Flash Player omoguñava da SWF datoteke pove-

æete s bazom podataka, XML datotekom, pa åak i sa uslugom na Webu. Vaãe

datoteke mogu postati interaktivne i dinamiåne, zabavne i intuitivne. Raznovr-

snost alatki u Flashu pruæa vam moguñnost da iskaæete svoju kreativnost ili da

koristite standardne metode rada: Flash nudi i spaja dizajniraçe i programiraçe

tako da u çemu moæete napraviti sve ãto vam padne na pamet.

Z

AÃTO

JE

F

LASH

TAKO

KORISTAN

?

Ogroman broj korisnika Interneta moæe da vidi Flash datoteke tipa SWF jer je

Flash Player, koji se koristi za çihovo reprodukovaçe, ãiroko rasprostraçen.

Osim ãto milioni àudi svakodnevno instaliraju Player, on je i sastavni deo softvera

na veñini kupàenih raåunara. Buduñi da je datoteka Flash Playera mala, veñina

korisnika preuzima aæurirane verzije Playera åim se pojave. Koristeñi åitaå ekrana

sa Web åitaåem, moæete da napravite i SWF datoteke nameçene àudima oãte-

ñenog vida, åime ñete privuñi joã ãiru publiku.

Postoji i moguñnost integrisaça Flasha s drugim programima, kao ãto su Macro-

medijin programski paket Studio MX 2004 i mnoge aplikacije drugih proizvoœaåa.

Integrisani softver poveñava efikasnost izrade Flash dokumenata i omoguñava da u

Flash direktno uvrstite dodatne elemente, kao ãto su 3D i komplikovani vektorski

crteæi. Flash je aplikacija koju moæete obogatiti instaliraçem raznih novih eleme-

nata, kao ãto su dodatni programi i komponente. Posetite

www.macromedia.com

i

Web prezentaciju ove kçige, na adresi

www.TrainingFromTheSource.com

gde ñete

dobiti najnovije informacije o tome koji su dodatni programi za Flash dostupni.

M

OÑ

I

JEDNOSTAVNOST

F

LASHA

Flash koristi programski jezik koji se zove ActionScript, moñan i standardizovan

jezik, zasnovan na ECMAScriptu i sliåan JavaScriptu i Javi. Trenutno aktuelna

verzija ActionScripta je 2.0, ali se datoteke za Flash MX 2004 mogu napraviti

pomoñu obe verzije ovog jezika. Obe verzije ActionScripta omoguñavaju da

napravite sloæene i moñne aplikacije. Iako Flash koristi programski jezik, za

izradu interaktivne aplikacije potrebno vam je malo (ili nimalo) programskog

koda. U suãtini, pomoñu komponenata i

skriptova ponaãaça

(engl.

behaviors

)

moæete da prevuåete funkciju na svoj Flash dokument. U narednim lekcijama

nauåiñete kako se koriste ove dve osobine.

n a p o m e n a

OSNOVE FLASHA

11

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Flash raspolaæe mnoãtvom alatki koje ñe vam pomoñi da smaçite datoteke

i da uåinite da se vaãe Web prezentacije brzo izvrãavaju, bez produæene faze

“uåitavaça”. Moæete da napravite zajedniåke biblioteke

elemenata postavke

(engl.

assets

), koje ñe koristiti viãe SWF datoteka. Nije teãko ugraditi veliki broj dina-

miåkih podataka u SWF. Dinamiåkim uåitavaçem sadræaja omoguñavate kori-

snicima da izaberu koje informacije æele da preuzmu umesto da preuzimaju celu

aplikaciju odjednom.

UPOZNAVANJE FLASHOVOG RADNOG PROSTORA

U Flashovom radnom prostoru, poznatom i pod nazivom radno okruæeçe, nalazi

se niz

panoa

(engl.

panels

) koji su postavàeni oko

pozornice

(engl.

stage

). Flashove

datoteke se zasnivaju na

vremenskim osama

(engl.

timelines

), na kojima su raspore-

œeni svi elementi postavke (na primer, grafiåki objekti i tekst). Za vreme repro-

dukovaça datoteke u Flash Playeru, glava za reprodukovaçe klizi vremenskom

osom. Pogledajte opãti izgled Flashovog radnog prostora na sledeñe dve slike.

Viãe o naåinu rada pojedinaånih delova radnog prostora (odnosno

radnog okru-æeça

) saznañete neãto kasnije u ovoj i narednim lekcijama.

naslovna traka i ime dokumentakartice dokumenta

glavni meni traka za ureœivanje vremenska osa

zatvoreni panoi

kutija sa alatkama

pano help(zatvoren)

pano properties(pano svojstava)

pozornica otvorenipanoi

12

LEKCIJA

1

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Na osnovu funkcije pojedinaånih delova radnog okruæeça, moæemo ga pode-

liti na nekoliko veñih celina. U svakom delu postoje razna dugmad o kojima ñete

viãe saznati u narednim lekcijama.

Meniji:

Flashovi meniji su veoma sliåni menijima u veñini drugih programskih

paketa koje korisitite. Pored komandi karakteristiånih za Flash, u menijima se

nalaze i uobiåajene komande kao ãto su Save, Copy, Paste i Help.

Vremenska osa:

SWF datoteke mogu da se reprodukuju na vremenskoj osi, ãto

otkriva da je Flash prvobitno bio program za animacije. Na vremenskoj osi se

kadrovi

(engl.

frames

) niæu u redu. Postoji tri vrste kadrova: prazni, oni koji imaju

sadræaj i kàuåni kadrovi. Vremenska osa se sastoji od jednog ili viãe slojeva na

kojima se nalaze elementi i kôd koji åine datu SWF datoteku. Svakom sloju

odgovara red slika.

Klizaå vremenske ose

(engl.

playhead

) sluæi za kretaçe po çoj i

za biraçe aktuelnog kadra na kome radite.

Panoi:

Pri izradi dokumenata u Flashu, panoi vam pomaæu tako ãto obezbe-

œuju kontrolu nad gotovo svim ãto vam je potrebno da biste napravili ili izmenili

aplikaciju. Panoe otvarate i zatvarate na meniju Window, a u istom trenutku moæe

biti otvoreno mnogo panoa ili samo nekoliko çih. U kutiji sa alatkama nalazi se

veliki broj alatki nameçen biraçu, pravàeçu ili modifikovaçu sadræaja

dokumenta.

zatvorenpano

vremenskaosa

naslovna trakai ime dokumenta

traka zaureœivanjeglavni meni

kutija saalatkama

pano properties(pano svojstava)

pozornica otvoreni panoi

OSNOVE FLASHA

13

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Pozornica:

Izmeœu panoa se nalazi

pozornica

, koja predstavàa vidàivi deo apli-

kacije. Na pozornicu smeãtate multimedijski sadræaj, kao ãto su grafiåki objekti,

dugmad, animacije i poàa za unos teksta u interaktivne obrasce.

Kartice dokumenta i traka za ureœivaçe:

U Windowsu svaka otvorena datoteka

ima svoju karticu dokumenta (ili svoj prozor). Kartice dokumenta vam pomaæu da

prelazite s jednog otvorenog dokumenta na drugi. Traka za ureœivaçe koja se

nalazi odmah ispod kartice dokumenta pomaæe vam u kretaçu kroz elemente

Flash dokumenta. Jedan od padajuñih menija na traci za ureœivaçe upravàa uve-

liåavaçem prikaza pozornice, a u drugom direktno birate element na pozornici

koji ñete ureœivati.

Kartice dokumenta postoje samo u Windowsu. Na Macu, traka za ureœivaçe se standardno nalazi odmah ispod vremenske ose. Da biste karticu dokumenta pomerili iznad ili ispod vremenske ose, pritisnite Shift+Alt i dvaput pritisnite (odnosno, Command+Shift i dvaput pritisnite na Macu).

Ukoliko radite na PC raåunaru, a pozornica nije maksimirana, neñete moñi da vidite karticu dokumenta. Ako se kartica dokumenta ne vidi kad otvorite nov dokument, pritisnite dugme Maximize na naslovnoj traci pozornice.

Pano svojstava:

Pano Properties zavisi od konteksta; pano prikazuje informacije

o onome ãto je trenutno odabrano na pozornici, kao i çegova svojstva (koja moæete

i da meçate). Ako niãta nije odabrano (ili je odabrana samo pozornica), moñi ñete

da meçate svojstva pozornice i samog otvorenog dokumenta. Pano Properties se

podrazumevano otvara ispod pozornice. Ako pano svojstava nije otvoren, pritisnite

Ctrl+F3 (odnosno, Command+F3 na Macu) da biste ga otvorili.

NAPRAVITE SVOJ PRVI DOKUMENT U FLASHU

U Flashu moæete da napravite razne vrste dokumenata. To mogu biti multimedij-

ski dokumenti, na primer SWF datoteke karakteristiåne za animacije i video

snimke u kojima se åesto nalaze brojni elementi postavke i kôd. Ili moæete da

napravite dokumente koji sadræe samo kôd za izvrãavaçe programa Flash.

U ovoj veæbi napraviñete nov FLA dokument; on ñe posluæiti kao glavni doku-

ment aplikacije koju ñete praviti åitajuñi kçigu. U ovaj dokument ñete, kao u

nekakav

kontejner

, uåitavati ostali sadræaj – recimo, tekst, grafiåke objekte, video

sekvence i druge SWF datoteke.

FLA je izvorni format datoteke u Flashu; u Flashu moæete da ureœu-jete samo FLA datoteke. Prethodno smo govorili o datotekama tipa SWF, koje izvozite iz Flasha. SWF je otvoren format koji mogu izvesti i drugi programi i reprodukovati razli-åiti plejeri.

n a p o m e n a

n a p o m e n a

n a p o m e n a

14

LEKCIJA

1

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Na poåetku ove veæbe napraviñete novu datoteku u Flashu. Zatim ñete pomoñu

panoa Properties i okvira za dijalog Document Properties promeniti svojstva doku-

menta, te saåuvati FLA i SWF datoteke na åvrstom disku.

1)

Da biste u Windowsu otvorili Flash, pritisnite dvaput ikonicu Flasha na radnoj

povrãini ili izaberite Start › All Programs (samo Windows XP) › Macromedia ›

Macromedia Flash MX

2004

. Na Macu, pronaœite u direktorijumu

Applications

instalirani Flash, pa u poddirektorijumu Macromedia Flash MX dvaput pritisnite

ikonicu Flasha MX

2004

.

Ako ste upravo instalirali Flash na svoj raåunar i otvarate ga po prvi put, treba da aktivirate program. To je jednostavan proces koji od vas zahteva samo da pratite korake i da upiãete osnovne informacije. Viãe o aktiviraçu programa moæete nañi na lokaciji

www.macromedia.com/software/activation

.

Po standardu, kad otvorite Flash pojaviñe se poåetna stranica. Na ovoj stranici

treba da izaberete da li ñete praviti nov Flash dokument ili ñete otvoriti nov doku-

ment zasnovan na

ãablonu

(engl.

template

). Poãto napravite Flash dokument,

pomoñu poåetne stranice moæete da otvorite datoteku na kojoj ste prethodno radili.

2)

Ispod naslova Create New nalazi se hiperveza Flash Document. Pritisnite je

da biste napravili nov Flash dokument.

Na poåetnoj stranici moæete da birate izmeœu viãe ponuœenih moguñnosti, raspo-

reœenih u tri liste. Vi samo treba da odaberete i pritisnete neku od çih, isto kao

ãto biste pritisnuli hipervezu na Web stranici. Ispod naslova

Create new

nalazi se

hiperveza

Flash document –

pritisnite je.

n a p o m e n a

OSNOVE FLASHA

15

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

Kad god pritisnete Create New otvori se dokument s podrazumevanim para-metrima. Te parametre moæete da izmenite i da onda te izmeçene uåinite podrazumevanim, tako da svaki nov dokument koji otvorite ima parametre prilagoœene vaãim potrebama.

Ako se pri otvaraçu Flasha ne pojavi poåetna stranica, izaberite File > New.

Da biste napravili nov dokument, na listi Type pritisnite Flash Document, pa

OK. Ovu komandu moæete da upotrebite za pravàeçe novog dokumenta kad

god je Flash otvoren. Da biste direktno otvorili nov FLA dokument, takoœe

moæete da pritisnete Ctrl+Alt+N (odnosno, Command+Option+N na Macu).

U Flashu MX 2004 moæete da napravite nove FLA datoteke. Meœu-tim, ako koristite Flash MX Professional 2004, kad izaberete File > New na raspola-gaçu ñe vam stajati joã nekoliko formata datoteka, meœu kojima su nova ActionScript datoteka ili novi Flash projekat.

Ukoliko æelite da se poåetna stranica viãe ne pojavàuje, potvrdite poàe Don't show again koje se nalazi pri dnu okvira za dijalog. Ako potvrdite ovu opciju, moñi ñete da izaberete da se ubuduñe – kad otvorite Flash – pojavi nov dokument, dokument koji ste posledçi otvarali ili da se ne pojavi nijedan dokument. O tome ñemo govoriti u narednim lekcijama.

3)

Promenite dimenzije pozornice na

780x520

piksela u okviru za dijalog Docu-

ment Properties.

Promenite dimenzije pozornice na panou svojstava. Izaberite Ctrl+F3 (odnosno

Command+F3 na Macu) da biste otvorili pano Properties ako veñ nije otvoren.

Na inspektoru Property pritisnite dugme pored natpisa

Size:

i otvoriñe se okvir za

dijalog Document Properties.

Ako ne vidite dugme Size, pritisnite bilo gde na pozornici ili oko çe da bi se na panou Properties pojavili parametri koji se odnose na pozornicu.

s a v e t 2

n a p o m e n a

n a p o m e n a

s a v e t 2

16

LEKCIJA

1

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

U poàe Width upiãite

780 px

, a u poàe Height –

520 px

. Kad zavrãite, pritisnite

OK i pozornica u radnom okruæeçu automatski ñe se aæurirati. Pogledajte sada

pano svojstava i primetiñete da su dimenzije pozornice izmeçene. Iste te dimen-

zije imañe i SWF datoteka u prozoru åitaåa.

4)

Na panou Properties za dati dokument promenite brzinu prikazivaça kadrova

na

21

FPS (kadrova u sekundi, engl.

frames per second

).

Sada se opet vratite na pano svojstava, ali ovog puta u poàu Frame rate promenite

podrazumevanu vrednost (12) na

21

. To znaåi da ñe vaãa SWF datoteka prikazi-

vati 21 kadar u sekundi, a buduñi da se SWF reprodukuje bræe, animacije koje

napravite reprodukovañe se sasvim glatko.

Moæete da promenite boju pozadine kao i da vidite koji su parametri za

objavàivaçe trenutno odabrani (na primer, za koju verziju Flash Playera i Action-

Scripta SWF izvozi). Ukoliko treba da promenite ove parametre, pritisnite dugme

Settings. Ako pak hoñete da promenite boju pozadine SWF datoteke, pritisnite

poàe Background Color na panou svojstava; kad se pojavi paleta, pritisnite odgo-

varajuñe boje uzoraka.

5)

Odaberite File › Save da biste datoteku saåuvali u formatu FLA.

Okvir za dijalog Save otvara se nakon ãto na meniju izaberete istoimenu

komandu. Trebalo bi da u poàu

File name

(odnosno u poàu

Save as

na Macu) stoji

Untitled-1.fla.

dugme za otvaranje okvira zadijalog document properties

polje zaboju pozadine

polje za uåestalostsmenjivanja kadrova (fps)

dugme za podeãavanjeparametara za objavljivanje verzija flash playera

verzija actionscripta

OSNOVE FLASHA

17

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

U poàe File Name upiãite

bookstore1.fla

i proverite da li je u poàu Save as Type

odabrano Flash MX 2004 Document (*.fla). To je podrazumevana opcija koja

znaåi da ñete datoteku saåuvati u formatu Flash MX 2004 FLA. Pored toga, dato-

teku moæete da saåuvate i u formatu Flash MX, ãto omoguñava àudima koji kori-

ste Flash MX (verziju 6) da vaãe dokumente otvore koristeñi tu stariju verziju

programa.

Ako vaãa datoteka sadræi elemente Flasha MX 2004 a pokuãate da je saåuvate u formatu Flash MX, izgubiñete podatke iz Flasha MX 2004. Videñete upozo-reçe pre nego ãto se ovo desi i biñe vam ponuœena moguñnost da poniãtite naredbu Save. Åak i ako izgubite neke podatke, ipak ñete moñi da otvorite datoteku koju ste saåuvali u Flashu MX.

Pomoñu pretraæivaåa u okviru za dijalog Save nañi ñete odgovarajuñe mesto na

åvrstom disku na kom ñete åuvati datoteke koje budete napravili tokom åitaça

ove kçige. Kada pronaœete mesto za åuvaçe svog rada, napravite nov direktori-

jum pod nazivom

TechBookstore

,

u kom ñete åuvati svoje datoteke. Pritisnite

dugme Save da biste saåuvali datoteku. Primetiñete da sada na naslovnoj traci

Flasha, iznad radnog prostora, stoji

bookstore1.fla

.

Sve datoteke koje napravite tokom rada uz ovu kçigu treba da saåu-vate u direktorijumu TechBookstore.

6)

Izaberite File › Close da biste zatvorili dokument koji ste upravo saåuvali.

Ovom komandom ñete zatvoriti otvorenu datoteku. Ako prethodno niste snimili

dokument, Flash ñe vas pitati æelite li da saåuvate promene koje ste uneli.

Dok god ne saåuvate promene koje ste napravili na dokumentu, pored kartice dokumenta stajañe zvezdica. Poãto snimite promene, zvezdica ñe nestati. Ova osobina vas opomiçe da åesto snimate i zato je veoma korisna!

RAD S PANOIMA

U prethodnoj veæbi saznali ste ãta su panoi i åak upotrebili pano Properties za

promenu veliåine pozornice i uåestalosti smeçivaça kadrova u Flash doku-

mentu. Bitno je da se upoznate sa osobinama i delovima panoa koji se nalaze

u radnom okruæeçu jer ñete tako saznati ãta sve u Flashu moæete da napravite

i åime sve moæete da upravàate. Meœutim, prvo treba da nauåite kako se otvara,

pomera i koristi pano. U ovoj veæbi ñete savladati otvaraçe, podeãavaçe i kori-

ãñeçe panoa u radnom prostoru. U narednim lekcijama ñete sve vreme za modi-

fikovaçe svog dokumenta upotrebàavati razne panoe.

n a p o m e n a

n a p o m e n a

s a v e t 2

18

LEKCIJA

1

FL04

, November 30, 2004 10:26 am

1)

Izaberite File › Open i otvorite dokument

bookstore1.fla

sa åvrstog diska.

Za otvaraçe FLA datoteke koja se veñ nalazi na vaãem åvrstom disku, upotrebite

komandu File > Open da biste pronaãli i otvorili datoteku. Pojaviñe se okvir za

dijalog Open, u kome moæete da pretraæujete datoteke na svom åvrstom disku.

Pritisnite datoteku koju æelite da otvorite, (

bookstore1.fla

), a zatim pritisnite

Open. Datoteka ñe se otvoriti u Flashu.

Ako u Flashu MX 2004 otvarate datoteku koja je prethodno obraœena pomoñu funkcija Flasha MX Professional 2004, moæe se desiti da dobijete sledeñe upozo-reçe: This file contains Flash MX Professional data (Ova datoteka sadræi podatke Flasha MX Professional). U poruci ñe pored toga biti navedeno koju vrstu podataka Flasha MX Professional datoteka sadræi. Dokument ñe se ipak otvoriti i moñi ñete da ga snimite u Fla-shu MX ali neñete moñi da obraœujete elemente Flasha MX Professional sadræane u dato-teci. Ako koristite ekrane (engl.

screens

, lekcija 8), datoteka Flash MX Professional neñe moñi ni da se otvori u Flashu MX 2004.

2)

Izaberite File › Save As da biste saåuvali novu verziju datoteke

bookstore1.fla

.

Poãto sa glavnog menija izaberete File > Save As, otvoriñe se okvir za dijalog Save

As. U poàe File Name unesite

bookstore2.fla i pritisnite Save kad zavrãite. Sve

promene koje sada izvrãite nad tim otvorenim dokumentom biñe saåuvane u

datoteci bookstore2.fla na åvrstom disku.

s a v e t 2

OSNOVE FLASHA 19

FL04, November 30, 2004 10:26 am

3) Iz menija Window otvorite dodatne panoe da biste ih prikazali u radnom

prostoru.

Kad otvorite Flash, videñete standardni komplet panoa. U standardnom kom-

pletu nema mnogo panoa, pa ñete gotovo sigurno hteti da u radni prostor ukàu-

åite joã neke panoe. Na meniju Window nalaze se tri podmenija (Design Panels

– panoi za dizajn, Developer Panels – panoi za programere i Other Panels – ostali

panoi) sa kojih moæete da odaberete panoe i otvorite ih.

Izaberite Window > Design Panels > Color Mixer da biste otvorili pano Color

Mixer. Panoi iz standardnog kompleta usidreni su uz neku od ivica radnog prostora

(naroåito ako koristite Windows). Meœutim, kad otvorite nov pano, verovatno se

neñe sâm usidriti, veñ ñe plutati, ãto znaåi da ga moæete pomerati svuda po Flasho-

vom radnom prostoru. Usidreni panoi su priåvrãñeni uz radni prostor i çih moæete

smaçivati i poveñavati. Ako æelite da iskàuåite sidreçe tj. da pano oslobodite veza-

nosti za radni prostor, povucite ga koristeñi odreœen deo çegove naslovne trake.

Na Macintoshu, imate samo jednu moguñnost – da koristite plutajuñe panoe, koje

moæete slobodno da premeãtate po radnom prostoru povlaåeçem çihove naslovne

trake. Pri tom, u Macovom radnom prostoru panoe moæete da poveæete u jednu

veliku plutajuñu kolonu, ãto ñemo objasniti u sledeñem koraku.

4) Usidrite pano Color Mixer uz Flashov radni prostor (samo u Windowsu) kori-

steñi kursor hvatalicu.

Preœite kursorom miãa preko gorçeg levog ugla naslovne trake panoa i pojaviñe se

åetvorosmerna strelica. Ta åetvorosmerna strelica se zove hvatalica (engl. gripper). Kada postavite miã na hvatalicu, pritisnite pano i odvucite ga do kolone panoa

s desne strane pozornice. Kad se oko nekog dela radnog prostora pojavi crna kon-

tura za isticaçe, to znaåi da ñe se na tom mestu usidriti pano. Otpustite taster

miãa u trenutku kad je istaknuto mesto na kom æelite da usidrite pano. Pano ñe

ostati na tom mestu, usidren uz radni prostor.

Svaki usidren pano moæete da pomerate unaokolo pomoñu hvatalice. Ako

æelite da iskàuåite sidreçe nekog panoa, prevucite ga hvatalicom u bilo koji deo

radnog prostora i otpustite taster miãa.

20 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

U Macovom radnom prostoru, pomoñu kursora sliånog hvatalici, moæete da uhvatite plutajuñi pano i odvuåete ga do kolone panoa za koju ñe on prionuti. Taj kursor je u obliku ãake, a ne åetvorosmerne strelice. Kad tim specijalnim kursorom odvuåete dati pano preko kompleta panoa, oko mesta gde ñe se pano smestiti pojaviñe se kontura za isticaçe, isto kao pri sidreçu panoa u Windowsu. Otpustite taster miãa i plutajuñi pano ñe se vezati za kolonu.

5) Pritisnite ime panoa Color Mixer da biste ga smaçili.

Kada pritisnete ime panoa Color Mixer, pano ñe se smaçiti (odnosno saæeti). Isto

ñe se dogoditi i ako pritisnete strelicu pored imena panoa. Ako koristite Windows,

i drugi usidreni panoi ñe se automatski smaçiti. Saæimaçe panoa je pogodno ako

u radnom prostoru imate mnogo otvorenih panoa.

Da biste uveñali (odnosno proãirili) pano Color Mixer, samo ponovo pritisnite

çegovo ime.

6) Uveñajte pano Components i pogledajte skriveni meni tog panoa.

Pritisnite dugme skrivenog menija koje se nalazi s krajçe desne strane naslovne

trake panoa Components.

hvatalica

skriveni meni opcija panoa

dugme za proãirivanje panoa

strelica za proãirivanje/saæimanje panoa

naslovna traka panoa

n a p o m e n a

OSNOVE FLASHA 21

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Skriveni meni je dostupan samo ako je pano uveñan.

Buduñi da je pano Components deo standardnog kompleta panoa, trebalo bi

da je veñ otvoren. A ako nije, izaberite Window > Development panels > Compo-

nents. Na meniju postoji opcija Reload za ponovno uåitavaçe panoa Compo-

nents. To je veoma korisno pri instaliraçu novih komponenata u Flash – kad

izaberete tu opciju iz menija, aæurirañe se lista komponenata na panou. Drugi

panoi, na primer pano Library, na skrivenom meniju imaju mnoãtvo dodatnih,

veoma korisnih alatki, recimo za pravàeçe novih simbola, za meçaçe svojstava

i podeãavaçe veza. Poãto u radni prostor dodate nov pano, obavezno otvorite

çegov skriveni meni da vidite kojim alatkama raspolaæe.

7) Komponentu Button sa panoa Components dodajte u dokument, a zatim je

postavite u centar pozornice pomoñu panoa Align.

Na panou Components pritisnite komponentu Button, prevucite je na pozornicu

i otpustite taster miãa da biste tu komponentu dodali aplikaciji.

Izaberite Window > Design Panels > Align da biste otvorili pano Align. Ovaj

pano se koristi za centriraçe komponente na pozornici. Pritiskom dugmeta To

Stage poravnañete ono ãto je odabrano na pozornici (trenutno je to komponenta

Button) u skladu sa dimenzijama same pozornice. Ako ne pritisnete ovo dugme,

odabrani elementi na pozornici poravnañe se jedan prema drugom.

Proverite da li je komponenta odabrana. Ako nije, izaberite alatku Selection

(crnu strelicu) i pritisnite komponentu da biste je odabrali. Ukoliko je kompo-

nenta veñ odabrana, biñe uokvirena plavom konturom, takozvanim graniånim

okvirom (engl. bounding box), a u gorçem levom uglu nalaziñe se konåanica (engl.

crosshair).

n a p o m e n a

poravnavanje leve ivicehorizontalno centriranje

poravnavanje desne ivice

poravnavanje donje ivice

vertikalno centriranje

poravnavanje gornje ivice

dugme to stage

22 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Sada na panou Align pritisnite dugme za horizontalno centriraçe, a zatim

dugme za vertikalno centriraçe. Ta dugmad se nalaze ispod naslova Align na

panou (gorçi red) i kroz srediãçi deo ikonice oba dugmeta prolazi po jedna lini-

jica. Na osnovu ovih ikonica biñete sigurni da ste odabrali pravu opciju za porav-

naçe odabranog objekta, odnosno objekata sa pozornicom. Poãto ste pritisnuli tu

dugmad, komponenta ñe automatski zauzeti novo mesto na pozornici. Trebalo bi

da je sada u samom centru pozornice.

Poãto zavrãite, usidrite pano Align uz desnu stranu radnog prostora.

8) Iz menija Window otvorite joã neke panoe koji ñe vam trebati za rad.

Za izradu Web prezentacije u Flashu biñe vam potrebno joã nekoliko panoa. Vra-

tite se na meni Window i otvorite sledeñe panoe:

• Window > Development Panels > Actions

• Window > Development Panels > Web Services (samo u izdaçu Profes-

sional)

• Window > Other Panels > History

• Window > Library

Ponovite proces iz koraka 4 da biste usidrili ove panoe. Za sada nije vaæno da li

ñe ovi panoi u radnom okruæeçu biti otvoreni ili zatvoreni. Podrazumevani prikaz

panoa podesiñete u sledeñem koraku; moæete sami da podesite raspored panoa u

radnom prostoru.

9) Izaberite Window › Save Panel Layout da biste tekuñi prikaz panoa saåuvali

kao nov komplet panoa.

Otvoriñe se okvir za dijalog Save Panel Layout. U poàe Name upiãite TechBook-store i pritisnite OK. Na ovaj naåin saåuvali ste svoj sadaãçi radni prostor sa svim

panoima koje ste malopre dodali; on ñe se pojaviti svaki put kad pokrenete Flash.

Ako se vratite na podrazumevani prikaz, da biste ponovo otvorili komplet panoa

TechBookstore treba samo da izaberete Window > Panel Sets > TechBookstore.

Pomoñu ove opcije moæete da saåuvate i druge komplete panoa prilagoœene vaãim

potrebama. Ova opcija pamti i da li su panoi bili otvoreni ili zatvoreni, dakle åuva i

te parametre o prikazu panoa. Ako hoñete da vam panoi iz nekog kompleta podra-

zumevano budu otvoreni ili zatvoreni (ili åak poæelite da dodate ili izbriãete odre-

œene panoe), u svako doba moæete da unesete izmene u taj komplet panoa. Samo

izaberite Window > Save Panel Layout i upiãite staro ime za novi prikaz. Flash

vam omoguñava da na mestu stare saåuvate novu verziju kompleta.

KORIÃÑENJE VREMENSKE OSE I KADROVACelokupan sadræaj s kojim radite u SWF datoteci rasporeœuje se po vremenskoj

osi (engl. timeline). Klizaå (engl. playhead) se pomera duæ vremenske ose i prika-

zuje tekuñi kadar. Klizaå vremenske ose pomerate da biste ureœivali Flash doku-

ment. Vremenska osa je niz kadrova, odnosno kàuånih kadrova koji se smeçuju

OSNOVE FLASHA 23

FL04, November 30, 2004 10:26 am

tokom vremena i oni mogu biti prazni ili popuçeni. Dokument moæe da se pro-

teæe preko viãe taåaka vremenske ose, tj. kadrova; meœutim, mnogi dizajneri i

programeri koriste samo jedan kadar u radnom okruæeçu. Ako u svoju FLA dato-

teku ukàuåite viãe od jednog sloja, kadrovi mogu i da se naslaæu (engl. stack) jedan na drugi. Naslagani slojevi vam pomaæu da razdvojite sadræaje ili da napra-

vite efekat slojevitosti u dokumentu. Viãe o slojevima nauåiñete u sledeñoj veæbi.

Kàuåni kadrovi su mesta na vremenskoj osi gde se deãavaju promene. U çih

unosite nove sadræaje i u çima meçate delove animacije. Sem toga, u kàuåne

kadrove smeãtate i ActionScript kôd. Kadrovi se nalaze izmeœu kàuånih taåaka

i sluæe za popuçavaçe delova animacije, odnosno vremenske ose. Izmene ne

smete unositi u kadrove, jer kad biste to radili oni bi se pretvorili u kàuåne kadrove.

Flash dokumenti uglavnom imaju viãe od jedne vremenske ose. Isto kao ãto

postoji viãe kadrova, tako moæe postojati i viãe vremenskih osa u “mini-filmo-

vima” koje pravite unutar Flash dokumenta. U lekciji 4 nauåiñete da ugnezdite

viãe vremenskih osa jednu unutar druge.

U ovoj veæbi ñete saznati kako se koristi vremenska osa i kako se biraju, pre-

meãtaju i briãu kadrovi. Za ovu veæbu moæete koristiti datoteku bookstore2.fla.

1) Ako vremenska osa nije otvorena, izaberite Window › Timeline. Vremenska

osa podrazumevano ima jedan sloj, pod nazivom Layer 1.

Klizaå vremenske ose je postavàen na kadar 1. Brojevi iznad vremenske ose

odnose se na kadrove. Kadrovi se referenciraju navoœeçem odgovarajuñeg broja

ili oznake. Oznake kadrova (engl. frame labels) dodañete u sledeñem zadatku.

2) Promenite veliåinu vremenske ose da biste proãirili povrãinu sa imenima

slojeva.

Povucite traku koja razdvaja imena slojeva i kadrove da biste proãirili povrãinu sa

imenima slojeva. Kada preœete miãem preko trake, kursor ñe poprimiti oblik

prikaæi sloj u vidu kontureklizaå vremenske ose

sloj

ime sloja

dugme za brisanje sloja

prikaæi/sakrij sve slojevezakljuåaj/otkljuåaj sve slojeve

direktorijum za umetanje slojeva

dugme za dodavanje pomoñnogsloja za prañenje pokreta

dugme za umetanje sloja

dugme menija zabiranje izgleda kadra

24 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

dvosmerne strelice. Kad se to desi, pritisnite traku i povucite je udesno, åime ñete

proãiriti povrãinu sa imenima slojeva kako biste mogli da vidite celo ime sloja.

Osim toga, ako je pano usidren, vertikalno povucite traku koja razdvaja vre-

mensku osu od prozora aplikacije da bi se videlo viãe slojeva. Ukoliko pano nije

usidren, za promenu çegove veliåine upotrebite doçi desni ugao vremenske ose.

3) Pritisnite dugme za izgled kadra i iz menija izaberite drugaåiji izgled ili pak

ostavite podrazumevani koji je dosad koriãñen.

Izgled kadrova moæete da izmenite. Pritisnite dugme za izgled kadra koje se

nalazi u gorçem desnom uglu vremenske ose.

Na tom meniju moæete da promenite veliåinu i izgled kadrova na vremenskoj

osi. Ãirinu kadrova podeãavate izborom jedne od opcija: Tiny (sitan), Small

(mali), Normal (normalan), Medium (sredçi) ili Large (veliki). Visina kadra se

meça potvrdom ili poniãteçem opcije Short (nizak). Senåeçe kadrova ukàuåuje

se potvrœivaçem, a iskàuåuje poniãtavaçem opcije Tinted Frames. Imate moguñnost i da pregledate sadræaj svakog kadra. Ako æelite da vidite

umaçeni prikaz (engl. thumbnail) svih popuçenih i praznih kadrova, odaberite

Preview in Context. Ova opcija ñe vam pomoñi pri izradi animacije jer ñete moñi da

pratite çen tok.

U razmatranom projektu radiñete sa standardnim parametrima: kadrovi treba

da budu standardne veliåine (Normal) a opcija Tinted Frames treba da ostane

potvrœena.

4) Izaberite Insert › Timeline › Keyframe da biste na sloju 1 napravili nov kàuåni

kadar i jedan kadar.

Svaki nov dokument ima prazan kàuåni kadar u taåki 1 sloja 1. Kad ste u prethod-

noj veæbi na pozornicu dodali komponentu, prazan kàuåni kadar (ãupaà kruæiñ)

pretvorio se u kàuåni kadar (popuçen kruæiñ).

OSNOVE FLASHA 25

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Na vremensku osu moæete da dodate sadræaj samo ako je odabran neki kadar ili kàuåni kadar. Ako na sloju koji ste odabrali nema kadrova, prvo morate da napravite kàuåni kadar kome ñete dodati sadræaj.

Kadrove i kàuåne kadrove moæete da napravite pomoñu komandi iz menija ili

pomoñu preåica s tastature. Kad koristite meni, za pravàeçe novog kàuånog

kadra treba da izaberete Insert > Timeline > Keyframe, a za pravàeçe kadra –

Insert > Timeline > Frame. Pored toga, moæete da pritisnete kadar desnim taste-

rom miãa (odnosno, dræeñi taster Control na Macu) i da zatim pomoñu priruånog

menija dodate nove kadrove i kàuåne kadrove.

Za umetaçe novih kadrova na vremensku osu u ovoj kçizi ñemo umesto menija koristiti preåice s tastature F6 (kàuåni kadar) i F5 (kadar). Novi kadrovi se mnogo bræe umeñu pomoñu preåica, pa je dobro usvojiti tu naviku.

Miãem odaberite kadar 2 i pritisnite F6. Time ste napravili novu popuçenu

taåku kàuånog kadra, koja je potpuno ista kao taåka kàuånog kadra 1. Ako biste

modifikovali ovaj kàuåni kadar, recimo tako ãto biste odabrali i premestili kom-

ponentu, on bi se razlikovao od kadra 1.

Odaberite kadar 3 i pritisnite F5 da biste napravili novi kadar. Ako promenite

sadræaj novog kadra, promene ñe se odraziti na kadru 2 poãto sadræaj moæe da se

meça samo u kàuånim kadrovima.

5) Birajte, premeãtajte i briãite kadrove na vremenskoj osi pomoñu miãa

i tastera Shift.

U koraku 4 veñ ste odabrali jedan kadar pritisnuvãi ga. Da biste odabrali viãe

kadrova u nizu, pritisnite prvi kadar, zadræite prst na tasteru Shift i zatim priti-

snite posledçi kadar. Ako ne æelite da odaberete ceo niz, veñ samo viãe pojedi-

naånih kadrova, pritiskajte ih dræeñi taster Ctrl, odnosno Command. Da biste

odabrali sve kadrove na vremenskoj osi, pritisnite desni taster miãa (odnosno,

pritisnite miãa dræeñi taster Control na Macu) i iz priruånog menija izaberite

Select All Frames.

n a p o m e n a

n a p o m e n a

prazan kljuåni kadar prazan kadar

nema kadra

kljuåni kadar kadar

26 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Na vremenskoj osi odaberite kadrove 2 i 3 sa sloja 1, a zatim ih prevucite do

kadrova 4 i 5. Na taj naåin ñete premestiti ova dva kadra.

Primetiñete da se kadar 1 sada proteæe do taåke 3. Ako umesto toga æelite prvo

da kopirate a zatim da premestite kàuåni kadar, samo dræite pritisnut taster Alt,

odnosno Option, dok prevlaåite odabrani kàuåni kadar u novu taåku.

Kad na vremenskoj osi odaberete neki kàuåni kadar, sve ãto se u çemu nalazi biñe automatski odabrano na pozornici. Kada odaberete element na pozornici, Flash ñe na vremenskoj osi odabrati kàuåni kadar kom taj element pripada.

6) Obriãite komponentu Button i kadrove tako ãto ñete ih izabrati i pritisnuti

taster Backspace, odnosno Delete.

Buduñi da vam komponenta Button za sada nije potrebna, obriãite je sa pozor-

nice. Odaberite komponentu Button a zatim pritisnite taster Backspace, odnosno

Delete. Elemente sa pozornice moæete da uklonite i tako ãto ñete pritisnuti desni

taster miãa (odnosno, taster Control na Macu) a zatim iz priruånog menija izabrati

komandu Cut.

Poãto obriãete komponentu sa pozornice, vremenska osa ñe se promeniti. Vaã

kàuåni kadar je sada prazan, oznaåen praznim kruæiñem umesto punog, kakav je

bio prethodno.

Odaberite sve prazne kadrove na vremenskoj osi, osim kadra 1. Da biste ih

izbrisali, pritisnite desni taster miãa (odnosno, dræeñi pritisnut taster Control na

Macu) i iz priruånog menija izaberite Remove Frames.

7) Iz glavnog menija izaberite File › Save da biste saåuvali izmene koje ste

izvrãili na dokumentu.

UPOZNAVANJE SLOJEVASad kad znate åemu sluæe vremenske ose, treba da nauåite kako se upotrebàa-

vaju slojevi. Slojevi se nalaze na vremenskoj osi i naslagani su jedni na druge. Za

pravàeçe novih slojeva sluæi dugme Insert Layer koje se nalazi na vremenskoj

osi. Elementi na slojevima – na primer grafiåki objekti, tekst i komponente –

deluju kao da su naslagani jedni na druge, a nepopuçeni (prazan) prostor je

providan.

n a p o m e n a

OSNOVE FLASHA 27

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Dizajneri i programeri koji rade u Flashu obiåno na slojeve rasporeœuju ele-

mente po sliånosti, te im slojevi sluæe za organizovaçe FLA datoteka. To je dobra

navika! Na primer, programer bi mogao sve svoje komponente da stavi na jedan

sloj, a zvuk na drugi. Prednost koriãñeça viãe slojeva je u tome ãto u Flashu

moæete da pravite i modifikujete elemente na jednom sloju, a da to ne utiåe na

sadræaj drugih slojeva. Druga prednost je u tome ãto vam slojevi pomaæu da brzo

i lako pronaœete elemente dokumenta. Radeñi pomoñu ove kçige napraviñete

mnogo slojeva.

Bilo bi dobro da se naviknete da, kad god je moguñe, sav ActionScript kôd smeãtate na çemu nameçen sloj pod imenom Actions. Mnogi àudi koji rade u Flashu ovaj sloj postavàaju na vrh spiska slojeva, gde ga je lako pronañi i gde on ne dolazi pre-viãe u dodir s drugim delovima SWF datoteke.

Slojevi se mogu organizovati u direktorijume. U direktorijume za slojeve obiåno

se smeãta po nekoliko slojeva koji su meœusobno povezani. Direktorijumima

moæete dati imena i moæete ih otvarati i zatvarati da biste prikazali ili sakrili slojeve

koji se u çima nalaze. Postoji viãe vrsta slojeva koje moæete da koristite u Flash

dokumentima. Moæete imati pomoñne slojeve sa informacijama o Flash doku-

mentu koje vam pomaæu pri crtaçu ili ureœivaçu FLA datoteke, zatim pomoñne

slojeve sa informacijama nameçenim drugim programerima u Flashu kojima pro-

sleœujete FLA datoteke na daàu obradu. Slojevi za prañeçe pokreta (engl. motion guide layers) sadræe informacije o animiraçu pojedinih grafiåkih objekata i o pra-

vàeçu specijalnih efekata. Sadræaj pomoñnih slojeva neñe biti ukàuåen u obja-

vàenu SWF datoteku. Slojeve za prañeçe pokreta koristiñete u lekciji 5.

U ovoj veæbi nauåiñete da dodate i imenujete nove slojeve, kao i da im pro-

menite svojstva. Nauåiñete i da organizujete slojeve po direktorijumima slojeva.

Nastaviñete da koristite bookstore2.fla i u ovoj veæbi.

s a v e t 2

28 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

1) Ako vremenska osa nije veñ otvorena, izaberite Window › Timeline iz glavnog

menija.

Otvoriñe se nov dokument s jednim slojem pod imenom Layer 1. Ako æelite da

promenite ime tog sloja pritisnite ga dvaput i upiãite novo ime ili pritisnite ime

sloja desnim tasterom miãa (odnosno, na Macu, dræeñi taster Control) i izaberite

Properties sa priruånog menija. U Flashu pomoñu ovog okvira za dijalog, izmeœu

ostalog, moæete da promenite ime, tip i visinu sloja.

2) Pritisnite dvaput ime Layer 1 i umesto toga upiãite background.

Poãto dvaput pritisnete ime sloja (Layer 1) to ime ñete moñi da promenite upi-

sivaçem novog imena za dati sloj. Kada upiãete novo ime sloja 1 (background),

pritisnite Enter.

Dobro bi bilo da svakom sloju date opisno ime. Kad vaãi dokumenti dobiju puno slojeva, te postanu obimni, lako se zaboravàa koji elementi se nalaze na kom sloju.

3) Pritisnite dugme Insert Layer da biste dodali nov sloj i promenite mu ime u

labels.

Nakon ãto pritisnete dugme Insert Layer biñe dodat nov sloj pod imenom Layer 2. Dvaput pritisnite ime sloja Layer 2 i upiãite labels. Poãto upiãete novo ime sloja,

pritisnite Enter.

Pored imena aktivnog sloja nalazi se ikonica olovke. Pritisnite sloj background.

Kad god neãto napravite na pozornici ili prevuåete na çu, Flash to smeãta na tre-

nutno aktivan sloj. Svaka promena koja se odnosi na slojeve biñe primeçena na

aktivni sloj.

4) Da biste novom sloju labels dodali oznaku kadra, upiãite je u poàe Frame na

panou svojstava.

Oznake kadrova sluæe za çihovo identifikovaçe. Tako, umesto da u kôd Action-

Scripta unosite redni broj kadra, na çega moæete uputiti navodeñi çegovu oznaku.

Oznake kadrova moæete i da premeãtate tako ãto ñete ih pritisnuti i odvuñi na novo

mesto na vremenskoj osi.

s a v e t 2

ikonica aktivnog sloja

OSNOVE FLASHA 29

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Pritisnite sloj na kom su oznake da biste ga istakli i aktivirali. Uveñajte pano

svojstava i proverite da li se klizaå vremenske ose nalazi na kadru 1. U poàe

Frame upiãite home. U kadru 1 na sloju labels pojaviñe se crvena zastavica, koja

oznaåava da je kadar dobio oznaku.

5) Pritisnite dugme Lock Layer da biste zakàuåali sloj labels.

Pritisnite kruæiñ ispod ikonice Lock Layer i na mestu kruæiña pojaviñe se sliåica

katanca. Pritiskom tog kruæiña zakàuåañete sloj labels tako da elemente sa pozor-

nice neñete moñi da dodate na taj sloj sve dok ga ponovo ne otkàuåate. Da biste

sloj otkàuåali, pritisnite ikonicu koja se nalazi pored imena sloja.

Zakàuåavaçe slojeva pomaæe vam da kontroliãete odabrani sadræaj, te da

izbegnete da elementi sa pozornice sluåajno dospeju na pogreãan sloj. Ãkolski

primer za sloj koji obavezno treba zakàuåati jeste sloj na kom se nalazi kôd.

Smeãtaçe drugih elemenata, na primer grafiåkih objekata, na sloj sa kodom

ponekad moæe da izazove konflikte. Lako moæete spreåiti da na ovakve slojeve

dospe bilo ãta osim koda i oznaka.

Ako æelite da promenite vidàivost (engl. visibility) sloja, to moæete uåiniti

pomoñu kruæiña ispod sliåice oka za prikazivaçe/skrivaçe slojeva. Kad pritisnete

ikonicu za prikazivaçe/skrivaçe slojeva, na mestu kruæiña pojaviñe se crveno X,

ãto znaåi da je sada sve ãto se nalazi na datom sloju skriveno.

oznaåen kadar

padajuñi menilabel type

polje frame

30 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

6) Pritisnite dugme New Layer Folder da biste napravili nov direktorijum za

slojeve.

Direktorijumi sluæe za organizovaçe slojeva po srodnosti sadræaja. Odaberite sloj

background i pritisnite dugme za pravàeçe novog direktorijuma za slojeve. Iznad

sloja background pojaviñe se direktorijum za slojeve, pod imenom Folder 1. Dva-

put pritisnite ime direktorijuma i promenite mu ime u Graphics. U direktorijumu

sada nema niåega. Pritisnite sloj background i, dræeñi taster miãa, prevucite ga do

direktorijuma graphics. Primetiñete da je sloj background sada uvuåen ispod direk-

torijuma graphics, ãto znaåi da se taj sloj sada nalazi u direktorijumu graphics.

Strelica pored imena direktorijuma funkcioniãe kao prekidaå – pritisnite je da

biste otvorili, odnosno zatvorili direktorijum. Kad je direktorijum otvoren, strelica

je okrenuta nadole. Da biste videli kako strelica radi, otvorite i zatvorite direkto-

rijum graphics. Zatim ostavite ovaj direktorijum otvoren (strelica treba da bude

okrenuta nadole).

7) Napravite nov sloj, a zatim na pozornici nacrtajte ovalni oblik pomoñu alatke

Oval.

Pritisnite sloj background, a zatim i dugme Insert Layer, åime ñete napraviti nov

sloj odmah iznad sloja background. Dvaput pritisnite ime sloja i promenite ga u

temp. Odaberite sloj temp i s panoa Tools izaberite alatku Oval.

Koristeñi ovu alatku, pritisnite taster miãa i povucite kursor dijagonalno po

bilo kom delu pozornice. Tokom prevlaåeça ocrtañe se kontura elipse. Kada

postignete æeàeni oblik, otpustite alatku. Nacrtali ste elipsu.

8) Nacrtajte oblik na sloju background.

Odaberite sloj background a zatim sa panoa Tools izaberite alatku Rectangle.

Pritisnite taster miãa i dijagonalno povucite preko pozornice, isto kao kad ste

crtali elipsu. Postarajte se da se deo pravougaonika preklopi sa elipsom koju ste

malopre nacrtali. Otpustite taster miãa da biste nacrtali pravougaonik. Trebalo bi

da elipsa delimiåno prekriva pravougaonik.

OSNOVE FLASHA 31

FL04, November 30, 2004 10:26 am

9) Zamenite mesta slojevima background i temp.

Na vremenskoj osi pritisnite sloj temp i prevucite ga ispod sloja background. Ispod

sloja background pojaviñe se debela linija da obeleæi mesto na koje ñe biti pre-

meãten sloj temp. Otpustite taster miãa i sada ñe pravougaonik prekrivati elipsu.

Na navedenom primeru videli ste kako u Flashu funkcioniãu slojevi. Iako

pomenute grafiåke objekte neñete koristiti u zavrãnom dokumentu, nadamo se

da ñe vam opisani postupak pruæiti sliku o tome kako ñete u narednim lekcijama

rasporeœivati elemente po slojevima. Odaberite kàuåni kadar na sloju background

i pritisnite taster Backspace ili Delete, åime ñete obrisati sve ãto se nalazi u tom

kadru.

10) Pritisnite dugme za brisaçe sloja da biste obrisali sloj temp.

Buduñi da vam sloj temp ne treba za zavrãni dokument, moæete ga obrisati sa vre-

menske ose. Odaberite sloj temp da bi postao aktivan i zatim pritisnite dugme za

brisaçe sloja (Delete Layer). Isti rezultat ñete postiñi i ako odabrani sloj priti-

snete desnim tasterom miãa (odnosno, dræeñi taster Control na Macu) i iz pri-

ruånog menija izaberete opciju Delete Layer.

11) Iz glavnog menija izaberite File › Save da biste saåuvali unesene izmene.

PODEÃAVANJE PARAMETARAParametri sluæe za kontrolisaçe raznih delova Flasha, od opãteg ureœivaça,

preko vektorskih slika, do podeãavaça ActionScripta. Parametre izmeçene u

okviru za dijalog Preferences moæete uåiniti podrazumevanim za sve datoteke

32 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

koje ñete praviti u Flashu, ali ih moæete primeniti i samo na dokument na kom

trenutno radite. U toku ove veæbe saznañete koji parametar za ãta sluæi da biste

mogli da odluåite koje ñete podrazumevane parametre promeniti, a koje zadræati.

1) Da biste otvorili okvir za dijalog Preferences, iz glavnog menija izaberite Edit

› Preferences (odnosno, Flash › Preferences na Macu).

Ovaj okvir za dijalog ima nekoliko kartica, ãto vam omoguñava da istovremeno

izmenite viãe razliåitih delova Flasha. Svaka kartica pokriva drugu oblast Flasha.

Kartica General pokriva osnovne parametre datoteka koje pravite. Na kartici

Editing nalaze se parametri za crtaçe, vektorsku grafiku i tekst. Pomoñu kartice

Clipboard kontroliãete parametre slike, na primer, naåin prelivaça boje ili tekst

iz programa FreeHand. Na kartici Warnings birate koja upozoreça ñe se poja-

vàivati u Flashu. Kartica ActionScript sluæi za podeãavaçe parametara za editor

koda i putaçe klasa.

Pritisnite svaku karticu ponaosob i pogledajte na ãta se odnose parametri koje

moæete da promenite pomoñu ovog okvira za dijalog.

2) Na kartici General promenite vrednost Undo levels na 150.

Broj koji upiãete u poàe Undo levels odreœuje koliko koraka ñete moñi da se vra-

tite unazad da biste poniãtili prethodne operacije zadavaça komandi i izrade ele-

menata scene u Flashu. Da biste poniãtili prethodne operacije, izaberite Edit >

Undo iz glavnog menija. Upisivaçem broja 150 u poàe Undo levels na kartici

General, ostavàate sebi moguñnost da poniãtite 150 prethodnih koraka. Ãto viãu

vrednost unesete u ovo poàe to ñe viãe sistemskih resursa ova komanda zauzeti,

zato nemojte da izaberete suviãe visok broj.

3) Na listi On Launch umesto opcije Start Page izaberite opciju Last Documents

Open ili ostavite izabranu opciju Start Page i potvrdite ostale parametre na kar-

tici General.

Na kartici General moæete da izaberete ãta æelite prvo da ugledate kad pokrenete

Flash. To moæe biti poåetna stranica (engl. start page) na kojoj se nalaze hiperveze

za otvaraçe raznih datoteka, ili se mogu automatski otvoriti posledçi dokumenti

na kojima ste radili u Flashu. Ako delite raåunar sa drugim àudima koji koriste

Flash, ovo verovatno nije najboàa opcija! Dakle, u sluåaju da delite raåunar ili

radite i na drugim projektima, verovatno je najboàe da izabrana opcija ostane

Show Start Page, a da sami otvarate potrebne dokumente.

Ostale parametre podesite kao na sledeñoj slici. Opcije Shift Select i Show

Tooltips treba da budu potvrœene, ãto znaåi da ñete, dræeñi taster Shift, moñi iza-

branim objektima da dodate nove, kao i da ñe se svaki put kad miãem preœete

preko delova radnog prostora pojaviti kratak opis odgovarajuñe alatke (engl. tool-tip). Nemojte meçati podrazumevane parametre Highlight color (boja za isti-

caçe) i Font mapping (preslikavaçe fonta). Zatim na listi On Launch izaberite

radio-dugme Show Start Page da bi poåetna stranica bila prvo ãto ñete ugledati

svaki put kad pokrenete Flash.

OSNOVE FLASHA 33

FL04, November 30, 2004 10:26 am

4) Na kartici Editing promenite podrazumevane parametre za crtaçe.

Naveãñemo koje podrazumevane parametre za crtaçe treba da izmenite na kar-

tici Editing. U poàima Connect lines, Smooth curves i Click accuracy izaberite

vrednost Normal. Poàa Recognize lines i Recognize shapes zasad podesite na Off (neñe vam biti trebati pomoñ Flasha za crtaçe oblika na pozornici).

34 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Vrednosti navedenih parametara odnose se na naåin na koji ñe alatke za crtaçe,

na primer alatka Pencil (olovka), iscrtavati linije. Pomoñu parametra Connect lines (spajaçe linija) zadajete razdaàinu na kojoj treba da se naœu krajevi dve linije da

bi se spojile u jednu. Smooth curves (izglaœivaçe krivih) jeste poàe u kom zadajete

u kojoj meri Flash treba da izgladi linije. Izglaœivaçem nestaje nazubàenost ivica

koja se javàa pri ruånom crtaçu linija. Taj parametar je veoma koristan jer je naj-

åeãñe neophodno izgladiti ruåno nacrtane linije. Pored toga ãto poboàãava izgled

crteæa, takoœe neznatno optimizuje aplikaciju buduñi da smaçuje broj oblika koje

Flash rasterizuje pri objavàivaçu SWF datoteke na Internetu.

Ako ukàuåite opciju Recognize lines (prepoznavaçe linija) Flash ñe ruåno nacr-

tanu liniju koja je pribliæno prava pretvoriti u potpuno pravu liniju. Parametar

Recognize shapes (prepoznavaçe oblika) ima sliånu funkciju, jer pretvara oblik pri-

bliæan uobiåajenom (kakav je, na primer, krug ili kvadrat) u savrãeno iscrtan

oblik. Zasad vam ove opcije ne trebaju, pa ih moæete iskàuåiti.

Parametar Click accuracy (preciznost kursora) odnosi se na to koliko blizu

objekta treba da pritisnete kursorom da biste taj objekat odabrali. Podesite ovu

opciju na Normal, ãto je nivo preciznosti na koji ste verovatno navikli.

5) Izaberite Edit › Customize Tools Panel da biste pano Tools prilagodili svojim

potrebama.

U okviru za dijalog Customize Tools Panel moæete da preuredite pano Tools ili

da mu dodate alatke koje ste eventualno instalirali u Flash kao deo dodatnog

modula. Za koriãñeçe ovog okvira za dijalog, potrebno je da prvo na krajçoj levoj

strani odaberete alatku koju ñete izmeniti. Ta alatka ñe se pojaviti u oknu Current selection (trenutno odabrana alatka) koji se nalazi s krajçe desne strane. Ako æelite

biranje alatkekoju ñete izmeniti

biranje alatke kojuñete dodati na meni

biranje alatke kojuæelite da uklonite ili prikaz aktuelnog menija

dugme za uklanjanjedugme za dodavanje

OSNOVE FLASHA 35

FL04, November 30, 2004 10:26 am

da dodate alatku na padajuñi meni za ovo dugme, odaberite alatku iz okna Avail-able tools (dostupne alatke) i pritisnite dugme Add. Flash ñe tu alatku dodati na

listu Current Selection.

Kad za dugme izaberete viãe od jedne alatke, pored ikonice dugmeta na panou

Tools pojaviñe se strelica. Pritisnite dugme na panou Tools; pojaviñe se padajuñi

meni sa alatkama meœu kojima moæete da birate.

TESTIRAJTE SVOJU FLA DATOTEKUDa biste Flash dokument mogli da delite s drugima putem Interneta, morate da

ga objavite u formatu koji funkcioniãe na Internetu. Meœutim, verovatno prvo

æelite da proverite svoj dokument da biste se, pre nego ãto ga objavite na Webu,

uverili da svi elementi vaãe FLA datoteke funkcioniãu! U lekciji 13 pronañi ñete

detaàne informacije o objavàivaçu Flash dokumenata i çihovom postavàaçu

na Web, ali u narednoj veæbi saznañete osnove.

1) Datoteka bookstore2.fla treba da bude otvorena. Izaberite File › Save As

i novu verziju saåuvajte pod imenom bookstore3.fla.

Novu verziju datoteke bookstore2.fla saåuvajte u direktorijumu TechBookstore

na åvrstom disku.

2) Odaberite sloj background i komponentu Button (dugme) prevucite sa panoa

Components na pozornicu.

Sloj background treba da bude aktivan. Spustite komponenetu Button bilo gde na

pozornicu. Treba vam neãto na pozornici da ne biste morali da testirate prazan

dokument.

3) Da biste testirali FLA datoteku, iz glavnog menija izaberite Control › Test

Movie.

Otvoriñe se okruæeçe za testiraçe i vaãa datoteka ñe biti prikazana u formatu

SWF. Kada preœete miãem preko komponente Button, primetiñete sjaj oko dug-

meta ãto znaåi da se dokument trenutno reprodukuje u Flash Playeru.

Dakle, iako niste ni izaãli iz programa Flash, moñi ñete da vidite kako ñe vaãa

SWF datoteka izgledati na Internetu.

4) Da biste zatvorili okruæeçe za testiraçe, pritisnite dugme X koje se nalazi u

gorçem desnom uglu pozornice (Win), odnosno u gorçem levom uglu prozora

(Mac).

Okruæeçe za testiraçe moæete da zatvorite i komandom File > Close. Prozor za

testiraçe filma ñe se zatvoriti i vratiñete se u okruæeçe programa Flash.

36 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

5) Da biste objavili FLA datoteku, izaberite File › Publish i zatim je pronaœite na

åvrstom disku.

Dok Flash objavàuje vaã dokument u direktorijum gde je FLA datoteka saåu-

vana, na kratko ñete ugledati okvir za dijalog Publishing. Kad objavàujete FLA

datoteku, Flash podrazumevano pravi i SWF i HTML datoteku. To je datoteka

koja se reprodukuje pomoñu åitaåa – verzije Flash Playera kad je ugradite u

HTML stranicu ili sâm Player. SWF datoteka je programski prevedena verzija

FLA datoteke koja ukàuåuje sve grafiåke objekte i kôd duæ vremenske ose, a sve

je to smeãteno u jednu malu datoteku. Da bi vaã dokument uopãte mogao da se

vidi putem Interneta, treba da uåitate çegovu SWF datoteku.

Otvorite direktorijum TechBookstore koji ste saåuvali na åvrstom disku i

pronaœite datoteke bookstore3.html i bookstore3.swf.

6) Dvaput pritisnite datoteku bookstore3.html i dvaput pritisnite datoteku

bookstore3.swf.

HTML datoteka ñe se otvoriti u vaãem podrazumevanom åitaåu Weba, a SWF

datoteka ñe se otvoriti u Flash Playeru.

OSNOVE FLASHA 37

FL04, November 30, 2004 10:26 am

SWF datoteka bookstore3 ugraœena je u HTML kôd datoteke bookstore3

pomoñu oznaka <object> i <embed> koje ñe biti napravàene kad objavite FLA

datoteku. Mnogo viãe o objavàivaçu Flash dokumenata nauåiñete u lekciji 13.

Zatvorite sve navedene datoteke i vratite se u Flash.

7) Izbriãite komponentu sa sloja background.

Odaberite komponentu Button na pozornici i pritisnite taster Backspace ili Delete

da biste je uklonili s pozornice.

8) Izaberite File › Save da biste saåuvali unesene izmene na datoteci.

GDE NAÑI POMOÑFlash ima veoma sofisticiran sistem za pomoñ. Na panou Help postoje dve kartice

– kartica Help (pomoñ) i kartica How do I (kako da) – i na çima se nalazi razno-

vrsna dokumentacija rasporeœena u nekoliko kçiga. Na kartici Help se nalaze:

ActionScript Dictionary (Reånik ActionScripta), ActionScript Reference Guide (Vodiå

kroz ActionScript), Getting Started with Flash (Osnove Flasha), Using Components (Kako se koriste komponente) i Using Flash (Kako se koristi Flash). Pomoñna

dokumentacija je tu da vam odgovori na eventualna pitaça kad vam zapne u toku

projekta ili da vam pruæi dodatna saznaça o Flashu. ActionScript Dictionary u kom

su zabeleæeni svi delovi jezika ActionScript, ukratko opisuje naåin funkcionisaça

svake akcije. ActionScript Reference Guide nudi informacije o sintaksi ActionScripta

i o uobiåajenim naåinima kodiraça. Pod naslovom Getting Started with Flash nañi

ñete uputstva za snalaæeçe u okruæeçu programa Flash, dok vas Using Compo-nents i Using Flash uåe kako da napravite Flash dokumente, a sadræe i hiperveze

ka dokumentaciji o ActionScriptu.

Ako koristite Flash MX 2004, neñe vam trebati svi delovi sistema Help. Obe verzije Flasha koriste istu dokumentaciju za pomoñ. Znañete da je neka moguñnost dostupna samo u Flashu MX Professional ako u naslovu teme stoji “Flash Professional Only”.

Kartica How Do I sastoji se od tri kçige koje se zovu Quick Start (Poåetna

uputstva), Basic Flash (Flash za poåetnike) i Basic ActionScript (ActionScript za

poåetnike). U ovim kçigama se nalaze uputstva pomoñu kojih moæete da savla-

date osnove pravàeça dokumenata u Flashu.

1) Da biste otvorili pano Help, izaberite Help › Help ili pritisnite F1.

Ako ne vidite sadræaj s leve strane panoa, pritisnite dugme za prikaz sadræaja koje

se nalazi na paleti alatki panoa Help. Kad se sadræaj otvori, videñete niz kçiga sa

mnogo tema meœu kojima treba da naœete onu koja se odnosi na vaã problem.

Ako pritisnete karticu How Do I, pojaviñe se neke druge kçige koje moæete da

pretraæujete.

s a v e t 2

38 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Kad na jednoj od ove dve kartice pritisnete neku kçigu, sadræaj ñe se proãiriti

da bi prikazao listu tema u toj kçizi. Pritisnete li sada neku temu, na panou Help

ñe se pojaviti odgovarajuña dokumentacija. Posvetite malo vremena pretraæivaçu

kçiga s kartice Help.

2) Dugme za preuzimaçe dodatnih pomoñnih sadræaja sa Interneta nalazi se na

paleti alatki panoa Help. Pritisnite ga.

Kad pritisnete dugme za preuzimaçe dodatnih pomoñnih sadræaja (to dugme se

nalazi pored reåi Update), Flashova dokumentacija ñe biti aæurirana preuzima-

çem najnovijih podataka sa Macromedijinih servera. Pre nego ãto pritisnete

dugme, morate da se prikàuåite na Internet da biste mogli da se poveæete sa Mac-

romedijom. Ako nema novih materijala, kad pritisnete dugme Update pojaviñe se

okvir sa upozoreçem da ne postoje noviji pomoñni materijali.

Dobro bi bilo da steknete naviku da stalno proveravate da li su se pojavili noviji pomoñni materijali koje biste mogli da preuzmete.

3) Da biste otvorili poàe za pretraæivaçe, pritisnite dugme Search koje se nalazi

na paleti alatki panoa Help.

kartica helpkarticahow do i...

sadræaj okno za prikaz dokumentacije

paleta alatki panoa help

dugme za preuzimanje dodatnihpomoñnih sadræaja

dugme za ãtampanjedugme za pretragu

dugme za prikaz sadræaja sistema pomoñidugme za kretanje

unapred (forward)

dugme za kretanjeunazad (back)

s a v e t 2

OSNOVE FLASHA 39

FL04, November 30, 2004 10:26 am

Iznad okna sadræaja otvoriñe se poàe u koje se upisuju upiti za pretraæivaçe. Pri

pretraæivaçu neke teme, Flash ñe prikazati samo dokumente iz kçiga koje se

nalaze na trenutno odabranoj kartici. To znaåi sledeñe: ako, recimo, na kartici

Help traæite reå brush, kao odgovor ñe se pojaviti samo dokumenti koji se nalaze

u kçigama iz sadræaja na kartici Help.

Izaberite karticu Help i u poàe za pretragu upiãite reå brush. U oknu sadræaja

pojaviñe se niz tema. Na ovoj listi pritisnite temu The Pen tool (alatka pero) i

odgovarajuñi tekst ñe se pojaviti u oknu s desne strane. Primetiñete da se pri dnu

tog okna sa tekstom nalaze dva dugmeta sa strelicama. Ona sluæe za prelazak na

prethodnu, odnosno sledeñu temu u trenutno odabranoj kçizi.

Ako traæena tema ne postoji, u oknu sadræaja pisañe [No Entries were Found](odrednica nije pronaœena).

4) Naœite pomoñ na Internetu.

Pomoñ ne morate da traæite samo u programu Flash: odgovore moæete potraæiti i

na Internetu. Savrãeno mesto za poåetak je Web lokacija www.macromedia.com, gde

ñete nañi stavke Tech Notes, Support i Development Center sa mnoãtvom kori-

snih ålanaka i priruånika, kao i hiperveza ka korisnim Web lokacijama koje vas

mogu i inspirisati.

Osim toga, postoji i pretraæivaå (engl. search engine) u koji moæete da unesete

kàuåne reåi vezane za vaã problem. Postoji mnogo zajednica na mreæi na åijim

ñete Web lokacijama pronañi korisne savete i forume, liste slaça i àude koji ñe

vam rado pomoñi da reãite svaki problem u vezi sa programom Flash. Ne zabora-

vite da posetite i Web lokaciju ove kçige, www.TrainingFromTheSource.com gde

takoœe moæete pronañi pomoñ, kao i dodatne resurse!

dugme za prelazak na sledeñu temu

dugme za prelazak na prethodnu temu

n a p o m e n a

40 LEKCIJA 1

FL04, November 30, 2004 10:26 am

ISTRAÆIVANJE PROJEKTADo kraja ove kçige napraviñete potpuno funkcionalnu Web prezentaciju. Savla-

dañete tehnike koje ñete moñi da primenite pri izradi bilo koje Web lokacije ili

projekta u Flashu. Mnoge delove ove prezentacije moñi ñete da iskoristite za sop-

stvene projekte.

Zavrãenu Web prezentaciju moæete pogledati na adresi http://flash.Train-ingFromTheSource.com.

Web prezentacija je SWF datoteka koja je ugraœena u HTML stranicu.

HTML stranica je unekoliko modifikovana, jer je centrirana na stranici kojoj je

dodeàena pozadina. Pritisnite tri dugmeta koja se nalaze pri vrhu da biste istraæili

razliåite delove Web prezentacije. U ovu prezentaciju su ukàuåeni brojni dina-

miåki podaci uåitani u razne komponente koje se isporuåuju uz programe Flash

MX 2004 i Flash MX Professional 2004. Obratite paæçu na to koliko se razliåitih

grafiåkih, video, dinamiåkih i zvuånih elemenata, animacija i prezentacija nalazi

na samo jednoj Web lokaciji.

Buduñi da se neke od pomenutih komponenata oslaçaju na moguñnosti

karakteristiåne za Flash Player 7, potrebna je ta verzija Playera (ili novija) da bi se

ova Web prezentacija mogla videti. Ako nemate Flash Player 7 ili noviji, pre-

uzmite ga i instalirajte sa Web lokacije: www.macromedia.com/go/getflashplayer.

OSNOVE FLASHA 41

FL04, November 30, 2004 10:26 am

ÃTA STE NAUÅILIU ovoj lekciji ste:

• upoznali okruæeçe programa Flash (strane 11-13)

• nauåili da napravite i saåuvate nov dokument (strane 13-17)

• nauåili da izmenite parametre dokumenta (strane 13-17)

• radili s panoima (strane 17-22)

• upotrebili i izmenili kadrove i slojeve sa vremenske ose (strane 22-26)

• upoznali slojeve (strane 26-31)

• podeãavali parametre i prilagodili ih svojim potrebama (strane 31-35)

• saznali kako da reãite probleme pomoñu panoa Help (strane 37-39)

• bacili pogled na projekat koji se razmatra u ovoj kçizi (strana 40)