osnove projekta i upravljanje, 2010.pdf

SeminarOSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA

Sluba za upravljanje kadrovima

Palata Srbije, Beograd 21-22 Jun 2010.

1. DEOOSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA

PREDSTAVLJANJE PREDAVAPREDSTAVLJANJE PREDAVAA I UA I UESNIKAESNIKA

Predavai: Milja Bardi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mirjana Arsi, Ministarstvo omladine i sporta

Uesnici A sad vi!

PRAVILA GRUPE

Aktivno uestvujemo Pokazujemo pozitivan odnos prema drugima i uvaavamo ih

Javljamo se za re Dok jedan govori ostali sluaju Potujmo vreme Utiajte mobilne telefone

OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

TESTTEST

CILJEVI OBUKE

PCM Project cycle management Programiranje Identifikacija Formulacija

Finansiranje Implementacija Evaluacija

LFA- Logical Framework ApproachFaza analize Faza planiranja

LFM - Logical Framework MatrixLogika intervencije Pretpostavke i rizici

Indikatori i izvori verifikacije

Program rada Prvi dan, 21. 2010.

09:00 09:30

1:

09:30 10:15

,

10:15 - 10:30

10:30 12:30

2: ,

?

()

- () -

12:30 - 13:30

13:30 15:00

3: ()

- ,

,

15:00 15:30

15:30 16:45

4: ()

,

Program rada Drugi dan, 22. 2010.

9:00 - 9:15

9:15 10:45

5 :

, , ,

( )

10:45 - 11:00

11:00 - 12:30

6: -

12:30 - 13:30

13:30 15.15

7:

,

15:15 15:45

15:45 16:30

8:

,

Oekivanja uesnika

Napiite na samolepljivim listiima ta oekujete od ove obuke!

2. DEOOpti pristup, logika i svrha

upravljanja projektnim ciklusom

ta je projekat?

Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)

Povezivanje Upravljanje projektnim ciklusom (PCM) i Pristupa logikog okvira (LFA)

ta je projekat?


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici/ce e bolje razumeti pojam Projekat

bolje razumeti znaaj - Zato su nam potrebni projekti?

PROJEKAT

Projekat je:

Niz aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju preciznog cilja u okviru definisanog vremenskog roka i budeta

Projekat mora jasno identifikovati:

Zainteresovane strane i korisnike Probleme koji moraju biti reeni Sistem nadzora i evaluacije Koristi za koje se smatra da e biti vee od trokova i

da e biti odrive

TA JE PROJEKAT?

ciljajui jedan specifian cilj koji ele korisnici

koji doprinose optim ciljeivima razvoja

I ije se koristi procenjuju kao vee od trokova

rasporeenim po planu finansiranja

putem proizvodnje ishoda ili ostvarivanja rezultata

na osnovu procene opte cene trokova i investicija

definisnih u prostoru i vremenu po unapred pripremljenom kalendaru

u okviru jedne institucije odgovrne za projekat

Skup sredstava, aktivnosti i nvesticija

Politike, programi i projekti...

Politika razvoj a EU i strategije za zemlju

Nacionalne i sektorske politike

Programi Vlade

Projekat

Prioriteti i programi nevladinog sektora

ProjekatProjekat

Projekat kao drutvena investicija

Poloprivreda

GraevinarstvoObrazovanje

Zdravstvo

Projekat

Drutvena investcija

1.Programiran: U skladu sa definisanim prioritetima

5.Sproveden: izvrene aktivnosti i postignuti rezultati

2.Identifikovan : tako da iskazuje potrebe onih kojima zelimo pomoi

6.Evaluiran: tako te i da procenjuje postignute rezultate i daje preporuke za dalje delovanje

3.Formulisan: zadovoljavajuetako da odgovara na sve pretpostavke i rizike

4.Finansiran: esto od strane razliitih partnera meu kojima su i korisnicni

Ko finansira projekte?

Sopstvena sredstva

Donatori: Evropska komisija, Multilateralni (npr. UN) i bilateralni donatori (npr. Norveka)

Donatori uglavnom ne piu projekte vepodravaju dravne institucije da prave svoje

Donatori ele da se uvere da e sredstva koja stavljaju na raspolaganje ostvariti njihovu svrhu

Zato su nam potrebni projekti?

Zato to je projekat instrument za

reavanje problema

utvrivanje ciljeva

definisanje aktivnosti i rezultata

prognozu trokova

dobijanje sredstava

odreivanje uloga...

Upravljanje projektnim ciklusom

Project cycle management

PCM


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici/ce e bolje razumeti pojam i znaaj pojma

Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)

upoznati sa fazama Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)

Upravljanje projektnim ciklusomProject cycle management

ISTORIJAT PCM

EK 90tih

OECD (Development Assistance Committee DAC)

Loa priprema i planiranje projekata

Neusklaenost sa potrebama korisnika

Rizici nisu bili dobro predvieni

Kratkotrajni efekti projekata

Neodrivost projekata

Zanemarivanje prethodnih iskustava

OECD (Development Assistance Committee DAC) 80tih

Zato PCM?

ISKUSTVA:

Nejasan strateki okvirSupply driven projectsNedovoljna analiza situacijePlaniranje prema aktivnostiFokus na finansijskim rokovimaKratkorona vizijaNeprecizna projektna

dokumentacija

PCM:

Definisan strateki okvirDemand driven solutionsPoboljana analizaPlaniranje prema ciljevimaFokus na kvalitetuFokus na odrivostiStandardizovani formati

Upravljanje projektnim ciklusom -PCM

Programiranje

Identifikacija

Sprovoenje

Finansiranje

Formulacija

Evaluacija

Upravljanje projektnim ciklusom

Svaka prethodna faza mora biti zavrena pre poetka sledee faze

Dostupnost relevantnih informacija u cilju donoenja kvalitetnih odluka

Zahteva proizvodnju kvalitetnih kljunih dokumenata u svakoj fazi ciklusa

Ukljuenje svih koji imaju interesa za projekat kako bi bili sigurni da su zadovoljene stvarne potrebe

Sam proces te tera da prvo razmisli o onda dela

Opisuje dunosti, uloge, odgovornosti, kljune dokumente, mogue odluke tokom trajanja celog projekta, procedure donoenja odluka...

PCM tei da zagarantuje da su projekti:

Relevantni: Usaglaeni sa potrebama partnera i ciljanim korisnicima (sektorski, nacionalni i npr. Norveki prioriteti)Ukljuuju zainteresovane strana od samog poetka procesaCiljevi jasno navode direktne koristi ciljnoj grupiIzvodljivi:Tehniki, drutveno, ekonomskiKrajnji cilj (Specifian cilj) mora biti logian i merljivRizici i pretpostavke (i kapaciteti ljudskih resursa) uzeti u obzirOdrivi:Faktori koji utiu na odrivost projekta su uzeti u obzirKorienje rezultata evaluacije prethodnih projekata pri izradi novihEfektivni:(Da ostvaruju obeane rezultate - aktivnosti) Dobro rukovoeni

PCM osigurava da:

Pre nego to se krene sa sprovoenjem projekta:

Postoje jasno identifikovane zainteresovane strane (glavna ciljna grupa i krajnji korisnici)

Jasno definisane sporazume o koordinaciji, menadmentu i finansiranju

Sistem nadzora i evaluacije

Zadovoljavajui nivo finansijske i ekonomske analize

POVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIPOVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIKOG KOG OKVIRA (LFA)OKVIRA (LFA)


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici/ce e bolje razumeti pojam i znaaj pojma

Pristup logikog okvira (LFA)

upoznati sa fazama Pristup logikog okvira

bolje razumeti odnos PCM - LFA

ISTORIJAT LFA

Pristup logikog okvira (LFA ) je metod koji je razvijen u SAD 1960. godine

LFA je metod koji garantuje sistematian i logian pristup

Metod za identifikaciju, izradu i upravljanje projektima

Koriste ga svi veliki donatori, a obavezan je za EU finansiranje

Krajnji ishod: Matrica logikog okvira (LFM)

Pristup logikog okvira

Tehnika koja omoguava zainteresovanim stranama da identifikuju i analiziraju probleme, i da definiu ciljeve i aktivnosti koje treba preduzeti da bi se reili identifikovani problemi

Sredstvo za analizu i menadment koje se koristi pri svakoj od faza projektnog ciklusa za planiranje, izradu, nadziranje i evaluaciju projekata, zasnovano na: Upravljanje prema cilju Ueu zainteresovanih strana Transparentnosti

Dve faze pristupa logikog okvira

Faza analize Faza planiranja

Analiza zainteresovanih strana identifikacija i procena kapaciteta potencijalnih aktera

Razvoj logike matrice definisati strukturu projekta, proveriti njegovu unutranju logiku i formulisati ciljeve na proverljiv nain

Analiza problema identifikacija kljunih problema i njihovih uzrono posledinih odnosa

Planiranje aktivnosti odrediti aktivnosti i njihove odnose, proceniti trajanje, odrediti glavne faze procesa, raspodeliti odgovornosti

Analiza reenja razrada reenja u skladu sa identifikovanim problemima, odnos izmeu sredstava i ciljeva

Planiranje resursa razraditi plan ulaganja (potrebna sredstva, ljudski resursi) i budet

Analiza strategije identifikacija strategija koje bi postigle reenja i odabir odgovarajue strategije

Povezivanje PCM i LFA

Faze donoenja odluka neophodnih za postizanje projektnih ciljeva i proveru njihovih posledica

Metod planiranja upravljanja, evaluacije projekata i programa u svakoj fazi ciklusa

Upravljanje projektnim ciklusom Pristup logikog okvira

Programiranje

Identifikacija

Sprovoenje

Finansiranje

Formulacija

Evaluacija

Kada koristimo pristup logikog okvira (LFA)?

Kada koristimo pristup logikog okvira (LFA)?

U fazama identifikacije i formulisanja za analizu zainteresovanih strana, problema, reenja i strategija.

U fazi sprovoenja kao kljuno sredstvo za upravljanje projektom

U fazi evaluacije kao osnova za procenu uspenosti i efikasnosti

Veba

Proitajte studiju sluaja u radnom materijalu

VREME: 15 minuta

3. DEOPristup logikog okvira (LFA)

Faza analize: Analiza zainteresovanih strana

Faza analize: Analiza problema

Faza analize

ANALIZA ZANTERESOVANIH STRANA

(Stakeholders Analysis)


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici/ce e bolje razumeti znaaj analize

zainteresovanih strana

moi da je izvedu koristei tehniku matrice analize zainteresovanih strana

TA SU ZANTERESOVANE STRANE(STAKEHOLDERS)?

Pojedinci, institucije, organizacije i grupe

koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno da:

Utiu na projekat (ili reenja relevantna za projekat)

Budu pod uticajem projekta

Zainteresovane strane

ZainteresovaneStrane

Korisnici/ce

Direktni korisnici/ce

Partneri

Potencijalniprotivniciprojekta

Krajnjikorisnici/ce

Grupe zainteresovanih strana

PARTNERI ukljueni u projekat i ostvarivanje rezultata

KORISNICI - ostvaruju neku korist od projekta: Direktni korisnici ili ciljne grupe (target groups)

grupe na koje e projekat direktno pozitivno uticati na nivou specifinog cilja

Krajnji korisnici (beneficiaries) dugorono imaju koristi od projekta nivo opteg cilja

Potencijalni protivnici projekta

Svrha analize zainteresovanih strana

Maksimalizovanje socijalne, ekonomske i institucionalne koristi koje projekat donosi i

Minimalizovanje moguih negativnih uticaja i konflikata

Zato analiza zainteresovanih strana?

Glavne zainteresovane strane od poetka identifikovane i ukljuene

Drutvena odgovornost i transparentnost

Projekat ostvaruje iri uticaj

Bolje uoavanje i spreavanje potencijalnihkonflikata interesa i rizika za projekat

Mogunosti za poveanje resursa

Vlasnitvo nad projektom i odrivost

Koraci u analizi zainteresovanih strana

1. Identifikacija problema2. Identifikacija svih zainteresovanih strana3. Kategorizacija zainteresovanih strana, odabir

najvanijih4. Analiza interesa, motiva, kapaciteta, nivoa

uticaja zainteresovanih strana5. Odreivanje stepena saradnje/ konflikta meu

njima6. Definisanje moguih akcija usmerenih na svaku

pojedinu zainteresovanu stranu i njihovo ugraivanje u projekat

Kljuna pitanja

ije probleme ili mogunosti analiziramo?

Iz ije perspektive?

Ko e imati koristi od projekta?

Tehnike analize zainteresovanih strana

Matrica analize zainteresovanih strana

SWOT analiza Venov dijagram Kruni dijagram

Zainteresovana

strana -

osnovne

karakteristike

Interesi i

uticaj

problem

a

Sposobnost i

motivisanost da

uestvuje u

promeni

Mogue aktivnosti

prema

zainteresovanoj

strani

Veba

identifikujte kljune zainteresovane strane, podelite ih na kljune partnere i krajnje

korisnike i analizirajte jednog partnera i jednog korisnika koristite Matricu analize zainteresovanih

strana

Vreme: 30 min

Faza analize

Analiza problemaProblem Analysis


Cilj sesije

Do kraja sesije, uesnici/ce obuke e moi da

Identifikuju i formuliu problem

Analiziraju problem

Razviju drvo problema

ta je svrha analize problema?

Utvrivanje

uzroka problema

kako bi se delovanje projekta usmerilo na njih, a ne na simptome problema!

ta je analiza problema?

ProcesProces identifikovanja negativnih aspekatanegativnih aspekatajedne postojepostojee situacijee situacije i uspostavljanje vezeuzrok uzrok -- posledicaposledica izmeu njih

Kada su identifikovane, zainteresovane strane se sastanu i sprovedu voenu diskusiju radi dalje identifikacije i jasnog definisanja problema koji e biti reeni.

Koraci analize problema

Precizno definisanje okvira i predmeta analize

Identifikovanje i formulisanje problema

Izbor glavnog ili centralnog (gorueg) problema

Razvijanje Drveta problema

Drvo problemaSveobuhvatna slika postojeeg negativnog

stanja

2009IPA Project Preparation

Posledice

Centralni problem

Uzroci

Tehnika za utvrivanje uzrono-posledinih veza

izmeu problema i njihovo vizuelno predstavljanje

Kako se identifikuje i definie problem?

Identifikacija postojeih problema, ne potencijalnih, buduih ili zamiljenih

Problem nije odsustvo reenja, ve postojanje nekog negativnog stanja

Na svaku karticu pisati samo jedan problem

Razvijanje drveta problema

1. Identifikovanje centralnog ili gorueg problema2. Identifikovanje sutinskih direktnih uzroka

centralnog problema uzroci prvog reda3. Identifikovanje sutinskih i direktnih posledica

centralnog problema posledice prvog reda4. Identifikovanje uzroka i posledica drugog,

treeg itd. reda5. Konstruisanje Drveta problema iscrtavanje

uzrono-posledinih veza, odozdo na gore6. Pregled Drveta problema

Veba

Kreirajte drvo problema

Odnosno definiite probleme i odredite njihove uzrono posledine odnose

Vreme: 45 min

4. DEOPristup logikog okvira (LFA) -

nastavak

Analiza alternativnih strategija

Analiza ciljeva

Rekapitulacija

Faza analize

Analiza ciljeva(Objective Analysis)


Cilj sesije

Do kraja sesije, uesnici/ce obuke e moi da

Analiziraju reenja/ciljeve

Izrade drvo/stablo ciljeva

ta je analiza ciljeva?

Proces u kome se drvo problema pretvara u

drvo reenja/ciljeva i dobijeni produkt se analizira

DRVO PROBLEMA DRVO REENJA

Koraci razvijanja drveta ciljeva

1. Polazei od vrha ka dnu, preformulisati sve elemente drveta problema u pozitivna, poeljna stanja

2. Umesto uzrono-posledinih veza kod Drveta problema, dobijaju se veze sredstvo-reenje ili sredstvo-cilj

3. Polazei od dna ka vrhu, proveriti da li su dobijene veze sredstvo-cilj logine i valjane

4. Ukoliko je potrebno:

revidirati iskaze

izbrisati nerealna ili nepotrebna reenja/ciljeve

dodati nova reenja/ciljeve gde je to neophodno

5. Povezati linijama koje ukazuju na odnose sredstvo-reenje, tj. sredstvo-cilj

Logika analize ciljeva

Ciljevi po vertikali

Opti cilj se moe dostii realizacijom specifinih ciljeva

Hijerarhijska organizaciona struktura, tj. nivoi odluivanja republiki, regionalni, lokalni

Ciljevi po horizontali konkurencija/sinhronizacija specifinih ciljeva ka zajednikom optem cilju

Jasno razdvajanje oblasti aktivnosti

Formulisanje ciljeva

Ciljevi mogu biti formulisani putem

kvaliteta cilja (visoka zaposlenost) ili

aktivnosti cilja (odravanje visoke zaposlenosti)

Relevantni za sadraj cilja su

rezultat - output i

ishod - outcome

Identifikovanje relevantnih instrumenata za dostizanje ciljeva

Veba

Kreirajte drvo ciljeva

Odnosno preformuliite probleme u pozitivne iskaze

Vreme: 20 min

Faza analize

Analiza alternativnih strategija

(Analysis of Alternative Strategies)


Cilj sesije

Do kraja sesije, uesnici/ce obuke e

proiriti znanje o praktino sprovesti analizu

alternativnih strategija u okviru pristupa

logikim okvirom

ta je analiza alternativnih strategija?

Finalni korak u fazi ANALIZE SITUACIJE

Identifikovanje strategija / alternativnih opcija Izbor strategije koja e se koristiti za

postizanje eljenih ciljeva na osnovu unapred utvrenih kriterijuma

Odluivanje koja reenja (ciljevi) e biti ukljueni u projekat, a koja e ostati izvan njega - definisanje sveobuhvatnog/opteg cilja i svrhe/specifinog cilja

Zato je vana analiza alternativnih strategija?

Drvo ciljeva ukae na nekoliko moguih strategija

Zbog ogranienosti projektnih resursapotrebno je istraiti alternative i odabrati najbolju

Donosioci odluka najpre moraju da odaberu kriterijume na osnovu kojih e uraditi ovu analizu

Najei kriterijumi

Korist za ciljne grupe (ukljuujui osetljive grupe) Verovatnoa izvodljivosti/uspeha Ukupna cena (budet) Odnos trokovi-korist (Cost-benefit relation) Razliiti rizici (socijalni i drugi) Potrebno vreme Komplementarnost sa drugim tekuim

programima/projektima Uticaj na okolinu Doprinos smanjenju neravnopravnosti (ukljuujui i

rodnu neravnopravnost)

Veba

Na Drvetu ciljeva koje ste razvili u prethodnoj

vebi,

identifikujte alternativne strategije i

koristei kriterijume iz Prezentacije,

izaberite strategiju budueg projekta.

Vreme: 20 min

5. DEOUpoznavanje sa LFM

Prezentacija nauenih lekcija

Logika intervencije, pojam, karakteristike, elementi

Logika matrica

Faza planiranja

Logika intervencije(Intervention logic)


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici obuke e moi da:

Formuliu logiku intervencije

Popune prvu kolonu matrice logikog okvira

Svrha logike intervencije

Formulisanje glavnih elemenata projekta ili opisa projekta (vertikalne logike)

Uspostavljanje hijerarhijskih odnosa izmeu glavnih elemenata projekta

Poetna razmiljanja o horizontalnoj logici intervencije

Matrica logikog okvira -Logframe

Logika intervencije/

Opis projekta

Indikatori Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opti cilj/

Sveobuhvatni cilj

Svrha/

Specifini cilj

Rezultati

Aktivnosti RESURSI TROKOVI Preduslovi

Kako ispuniti prvu kolonu?

Na osnovu drveta reenja/ciljeva i odabrane strategije odrediti glavne elemente projekta od vrha na dole

Ciljevi/reenjaVieg reda

Centralno Reenje/cilj

Naini dolaenjado ciljeva (I red)

Opti/Sveobuhvatni cilj

Specifini cilj

Rezultati

ta je opti cilj?

Opti = sveobuhvatni = dugoroni cilj projekta smer, pravac razvoja vanost projekta za drutvo dugorone koristi za krajnje korisnike i za ostale

zainteresovane strane Ne postie se samo jednim projektom, ali

projekat treba da doprinese ostvarenju opteg cilja

Ostvarenje opteg cilja zavisi od niza srodnih projekata ili procesa koji su van kontrole samog projekta

Kako definisati opti cilj?

Kao eljeno, konano stanje kome se tei, a ne kao nain/proces

Projekat ne moe imati vie optih ciljeva

Jasne formulacije, precizne, odreene iskaze, koji nisu preopirni ili previe uopteni

Realno definisan, ne previe ambiciozan

Jasno definisati krajnje korisnike/ce

ta je svrha/ specifini cilj?

Definie oekivanu promenu koja e nastati primenom projekta

Opisuje eljene promene/koristi za direktne korisnike/ce ciljnu grupu

Budue stanje i oekivano dostignue projekta koje je pod kontrolom rukovodstva projekta

Projekat ima samo jednu svrhu/specifini cilj

Kako definisati svrhu/specifinicilj?

Jasne, odreene i jednostavne formulacije

Realan, ostvarljiv (pod uslovom da su postignuti rezultati)

Relevantan u odnosu na opti cilj(doprinosi ostvarenju opteg cilja)

Jasna definicija ciljne grupe Formulisan kao eljeno stanje a ne kao

nain ili proces

ta su rezultati?

Ostvarljivi kratkorono, tokom realizacije projekta

Proizvodi/postignua uspeno izvedenih aktivnosti

Postignua koja se mogu garantovati projektom

Primer:

Projekat moe da garantuje da e odreeni broj korisnika/ca biti obuen za voenje sopstvenog, malog biznisa

Projekt ne moe da garantuje da e ovi/e korisnici/e uspeti da pokrenu sopstveni biznis u roku od sledeih godinu dana

Rukovodstvo projekta je odgovorno za ostvarenje rezultata

Jedan rezultat nije dovoljan treba ih imati vie

Svaki rezultat treba numerisati

Definisani u prolom vremenu

npr. Obueno je... Zavrila je ... Smeteno je...

ta su aktivnosti?

Radnje ili niz radnji i zadataka, u koje ulaemo resurse (input) a preduzimamo ih radi ostvarenja planiranih rezultata i postizanja eljenih ciljeva

Procesi, ne stanja Za svaki rezultat definisati jednu ili vie

aktivnosti Koristiti glagolske imenice kao to su:

izgraivanje, odravanje, razvijanje, podela, obuavanje... ili glagole: izgraditi, odrati, razviti, podeliti, obuiti itd.

Veba

Koristei rezultate dosadanjih vebi,

formuliite Logiku intervencije i

popunite prvu kolonu u Logikoj matrici

Vreme: 50 min

6. DEOUpoznavanje sa LFM - nastavak

Pretpostavke

Indikatori

Izvori verifikacije

Faza planiranja

Pretpostavke(Assumptions)


Cilj sesije

Do kraja sesije uesnici/ce e

razumeti pojam i smisao pretpostavke i

savladati formulisanje pretpostavki kroz praktian rad

Svrha formulisanja pretpostavki

Utvrivanje spoljanjih (pred)uslova za postizanje svakog nivoa vertikalne logike projekta

Provera verovatnoe ostvarljivosti projekta

Donoenje odluke da li e se nastaviti sa razradom projekta ili ne

ta su pretpostavke?

Spoljanji faktori koji mogu uticati na realizaciju projekta i na dugoronu odrivost koristi od tog projekta

Opis situacija, dogaaja,uslova i odluka neophodnih za uspeh projekta

Van kontrole projektnog rukovodstva

U logiku matricu se ukljuuju:

One koje su procenjene kao vane i istinite

One koje e se verovatno dogoditi, a ne one za koje sa punom izvesnou moemo tvrditi da e se dogoditi

Kako se identifikuju pretpostavke?

Od dna ka vrhu Matrice logikog okvira deo vertikalne logike

Preduslovi

Pretpostavke

Pretpostavke

Pretpostavke

Sveobuhvatni cilj

Svrha (Specifini cilj)

Rezultati

Aktivnosti

Resursi

Kako se formuliu pretpostavke?

Kao pozitivni uslovi ili pozitivni odgovori na pitanja: Koje preduslove treba ispuniti pre poetka

aktivnosti? Koje uslove, van direktne kontrole rukovodstva projekta, treba ispuniti da bi se aktivnosti realizovale?

Koje spoljanje uslove treba postii da bi se oekivani rezultati ostvarili prema planu?

Koje spoljanje faktore i uslove je neophodno ostvariti kako bi se postigla svrha (specifini cilj)?

Veba

Formuliite po jednu pretpostavku za svaki nivo vertikalne logike budueg projekta koji

ste ve kreirali u prethodnoj vebi.

Vreme: 25 min

Faza planiranja

Indikatori i izvori verifikacije

(Indicators & Sources of Verification)


Cilj sesije


Unaprediti razumevanje indikatora i sredstava verifikacije i

moi na praktinom primeru da

formuliu dobre indikatore

identifikuju izvore verifikacije

ta su indikatori - pokazatelji?

Standardi izvoenja koje treba dostii da bi se ostvario cilj

Opisuju ciljeve projekta na objektivno merljiv nain

Utvruju koji su to standardi koji moraju biti dostignuti kako bi opti cilj, svrha i rezultati projekta bili ostvareni

Formuliu se za opti cilj, specifini cilj i rezultate

Indikatori predstavljaju osnovu za:

Kasnije praenje (monitoring) napredovanja projekta tokom realizacije

Procenu uspenosti projekta tokom i nakon realizacije - evaluaciju

Predvianje izvora verifikacije (dokumenti, izvetaji i dr. izvori na osnovu kojih se pokazatelji mogu proveriti)

Formulisanje indikatora

Kvalitet /vrsta promene koliko dobro je izvrena

Kvantitet /obim promene kolika je promena ili ta je sve promenjeno

Ciljna grupa za koga Vremenski okvir koji je rok/do kada Mesto /lokacija gde

Karakteristike dobrog indikatora

Nezavisan i zasnovan na injenicama

MUDRO formulisan

M ERLJIV (Measurable)

U VREMENJEN (Time-framed)

D OSTIAN (Achievable)

R ELEVANTAN, REALAN (Relevant, Realistic)

O DREEN (Specific)

Indikatori treba da su...

Nezavisni jedan od drugog

Svaki se odnosi samo na jedan cilj ili jedan rezultat

esto je potrebno vie od jednog indikatora za svaki cilj -

pojedinani indikatori retko daju sveobuhvatnu sliku

promene

Takvi da je za njih mogue obezbediti izvore verifikacije

Takvi da se informacije o njima mogu prikupiti po

razumnoj ceni

Zamka previe indikatora!

Indikatori - izvori verifikacije

Paralelno sa formulisanjem indikatora treba formulisati i izvore verifikacije (provere)

Indikatori su korisni samo u meri u kojoj se mogu proveriti

Izvori verifikacije omoguavaju da proverimo da li su indikatori zaista merljivi i korisni

Skupe ili nepouzdane indikatore treba zameniti drugim indikatorima

Indikatori za koje ne moemo da identifikujemo izvore verifikacije moraju se zameniti drugim indikatorima koji se mogu proveriti (verifikovati)

ta su izvori verifikacije?

Izvetaji (programski, projektni...)

Dokumenti (strategije, akcioni planovi, zakoni, propisi...)

Ostali relevantni izvori koji obezbeuju informacije koje omoguavaju proveru indikatora

Veba

Formuliite indikatore i izvore verifikacije za

sve elemente opisa projekta/ logiku intervencije

koji su do sada formulisani (opti cilj, specifini

cilj, rezultate).

Vreme: 30 min

7. DEOProjektni ciklus

Finansiranje

Sprovoenje projekta

Praenje i evaluacija

Cilj sesije


razumeti faze Upravljanja projektnim ciklusom

moi na praktinom primeru da

Prepoznaju kljuna dokumenta u svim fazama projektnog ciklusa

Koriste kljuna dokumenta za pripremu projekata

Upravljanje projektnim ciklusom -PCM

Programiranje

Identifikacija

Sprovoenje

Finansiranje

Formulacija

Evaluacija

Finansiranje

Sprovoenje

Detaljan opis resursa

Metodologija rada

Analiza trenutne situacije

Detaljan plan aktivnosti i rokovi

Ugovaranja i nabavke

Evaluacija:

Procenjuje uspenost projekta Procenjuje prikladnost, efikasnost, uspenost, uticaj i

trajnost/odrivost Pridaje posebnu panju ciljevima na nivou odnosa izmeu

Rezultata Specifinog cilja

Specifinog cilja

Opteg ciljai

Proverava skladnost i doslednost koncepcije projekta; Procenjuje uticaj pretpostavki Je zasnovana na principima nepristrasnosti,

nezavisnosti i verodostojnosti

Nadzor i evaluacija

Poboljavaju razvoj projekta (unutranja potreba) Opravdavaju finansiranje projekta (spoljna

potreba) Omoguavaju bolje poznavanje okruenja i

kontekst projekta

Razlozi: Formulisanje projekta nije bez greke Poetna situacija se moda promenila od faze

formulisanja

Razlika izmeu nadzora i evaluacije

Nadzor Evaluacija

Ko? Odgovornost unutranjeg menadmenta na svim nivoima

Obino ukljuuje spoljne inpute (objektivnost)

Kada? Tokom celog projekta Periodino na pola puta, na zavretku, ex-post

Zato? Da bi se proverilo napredovanje, preuzele neophodne mere, aurirali planovi

Da bi se povukli iroki zakljuci za druge, budue programe/projekte itd.

Posebna panja Inputima, aktivnostima, rezultatima

Ishodima, rezultatima, svrsi, optem cilju

Nadzor

Napredak ka oekivanom uticaju

Napredak ka oekivanom cilju

Napredak ka oekivanim ishodima

Poetak, kraj rokovi

Korienje, angaovajne i isplata

Opti cilj

Specifini cilj

Rezultati

Aktivnosti

Sredstva

Problematina situacija

Evaluacija

Opti cilj

Specifini cilj

Rezultati

Aktivnosti

Sredstva

Problematina situacija

Uticaj (Impact)

Uspenost (effectiveness)

Efikasnost (efficiency)

Prikladnost (relevance)

Veba

Instrument za predpristupnu pomo PCM

vs

Norveka bilateralna pomo PCM

VREME: 50 min

Hvala!

osnove projekta i upravljanje, 2010.pdf

Documents