osnovi elektrotehnike - transformatori

7/31/2019 Osnovi elektrotehnike - Transformatori

1/15

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJABLACE

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnovi elektrotehnikeTema: Transformatori

Student: Profesor:


2/15

Transformatori

Sadrzaj:

Sadrzaj:............................................................................................................................................................21. Uvod............................................................................................................................................................32. Osnovni principi..........................................................................................................................................4

2.1 Sprega preko medjusobne indukcije.....................................................................................................42.2 Univerzalna jednaina EMS.................................................................................................................52.3 Struja magneenja i fluks......................................................................................................................6

3. Praktina razmatranja..................................................................................................................................63.1 Klasifikacije..........................................................................................................................................63.2 Gubici....................................................................................................................................................7

4. Rad na visokim uestanostima....................................................................................................................8

5. Konstrukcija................................................................................................................................................85.1 Jezgro.....................................................................................................................................................8

5.1.1 elino jezgro................................................................................................................................85.1.2 Masivno jezgro...............................................................................................................................95.1.3 Vazduna jezgra.............................................................................................................................95.1.4 Torusna jezgra................................................................................................................................9

5.2 Namotaji..............................................................................................................................................106. Dizajni transformatora...............................................................................................................................10

6.1 Autotransformatori..............................................................................................................................106.2 Viefazni transformatori.....................................................................................................................116.3 Rezonantni transformatori..................................................................................................................11

6.4 Transformatori za merenja..................................................................................................................116.4.1 Strujni merni transformator.........................................................................................................116.4.2 Naponski transformatori..............................................................................................................12

6.5 Impulsni transformatori.......................................................................................................................126.6 RF transformatori................................................................................................................................13

7. Audio transformatori.................................................................................................................................138. Upotreba transformatora...........................................................................................................................149. Literatura...................................................................................................................................................15

2


3/15

Transformatori

1. Uvod

Transformator je elektrini ureaj koji transformie energiju iz jednog kola u drugoposredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva(ili vie) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa vie izvoda i, u veini sluajeva,magnetnog jezgra koje koncentrie magnetni fluks. Naizmenina struja u jednom namotajuindukuje struju u drugim namotajima.

Transformatori se koriste da sputaju ili diu napon, da menjaju impedansu i daobezbede elektrinu izolaciju izmeu kola.

Transformator je jedan od najprostijih elektrinih ureaja. Njegov osnovni dizajn,materijali i principi su se malo promenili u poslednjih sto godina, ali opet, dizajn

transformatora i materijali nastavljaju da se unapreuju. Transformatori su od vitalnog znaajaza prenos energije visokim naponom koji obezbeuje utedu tokom prenosa energije navelike daljine. Jednostavnost i pouzdanost transformatora i ekonominost transformacijenapona u njemu su osnovni inioci u izboru prenosa naizmeninom strujom u Ratu strujakasnih osamdesetih godina 19. veka.

U najranijim eksperimentima u razvoju telefona korieni su transformatori audio-uestanosti. Dok su neke rane elektronske primene transformatora zamenjene alternativnimtehnikama. Transformatori se jo uvek nalaze u mnogim elektronskim ureajima.

Transformatori dolaze u rasponu od malih transformatora sakrivenih u mikrofonima dodinovskih transformatora snage gigavata koji se koriste da poveu velike delove nacionalnih

mrea, ali svi rade na istim osnovnim principima i sa velikim slinostima u delovima.

3


4/15

Transformatori

2. Osnovni principi

2.1 Sprega preko medjusobne indukcije

Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara. Ako sevremenski promenljiv napon up prikljui na primar od Np navojaka,struja koja tada tee kroz

njega indukuje magnetomotornu silu(MMS). Kao to elektromotorna sila (EMS)tera struju kroz elektrino kolo, tako i MMStera magnetni fluks oko magnetnog kola.

MMS na primaru izaziva promenljivmagnetni fluks p u jezgru (siva boja) iindukuje EMS koja je suprotnog smera u

odnosu na up. Prema Faradejevom zakonuelektromagnetne indukcije, indukovannapon kroz primar je direktnoproporcionalan brzini promene fluksa:

Napon koji je indukovao meusobni fluks kroz sekundar je:

U idealnom sluaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu

izjednaiti p i s. Iz ovog sledi:

Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednakodnosu broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja.Odnos struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo

4

Slika 1 - Princip rada idealnog transformatora


5/15

Transformatori

vodi najeoj upotrebi transformatora: preobraavanju elektrine energije jednog napona uelektrinu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa razliitim brojem navojaka.

EMS u sekundaru, u sluaju da je prikljuen na neko elektrino kolo, izaziva tok strujeu njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i tei da ponitifluks u jezgru. Poto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu teepoveana struja. Rezultat poveanja MMS zbog struje u primaru e izjednaiti efekat

suprotne sekundarne MMS. Na ovaj nain, elektrina energija dovedena na primar prenosienergiju na sekundar.

Na primer, ako je snaga od 50 vata dovedena na transformator iji je odnos brojanavojaka 25:2.

P = EI (snaga = EMS jaina struje)

50 W = 2 V 25 A u primaru

Kada transformator promeni:

50 W = 25 V 2 A u sekundaru

U praksi, visokonaponski namotaj ima vie navojaka tanke ice, a niskonaponski malonavojaka debele ice. Poto jednosmerni napon nee dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMSnee biti stvorena i struja koja tee kroz transformator e biti beskonano velika. U praksi,redna veza otpornosti navojaka e ograniiti jainu struje koja moe tei, sve doktransformator ne dostigne termalnu ravnoteu ili bude uniten.

2.2 Univerzalna jednaina EMS

Ako je fluks u jezgru sinusoidalan, odnos broja navojaka, napona, magnetne idnukcije i

povrine poprenog preseka provodnika je dat univerzalnom jednainom EMS:

Gde je:

Ekvadratni koren srednje vrednosti kvadrata napona u namotajima,

fje uestanost u hercima (2f je ugaona uestanost u radijanima u sekundi),

Nje broj navojaka,

aje povrina poprenog preseka jezgra, a

Bje maksimalna vrednost magnetne indukcije u teslama.

Vrednost 4,44 je izraunata i sadri u sebi vrednosti nekoliko konstanti.

5


6/15

Transformatori

2.3 Struja magneenja i fluks

U realnim transformatorima, deo primarne struje se koristi da stvara fluks magneenjada bi namagnetisala jezgro. Zapravo, ovaj je samo rezultujui fluks u jezgru realnihtransformatora jer se primarni i sekundarni fluksevi ponitavaju zbog struje optereenja.

3. Praktina razmatranja

3.1 Klasifikacije

Transformatori su prilagoeni brojnim primenama i mogu se podeliti na mnogo naina:

po snazi (od delova vata do mnogo megavata)

po nameni (energetski, za izjednaavanje impedanse, izolaciju kola)

po uestanosti (energetski, audio, RF)

po naponu (od nekoliko volti do 1000 kilovolti)

po nainu hlaenja (vazduno, uljem, vodom)

po ulozi (usmeraki, za elektrine pei, za varenje, u izlaznim pojaavaima)

po odnosu transformacije:

diui sekundar ima vie navojaka od primara

sputajui sekundar ima manje navojaka od primara

izolacioni namenjeni transformaciji u isti napon. Dva namotaja imajupriblino isti broj navojaka, iako su este male razlike u broju navojaka da bi sekompenzovali gubici (u suprotnom bi izlazni napon bio malo manji od ulaznognapona).

promenljivi primar i sekundar imaju promenljiv broj navojaka koji moebiti podeen bez zamene transformatora.

3.2 Gubici

Idealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorienja 100%. U praksi seenergija rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata

6


7/15

Transformatori

koji se prvenstveno deavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvou). Transformatori obinoimaju vrlo visok stepen iskorienja i vei transfomatori (od 50 MVA i vie) imaju stepeniskorienja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u ureajima potroake elektronikeimaju manje od 85% efikasnosti.

Gubici dolaze od:

otpornosti namotaja struja koja tee kroz namotaje izaziva zagrevanjeprovodnika po Dulovom zakonu,

vrtlonih struja indukovana struja tee kroz jezgro i izaziva njegovozagrevanje,

rasipanja nisu sva magnetna polja koja stvara primar uhvaena od stranesekundara. Deo rasutog fluksa moe indukovati vrtlone struje u oblinjim provodnimobjektima kao to je kuite transformatora i biva pretvoren u toplotu. Zujanje koje se ujeu blizini transformatora je rezultat rasutih linija polja koje izazivaju da kuite vibrira itakoe je od vibracija magnetorestrikcije u jezgru,

histerezisa svaki put kada magnetsko polje promeni smer, mala koliinaenergije je izgubljena zbog histerezisa u magnetnom jezgru. Nivo histerezisa zavisi odmaterijala jezgra,

mehanikih gubitaka naizmenino magnetsko polje izaziva kolebanjeelektromagnetne sile izmeu navojaka, jezgra i oblinjih metalnih delova, izazivajuivibracije i buku koje troe snagu,

magnetorestrikcije fluks u jezgru izaziva fiziko irenje i skupljanje neznatnood promenljivog magnetnog polja, efekat poznat pod imenom magnetorestrikcija. Ovo sepretvara u gubitke zbog zagrevanja u osetljivim feromagnetnim jezgrima,

sistema za hlaenje veliki energetski transformatori mogu biti opremljenimventilatorima, pumpama za ulje ili vodenim izmenjivaima toplote dizajniranim da odstranetoplotu izazvanu gubicima u bakru i gvou. Energija potrebna za rad sistema za hlaenjese obino smatra kao deo gubitaka transformatora.

4. Rad na visokim uestanostima

Univerzalna jednaina EMS pokazuje da e na viim uestanostima magnetnaindukcija biti manja za isti dati napon. To nagovetava da jezgro moe imati manji poprenipresek i da zato moe biti fiziki kompaktnije, a da ne dostigne zasienje. Iz ovog razlogaproizvoai aviona i vojska koriste izvore od 400 herca. Oni su manje zabrinuti zbogefikasnosti, koja je manja na viim uestanostima (najvie zbog poveanih gubitaka usledhisterezisa), ali su vie zainteresovani da utede na teini (gvozdenog jezgra).

7


8/15

Transformatori

5. Konstrukcija

5.1 Jezgro

5.1.1 elino jezgro

Transformatori koji se koriste na industrijskim i audio uestanostima imaju jezgronainjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi suobmotani primarom i sekundarom. Poto je elino jezgro provodno, ono takoe ima strujeindukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od oblinjeg sloja da

bi se smanjili gubici zbog vrtlonih struja koje zagrevaju jezgro. Uobiajeno slojevito jezgro jenapravljeno od limova u obliku latininih slova E i I, to im je dalo ime EI transformatori.

Izvesni tipovi transformtoramogu imati zazore napravljene umagnetnim putanjama da spreezasienje. Ovi zazori mogu bitikorieni da ogranie struju u kratkomspoju, kao to je sluaj utransformatorima za neonske svetiljke.

Magnetni histerezis elinog

jezgra znai da ono zadrava statikomagnetsko polje kada se ukloninapajanje. Kada se napajanje ponovoprikljui, zaostalo polje e izazvativeliku struju sve dok se efekatzaostalog polja ne smanji, obinonakon nekoliko ciklusa prikljuenenaizmenine struje. Zatite odpregorevanja ureaja kao to su osigurai moraju biti odabrani da dozvole ovoj bezopasnojnavali da proe. Na transformatorima prikljuenim na duge nadzemne vodove, indukovanastruja zbog geomagnetnih poremeaja tokom solarnih oluja moe izazvati zasienje jezgra i

nepravilno dejstvo zatitnih ureaja transformatora.

5.1.2 Masivno jezgro

Jezgra od gvozdenog praha se koriste u kolima koje rade iznad glavnih uestanosti donekoliko desetina kiloherca. Ovi materijali kombinuju visoku magnetnu permeabilnost savisokom elektrinom otpornou.

8

Slika 2 - Transformator sa elinim jezgrom


9/15

Transformatori

Na jo veim radio-uestanostima (RF), drugi tipovi jezgra su napravljeni odneprovodnih magnetnih keramikih materijala zvanih feriti. Neki RF transformatori imajupokretljiva jezgra koji doputaju nametanje koeficijenta sprege (i irinu opsega) kola.

5.1.3 Vazduna jezgra

Transformatori na visokim uestanostima mogu takoe imati i vazduna jezgra. Ovoeliminie gubitke usled histerezisa. Takvi transformatori zadravaju visoku efikasnost sprege(mali gubici rasipanja) preklapanjem primara i sekundara.

5.1.4 Torusna jezgra

Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljenood dugih traka od silicijumskog elika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvoa u prahu iliferita, zavisno od radne uestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeuje da su granicetraka optimalno poravnate, poveavajui efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja

jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminie vazdune zazore ubaene u konstrukciju EIjezgara. Popreni presek prstena je obino kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skupljajezgra krunog preseka takoe prisutna. Primar i sekundar su esto namotani koncentrinoda prekriju celu povrinu jezgra. Ovo smanjuje duinu potrebne ice i takoe obezbeujezaklon da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija.

Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosuna EI su manja veliina (za oko polovinu), manju teinu (za oko polovinu), manje mehanikozujanje (inei ih superiornim u audio pojaavaima), manjim spoljanjim magnetskim poljem

(oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i vie izbora oblika. Glavna mana je veacena. Nedostatak konstrukcije torusnih transformatora je via cena po namotaju. To zaposledicu ima da se torusni transformatori retko sreu iznad nekoliko kilovoltampera. Malidistribucioni transformatori mogu da iskoriste neke prednosti torusnog jezgra delei ga iotvarajui ga, a zatim ubacujui klupko koje sadri namotaje.

Kada se nameta torusni transformator, vano je izbei sluajno kratko spajanje krozjezgro. Ovo se moe desiti ako je elinom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalnedelove sa oba kraja, to moe izazvati da opasno velika struja tee kroz stub.

5.2 NamotajiU veini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa vie navojaka provodne

ice jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajui veu magnetnu indukciju negoto bi samo jedan navojak uradio. ice susednih navojaka i raliitih namotaja moraju bitiizolovane jedne od drugih.

Provodni materijal korien za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snagai signalni transformatori su namotani od ice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad

9


10/15

Transformatori

dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ilialuminijuma pravougaonog preseka ili uastog preseka za vrlo velike struje. Transformatorina visokim uestanostima koji rade na uestanostima od stotina kiloherca imaju namotaje odlicnovane ice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (povrinskog) efekta. Velikienergetski transformatori takoe koriste pouene provodnike, poto ak i na malimuestanostima nejednaka raspodela struje e postojati u niskonaponskom namotaju (velika

struja). Svako ue je izolovano od ostalih, a uad su tako postavljena da na izvesnim takamau namotaju ili kroz namotaj, svaki deo ima drugaiji relativni poloaj u celom provodniku. Ovopremetanje izjednaava struju koja tee u svakom uetu provodnika i smanjuje gubitke usledvrtlonih struja u samom namotaju. Poueni provodnik je takoe vie savitljiv od vrstogprovodnika sline veliine.

Za signalne transformatore, namotaji mogu biti napravljeni tako da minimizujuisputenu induktivnost i zalutalu kapacitivnost ime se popravlja odziv na visokimuestanostima.

Namotaji primara i sekundara energetskih transformatora mogu imati spoljanjeprikljuke koji omoguavaju podeavanje odnosa napona.

6. Dizajni transformatora

6.1 Autotransformatori

Autotransformator ima samo jedan namotaj, koji ima izveden kontakt. Naizmenini ilipulsirajui napon se dovodi kroz deo namotaja, a vii (ili nii) napon se stvara na drugom deluistog namotaja. Dok u teoriji razdvojeni delovi namotaja mogu biti koriteni i za ulaz i izlaz, u

praksi se vii napon dovodi na krajeve namotaja, dok se nii dovodi na jedan kraj i izvedenikontakt. Na primer, transformator sa izvodom na sredini namotaja moe da koristi 230 voltipreko celog namotaja, a samo 115 volti od izvoda do jednog kraja. Moe se prikljuiti nanapon od 230 volti da napaja opremu koja zahteva 115 volti ili obrnuto. Kako je isti namotajkoriten i za ulaz i izlaz, fluks u jezgru je delimino poniten i manje jezgro moe bitikoriteno. Za odnose napona koji ne prelaze 3:1, autotransformator je jevtiniji, laki, manji iefikasniji nego pravi (dvonamotajni) transformator istih karakteristika.

U praksi, gubici transformatora dovode do toga da autotransforamtor nije savrenoreverzabilan; onaj koji je dizajniran za sputanje napona e dati malo manji napon nego to jetraeno od onog koji je projektovan za dizanje. Razlika je dovoljno mala da dozvoli reverzilnuupotrebu gde taan naponski nivo nije kritian.

6.2 Viefazni transformatori

Za trofazne sisteme, mogu se koristiti tri jednofazna transformatora ili sve tri faze mogubiti povezane u jedan trofazni transformator. Tri primarna namotaja su povezana zajedno i trisekundarna namotaja su povezana u jedno. Namotaji mogu biti povezani u trougao, zvezdu ilislomljenu zvezdu.

10


11/15


12/15

Transformatori

Mora se obratiti velika panja da sekundar strujnog transformatora nikad ne sme bitiotvoren dok tee struja kroz primar, jer se u tom sluaju na krajevima sekundara indukujenapon koji je opasan po ivot.

6.4.2 Naponski transformatori

Naponski transformatori su drugi tip transformatora za merenje. Koriste se kada jepotrebno izmeriti visoke napone koje bi bilo teko izmeriti direktno metodom. Dizajnirani su daimaju taan prenosni odnos da precizno snize napon tako da se moe meriti na bezbednomnaponu (tipino 100 volti). Dizajnirani su tako da predstavljaju neznatno optereenje naponukoji se meri.

6.5 Impulsni transformatori

Impulsni transformatori su oni transformatori koji su prilagoeni za odavanjepravougaonih elektrinih impulsa (tj, pulseve sa kratkim vremenima rasta i opadanja i sakonstantnom amplitudom). Male verzije zvani signalni tipovi i koriste se u digitalnim kolima.Vrednosti srednjih snaga sa koriste u kolima za upravljanje . Verzije za vee snage se koristeu distribuciji elektrine energije za povezivanje kola sa malim naponima sa visokonaponskimulazima snanih poluprovodnikih ureaja kao to su trijak, IGBT tranzistor, tiristor iliMOSFET. Specijalni visokonaponski pulsni transformatori se takoe koriste za generisanjeimpulsa za radare, akceleratore estica ili druge primene gde se koriste impulsni izvori.

Da bi se smanjilo izoblienje oblika impulsa, pulsni transformator mora da ima maluvrednost propusne induktanse i deljene kapacitivnosti i velike induktanse u otvorenom kolu. Usnanim pulsnim transformatorima, niska kapacitivnost sprega (izmeu primara i sekundara)

je vana da bi zatitilo kolo sa primarne strane od velikih prelaznih reima koje stvorinapajanje. Zbog istog razloga, potrebni su velika otpornost izolacije i visok probojni napon.Dobar kratkotrajan odziv je potreban da bi se odrao pravougaoni oblik signala na sekundaru,

jer e impulsi sa sporijim ivicama izazivati gubitke prebacivanja u snanim poluprovodnicima.

Proizvod maksimuma napona impulsa i trajanja impulsa (ili preciznije integral napon-vreme) se esto koristi da karakterie pulsne transformatore. Uopteno, to je vei ovajproizvod, vei je i skuplji transformator.

6.6 RF transformatori

Za upotrebu na radio-uestanostima, transformatori su ponekad napravljeni odkonfiguracija provodnika, ponekad od bifilarnih ili koaksijalnih kablova, namotanih oko ferita ilidrugih tipova jezgra. Ovaj tip transformatora daje izuzetno veliku irinu opsega, ali jeogranien samo brojnim odnosom (kao to su 1:9, 1:4 ili 1:2) koji se mogu postii ovomtehnikom.

12


13/15

Transformatori

Materijal jezgra dramatino poveava induktivnost, time poveavajui njegov faktorkvaliteta. Jezgra takvih transformatora pomau u popravljanju impedanse sa 300 oma na 75oma u FM prijemnicima.

Stariji tipovi RF transformatora su ponekad koristili trei namotaj (zvani prekidakinamotaj) da ubaci povratnu spregu u raniji (detektorski) stepen starinskih regenerativnih radioprijemnika.

7. Audio transformatori

Transformatori se ovde koriste za izjednaavanje impedanse. Ovo je potrebnije uventilskim nego u kolima izraenih od vrstih materijala, poto vrste komponente se mogukoristiti u fleksibilnijim kolima koja eliminiu potrebu za transformatorom.

Audio-transformatori su obino faktor koji ograniavaju kvalitet zvuka; elektronska kolasa irokim frekventnim odzivom i malom izoblienjem su relativno prosta za projektovanje.

Posebno kritian deo je izlazni transformator audio pojaavaa. Ventilska kola zakvalitetnu produkciju su dugo izraivana bez (meustepenog) audio transformatora, ali izlaznitransformator je potreban da spregne relativno visoka impedansa izlaznog ventila sa niskomimpedansom zvunika. (Ventil moe da isporui malu struju na visokom naponu; zvunicizahtevaju veliku struju na niskom naponu). Za dobar nisko-frekventni odziv je potrebnorelativno veliko jezgro od gvoa; snana manipulisanja poveavaju veliinu potrebnog

jezgra. Mala izoblienja zahtevaju gvoe odreenih osobina; specijalna jezgra saorijentisanim magnetnim domenima se koriste za najbolje rezultate. Dobar visoko-frekventniodziv zahteva paljivo projektovane i izraene namotaje bez suvine propusne induktivnosti izalutale kapacitivnosti. Sve ovo ga ini skupom komponentom.

Ventilski audio pojaavai bez izlaznih transformaotra su mogui, ali su retko korienizbog svojih nedostataka.

Rani tranzistorski audio pojaavai su esto imali izlazne transformatore, ali su oniuklonjeni poto su projektanti doli u posed nove tehnologije.

8. Upotreba transformatora

Transformatori se upotrebljavaju za:

Za snabdevanje energijom iz prenosne mree koja koristi naizmeninu struju opremekoja koristi drugi napon. Moe biti praeno ispravljakim kolom ako je potrebnajednosmerna struja.

Prilagoavanje elektrine opreme naponu za koji nije predviena. Na primer, amerikaoprema je projektovana za 117 volti, a oprema u evropskim zemljama za 220-230 volti.

Prenos elektrine energije preko velikih razdaljina.

Za visokonaponske prenosne sisteme za jednosmernu struju.

13


14/15

Transformatori

Veliki, specijalno konstruisani transformatori se koriste u elektrinim peima tokomproizvodnje elika.

Rotirajui transformatori su dizajnirani tako da dok se jedan namotaj okree, drugimiruje. esta upotreba ovoga je bila u glavama video sistema koji se korieni u VHS iBeta video plejerima. Oni mogu da prenesu energiju ili signale od mirujueg dorotirajueg mehanizma.

14


15/15

Transformatori

9. Literatura

www.wikipedia.com

15

osnovi elektrotehnike - transformatori

Documents