Učenik: Jovan MilićProfesor: Bojana Radenković

Uvodna reč

Među pronalascima 20. veka svakako su internet, mobilna telefonija, video konferencija... Te lako zaključujemo da je 20.vek bio velika preokretnica u našim životima. Nove, tek nastale tehnologije su zamenile naš život u svemu.

U nastavku...

Još koja uvodna reč.... Rani razvoj računara

Uvodna reč

Tokom velikog vremenskog intervala razvijen je širok spektar alata i stvorene su mašine slične današnjem računaru. Jedan od poznatijih mehaničkih alata za računanje jeste Abacus.

Prethodnica sadašnjeg računara

Uvodna reč Na evoluciju savremenog računara presudno su

uticale velike tehnološke promene koje su zadesile našu Zemlju.

Osnovni cilj razvoja i primene savremenih sistema informaciono komunikacionih tehnologija (IKT)2 u poslovnim sistemima je unaprediti poslove i što efikasnije i prikladnije odgovoriti na zahteve partnera, potrošača i bilo koga kome želimo dati kvalitetnu uslugu.

Elektronski numerički računar

Stari izgled računara

Preduzeće u kojem se radi na starim računarima

Rani razvoj računarskih alata

Abacus(koji je ujedno i najstariji, pronađen je oko 4 000 godine p.n.e u Vavilonu), mehanički alat za računanje, nije svima služio za prostu matematiku, azijski narodi koristili su ga za aritmetičke operacije. Reč Abacus datira još iz 1387, a u prevodu znači računanje na peščanoj podlozi.

Slike prethondika sadašnjeg računara

Rani razvoj računarskih alata

Prvi abacusi izrađivani su od glinenih ili kamenih pločica koje su pomerane u pesku na drvenoj, kamenoj ili metalnoj podlozi. Danas se Abacus dizajnira isključivo u drvenom okviru sa po 10 kuglica, nanizanih na 10 redova paralelno postavljenih žica. Danas ga koriste trgovci u Japanu, Africi, Indiji...

Blaise Paskal i njegov mehanički kalkulator

Džon fon Nojman Još kao dete pokazivao je izvanrednu

inteligenciju. Sa šest godina je napamet delio osmocifrene brojeve. Pamtio je stranice teksta na prvi pogled. Smatraju ga jednim od najbriljantnijih ljudi dvadesetog veka, pa je tako poznati ekonomista Nikolas Kardor za Nojmana rekao: 'Nepobitno, on je bio biće najbliže geniju koje sam ikada sreo'.

Džon fon Nojman

Džon fon Nojman Sa 23 godine diplomirao je matematiku na

Univerzitetu u Budimpešti . Istovremeno je stekao diplomu iz hemijske tehnologije po nalogu svog oca koji je želeo da njegov sin uloži vreme i trud u nešto što se materijalno više isplati od matematike. Između 1926. i 1930. bio je privatni predavač u Berlinu. Sa 25 godina objavio je 10 radova, a sa 30 godina blizu 36. Fon Nojman je bio pozvan u Prinston u Nju Džersi 1930, i bio je jedan od četvorice ljudi odabranih za prvi nastavni kadar Institute For Advanced Study, gde je bio profesor matematike od osnivanja Instituta do svoje smrti. Veoma je doprineo razvoju računara.

Različiti tipovi Abacusa

Rani razvoj računarskih alata Blaise Pascal (1623 1662)‐ , bio je

francuski matematičar, fizičar i religijski filozof, on je konstruisao kalkulator koji radi sa osmocifrenim brojevima. Bio je primarno izvanredan matematičar, posebno se zalagao u odbrani naučnog metoda. Kalkulator je konstruisao u 18 godini života, koji dobija naziv Paskalin koji je mogao i sabirati i oduzimati.

Rani razvoj računarskih alata Charles Babbage(1791-1871), britanski

matematičar i pronalazač, kojeg sa pravom smatraju “ocem računara”, dao je fundamentalno rešenje osnova savremenih digitalnih računara. Kao profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu, dizajnirao je i izgradio mehaničke računarske mašine na principima prihvaćenihm u modernim računarima.

Rani razvoj računarskih alata

U toku 1820 ih počeo je razvoj ‐Diferencne mašine, Difference Engine mehaničkog uređaja koji ‐ može izvršavati matematičke operacije, ali je nije završio (1823), zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Računar koji je ušao u Istoriju

Konrad Zuse (a), zadnja strana računara (b)

Dva stara računara

Rani razvoj računara Međutim, 1991 godine britanski naučnici su rekonstruisali

diferencnu mašinu, sledeći Babbage-ove detaljne crteže i specifikacije. Mašina je radila bez zastoja, automatski računajući isključivo sabiranje brojeva sa tačnošću do 31 cifre, što je dokazalo kvalitet Babbage ovog dizajna. ‐ Početkom 1830-e Babbage je počeo razvoj svoje Analitičke mašine, koja je dizajnirana da vrši mnoge komplikovanije proračune.Ovaj uređaj bio je namenjen za izvođenje bilo kog računa sa tačnošću do 20 cifara, ali ovaj uređaj nikada nije

ugledao svetlo dana.Na slikama: Charles Babbage i Ledi Lovelace

Jedan od starijih računara

Rani razvoj računara

Nakon ove mašine dolazilo je do smenjivanja mnogih drugih mašina koji su pomalo podsećali na savremene računare. Na slikama se nalaze neki od pronalazača i Welchamanova bomba.

John von Neumann ova ‐

arhitektura računara

Evolucija digitalnih računarskih sistema

Hardver digitalnih računara razvijan je brzo posle ovih ranih dana računarskih sistema. Istoričari razvoja računara su

definisali 6 generacija u evoluciji računara. Elektronske cevi koje su korišćene u prvim računarima dovele su do ubrzanja evolucije

digitalnih računara. Tranzistori zamenjuju elekstronske cevi,

zatim tranzistori i štampane veze, od tog doba računari se koriste masovnije na Univerzitetima.

Hronologija 3.1. Hronologija 1960

Institut Mihajlo Pupin izbacuje prvi računar u SFRJ -CER-10. 1964.

Institut Mihajlo Pupin izbacuje CER-20- "elektronsku knjigovodstvenu mašinu"

1966.

Institut Mihajlo Pupin‚izbacuje CER-200 1967.

Hronologija Institut Mihajlo Pupin izbacuje CER-22- "računar za bankarske poslove" 1971

Institut Mihajlo Pupin izbacuje hibridni računarski sistem HRS-100 1983

Institut Mihajlo Pupin izbacuje računarski sistem za generisanje slika u realnom vremenu

Iskra Delta izbacuje Partner računar baziran na Z80Amikro procesoru

U časopisu “Računari u vašoj” kući objavljena kompletna uputstva za samogradnju računara Galaksija, koji je kreirao Voja Antonić 1984

Hronologija Iskra Delta izbacuje model 800 baziran naPDP-11/34

PEL Varaždin izbacuje računar Galeb koji će kasnije biti zamenjen računarom Orao 1985

Institut Mihajlo Pupin izbacuje mikro procesorski računar za pošteTIM-100

PEL Varaždin izbacuje računar Oraoza upotrebu u školama

Pojavljuje se poboljšana Galaksija Plus

Hronologija Elektronska Industrija izbacuje Pecom 32andPecom 64za

upotrebu u školama

Institut Ivo Lola Ribar najavljuje računar Lola 8za ovu godinu (1985.).

1988.

Institut Mihajlo Pupin izbacuje 32-bitni računarski sistemTIM-600

Institut Mihajlo Pupin izbacuje računar TIM-011 baziran na HD64180 mikro procesoru (kompatibilnom saZ80), za nastavnu upotrebu...

Hronologija vezana za naše predele.

Računari prve generacije

Računari 1.G. Razvijani tokom 50-ih godina prošlog veka, izgrađeni su na bazi vakumskih elektronskih cevi. Tipičan predstavnik je UNIVAC I, poznatiji su:EDSAC, SEAC, BINAC

i mnogi drugi.

Računari prve generacije

Računari 1.G su koristili mašinski jezik za programiranje. Podaci i instrukcije su unošeni preko bušenih kartica, a dužina reči do 40 bita. Imali su spore izlaze i ulaze. Koristili su mnoštvo memorija i na kraju razvoja su koristili magnetnu primarnu memoriju sa feritnim jezgrom.

Računari druge generacije

Funkcionalna zamena elektronskih vakumskih cevi sa tranzistorom, razvijenim 1948, omogućila je razvoj računara 2.G. Tranzistor je mogao izvršiti sve funkcije kao vakumske cevi, transformišući električni naboj kroz tanki poloprovodnički sloj.

Na slici: Računar 2.G

Računari treće generacije

Uspeh sovjetskog satelitskog programa 1950-ih, inicirao je ubrzan razvoj jož manjih i bržih računara u SAD. Do sredine 1960-ih, računari zasnovani na tranzistorima, zamenjeni su sa manjim, moćnijim mašinama 3.G.(1963-1972), izgrađenim na bazi IC. Ubrzo IC kola su zamenila rane tranzistore.

Slika:Računari 3.G

Računari četvrte generacije

Nakon što je odslužio svoje, računar 3.G odlazi u Istoriju, a na njegovo mesto dolazi savremeni 4.G. Prvi mikro procesor razvijen 71. u Intelu označava i početak razvoja ovih računara. Mikroprocesori su izazvali radikalnu promenu u izgledu, kapacitetu

i dostupnosti računara.

Računari četvrte generacije

Računari šeste generacije Nakon četvrte generacije, došla je na red i

peta generacija, a zatim i šesta. Računari polako ali sigurno dolaze do sadašnjeg nama poznatog izgleda. Računari 6.G. Su razvijani tokom 1990-ih pa do današnjih dana. U ovom periodu računara tehnologija računara je tesno povezana sa paralelnim procesiranjem, ali i sa boljim razumevanjem algoritma.

Sadašnji računar

Savremeni računari

Savremeni računar je višenamensko, prilagodljivo sredstvo sa gotovo neograničenim namenama: vrši brojne matematičke operacije, lansira interkontinentalne

upravlja mašinama, atomskom centralom....

Generička funkcija:

Blok šema računarskog sistema

U nastavku...

Poštovani,Polako privodimo kraju našu prezentaciju

u nastavku saznajte:-Upotreba računara danas-Šta su računari, a šta je programiranje?-Bezbednost na internetu....

Skica mini računara

Savremeni računari Svaki računar se u osnovi može posmatrati

kao jedan sistem sa ulaznim veličinama, procesima koji transformišu ulazne veličine u izlazne i izlazne u izlaznim veličinama. Kako informacije mogu imati različite i brojne forme, računar postaje neverovatno raznovrstan alat. Zavisno od ulaznih podataka isti računar se može upotrebiti za bezbroj različitih zadataka.

Zastupljenost Windowsa i drugih računarskih programa

Savremeni računari

Hadver računarskog sistemaHadver računarskog sistema čine svi fizički

opipljive komponente kao što su čvrsti diskovi, jedinice za napajanje, kućište računara, monitor, štampač i Slika Hadver računara obuhvata interne i periferijske komponente uključujući i CPU, matičnu ploču, posebne kartice(zvučna, video, memorijska...).

Jedna strana lap-top računara

Ukratko o razvoju programa

Operativni sistem upravlja resursima računara i obezbeđuje korisnicima interfejs za pristup ovim resursima. Procesira sistemske podatke i ulazne podatke koje unosi korisnik i odgovara tako što alocira i upravlja zadacima i internim resursima kao neki servis korisnicima i programima sistema.

Microsoft Windows-ukratko Microsoft Windows je ime

za nekoliko porodica operativnih sistema. Microsoft je prvi put uveo operativni sistem pod imenom Windows u novembru 1985.

Na slikama se nalazi Ekran Windows Vista i Secyrity Center Windows.

Linux-ukratko Linux OS, je najpozatiji primer

besplatnih OS sa otvorenim izvornim kodom, koji se slobodno može modifikovati, koristiti i redistribuirati. Ime potiče od Linux kernel, kojeg je razvio Linus Torvalds. Linux OS je pre svega poznat po upotrebi na serverima. Podržavaju ga kompanije kao što su:Dell, Noveli, Red Hat i druge.

Na slici ste gledali šemu računara.

Aplikativni programi-ukratko

Nasuprot sistemskim, koriste kapacitete računara direktno i potpuno za zadatak koji korisnik želi da izvrši.Termin aplikativni odnosi se na sam program i njegovu implementaciju. Primeri aplikativnih programa su: tekst procesori, pregledne tabele, medija plejeri...

Aplikativni programi-ukratko

Više aplikativnih programa se često vezuju u jednu celinu i nazivaju se Aplikativni paketi. Primeri za napomenute pakete su: Microsoft Office i Open Office, koji povezuje tekst procesor, spreadsheet i nekoliko drugih zasebnih aplikacija. Često sve aplikacije u paketu imaju zajedničke funkcije.

Lap-top računar

Informatika i Računarstvo

Informatika i računarstvo su naučne discipline, koje izučavaju proces čuvanja, prenosa i obrade podataka.

Računar je mašina za automatsku obradu podataka. Da bi se neki zadatak rešio pomoću računara prethodno mora biti sastavljen program po kome će računar obavljati operacije.

Programiranje i programeri

Proces izrade programa naziva seProgramiranje, a osobe koje pišu

programe Programeri.

Ukratko o strukturi računara

Računar je složen sistem kojiprihvata podatke i prema

definisanim upustvima prevodiU odgovarajuče rezultate.

Kratak rezime prvog dela

U današnje vreme, kada računari ili kalkulatori stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju gotovo svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela učestvovao ogroman tim i da je svako u tom timu svojim idejama doprineo uspešnosti (ili neuspešnosti) novog modela.

Kratak rezime prvog delaDa bi se došlo do današnjih računara, moralo je da

prođe i više od hiljadu godina. Taj put je bio trnovit jer razvoj mnogih ideja i koncepcija na kojima su zasnovani sadašnji računari nije mogao da bude realizovan jer tehnologija toga vremena to nije omogućavala. Naravno, pošto su se stvari vremenski preklapale, postoje razna mišljenja i o redosledu i o autorima pojedinih pronalazaka, tako da je moguće u drugoj literaturi naići i na malo drugačiji opis događaja.

Kratak rezime prvog dela Razvoju računara značajna su četiri

momenta: 1.Pamćenje razultata, 2.Mehanizacija procesa računanja, 3.Odvajanje unošenja podataka i

automatizacija procesa računanja, 4.Opštije korišćenje mašine primenom

programa.

U nastavku

-Bezbednost na internetu!-Zaključak.

Uvod

U nastavku naše prezentacije možetevideti dodatak koji smo vam pripremilia to je BEZBEDNOST NA INTERNETU.

Internet

Imali smo tu slobodu i dodali jedan mali dodatak o bezbednosti na internetu. Svi znamo koliko je internet dobar, ali i koliko je loš. Na narednim slajdovima biće reči o zaštiti i nasilju na internetu.

Internet i Online odnosi

Postoji mogućnost da ne znaš istinu o onome koga si upoznao putem Interneta

Mogu da te slažu i da te iznevere Vreme koje provedeš četujući s nekim

ne može da bude isto što i poverenje i poznavanje određene osobe

Koliko dobar, toliko i opasan.

Znaci upozorenja.

Kada neko pokuša da te izoluje od tvojih roditelja i prijatelja

Okrenu te protiv roditelja Nateraju te da čuvaš tajne Šalju neprikladni materijal ili pričaju

otvoreno o tebi neprijatnim temama Prete ti

Bezbednost prilikom upotrebe računara i interneta

Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonačne mogućnosti za komunikaciju, informisanje, učenje, zabavu... U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. Plaćamo račune, kupujemo, planiramo, ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Imati pristup internetu znači imati pristup svetu. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotične lepote skoro svih krajeva sveta, možete obići piramide, Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom, „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta, gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi, podjednako i dobro, ali i loše. U tom smislu, biti odgovoran korisnik Interneta znači sprečiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći.

Zaštita na internetu Zaštitite se. Svaki računar koji

koristite za surfovanje i slične aktivnosti mora da poseduje program za prepoznavanje i uništavanje virusa koji bi mogli biti destruktivni za vaš računar i podatke koje na njemu čuvate. Sada postoje razni programi koji vam to omogućavaju i koji su veoma pristupačni (veliki broj je i besplatan).

Zaštitite se! Tipovi programa koji mogu da zaštite vaš kompjuter od „upada"

drugih računara su „firewall-ovi" i oni će sprečiti da neko drugi (sa svog računara) pristupi vašem računaru i potencijalno napravi neku štetu.

Antivirus programi će zaštititi vaš računar od opasnih (zaraženih virusom) programa koji mogu da budu na vašem računaru. Pri izboru antivirus programa, treba biti pažljiv. Postoje paketi antivirus programa koji se mogu kupiti (Nod32, Kaspersky…) i onih koje možete besplatno da skinete sa interneta (AVG, avast), pri čemu treba biti pažljiv jer nije sve antivirus pa čak iako se tako zove. Trebalo bi prvo da istražite kredibilitet tog programa, da vidite koliko je pouzdan i bezbedan i tek tada da ga skinete.

Zaštitite se! Strategija istraživanja potreba korisnika interneta se

u nekim slučajevima radi preko „Spyware-a", programa za praćenje načina na koji koristite vaš kompjuter kako bi ti podaci mogli biti iskorišteni u komercijalne svrhe. Ovi programi ne usporavaju rad na računaru, ne brišu ili menjaju podatke koje posedujete ali vas špijuniraju, što u svakom slučaju nije poželjno. Antivirus obično ne može da posluži za eliminisanje „spyware-a" (već virusa), za tu svrhu se koriste antispyware programi kao što su adaware, Spybot Search & Destroy.

Idite na proverene stranice!

Čuvajte se online kupovina!

Korišćen materijal:

Tekstovi sa sajtova:kliknibezbedno.rsnajstudent.comWikipedia.org.rs

Slike:Google image BBC images

Literatura

Beekman George, Computer Confluence –exploring tomorrow’s tegnnology, Prentice Hall, 2006.

Bishop Matt, Computer Security: Art and Science, Pearson Education, 2003

FIPS 186 2, ‐ Digital Signature Standard, http://csrc.nist.gov/publications/fips/., 2005.

FIPS 196, Entity Authentication Using Public Key Cryptography, http://csrc.nist.gov/publications/fips/, 2005.

Proizvodnja:MTŠ”15.maj”-Niš

mart 2012.

Hvala puno va vašoj pažnji.Kraj.