1

Osnovi metodologije političkih nauka

2

2. Predmet metodologije političkih nauka2.1. Pojam i predmet metodologije

Koji su bitni delovi svake nauke?

• Bitni delovi svake nauke su njegov predmet i metod.

METODOLOGIJA JE NAUKA O METODIMA STICANJA NAUČNOG SAZNANJA ODNOSNO METODIMA

NAUČNOG ISTRAŽIVANJA.

Šta je predmet metodologije?

• Predmet metodologije su metode sticanja naučnog saznanja, tj, načini na kojima se istražuje.

3

2.2. Sastavni delovi metodologije

Koji su to sastavni delovi metodologije ?

• Naučna saznanja o pravilima logike (pitanja primene određenih logičkih pravila);

• Epistemološki ili saznajni (odnos između različitih vrsta istraživanja i metoda sticanja naučnih saznanja);

• Naučno-strategijski (odnosi se na razvojnost nauke i revolucije).

4

2.3. Izvori metodoloških saznanja

Koji su izvori metodologije ?

• Filozofija;• Logika; • Sociologija;• Politikološka naučna saznanja (istorija, pravne nauke i itd.);• Istraživački projekti (istraživačka iskustva);• Specijalna metodološka istraživanja (struktura projekata, procedure i itd.).

5

2.4. Logičke osnove metodologije političkih nauka

• Logičke osnove metodologije političkih nauka čine logička pravila i uputstva o istinitom mišljenju.

•definicije mišljenja,principi i zakoni istinitog mišljenja i itd;

• oblici mišljenja – učenje o pojmu, stavu, sudu i itd.

• osnovne metode i njihovi postupci (analiza, sinteza, indukcija, dedukcija....)

2.4.1. Mišljenje

• Mišljenje je predmetno.

6

• Mišljenje se odvija kroz : opažanje – predstavljanje – poimanje.

Stepeni istinitosti odnosno pogrešnosti mišljenja mogu biti :• a) moguća istinitost; b) verovatna; b) izvesna; g) nužna.

• a) moguća pogrešnost; b) verovatna; v) izvesna; g) nužna.

Postoje dve grupe zakona istinitog mišljenja:

• Zakoni osnovnih odlika istinitog mišljenja

• Zakoni istinitog zamišljanja predmeta.

7

2.4.2. Zakoni istinitog mišljenja i zamišljanja

Zakoni osnovnih odlika istinitog mišljenja:

• predmetnosti-mišljenje se odnosi na neki predmet;

• sadržajnosti-ispunjeno određenim sadržajem;

• određenosti-da bude određeno;

• osnovanosti-zasnovano, a ne proizvoljno;

• logičke povezanosti-konzistentno i smisleno;

• stalnosti i razvojnosti.

8

Zakoni istinitog zamišljanja predmeta mogu se razvrstati u dve grupe:

• Opšti zakon objektivnog zamišljanja (predmet se zamišlja tako da odgovora realitetu na koji se odnosi);

• Posebni zakoni mogu biti:

1. Z.I.Z. jedinstva raznovrsnog – masa birača;2. Z. identiteta-shvatanje složenih pojava kao jednih –

članstvo stranke;3. Z. različitosti–različiti činioci u sastavu jednog-

organizacione jedinice partije;4. Z. suprotnosti-opšta: u jednoj pojavi imamo odredbe koje

su međusobno suprotne (apstraktno-konkretno)- prosta: činioci kvantitativno ili kvalitativno različiti (malo-veliko);

5. Z. protivurečnosti-svaki složen predmet sastoji se od protivurečnih i prelaznih delova;

6. Z. razvojnosti i stalnosti-razumevanje procesa.

9

2.4.3. Predmeti mišljenja i naučnog saznanja

• Osnovni opšti predmet mišljenja je društvena stvarnost.

• Šta je predmet mišljenja i naučnog saznanja?

• Predmet mišljenja i naučnog saznanja su svi činioci političkih procesa i odnosa i bitni činioci okruženja u kojima se oni odigravaju.

Kriterijumi klasifikacije: Stepen i oblik razvoja predmeta: a)prirodne pojave, b)

psihičke pojave; v) društvene pojave.

Odnos prema subjektu saznanja: a) predmeti nezavisni od čoveka; b) opaženi predmeti; v) predstave i nečulne slike predmeta; g) misli.

10

Po složenosti: prosti i složeni predmeti. Kriterijum složenosti:

• Skup – veza između raznovrsnih činilaca skupa je ? Slučajna i pretežno spoljašna – npr. saobraćajni udes; ljudi u redu, ljudi koji čekaju autobus.

• Mnoštvo – jedinstvo raznovrsnih predmeta koji imaju neki zajedničku kvalitativnu osobinu ili odnos.

• Agregat – množina sa tačno određenim odnosima članova ali bez hijerarhijskog reda .

“Imperija je agregat mnogih država pod jednom zajedničkom glavom” E. Berk

11

• Grupa – množina jednovrsnih ili srodnih članova.

a) interakciju tokom vremena; b) osećaj identiteta ili pripadnosti; v) postojanje normi.

• Klasa, razred i rod – mnoštvo jednovrsnih članova koji čine celinu na osnovu nekih osobina tj. bitnih svojstava.

Npr. marksistička podela na klase. Proleterijat je društvena klasa u kapitalizmu koju odlikuje odsustvo vlastitih sredstava za proizvodnju. Buržoaska klasa, pak, poseduje sredstva za proizvodnju.

• Niz i red – članovi koji ih čine slede jedan drugog po nekom svojstvu (postoji hijerarhija).

12

• Kolektiv – uređene množine ljudi koju karakteriše unutrašnja povezanost visokog stepena i izraženo intenzivni odnosi.

Npr. radni kolektiv.

• Sistem je celina u kojoj su uspostavljeni saglasni odnosi svih činilaca strukture. U sistemu se vrše određene međusobno povezane funkcije.

Latinskiski systēma – celina sastavljena od delova.

13

npr. Politički sistem - prema definiciji M.Diveržea, politički sistem je zapravo celina društvenog sistema posmatrana u njenim političkim aspektima.

Pojam političkog sistema obuhvata sve institucije, organizacije koje se formiraju u samom društvu, koje vrše određeni uticaj na donošenje i primenu državnih odluka.

Politički sistem ima dva osobine: on je skup međuzavisnih komponenti; poseduje jasnu granicu prema okruženju sa kojim je u interakciji.

14

3. Posebnost metodologije političkih nauka

Koja su dva zahteva kada govorimo o konstituisanju nauke?

a) svaka nauka mora da ima svoj jasno određen predmet naučnog izučavanja;

b) b) mora da ima svoj metod svoj metod sticanja naučnog saznanja.

Zahtevi upućeni metodologiji?

a) da obezbedi metode za sticanje valjanog naučnog saznanja o politici (koja se mogu primeniti);

b) da iznađe metode o sticanju saznanja, ali i o načinima uspešnog osposobljavanja za primenu naučnih saznanja u političkoj praksi.

15

4.1. Pojam naučnog metoda

•Nauku delom čine već stečena, proverena naučna saznanja, ali istovremeno i smislena aktivnost sticanja novog naučnog saznanja.

• Šta je naučni metod?

•Naučni metod podrazumeva ukupnost preduzetih radnji i upotrebu sredstava svih vrsta da bi se došlo do istinitih saznanja.

16

4.2. Sastavni delovi naučnog metoda

1.Predmet;2.Naučni metod.

•Naučni metod se sastoji iz tri osnovna sastavna dela:

1.Logički deo2.Epistemološki deo3.Operativno-tehnički deo

17

4.3. Klasifikacija naučnog metoda

Osnovne metode - osnov svih ostalih metoda.

Opštenaučne metode.

Posebne metode.

Metode prikupljanja podataka.

Metode obrade podataka.

18

1. Osnovne metode

Analiza SintezaApstrahovanjeKonkretizacijaSpecijalizacijaGeneralizacijaDedukcija Indukcija

19

•2. Opštenaučne metode

Statistička metoda

Metoda modelovanja.

Akstiomatska metoda.

Analitičko-dedukcijska metoda.

Hipotetičko-deduktivna metoda.

20

3. Metode posebnih nauka

4. 4. Metode prikupljanja podataka

Metode ispitivanja

Metode posmatranja

Metode eksperimenta

5. Metoda obrade podataka

21

• Naučna teorija je sistem naučnih postavki, principa, stavova i sudova o određenoj vrsti pojava.

• Sastavni delovi naučne teorije su:

• predmet;• osnovni pojmovi;• osnovni principi; • naučni zakoni;• hipoteze;• teoreme.

22

1.1. Proces mišljenja i logičko mišljenje

•Mišljenje je aktivno shvatanje objektivne stvarnosti.

•Mišljenje odlikuju tri bitna svojstva:

1.razvojnost;

2.kreativnost;

3.sistematičnost

23

•Kako izgleda proces formiranja mišljenja o metodologiji i metodama politikologije?

•Opažaj-Predstavljanje-Mišljenje - posredstvom znakova, simbola, reči, jezika, informacija i komunikacija.

•Odigrava se u formama pojma, stava, suda i zaključka.

24

1.2. Imenovanje, označavanje i značenje

• Na određenom nivou razvoja ljudskog društva i ljudske prakse javlja se potreba za komunikacijom između ljudi.

• Znak mora:

•da ima značenje (znak mora da bude znak nečega);

•biti znak za nekoga, za neko svesno biće koje shvata i razume značenje znaka.

25

•Postoji više različitih vrsta znakova. Možemo ih podeliti u dve grupe:

•prirodni znaci (signali)•veštački znaci (simboli i reči)

•Signali su prirodne materijalne stvari koje ukazuju na druge predmete koji se odigravaju ili će se odigrati.

•Njihovo osnovno značenje je intersubjektivno.

•Primer: Oblak – znak da će padati kiša; sunce – toplo vreme

26

• Simboli su veštački znaci koji nemaju ili ne moraju da imaju nikakvu neposrednu prirodnu vezu sa predmetom koji označavaju.

• Nastaju konvencijom (običajem ili dogovorom) kojim se utvrdjuje njihovo značenje.

•Bitne odredbe simbola su:

•stvorili su ih ljudi i stoga su nužno konvencionalni

•ljudi se njima služe da bi označili neki predmet (upotrebljavaju ih umesto tih predmeta)

27

28

29

• Vrste simbola

• Po predmetnoj oblasti razlikuju se četiri vrste simbola:

•specifični vanjezički simboli (krst, zvezda)•umetnički simboli (umetnička dela)•simboli običnih jezika (nebo, sunce)•simboli naučnih jezika (π-pi)

30

• Imenovanje je pripisivanje imena objektima.

• Označavanje je pripisivanje znaka i značenja objektu.

• Značenje je složeni psihički proces u kome određeni predmet preko određenog pojma ukazuje subjektu na određeni predmet.

• Značenje mora imati dovoljan stepen određenosti i mora biti smisleno.

31

32

1.3. Jezik i naučni jezik

•Jezik je:

sistem simbola, reči, jezičkih izrazainstrument izražavanja;bitan osnov društvenog informisanja i opštenja.

•Jezik je promenljiv:

•nestanak reči (isčezavaju predmeti na koje se odnosila reč);•promena značenja (prilagođavaju se novim uslovima ljudskog društva- demokratija u antici i sad);

33

•nastanak nove reči (odgovraju novim tvorevinama društva-mobing);

•novi način upotrebe jezika (primena u novom kotekstu - surfovanje na dasci i surfovanje internetom);

•Struktura jezika:

•Reči (elementarni činioci jezika);•Jezički izrazi (značenjski i smisleni spojevi reči).

34

Logička struktura jezika

•Termin (spoljni izraz reči, način iskazivanja);•Pojam (sadržaj i značenje reči, njeno ograničenje).

Razumljivost jezika je otežana zbog postojanja:

•sinonima; komšiluk-susedstvo•homonima; list (papira), list (drveta), list (novine)•uloge konteksta u značenju;

Obrazovanje je bitno za budućnost naše dece.

Obrazovanje revizorske komisije olakšaće uvid u troškove.

35

•U ljudskom društvu jezik se realizuje kroz:

Informisanje

To je korišćenje reči informacija u procesualnom smislu i treba da sadrži barem jednog svesnog subjekta koji prima ili emituje informaciju, to je jednostran proces.

Komuniciranje

Komuniciranje je opštenje, razmena informacija između najmanje dva svesna subjekta, to je dovstran i dovosmeran proces

36

1.4. Logičke varijable i konstante

• Analizom jezičkih izraza i značenje otkriva se da neke reči imaju varijabilnost značenja: VARIJABLE

-Reči koje imaju stalno značenje: KONSTANTE

Postoje dve vrste varijabli:

1. varijable pojmova2. varijable stavova

37

• U varijable pojmova spadaju opšti pojmovi odnosno pojmovi klasa. Njihov sadržaj se može menjati konkretizacijom (demokratija - antička, robovlasnička, parlamentarana itd).

• Varijable stavova su klase iskaza, stavova, čiji je sadržaj promenljiv.

Tri modela spojeva varijabli:

1. Niz varijabli;2. Model kauzalnih spojeva, gde je uzrok nezavisna varijabla a posledica zavisna;3. Model vremenski određenih serija.

38

1.5. Logičke iskazne funkcije

Negacija – tačan ili netačan. Konjukcija - oba tačna;Alternacija - makar jedan mora biti tačan;Disjunkcija – jedan mora biti lažan;Inkopaktibilnost - isključuju se;Implikacija – ako … onda;Ekvivalencija – dva stava identična po vrednosti.

39

1.6.2. Logičke valencije

Klasična logika razlikuje SAMO dve saznajne vrednosti stavova (valencije): ISTINU i POGREŠKU.

Ipak, u praksi se pokazuje da saznajna vrednost stavova NE MORA biti čista istina ili čista pogreška, već može biti neodređena, neizvesna, delimična istina (zabluda).

Multivalentna logika verovatnoće, po kojoj je osnovna logička valencija VEROVATNOĆA.

Prema ovoj logici svi stavovi o iskustvenoj stvarnosti su više ili manje verovatni, nikada potpuno istiniti.

40

Probabilističko shvatanje stavove verovatnoće tretira kao tzv. “pozite”.

Pozit ima značenje opklade na određeni ishod nekakvog dešavanja, koji nikada nije izvestan, već samo u određenoj meri verovatan.

Devetovalenta logika (Šešić):

Nužna istinitostIzvesna istinitost Verovatna istinitostMoguća istinitostNEODREĐENOSTMoguća pogrešnostVerovatna pogrešnostIzvesna pogrešnostNužna pogrešnost