osnovi televizije skripta

VEBA 1 ISPITNA PITANJA

1. Koja je uloga osciloskopa u TV sistemu ?Osciloskopi (waveform monitori) su ureaji koji na televizijskom ekranu prikazuju video signal u vremenskom domenu ispisujui liniju po liniju slike jednu preko druge, posebno za parnu a posebno za neparnu polusliku. Na njima se pored video signala za parnu i neparnu polusliku vide horizontalni sinhronizacioni signal, vertikalni sinhronizacioni signal i burst signal, zavisno od vrste i tipa.

2. Koja je uloga vektorskopa u TV sistemu ?Vektorskop prikazuje hrominentni deo video signala u koordinatnom sistemu, gde je apscisa U komponenta, a ordinata V komponenta video signala. Na ulaz moe da se dovede kompozitni ili komponentni video signal. Bez obzira koji je oblik video signala doveden, on se razlae na signal razlike V (R -Y) koji se vodi na vertikalnu osu, i signal razlike U (B -Y) koji se vodi na horizontalnu osu.

3. ta znai duina i poloaj vektora na vektorskopu ? Od ega zavisi duina vektora boje ?Duina vektora pokazuje zasienje boje, a poloaj vektora vrstu, odnosno fazu boje.

4. Koji sve parametri video signala mogu da se mere pomou kolor bar signala ?est kolor pruga predstavljaju R, G, B primare prijemnika i njihove komplemente: cijan (CY), ljubiasta (MG) i uta (YL). Cijan se dobija meanjem B i G, uta se dobija meanjem R i G, a ljubiasta se dobija meanjem R i B. Bela pruga (W) predstavlja referentno belo i dobija se meanjem R, G, B u odreenom odnosu. U ureajima kolor bar signal dobija se pomou elektrinih ER, EG, EB signala, koji se generiu u koderu ureaja.

5. Za ta se koristi multiberst signal?Multiberst signal slui za merenje frekvencijske karakteristike televizijskih ureaja i sistema.

6. Kako vizuelno moe da se proverava kvalitet podeenosti TV prijemnika ?Okrugli test signalOkrugli test signal u sebi sadri vie signala koji se koriste u razne svrhe. Pomou ovog test signala mogue je ispitivati ili podeavati mnoge parametre koji su bitni za rad nekog televizijskog sistema ili samog TV ureaja (TV prijemnik, monitor, dekoder...), a da se ne koristi nikakav merni instrument, ve da se samo posmatra izgled test signala na ekranu. Samo u pojedinim sluajevima potrebno je koristiti osciloskop radi postizanja vee tanosti. Okrugli test signal prikazan je na slici. Pomou ovog test signala mogue je vizuelno proveravati kvalitet podeenosti TV prijemnika (geometrija slike, skretni deo, sinhronizacija ... ).

7. Kakva je razlika izmeu 100.75 i 100.100 kolor bar signala .Kolor bar koji nosi oznaku 100.75 je EBU (European Broadcasting Union) kolor bar signal sa obeleenim karakteristinim nivoima. 100.100 kolor bar signal je po FCC standardima.

8. Na maski vektorskopa ta predstavljaju manji, a ta vei kvadratii ?Manji kvadratii pokazuju odstupanje vektora boje od dozvoljenog za 20, a vei kvadratii za 100.

9. Objasniti povezivanje ureaja u petlju loop.Osciloskop ima dva ulazna kanala A i B (kompozitna). Njihovi kompozitni video ulazi, kao i ulaz za eksternu referencu, povezani su loop-om, u petlji visoke impedanse da bi se zatitio integritet signala. Sinhronizacija instrumenta moe da bude interna ili eksterna.

10. Kako se izraunava luminentni signal za utu boju ?Luminentni signal Ey za utu boju dobija se kao 0,30ER + 0,59EG = 0,89.


1. ta ini TV sistem ?Koja je uloga Patch polja i video-sviera u TV sistemu ?Televizijski sistem predstavlja grupu meusobno povezanih i zavisnih TV ureaja, koji formiraju kompleksnu celinu. Televizijski sistem ini televizijski studio sa skupom odeljenja koja zajedno omoguavaju pripremu, snimanje i emitovanje TV programa. Video Patch polje predstavlja raskrsnicu video-signala koji su prisutni u nekom TV sistemu a Video - svieri su ureaji koji imaju odreeni broj ulaza, a jedan ili dva identina izlaza.

2. Objasniti rad virtuelnog studija.Virtuelni studio predstavlja integraciju klasinog TV studija bez dekora sa prateom televizijskom opremom uz dodatak virtuelnog seta opreme. Na taj nain se postie virtuelno poveanje fizikih dimenzija studija. Za scenografiju se koristi virtuelni dekor. U takvom studiju mogu da se realizuju sve televizijske anrovske strukture.

3. Koja je uloga Frame synchronizera ?Frame synchronizer (F.S.#1) je ureaj koji slui da bilo koji nesinhronizovani video-signal, koji dolazi sa nekog eksternog izvora (link, satelitski risiver ...) ili sa nekog kunog ureaja (video rekorder, mini DV, amaterska kamera ...), sinhronizuje i tehniki koriguje da bi mogao da se nesmetano koristi u TV sistemu gde su svi signali u fazi.

4. Objasniti ulogu video - distribucionih pojaavaa u TV sistemu.Distribucioni pojaavai (ADA, VDA) slue za umnoavanje audio-video signala koji se dovede na njihove ulaze. Mogu imati od 2 do 10 izlaza.

5. Kako se vri proirenje broja ulaza na video - mikseru ?Izlazni signal moe da se dobije kombinacijom vie ulaznih signala sa razliitim efektima. Izvori video-signala mogu biti kamere u studiju, magnetoskopi, grafike stanice ili eksterni signali iz reportanih kola ili drugih televizijskih centara.

6. Kakva je razlika izmeu pikmetra i vumetra ?Pikmetri su instrumenti za merenje vrnih vrednosti signala, a vumetri su instrumenti koji reaguju na srednju vrednost signala.

7. Objasniti princip rada hroma ki efekta.

Chroma key (hroma ki efekat) je postupak meanja dva video-signala, pri kome se jednobojna pozadina u jednom video-signalu (signal ive slike sa scene) zamenjuje nekim drugim video-signalom. Taj drugi video-signal moe da bude generisan u raunaru ili sa nekog drugog izvora.

8. Kakva je razlika izmeu mikrofonskog i linijskog audio signala ?Mikrofonski nivo je nivo signala na izlazu mikrofona i u zavisnosti od vrste mikrofona kree se od -66dBm do -46dBm. Linijski nivo je nivo signala standardne amplitude od 0,775V, na impedansi od 600, to predstavlja 0dBm.

9. Zato na ulazu u video mikser video signali treba da budu sinhroni i sinfazni ?Da bi se na video-signalima iz raznih izvora mogli izvoditi razliiti vizuelni efekti, pretapanje i miksovanje potrebno je da na ulazu u video-mikser oni budu sinhroni i sinfazni.


1. Nacrtati izgled balansiranog i nebalansiranog audio-signala. Kako impulsne smetnje utiu na balansirane i nebalansirane audio-signale?Prednost ovakvog naina prosleivanja signala je u tome to ukoliko se jave impulsne smetnje one se pojavljuju i u balansiranom i u nebalansiranom signalu, pa diferencijalni pojaava meri razliku ova dva signala.

2. Nabrojati neke od osnovnih karakteristika SCART konektora. Koliko pinova ima SCART konektor, objasniti uloge 7, 11, 15 i 19 pina.Karakteristike SCART konektora su: -ne moe da prenosi S -video i RGB signal istovremeno, -ne koristi se za prenos digitalnih audio i video - signala,- moe da prenosi samo dva audio - signala -nema mogunost uvrivanja zakljuavanja konektora, to moe da dovede do njegovog ispadanja iz ureaja,-najvea duina kabla sa SCART konektorima je 10 do 15m.

3. Opisati izgled koaksijalnog kabla. Kolika je njegova karakteristina impedansa ako se koristi u televiziji. Kako se raunaju karakteristina impedansa, slabljenje i frekvencijska karakteristika koaksijalnog kabla ?Koaksijalni kabl sadri dva provodnika od kojih jedan potpuno okruuje drugi, sa dielektrikom izmeu njih.Karakteristina impedansa koja se definie kao odnos napona i struje na bilo kojem poprenom preseku voda. Izraunava se na osnovu izraza: Slabljenje se definie kao logaritamski odnos napona na kraju provodnika U2 prema naponu na poetku provodnika U1. Maksimalna frekvencija na kojoj se moe upotrebiti koaksijalni kablizraunava se po formuli:

4. Zato se vri upredanje bakarnih ica u parici ?ice su meusobno spiralno upredaju zbog smanjenja zraenja. Kada se ice upredu, ponitavaju se talasi generisani u razliitim navoima, tako da ceo sklop zrai mnogo manje.

5. Kakva je razlika izmeu kablova sa upredenim paricama kategorije 3 i kategorije 6 ?Kablovi kategorije 3 koriste se u telefonskim aplikacijama u koje spada i ISDN.Kablovi kategorije 6 koriste se, uglavnom, od 1988. godine. Lie na kablove kategorije 3, ali su parice gue upredene, ime je smanjeno presluavanje izmeu parica i omoguen kvalitetniji signal na veim razdaljinama.

6. Kako se definie slabljenje i disperzija kod optikih kablova ?Slabljenje je gubitak snage svetlosti tokom njenog prostiranja kroz optiko vlakno. Najjednostavnije reeno, slabljenje je redukcija jaine signala ili snage svetlosti du optikog prenosnog puta. Slabljenje optikog signala, tj. vlakna, izraava se u decibelima po kilometru [dB/km].Disperzija je zajedniki naziv za sve efekte koji prouzrokuju razliita kanjenja komponenata predajnog signala pri njegovom prostiranju, odnosno to je irenje svetlosnih impulsa tokom njihovog prolaska kroz optiko vlakno. Ona izaziva deformaciju impulsa kako u analognim, tako i u digitalnim optikim sistemima.

7. U kom optikom prozoru je najmanje slabljenje ?Slabljenje na talasnoj duini od 1550nm je oko 0,25dB/km. Ovako malo slabljenje daje sposobnost optikom signalu, koji se prenosi kroz optiko vlakno, da putuje preko 100km bez ikakvog pojaanja ili regeneracije.

8. Kakva je razlika izmeu (dB) decibela i (Np) nepera ?A ako je referentni napon Uo=0,775V, oznaka za napon je dBu, a za struju dBi. U telefoniji se ne uzima logaritamski odnos sa osnovom 10, ve se koristi prirodni logaritam ija je osnova e=2,71828. Takav odnos se izraava u Np (neper). Odnos dB i Np moe se izraziti relacijom: 1dB = 0,115 [Np], 1Np = 8,686 [dB]


1. Objasniti proces transformacije reflektovanog svetla sa scene u odgovarajui video - signal.Slika na sceni je trodimenzionalna funkcija tri prostorne koordinate.Reflektovano svetlo sa scene preko objektiva kamere pada na prizmu. U njoj se vri razdvajanje svetla na tri spektralna opsega R,G,B svetlo po talasnim duinama, slika 6. Tako razdvojeno svetlo pada na R,G,B senzore slike. Oni treba reflektovanu svetlosnu energiju, koja dolazi sa scene, da transformiu u elektrini (video) signal.Proces transformacije reflektovanog svetla sa scene u odgovarajui video-signal sastoji se iz dva osnovna postupka:a) Formiranje optike slike na senzoru kamere.b) Pretvaranje potencijalnog reljefa u elektrini signal.

2. Kako rastojanje svetlosnog izvora od objekta na sceni utie na nivo video - signala ?to je manje rastojanje svetlosnog izvora od objekta, signal je slabiji.

3. Kako se izraunava luminentni signal Ey ?

Ey= 0,30ER + 0,59EG + 0,11EB.

4. Kakva se struktura video-signala dobija kod cevnih, a kakva kod CCD senzora ? Struktura video-signala cevnih senzora je linijska. a struktura video-signala CCD senzora je diskretna.

5. Koje se sve boje mogu dobiti pomou primarnih boja ?Primarne boje meusobno su nezavisne, i meavinom bilo koje dve primarne boje ne moe se dobiti trea. Meanjem R i G stvara se utisak ute boje, meanjem G i B stvara se utisak cijan, a R i B utisak ljubiaste ili purpurne boje.

6. Koje su prednosti CCD senzora u odnosu na cevne senzore ? manje dimenzije i teina ureaja; bolja kompaktnost i pouzdanost. Operativna podeavanja su laka i jednostavna; nisu osetljivi na spoljna elektromagnetna zraenja, vibracije i udare; nii naponi napajanja pa je potronja mnogo manja; bolja spektralna osetljivost i nizak um; slika koja se dobija manje je osetljiva na distorziju sa mnogo boljom rezolucijom pa je jasnija; cena kotanja i odravanja je mnogo manja, traju mnogo due (proizvoai tvrde da traju neogranieno); daju mogunost izbora standarda analiziranja 4:3 ili 16:9.

7. Koje se veliine koriste za opisivanje i odreivanje boje ?Za opisivanje i odreivanje boje koriste se tri veliine: sjajnost, vrsta boje i njeno zasienje. Ove tri veliine potpuno odreuju boju.Sjajnost (luminanca) pokazuje refleksivnost boje. Sjajne boje su: uta, cijan, zelena, a manje sjajne crvena, plava i ljubiasta. Vrsta boje (hue) je veliina koja odreuje da li je neka boja plava, crvena ili zelena i izraava se dominantnom talasnom duinom. Zasienje (saturation) se odnosi na stepen istoe boje i pokazuje koliko je bela boja prisutna u datoj boji, odnosno pokazuje u kojoj meri je data boja razblaena belom bojom. Spektralne boje imaju maksimalno zasienje. Zasienje bele boje je nula.

8. ta odreuje dominantna talasna duina, a ta zasienje boje ?Kad je svetlost u pitanju za opisivanje talasnog kretanja koristi se talasna duina (). Jedinice talasne duine su jedinice duine, a najee se koristi nanometar(1nm=10-9m).Zasienje odreuje hrominentnu, karakteristiku svetla.

9. Koje talasne duine predstavljaju belu svetlost ?Zraenje koje obuhvata skoro sve talasne duine u vidljivom delu spektra predstavlja belu svetlost.

10. Kako se izraunavaju signali razlike ER Ey, EB Ey i EG Ey ?ER Ey = 0,70ER 0,59EG 0,11EB,

EB Ey = 0,30ER 0,59EG + 0,89EB,

EG Ey = 0,51 (ER Ey) 0,19 (EB Ey).

VEBA 5 ISPITNA PITANJA1. Ukratko objasniti razlike izmeu kompozitnog i komponentih video-signala.Kompozitni video-signal koristi se za prenos (transmisiju) i meusobno povezivanje ureaja iroke potronje (consumer ureaja) kao i ureaja studijske tehnike manjih TV stanica i ima ekonomsku prednost, ali ne i prednost u kvalitetu, u odnosu na komponentni signal.

2. Zato se uvodi redukcija amplitude hrominentnih signala ER Ey i EB Ey ?Koliki su koeficijenti redukcije? Hrominentni signal se dobija tako to se prvo signalima razlike ER Ey i EB Ey izvri redukcija amplitude na 0,877 za signal razlike ER Ey i 0,493 za signal razlike EB Ey. Na taj nain dobijaju se signali Eu (BY) i Ev (RY), gde signal Eu predstavlja 0,493 signala razlike EB Ey, a signal Ev predstavlja 0,877 signala razlike ER Ey.

3. ta znae koeficijenti 1/ 0,877 i 1/ 0,493 ?

1/0,877 i 1/0,493 su reciproni koeficijenti kojim se mnoe hrominentni signali dobijeni reprodukcijom boja.

4. Koliki je frekvencijski opseg luminentnog signala, a koliki hrominentnih signala ?Luminentni signal je frekvencijskog opsega 5MHz, a kod kvalitetnijih visokoprofesionalnih ureaja hrominentni signal je 1,5MHz.

5. U televizijskoj produkciji sa kojom vrstom signala se vri povezivanje ureaja da bi se dobio to bolji kvalitet slike.Komponentni Y, BY, RY, signali koriste se za meusobno povezivanje profesionalnih postprodukcijskih ureaja u studiju kada se eli da se dobije to bolji kvalitet slike prilikom obrade.

6. Koji se sve signali insertuju u vertikalnom povratnom intervalu ?Na vertikalni povratni interval otpada 25 linija, od toga 7,5 linija koriste se za vertikalnu sinhronizaciju (prednji impulsi za izjednaavanje + vertikalni sinhronizacioni impulsi + zadnji impulsi za izjednaavanje) a ostale linije se koriste za prenos teletekst signala, mernih nacionalnih i internacionalnih signala, tanog vremena i drugih informacija.

7. Koja je uloga impulsa za izjednaavanje (ekvilajzing impulsa) ?Bez obzira na to koji se sistem koristi video-signal na osnovu kojeg se vri sinteza slike u prijemniku mora da nosi informacije o sjajnosti (osvetljaju), vrsti boje (dominantnoj talasnoj duini) i zasienju (istoi boje) pojedinih elemenata slike. Broj linija u PAL sistemu je 625. Trajanje linije je 64s, od toga 12s otpada na horizontalni povratni interval, a 52s na aktivni deo linije. Na vertikalni povratni interval otpada 25 linija, od toga 7,5 linija koriste se za vertikalnu sinhronizaciju (prednji impulsi za izjednaavanje+ vertikalni sinhronizacioni impulsi+zadnji impulsi za izjednaavanje) a ostale linije se koriste za prenos teletekst signala, mernih nacionalnih i internacionalnih signala, tanog vremena i drugih informacija. Impulsi za izjednaavanje nazivaju se i ekvilajzing impulsi.

8. Kako se dobijaju signali razlike ER Ey, EG Ey i EB Ey iz R, G, B signala?ER Ey = 0,70ER 0,59EG 0,11EB,EB Ey = 0,30ER 0,59EG + 0,89EEG Ey = 0,51 (ER Ey ) 0,19 (EB Ey).

9. Koja se vrsta modulacije koristi za modulaciju signala razlike ?.Koristi se kvadraturna AM, jer su podnosioci u kvadraturi, tj. izmeu njih je fazni pomak od 90o.

VEBA 6 ISPITNA PITANJA1. Kako razliite duine koaksijalnog kabla od izvora do ulaza u video-mikser utiu na horizontalnu i SC-fazu. Kako se vri podeavanje H-time i SC - faze na ureajima ?Fazu pomonog nosioca boje (SC) svakog ureaja odreuje sam taj ureaj i duine kablova kojima je on vezan na video-mikser. Kompenzacija promene duine kabla vri se u ureaju promenom faze podnosioca boje (SC-faze)Na prednjoj strani sinhronizacionog generatora postoji preklopnik za biranje naina rada generatora. U samostalnom radu koristi se nain rada u lokalu. Kada se ima spoljni video-signal koristi se Genlock rad. U ovom poloaju vri se podeavanje H faze i SC faze da bi se oba generatora dovela u sinhroni rad. SC faza moe da se podeava u opsegu od 0 do 360 stepeni.

2. Koji se signal koristi kao referentni signal za sinhronizaciju ureaja? Za referentni sinhronizacioni signal u TV sistemu uzima se sloeni (kompozitni) video-signal bez sadraja slike.

3. ta znae skraenice SAV i EAV ?Poetak aktivnog video-signala (Start of Active Video SAV)kraj aktivnog video-signala (End of Active Video EAV).

4. Kako se vri sinhronizacija televizijskog sistema spoljnim (eksternim) video signalom.To se ostvaruje tako to se generator sinhronizacionih signala u glavnom centru sinhronizuje sa eksternim video-signalom (podnosilac boje, H i V frekvencija ), odnosno prebacuje se u Gen lock rad.


1. Nacrtati izgled mernog signala koji slui za merenje frekvencijske karakteristike.

2. Kako frekvencijska karakteristika studijskih ureaja utie na kvalitet reprodukovane slike ?Manje otra slika.

3. Objasniti ulogu video-miksera u televizijskom sistemu.Video mikseri su ureaji pomou kojih se vri biranje jednog izlaznog signala slike od vie prisutnih ulaznih signala koji potiu iz vie razliitih izvora.

4. Kako se sitni detalji u slici vide u frekvencijskoj karakteristici video-signala ?Kada je u pitanju boja sitnih detalja ljudsko oko manje primeuje promene boje u signalu na viim uestanostima nego na niim uestanostima.

5. Kako izgleda frekvencijska karakteristika video-sviera? Nacrtati je.Multiberst signal sastoji se iz 6 paketa frekvencija u opsegu od 0,5MHz do 5MHz. Frekvencija paketa se poveava sleva nadesno 0,5; 1; 2; 4; 4,4; 5MHz. Svi paketi imaju iste amplitude na svim frekvencijama. Na monitoru izgledaju kao crno-bele pruge koje su s leve strane ree, a kreui se ka desnoj postaju svegue.


1. Koji frekvencijski opseg zauzima VHF i UHF podruje?VHF opseg je 7MHz, a za UHF 8MHz.

2. Nacrtati strukturu RF kanala za VHF opseg.

3. Kakva je razlika izmeu Yagi i logaritamske antene ?Logaritamske antene su irokopojasne antene koje se koriste za istovremeni prijem signala iz razliitih frekvencijskih opsega (VHF+UHF). Yagi antene sastoje se iz linijskog niza vie paralelnih dipola koji su na metalnom nosau. Sa krajeva savijenog aktivnog dipola odvodi se VF signal na ulaz TV prijemnika.

4. Kakva je razlika izmeu obine i ofset satelitske antene ?Obine paraboloidne antene u matematikom smislu predstavljaju telo dobijeno rotacijom jedne parabole oko njenog temena. Kod njih se fokusna taka nalazi u centru tela. Kod ofset antena fokusna taka nije centralno postavljena ve se nalazi na ivici tanjira i zbog toga je zasenjivanje manje, pa je stepen iskorienosti povrine vei. Ofset antena je manjih dimenzija i stoji uspravnije u odnosu na obine paraboline antene, tako da tokom zimskih meseci ima manje problema sa taloenjem snega.

5. U kom frekvencijskom podruju se nalazi signal koji se vodi od LNB konvertora u satelitski prijemnik ?Signal koji se vodi od LNB konvertora u satelitski prijemnik se nalazi u podruju 950MHz 2150MHz.

6. Koje su vrednosti napona i struje potrebne za napajanje LNB konvertora, za prijem satelitskih TV kanala u low bandu, vertikalna polarizacija.12V / 350mA17V / 200mA12V /22kHz / 350mA17V/ 22kHz / 200mA

7. Koja se vrsta modulacije koristi za prenos slike i tona kod zemaljske analogne televizije ?Kod zemaljske analogne difuzije za prenos signala od difuznog predajnika ili repetitora do prijemne antene koristi se za sliku negativna AM sa potisnutim donjim bonim opsegom, a za ton frekvencijska modulacija.

8. Kako se vri, na televizijski prijemnik sa analognim ulazom, prijem DVB-T signala ?Kod DVB T, prijem se ostvaruje preko zemaljske UHF antene i seteep box(tjuner/dekoder) ureaja, gde se izlaz seteep box ureaja vezuje na jedan od ulaza TV prijemnika (Skart, AV ili RF). Seteep box ureaj vri demodulaciju MPEG-2 signala i na svom izlazu daje analogni video signal u osnovnom ili RF opsegu.

9. Koja je uloga transpondera na satelitu ?Na jednom satelitu nalazi se vei broj transpondera iji je zadatak da prime visokofrekvencijski modulisane signale, emitovane sa zemaljskih emisionih stanica, pojaaju ih i na drugoj frekvenciji emituju ka Zemlji.

VEBA 9 ISPITNA PITANJA1. Zato se signali u osnovnom opsegu ne mogu prenositi na velike daljine ?Ne mogu se prenositi na velike daljine zbog slabljenja medijuma kojim se prenose.

2. Kako se naziva signal koji nosi poruku, a kako signal koji je nosilac poruke ?Nosilac poruke naziva se moduliui signal, dok se pomoni periodini signal naziva nosilac. Signal, koji predstavlja rezultat obrade, naziva se modulisani signal.

3. Koji se parametar menja kod AM modulacije, a koji kod ugaonih modulacija ?AM modulacija menja se amplituda nosioca Ugaona mogulacija - amplituda nosioca ostaje nepromenjena, a pomou moduliueg signala menja se ugao nosioca.

4. Zato se u analognoj televiziji, za prenos slike koristi negativna AM modulacija ?Negativna AM koristi se, zato, to, ako tokom prenosa doe do pojave impulsnih smetnji, one se u slici na TV prijemniku reprodukuju kao tamne, pa ih oko manje zapaa. Kada bi se koristila AM s dva bona opsega, za difuziju televizijskog signala bio b potreban vrlo irok propusni opseg.

5. Kolika je irina televizijskog kanala za VHF i UHF podruje ?VHF 7 MHzUHF 8 MHz

6. Kako se dobija kvadraturna amplitudska modulacija (QAM) ?Modulacijom amplitude i faze nosioca moe se dobiti modulacija koja se naziva kvadraturna amplitudska modulacija.

7. Kakav je talasni oblik noseeg signala kod digitalnih modulacija ?Kod digitalnih modulacionih postupaka, talasni oblik noseeg signala uvek je sinusoidalan.

8. Koje su prednosti digitalnih u, odnosu na analogne modulacije ?Digitalne modulacije imaju odreene prednosti u odnosu na analogne, pre svega, jednostavna implementacija, mala vrednost verovatnoe greke pri malim vrednostima odnosa signal/um, dobre performanse pri prenosu preko kanala s fedingom i minimalna irina frekvencijskog opsega.

9. Kod digitalnih modulacija kako je predstavljen moduliui signal ?Moduliui signal digitalan je i predstavljen nizom logikih 0 i 1.

VEBA 10 ISPITNA PITANJA1. emu slue ITS signali i gde se smetaju u TV signalu ?Za merenje linearnih i nelinearnih izoblienja prema preporukama CCIR koriste se tzv. umetnuti ispitni signali (ITS, Insertion Test Signals). Prenose se zajedno sa video-signalom televizijskog programa. Ubacuju se u odreene linije vertikalnog intervala zatamnjenja. Oni omoguavaju kontinuirano merenje linearnih i nelinearnih izoblienja TV signala, bez potrebe za prekidom programa. U PAL 625 linijskom sistemu umetnuti ispitni signali smetaju se u 17, 18, 330. i 331. liniji. Prednost ovih signala je ta to se sa njima merenja mogu obavljati i dok se emituje televizijski program.

2. Kakva je razlika izmeu 2T i 20T impulsa ?2T impuls predstavlja jedan od osnovnih mernih signala za ispitivanje linearnih karakteristika sistema.Signali luminentnog bara i 2T spektralno ne pokrivaju oblast podnosioca boje, pa se za pokrivanje ove oblasti koristi modulisani sin2 impuls irine 2s, a naziva se 20T impuls.

3. Kakva je razlika izmeu linearnih i nelinearnih izoblienja ?U prvu grupu spadaju izoblienja koja nastaju na amplitudnoj i faznoj karakteristici prenosnog TV sistema, a posledica su ogranienja propusnog opsega video signala i delovanja linearnih elemenata u sistemu. U drugu grupu spadaju izoblienja koja su posledica nelinearne zavisnosti nivoa izlaznog signala TV sistema u odnosu na promenu nivoa ulaznog signala.

4. Kako se definie diferencijalno pojaanje ?Definie se kao maksimalna promena amplitude podnosioca boje (4,43MHz) kada je ovaj signal superponiran luminentnom signalu koji se menja od nivoa crnog do nivoa belog.

5. Kako nejednako pojaanje hrominentnog i luminentnog signala utie na kvalitet reprodukovane slike ?U reprodukovanoj slici greka u pojaanju manifestuje se kao promena u zasienju boje.

6. Kako se vri merenje prenosne karakteristike TV sistema na niskim i srednjim frekvencijama ?Merenje se izvodi tako to se na mernom signalu iz linije 18 vri merenje vrne vrednosti amplitude za svaki pojedini paket frekvencije, a zatim se rauna logaritamski odnos sa amplitudom niskofrekvencijskog pravougaonog signala frekvencije 200kHz, koji se nalazi na poetku linije. Rezultati se dobijaju u % ili dB.

7. Za ta slui signal sinx/x ?Test signal sinx/x koristi se za automatska merenja grupnog kanjenja prenosnog sistema.

8. Kako se definie diferencijalna faza ?Definie se kao promena faze podnosioca boje kada je ovaj signal superponiran luminentnom signalu koji se menja od nivoa crnog do nivoa belog.

9. Kako se izoblienja u diferencijalnoj fazi manifestuju u slici na TV prijemniku ?Manifestuje se u slici na TV prijemniku kao promena vrste (dominantne talasne duine) reprodukovane boje.

10. Zato se javljaju amplitudna i fazna izoblienja ?Amplitudna izoblienja nastaju onda kada amlitudna karakteristika nije linearno zavisna od uestanosti. Fazna izoblienja nastaju onda kada se pojavi fazno kanjenje, tj. kada fazna karakteristika nije direktno srazmerna uestanosti.


1. Ukratko objasniti postupak digitalizacije analognih signala ?Digitalizacija video signalase sastoji iz tri koraka: odmeravanje, kvantizacija i digitalno kodovanje.

2. Kolika je frekvencija odmeravanja kompozitnog video-signala za PAL sistem ?Za PAL sistem kod koga je irina video signala u osnovnom opsegu 5MHz, potrebno je da minimalna frekvencija odmeravanja bude vea od 10MHz.

3. Kako glasi Nikvistov uslov ?Frekvencija odmeravanja mora da bude najmanje dva puta vea od irine frekvencijskog opsega signala.

4. Kojom se uestanou odmeravaju Y, R-Y, B Y signali za standard odmeravanja 4:1:1 i 2:1:1 ?4:1:1 - Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 13,5MHz, a signala razlike R-Y i B -Y etiri puta manja i iznosi 3,375MHz.2:1:1 - Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 6,75MHz. Uestanost odmeravanja signala razlike R-Y i B-Y je dva puta manja i iznosi 3,375MHz.

5. Objasniti standard odmeravanja 4:2:0.Uestanost odmeravanja luminentnog signala je 13,5MHz, a signala razlike R-Y i B-Y 6,75MHz. Luminentni signal odmerava se u svakoj, a signali razlike u svakoj drugoj liniji. Rezolucija slike iznosi 576 aktivnih linija sa po 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal, i 360 odmeraka za jedan signal razlike, za drugi je jednaka nuli. Ovo je ekvivalentno rezoluciji slike od 576 aktivnih linija sa po 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal, i po 360 odmeraka za po jedan signal razlike sa 288 linija.

6. Ako je nivo video signala 1V, kolika je greka kvantovanja ako se signal koduje sa 8 bitova ?

7. Koliki je broj odmeraka po aktivnoj liniji za signale Y, Cr i Cb, za standard odmeravanja 4:2:2 i 4:2:0 ?4:2:2 - Luminentni signal Y ima 720 odmeraka po aktivnoj liniji, a signali razlike R-Y i B-Y po 360 odmeraka po aktivnoj liniji.4:2:0 - 720 aktivnih odmeraka za luminentni signal Y, i 360 odmeraka za jedan signal razlike, za drugi je jednaka nuli.

8. Koliki je binarni protok potreban za nekomprimovani video - signal pri standardu odmeravanja 4:1:1 i osmobitnoj kvantizaciji za vidljivi deo slike?

9. Kada se javljaju Aliasing izoblienja ? Objasniti.Ukoliko je uestanost odmeravanja manja od 10MHz dolazi do pojave izoblienja koje se naziva Aliasing. Aliasing kod analognog video-signala javlja se zbog interferencije izmeu spektra luminentnog i spektra hrominentnog signala. Ovo izoblienje se na TV prijemniku manifestuje kao pozadinska slika, prave linije postaju talasaste a dolazi i do pojave duginih boja. Kod digitalnog signala ovo izoblienje se na TV prijemniku manifestuje kao treperenje sitnih detalja, ivice slike pri reprodukciji postaju nazubljene a dolazi i do naizmeninog poveanja i smanjenja osvetljaja u delu slike.

10. Kako se izraunava kvantizacijski um ?


1. Objasniti entropiju i redundansu u slici.Cilj svakog sistema za kompresiju je prepoznati i poslati samo koristan, odnosno promenljivi deo ulaznog signala. Taj korisni deo signala naziva se entropija. Entropija predstavlja korisne informacije u slici. Ostali, nepromenjivi deo ulaznog signala naziva se redundansa.

2. Gde se koristi kompresija bez gubitaka i koliki je stepen kompresije ?Koristi se u medicini za kompresiju razliitih snimaka kod kojih bi svaki gubitak mogao dovesti do neupotrebljivosti i netanosti. Koristi se i za kompresiju multimedijalnih podataka kada se eli maksimalan kvalitet. Ima vrlo ograniene mogunosti, pa se ee koristi kompresija sa gubicima. Stepen kompresije je ogranien i iznosi od 1:2 do 1:8.

3. Objasniti sutinu diskretne kosinusne transformacije ?Diskretna kosinusna transformacija nastala je iz Furijeove transformacije, a njena sutina je da signal iz vremenskog domena prevede u frekvencijski domen. Pomou nje se vrednosti elemenata slike pretvaraju u koeficijente koji se dalje lake mogu podvrgnuti postupku kompresije. Ona ne vri kompresiju. Pomou nje se samo izvorni elementi slike pretvaraju u oblik iz kojeg je mogue jasno odrediti redundansu.

4. Koja je uloga DC i AC koeficijenata kod diskretne kosinusne transformacije ?DC koeficijent sadri najvei deo informacije o slici i najbitniji je za rekonstrukciju slike. Predstavlja srednju vrednost svih 64 DCT koeficijenta. On nosi celu informaciju o slici. Preostala 63 koeficijenta nazivaju se naizmeninim ili AC koeficijentima. AC koeficijenti sadre informaciju o prostornim frekvencijama u bloku odnosno u slici. Horizontalni AC koeficijenti predstavljaju brzinu promene sjajnosti boje u horizontalnom smeru a vertikalni AC koeficijenti u vertikalnom smeru.

5. Koliko blokova ima slika rezolucije 720x576 piksela ?

Cela slika rezolucije 720x576 piksela deli se na blokove dimenzija NxN (8x8), tako da slika ima 90x72 blokova. Svaki blok je dimenzije 8x8.

6. Objasniti statistiku i vremensku redundansu ?Statistika redundansa: kada TV signal slike sadri veliku koliinu informacija koje se uvek ponavljaju (blanking periode), vrednosti video semplova su do neke mere predvidljive. Statistika verovatnoa narednog sempla podatka koji ima poznatu vezu sa svojim prethodnikom stoga se moe iskoristiti za redukovanje ukupne koliine podataka koje je potrebno preneti.Vremenska redundansa: odnosi se na redundansu izmeu slika. Uporeivanjem uzastopnih slika, odnosno prethodne i trenutne slike, pronalazi se slinost i razlika (entropija i redundansa) meu njima i prenosi se samo njihova razlika.

7. Kakva je razlika izmeu intrafrejm i interfrejm kompresije ?Intrafrejm kompresija je kompresija unutar jedne slike, a interfrejm kompresija je kompresija izmeu slika.

8. Koja je uloga P frejmova ?P (predictive-coded pictures) slike se dobijaju korienjem predvianja pokreta iz prethodne I ili P slike u datoj video-sekvenci, odnosno kao razlika izmeu trenutne i prethodne slike. Za kodovanje se koriste dve susedne slike u vremenskoj sekvenci. Slika koja se koduje naziva se tekua, a njoj prethodna slika iz sekvence naziva se referentna slika. Prethodna I slika se koristi kao osnova za sledeu P sliku.

9. Objasniti MPEG 2 standard ?Ovo je opti standard. Namenjen je profesionalnoj digitalnoj televiziji. Donet je 1999. godine. Izrastao je na nedostacima standarda MPEG 1. On je kompatibilan sa MPEG 1 standardom, koristi iste alate i dodaje neke nove. Namenjen je video-signalima koji su dobijeni progresivnom analizom i video- signalima dobijenim analizom sa proredom. Cilj je da se sa VHS kvaliteta pree na kvalitet slike profesionalnih studijskih TV ureaja. Pokriva sve standarde PAL, NTSC i SECAM. Najea rezolucija u ovom standardu je 720x576 kod PAL sistema i 720486 kod NTSC sistema.

10. Koja je uloga makrobloka. Iz ega se sastoji makroblok za standard odmeravanja 4:2:2 ?Makroblok je osnovna jedinica za kodiranje slike, a sastoji se iz 4 luminentna bloka i 2 hrominentna bloka za standard 4:2:2.

osnovi televizije skripta

Documents