Osnovni oblici mišljenja

Univerzalno

• Kada otkrivamo oblike mišljenja, najpre treba da se podsetimo da reči mogu imati više različitih značenja.

• Jezik ima manje reči od broja zamislivih mogućih pojmova.

Reč “Univerzalno” u običnom jeziku najčešće znači “ono što je u najvećoj meri rašireno”. Ako je neka pojava “univerzalna” ona se nalazi svuda.

Pojam univerzalnog

• U logici su univerzalni sudovi oni koji pokrivaju celu klasu o kojoj se govori:

• Na primer: Svi Grci su plavi.

• Ova rečenica govori nešto o svim Grcima, pokrivajući celu tu klasu.

• Suprotan pojam od univerzalnog u logici je partikularno: Neki Grci su plavi.

Univerzalno u logici

• Sud u logici može biti univerzalno pozitivan: Svi Grcu su plavi.• I univerzalno negativan: Nijedan Grk nije plav.• Partikularni sudovi takođe mogu biti pozitivni: Neki Grci su plavi.• I negativni: Neki Grci nisu plavi.

Još o logici

• Pojam “univerzalnog” koji se pojavljuje u filozofiji, posebno u etici, oblik je mišljenja koji je drugačiji od logičkog pojma “univerzalnog”.

• Univerzalno u filozofiji znači “ono za šta smatramo da bi bilo dobro da bude široko prihvaćeno”.

• Na primer: kada kažemo “univerzalne vrednosti”, najčešće ne mislimo “vrednosti koje su u logičkom smislu univerzalno, dakle, od svih ljudi ili široko prihvaćene”, već vrednosti za koje mislimo da bi bilo dobro da od svih ljudi budu prihvaćene.

Filozofsko univerzalno

• Dakle, univerzalno može značiti: 1)“od svih prihvaćeno” i 2) “ono što bi bilo dobro da od svih bude prihvaćeno”.

• To su dve različite stvari.• Na primer, možemo reći: “Bilo bi dobro da to od strane svih bude

prihvaćeno, ali, na žalost, nije od svih pihvaćeno.”

Još o filozofskom i logičkom univerzalnom

• Razlog zašto nam je potreban ovaj drugi oblik mišljenja je taj što ljude ne interesuje samo kako je nešto raspodeljeno: da li nešto rade svi ili samo neki, već i šta bi trebalo da bude univerzalno prihvaćeno.

• Na primer, možemo smatrati da je dobro da sve žene u svetu budu pokrivene ili možemo smatrati da nijedna žena ne treba da bude pokrivena, ili da samo neke treba da budu pokrivene.

• Da li će biti ovako ili onako često je predmet zakona ili pritiska koji može da izazove sukobe.

Zašto nam je potrebno filozofsko univerzalno?

• Filozofsko univerzalno je jedan oblik mišljenja kojim se pitamo o jednom novom pitanju: koji postupci treba da budu univerzalna vrednost, a koji ne.

• Idemo sada dalje:

Malopre smo primer za univerzalno uzeli iz oblasti morala, odnosno, ponašanja, ali filozofsko univerzalno nije samo moralno univerzalno, ono se proteže kroz čitavo mišljenje.

Dakle, šta je filozofsko univerzalno?

• Dok u moral spadaju one vrednosti, saveti ili dužnosti, koje povezujemo sa međuljudskim odnosima, u prostor univerzalnog ulaze sve vrednosti i oblici mišljenja koje kandidujemo za opšte (log. univerzalno) prihvatanje.

• Na primer, univerzalna vrednost u nauci je istina. • To nije zato što su svi naučnici posvećeni istini, već zato što istina

nije relativna u odnosu na, recimo, delove sveta. Ako je nešto istina, ono je istina za sve osobe na svetu.

Istina se ne menja u odnosu na onog čija je to istina.

Univerzalne vrednosti

• Univerzalne vrednosti su moguće zbog toga što se raličiti ljudi mogu ponašati na isti način, ili misliti na isti način.

• Odnosno, različitost ljudi ne čini nemogućim univerzalne vrednosti.• Ovo nije uvek shvatano u filozofiji. Sofisti su isprobavali drugi oblik

mišljenja, koji je tvrdio suprotno: da različitost ljudi čini nemogućim postojanje univerzalnih vrednosti.

(na primer, Protagora kaže: “Čovek je mera svih stvari”, odnosno, “sve je subjektivno, partikularno u filozofskom smislu”. Ništa se ne može kvalifikovati da bude filozofski univerzalno.)

Još jedna važna stvar - digresija o materijalnom i idealnom

• Kroz istoriju filozofije, materijalizam (uverenje da postoje samo materijalne stvari, da su ljudi od razlilite materije koja utiče na njihovo mišljenje i stvara razlike u mišljenju) često je često povezan sa relativizmom (uverenjem da ništa nije dovoljno dobro da bi se moglo tvrditi da treba da bude univerzalno prihvaćeno).

• Tako su u 5. veku pre nove ere istovremeno delovali materijalisti (Empedokle, Anaksagora i Demokrit) i sofisti (Protagora, Gorgija i drugi).

• Međutim, materijalizam i relativizam su logički odvojeni: mi možemo misliti da su ljudi veoma različiti, a opet od njih tražiti da pronađu nešto filozofski univerzalno, zajedničko, i predlagati najmanje loše kandidate za to.

Materijalizam i filozofsko univerzalno

• Pošto se filozofsko univerzalno tiče onoga što bi bilo dobro da bude univerzalno prihvaćeno, odnosno onoga što treba da bude univerzalno prihvaćeno, onda pojam “filozofski univerzalno” je u stvari jedna funkcija koja različitim stvarima dodeljuje atribute dobro-nije dobro (da bude univerzalno prihvaćeno).

Ovo dodeljivanje ne postoji u prirodi već je oblik ponašanja koji odražava stavove i mišljenje, dakle nešto idealno.

• Uopšte, svaki kriterijum je nešto idealno. On je povezan sa mišljenjem. To je u stvari koren filozofskog idealizma. Dok se materijalizam interesuje za materijalnu prirodu, idealizam se interesuje za kriterijume.

• Idealizam je zbog toga češće od materijalizma odolevao relativizmu i branio mogućnost univerzalnih vrednosti.

Idealizam i filozofsko univerzalno

• Kao što smo rekli, istina je u saznajnom smislu univerzalna vrednost zbog toga što se ne menja u zavisnosti od toga za koga je istina (ne: o kome je istina), a praktičnom smislu, što nije unapred određena da bude korisna samo određenim ljudima, nego svim.

• Zbog toga je matematika i ista u SAD i u KINI i korisna i u SAD i u KINI. A slično je i sa filozofijom, književnošću, fizikom, biologijom.

Istina kao univerzalna vrednost

• To ne znači da će svi ljudi imati kompletno istu filozofiju ili fiziku. • Ako prihvate iste univerzalne vrednosti i u velikoj meri imaju isti

korpus znanja, ljudi se mogu razlikovati u mišljenjima, bilo zbog toga što im odgovaraju različite stvari, bilo zbog toga što ih je istraživanje odvelo do različitih zaključaka.

• Što opet ne znači da se zbog toga u svemu moraju razlikovati.

Različitost među ljudima i filozofsko univerzalno

• Dakle, između različitih partikularnih mišljenja mogu stajati od svih strana prihvaćene univerzalne vrednosti.

Univerzalno i partikularno

Partikularno(predlozi za ono što je istinito)

Univerzalno(recimo, uverenje da postoji jedna istina)

Partikularno (predlozi za ono što je istinito)

• Ako je to tako jednostavno, zašto onda toliko često čujemo “ne postoji objektivna istina”, “objektivni mediji ne postoje”, “sve je relativno”?

• Sve ove rečenice u principu znače da ne postoji f. univerzalno, iako se prihvataju kao tvrdnje da ništa nije logički univerzalno.

• Problem sa f. univerzalnim je i u tome što se obično pretpostavlja da je nužan uslov za tvrdnju da postoji f. univerzalno, da izaberemo jednu partikularnu istinu i za nju tvrdimo da je f. univerzalna.

Problem sa f. univerzalnim

• Pošto im se čini kao neopravdano da to urade sa bilo kojom partikularnom istinom, zaključuju da je f. univerzalno prazan pojam.

• Međutim, rešenje je da sve partikularne istine shvatimo kao kandidate za status univerzalne vrednosti, a da samu univerzalnu vrednost ne tražimo u konkretnim partikularnim istinama, nego u pravilima koje poštujemo dok se bavimo partikularnim istinama.

• Obim pojma “filozofski univerzalno” je primena tih pravila, a sadrža pojma je “ono što je dobro da svi prihvatimo” i sama pravila koja smo izabrali da dobiju taj status.

Rešenje problema

• Pošto ima i sadržaj i obim pojam “filozofski univerzalno” je jasan i legitiman. Tvrditi da nešto univerzalno ne postoji, sada može biti samo odraz želje da ništa univerzalno ne postoji, i pored toga, neizbežno, jedan predlog o tome šta bi trebalo prihvatiti kao univerzalno (naime, da ništa univerzalno ne postoji).

• Filozofski univerzalno je pojam koji je u korenu pojmova: moral, pravda, istina, opšti interes, javnost, objektivnost. Svet u kome ne bi bilo tog oblika mišljenja, ostao bi i bez ovih pojmova i vrednosti.

zaključak

kif.filozofijainfo.com

Kurs “Osnovni oblici mišljenja”