Osnovni principi sistema vaspitanja

A.S. Makarenko je isticao da je pedagogija najdelikarnoja nauka I da je on postao pedagog kada je naučio da na vrlo mnogo različitih načina postavlja iste zahteve, izriče ista upozorenja ili opomene, što, razume se, zavisi od individualnih svojstava i odlika vaspitača.

Cilj vaspitanja je opšti i u osnovi isti za sve, ali su metode, sredstva i postupci njihovog ostvarivanja različiti i zavise od okolnosti u procesu vaspitanja i od učesnika u tom procesu.

Da bi se mogli ostvariti postavljeni ciljevi i zadaci sveukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja neophodno je formulisati osnovne principe kojima se u tom sistemu, a i u samom procesu vaspitanja, treba rukovoditi. Svaki sistem vaspitanja organizovan je u skladu sa odredjenim principima. Ti principi, ne samo da omogućavaju odredjenu primenu takvog sistema, već odredjuju i njegov karakter, a istovremeno postaju i osnovna i usmeravajuća snaga svakog daljeg izgradjivanja i razvijanja, menjanja, reformisanja i sistema vaspitanja u celini i svake njegove sastane komponente.

Principi organizovanja sistema vaspitanja proističu iz suštinskih odlika, kao i na dejstva bitnih faktora koji determinišu taj sistem. Oni su rezultat saznavanja tog sistema i pretvaraju se u NAČELA kojima se ljudi rukovode u praktičnoj vaspitnoj delatnosti, odnosno organizaciji sistema vaspitanja.

Sistem vaspitanja, baš kao i drugi sistemi koje konstituiše ljudsko društvo, nije stalna, nepromenljiva kategorija, već se menja i razvija i prati, utiče i trpi uticaje sveukupnih promena u društvu. Kao takav sistem vaspitanja, ali i sistem obrazovanja koji su, u savremenim društvima, neodvojivi, je odraz:

Stepena razvoja i potreba društva Istorijskog razvoja školstva Tradicije i kulture naroda Stepena naučnog i tehnološkog progresa Stepena razvoja pedagoških nauka, ali i drugih činilaca.

1

Pošto je društvo u stalnom razvoju, ali i trenutna situacija postojećih društava zbog navedenih činilaca nije ista, ne postoji jedan za svagda dat, niti pak idealan sistem vaspitanja. Stoga su principi na kojima se zasniva vaspitanje, obrazovanje, pa i ukupni školski sistem, promenljive kategorije. Pojedini principi prestaju da važe, dok neki, manje ili više, menjaju svoju funkciju ili, u zavisnosti od vremena, stepena, i karaktera društva, jedan isti princip može imatirazličite funkcije ili značenja.

U pedagoškoj literaturi, kako onoj starijoj, tako i u novoj, mogu se naći različite klasifikacije principa u konstituisanju sistema vaspitanja. Isto tako se razlikuju i po značajukoji se pridaje pojedinim principima. Savremeni sistemi pojedinih zemalja medjusobno se po mnogo čemu razlikuju. Te razlike su, izmedju ostalog, izraz: tradicije, ekonomskog razvoja, dostignutog nivoa obrazovanja i dr.

Stoga je bitno izdvojiti one principe na kojima su konstituisani ili teže da se konstituišu savremeni sistemi vaspitanja većine zemalja, a to su:

Princip tradicije i nacionalnog obeležja Princip jedinstvenosti sistema vaspitanja i obrazovanja Princip demokratizacije obrazovanja Princip slobode izbora Princip mobilnosti i sveopšte otvorenosti sistema Princip samoobrazovanja, samoučitelja.

2

Princip tradicije i nacionalnog obeležja

Vaspitno-obrazovni sistemi u svim zemljama i svom vremenima predstavljaju najviši i najupečatljiviji izraz svakog naroda, njegove nacionalne svesti, tradicije i kulture.

S obzirom na kulturološke, razvojne, tradicionalne, društvene, političke, i druge razlike medju narodima, prirodno je da se sistemi obrazovanja različitih zemalja baziraju na nacionalnim strategijama, da se inspirišu i uvažavaju ono sto je najvaćnije u trdiciji i kulturi jednog naroda.

To, opet, na znači da je okvirima nacionalnog taj sistem vaspitanja i obrazovanja ograničen, već je to polazna tačka ka opštim, univerzalnim strategijama.

Princip jedinstvenosti sistema vaspitanja i obrazovanja

Princip jedinstvenosti podrazumeva ostvarivanje zahteva jedinstvenosti, to jest potrebe da se većina elemenata sistema jedinstveno reše. Radi se o jedinstvenosti:

Ciljeva i zadataka vaspitanja Planova i programa vaspitno-obrazovnog rada Nomenklature zanimanja i klasifikacije stručne spreme nastavnika Koncepcije i sadržaja pripremanja nastavnika Uslova upisa učenika Položaja obrazovanja u društvu Politika i koncepcija izdavanja udžbenika Izvora i načina finansiranja obrazovanja Medjusobne povezanosti i uskladjenosti svih novoa obrazovanja.

3

Princip demokratizacije obrazovanja

Demokratičnost podrazumeva takvu organizaciju vaspitne delatnosti i primenu takvih metoda i sredstava u okviru kojih će se omogućiti svima, bez izuzetaka, da imaju isti tretman, položaj i poštovanje ličnosti.

To je izazvalo opštu tendenciju u savremenom svetu da sistemi obrazovanja omoguće:

Pravo na obrazovanje svim gradjanima, pružanjem jednakih mogućnosti svima

Jačanje uticaja najširih društvenih činilaca na politiku i praksu obrazovanja Promenu pozicije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu uz veće

uvažavanje njegovih prava i integriteta Mogućnost da se iz svake škole može nastaviti obrazovanje (horizontalna i

vertikalna mobilnost).

Za ostvarivanje ovog principa potrebno je: širenje mreže obrazovno-vaspitnih institucija, povoljnija politika materijalnih ulaganja u obrazovanje, prenošenje odlučivanja o obrazovanju na gradjane, nastavnike, učenike, širenjem predškolskog i osnovnog obrazovanja, ostvarivanjem prava na obrazovanje na maternjem jeziku, poboljšanjem standarda učenika i studenata, i drugo.

4

Princip slobode izbora

Princip slobode izbora podrazumeva pružanje mogućnosti na izbor načina i izvora sticanja znanja.

Savremeni sistemi vaspitanja i obrazovanja sve više izlaze iz okvira tradicionalnog, institucionalnog obrazovanja i nude mnoštvo netradicionalnih oblika obrazovanja kao što je vanredno, dopisno, obrazovanje na daljinu i dr., što daje više mogućnosti za samoobrazovanje i obrazovanje koje se zasniva na potrebama i interesovanja učesnika obrazovanja.

Savremeni otvoreni školski sistemi podrazumevaju veliki broj alternativnih škola, institucija za vanškolsko obrazovanje, različitih centara i servisa za obrazovanje i mnoštvo novih izvora informacija i učenja.

Princip mobilnosti i sveopšte otvorenosti sistema

Ovaj princip podrazumeva da obrazovni sistem bude takav da svakom učesniku obrazovanja omogućava da se u njegovim okvirima može nesmetano kretati horizontalno i vertikalno što otvara niz mogućnosti za raznolikost izbora obrazovanja. On podrazumeva mogućnosti:

Napredovanja učesnika u procesu obrazovanja koje će zavisiti isključivo od njihovog rada i sposobnosti;

Slobodno kretanje učesnoka od jednog do drugog nivoa obrazovanja; Prelaska iz jedne struke ili zanimanja u drugo; Opredeljivanja po završetku obaveznog školovanja za rad ili nastavak

školovanja; Stupanja, napuštanja i vraćanja u školu, i drugo.

Princip mobilnosti i sveopšte otvorenosti još uvek je više želja i tendencija nego realnost modernih školskih sistema.

5

Princip samoobrazovanja, samoučenja

U društvu koje pored tradicionalnog institucionalnog obrazovanja pruža i različite mogućnosti alternativnog školovanja kroz monge službe i institucije osposobljene da budu u funkciji samoobrazovanja, očekuje se da se pojedincu koji se obrazuje omogući da razvije veštinu učenja, nauči kako da uči, razvije navike i sposobnosti samoobrazovanja.

Zahvaljujući naučno-tehnološkom razvoju, tradicionalni procesi učenja se transformiše u samoučenje, učenje koje kontroliše i kojim upravlja onaj koji uči.

Potrebno je dodati da principi o kojima je ovde reč nisu univerzalni ni u smislu njihovih trajanja, ni u smoslu njihovih delovanja i njihovog važenja. Naprotiv, svaki princip uključen u sistem principa, pa i sistem u celini, podložan je promenama, zavisi od dejstva brojnih determinirajućih faktora sistema vaspitanja i društva uopšte.

6