FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADUStudijski program: INŽENJERSKI MENADŽMENT

MENADŽMENT KVALITETA I LOGISTIKE

SEMINARSKI RADPredmet: Psihologija u menadžmentu

Tema: Osobine uspešnih ljudi

Student: Mentor:

SADRŽAJ:

1. UVOD (Šta je to uspeh? )……………………………………………………3

2. OSOBINE USPEŠNIH LJUDI ..................................................................4

3. MENADŽMENT VREMENA …………………………………………………9

4. PONAŠANJA (OSOBINE) KOJE NE DOPRINOSE USPEHU ………...11

5. OSOBINE USPEŠNIH LIDERA KAO MODELI USPEHA ……………....13

6. ANATOMIJA USPEHA-OSNOVA USPEHA ..........................................18

7. ZAKLJUČAK …………………………………………………………………19

8. LITERATURA ………………………………………………………………...20

2

1. UVOD

(Šta je to uspeh?)

Da li svako može da bude uspešan, ili uspešni ljudi imaju jedinstvene osobine i sposobnosti? Koje osobine ih čine posebnim? Da li su osobine svojstvene uspešnim ljudima urođene ili se mogu steći, tj. naučiti?Da li uspeh zavisi isključivo od njihovih ličnih karakteristika, ilisu za uspeh podjednako značajne njihove sposobnosti, znanje, iskustvo i poslovni ambijent? Ova pitanja bila su predmet mnogih istraživanja, sa ciljem da se definiše uspeh i uspešnost preduzetnika, menadžera, lidera, da se ispitaju motivi i lične karakteristike i da se objasne ključni faktori uspeha.Istraživanje motiva i ličnih karakteristika uspešnih ljudi danas je intenzivirano jer je uspeh poistovećen sa osećanjem zadovoljstva i srećom.

Uspeh je rezultat ličnih karakteristika sposobnosti učenja iz iskustva, kao i prilagođavanja uticajima iz okruženja.

Da li ste uspešni ako uspeh definišemo ovako: uspeh je realizacija onih ciljeva koje smo postavili pred sebe. Jasno je da ova definicija ima bitne nedostatke. Šta ako ste postavili pogrešne ciljeve? Koji su ciljevi dobri da bi vredelo uspeti u njihovom ostvarivanju? Da li je bitno na koji način smo ostvarili te ciljeve? Pitanje je suviše složeno da bi se na njega mogao dati jednostavan odgovor. Osim ako ste stvarno uspešni, uspeh je relativna kategorija.Ljudi se bitno razlikuju po tome šta smatraju važnim životnim ciljevima i vrednostima. Razlikuju se po načinima na koje postavljaju ciljeve i po načinima na koje ih realizuju. Ipak, večne vrednosti, dimenzije: Ljubav, Rad, Pravda, Istina, Poštovanje autonomije druge osobe...Te vrednosti ih vode do ciljeva koje ostvaruju, i kad ih ostvare osećaju da su uspeli u onome što je suštinski bitno.

Dimenzije u kojima je važno da čovek bude uspešan da bi bio zadovoljan svojim životom, mogu se grupisati u neke šire kategorije kako bi uobličili i bar pokušali da demistifikujemo relativnost pojma uspešnosti tj uspeha.Te šire kategorije su:

- Lična (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopoštovanje, razvoj ličnihosobina, znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac)

- Profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost,adekvatni prihodi od profesije.)

3

- Društvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudikoje osećate kao svoju životnu podršku)

- Porodična ( odnos sa supružnikom, roditeljima, decom, braćom i sestrama,familijom)

- Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u životu. Osećanje da živimoono što jesmo, da živimo svoje autentično Ja. Osećaj povezanosti sa nečim većim od nas samih. Vera neku nad vrednost koja daje širi okvir našeg života. Bog, ako ste vernik, ili nešto drugo ako niste-vera u dobro, moralna načela, ljudsku prirodu...Viša sila ili viši princip u koji verujemo.)1

2. OSOBINE USPEŠNIH LJUDI

Ono što se nameće iz čitavog koncepta uspeha je činjenica da postoje osobine koje će pomoći svakom pojedincu da pronađe svoju formulu uspeha. To su univerzalne osobine koje se u svakom konceptu, situaciji ili analizi ocenjuju kao pozitivne. Neke od njih navedene su u tekstu koji sledi, jer iako se čini da se podrazumevaju moraju biti pomenute i ukratko opisane kao baza, karaktera svake uspešne osobe.

Poznavanje sebe, vlastitih moći i nedostataka. Spremnost da se razvijamo i otklonimo nedostatke. Ono što ne vidimo ne možemo ni promeniti. Priznavanje sopstvenih nedostataka nužno je da bismo uopšte usmerili sebe na to da ih prevaziđemo. Prepoznavanje vlastitih sposobnosti nužno je da bismo te sposobnosti adekvatno usmerili i iskoristili za uspeh.

Prepoznavanje svojih suštinskih želja. Svako je stvoren za nešto, u nečemu je najbolji,ime neku svoju misiju, svrhu postojanja. Ako čovek promaši sopstvenu suštinu, ako ne ostvari svoje suštinske želje, ne može doseći uspeh u životu, ako je uspeh mera ostvarenosti, zadovoljstva i osećanja ispunjenosti.

Sposobnost da se uoče prioriteti i rešavaju po hijerarhiji. Uspešni ljudi probleme i izazove u životu rešavaju prema njihovoj hijerarhiji. Prvo rešavaju ono što je na prvom mesti, pa zatim prelaze na zadatke nižeg prioriteta. Onome što im je najvažnije, što ima najviši prioritet, daju projektni status. To znači da se realizacija onoga što ima projektni status počinje odmah, i sa maksimalnom energijom.

Vizija. Čovek mora da zna šta želi da bi u tome i uspeo. Za uspešne ljude često se kaže: «On (ili Ona) zna šta hoće od života.» Čovek koji jasno zna šta želi može jasno i da vidi kako izgleda ostvarenje njegovog cilja. Vizija je jasno viđenje cilja i puta ka cilju.

1 Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

4

Osobe koje imaju viziju svog cilja mogu da ga opišu do detalja i pre negi što stignu do njega. Mogu da opišu kako će izgledati kad stignu na cilj, kako će se osećati, šta će raditi...i to im daje snagu da istraju i ne pokleknu pred preprekama.

Postavljanje ciljeva. Jasno viđenje cilja. Uspešni odrede ciljeve koje mogu kontrolisati, koji zavise isključivo od njih.

Sposobnost planiranja-strategija. Planiranje je glavni strateg vaše ekipe uspeha. Ljudi koji uspevaju znaju precizno šta treba da čine da bi došli do uspeha, kada to treba da rade, kojim redosledom će se odvijati njihove aktivnosti, kako , na koji način će sprovoditi svoje akcije, gde će to raditi. Dobar strateg zna koje prepreke ga čekaju na putu i koje resurse ima na raspolaganju. Razvoj efikasnih životnih strategija je taktika koja osigurava uspeh.

Samostalnost. Vadanje sobom. Upravljanje sobom.Svoje lične i poslovne ambicije uspešni ljudi žele da ostvare samostalno. Samostalnost se ogleda u autonomnom donošenju odluka i ličnoj kontroli. Samostalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat ličnog postignuća.Samostalnost podstiče inicijativnost, kreativnost i fleksibilnost.Ali, samostalnosti donosi veći rizik, veću odgovornost i puno rada.

Odgovornost Sami smo odgovorni za naš život i uspeh. Uspešni ljudi spremni su da odgovore zahtevima situacije, prilagodljivi su i fleksibilni.

Hrabrost. Prihvatanje rizika i spremnost da se sučimo sa rizicima, da se istupi iz zone sigurnosti i proba nešto novo. Uspešni ljudi se opisuju kao pojedinci koji odvažno i hrabro snose ne samo finansijski, već ukupan rizik svog poslovnog poduhvata.

Sposobnost da se voli-daje i prima ljubav. Sposobnost da se voli ono što se radi.

Rad Samo vredni ljudi mogu uspeti. Za uspeh u poslu nije dovoljno samo imati potrebno obrazovanje. Trebalo bi obratiti pažnju na osobine koje mogu osigurati uspeh. Jedna od osobina koje ima svaki uspešan čovek je ljubav prema radu, marljivost.

Motivacija i disciplina takođe su dobre polazne osobine uspešnih ljudi.

Dobro zdravljeVisok energetski potencijal i tolerancija na stres.Uspešnim ljudima ništa nije teško; u svemu nalaze smisao; u kriznim momentima znaju da reaguju; imaju razrađene tehnike pražnjenja;

5

LojalnostUspešni ljudi jasno pokazuju da u njih možemo imati poverenja. On mora da pokaže da je lojalan ljudima i kompaniji za koju radi i da je spreman da ih zaštiti. Misli se na onu vrstu privrženosti koju pokazujemo kada odlučimo da ostanemo duže na poslu jer smatramo da će to firmi i nama koristiti. Takvim zaposlenima menadžeri daju veću slobodu, često takve zaposlene i dodatno nagrađuju. Visok prag tolerancijeZaposleni često prave grešku u situaciji kada im nadređeni poveri više zadatka nego drugima jer to vide kao nepravdu pa traže dodatnu pomoć u radu. Međutim, ako preuzmete više posla, to znači da imate i veću odgovornost. Reakcija uspešnih na dodatne odgovornosti je deo onoga što određuje njihov uspeh. Takođe, važno je napomenuti da njih kritika ne obeshrabri. Oni uvek pokažu veći pragtolerancije.

Stručnost Uspešni u obavljanju pojedinih zadataka važnih za firmu to čine tako dobro da taj deo posla postane njihova specijalnost. Takođe, hvataju korak s novim znanjima i tehnologijom jer na taj način potvrdjuju da su stručni u svom poslu. Poverenje se zasniva na našem verovanju da je osoba od poverenja kompetentna u onome što radi. Kompetentnost je, dakle, bitan faktor uspeha. Možemo mi verovati da je neko pošten čovek ali ako ne verujemo da zna ono o čemu govori, nećemo imati poverenja u njega.

Visoko samopouzdanje Ne možete biti uspešni ako se bojite. Uspešni ljudi da zrače samopouzdanjem, i sposobni su da izreknu sopstveno mišljenje kada su stvari suprotne njihovim pogledima. Upravo to može osigurati poštovanje nadređenih i kolega!Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvažnijih karakteristikauspešnih ljudi. Pojedinci sa visokim stepenomsamopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se suoče sa izazovima,koji ih okružuju. Ne odustaju lako. Njih odlikuje upornost i istrajnost.Samopouzdanje Rotter naziva internim lokusom kontrole. Interni lokus kontroleje uverenje da uspeh zavisi od ličnog zalaganja i truda, dok eksterni lokuskontrole odražava stav da uspeh zavisi od srećnih okolnosti ili od sudbine.2

Pojedincisa internim lokusom kontrole su oni koji vole da imaju »glavnu reč« u svom okruženju, i da imaju kontrolu nad svojom sudbinom. Oni imaju potrebu dakontrolišu sebe, i svoje okruženje, i da budu sami svoj šef. Mada ekstremni stepen samopouzdanja može da vodi ka destruktivnom egoizmu, koji loše utiče na biznis, razuman stepen samopouzdanja i samouverenost su osobine, koje doprinose uspehu, što pokazuju rezultati empirijskih istraživanja. Empirijska

2Longenecker,J., C.Moore, J.Petty, Small Business Management, str.21.

6

evidencija pokazuje da je samopouzdanje povezano sa visokim poslovnim performansama.3

Emocionalna zrelost; Uspešni ljudi imaju manji stepen egocentričnosti veći stepen samokontrole (manje su impulsivne i sposobne su da odlože hedonističke tendencije); umerenost u emocionalnim reakcijama; spremnost da prihvate kritiku i da uče na greškama. Oni razmišljaju hladne glave, ne ponavljaju greške. Ove osobine mogu se podvesti pod pojam emocionalna inteligencija. Ona je osnova za izgrađivanje kooperativnih odnosa sa drugim ljudima.

Lični integritet predstavlja ponašanje u skladu sa svojim vrednostima. On označava i u kojoj meri je osoba poštena, iskrena, ispunjava obećanja, koliko je spremna da se zalaže za interese grupe sa kojom radi. Od integriteta zavisi ugled, poverenje, lojalnost i uticaj osobe. Poverenje ne može da se izgradi ukoliko ne verujemo da osoba od poverenja ima moralni integritet odnosno da je časna i poštena. Integritet podrazumeva časno ponašanje.

Socijalizovana težnja ka moći; Uspešni ljudi nastoje da utiču na druge ljude i događaje. Socijalizovana težnja ka moći zapravo znači da uspešni ljudi zadovoljavaju svoje potrebe ali i potrebe okoline.

Umereno visok stepen orjentacije ka postignuću je želja za uspehom, Samopostignuće mnogi autori smatraju ključnom osobinom uspešnih.Podstrekač potrebe za samopostignućem je želja za ličnim uspehom i afirmacijom. Pojedinci koji imaju izraženu potrebu za samopostignućem žele daostvare uspeh, koji nije rezultat slučajnosti. Oni žele da uspeh bude njihova ličnazasluga, a da ne zavisi od slučaja, ili od drugih. Istraživanja pokazuju da ljudi kojiteže samopostignuću postavljaju visoke ciljeve. Oni su spremni da rade bolje iefikasnije od drugih, i nastoje da prevaziđu prepreke, koje stoje na putu uspeha.Oni su visoko motivisani kada imaju povratnu informaciju o ostvarenim performansama,kako bi znali da li su uspešni, ili ne. Zadovoljstvo se postiže, zbogostvarenog ličnog uspeha i postignuća, pre nego, zbog novčane nagrade. Ovoznači da novčana nagrada, tj. profit nije jedini pokretač. Profit i rast firme su merilo ličnog uspeha i samopostignuća.Pojedinci, koji imaju snažnu potrebu za samopostignućem, su ambiciozniljudi, koji puno postižu. Empirijska istraživanja nisu obezbedila podršku o odnosu između samopostignuća i visokih poslovnih performansi zbog teškoće merenja ove karakteristike.

3 Delmar,F., »The Psichology of the Entrepreneur«,str.146.

7

Umeren stepen potrebe za afilijativnošću je želja uspešnih ljudi za povezivanjem sa drugim ljudima, želja da budu prihvaćeni, da imaju osećaj za ljude i njihove potrebe. Uspešni teže uspostavljanje kooperativnih odnosa. Otvoreni su i teže uspostavljanju poverenja.

Vera u sebe i druge ljude, samopoštovanje i poštovanje drugih, odbacivanje svih samoobmanjivanja, istinoljubivost, etika... su još neke osobine uspešnih ljudi.4

Pristup psiholoških karakteristika uspešnih ljudi ima određen broj kritičara. Kritičari ukazuju da je osnovni problem ovog pristupa nemogućnost da se odredikoja je od ličnih karakteristika uspešnih ljudi najvažnija za uspeh, i kako je izmeriti.Pored toga, oni smatraju da pristup ličnosti zanemaruje ulogu učenja, usavršavanja i sticanja iskustva, kao i uticaje okruženja, koji mogu da buduvažniji za uspeh od ličnih karakteristika pojedinca.

Međutim, najviše kontraverzi izazvala je polazna pretpostavka ovog pristupada uspeh zavisi samo od ličnih karakteristika osobe.

Autori, koji uspešnost definišu kao učeći proces, smatraju da se mnogeod osobina, koje su svojstvene uspešnim ljudima mogu steći, odnosno naučiti. Na primer, samopostignuće, samopouzdanje i prihvatanje odgovornosti su osobine svih uspešnih ljudi, i one se mogu steći, tj. naučiti primenom metoda scenarija ili simulacijom uslova potrebnih za sticanje ovih sposobnosti.

Ipak, neke osobine uspešnih ljudi se ne mogu steći. Ove osobine su urođene. Urođene osobine označavaju razliku između »rođenog uspešnog čoveka« i »stvorenog uspešnog čoveka «, a to su npr: energičnost i emotivna stabilnost; kreativnost i stvaralačka sposobnost; i vizija u kombinaciji sa sposobnošću da se nadahnu i mobilišu drugi ljudi. Urođene osobine se mogu koristiti da bi se identifikovali potencijalni uspešni političari, lideri, preduzetnici, studenti... Međutim, na osnovu urođenih osobina ne mogu se izdvojiti ljudi koji nisu ili neće postati uspešni, zato što postoje uspešni koji nemaju ove osobine. Urođene osobine mogu steći, primenom metoda scenarija i tehnika rešavanja problema, koje omogućavaju da se nauči kako da se iskoriste poslovne prilike, kako da se nabave potrebni resursi, i kako da se reše poslovni problemi.

4 Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

8

3. MENADŽMENT VREMENA

Orijentacija u vremenu je značajan faktor uspeha pojedinca. Vreme je nenadoknadiv resurs.Ako je cilj dugoročan, potrebno je da se podeli u merljive faze, i da se ostvaruje korak po korak. Veštine menadžmenta vremena za postizanje ciljeva su nezaobilazan faktor uspeha.Efikasno ostvarivanje ciljeva počinje i završava menadžmentom vremena.Većina ljudi ne uspeva u ostvarivanju svojih ciljeva jer “nemaju vremena”. Da bismo se približili uspešnima i postigli više, potrebno je da naučimo kako da dobro izbalansirate svoje aktivnosti i tako napravimo najefikasniji model korišćenje vremena koje nam je na raspolaganju. Uspešni najčešće prave planove za manje vremenske periode.

Slede najčešći primeri lošeg upravljanja vremenom, prikazani kroz situacije. Oni nisu praksa uspešnih ljudi i treba ih izbegavati, ukoliko je moguće iskoreniti. Za to su neophodne mnoge od navedenih osobina uspešnih ljudi: motivacija i disciplina, lični integritet, emocionalna zrelost, visoko samopouzdanje, odgovornost, hrabrost itd.

Telefonski pozivi. “Često me ljudi zivkaju, ili ja zivkam njih. Razgovori umeju da budu duži nego što je potrebno. Ti razgovori su retko potrebni, retko su povezani sa ciljem koji želim da ostvarim.”

Gledanje televizije. “Ne gledam samo ono što me baš interesuje, već vrtim daljinski bez veze, i često gledam nešto samo zato što nema ničega boljeg...”

Gosti. “Ljudi mi dolaze nenajavljeni, i kad meni baš nije zgodno. Ne mogu da ih odbijem, neprijatno mi je da im kažem da se najave...i tako izgubim puno vremena i ne uradim ono što treba...”

Sastanci. “Često se sastajem sa ljudima, a većinu toga bih mogao da obavim i telefonom, mejlom...Sastanci su duži nego što je potrebno da bismo dogovorili ono što treba...”

Zadaci koje bi neko drugi trebalo da obavi za vas. “Radim stvari koje bi trebalo da radi neko drugi. Lakše mi je da sam obavim nešto nego da zahtevam od drugih da rade svoj posao.”

Oklevanje, razvlačenje, neodlučnost. “Dok se premišljam i nakanjujem da uradim nešto, izgubim više vremena nego da sam to odmah uradio.”

Delovanje bez dovoljno informacija. “Krenem da realizujem neki zadatak pre nego što se raspitam i prikupim dovoljno informacija o tome kako se to radi. Onda shvatim da je to moglo mnogo lakše da se obavi, samo da sam znao šta i kojim redosledom ide...Ko pita ne skita...”

Bavljenje zadacima ili problemima drugih ljudi. “Navikao sam ljude da me stalno upošljavaju da rešavam njihove probleme, pa ne stignem da rešavam svoje. Prosto ne mogu da odbijem kad mi neko nešto traži i da kažem da imam svoja posla i da mi je to tada preče...”

9

Nejasna komunikacija. “Često se dobro ne sporazumem sa ljudima, pa onda izgubim vreme radeći nešto što sam mislio da smo se dogovorili, a posle ispadne da nismo. Ne umem da jasno definišem dogovor i nesporazumi mi oduzimaju vreme.”

Neadekvatno znanje. “Prihvatam se poslova za koje nemam znanja, i onda izgubim mnogo više vremena na to nego što bi potrošio neko ko to zna da radi. Kad izračunam, shvatim da bi mi bilo jeftinije i bolje da sam platio nekome ko zna, ili da sam prvo seo pa naučio kako se to radi, a onda uzeo da radim.”

Nejasni ciljevi i prioriteti. “Ne znam tačno šta hoću i šta mi je preče. Onda se prihvatam onoga što mi iskrsne. Bavim se perifernim stvarima samo zbog toga što su se one nametnule ili mi ih je neko nametnuo tog dana, umesto da se fokusiram na ono što mi je stvarno bitno u životu.”

Nedostatak planiranja. “Ne osmislim plan do kraja, nego krenem da nešto radim sledeći impuls. Onda mi iskrsavaju nepredviđene okolnosti za koje nisam pripremljen, i na to potrošim puno vremena. Da sam bolje razmislio, mogao sam i da ih predvidim, i da se pripremim za njih. Tako bih uštedeo vreme i nepotreban trud.”

Stres, anksioznost i premor. “Stalno sam napet i premoren, pa ne obavljam stvari efikasno. Zbog toga se još više zamaram i nerviram, a gubim i vreme.”

Nesposobnost da se kaže “Ne” tuđim zahtevima. “Uvek me neko skrene sa puta. Taman planiram da uradim nešto za sebe, a pojavi se neko ko traži nešto od mene, i ja uradim prvo to...Prosto ne umem da kažem “ne” i nogo vremena potrošim na udovoljavanje drugima i onda kada to i nije baš potrebno. Cimaju me za svaku sitnicu i kad je jasno da to mogu i sami.”

Lična dezorganizacija. “Haotičan sam i dezorganizovan. Stalno negde jurim, ili ne radim ništa. Ne umem da vladam sobom, i potrošim punovremena bez adekvatnih rezultata.”

Optuživanje drugih za sopstvene neuspehe. “Puno vremena provodim raspravljajući se sa onima za koje mislim da su uzroci mog neuspeha, da me ometaju, previše upošljavaju...umesto da shvatim da sam sam (sama) odgovoran za sopstveni život i da preduzmem odgovarajuće akcije.”5

5 Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović

10

4. PONAŠANJA (OSOBINE) KOJE NE DOPRINOSE USPEHU

U većini slučajeva, sami smo i uzrok i rešenje problema. Ljudi najčešće nađu vremena da se bave nekim važnim ciljem i aspektom života kada se nađu u krizi.Tada se prioriteti nametnu sami po sebi. Neki ljudi i ulaze u krize da bi naterali sebe da se prisete prioriteta. Većina ovih potrošača vremena se i pojavljuju baš zbog zaboravljenih prioriteta.

Pretrpavanje obavezama. Neki od nas često prihvate previše obaveza koje moraju da obave istog dana, pa ne uspeju da veći deo toga urade onako kako treba. To dovodi do poluzavršenih projekata, nedostatka osećanja uspešnosti, dodatnih komplikacija i dorađivanja poslova, stalne užurbanosti i površnosti. To je dobar način da se izgubi vreme. Od svega po malo, ni od čega dovoljno. Kada bismo napravili poređenje sa novcem, to bi bilo nešto slično kao kada bismo potrošili novac na veliki broj jeftinih i nekvalitetnih sitnica koje nam ne koriste puno u životu, ali ih je puno. Možda bi se te kupljene stvari mogle popraviti, doraditi, kompletirati...ali, kada izračunamo novac ( i vreme potrebno da se to uradi) potreban za te dorade, shvatimo da nam je bilo jeftinije i korisnije da smo kupili skuplje i kvalitetnije stvari. Postoji izreka da je najskuplje kupovati jeftinu robu. I vreme potrošeno na veliki broj površno obavljenih i poludovršenih zadataka je jeftino potrošeno vreme koje, na duži rok gledano, skupo košta.

Nesposobnost da se kaže “Ne” je česti kradljivac vremena, a i uzrok pretrpavanja obavezama. Nekim ljudima je stvarno teško da kažu ne, plašeći se da ne pokvare sliku o sebi, da ne povrede druge ljude. Oni koji imaju ozbiljnije problema sa odbijanjem tuđih zahteva uvek će imati po nekoga ko će im dodeliti svoje obaveze, probleme, odgovornosti... Ljudi se ponašaju prema nama onako kako smo ih naučili.Oni rade ono što im dozvolimo. Uspešni ljudi ne funkcionišu po ovim principima.

Nesposobnost da se delegiraju poslovi, obaveze, odgovornosti. Ima ljudi koji sve obaveze preuzimaju na sebe jer nemaju poverenja da nešto prepuste drugome, strpljenja da druge obuče u izvršavanju nekih svojih obaveza. Oni će se često žaliti da sve moraju sami i da nema ko da ih odmeni. Postoji jedna posebna vrsta lenjosti-lenjost da se nauče drugi da preuzmu deo obaveza, da se napravi organizacija u kojoj bi to moglo da funkcioniše. Uspešni teže tome da edukuju druge i organizuju aktivnosti tako da mogu delegirati neke od svojih obaveza u porodici ili na poslu.

Oklevanje, neodlučnost, razvlačenje. Jedan od najvećih kradljivaca vremena je izbegavanje odluka i oklevanje i razvlačenje u donošenju odluka. Smanjivanjem vremena provedenog u oklevanju možete bitno

11

povećati vreme dostupno za produktivne aktivnosti. Psihoanalitičari bi tu osobinu povezali sa opsesivno neodlučnom, ambivalentnom strukturom ličnosti. Sposobnost da se kaže ne psihoanalitičari smatraju jednim od “organizatora psihe”. Ko ne zna da odlučno kaže “ne”, ne ume da odlučno kaže ni “da”.

Površnost, impulsivnost, delanje bez dovoljno informacija, bavljenje perifernim aspektima cilja Ako se ne potrudimo da prikupimo dovoljno informacija o tome šta je potrebno za ostvarenje cilja, ako jasno ne definišemo ciljeve i zadatke, ako ne napravimo dobru organizaciju i menadžment vremena, može nam se desiti da uložimo puno truda, energije i volje u ostvarivanje nekog zadatka, a da efekti toga budu nikakvi. Brzopleti i impulsivni ljudi često imaju snažnu motivaciju, ali nemaju strpljenje i temeljitost u analiziranju i planiranju akcija. Dešava se da se fokusiraju na periferne aspekte zadatka koji treba da obave, da potroše puno vremena i energije na nešto što je sporedno u procesu ostvarivanja cilja, a da ne obrate pažnju na bitne stvari, na one koje dovode do pozitivnog ishoda. Za razliku od opsesivnih oklevala, impulsivni brzo donose odluke bez dovoljno analitičnosti i planiranja. Ovo, svakako nisu osobine uspešnih ljudi.6

6 Izvodi iz knjige Psiholigija uspeha-Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski Jovanović, Sandra Jovanović,

12

5. OSOBINE USPEŠNIH LIDERA KAO MODELI USPEHA

Činjenica da ne postoji poslovni guru, psiholog, ili osoba koja proučava ljudske resurse, osobine uspešnih ljudi i uspešnih vođa, koji nije pisao o liderstvu, čini liderstvo verovatno najpopularnijom poslovnom temom, o kojoj rasprave traju barem 2000 godina (čak i Biblija govori o liderstvu, kroz misao da će "ako slep vodi slepog obojica upasti u rupu"). Popularnosti ove teme među piscima i konsultantima je, međutim, sigurno doprineo i podatak da američke korporacije godišnje troše više od 15 milijardi USD na obuku svojih menadžera u oblasti liderstva, i da mnogi od konsultanata priželjkuju deo tog "kolača".

Zanimljivo je prevazići relativnost tj sveobuhvatnost pojma uspešnost sa početka izlaganja i smestiti ga u domen poslovnog uspeha. Takvo sagledavanje dovodi nas to poistovećivanja pojmova uspešan vođa, lider i pojma uspešan čovek. Da li je neophodno da lider (vođa, rukovodilac) bude uspešan čovek da bi to postao?

U narednim tabelama navešćemo karakteristike lidera koje neki od vodećih guru-a u oblasti liderstva navode kao ključne. Iz iste se vidi da uspešan lider ima sve već navedene osobile uspešnih ljudi, ali i neke stečene koje se uglavnom odnose na poslovni aspekt njegovog života.

Veliki gurui u svojoj predstavi "menadžera sutrašnjice" predviđaju postojanje "čoveka za sva vremena". Rukovodilac višeg ranga bi trebalo da poseduje izvanredne sposobnosti i kao analitičar i kao osoba koja donosi odluke. On mora da bude vešt u radu sa drugim ljudima i u razumevanju organizacije i odnosa snaga, da bude dobar matematičar, da ima umetničku moć opažanja i kreativnu maštu. Čini se da se te osobine traže od univerzalnog genija, a njega je naravno, teško pronaći.7

7 Izvodi iz teksta objavljenog u eMagazinu, Osobine vrhunskog menadzera-direktora, Milan Kukrika

13

14

Kada imaju problem, bez obzira o kojoj oblasti života se radi, ljudi se okreću stručnjacima, liderima, uspešnim ljudima i autoritetima u toj oblasti od kojih očekuju rešenje svog problema, putokaz, ideju ili savet. Menadžment kao vrlo dinamična i suptilna ljudska delatnost izuzetno podložna promenama samo potvrđuje ovo pravilo, i to je razlog što su poslovni ljudi širom sveta u stalnoj potrazi za rešenjima svojih svakodnevnih problema ili strateških dilema. U narednim redovima izloženi su stavovi nekoliko najvećih i najuglednijih guru- a -autoriteta, uzora i mislilaca u nekoliko ključnih oblasti menadžmenta koji su svojim idejama i stavovima privukli najveću pažnju devedesetih godina dvadesetog veka, i čiji stavovi su i danas zanimljivi, svezi i aktuelni.Svi navedeni gurui su lideri u oblasti kojom se bave, svi se odlikuju visokim ugledom, visokim tiražima svojih knjiga i pažnjom koju izazivaju njihovi koncepti i ideje.

Osnovno pitanje koje je zaokupljalo pažnju istraživača u ovoj oblasti jeste: šta je to što čini lidera, odnosno što razdvaja lidera od nelidera, uspešnog od neuspešnog? Postoji li jasna razlika u osobinama uspešnih ljudi i onih koji su postali lideri tj vođe.Prve studije koje su imale za cilj da otkriju odgovor na ovo pitanje fokus su stavile na lične osobine.Ako bi se identifikovale te osobine, onda bi se relativno jednostavno mogli birati ljudi za pozicije na kojima je potreban lider.U sledećoj tabeli date su neke osobine koje, prema autorima, treba da imaju lideri.

Osobine koje imaju lideri Opis

Motivacija Visoka želja za uspehom, ambicija, inicijativa, energija Čast i moralni integritet Pouzdanost, poverenje Samopoštovanje Verovanje u sopstvene vrednosti Kognitivne sposobnosti Sposobnost da se prihvati, preradi i interpretira velika

količina informacija

Kreativnost Originalnost Želja za vođstvom Volja da se postane lider Fleksibilnost Sposobnost adaptiranja različitim pratiocima i situaciji 8

8 Izvor: Ivancevich J, Konopaske R. Matteson M. (2005) Organizational Behavior and Manage-ment, Boston: McGraw Hill, Irwin

15

Prema istraživanju jednog od najznačajnijih autora u oblasti liderstva, Bennisu, postoje četiri glavne kompetencije lidera:

Upravljanje značenjem. Lider je lider zato što interpretira realnost koja okružuje njegove pratioce. Svi ljudi imaju potrebu da razumeju svet oko sebe i ono što se u njemu dešava. Nemaju, međutim, svi istu sposobnost da prihvate, prerade, interpretiraju i izvuku zaključke iz obilja informacija koje dolaze iz spoljnog okruženja. Neki ljudi dobrovoljno prepuštaju drugima da interpretiraju realnost oko njih i da im oni odrede značenja stvari i pojava koje ih okružuju. Ljudi koji na sebe preuzmu zadatak interpretacije i definisanja značenja realnosti na sebe postaju lideri a oni koji prihvataju nametnuta značenja i interpretacije postaju pratioci. Pri tome, lideri moraju interpretirati realnost na način koji je razumljiv i prijemčiv za pratioce. Istorija je puna ''mesija'' koji su interpretirali realnost ali ih niko nije razumeo i zato nije niko ni sledio. Važno je primetiti da ovim procesom lideri stiču moć nad pratiocima jer će ponašanje pratioca biti definisano njihovim razumevanjem stvari i događaja oko njih čije je značenje određeno od strane lidera. Zato je prva i osnovna funkcija svakog lidera interpretiranje realnosti i definisanje značenja stvari i događaja u okruženju.

Upravljanje pažnjom. Da bi mogli da dođu u situaciju da interpretiraju realnost za svoje pratioce, lideri moraju privući njihovu pažnju na sebe. Oni moraju biti na neki način privlačni za ostale ljude. Ređe su to fizičke osobine mada nisu ni one zanemarive. Zato nije čudno da se smatra da lideri moraj biti visoki ili prijatne spoljašnosti (za Nemanju, osnivača dinastije Nemanjića kažu da je bio za glavu viši od svakog svog vojnika i da je bio, za razliku od svojih sunarodnika, plave kose). Češće lideri zaokupljaju pažnju nekim svojim karakternim crtama kao što su npr. izrazita ambicija, motivacija i sl. Zaokupiti pažnju, naravno, nije dovoljno. Ukoliko lider nema sposobnosti da interpretira realnost na ubedljiv način, ta pažnja će brzo nestati.

• Upravljanje poverenjem. Svaki lider mora biti pouzdam i pratioci moraju imati poverenja u njega. Zato on mora biti dosledan. Čak je važnije za lidera da bude dosledan nego da ga pratioci vole. Ljudi više vole nekoga na koga mogu da se oslone i za koga tačno znaju kako će reagovati na njihove postupke pa makar ta reakcija bila i negativna nego nekoga ko je prevrtljiv i nedosledan. Zato lideri moraju biti «iz jednog komada», postojani i čvrsti «kao stena».

• Upravljanje sobom. Lideri po pravilu imaju i veoma preciznu i tačnu sliku o sebi i svojim sposobnostima. Ukoliko ovaj element liderstva izostane oni mogu postati izopačeni i naneti velike štete svojim pratiocima.9

9 Bennis W. (1991), The 4 Competences of Leadership, in Kolb D., Rubin I, Osland J. The Organizational Behaviour Reader, Englewood Cliffs: Prentice Hall

16

Prema jednom istraživanju, osnovne osobine i sposobnosti uspešnih lidera u organizacijama su: 10

• Motivacija da se istraje u ostvarivanju ciljeva

• Motivacija da vodi ljude, da ostvaruje uticaj na ljude

• Integritet koji uključuje želju za istinom i pretvaranjem reči u dela

• Samopouzdanje koje navodi i druge da imaju poverenja u lidera

• Inteligencija koja se najčešće sastoji u sposobnosti procesiranja informacija, rešavanja problema i otkrivanja rešenja

• Poznavanje biznisa kojim se organizacija bavi

• Emocionalna inteligencija

Najzad, Whetten i Cameron su identifikovali sledećih 10 veština kao najčešće povezane sa uspešnim liderima:

1. Verbalna komunikacija (uključujući veštinu slušanja)

2. Upravljanje vremenom i stresom

3. Donošenje individualnih odluka

4. Prepoznavanje, definisanje i rešavanje problema

5. Motivisanje i uticanje na druge

6. Delegiranje

7. Postavljanje ciljeva i artikulacija vizije

8. Samosvest, poznavanje sebe

9. Izgradnja tima

10. Upravljanje konfliktima

Istraživanja vršena u ovome pravcu odvijala su se na dva načina: upoređivanjem osobina koje imaju lideri i osobina onih koji to svakako nisu sa jedne, i upoređivanjem osobina uspešnih i neuspešnih lidera, sa druge strane

10 Luthans F. (2005), Organizational Behaviour, Boston: McGraw Hill.

17

Sva istraživanja koja su vršena u tom pravcu nisu uspela da otkriju ni jednu osobinu koju bi imali samo lideri. Postalo je jasno da lideri nemaju ni jednu osobinu koja bi ih izdvajala od „običnih” uspešnih ljudi, te se na ovaj način jednostavno ne mogu prepoznati. Mada su se izdvojile neke osobine koje imaju (gotovo) svi lideri,ali i „samo” uspešni ljudi kao što su npr. samopouzdanje, otvorenost, inteligencija, Većina su izraziti individualci, ambiciozni i samosvesni. Ipak je postalo jasno da ove osobine imaju i oni koji nisu lideri. Situaciju je dodatno komplikovalo to što neke od ovih osobina, kao što je samopouzdanje, mogu biti i posledica a ne uzrok liderske pozicije u organizaciji (osoba stekne samopouzdanje kada postane lider).

Pristup ponašanja

Budući da je bilo nemoguće izolovati osobine koje su ekskluzivno pravo lidera, krenulo se u pravcu identifikovanja ponašanja lidera. Postavilo se pitanje, da li ima nečeg specifičnog u ponašanju lidera, nečeg što oni rade a ostali ljudi ne? Pretpostavka je, naime, da ako je nemoguće identifikovati osobine specifične za lidere, onda se mogu prepoznati ponašanja koja ispoljavaju lideri. Ova je pretpostavka imala u sebi veoma značajno obećanje - ako se mogu identifikovati ponašanja specifična za lidere, onda ljudi mogu naučiti i usvojiti ta ponašanja, čime se stvara mogućnost za obrazovanje i trening lidera. Preduzeća i druge institucije bi tako mogle da stvaraju lidere po potrebi. Istraživanja su, međutim, ponovo pokazala da se ne mogu identifikovati specifična ponašanja koja karakterišu samo lidere, izdvajajući ih od nelidera. Tako je postalo jasno da univerzalan pristup vođstvu neće dati očekivane rezultate. Međutim, iako nisu dovele do željenog cilja, studije vođstva su ipak dale određeni rezultat - identifikovale su različite stilove ponašanja lidera koje nisu predmet ovog rada ali daju konkretnije odgovore na temu liderstva.

6. ANATOMIJA USPEHA-OSNOVA USPEHA

Počeli smo ovaj rad tvrdnjom da postoji nešto što zovemo ljudska priroda, da ona ima neke svoje zakonitosti, pravilnosti i ograničenja, i ne podržava nerealne modele uspeha i predstave o uspehu. Samim tim ni ciljeve koji nisu u skladu sa ljudskom prirodom. Ako se naše predstave o uspehu, ideje o tome šta je uspeh i kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama naše ljudske prirode, ona će se suprotstaviti našem uspehu. Možda ćemo uspeti u nekim aspektima uspeha, ali će nam naša priroda skupo naplatiti to što je ne poštujemo, i dovešće do neuspeha u nekim drugim važnim aspektima uspeha u životu (zdravlje, lični odnosi, porodica, osećanje ispunjenosti...). Mnogi će se usprotiviti ovoj tvrdnji. Reći će da čovek ima slobodnu volju, i da sam bira ciljeve svog života.

Ljudi koji su uspešni u životu svesno i namerno brinu o sebi. Oni aktivno vode računa o svom fizičkom, emotivnom, psihičkom i duhovnom zdravlju. Stalno

18

ulažu u sebe, u razvoj veština samo-upravljanja. Održavaju ravnotežu između različitih aspekata svog života. Ne izgaraju u jednoj životnoj kategoriji dok stvaraju haos u drugoj. Nisu samodestruktivni, jersu svesni da su oni sami najvažniji resurs za ostvarivanje svojih životnih ciljeva.

7. ZAKLJUČAK

U radu se razmatraju psihološki i socio-bihevioristički koncepti upeha, sa ciljem da se istraže ključni faktori uspešnosti.Doprinos psiholoških i socio-biheviorističkih teorija objašnjenju najvažnijih faktorauspeha predmet je sporenja. Jer, ukoliko se prihvati da uspešan čovek ima jedinstvene osobine uspeh je ograničen brojem ljudi, koji poseduju ove osobine; a ukoliko se prihvatida je sposobnost učenja i prilago|avanja uticajima iz okruženja ključni faktoruspeha onda to znači da talenat nije bitan, i da svako može da budeuspešan u bilo čemu.

Ni jedan od razmatranih koncepata ne daje celovito tumačenje ključnih faktora uspeha, ali integralno, oni omogućavaju da se razumeju i objasne razlozi uspeha. Uspeh je rezultat ličnih karakteristika, sposobnosti učenja iz iskustva, kao i prilagođavanja uticajima iz okruženja.Lične karakteristike osobe su najvažnije u fazi formiranja ličnosti, sposobnost učenja iz iskustva postaje značajnija posledonošenja odluka, pronalaženja ciljeva i smernica u životu, a rast i razvoj osobe od stečenog iskustva i znanja i sposobnosti prilagođavanja uticajima iz okruženja.

19

8. LITERATURA:

1. http://www.biofidbek.com/literatura/Izvodi_iz_knjige_Psihologija_uspeha.pdf

2. http://www.plark.net/literatura/mng069.php

3. http://www.ekof.bg.ac.yu/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/6 LIDERSTVO.pdf

4. http://www.biofidbek.com/literatura.html

5. www.znanje.org

6. Mihael Arežina, Psihologija i menadžment

1.

20