Dr Milan Milić

Ostrva svesti

MMXII

Zato što su isuviše na Glavnom ostrvu, u moru skrupula, strep-nji od svega i svačega, „tako treba“ poruka. Kao da je sve to patako važno i neododirljivo. Na drugim ostrvima svesti život iz-gleda malo drugačije, nije sve tako dramatično, pristojnost je sa-svim dovoljna. Uopšte, sa filozofske distance veoma malo stvariu životu je zaista važno, pošto vreme učini da sve pređe u zabo-rav, uključujući i nas same. Poruku prolaznosti možete naći i u102. Psalmu: „Dani su čovečiji kao trava; kao cvet u polju, takocveta. Dune vetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mestonjegovo.“ Možda jeste prejako za temu preterane pristojnosti, nopotrebno je učiti se gledati na stvari malo šire, sa više nivoa.Potrebno je stalno održavati svetlo i na tim delovima naše svestida bi se izborili sa iracionalnim strahovima koji nama često vla-daju.

P.S. Kad me stignu glupe strepnje i skrupule, ja se često se-tim, ne baš pristojne, ali vrlo životne poruke Meše Selimovićaiz njegovog romana „Tvrđava“: „Boj se ovna, boj se g...., a kadću živeti.“

Laž u ljubavi

Taman posla da potpuno ukinemo laži ovde, malo bi ljubavina svetu opstalo. Ne, to nećemo, mislim da je dobro samo sklo-niti ono što štrči. Još samo kad bih znao šta je to što treba sklo-niti, šta je višak? Kao i u ostalim lažima, možete reći da čim ne-što postoji, nije tu zato što ne treba i po tom ontološkomprincipu sva moja priča o nepotrebnim lažima ne bi imala osno-vu. Međutim, ja sam se ipak ohrabrio da povučem granicu i toću pokušati i ovde, samo što je okvir ljubavi u svakodnevnom ži-votu tako prožet lažima da je to malo teži zadatak. Na drugojstrani, teorijska osnova ljubavi, iako šarolika, u jednom ima istizajednički sadržalac – laž i ljubav nisu spojivi, negiraju jednodrugo. Između ta dva ekstrema ću pokušati da isplivam i nazna-čim ono što ja smatram pametnim kompromisom. Naravno,

48

ovde govorimo o ljubavi između žene i muškarca, „erotskoj“ poFromu ili partnerskoj ljubavi uopšte, te ovo što sledi ne važi zaljubav prema knjizi, majci, domovini, i sl, bar ne uglavnom. Taljubav ima, čini mi se, mnogo više definicija i opisa nego što jepristojno. Očigledno mi zaista i ne znamo o čemu pričamo kadakažemo „volim te“, pa bih možda od toga i krenuo.

Ljubav je, kažu stručne knjige, i emocija i motiv, koje odliku-je snažna naklonost subjekta objektu. Malo romantičnije, onauključuje nežna osećanja, autentičnu zainteresovanost za druguosobu, njene potrebe, želje, sreću, kao i erotsku dimenziju. PoFromu, prava, zrela ljubav implicira postojanje u tom odnosu:davanja, brige, odgovornosti, poštovanja i poznavanja. U najkra-ćem bi to značilo sledeće. Davanje je suštinski deo ljubavi, neprimanje, kako mi to obično vidimo; dolazi iz unutrašnjeg „bo-gatstva“, znači ne očekuje ništa zauzvrat. Briga je „aktivna zao-kupljenost životom i rastom onoga koga volimo“. Odgovornostse odnosi na spremnost da se bude odgovoran za psihičke i fizi-čke potrebe te osobe. Poštovanje traži da uvažimo osobu onakvukakva jeste, ne onakvu kakvu bi mi želeli da bude, da je u toj nje-noj individualnosti volimo i podržavamo. Na kraju, poznavanjeuključuje opet našu aktivnu težnju za stalnim spoznavanjem du-bine bića koje volimo. From je inače smislio i onu poznatu igrureči na ovu temu: dečja ljubav „volim jer sam voljen“, zrela ljubav„voljen sam jer volim“, nezrela ljubav „volim te jer te trebam“, zre-la ljubav „trebam te jer te volim“. Kako se on temom ljubavi, pomeni, najozbiljnije bavio, neću dalje teoretisati i uključivati dru-ge autore. Staću na tome i pitati vas (uvek i sebe), da li mi ispu-njavamo ove kriterijume, da li su naše relacije stvarno takve dazaslužuju da se zovu ljubav?.. Neću preterati ako konstatujem dabi kritični među nama dali malo potvrdnih odgovora.

Sve i da uzmemo da je ovo puka teorija i da nama ne trebaniko da kaže da li mi nekog volimo ili ne, valjda mi to znamo ibez Froma, ne možemo zanemariti činjenicu da su se mnogi odnas ulupali u svojim „ljubavima“. Toliko mnogo i često „volimo“i bivamo „voljeni“, a onda još više i češće razočarani, povređeni,

49

„ranjeni“, depresivni, bez volje za životom, krivi, nemoralni,ostavljeni, odbačeni, i tako dalje sa raznim kardiološkim tegoba-ma, da se to prosto ne slaže jedno sa drugim. Ili mi ne umemoda volimo, ili nas ne umeju da vole, ili se tu uopšte ne radi o pra-vim ljubavima. Pa sad vi uzmite šta vam odgovara, no to nisamrekao tek da bih vam ubijao iluzije, već da bih vam skrenuo paž-nju na olako, brzopleto, lakomisleno verovanje da nekog volimoi da nas taj drugi voli. To je prilično glupa i nepotrebna laž koja,videli smo svi (više ili manje), ume mnogo da košta. Ljubav tra-ži vreme, ona podrazumeva trajanje. Voleti nekoga, u pravomsmislu te reči, nije prosto moguće za dve nedelje ili dva meseca,to tek može biti zaljubljenost, simpatija, dopadanje, sve ono štoje predvorje ljubavi. Ako se dovoljno izmestite iz tog zanosa samićete shvatiti da utrkivanje sa „volim te“ vodi kraju puta koji nijeni počeo. Ubeđivanje sebe i drugog da je to „ljubav na prvi po-gled“ nije manje besmisleno nego kad brucoš kaže da je siguranu svoj izbor, da će ga taj poziv ispuniti, da je to smisao njegovogživota. Čak i da to ispadne u oba slučaja na kraju tako, govorimoo srećnom udesu, nikako o mogućnosti tako izvesne predikcije,jer je to jednačina sa mnogo nepoznatih. Ne kažem da će vremerazotkriti sve što ne znamo, svi smo mi suviše složeni i još se stal-no menjamo, ali će svakako smanjiti mogućnost zavaravanja.

Tako se razmišlja na ostrvu razuma, no mi ne volimo kada serazum petlja u emocije. Potpuno pogrešno mislimo da stvaranjerazumnih ograda uništava ljubav, ne shvatajući da su te ogradetu da je zaštite od raznih vetrova, prvenstveno od naših hirova,našeg nezdravog (u narednom poglavlju ćemo videti da postoji izdrava varijanta) egoizma. Ljubav je ozbiljna investicija, projekatkoji se gradi, „aktivnost, a ne pasivni afekat, ona je ostajanje, a nezaljubljivanje“, što bi lepo rekao Erih From. Jeste da su tu emoci-je uslov bez koga se ne može, no bez odluke, odgovornog pristu-pa i korektivnog faktora razuma verovatno neće uspeti, ili opetpo Fromu „Voleti nekoga nije samo jako osećanje – ono je odluka,sud, obećanje.“ Naivno oslanjanje isključivo na osećanja vidimosvaki dan u primerima „ljubavnih“ lomova, nesrećnim brakovi-

50

ma, razvodima.. Poenta je da ta laž da volite ili da vas vole od-mah i sad, smanjuje šansu da zaista razvijete tu najdragocenijurelaciju od svih. Jer kad nešto kao imate, onda se time i ne bavi-te, po principu to je to i to je tu, neće pobeći. Ako zaista želite dadoživite ljubav, pripremite se da se preznojite, dug je to put i puniskušenja.

Patetika je sledeća standardna i nepotrebna laž u ljubavi.Patetično u svojoj osnovi i prvobitnom konceptu znači strasno,uzvišeno osećajno, dirljivo, potresno, svečano, dostojanstveno, ujednoj reči visoko i duboko emotivno. Danas je upotreba te rečipraktično opozitna – plitko, neiskreno, površno, teatralno, pre-tenciozno prikazivanje emocija. Biće da više ne verujemo u du-boka i iskrena osećanja, ili bar u takvo izražavanje istih, ili ih semožda plašimo. Kako god bilo, ta patetika u savremenom nega-tivnom kontekstu i dalje živi kao manje ili više prepoznati „emo-cionalni šund“. Postoji sklonost u svima nama da nekad budemo„nadahnuti“, da nas ponese emocija, pogotovo dok smo mladi,no nije dobro da o tome nemamo kritični sud i distancu. Zašto?Neki će reći da to ne škodi, da nema štete ako nekoga oslovlja-vate sa melodramatičnim tonom „ljubavi“, „mila“, „dušo“, „kucoi maco“, ako deset puta dnevno kažete „volim te“, ili „Ti si najlep-ša, najzgodnija, najdivnija, naj... osoba koju sam sreo“, ili „Ti sisve u mom životu“, ili „Ne mogu da zamislim nijedan trenutakbez tebe“, ili „Večno ću te voleti“... Pa i nema ako ste u jednoj odnarednih opcija: a) u to verujete bez rezerve, b) očuvane kritič-nosti shvatate da je to nešto što vaš partner želi da čuje, kao ne-što što mu poklanjate umesto buketa cveća, c) mladi ste, zaljub-ljeni i nekritični. Mislim da su nažalost ove opcije mnogo ređapojava od prisustva patetike u svakodnevnom životu, što impli-cira da su ostale varijante češće. A tu smo već na polju laži koječesto prelaze granicu potrebnih i neškodljivih.

Prvo, loše je u toj meri lagati sebe i/ili drugog, jer se time uve-ćava šansa da se to raskrinka, što kao takvo nije ništa posebno danisu u pitanju ljubavne „visine“. Suočeni sa istinom u ovakvimstvarima ne bivamo samo razočarani, već i nekako jadni i bedni,

51

„ogoljeni očajnici“ jedno naspram drugog, koji su neuspešno po-kušali da iznude i žive filmsku ljubav. Onako, kao žapci koji suhteli da postanu prinčevi i princeze, kad ono opet mulj i bara...Drugo, gledano sa strane deluje neukusno, emotivno bahato i eg-zibicionistički. Valjda celom svetu treba pokazati da ste došli douzvišenih osećanja koja su ostalim „nesrećnicima“ nedostupna.Da je motiv takav vidi se po tome što se ovakva „veličanstvena“osećanja pokazuju najčešće u okruženju ljudi koji nemaju previ-še sreće u ljubavi. Mislim na ta razna tepanja, maženja, značajneganutljive poglede, izjave ljubavi, i sve to u prisustvu drugih, kojijoš samo treba da počnu da aplaudiraju. Pritom se publici čestookreće želudac od laži i baš ta sladunjavost, do mučnine, namainstinktivno govori da takvo ponašanje nije autentično, kao štoinstinktivno prepoznajemo skrivene poruke autentičnih oseća-nja. Prave emocije, kao i snažna uverenja, nemaju potrebu zaaplauzom...

Treće, iz perspektive razuma, većina tih izjava, koliko godprijala, vređa svaku pamet koja drži do sebe. Tu ne uključujemosobe koje se vide u opciji a) i c) zbog toga što iskreno zastupa-ju legitimnu iracionalnu dimenziju u čoveku, potvrđujući da čo-vek jeste i ono što nije razum, dok osobe u b) opciji ovo već ima-ju u vidu. Može li, dakle, pametan čovek da kaže nešto od gorenavedenog, recimo: „Ti si mi sve u životu“, a da se ne upita „Dali je on/ona stvarno jedino vredno što ja imam u životu? Šta je saprijateljima, bratom, profesijom, knjigama, duhovnim rastom,pecanjem, putovanjima, itd?“, ili npr. „Večno ću te voleti“ bezmomentalnih asocijacija da nam je i sutrašnji dan nepoznanica,a ne poprilično dug period večnosti o kome smrtnici ne znajuama baš ništa, ili „Ne mogu da živim bez tebe“ i da se odmah nezamislimo da li bi bez te osobe živeli i dalje ili umrli na mestu?..Najzad, patetika haba (troši, oštećuje) reči koje treba čuvati, rečikoje imaju veliku težinu, tipa „ljubav“, „volim“, „večnost“, kao isve ono što na ovu temu govorimo u superlativu. Nema sinoni-ma za ljubav, niti superlativ može biti „hiperlativ“. Doduše, mipokušavamo da nadomestimo tu potrošenost originala kombi-

52

nacijama reči sa „super, extra, ultra, maksimalno, vrhunsko“, noto ostaju samo surogati. Treba imati ovo u vidu, štedeti ove reči,da ne bismo i mi i buduće generacije ostali sa praznim ljuštura-ma velikih pojmova... Jedino dobro u obesmišljavanju reči je štobi tako obesmislili i patetiku..

Sve ovo se lepo vidi kada niste u svojoj melodrami. Mit oRomeu i Juliji samo pokazuje dubinu naših želja za potpunimspajanjem sa drugim, odnosno bekstvom od tegobne usamljeno-sti našeg bića u svetu. Postoje i drugi načini za to prevazilaženjeodvojenosti, kao što je prijateljstvo, pripadanje narodu, ideji,određenoj veri, profesiji, i sl, no nijedan nije tako inspirativan zaljude; želja za „bezvremenom“ ljubavlju sa osobom suprotnogpola je na nedostižno visokom prvom mestu. Možemo nagađatida je to možda po onom drugom starogrčkom mitu o dve polo-vine koje se traže, ili zato što je Eva nastala od Adamovog rebra,ili što smo i fiziološki i psihološki bipolarni, ili je samo u pitanjuerotska komponenta, ali je činjenica da je to tako. Tu temu cilja-no eksploatišu na jeftin, patetičan način petparačke, štancovaneserije, filmovi, ljubavni romani. I ne bi to bilo tako loše da one nenude iskrivljenu sliku, zloupotrebljavajući našu slabost.Pokušavaju da nas ubede da se te „veličanstvene“ ljubavi događa-ju na svakom ćošku i svima, tek treba da budemo strpljivi, traži-mo i to će se dogoditi!? Nije da ne biva, ali pre retkima, negomnogima, a daleko od „svima“. Ipak se mi ne damo lako pokole-bati, sa mnogo želja i rukama večito praznim, nestrpljivi kakvi je-smo, lako se unesemo u svaku vezu koja iole liči na obećanu ionda kreće patetika i sve implikacije iste.

Mislim da se treba osvrnuti ka drugim ostrvima naše svesti ipovezati neke konce. Takve ljubavi su ideal, putokaz, a ne cilj, jerciljevi trebaju kao osnovno imati realnu mogućnost ostvarenja.Ciljajući nešto takvo možemo promašiti mnogo toga dobrog,upropastiti veze koje mogu postati prave ljubavi, taman i da nebudu sa nebeskih visina. Patetična terminologija upravo može davas zavede na taj pogrešan put, obzirom da će se sve to divno ikrasno „šaputanje na jastuku“ kad tad sukobiti sa odstupanjem

53

od realnog. Slušajući sebe dok se razmećete velikim rečim, moždase doduše i ubedite da je to istina, no pre će biti da ćete ličiti načoveka koji dok pada sa solitera govori sebi „ja letim, ja letim“..Grubo jeste, ali patetika zaslužuje osudu. Ljubav u našem sva-kodnevnom životu ima već toliko potrebnih laži, da ovakva pre-terivanja nisu poželjna.

„Ako voliš, a ne potičeš ljubav, to jest, ako tvoja ljubav kao ta-kva ne proizvodi ljubav, ako kao osoba koja voli životnim ispolja-vanjem ne postaneš voljena osoba, onda je tvoja ljubav nemoćna,ona je nesreća.“ (K. Marx, F. Engels, „Rani radovi“)

Ovaj citat pripada Marksu, gde je on, inače, imao oko dvadeseti pet godina, što dubinom promišljanja priliči ozbiljnijim godina-ma i ukazuje na zaista vanredan um. No, to ja više za sebe, citat mije poslužio kao zgodna najava nekorisne laži da vas neko voli samone zna da pokaže ili laži da vi volite, a taj drugi ne razume. Možetemisliti, bilo bi ironično da u tome ima inteligencije, ovako je samoglupo. „Jezik ljubavi je u očima“, „Ljubav i kašalj se ne mogu sa-kriti“, „Nemoguće je sakriti ljubav očima koje ljube“, samo su nekeod izreka koje upućuju na istinu da se tako jaka osećanja, sve i dase hoće, teško mogu držati skrivenim. Nije, naravno, lako na pra-vi način izraziti ista, ali je hronična nesigurnost po pitanju pre-poznavanja znakova ljubavi između dvoje ljudi besmislica. Čak ida je neko fizički hendikepiran (sem ako nije baš u komi), ili emo-cionalno sputan, ili slab na rečima, ma i da je Kinez ili Eskim, po-gledom, gestom, osmehom, nečim će pokazati da voli i taj drugi ćeto osetiti. Jednostavno nije moguće da živite sa nekim ubeđeni davolite ili da vas taj drugi voli, a da to neko od vas dvoje ne može daoseti. Ta vrsta emocionalne pismenosti se dobija sa rođenjem, netreba škola za to. Izuzetak su osobe sa teškim mentalnim poreme-ćajima, gde objektivno postoji problem u kvalitetu i razmeni emo-cija, ali onda je ta tema drugačije postavljena. Ovde govorim omnogobrojnim primerima ostalih, „normalnih“, koji žive u veza-ma ili brakovima bez bliskosti, intimnosti, nežnosti, razumevanja,uvažavanja, do odsustva bilo kakve suvisle komunikacije, a isto-vremeno veruju da tu ima ljubavi ili, u najboljem slučaju, nisu si-

54

gurni. Trivijalni razgovori, praznina u pogledima, izveštačeniosmesi, hladni dodiri, „odrađivanje“ seksa, bolno rutinizirana sva-kodnevica, ili na drugoj strani grube reči, psihičko i fizičko mal-tretiranje, pretnje, bolesna ljubomora, sve su to indikatori odsu-stva, ne prisustva ljubavi. Ako je to ipak ljubav, onda je veomaduboko da bi je smrtne oči videle.

Znam da ovo ne deluje kao prosvetljenje, trebalo bi da to zna-te, ali mi se iz moje profesionalne prakse i životnog iskustva uči-nilo potrebnim da to kažem. Priličan broj ljudi sam sreo koji toizgleda ne znaju. Ne odustaju od traženja ljubavi u tim „dubina-ma“, dok im polako i život ne prođe. Čini mi se da to samolaga-nje ide iz dva glavna izvora. Neke veze se počinju razvijati upravcu ljubavi, postoje obostrane emocije, razmena istih, ondase vremenom to ugasi bez upozorenja, bez nekog događaja, kon-kretnog problema koji bi mogao biti tačka koja objašnjava da jetome kraj i definiše novo stanje. Mi smo ljudi jednostavno takvi,imamo jaku potrebu da stvari logički povežemo, da imamo ob-jašnjenje, odgovor, inače praktično ne možemo da ih prihvati-mo. Kao da svako“zašto“ mora imati „zato“, pa kada ga nema,nema ni prihvatanja promene. Tako oni ne razumeju da ljubavmože da umre iz mnogo razloga, nekad i nedokučivih, a nekadje taj osećaj samo pogrešno protumačen kao ljubav, već tad. Štagod, oni stoje nad lešom svoje pokojne ljubavi ubeđeni da nijemrtva i da će svaki čas zablistati u punom sjaju. Drugi izvor jejaka želja za ljubavlju, preciznije njena projekcija u nešto što ni-kada nije imalo elemente ljubavi. Obično se to događa kod oso-ba gde je ta želja izraženija i to u jednom trenutku života kadanastane veliki emotivni zjap, bilo završetkom neke duže veze,bilo drugim emocionalnim gubitkom ili razočaranjem. Tada sesnažna želja isprojektuje u prvi objekt (osobu) koja ima određe-ni kvalitet i kreće zabluda. Sukob sa istinom da žive bez ljubavije njima toliko bolan da stalno pronalaze skrivene poruke da tonije tako, makar ni njima niti ikome okolo to bilo ubedljivo.

Sve ovo ne treba zamenjivati sa nedovoljnošću ljubavi, poprincipu „ne voli me dovoljno, znači ne voli me uopšte“. To je ne-

55

što drugo. Isto tako suočavanje koje preporučujem ne impliciranužno da treba da se razvedete, raskinete vezu, pravite bilo ka-kve poteze, sem da to prepoznate. Zašto je to važno? Zato štotako možete da se vratite na nulu, početno stanje, iziđete iz togzamršenog klupka i pogledate svoj život iz nove perspektive.Dokle god bežite od istine to nije moguće, suviše ste prikovani usvojoj ulozi istraživača zakopanog blaga. A znate li koliko je lju-di našlo tako nešto? Ako ne računamo Indijanu Džonsa, ostajeniko.. Za to vreme laž će isisavati vašu životnu energiju, maski-rati vaše mogućnosti. Samo kraj vodi početku. Možda tada kre-nete u oživljavanje ljubavi, traženje nove ili prihvatanje takvogstanja, nije bitno, bitno je da iz pasivnog pređete u aktivno sta-nje, da preuzmete odgovornost. Kad osvetlite filozofski pogled usvojoj svesti shvatićete da nemate vremena da budete ćurke umagli, život nije toliko dug. Što veći broj svojih štetnih zabludaosvestite imaćete više vremena za pravljenje izbora. Opet po-dvlačim da nije reč o sečenju preko kolena u smislu neke kon-kretne akcije, nego samo o uništavanju glupih laži koje vas spu-tavaju da uopšte konstruktivno razmišljate.

Poslednja, po meni štetna, laž iz ove oblasti je laž potpuneiskrenosti, odnosno prave istine bez zaostatka. Dobro ste pročita-li, i istina može biti lažna iz ugla motiva odnosno cilja. Tačnije,istina jeste nešto što odgovara stvarnosti, ali nije istina da onomkoga volite (ili bar mislite da ga volite) dugujete potpunu istinu osvemu i da je to baš zato što ga volite. Niko od nas običnih ljudinije toliko istinoljubiv da mu ne bi prijala određena ulepšavanja islepe mrlje u stvarnosti, pogotovo ljubavnoj. Kad kažete da dragojosobi „dugujete istinu“ razmislite da li to radite zbog nje ili moždada sa sebe skinete teret laži? Kad vam osoba koju volite traži da jojkažete istinu i samo istinu o tome da li ste nekog više voleli, ili sanekim više uživali u seksu, da li će cilj vaše „da“ istine biti da onabude srećnija, bolja, ispunjenija ili samo sebi dižete cenu i povla-đujete sopstvenom narcizmu? Iz kog motivacionog momenta idevaša istina da je ručak grozan, toliko neukusan da bi ga i pas luta-lica u Etiopiji zaobišao? Je li takva neulepšana istina ukazivanje na

56

grešku, smernica za popravljanje, ili je to kažnjavanje, povređiva-nje, omalovažavanje uloženog truda? Da li je istinito iznošenjesvojih seksualnih afiniteta prema drugim osobama (komentarisa-nje prolaznika, likova na televiziji) iskrenost u službi interesa lju-bavi ili infantilna potreba da voljena osoba prihvati i blagoslovivaše poligamne fantazije? Može li biti da su vaše istinite percepci-je o tome kako se voljena osoba izborala, ostarila, poružnela, „dugiskrenosti“, pokušaj ohrabrivanja da zaustavi vreme ili možda čistoodbacivanje? Kako shvatiti potrebu da se ostajanje na poziciji„mlađeg referenta“ svog pedesetogodišnjeg supruga okvalifikujeistinito kao nesposobnost, stručna i organizaciona nekompetent-nost? Je li to otrežnjuće lekovito za njega ili jednostavno pražnje-nje sopstvenog nezadovoljstva njegovim postignućem?

Jasno vam je da kroz ovu priču branim „potrebne“ laži odglupe i destruktivne laži da se voljenima ništa ne skriva. Skrivase itekako, i treba da se skriva. U zadnje vreme se nekako pomo-darski pojavljuje trend govorenja onoga što misliš, pa i u ljubavi.Takozvane „moderne“, „slobodne“ veze i brakovi pokušavaju dapromovišu „prave ljubavi“ gde kao postoji potpuno prihvatanjedrugog, gde on ima prostor za sebe maltene kao da je i dalje sami slobodan. Može se govoriti šta se misli i raditi šta se želi, bez„glupih obzira i malograđanskih ograničenja“, uživajući u doživ-ljaju „kako smo zreli, kako slobodni, kako se volimo“. Ova „ne-sputanost“, pored nedostatka ukusa i pristojnosti, pre govori omaskiranom egoizmu (opet onom nezdravom), nego o brizi zadrugog ili još manje o ljubavi. Taj fetišizam „iskrenosti“ donosištetu koliko i glupe laži, ustvari i on je velika laž.

Prihvatanje potpune slobode u ljubavi nije prirođeno biću čo-veka, jer biće čoveka prosto nema taj kapacitet. Da ga imamo nebi postojalo toliko individualnih, društvenih, kulturoloških, nakraju i zakonskih sigurnosnih pojaseva, da ne kažem okova, kojedobrovoljno prihvatamo. Zašto? Zato što s pravom ne verujemosebi. Naša želja da volimo uvek ide posle želje da budemo volje-ni, ustvari prva je praktično reakcija na drugu. Iskonski nas vučeželja za krilom majčine bezrezervne ljubavi, ultimativnim egoi-

57

zmom, gde se sve dobija, a ništa ne daje zauzvrat. Pogledajtesamo kako se lako iskvarimo, razmazimo, uzmemo i ruku kadnam ponude prst, kako vešto testiramo naše bližnje dokle može-mo da idemo sa našim prohtevima, a kočimo se tek iz straha dane izgubimo njihovu naklonost. Koliko samo svi želimo novac,između ostalog i zato da ne bi dali ništa od sebe i dobili sve zapapir. Da, svi to želimo, nije sramota to priznati, jednostavnosmo od takve „prašine“ stvoreni. Sramota je, ili pre degutantno,prodavati rog za sveću i tvrditi da smo tako bezprizorno iskrenizarad drugih, zbog ljubavi ili viših ciljeva. Uslov da ovo razume-mo je da ne budemo samo na svom ostrvu sitno sopstveničkihinteresa i strasti, ubeđeni da nam je sve jasno, dok ustvari nije niblizu..

Laž u „dobrom delu“

Kako je tek ovo osetljiva tema. Sada će svi „dobročinitelji“ dase naroguše i u niskom startu spremaju odbranu i protivnapad.Srećom neću biti prisutan, a knjizi nek je Bog u pomoći. Malo sešalim, iako ne isključujem u potpunosti moguće burne reakcije.Znam da je po pravilu neprijatno uklanjanje velova laži u našemživotu, što znači da sam spreman na ono što kaže narodna po-slovica: „Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju“. Probajteipak da ništa u ovoj knjizi ne shvatite lično, preciznije ne usme-reno ka vama, nego ka vašim slabostima, a to je onda za vas, neprotiv vas. Isto važi na kraju i za mene, obzirom da ni sebe nesmatram svecem na koga se ništa od ovoga ne odnosi. Suvišno jereći (a ipak to govorim, glupo, jel da?) da sam svestan da je imoja istina zakrivljena subjektivnošću od koje niko ne možeskroz pobeći, odnosno teško da je apsolutna. Toliko od izvrda-vanja (za sada), skoncentrišimo se na temu.

Kako biste definisali dobro delo?.. Je li to činjenje dobrog bezočekivanja zahvalnosti? Da li je to dobročinstvo koje u sebi nemani trunku ličnog interesa? Ili je tu najvažnija čistota moralne

58

SADRŽAJ

Predgovor .......................................................................................... 5UVOD................................................................................................ 9O LAŽIMA ..................................................................................... 18

Laž „večitog dečaka“ .................................................................... 22Laž sopstvene bitnosti ................................................................. 30Laž preterane pristojnosti ........................................................... 44Laž u ljubavi.................................................................................. 48Laž u „dobrom delu“ ................................................................... 58„Crne“ i „bele“ laži....................................................................... 69

O „EGOIZMU“.............................................................................. 74Recite mi nešto o sebi.................................................................. 76Malo „egoizma“, mnogo problema............................................ 79„Egoizam“ i svakodnevica .......................................................... 82„Egoizam“ i telesni aspekti ......................................................... 88„Egoizam“ i altruizam ................................................................. 92Znacima ka sebi ......................................................................... 107

O STVARNOSTI I ISTINI.......................................................... 118Malo teorije ................................................................................ 119Prividi i zablude ......................................................................... 123Generalizacije vs dovoljni razlozi............................................ 125Kauzalni niz (ili zašto, zašto, zašto...)...................................... 128Praktične implikacije................................................................. 136Nepravda (pravda) i nesreća (sreća) ....................................... 141Intuicijom ka istini .................................................................... 148

O DOBRU I ZLU ......................................................................... 154Znamo li šta je to „dobro“? ...................................................... 154„Dobro?.. Nemamo pojma..“ ................................................... 156Ne znam ni ja, ali da probam................................................... 169Dobro za mene = Dobro za sve ............................................... 172Rezime i finalna ideja................................................................ 183

301

O SLOBODI I NESLOBODI...................................................... 192Sloboda u nevreme.................................................................... 194Sloboda volje – mnogo pametnog, malo pameti .................. 198Nepotrebno breme nepostojeće slobode ................................ 207Sloboda i nužnost ...................................................................... 214Sloboda je u nužnosti (ili, jedna je ulica sa vašimimenom i prezimenom)............................................................ 222Kako do svoje nužnosti? (ili, kako naći svoju ulicu?)........... 231

O SMISLU I SMRTI .................................................................... 242Da li je moguće živeti bez „zašto“............................................ 244„Nečuvena istina“ o smislu....................................................... 248Deca i smisao ............................................................................. 249Sreća i smisao ............................................................................. 252Ljubav i smisao........................................................................... 255Vrlina i smisao ........................................................................... 259Smisao je u dostizanju slobode u svojoj nužnosti................. 267A sad malo o smrti .................................................................... 275Da li je smrt strašna?................................................................. 277Umiremo li stvarno skroz i namrtvo?..................................... 279Teško je verovati (da duše nastavljaju dalje).......................... 282Ako verujete, dobitak je izvestan............................................. 285

REČ, DVE NA KRAJU ............................................................... 291LITERATURA.............................................................................. 298

302

Milan MilićOstrva svesti

izdavač

ZavetBeograd, Braće Baruh 16

za izdavača

Milivoje Lalić

urednik

Mirko Lalić

tiraž

500 primeraka

ISBN 978-86-7034-091-6

štampa

C-štampa

marketing

Zavet( (011) 292 06 13E-mail: office@zavet.co.rs

www.zavet.co.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

159.922165.12

МИЛИЋ, Милан, 1964-Ostrva svesti / Milan Milić. - Beograd :

Zavet, 2012 (Beograd : C-štampa). - 298 str. ; 20 cm. - (#Biblioteka #Psihologija i psihijatrija)

Tiraž 500. - Bibliografija: str. 294-296.

ISBN 978-86-7034-091-6

a) Свест b) Свест (филозофија)COBISS.SR-ID 195600652