osvetljenje

OSVETLJENJE U ARHITEKTURI

ANALIZA OSVETLJENJA ENTERIJERA

SEMINARSKI RAD

Profesor: Doc. Dr Lidija Djoki Studenti:Jelena Kruni 2001/112Marija LapNevena 2001/131

Ana Marinkovi

Nikoli

2001/109

evi 2001/015

Januar, 2006.

SADRAJ

1. UVOD.....................................................32. KRITERIJUMI ZA REENJE..................53. ANALIZA FAKTORA KVALITETA............7-314. ZAKLJU 35. SLIKE....................................................35-36

AK.........................................3

1

UVOD

3

Zadnja dva sprata nebodera u Menhetnu su mesto eksperimentalnog projekta koji se bavifenomenom prostorne refleksije boje ili "projektovane boje".

D.E.Shaw & Co, poslovno trgovinska firma, Njujork

Firma David Shaw-a postoji od 1988. godine. Firma koristi sofisticirane matematikemodele kako bi stvorila velika trita na svetskoj trgovinskoj sceni. Kako Hol kae, aktivnostigospodina Shaw-a treba da budu pre u nekom "ultra modernom prostoru prepljavljenominformacijama", nego u nekom fizikom prostoru u Njujorku. D.E.Shaw & Co moe biti bilogde dok je povezan sa svetskom trgovinskom mreom! Pitanje arhitekte Hola bilo je kako dasve to predstavi a da bude vidljivo i prostorno!

Kada su osmiljavali projekat , i arhitekta i klijent su imali ideju o nekoj konstrukciji nalikmaini unutar prostora, ali Hol je shvatio da posao gospodina Shaw-a nije sa mainama, vesa informacijama.

Hol je u to vreme primetio crvenu mrlju na stepeninom zidu u svom stanu. Ispostavilo seda je ta mrlja bila odsjaj crvenih kola na ulici refleksija materijalnog objekta,u ovom slucajucrvenih kola. Da bi duplirao efekat, Hol je kupio ploe fluorescentne pene i pokuao dabojama osvei zidove svog stana. Efekti refleksije su bili sjajni! Hol je smislio jednostavnustrategiju, tako to je okaio gipsane zidove na metalnu konstrukciju a zatim izrezao otvore itako dozvolio skrivenim, reflektujuim bojama da osvetle sobu. Sve vidljive povrine obojenesu belom bojom, dok su nevidljive povrine obojene bojama vidljivog spektra koje reflektujufluorescentno osvetljenje nou, a sunevu svetlost danju. Ova Holova ideja primenjena je uulaznom Holu (dvostruke visine) u firmi gospodina Shaw-a. Zid blokira pogled na Menhetn, alidovoljava prirodnoj svetlosti da udje kroz izrezane otvore.

Iza ulaznog hola, kancelarije su jednostavne, sa najjednostavnijim nametajem iosvetljenjem koje je karakteristino za Holov minimalizam. ak su i hodnici, koji lie nalavirint, jasno oznaeni niama koje su osvetljene reflektujuom fluorescentnom svetlou.

Holov partner, Tom Jenkinson, kae za ovaj prostor da je sakriven od pogleda, opisujuiga kao "zastraujui prostor" stvoren samo za kompjutersku mreu i opremu!

KRITERIJUMI ZA REENJE

5

BIOLOKI KRITERIJUMI:

1.AKOMODACIJAKriterijum je relevantan zato to unutranji prostor ovakve namene i oblika zahteva dobru sagledivostprostora i svih segmenata u njemu.2.KONTRASTKriterijum je relevantan zato to prostor konceptualno karakterie kontrast izmeu elemenata.3.OTRINA VIDA I BRZINA ZAPAANJAKriterijum je relevantan zbog postojanja recepcijskog pulta i zahteva koji on kao radni prostor nosi.4.UDOBNOSTKriterijum je relevantan zato to je prostorija u funkciji prijemnog hola, pa je oseaj udobnosti korisnikaveoma bitan zahtev prostora.5.USMERENOST PANJE NA OKOLINUKriterijum je relevantan zato to je u datom prostoru u potpunosti negiran, bez obzira na mogunosti lokacije.6.USMERENOST PANJE NA ODREENE TACKE U PROSTORUKriterijum je relevantan zato to u prostoru postoje elementi koji su posebno istaknuti i postoji usmerenost nate take.7.ELIMINACIJA BLJETANJAKriterijum je relevantan zato to prostor koristi veliki broj korisnika orijentisanih u razliitim pravcima.8.ORJENTACIJA U PROSTORUKriterijum je relevantan zato to su prolazi i komunikacije posebno istaknuti, kao i recepcijski pult-dominanata prostora.9.ORJENTACIJA U VREMENUKriterijum je relevantan zato to u prostoru postoji dnevna difuzna svetlost, a nou vetako osvetljenje.

FIZIKI KRITERIJUMI:

10.KONTINUALNI ELEMENTI (povrinski ili linijski)Kriterijum je relevantan zato to su u prostoru naglaeni povrinski elementi.11.OBJEKTI U KOJIMA POSTOJI DOMINANTAN PROSTORKriterijum je relevantan zato to je dati prostor dominanta poslovne zgrade u kojoj se nalazi.12.VISOKI PROSTORIKriterijum je relevantan zato to prostor ima dvostruku spratnu visinu.

FUNKCIONALNI KRITERIJUMI:

13.VEDRA ATMOSFERAKriterijum je relevantan zato to je to utisak koji prostor ovakvog karaktera tei da ostvari.

KVALITET POVRINE MATERIJALA:

14.DIFUZNA POVRINAKriterijum je relevantan jer je prostor obraen materijalom koji odbija svetlost difuzno.15.SPOSOBNOST REFLEKSIJEMaterijali koji imaju veu sposobnost refleksije iMaterijali koji imaju manju sposobnost refleksije.Kriterijumi su relevantni jer su u datom prostoru prisutni materijali sa velikom sposobnou refleksije (vidnezidne povrine) i malom sposobnou refleksije (mobilijar).16.NEPROZIRNI MATERIJALIKriterijum je relevantan jer su u celom prostoru korieni jedino neprozirni materijali.17.TREPTAJKriterijum je relevantan jer postoje male povrine vee sjajnosti koje naglaavaju prostorne elemente idoprinose vizuelnom interesovanju.18.BOJE POVRINATopli tonoviHladni tonoviBela boja

ANALIZA FAKTORA OSVETLJENJA

I SISTEM OSVETLJENJA

1. AKOMODACIJA

2. AKOMODACIJA

3. OTRINA VIDA I BRZINA ZAPAANJA

4. UDOBNOST

5. USMERENOST PANJE NA OKOLINU

6. USMERENOST PANJE NA ODREDJENE TAKE U PROSTORU

8. ORIJENTACIJA U PROSTORU

9. ORIJENTACIJA U VREMENU

Sistem osvetljenja treba da omogui dobru vidljivost svih delova prostora ili predmeta koji treba da privuku panju.sistem osvetljenja je lokalni, koji svojim prostornim rasporedom daje efekat opteg osvetljenja.

Omoguava dobru vidljivost svih delova prostora i predmeta.

Sistem osvetljenja treba da je lokalni za predmete kojima je potrebno poveati sjajnost da bi se naglasio kontrast.postoje nie koje su vee sjajnosti od ostalih povrina zidova.

Ako postoji kombinacija opteg i lokalnog osvetljenja, opte treba da omogui laku adaptaciju, a lokalno da istaknepredmet panje.

postoji samo lokalno osvetljenje a prostorni raspored je takav da daje efekat optegosvetljenja i time omoguava laku adaptaciju. Lokalno osvetljenje iznad pulta omoguava zaposlenima preglednosti potrebnu brzinu zapaanja.

Ako postoje kombinacije opteg i lokalnog osvetljenja, povrine veeg znaaja treba da su obuhvaene lokalnimosvetljenjem, a one od manjeg znaaja optim.

ne postoji kombinacija opteg i lokalnog osvetljenja, ali to ne umanjuje oseaj udobnosti.

Ako je sistem opteg osvetljenja ne bi trebalo da postoji lokalno koje bi odvlailo panju.uz pomo lokalnog osvetljenja panja je usmerena na nie u prostoru i pult kao dominantni

element prostora, to znai da je ceo prostor akcentovan.

Kod ovog kriterijuma lokalno osvetljenje treba da istakne povrine ili delove prostora na koje treba usmeriti panju.pored dominantnog elementa u prostoru (pulta) postoji i niz akcentovanih povrina (nie

koje simuliraju otvore).

eliminisalo bljetanje potrebno je da sistem osvetljenja bude opti ili kombincija opteg i lokalnog, ili samolokalno, ali bez veih razlika u sjajnosti.

pozicija izvora svetlosti je takva da su oni sakriveni u posebno projektovanim delovima niai reflektovanjem svetlosti o odredjene povrine eliminie se efekat bljetanja.

Sistem osvetljenja treba da je lokalni ili kombinacija opeg i lokalnog tako da se istaknu prostorni reperi kojiolakavaju orijentaciju u prostoru.

lokalno osvetljenje omoguava laku orijentaciju u prostoru isticanjem prelaza ipulta -prostornog repera.

Sistem opteg i lokalnog osvetljenja treba da se kombinuju u zavisnosti od dnevne svetlosti.korienjem reflektujuih povrina, dnavna svetlost se difuzno uvodi u prostor. Nou se

usled odsustva dnevne svetlosti koristi vetako lokalno osvetljenje u vidu fluorescentnih cevi koji simuliraju dnevnusvetlost. Na taj nain arhitekta je hteo da eliminie oseaj orijentacije u vremenu tj. da prostor u svako doba danaizgleda isto. Zbog prirode dnevne svetlosti gubi se oseaj ravnomernog osvetljenja u svim delovima dana i dajenedovoljan utisak o orijentaciji u vremenu.

Da bi se

Na konkretnom primeru









7. ELIMINACIJA BLJETANJA

BIOLOKI ASPEKT

7

FIZIKI ASPEKT

FUNKCIONALNI ASPEKT

Ako je u prostoru potrebno obezbediti ujednaenu sjajnost koristi se sistem opteg osvetljenja, a kod ritmike sjajnosti koristi se kombinacijasistema opteg i lokalnog osvetljenja.

obezbedjena je ritmina sjajnost korienjem sistema lokalnog osvetljenja koje stvara efekat opteg osvetljenja.

Ako se u prostoru odvija vie aktivnosti treba omoguiti laku adaptaciju pomou opteg osvetljenja, a pomou lokalnog istai predemetpanje.

prostor je funkcije prijemnog hola, tako da je potrebno usmeriti panju korisnika na informativni pult i prolaze kojivode u susedne prostorije, to se postie korienjem sistema lokalnog osvetljenja koje daje utisak opteg, i tome je postignuta laka adaptacija

Da bi se pojaao utisak visokog prostora uvodi se sistem opteg i lokalnog osvetljenja.pr je dvostruke spratne visine i sadri nie na razliitim visinama koje su osvetljene sistemom lokalnog

osvetljenja, i u prostoru kao celini postoji efekat opteg osvetljenja.

U javnom prostoru je neophodno obezbediti sistem opteg osvetljenja.postignut je efekat opteg osvetljenja

10. KONTINUALNI ELEMENTI (POVRINSKI)

11. OBJEKTI U KOJIMA POSTOJI DOMINANTAN PROSTOR

12. VISOKI PROSTORI

13. JAVNI PROSTOR

.

ostor




Na konkretnom primeru .

9

4. UDOBNOST

5. USMERENOST PANJE NA OKOLINU

NJE NA ODREDJENE TA




Ta insko osvetljenje se koristi u zavisnosti od veli

e simulacijom prozora, jer osim nia i info pulta nema drugihelemenata u prostoru. Reprodukcija boje je loa jer se koriste reflektuju ine boja to daje efekat obojenesvetlosti.

Naglaeno opte osvetljenje moe biti linijsko ili povrinsko i trebalo bi da se koriste izvori svetlosti sa dobromreprodukcijom boja.

naglaeno je povrinsko osvetljenje i nisu kori

nje. Boja svetlosti je u funkciji kvaliteta povrine koja se osvetljava (njeneboje, materijala i povrinske obrade). Izvori svetlosti sa dobrom reprodukcijom boje.

usmerenost panje na odredjene tainska osvetljenost zbog oblika i boje usmerava panju na nie.

Eliminacija bljetanja se postie povrinskim, linijskim ili tatanja postignuta je linijskim osvetljenjem koje se refletuje o povrine i daje

utisak povrinskog.

Ta ava delove prostora koji imaju vetim. Boja svetlosti ta ine koja

se osvetljavaju ali i sa dobrom reprodikcijom boje.ta en info pult koji je crne boje i ta boja je neutralno bela.

U niama je postavljeno linijsko osvetljenje ine obojene u bojamasvetlosnog spektra, tako da povrine nia dolaze do izraaja u odnosu na belu povrinu zida.

Ta insko osvetljenje je moguaj linijskog osvetljenja i upad dnevne svetlosti, zahvaljuju

a.

kasto, linijsko ili povr ine i oblika predmeta koji se osvetljavajuizvorima svetlosti sa dobrom reprodukcijom boja.

efekat udobnosti se postie povr

eni izvori svetlosti sa dobromreprodukcijom bo

Takasto osvetljenje istie predmet pa

ke u prostoru je ostvareno takastim osvetljenjem(primer pulta); povr

kastim osvetljenjem.eliminacija blje

kasto osvetljenje nagla u vrednost ili takasto osvetljenje kao lokalno ukombinaciji sa op kastog osvetljenja treba da bude u funkciji boje i materijala povr

kastim osvetljenjem je naglaija se svetlost odbija o reflektujue povr

kasto, linijsko i povr e prilagoditi i uskladiti sa koliinom dnevne svetlosti.arhitekta je prilagodio polo i

odgovarajuem pozicioniranju i veliini ni







je.

6. USMERENOST PA KE U PROSTORU

1. AKOMODACIJAOsvetljenje treba da je povrinsko ako je predmet panje relativno veliki (u odnosu na prostor u kome se nalazi) ive ine); linijsko za izduene elemente, a ta

nje malih dimenzija., kori ine nia postie

se efekat povrinskog osvetljenja.

Ako je neophodno naglasiti kontrast koji nije dovoljno naglaen bojom povrina, primena tainskog osvetljenja zavisi od veli

ine i svetiljke linijskog oblika da bi stvorili efekatkontrasta na zidovima kao i kontrast zidova (beli i svetli), poda i mobilijara (crne boje).

Ta ine ili delove prostora ve nosti (koje je potrebno istainsko kao opte osvetljenje.

ta trina vida, dokje u ostalom delu prostora kori inskog osvetljenja.

e sjajnosti (zbog ravnomernosti osvetljenja cele povr kasto ako jepredmet pa

enjem linijskog i takastog osvetljenja koje se difuzno odbija o povr

kastog, linijskog ilipovr ine i oblika predmeta koji se osvetljavaju. Ukoliko nije mogue ostvaritipotrebne razlike sjajnosti, preporuuje se primena izvora svetlosti razliitih boja.

je kori ena boja za reflektujue povr

kasto osvetljenje se koristi za povr e va i), linijsko ilipovr

kasto osvetljenje je postavljeno iznad pulta gde je i potrebna najvea oena simulacija povr



2. KONTRAST



BIOLOKI ASPEKT

II TIP OSVETLJENJA

11

Da bi se postigla kontinualnost elemenata u prostoru koristi se povrinsko, linijsko ili tainama.

istaknuti su povrinski elementi kori inenaglaeni su kontinualni povrinski elementi i postignuta je ritmi

ine ili delove prostora venosti; linijsko ili povrinsko kao opte osvetljenje.

upotrebljeno je linijsko osvetljenje za ve ine u prostoru, a ta

ama koje su na razli

FIZIKI ASPEKT

kasto osvetljenje tako dase postigne ravnomernost ili ritminost sjajnosti ako se radi o veim povr

enjem linijskog tipa osvetljenja i refleksijom povrna sjajnost.

Da bi se istakao dominantan prostor u objektu koristi se takasto osvetljenje za povr eva

e povr kasto da bi se istakaodeo prostora kome pripada informacioni pult.

Istaknuti visoke prostore takastim osvetljenjem.kori eno je linijsko osvetljenje u ni itim visinama i time je istaknut

utisak visokog prostora.

10. KONTINUALNI ELEMENTI (POVR


12. VISOKI PROSTORI

INSKI)




insko osvetljenje, linijsko ukoliko takvo reenje name

Da bi se istakao kvalitet povrine, koristi se ta insko osvetljenje prema veliine.

je kori ine zidova difuzno reflektuju svetlost.

Da bi se naglasila sposobnost refleksije materijala, koristi se ta insko osvetljenje.linijsko osvetljenje je kori

ina, a ta ina pulta, koji ima manju sposobnost refleksije.

Koristi se ta insko osvetljenje (ujednaine prostorije su neprozirne, kori

insko osvetljenje u zavisnosti i u skladu sa veli ine koja seosvetljava.

postoje male povrine ve avajuprostorne elemente i time je zbegnuta dosadna atmosfera koju stvaraju difuzni materijali.

FUNKCIONALNI ASPEKT

INE MATERIJALA

13.

14. DIFUZNA POVRINA

15. SPOSOBNOST REFLEKSIJEl

16. NEPROZIRNI MATERIJALI

i

JAVNI PROSTORIKoristi se takasto ili povr u konstrukcija ili enterijer.

kori en je linijski tip osvetljenja.

kasto, linijsko ili povr ini i oblikupovr

en linijski tip osvetljenja, dok povr

kasto, inijsko ili povreno da bi se naglasila vea sposobnost refleksije zidnih

povr kastim osvetljenjem osvetljena je povr

kasto, linijsko ili povr eno ili ritmino).sve povr eno je linijsko i takasto osvetljenje.

Koristi se takasto, linijsko ili povr inom i oblikom povr

e sjajnosti koje, uz pomo linijskog tipa osvetljenja nagla



17. TREPTAJ

KVALITET POVR




13

aBIOLO

ZI

KI ASPEKT

FI

1. AKOMODACIJA

2. KONTRAST

TRINA VIDA I BRZINA ZAPAANJA

4. UDOBNOST

NJE NA OKOLINU

6. USMERENOST PANJE NA ODREDJENE TA

. ELIMINACIJA BLJETANJA

INSKI)


12. VISOKI PROSTORI

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, priine su indirektno osvetljene, sem info pulta tako da vidno polje korisnika nije ometeno.

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, pri

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, pritrinu vida i brzinu zapaanja.

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, pri

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, priama usmerava panju na okolinu.

Koristi se direktan pravac upada svetlosti na povrini koja treba da predstavlja predmet panje.direktno je osvetljen info-pult kao jedini predmet panje korisnika u datom prostoru.

Direktno ili indirektno osvetljene povrine, pritanja ograni

ine, prito omogu

ine, pri

Da bi se istakli kontinualni elementi potrebno je koristiti direktan ili indirektan upad svetlosti, ali ujednaini istog zna

o ine idifuzno ulazi u prostor, a veta r to se reflektuje o posebno projektovanepovrine.

Za isticanja dominantnih prostora u objektu, nije relevantan pravac upada svetlosti.

Za osvetljenje visokih prostora neophodno je direktno osvetljenje da bi se postigao ravnomeran nivo osvetljenosti.Na konkretnm primeru kori

a ini zidova,

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.sve povr

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.zastupljeno je indirektno osvetljenje, ali je kontrast ipak prisutan zbog obojene svetlosti.

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.zastupljeno je indirektno osvetljenje koje omoguava optimalnu o

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.zastupljeno je indirektno osvetljenje u bojama svetlosnog spektra koje daje efekat udobnosti.

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.indirektno osvetljenje u ni

emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.svetlost je indirektn tako da je efekat blje en.

Direktno ili indirektno osvetljene povr emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.prostor je indirektno osvetljen u svim delovima, ava laku orijentaciju u prostoru.

Direktno ili indirektno osvetljene povr emu je bitno da izvor svetlosti ne ometa vidno polje korisnika prostora.zbog indirektnog osvetljenja u boji, nije omoguena dobra orijentacija u vremenu.

eno po celojpovr aja.

kori en je indirektan upad dnevne svetlosti koja se odbija o ob jene reflektujue povrka svetlost se indirektno uvodi u prosto tako

eno je indirektno osvetljenje, ali tako da su izvori svetlosti postavljeni na razliitimvisinam i ravnomerno rasporedjene po povr ime je istaknuta visina prostora.






Na onkretnom primeru




3. O

5. USMERENOST PA

KE U PROSTORU





7

k

KI ASPEKT

III PRAVAC UPADA SVETLOSTI I SENKE

15

FUNKCIONALNI ASPEKT

13. JAVNI PROSTORIKoristi se direktan ili indirektan pravac upada svetlosti.

koriNa konkretnom primeru

Koristi se direktan ili indirektan pravac upada svetlosti.kori ine

zida i predmeta u prostoru (pult, sto).

Koristi se direktan ili indirektan pravac upada svetlosti da bi se naglasila refleksija materijala.koristi se indirektno osvetljenje

teg osvetljenja kome doprinosi ta reflektovana svetlost.

Koristi se direktno ili indirektno osvetljenje.su sve povrine neprozirne; kori

ine a indirektno za ve ine.se koristi indirektno osvetljenje da bi se istakle male povrine ve e).

en je indirektan pravac upada svetlosti.

en je indirektan pravac upada svetlosti ime se svetlost difuzno odbija o povr

ime se prostor neposredno osvetljava i stvara se utisakop

eno je indirektno osvetljenje.

Koristi se direktno ili indirektno osvetljenje ako su u pitanju male povr e povre sjajnosti (ni

KVALITET POVRINE MATERIJALA

14. DIFUZNA POVRINA

15. SPOSOBNOST REFLEKSIJE






17. TREPTAJ

17

BIOLOKI ASPEKT


4. UDOBNOST

NJE NA OKOLINU

6. USMERENOST PANJE NA ODREDJENE TA




INSKI)


1. AKOMODACIJADozvoljene su razlike u osvetljenosti u korist povrina koje se posmatraju sa ve

e su vie osvetljene u odnosu na ostatak zidnih povrina pa su zato sagledive i sa ve.

eljeni kontrast neophodna je razlika u osvetljenosti delova prostora razlie i razli a i ostalih zidnih

povrina.

Postie se ravnomernom osvetljeno nju.

osvetljenost je neravnomerna, ali je pult, koji treba da privu nju ravnomerno osvetljen.

Osvetljenost koja omogu ina.osvetljenost je takva da omogu

Neophodna je ravnomerna osvetljenost.osvetljenost nije ravnomerna, ve ina.

nju., kao to je ve e u zidovima su vie osvetljene pa zato i privla e panju.

Treba da se izbegava postojanje predmeta

a nije toliko velika da bi izazvala bljetanje, tako da ne mora da se eliminie.

Naravnomerna osvetljenost prema hijerarhiji vanosti povrine., prostor hola je znatno bolje osvetljen nego prostori koji se na njega nastavljaju pa je zato

i orijentacija u prostoru jasna.

Nije relevantna.

Da bi se istakli kontinualni elementi u prostoru, dozvoljene su razlike u osvetljenostim ako su veine ve

enih povrina-nia i povrina zidova. Otvori, nie i zidovisu iste boje tako da je njihova razlika istaknuta razlikom u osvetljenosti.

U takvom prostoru postie se ravnomerna osvetljenost ili neravnomerna osvetljenost u onom delu koji treba daprivu nju.

postignut je dobar nivo osvetljenosti u prostoru, ali je osvetljenost neravnomerna

ava dinamika postoje

eg rastojanja.ni ih

rastojanja

Ukoliko se bojama ne postigne itog znaaja.kontrast se posti itim bojama svetlosti i razlikom u osvetljenosti ni

u ili neravnomerno u osvetljenosti u korist dela prostora koji treba da privuepa

e pa

ava umerene kontraste i sjajnost prema hejrarhiji vrednosti povrava umerene kontraste.

ima niz akcentovanih povr

Neophodna je neravnomerna osvetljenost koja omoguava veu sjajnost delova prostora koji treba da privukupa

reeno, ni

ija bi osvetljenost bila znaajno vea od prosene osvetljenosti vidnogpolja.

osvetljenost ni

eg nivoaosvetljenosti povr eg znaaja.

postoji razlika u osvetljenosti nagla

e paime se

doprinosi vizuelnom interesovanju i emotivnom uzbudjenju.

Potrebno je postii ravnomernost osvetljenosti u zavisnosti od funkcije prostora.postignut je dobar vertikalni nivo osvetljenosti, ali je osvetljenost neravnomerna ime se

nagla ih otvora.






2. KONTRAST

5. USMERENOST PA

KE U PROSTORU


12. VISOKI PROSTORI







FIZIKI ASPEKT

IV NIVO I RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

19

FUNKCIONALNI ASPEKT

U takvim prostorima ravnomernost osvetljenja omogu13. JAVNI PROSTORI

ava umerene kontraste i sjajnost prema hijerarhiji vrednostipovr

itost povr

na osvetljenost ako su u pitanju vee povritim nivoom

osvetljenosti, ime se usmerava pa

na osvetljenost u zavisnosti od veliine povr i.kori ena je ritmina osvetljenost ime se posti

ina.postignuta je razli inskih elemenata; kontrasti su umereni.

Postie se ravnomerna ili ritmi ine., povrine zidova i povrina pulta su ravnomerno osvetljene, ali razli

nja korisnika na informacioni pult.

Kod povrina koje imaju veliku sposobnost refleksije neophodna je ravnomerna osvetljenost, jer se time postie daje reflektovana svetlost ravnomerna u datoj prostoriji. Kod povrina koje imaju malu sposobnost refleksije,ravnomernost nije relevantna.

postoje povrine koje imaju veliku sposobnost refleksije i ravnomerno su osvetljene, takoda je u prostoriji osvetljenost ravnomerna a pojava senki je smanjena.

Koristi se ravnomerna ili ritmi ine i efekta koji se eli posti e usmerenost panje korisnika na

informativni pult i prolaze koji vode u susedne prostorije.

Ravnomernost nije neophodna jer se radi o materijalu koji se primenjuje u situaciji kada se ne eli ravnomernaosvetljenost.

postignuta je ritmi na osvetljenost razlikom u osvetljenosti manjih povrina koje naglaavajuprostorne elemente.





14. DIFUZNA POVRINA



17. TREPTAJ



21

BIOLOKI ASPEKT

Potrebna je ve

enja.predmeti (pult i ostali mobilijar) su manje sjajnosti nego okruenje, ali boja tih predmeta je

crna dok je okruenje belo, pa je kontrast ipak prisutan.

Vetrina vida dobra kao i brzina zapaanja.

Potrebno je raspodeliti sjajnost prema vanosti povrina ili delova prostora: ve rostora koji imave nost ili treba da privu nju.

sjajnost pulta nije ve

Ravnomerna sjajnost.nie su neravnomerno rasporedjene,

ina, koji treba da privuku panju.nie su ve nju u odnosu na okruenje.

Izbegavanje postojanj predmetae i predmeti nisu zna tanja

eliminisan.

Raspodela sjajnosti prema hijerarhiji vrednosti predmeta ili delova prostora.raspodela sjajnosti prema hijerarhiji vrednosti predmeta nije jasno uo

a.

Nivo sjajnosti koji stvara vetata

Da bi se istakli kontinualni elementi u prostoru potrebna je ravnomerna ili ritmi

ina zidova i nia (povrinskihelemenata) u ovom prostoru.

U takvom prostoru potrebno je posti nosti u prostoru.postoji razlika u sjajnosti pojedina

ina po vanosti.

Kod ovakvih prostora potrebno je uskladiti nivo sjajnosti sa funkcijom prostora., prostor je dvostruke spratne visine, funkcije prijemnog hola (prostor koji okuplja veliki broj

korisnika), a utisak visokog prostora je naglaen vertikalnim ritmiinu zida.

1. AKOMODACIJA


4. UDOBNOST

NJE NA OKOLINU

NJE NA ODREDJENE TA




INSKI)


12. VISINA PROSTORA

a sjajnost za deo prostora koji se posmatra iz daljine., otvori koji su na veoj udaljenosti su i vee sjajnosti.

Potrebna je neujednaena sjajnost predmeta i njegovog neposrednog okru

a sjajnost.otvori su vee sjajnosti od zidova pa je i o

a sjajnost za deo pu va e pa

a ali je on svojom bojom dominantan u odnosu na ostali deo prostorije.

ime je sjajnost takodje neravnomerna.

Vea sjajnost onih delova prostora ili povre sjajnosti i t me privlae pa

ija bi sjajnost bila znaajno vea od prosene sjajnosti vidnog polja.sve ni ajno vee sjajnosti od prosene, tako da je efekat blje

ljiva zbogneravnomernosti raspodela ni

ko osvetljenje je u funkciji doprinosa dnevne svetlosti.ve ko osvetljenje stvara nivo sjajnosti koji je u funkciji doprinosa dnevne svetlosti.

na sjajnost ri emu nivo sjajnostinije bitan.

primenjena je ritmina sjajnost; postoji razlika u sjajnosti povr

i ujednaenu sjajnost za elemente iste vanih elemenata u prostoru, ime je postignuta hijerarhija

elemenata i povr

nim rasporedom elemenata razliite sjajnosti uodnosu na povr






2.KONTRAST

5. USMERENOST PA

6. USMERENOST PA KE U PROSTORU









I

a

, p

FIZIKI ASPEKT

I

V RASPODELA SJAJNOSTI

23

FUNKCIONALNI ASPEKT

Kod ovakvih prostora ravnomernost osvetljenosti omogu13. JAVNI PROSTORI

ava umerene kontraste i sjajnosti prema hijerarhijivrednosti povr

en.

ina.postignuti su umereni kontrasti sjanjosti predmeta i okiline, kao kod info-pulta koji je manje

sjajnosti u odnosu na okolinu, to doprinosi da lako i brzo bude primeNa konkretnom primeru


Potrebno je posti eljenim efektom, tako da nema reflektovanog bljetanja.povrine zidova su ve to doprinosi lakom uo

enju.

Kod materijala koji imaju ve eli vetanja.

koritanja.

Raspodelu sjajnosti treba odrediti prema zna ine koja se osvetljava. Ako boja povrine ima veliki faktorrefleksije, moe do tanja.

kori tanje.Povrina od zna

ine ukoliko je povrina mala u odnosu na okolinu.postoje male povrine ve avaju odredjene prostorne elemente.

Kod toplih tonova mogu im nivoom osvetljenosti posti eljenu sjajnost.Kod hladnih tonova neophodan je vii nivo osvetljenosti ako se eli ve

e se visok nivo sjajnosti i sa niim nivoom osvetljenosti.Kod crne boje neophodan je visok novo osvetljenosti kako bi se obezbedila sjajnost koja omogu

no su kori ine bele boje, gde su zidovi manjeg nivoa sjajnosti u odnosuna nie iste boje. Pult je crne boje koji je u kontrastu sa neposrednom okolinom u smislu boje povrine, tako da jepult vidljiv i bez velike sjajnosti. Topli tonovi su kori ama, tako da je sa niim nivoomosvetljenosti postignuta eljena sjajnost.

14. DIFUZNA POVRINA



18. BOJA POVRINA

i raspodelu sjajnosti u skladu sae sjajnosti u odnosu na info-pult, avanju

pulta u takvom okru

u sposobnost refleksije, ukiliko se a sjajnost, neophodan je vei nivoosvetljenosti. Nema pojave reflektovanog blje

eni su i materijali koji imaju manju sposobnost refleksije, ali nema pojavereflektovanog blje

aju povri do reflektovanog blje

eni su neprozirni materijali bele i crne boje, tako da ne postoji reflektovano bljeaja- informacioni pult je manje sjajnosti u odnosu na okolinu.

Dozvoljena je vea sjajnost povre sjajnosti koje nagla

e je sa ni ia sjajnost.

Kod bele boje postiava prihvatljivu

vidljivost predmeta.prete ene povr

eni kao akcenat u ni





17. TREPTAJ


25

FIZIKI ASPEKT

KVALITET POVR

ena za povr aja.kori ena je hladna svetlost za osvetljenje veeg broja povr

ena kao akcenat za mali broj povr

ena.kori eni su izvori svetlosti hladne, bele i tople boje.

eni i akcenti drugih boja,postignuti refleksijom sa obojenih povr

ena je svetlost neutralno bele boje, ali se refleksijom sa obojenih povr

ene su povr

ene su, kao akcenat u prostoru, povr u i time jepostignut

i, a koji u ovom sluaju zavisi u velikoj meri od boje svetlosti.Kod povr

ene su povr

10. KONTINUALNI ELEMENTI (POVRINSKI)


12. VISOKI PROSTORI

14. DIFUZNA POVRINA



17. TREPTAJ

18. BOJA POVRINE

Kod kontinualnih elemenata u prostoru potrebno je da boja svetlosti bude ujedna ine istog zna ina, dok je topla svetlost

kori ina.

Kod takvih prostora potrebni su izvori sa dobrom reprodukcijom boje.predmeti i elementi su bele i crne boje osvetljeni izvorima svetlosti hladne, bele i tople boje.

U ovim prostorima potrebno je da boja svetlosti bude ujedna

Potrebno je da boja svetlosti bude u skladu sa povrinom koja se osvetljava.svetlost je preteno bele boje kao i povrine, ali su kori

ina.

Kod materijala koji imaju sposobnost refleksije potrebno je da boja svetlosti bude u skladu sa bojom povrinekoje se osvetljava.

kori ina, stvara seutisak svetlosti u boji.

Potrebno je da boja svetlosti bude u skladu sa bojom povrine.kori ine u boji tako da se refleksijom sa tih povrina dobija utisak obojene

svetlosti.

Potrebno je da boja svetlosti bude takva u zavisnosti od eljenog efekta.kori ine u boji osvetljene belom svetlo

eljeni efekat boje u prostoru.

Kod toplih tonova potrebno je koristiti izvore tople boje.Kod hladnih tonova potrebno je koristiti izvore boje dnevne svetlosti.Kod bele boje potrebno je koristiti izvore tople boje, bele boje ili dnevne svetlosti u zavisnosti od utiska koji se eliposti

ina crne boje boja izvora svetlosti nije relevantna.kori ine bele boje, sa akcentima povrina u boji, i povrina pulta koji je crne

boje. Prostor je osvetljen izvorima bele boje i dnevne svetlosti.









INE MATERIJALA

VI BOJA SVETLOSTI I REPRODUKCIJA BOJE

27

BIOLOKI ASPEKT

Onemogu ko i psiholoko bljetanje u vidnom polju korisnika prostora.efekat psiholokog je ograni tanja je eliminisan.

Ograni tanja je neophodno, jer to je kontrast ve tanja(svetlih povrina).

, upotrebom razli ina ograni tanja ali je kontrastipak prisutan.

Eliminisati bljetanje iz zone vidnog polja.efekat bljetanja je ograni trina vida donekle ugroena.

Eliminisati bljetanje iz zone vidnog polja.efekat bljetanja je ograni

Ograni tanje odgovarajuine pa je panja

usmerena na okolinu.

Ograni tanje s obzirom da se zahteva vetanje je ograni e su sjajnije u odnosu na ostali deo prostora.

Eliminisati bljetanje iz zone vidnog polja posmatrato je ve tanje je ograni

tanje iz zone vidnog polja posmatratanja ograni

tanje u vidnom polju posmatratanje je ograni

Potrebno je onemogu ko i psiholoko bljetanje u vidnom polju korisnika prostora.fizioloko bljetanje je u potpunosti eliminisano, a psiholoko bljetanje je ograni

tanje iz zone vidnog polja.je ograni tanje iz zone vidnog polja, ali nije u potpunosti onemogu

tanja u vidnom polju posmatratanja je ograni

n

1. AKOMODACIJA

2. KONTRAST


4. UDOBNOST

NJE NA OKOLINU

6. USMERENOST PANJE NA ODREDJENE TA U PROSTORU


INSKI)

iti fizioloen a fizikog blje

enje blje i vea je i mogunost reflektovanog blje

itih boja reflektovanih povr en je efekat blje

en pa je samim tim o

en ali je efekat udobnosti prisutan zbog obojene svetlosti.

iti blje om lokacijom svetiljke.svetiljke su sakrivene i njihova svetlost se odbija o reflektujue povr

iti blje a sjajnost pojedinih delova prostora.blje eno i ni

a., kao reeno, blje eno u vidnom polju posmatraa, ali nije u

potpunosti eliminisano.

Eliminisati blje a.orijentacija u prostoru je omoguena jer je efekat blje en, ali nije potpuno

eliminisan.

Ograniiti blje a.blje eno.

iti fizioloeno.

Potrebno je eliminisati bljeeno blje eno.

Neophodno je ogranienje blje a.efekat blje en, jer pravac upada svetlosti nije isti kao pravac pogleda

posmatraa,ve je i direktan.







5. USMERENOST PA

KE





12. VISOKI PROSTORI







FIZIKI ASPEKT

VII OGRANIENJE BLJETANJA

29

16. NEPROZIRNI MATERIJALIAko boja povrine ima veliki faktor refleksije, moe do tanja.

ograni tanja.

Kod toplih tonova ograni tanja je neophodno ukoliko je povrina koja se osvetljavarelativno velika, a izvor svetlosti je direktno usmeren ka povrini. Ovo je mogu

inu, kao i udaljenost svetiljke od povrine koju osvetljava.Kod hladnih tonova faktor nije relevantan.Kod bele boje neophodno je ograni tanja, ako je povrina koja se osvetljava relativnovelika, a regulie se izvorom adekvatnog tipa svetiljke, uglom pod kojim svetlost pada na povrinu, kao i udaljenostisvetiljke od povrine koju osvetljava.Kod crne boje faktor nije relevantan.

eliminisanje reflektovanog bljetanja, postignuto je posebno odredjenim poloajem svetiljkeu odnosu na povrinu koju osvetljava, uvodjenjem posebno projektovanih elemenata, koji spre

inu, i izborom adekvatnog tipa svetiljke.

i do reflektovanog bljeen je efekat reflektovanog blje

enje reflektovanog bljee postii izvorom adekvatnog tipa

svetiljke, uglom pod kojim svetlost pada na povr

enje reflektovanog bljke

avaju direktnousmeravanje svetlosnog snopa na povr



18. BOJE POVRINE

tanje iz zone vidnog polja posmatratanja iz zone vidnog polja posmatra

Raspodela sjajnosti je u skladu sa eljenim efektom, ali tako da nema reflektovanog bljetanja.postoje nie koje su ve inu zida, efekat reflektovanog

bljetanja je ograni

e do tanja. Kod materijalakoji imaju manju sposobnost refleksije nema reflektovanog bljetanja.

ograni tanja.

FUNKCIONALNI ASPEKT

INE MATERIJALA

13. JAVNI PROSTORIPotrebno je eliminisati blje a.

ogranien je efekat blje a.

e sjajnosti u odnosu na povren.

Kod materijala koji imaju veu sposobnost refleksije mo i do pojave reflektovanog blje

en je efekat reflektovanog blje


KVALITET POVR

14. DIFUZNA POVRINA




31

33

ZAKLJUAK

Kada govorimo o reenju enterijera, tj. osvetljenja u poslovnoj zgradi D.E.Offices u NewYork-u treba uzeti u obzir i sam koncept autora. Formirati lobi jedne firme tako da nema nijednog prozorskog otvora, koji bi pruio pogled na Menhetn, bilo je zaista hrabro. Autor jeeleo da sve korisnike u trenutku pristupanja u kompaniju zaseni neobinim reenjem injihovu panju usmeri direktno na prostor, bez ikakvog odvlaenja na panoramu grada.Stvaranjem nia koje simuliraju otvore i korienjem boje i kontrasta autor eli da stvorivirtuelni, tj. fluidni prostor, istiui mo i stil kompanije.

eljeni efekat je u potpunosti postignut. Meutim pored jasno definisanog psiholokogefekta koji ovaj prostor ostavlja na korisnike, veoma su bitni i svi ostali zahtevi: bioloki, fizikii funkcionalni. Analiziranjem prostora po kriterijumima dolo se do zakljuka da je veliki brojzahteva zadovoljen, tj. koje su to pozitivne strane reenja.

POZITIVNE STRANE REENJA

- Stvaranje dominantnog prostora (lobi)- Upotreba jednog novog i zanimljivog sistema osvetljenja- Indirektna osvetljenost- Upotreba obojenih reflektujuih povrina u funkciji stvaranja vedre atmosfere- Ogranieno bljetanje- Stvaranje udobnog ambijenta- Isticanje kljunih predmeta direktnim osvetljenjem i kontrastima- Laka orjentacija u prostoru

Pored navedenih pozitivnih strana javljaju se i loe, koje su pre svega vezane za zaposlene(za info-pultom).

NEGATIVNE STRANE REENJA

- Zaklanjanje pogleda na prirodno okruenje, tj. nemogunost pogleda vani- Loa orjentacija u vremenu zbog neujednaenog upada dnevne svetlosti i veinskezastupljenosti vetakog osvetljenja- Stvaranje psiholokog utiska ulaska u nepoznati prostor

Loe strane reenja osvetljenja ovog prostora nisu mnogobrojne ali ipak postoje i usko supovezane sa samim konceptom autora. Posmatarajui zadovoljenje koncepta (nepostojanjepogleda na panoramu i tenja da prostor u svako doba dana ostavlja isti utisak), moe se reida je on u potpunosti ostvaren, ali ipak ometanje orjentacije u vremenu i irem prostoru moeda stvori oseaj neprijatnosti, naroito kod zaposlenih.

Svaka intervencija koja bi promenila postojee efekte bi ustvari negirala osnovni koncept, jerupravo ta nemogunost orjentacije ini prostor virtuelnim.

osvetljenje

Documents