Osnovi elektrotehnike

Tema: Otpornici i vezivanje otpornika

Profesor : Student :

Sadržaj:

Sadržaj:.......................................................................................................................................1Uvod............................................................................................................................................3Otpornici.....................................................................................................................................4

Primena...................................................................................................................................5Idealni otpornik.......................................................................................................................5Realni otpornik........................................................................................................................5

Obeležavanje vrednosti otpornika..............................................................................................6Vezivanje otpornika....................................................................................................................7

Serijska veza...........................................................................................................................7Paralelna veza.........................................................................................................................8

Snaga otpornika........................................................................................................................10Vrste otpornika..........................................................................................................................10

Fiksni otpornici.....................................................................................................................10Promenljivi otpornici............................................................................................................11Ostali tipovi otpornika..........................................................................................................12

Primeri praktične primene otpornika.......................................................................................13Primeri upotrebe potenciometra...............................................................................................14Zaključak...................................................................................................................................15Literatura:..................................................................................................................................16

2

Uvod

Električne mreže predstavljaju elemente povezivanja između električnih komponenti kao što su otpornik, kondenzator, izvor napajanja, prekidač itd. Električno kolo je mreža koja ima zatvoren električni krug, dozvoljavajući povratnu putanju struji . Mreža je spoj dva ili više uređaja i ne mora uvek da bude kolo .Električne mreže koje se sastoje samo iz izvora napajanja (naponskog ili strujnog), linearnih elektronskih elemenata (otpornik, kondenzator i indukt), linearnog prenosnog sistema, mogu se analizirati pomoću algebre i raznih metoda transformacije, da bi se proračunale jednosmerne struje, naizmenične struje i odgovarajući naponi .Mreža koja sadrži aktivne elektronske komponente (koje mogu kontrolisati smer i jačinu električne struje, to su diode, tranzistori, tiristori) takođe je poznata kao električno kolo . Takve mreže su uglavnom nelinearne te je proračun napona i struja u njenim delovima dosta teži zadatak . Da bi projektovali električno kolo, bilo analogno ili digitalno, inženjeri moraju biti sposobni da proračunaju vrednosti struja i napona u delovima kola .Linearna kola se mogu proračunati upotrebom kompleksnog računa .Ostala kola se softverski proračunavaju Postoje specijalizovani programi za proračun kola kao što su VHDL, SPICE (Simulation Program with Integrated Circuit Emphasis).

Elektronske komponente se mogu najgrublje podeliti na aktivne i pasivne.Kao sto i sama rec kaze aktivne komponente imaju glavnu funkciju u elektricnim kolima i najcesce sluze za pojacanje,transformaciju ili neki drugi vid obrade korisnog signala.Dok kod aktivnih komponenti dolazi dolazi do pojacanja korisnog signala pasivne komponente jedino mogu da smanje ceo ili samo odredjeni deo neke struje ili napona.Pasivne komponente se upotrebljavaju zajedno sa aktivnim cineci kompaktnu celinu. Aktivne komponente su uglavnom bazirane na poluprovodnizima(izuzetak su el. cevi)i dele se na razne tipove dioda,tranzistora,tiristora(SCR,diak i trijak),integrisanih(IC)kola,optoelemenata itd. Pasivne komponente su veoma proste strukture i moguce ih je individualno izradjivati.Pasivne komponente se dele na:otpornike,kondenzatore,kalemove…

U elektrotehnici i elektronici napon,struja i otpor su najvaznije velicine koje su definisane Omovim zakonom i medjusobno su obrnuto ili direktno proporcionalne. Napon predstavlja razliku potencijala i javlja se izmedju dve tacke u elektricnom polju a struja predstavlja usmereno kretanje elektrona kroz provodnik.Ovo kretanje ce biti utoliko vece ukoliko je otpor provodnika manji i obrnuto.Odnosi izmedju ovih velicina prikazani su formulama koje se zajedno nazivaju "Omov zakon".Omov zakon: kaže da, ukoliko se na otporniku otpornosti jedan om pojavi pad napona od jedan volt, jačina struje je jedan amper . Za proucavanje elektricnih kola sa aktivnim i pasivnim komponentama koristese se tzv. prvi i drugi Kirkohov zakon koji se zasnivaju u potpunosti na Omovom zakonu. Zbir svih struja koje ulaze u cvor jednak je struji koja izlazi iz cvora. Razlika padova napona na svim otporima u jednoj konturi jednaka je nuli. Za rešavanje električnih kola koriste se I električni zakoni : Nortonova teorema: U kolima se naponski i strujni izvori zamenjuju idealnim strujnim izvorom napajanja i otpornikom u paraleli i Tevenenova teorema: U kolima se naponski i strujni izvori zamenjuju idealnim naponskim izvorom napajanja i otpornikom vezanim na red .Drugi, dosta teži zakoni se koriste za rešavanje električnih kola koja u sebi sadrže ne linearne elemente .

Za projektovajne i razumevanje elektricnih kola koriste se elektricne seme i simboli.Simboli i oznake predstavljaju odredjenu komponentu,vezu,prekid itd.Postoji vise nacina oznacavanja komponenti ali su oni veoma slicni i uglavnom usko povezani sa glavnom

3

funkcijom komponente ili uredjaja.Za crtanje sema danas se najcesce koristi racunarski software koji ima niz prednosti kao sto su simulacija kola izrada stampang kola itd.

Da bi se obezbedili odgovarajuci uslovi za rad aktivnih komponenti koriste se pasivni elementi cija je cena dosta niska.Naj vaznije pasivne komponente su otpornici koji su nacinjeni od raznih otpornih materjala kao sto su ugljenik,grafit...Otpornici se ponasaju po "Omovom" zakonu sto znaci da direktno uticu na intenzitet struje i napona.Osnovne karakteristike otpornika su nazivna otpornost,snaga i tolerancija.

Otpornici

Osobinu materijala da se suprotstavljaju proticanju električne struje nazivamo električni otpor. Eksperimentima je utvrđeno da otpor zavisi od dužine žice, njenog poprečnog preseka i vrste materijala. Za izračunavanje otpora koristi se formula

Otpornik (engl. resistor) je dvopolna pasivna elektronska komponenta koja pruža otpor struji, stvarajući pri tom pad napona između priključaka. Osnovna osobina otpornika je električni otpor. Prema Omovom zakonu( )električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa jačinom struje koja protiče kroz otpornik. Drugim rečima, otpor je konstanta srazmere između napona i struje otpornika. Otpornik se koristi kao element električnih mreža i elektronskih uređaja.

Jedinica za el. otpor je om ( Ω ), nazvana tako u čast nemačkog fizičara GeorgaOma. Otpor od jednog oma ima provodnik kroz koji protiče struja od 1 A kada je razlika potencijala na njegovim krajevima 1 V. U praksi se češće koriste veće jedinice, uglavnom kiloom ( kΩ ) i ponekad megaom (M Ω).

Otpornici su elementi pomoću kojih namerno unosimo el. otpor u neko strujno kolo. Koriste se za ograničenje struje u kolu i za dobijanje željenog napona na krajevima otpornika.Otpornici su najčešće korišćene komponente u elektronskim uređajima. Većinaotpornika u našim uređajima su grafitni, a proizvode se i žičani i metaloslojni otpornici.

Tanak sloj grafita ili metala nanešen na izolatorsko telo

Smeša grafita i izolatorskog praha

Žičani otpornik

4

šematska oznaka : Konačni izgled otpornika posle lakiranja tela i obeležavanja vrednosti pomoću obojenih prstenova

Primena

Ako je struja u kolu poznata, tada se otpornik koristi za stvaranje poznate razlike potencijala proporcionalne toj struji. Obratno, ukoliko je poznata razlika potencijala između dve tačke u kolu, tada se otpornik može koristiti za stvaranje poznate struje proporcionalne toj razlici potencijala.

Ograničavanje struje. Postavljanjem otpornika u seriju s nekom drugom komponentom, kao što je LE dioda (LED), struja kroz tu komponentu se ograničava na poznatu i dozvoljenu vrednost.

Prigušivač (atenuator) je mreža dva ili više otpornika (delitelj napona) koji služe za smanjenje napona signala.

Linijski terminator je otpornik na kraju prenosne linije, konstruisan kao završna impedansa (otpor čija vrednost otpora odgovara otporu ostatka kola na koji je spojen) i time minimizira refleksiju signala.

Idealni otpornik

SI jedinica električnog otpora je 1 Ω (om). Komponenta ima otpor od 1 Ω (oma) ako napon od 1V (volt) na krajevima elementa daje struju od 1A (ampera), koja je ekvivalent toku od 1 C/s (kulona električnog naboja u sekundi). Često se koriste i višekratnici kΩ (kiloom - 1000 oma) i MΩ (megaom - milion oma). Kod idealnog otpornika otpor ostaje konstantan bez obzira na dovedeni napon ili struju kroz element ili brzinu promene struje. Iako stvarni otpornici ne mogu postići ovaj zahtev, oni su projektovani da imaju male varijacije u električnom otporu kada su podvrgnuti tim promenama, ili promenama temperature ili ostalim faktorima iz okoline.

Otpor provodnika Za izračunavanje otpora provodnika možemo koristiti sledeći izraz:

gde je, R20 otpor na 20°C, ρ specifični električni otpor materijala od koga je sačinjen provodnik, l dužina provodnika i A površina poprečnog preseka provodnika.

Realni otpornik

Otpornik ima najveći radni napon i struju iznad koje se otpor može promeniti (u nekom slučajevima i drastično) ili otpornik može biti fizički oštećen (na primer može biti pregrejan ili može pregoreti). Iako neki otpornici imaju određenu naponsku i strujnu klasu, većina se razvrstava prema maksimalnoj snazi koja se određuje prema fizičkoj veličini otpornika. Najčešće klase snage za ugljene i metal-film otpornike su 1/8 W (vata), 1/4 W i 1/2 W. Otpornici izrađeni od metal-filmova i ugljenih filmova su puno temperaturno, i zbog starenja, stabilniji od ugljenih otpornika. Veliki otpornici mogu disipirati više toplote jer imaju veću površinu. Žičani i otpornici omotani keramikom se koriste kada se traži visoki razred snage. Realni otpornici unose i nešto induktiviteta i malu količinu kapaciteta, koji menjaju dinamičke karakteristike realnog otpornika u odnosu na idealni otpornik. Otpornici su elementi čija se svojstva menjaju s promenom temperature. Iako je promena otpora u odnosu na promenu temperature vrlo nelinearna, možemo je aproksimisati sledećim izrazom:

5

gde je

Obeležavanje vrednosti otpornika

Označavanje nazivne vrednosti otpora i tolerancije izvodi se alfanumeričkim oznakama, ili pomoću obojenih prstenova. Vrednost otpora u el šemama može biti navedena samo brojem, npr :

270 = 270 Ω (om se podrazumeva)

Zbog toga što oznaka Ω liči na nulu i može nas dovesti u zabunu, ponekad se umestoΩ koriste slova R i E, a umesto kΩ ili MΩ samo k ili M :

270 R = 270 Ω390 E = 390 Ω47 k = 47 kΩ

Oznake R, E, k, M često se koriste umesto decimalnog zareza, čime se izbegavaju velike greške u očitavanju zbog slabe vidljivosti zareza :

2k7 = 2,7 k Ω3R3 = 3,3 Ω

M 1 = 100 kΩVeoma je nepraktično ispisivati brojčane i slovne oznake na male elemente kao što su otpornici (dimenzije oko 6 mm). Zbog toga se vrednost otpora označava pomoću obojenihprstenova gde boje zamenjuju cifre, prema tabeli :

6

Slika 1Uglavnom su na otpornicima 4 prstena, i oni imaju sledeća značenja :

Prvi prsten - prva cifraDrugi prsten - druga cifraTreći prsten - broj nula ( faktor množenja )Četvrti prsten - tolerancija, tj. dozvoljeno odstupanje od nazivne vrednosti

Dakle, vrednost otpornika sa vrha tabele je :braon crna crvena zlatna : 1 0 00 +/- 5% = 1000 Ω = 1k plus/minus 50 Ω

Proizvode se otpornici tačno određenih vrednosti klasifikovani u tzv. otporne nizove.Sve ostale vrednosti, kojih nema u okviru datog niza, mogu se realizovati rednom i paralelnom vezom postojećih otpornika. U tabeli je dat niz E 12 koji se najviše koristi (debljebrojke) a sitnijim brojevima su dopisane dodatne vrednosti niza E 24.

1,0 1,1 1,2 1,3 1,5 1,6 1,8 2,0 2,2 2,4 2,7 3,0

3,3 3,6 3,9 4,3 4,7 5,1 5,6 6,2 6,8 7,5 8,2 9,1To konkretno znači da u nizu E 12 postoje vrednosti od npr 12 Ω, 120 Ω, 1k2, 12k,120k i 1M2, a ne postoje vrednosti od npr 130 Ω ili 140 Ω. Zatim, postoje vrednosti npr 150Ω,1k5, 1k8, 18k, 22k itd.....

7

Vezivanje otpornikaU električnom kolu može biti više otpornika koji se mogu povezivati na razne načine.

Osnovni načini povezivanja su serijsko i paralelno povezivanje. Korišćenjem kombinovanog načina vezivanja, tj. grupisanjem serijskog i paralelnog spoja dobija se tzv. mešovita veza.Pri proračunu stanja u električnom kolu, neophodno je električnu šemu kola svesti na prosto ekvivalentno kolo, koga čini izvor električne energije i potrošač (otpornik) ekvivalentne otpornosti.

Serijska veza

Grupa od n otpornika vezanih u seriju prikazana je na Slici 2. Serijska veza otpornika čini skup otpornika kod kojih je kraj prvog otpornika vezan za početak drugog, kraj drugog na početak trećeg itd.

Slika 2

Kada ovako spojeni otpornici čine deo zatvorenog električnog kola očigledno je da je jačina struje kroz sve otpore ista. Prema tome serijsku vezu otpornika karakteriše jednakost struje kroz svaki otpornik.

Napon na krajevima svakog otpornika određuje se primenom Omovog zakona:

Ukupan napon na krajevima serijske veze Uab jednak je zbiru napona na pojedinačnim otpornicima:

odnosno:

Grupa otpornika u serijskoj vezi može se zameniti jednim otpornikom ekvivalentne

otpornosti  pri čemu u tom ekvivalentnom električnom kolu mora ostati nepromenjeno stanje napona i električne struje kroz kolo (Slika 3.)

8

Slika3

Izjednačavajući ove dve jednačine dobija se:

Serijsku vezu otpornika karakteriše ekvivalentna otpornost koja je jednaka zbiru otpornosti pojedinačnih otpornika.

Paralelna veza

Na Slici 4. prikazana je grupa paralelno vezanih otpornika. Očigledno je da je napon

na krajevima ovih otpornika isti i jednak priključenom naponu

Slika4.

Pošto su krajevi ovih otpornika na istom naponu, struje u pojedinim otpornicima na osnovu Omovog zakona bit će jednake:

Ukupna struja I  jednaka je zbiru struja koje prolaze kroz pojedine otpornike:

U slučaju ekvivalentnog kola, koga čini izvor napona  i otpornik ekvivalentne otpornosti

, struja je:

9

Izjednačavajući ove dve jednačine dobija se:

odnosno:

Recipročna vrednost ekvivalentne otpornosti paralaleno vezanih otpornika jednaka je zbiru recipročnih vrednosti otpornosti pojedinačnih otpornika.

Primer1.

Ako nam je potreban otpornik od npr 110 Ω koji ne postoji u nizu E 12, potrebnu vrednost u našem primeru možemo dobiti na dva načina : rednom vezom dva postojeća otpornika od 100 Ω i 10 Ω

ili paralelnom vezom dva otpornika od 220 Ω

I pored toga što nam je ova formula dobro poznata, često ne primetimo dve važne stvari koje imaju praktičnu primenu : 1) kada paralelno vežemo dva otpornika iste vrednosti otpora, ekvivalentni otpor je duplo manja vrednost, što u našem primeru proračun čini suvišnim 2) ako su paralelno vezana dva otpornika različite vrednosti, ekviv. otpor nije neka srednja vrednost između ove dve, nego je uvek manji od najmanjeg otpora u paralelnoj vezi.

Primena samo serijske ili samo paralelne veze u praksi nije čest slučaj. Najčešće se susreće kombinovani način vezivanja, tj. korišćenje serijske i paralelne veze. U tom slučaju potrebno je električno kolo svesti na kolo prostije konfiguracije, koje se satoji iz serijske i paralelne veze i te delove zameniti odgovarajućim otpornostima. Nakon ovoga se dobija prostije kolo za koje se može odrediti ekvivalentna otpornost.

Snaga otpornika

Kada kroz otpornik teče struja, on se zagreva. Ako

10

se pregreje dolazi do razaranja otpornog materijala i

uništenja otpornika.

U elektronskim kolima najviše se koriste otpornici

snage 1/4 W (njegovo telo je dugačko oko 6 mm) i 1/2 W

(oko 9 mm). Proizvode se otpornici manjih snaga od 1/8

W, i većih snaga od 1 W , 2 W, 5 W itd. Ako snaga na

otporniku nije napisana procenjujemo je po veličini

otpornika – veće dimenzije znače i veću snagu.

Umesto otpornika određene snage može da se

koristi i otpornik iste otpornosti i bilo koje veće snage, ali

pošto je on veći to će se odraziti na dimenzije štampane

ploče i na cenu uređaja (skuplji je).

Slika5.

Vrste otpornika

Fiksni otpornici

Neki otpornici su cilindrični, s aktivnim otpornim materijalom u sredini (maseni otpornik, više se ne koriste) ili na površini cilindra (film) otpornici, i vodljivih metalnih priključaka izvedenih uz osu cilindra na svakoj strani. Koriste se ugljen-film i metal-film otpornici. Otpornici velike snage dolaze u velikim pakovanjima projektovanim da efikasno disipiraju toplinu. Otpornici za velike snage se obično izvode kao motani otpornici. Otpornici u računarima su puno manji, obično izrađeni u SMD kućištima bez žičanih priključaka. Otpornici se ugrađuju u integrisana kola kao deo fabričkog postupka, koristeći činjenicu da poluprovodnik ima otpornost i da se može koristiti kao otpornik.

Promenljivi otpornici

Postoje otpornici čiju vrednost otpora možemo menjati mehaničkim putem (pomicanjem klizača ili zakretanjem osovine) pa ih nazivamo promenljivim otpornicima. Na slici jelaboratorijski promenljivi otpornik koji se koristi u raznim električnim merenjima.Smešten je u metalno kućište pa gatreba uzemljiti preko posebnog kontakta.Između donja dva priključka spojeni sukrajevi otporne žice koja je gusto namotanana izolacionom cilindru. Na treći (gornji)priključak spojen je klizeći kontakt prekokoga u el kolo unosimo kraći ili duži deo žicei na taj način u kolu menjamo otpor.

11

A B

Ako se promenljivi otpornik spoji prema sl. A on može poslužiti za promenu struje ukolu i zvaćemo ga reostat.

Kada se koriste sva tri priključka promenljivog otpornika prema slici B, pomeranjemklizača menja se napon. Ovako spojen promenljivi otpornik zove se potenciometar.

U svakodnevnom životu elektroničari promenljivi otpornik nazivaju potenciometrombez obzira na način njegovog spajanja i ulogu u kolu. Većina potenciometara ugrađenih u našeuređaje je kružnog oblika. Na slici desno jeunutrašnjost takvog promenljivog otpornika. Onise koriste za promenu jačine zvuka, regulacijuboje zvuka, osvetljenja slike kod starijih tipovatelevizora, kontrasta, boje i sl. Mogu biti linearni ilogaritamski. Kod linearnih otpor je direktnosrazmeran položaju tj. uglu zakretanja klizača.Kod logaritamskih otpor se u početku malo menjaa zatim sve brže (po logaritamskom zakonu). Onise koriste se za podečavanje jačine zvuka jer naše uvo registruje jačinu zvuka upravo poovom zakonu ( zvuk pojačan 10 puta uvo registruje kao subjektivno dva puta jači zvuk).

12

reostat potenciometar

Razlika između promenljivih i polupromenljivih (trimer) otpornika vidi se na prethodnoj slici. Promenljivi imaju osovini i predviđeni su za česta podešavanja, npr jačine zvuka. Za razliku od njih, trimeri nemaju osovinu i obično se jedanput podese na potrebnu vrednost prilikom ugradnje u uređaj. Do njih se dolazi rasklapanjem uređaja a pomeranje klizača se vrši odvijačem. Bez velikog iskustva ne treba ih dirati jer njima se regulišu npr visina i stabilnost slike kod TV, brzina obrtanja motora kasetofona, osetljivost uređaja i sl.

Ostali tipovi otpornika

Metal oksidni varistor (MOV) je specijalni tip otpornika koji menja svoj otpor s porastom napona: vrlo veliki otpor na niskom naponu i vrlo mali otpor na visokim naponima. Radi kao prekidač. Obično se koristi kao zaštita energetskih sklopova od kratkog spoja ili odvodnik atmosferskog pražnjenja na uličnim svetiljkama, ili kao element za ograničavanje porasta struje u induktivnim kolima.

Termistor je temperaturno zavisan otpornik. Postoje dve vrste, a razlikuju se prema predznaku njihovog temperaturnog koeficijenta:

PTC (Positive Temperature Coefficient) otpornik je otpornik s pozitivnim temperaturnim koeficijentom. Kako raste temperatura tako se i otpor PTC povećava. PTC se često mogu naći u televizorima u serijskom spoju s demagnetizirajućim namotom gde se koriste za osiguravanje kratkotrajnog strujnog udara kroz zavojnicu kada je televizor uključen.

NTC (Negative Temperature Coefficient) otpornik je takođe temperaturno zavisan otpornik, ali s negativnim temperaturnim koeficijentom. Kada se temperatura povećava otpor NTC-a pada. NTC se često koriste u jednostavnim temperaturnim detektorima i mernim instrumentima.

Fotootpornik(LDR) ili foto-otpornik je otpornik čiji se otpor menja prema svetlosti koja pada na njega. Koristi se kao senzor, a u najjednostavnijem slučaju za automatsko paljenje uličnih lampi uveče.

Primeri praktične primene otpornika

1) Svetleće LED diode rade na oko 2 V i pri tome kroz njih protiče struja od 20 mA.

Da bi LED diodu priključili na bateriju 9 V mora se redno vezati otpornik koji treba da

ogranicistruju kroz diodu i da preuzme "višak" napona od 7 V. Dakle, proizvod

R · 20mA = 7 V odakle sledi da nam je potreban otpornik od 350 oma.

Ovo nije standardna vrednost, i u ovakvim slučajevima se usvaja prva

veća vrednost, dakle upotrebićemo otpornik iz niza E 12 od 390 oma.

Snaga koja se razvija na ovom otporniku je P = 7 V · 0,02 A = 140 mW , dakle bez

problema se može upotrebiti otpornik od samo 1/4 W, pa čak i od 1/8 W

13

2) Međutim, ako na isti način pokušamo priključiti sijalicu iz baterijske lampe na kojoj suutisnuti podaci 3,5V 0,2A na akumulator 12 V posle proračuna

vidimo da nam je potreban otpornik od 42.5 oma snage 1.7 W.

Pošto je snaga sijalice 3,5 V · 0,2 A = 0,7 W to bi značilo da će

struja iz akumulatora pretežno da se troši na zagrevanje otpornika

što ovakvo rešenje čini besmislenim.

3) Većina elektronskih uređaja se napaja iz jednog izvora napona (ispravljača ili

baterije).Za rad uređaja međutim potrebno je više različitih napona – npr. na bazi jednog

tranzistora0,7 V, na bazi sledećeg 1,2V, na nekoj drugoj

komponenti npr 5 V itd. Svi ovi naponi se mogu

dobiti razdelnikom napona sa slike. To je ustvari

redna veza dva otpornika, a napon koji nam je

potreban "skidamo" sa otpornika R2.

Ako je U=12V, R1=6k8 a R2=2k2, struja

kroz R1 i R2 je 12V/9kΩ=1,33mA. Napon U2 na

otporniku R2 je 1,33mA*2,2kΩ=2,93V a "ostatak"

od 9,07V je na otporniku R1. Sa slike vidimo da

je napon U2 iskorišćen za polarizaciju tranzistora.

Ako nam je potreban npr manji napon povećaćemo R1 ili smanjiti R2. Ako stavimo npr.

R1=10k a R2=1k napon U2 biće ≈1V. Praktično,sve potrebne napone možemo dobiti

promenom međusobnog odnosa vrednosti R1 i R2.

Primeri upotrebe potenciometraPotenciometri za regulaciju jačine zvuka se postavljaju između predpojačala slabih

signala npr. radiostanice ili mikrofona i izlaznog pojačala za zvučnik. Način spajanja prikazan

je na donjim slikama. Signal putuje između tačaka 3 i 2 preko otpornog materijala dužim ili

kraćim putem, zavisno od položaja klizača potenciometra. On će biti samo malo oslabljen

ako je dugme u krajnjem desnom položaju. Ako želimo da utišamo muziku okrećemo dugme

ulevo i signal koji stigne do izlaznog pojačala biće dosta oslabljen jer na svom putu prelazi

preko velikog otpora (povećala se dužina otpornika između tačaka 3 i 2 ). Zanemarljivo mali

deo signala se trajno gubi prelazeći put od tačke 3 ka 1 i nazad u predpojačalo.

14

Primer sa sledeće slike pokazuje kako se uz regulaciju jačine zvuka može uticati i naboju zvuka. Regulacija jačine se vrši sa P2 na već opisani način, a pomoću P1 mogu seprigušiti tonovi visokih frekvencija.Iz osnova elektrotehnike nam je poznato da kondenzator provodi naizmeničnu struju,a otpor Xc = 1 / 2·π·f·C (gde je f- frekvencija) je manji za visoke frekvencije a veliki za niske frekvencije. U kolu sa slike deo visokih frefvencija ( sopran, činele, flauta...) neće stići do izlaznog pojačala jer će se "izgubiti" kroz C i P1 i vratiti na ulaz. Koliko ovih tonova će ipak stići na izlaz zavisi od položaja klizaca P1. Njegovim pomeranjem utičemo na impedansu Z tako što se menja otpor R (realni deo imp.). Ako je klizač blizu gornjeg priključka, R je mali i skoro svi tonovi visokih frekv. će biti prigušeni. Ako klizač približimo donjem priključku veći deo ovih tonova će ipak preko P2 stići na izlazno pojačalo i biće reprodukovan u zvučniku. Uticaj C i P1 na tonove niskih frekvencija ( bas gitara, bubnjevi ) je beznačajan jer kond. C za ove tonove predstavlja veliki otpor i oni bez prigušenja stižu na izlaz preko P2.

Zaključak

Elektronske komponente su osnovni elektronski elementi sa dve ili više metalnih

elektroda ili žica. Komponente se povezuju zajedno, obično sa žicama ili na štampanoj pločici

da stvore električno kolo sa određenom funkcijom.

Funkcija može biti pojačavanje signala, prekidanje, oscilator i drugo. Ostvarivanje

veze se praktično izvodi lemljenjem, nanošenjem kontakata u vakuumu, žičanim motanim

vezama (eng. wire-wrap) i sl.

15

Komponente mogu biti pojedinačne ili „diskretne“ (otpornik, tranzistor, kondenzator)

ili u grupama kao integrisana kola, koja već u sebi sadrže veći broj posebnih elektronskih

komponenti.

Druga podela je na aktivne i pasivne komponente.Aktivne komponente

(tranzistori,integrisana kola, vakuumske elektronske cevi) pojačavaju ili na drugi način

aktivno menjaju signal , imaju glavnu funkciju u elektricnim kolima i najcesce sluze za

pojacanje,transformaciju ili neki drugi vid obrade korisnog signala. Pasivne komponente se

upotrebljavaju zajedno sa aktivnim čineci kompaktnu celinu. Pasivne komponente ne

pojačavaju signal, ali ga ponekad menjaju na linearan ili ne-linearan način. Aktivne

komponente su uglavnom bazirane na poluprovodnicima (izuzetak su el. cevi)i dele se na

razne tipove dioda,tranzistora,tiristora(SCR,diak i trijak),integrisanih(IC)kola,optoelemenata

itd. Pasivne komponente su veoma proste strukture i moguce ih je individualno izradjivati.

U pasivne komponente spadaju :otpornici,kondenzatori,kalemovi…

16

Literatura:

Miomir Filipović - Praktična Elektronika,ETŠ «Nikola Tesla», novembar 1997

Elektronika za neupućene, Gordon McComb, Earl Boysen ,Mikro knjiga(2007 god.)

Dr Miodrag Popović - Osnovi elektrotehnike, Elektrotehnički fakultet Beograd, 2004

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Otpornik

http://www.oe.fe.untz.ba/teorija_HTML/prvi/6_Laboratorija.htm

http://www.ns-elektronika.com/teorija.htm

17