otpv 2012 test 1 skripta

5/14/2018 OTPV 2012 Test 1 Skripta - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/otpv-2012-test-1-skripta 1/37

Univerzitet u Beogradu

Tehnološko-metalurški fakultet

OSNOVI TEHNOLOGIJE PRIPREME VODE

Dr Dragan Povrenović, dipl.inž

Kurs 2011/2012

Materijal za spremanje Testa 1

Beograd 2012.



Uvod

Voda je najdragocenija materija na našoj planeti, jer je ona kao izvor života uslovljavala irazvoj i nestanak civilizacija. Vodni resursi su diktirali kretanja naroda i osnivanja stalnihnaselja, a svest o značaju vode je uvek bila prisutna, medjutim, nikada u toj meri koliko danas.

U naše vreme, voda postaje globalni svetski problem, tema mnogobrojnih naučnih istraživanja,stručnih ekspertiza i političkih rasprava. Iz svega toga proizlazi samo jedan zaključak – voda je

postala najznačajniji strateški resurs XXI veka.

Za razliku od ostalih prirodnih resursa, poput nafte ili različitih ruda, stalno se obnavljajući krozhidrološki ciklus kruženja u prirodi, može se reći da je voda zapravo poslednji obnovljivi

prirodni resurs na našoj planeti. To znači da je skoro ista količina vode na Zemlji bila i pre 100miliona godina i danas, sa približno istim rasporedom vodnih resursa po kontinentima. Ali, istakoličina vode u daljoj prošlosti i u današnje vreme ima sasvim različito značenje, s obzirom naogromne razlike u potrebama za vodom. Permanentni porast broja stanovnika na svetu, kao i

dinamičan tehnološki razvoj, uslovili su enormno povećanje potreba za vodom i potrošnjevode. Drugi bitan faktor, koji je uticao na nesklad između vodnih resursa i potrošnje vode,odnosi se na kvalitet vode. Porast stanovništva i ubrzani industrijski razvoj, praćen ogromnimkoličinama otpadnih voda, doveli su do velikog pogoršanja kvaliteta voda u prirodi. Na tajnačin, permanentno se smanjuju raspoloživi resursi vodosnabdevanja širom naše planete.

Kr iza vode se javlja u gotovo svim naseljenim delovima , ali sa različitim intenzitetom. Najvišesu ugroženi regioni sa suvom klimom i oskudnim padavinama, gde kriza vode dostižekatastrofalne razmere. S druge strane, na područjima sa bogatijim vodnim resursima, kriza vodese manje oseća. Međutim, posmatrajući u globalu, kriza vode postaje svetski problem. Otuda se

ovom problemu posvećuje i tek će se posvećivati sve veća pažnja čovečanstva.

Vodni resursi u svetu i u Srbiji

Kada se govori o vodnim resursima na našoj planeti, uvek se misli na “ slatku ” vodu , jer se neuzimaju u obzir ogromne mase slane vode u morima i okeanima. Naravno, to ne znači da semorska voda definitivno ne može koristiti za ljudske potrebe ili u privredne svrhe. Poznato je daova voda, posle različitih tehnoloških postupaka desalinizacije, postaje upotrebljiva, tako da sesve više koristi u zemljama koje oskudevaju u vodnim resursima (najviše u Saudijskoj Arabiji).Međutim, udeo morske vode u ukupnoj svetskoj potrošnji je tako mali da se za sada može

zanemariti u globalnim razmerama.

Ukupna zapremina slatke vode na zemljinoj kugli (ne računajući vodu u čvrstom agregatnomstanju) iznosi oko 110 000 milijardi kubnih metara. Međutim, oko 2 /3 ove zapremine se gubiu procesu isparavanja , pri čemu se formiraju oblaci koji se najvećim delom transformišu u kišeiznad mora i okeana. Preostalih 43 000 milijardi kubnih metara, u većoj meri ostajeneiskorišćeno, usled oticanja u nekontrolisanim poplavnim talasima ili se infiltrira u duboke

podzemne izdani. U svetskim hidrološkim statistikama računa se da ukupni, trenutno efektivnoraspoloživi, vodni resursi na našoj planeti iznose oko 12 000 milijardi kubnih metara (tj. oko10% od totalne mase slatke vode fizički prisutne na zemljinoj kugli).

U ovom trenutku, ukupni svetski vodni resursi od 43 000 milijardi m3 , svedeni na stanovništvo planete, iznose oko 7 000 metara kubnih po stanovniku godi š nje (m3 /st. god.). Međutim, iza



ovog statističkog proseka se krije (što je čest slučaj, kada je u pitanju statistika) ogromnaneravnomernost u raspodeli vode na našoj planeti. Na samom dnu skale svetskog bogatstva uvodi nalazi se mala afrička država Džibuti, sa svega 23 m3/ st. god., dok je na vrhu Island, saneverovatnih 600 000 m3/ st. god. U vezi sa ovim podacima, treba istaći da granica vodnogsiroma š tva , prema kriterijumima UN , iznosi 1700 m 3 /st . god. Treba napomenuti da sve

evropske države imaju hidrološki potencijal iznad ove granice.

Na teritoriji Srbije, hidrološki bilans pokazuje ukupnu zapreminu godišnjeg dotoka površinskihvoda od oko 180 milijardi kubnih metara, od čega oko 90% predstavljaju tranzitne vode(koje dolaze sa teritorija drugih država), dok su samo oko 10% domicijalne vode . Resursi

podzemnih voda su znatno manji i procenjuju se na 3–4 milijarde kubnih metara godi š nje. Akose posmatraju vodni resursi Srbije, u odnosu na broj stanovnika, moglo bi se zaključiti da nam

je priroda bila nakljonjena, jer raspolažemo sa preko 20 000 m3/ st. god. Na žalost, tvrdnja ovodnom bogatstvu naše zemlje spada u domen naših mogućih nacionalnih iluzija. Objašnjenjeovog paradoksa se temelji na sledećim činjenicama:

- Tranzitne vode (koje na teritoriji Srbije učestvuju sa 90%) ne mogu se računati u našenacionalno vodno bogatstvo. Ove vode se mogu samo u manjoj meri koristiti za naše

potrebe, kako zbog postulata međunarodnog vodnog prava, tako i zbog relativno vi-sokog stepena zagađenja koje Dunav, Sava, Tamiš i Tisa unose na ulazu na našu teri-toriju. Ako bi se računalo samo sa domicijalnim vodama i manjim korišćenjem tranzit-nih voda, Srbija bi se približila granici vodnog siromaštva.

- Na teritoriji naše zemlje je veoma izražena prostorna i vremenska neravnomernost at-mosferskih padavina i oticaja vode. U prostornom smislu, vode ima najviše tamo gde su

potrebe najmanje, a u vremenskom smislu, vode ima najmanje u periodu najveće potrošnje (preko leta).

- Kvalitet površinskih i podzemnih voda se stalno pogoršava, usled zagađenja iz naselja iindustrije.

Na osnovu prethodnog razmatranja se može zaključiti da su vodni resursi Srbije relativnoskromni i da se definitivno moramo osloboditi iluzija o našem vodnom bogatstvu. Umesto tihiluzija, mora se koncipirati jedna dobro promišljena nacionalna strategija korišćenja, zaštite iočuvanja vodnih resursa naše zemlje.

Potrebe za vodom i potrošnja vode u svetu

Kroz celu istoriju civilizacije, stalno su rasle potrebe za vodom i potrošnjom vode. To jeuslovljeno, pre svega, permanentnim povećanjem stanovnika zemljine kugle. Međutim,korelacija porasta broja stanovnika i potrošnje vode nije linearna – potrebe za vodom se

povećavaju po znatno višoj stopi od demografskog priraštaja. U toku XX veka, broj stanovnikanaše planete se povećao oko 3 puta, dok je potrošnja vode porasla 7 puta. Posebno treba istaćida se svetska potrošnja vode udvostručila u poslednjih dvadeset godina. U pitanju je, očigledno,takav trend porasta potreba za vodom koji zahteva veoma ozbiljnu i adekvatnu reakciju svihrelevantnih subjekata struke, nauke i društva u celini.

U istorijskim relacijama, porast potrošnje vode pratio je civilizacijski i tehnološki razvoj.Revolucionarni korak u tom smislu predstavljalo je instaliranje vodovodnih mreža u naseljima.



Poznato je da prvi vodovodi datiraju iz antičkog doba – Rimljani su već imali izgrađeneakvadukte za vodosnabdevanje gradova. Međutim, masovnija pojava gradskih vodovoda je ipak vezana za XX vek, kada počinje nagli porast potrošnje vode.

U hidrotehnici i vodoprivredi je uobičajeno da se potrošnja vode u naseljima izražava u litrima

po stanovniku na dan (l /st. dn.). Ova norma potrošnje može varirati u vrlo širokom dijapazonuod nekoliko litara do nekoliko stotina litara po stanovniku dnevno, u zavisnosti od stepenacivilizacijskog i tehnološkog razvoja. Poznati su istorijski podaci da je u Madridu, u XVII veku,

potrošnja vode iznosila 7 l /st. dn., da bi u Parizu, u XIX veku, već dostigla 110 l /st. dn. Danas,u većini evropskih gradova potrošnja vode iznosi oko 200 l /st. dn. , dok je u nekim delovimaSAD i Kanade i dvostruko veća.

Dobro je poznato da se savremeni svet odlikuje ogromnim razlikama u nivou razvoja i skoronepremostivim jazom između bogatih i siromašnih. Upravo potrošnja vode predstavlja

paradigmatičnu ilustraciju ovog jaza. U ovom trenutku, jedna petina svetskog stanovništvanema pristup vodovodnim mrežama, već se snabdeva iz reka, bunara i ostalih primitivnih i

nehigijenskih izvorišta. Zato je njihova norma potrošnja vode 50 – 100 puta manja nego urazvijenim zemljama.

Uporedni prikaz prostornog rasporeda vodnih resursa i potrošnje vode u svetu dat je na slici 1.Može se konstatovati da se najbogatiji vodni resursi nalaze u Aziji ( 29% ukupnog svetskogvodnog potencijala) i Južnoj Americi ( 28%). Vodni resursi Evrope i Severne Amerike su isti(po 15%), Africi pripada 9%, dok Okeanija i Centralna Amerika imaju ukupno oko 4% sverskihvodnih resursa. Što se tiče potrošnje vode, slika je sasvim drugačija. Najveći potrošač vode jeAzija ( 50% svetske potrošnje vode), Evropa je na drugom mestu sa 16% , dok SevernaAmerika i Afrika podjednako učestvuju u svetskoj potrošnji vode (po 13% ), dok je učešćeJužne Amerike 6% . Okeanija i Centralna Amerika imaju minimalno učešće u potrošnji vode usvetu (ukupno 2% ). Iz ovog uporednog prikaza se može zaključiti da se najveći nesklad izmeđuvodnih resursa i potrošnje vode javlja u Aziji, gde je kriza vode i najizraženija. S druge strane,najpovoljnija je situacija u Južnoj Americi, čiji vodni resursi znatno nadmašuju sadašnju

potrošnju.

29%

28%

15%

15%

9%

2%2%

Azija

Južna Amerika

Severna Amerika

Evropa

Afrika

Okeanija i Pacifik

Centralna Amerika

A) Resursi



50%

6%

13%

16%

13%1%

1%

Azija

Južna Amerika

Severna Amerika

Evropa

Afrika

Okeanija i Pacifik

Centralna Amerika

B) Potrošnja Slika - Uporedni prikaz raspoloživih vodnih resursa i potrošnje vode po kontinentima

Kao što je poznato, vodosnabdevanje naselja ne pokriva samo potrebe stanovništva, već iindustrije. Potrebe industrije za vodom mogu biti vrlo velike, u zavisnosti od tehnologije.Industrijski potrošači mogu trošiti vodu kao sirovinu u tehnološkom procesu, ili kao sekundarnumateriju u procesu proizvodnje. Poseban slučaj su termoelektrane i nuklearne centrale, koje

troše ogromne količine vode za hlađenje agregata. Sa uključivanjem industrijskih potreba,norma potrošnje vode po stanovniku se uvećava skoro dvostruko.

Ogroman porast potrošnje vode u svetu, u toku XX veka, imao je i drugu stranu medalje – korespondentno povećanje količina otpadnih voda. Odvođenje otpadnih voda i njihovo

prečišćavanje pre upuštanja u recipijente (reke ili mora) predstavlja danas jedan od najvećihvodoprivrednih problema. Posebno treba naglasiti izvanredan ekološki značaj ovih aktivnosti, usklopu zaštite životne sredine. Odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda zahteva visokutehnologiju i vrlo velika finansijska sredstva. Primera radi, za ove svrhe je u SAD, u poslednjetri decenije XX veka, utrošeno 1000 milijardi dolara. Otuda je razumljivo što odvođenje i

prečišćavanje otpadnih voda predstavlja ogroman finansijski problem za zemlje u razvoju, koji

se teško može rešiti bez strane pomoći. U domenu korišćenja voda, pored vodosnabdevanja naselja i industrije, poseban značaj ima

poljoprivreda, sa razvojem navodnjavanja. U toku XX veka, navodnjavanje u svetu je doživeloveliki razvoj, jer su od 50 miliona hektara, na početku veka, površine pod sistemima zanavodnjavanje povećane na 250 miliona hektara. Prema podacima UN, potrošnja vode zanavodnjavanje danas u svetu iznosi 1800 milijardi kubnih metara godišnje, što nadmašuje sveostale vidove potrošnje vode.

Potrošnja vode u pojedinim zemljama prikazana je na sledećoj slici. Osnovni indikator potrošnje vode je godišnja potrošnja po glavi stanovnika. Kao što se i moglo očekivati, prve suSAD, sa 2500 m3 / god /stan. Zatim slede zemlje koje imaju relativno veliku potrošnju vode, uodnosu na broj stanovnika – Grčka, Libija, Kanada i Mali, sa oko 2000 m3 / god /stan. Na dnu



su države sa velikom potrošnjom vode, ali i ogromnim brojem stanovnika ( Indija i Kina), takoda im je specifična potrošnja vode mala (ispod 1000 m3 / god /stan.).

Na slici je prikazana i struktura potrošnje vode, sa tri osnovne kategorije poljoprivreda,industrija i domaćinstva. Može se konstatovati da je poljoprivreda dominantan

potrošač vode skoro svuda u svetu, što najbolje ilustruje značaj i razmere navodnjavanja. Sdruge strane, potrošnja vode u industriji je u korelaciji sa opštim i industrijskim nivoom razvojau pojedinim zemljama. U tom pogledu, posebno se ističu SAD, Kanada, Nemačka i Holandija.

0 500 1000 1500 2000 2500 3000

SAD

Grčka

Libija

Kanada

Mali

Rusija

Nemačka

Australija

Izrael

BrazilIsland

Velika Britganija

Holandija

Japan

Egipat

Indija

Kina

Godišnja potrošnja vode po stanovniku u m3

Poljoprivreda

Industrija

Stanovništvo

Slika - Potrošnja vode u pojedinim državama, po stanovniku godišnje i strukturapotrošnje za tri osnovne kategorije – poljoprivreda, industrija, domaćinstva

Svetska strategija gazdovanja vodama u XXI veku

Problemi sa vodom su od životnog značaja za milijarde ljudi širom zemljine kugle. Kao što je

poznato, u celom svetu je prihvaćena sintagma da je “voda najznačajniji strateški resurs XXIveka”. Na međunarodnim konferencijama se iznose veoma zabrinjavajuće činjenice o ljudskim

patnjama zbog vode, širom sveta. Prema prikazanim podacima, u svetu danas 1,1 milijarde ljudi(oko 20% svetske populacije) nema pristup zdravoj vodi za piće, dok 2,4 milijarde ljudi (oko40% ukupnog stanovništva) nema rešeno pitanje sanitacije (odvođenja i prečišćavanja otpadnihvoda). Na “Milenijumskoj skupštini UN” (održanoj 2000. godine) postavljen je cilj da se do2015. godine dvostruko smanje navedeni procenti. Međutim, u ovom trenutku je stanje zaistaalarmantno, jer zbog zagađene vode za piće u svetu umire dnevno 6000 ljudi, što godišnjedostiže stravičnu cifru od oko dva miliona ljudi.

Centralna tema svetskih konferencija o vodama je strategija gazdovanja vodnim resursima uXXI veku. U tom okviru, ističe se osnovni postulat o kompleksnoj funkciji vode i njenojsocijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj dimenziji. Otuda se strategija gazdovanja vodnim resursima



mora temeljiti na harmonizaciji socijalnih, ekonomskih i ekoloških zahteva i interesa. To značida nijedna od ove tri dimenzije vodnih resursa ne može imati apsolutni prioritet, a da druge

budu zapostavljene. Ukoliko se postavi pitanje prioriteta, onda treba imati u vidu jedan odnajvažnijih postulata: “U sklopu zaštite životne sredine, osnovne ljudske potrebe moraju imati

prioritet”.

Finansiranje vodoprivrednih aktivnosti je takođe jedna od najvažnijih svetskih tema. Godišnjese u svetu ulaže 80 milijardi dolara u vodoprivredu. Ova cifra zaista deluje impresivno, ali ipak ne zadovoljava realne potrebe svetske vodoprivrede, koje se procenjuju na 180 milijardi USD.To znači da godišnje nedostaje 100 milijardi dolara za rešavanje problema vodoprivrede usvetu. Naravno, podrazumeva se da se ovaj deficit pretežno odnosi na zemlje u razvoju. Zbogtoga je evidentno da se vodoprivredni problemi zemalja u razvoju ne mogu rešiti bez pomoćirazvijenih zemalja. S obzirom na velike finansijske probleme vodoprivrede, postavlja se pitanjeo potencijalnim učesnicima u finansiranju ove delatnosti. U vezi s tim, zauzet je stav da svakadržava mora biti glavni učesnik u finansiranju svojih vodoprivrednih aktivnosti, ali da bi trebalo

potražti i druge finansijske izvore. Drugi bitan stav se odnosi na neophodnost partnerstva

javnog i privatnog sektora, u cilju obezbeđenja potrebnih investicija.

U svetskoj strategiji gazdovanja vodama u XXI veku uzimaju se u obzir svi nepovoljni faktori,koji negativno utiču na raspoložive vodne resurse na planeti. Pored zaštite voda iobezbeđenja njihovog kvaliteta, od posebnog su značaja i efekti globalnog zagrevanja,koji izazivaju drastične globalne poremećaje meteoroloških i hidroloških ciklusa. Trendsmanjenja raspoloživih vodnih resursa u svetu, u periodu od 1950 – 2000. godine,

prouzrokovan zagađenjem voda u prirodi, nastaviće se i u narednom periodu od 2000 – 2025. godine, pri čemu će efekat zagađenja voda biti superponiran sa efektom globalnogzagrevanja. Ovaj trend je ilustrovan slikom na kojoj su prikazani raspoloživi vodniresursi u svetu, u 3 vremenska preseka – 1950, 2000 i 2025 godine.

Na slici su vodni resursi po regionima sveta razvrstani u 6 kategorija : katastrofalno mali, vrlomali, mali, srednji, veliki i vrlo veliki. Iz slike 4. se može konstatovati da 1950. godine nigde nasvetu nije bilo katastrofalne situacije sa vodnim resursima, vrlo mali su bili u Severnoj Africi, amali u Indiji i Kini. Do 2000. godine se stanje promenilo, jer resursi u Severnoj Africi postajukatastrofalno mali, do vrlo mali resursi zahvataju veći deo Azije. Za 2025. godinu se prognozirada će katastrofalno stanje vodnih resursa zahvatiti Severnu Afriku i veliki deo Azije.

Za razliku od Severne Afrike i Azije, na ostalim kontinentima nema bitnih promena stanjavodnih resursa. Južna Amerika i severni deo Severne Amerike (Kanada) su u kategoriji vrlo

bogatih vodnih resursa, dok Evropa ostaje u kategoriji skromnih resursa. Imajući u viduglobalni karakter i razmeru grafičkog prikaza, mogle bi se staviti neke primedbe nakategorizaciju pojedinih regiona. Na primer, što se tiče Evrope, najnovije prognoze ukazuju na

pogoršanje stanja površinskih vodnih resursa. Na slici 6 je prikazan trend promene dotoka rekana evropskoj teritoriji u budućem periodu. Može se konstatovati da su veći delovi Evropezahvaćeni trendom smanjenja dotoka, među kojima je i područje Srbije.



Slika - Globalni prikaz stanja vodnih resursa u svetu 1950. i 2000. godine, sa prognozomza 2025. godinu



Slika - Trend promene godišnjeg dotoka evropskih reka

Globalna ocena sadašnjeg stanja vodosnabdevanja u Srbiji i perspektivebudućeg razvoja

Kriza vode u Srbiji nije u toj meri izražena kao u nekim kritičnim regionima sveta, ali je ipak permanentno prisutna u domenu kvaliteta voda, a povremeno dostiže ozbiljne razmere i pogledukvantiteta voda. S obzirom na nedovoljno razvijeno navodnjavanje, koje je najveći potencijalni

potrošač vode, kriza vode se manje manifestuje u oblasti poljoprivrede, a znatno više u oblastivodosnabdevanja stanovništva.

Problemi sa kvalitetom vode za vodosnabdevanja stanovništva se javljaju širom Srbije, bezobzira da li se radi o izvorištima površinske ili podzemne vode. Veliki broj vodovodnih sistemane zadovoljava fizičko – hemijske i bakteriološke kriterijume vode za piće. Najčešći uzroci

bakteriološke neispravnosti vode za piće su koliformne bakterije (indikatori fekalnogzagađenja), dok je fizičko – hemijska neispravnost prouzrokovana povećanim sadržajemgvožđa, mangana, nitrata i nitrita.

Problemi sa kvantitetom vode se javljaju povremeno, u sušnim godinama, ali se mogumanifestovati u vrlo ozbiljnoj formi. Sa tog aspekta, paradigmatičan je najnoviji primer iz leta2008. godine, u Moravičkom regionu, kada je veliko područje na relaciji Arilje – Čačak –



Gornji Milanovac zahvaćeno krizom vodosnabdevanja. S obzirom da se ovaj region snabdevavodom iz živog toka reke Rzav, dugotrajna suša i minimalni proticaji ovog vodotoka su usloviliozbiljnu krizu vode.

U normalnim hidrološkim uslovima, sa aspekta obezbeđenosti vode za piće, situacija sa

vodosnabdevanjem u Srbiji je relativno dobra, jer je pitka voda obezbeđena za celokupnostanovništvo, ali sa izraženim varijacijama u kvantitetu i kvalitetu. Stanje vodosnabdevanja serazlikuje po područjima, kako u pogledu izgrađene vodovodne infrastrukture, tako i u pogledu

pouzdanosti vodosnabdevanja (po vremenu, količini i kvalitetu). Ovo je uslovljeno različitomgustinom naseljenosti, stepenom privredne aktivnosti i raspoloživim kapacitetima izvorišta,gubicima u mreži i dr.

U Srbiji, procenat gradskog i prigradskog stanovništva koji ima neku vrstu vodosnabdevanja(minimum česmu u dvorištu) iznosio je 1991. godine (poslednji popis stanovništva) oko 90%,

pri čemu je najviši u Vojvodini (oko 95%), nešto rnanji u Centralnoj Srbiji (oko 94%), a dalekonajlošiji na Kosovu i Metohiji (tek nešto više od 60%).

Od tog broja, vodu u stanu ima u Srbiji oko 81% stanovništva (Centralna Srbija 86%,Vojvodina 81%, Kosovo i Metohija 51%).

Za vodosnabdevanje stanovništva koriste se podzemne i površinske vode. Površinske vode sezahvataju iz živog toka i iz akumulacija (ukupan kapacitet izvorišta bio je oko 250 milionam3/god.). Kapacitet izvorišta podzemnih voda bio je 1991. godine oko 714 miliona m3/god,od čega su najznačajnija aluvijalna izvorišta (oko 390 miliona m3/god.).Specifična potrošnja vode po stanovniku iznosila je između 300 i 400 l/st-dan. Od ove količine,stanovništvo koristi oko 45%, industrija oko 30%, dok oko 25% otpada na ostale potrošače i

gubitke u mreži.

Što se tiče kvaliteta vode za piće, razlike su takođe veoma izražene. U javnim vodovodnimsistemima, kvalitet vode se nalazi pod stalnom kontrolom, što nije slučaj sa individualnimvodosnabdevanjem. Otuda u ovom drugom slučaju postoji rizik upotrebe pijaće vode koja nezadovoljava sanitarne kriterijume. Kvalitet voda za piće je u određenom broju sistema zavodosnabdevanje veoma povoljan ili zadovoljavajući. Međutim, pojedini vodovodi, pa i celeoblasti, nemaju zadovoljavajući kvalitet vode za piće, a ponegde je stanje kritično.

S obzirom na fundamentalni značaj vodosnabdevanja za opstanak i razvoj nacije, kao i zarazvoj privrede, ova grana vodoprivrede ima prioritetno mesto u strateškim planovima sektora

voda u Srbiji. Razvoj vodosnabdevanja u narednim decenijama treba da prati porast brojastanovnika, kao i povišenje civilizacijskih i kulturnih standarda. Otvaranje novih izvorištavodosnabdevanja mora biti planirano na načelima održivog razvoja i zaštite životne sredine. USrbiji postoji nekoliko velikih akumulacija koje se mogu koristiti za vodsnabdevanje (Vlasina,Zavoj), ili koje još nisu dovoljno iskorišćene (Barje, Ćelije, Bovan). Pored toga, u izgradnji su

još dve velike akumulacije (Prvonek, Rovni). S druge strane, postoje značajna izvorišta podzemnih voda, koja su pogodna za vodosnabdevanje stanovništva. Posebna pažnja unarednom periodu se mora obratiti na zaštitu izvorišta vodosnabdevanja od koncentrisanih irasutih zagađivača. U tom smislu, neohodna je izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih

postrojenja za tretman vode za piće.

Pri razmatranju perspektiva razvoja vodosnabdevanja u Srbiji, moraju se imati u vidu potencijalni poremećaji meteoroloških i hidroloških ciklusa, kao posledice globalnog



zagrevanja planete. Na osnovu prikaza primera krize vode u različitim regionima sveta, možese zaključiti da efekti globalnog zagrevanja imaju značajan uticaj na uslove vodosnabdevanja.Ovi poremećaji se manifestuju povećanjem intenziteta i verovatnoće pojave ekstrema – smanjenjem malih voda i povećanjem velikih voda na rekama. Primer dugotrajnih , ekstremnomalih voda reke Rzav , je u tom smislu karakteristi č an i mora predstavljati upozorenje za srpsku

vodoprivredu. Sigurnost vodosnabdevanja iz povr š inskih izvori š ta mo ž e se obezbediti samoizgradnjom akumulacija, koje mogu da neutrališu efekte poremećaja hidroloških ciklusa.Prema tome, u budućem periodu će biti neophodna realizacija planova iz Vodoprivredne osnoveSrbije, u vezi sa izgranjom većeg broja akumulacija za vodosnabdevanje.

Potrošnja vode i mere za smanjenje gubitaka vode

Pitanje pravilnog određivanja norme potrošnje vode je izuzetno važno kod planiranja isprovođenja investicija. Prosečna potrošnja vode po stanovniku na dan (specifična potrošnja)odraz je funkcije više parametara, koji se generalno mogu podeliti na prirodne (dostupnost vodi,klimatske karakteristike, karakteristike recipijenata, itd.) i društvene (ekonomska moć društva,svest o potrebi racionalizaciji potrošnje vode, itd.). Specifična potrošnja vode kreće se od jedvanešto preko 100 litara po stanovniku na dan u sušnim i ekonomski nerazvijenim zemljamaAfrike do preko 1000 litara po stanovniku na dan u pojedinim državama SAD. U Evropi,

prosečna potrošnja vode po stanovniku na dan u domaćinstvima kreće se u granicama od oko120 litara (Francuska, Nemačka, Holandija) do oko 200 litara (Italija, Španija, Finska,

Norveška). Ukupno zahvatanje vode na izvorištu (uključujući i industrijske potrošače, ustanove,gubitke, itd.) iznosi 200-500 litara po stanovniku na dan.

U Srbiji je realno očekivati značajno opadanje potrošnje posle povećanja cene vode, kao i usled

smanjivanja gubitaka u mrežama. Nasuprot tome, javiće se povećanje potrošnje vode uindustriji. Realno je očekivati prosečnu individualnu potrošnju u domaćinstvima od oko 150litara po stanovniku na dan, dok prosečno zahvatanje vode na izvorištu treba računati u rasponuod 300-400 litara po stanovniku na dan (uključujući i sve ostale potrošače, gubitke u mrežama isi.).

Veliki gubici vode iz vodovodnih sistema u Srbiji, pored ekonomsko-tehnoloških problema,uzrokuju i raubovanje izvorišta vode. Iz tih razloga, problem gubitaka vode zahteva postojanje

jedinstvene strategije za smanjenje gubitaka i njihove kontrole. Prvi korak u razvoju strategije je poznavanje upravljenja sistemima. U tom smislu osnovne mere koje se mogu preporučiti suinstitucionalne, tehničke i ostale.

Institucionalne mere obuhvataju donošenje odgovarajućih zakona, propisa i pravilnika kojimaće se regulisati odgovornost vlasnika i korisnika resursa vode. Iz iskustva drugih zemalja,

preporučuje se uvodjenje regulatornog tela, čiji bi zadatak bio definisanje i uvođenjeneophodnih uslova i kriterijuma, koje je potrebno ispuniti za kvalitetno snabdevanje različitih

potrošača.

Tehničke mere se sastoje iz niza mera na uvođenju merenja u vodovodnim sistemima, u cilju poboljšanja performansi vodovodnih sistema, ali i definisanja minimalne kadrovske iorganizacione osposobljenosti vodovodnih organizacija.

Ostale mere obuhvataju aktivnosti strukovnih udruženja na detaljnoj razradi predmetne problematike. U vezi s tim, treba pomenuti probleme preduzeća koja vode brigu o snabdevanju



vodom i odvođenju otpadnih voda (preduzeća ViK), sa stanovišta funkcionalnosti (izgrađenost iodržavanje), kao i sa stanovišta razvoja (izgradnja novih objekata i kapaciteta). Problemi vezaniza javna komunalna preduzeća vodovoda i kanalizacije su mnogobrojni i obuhvataju višeaspekata:

- Slabo finansiranje svih aktivnosti ovih preduzeća (slabo ulaganje u infrastrukturu inedovoljno održavanje), kao posledica izuzetno niske cene vode, što dovodi doznačajnih problema u funkcionisanju sistema;

- Generalna nepripremljenost i nedostatak uslova za značajnije investiranje u ovoj oblasti;- Određen višak zaposlenih u pojedinim preduzećima ViK;- Problemi vezani za pravni, vlasnički, finansijski i organizacioni status ovih preduzeća,

kao i njihovo mesto u sektoru voda u Srbiji.

Stanje i projekcija u oblasti zaštite voda i otpadnih vodaZaštita kvaliteta voda je jedna od najvažnijih oblasti u ovom sektoru i u neposrednoj je vezi sa

problematikom odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Generalno posmatrajući, situacija uovoj oblasti je veoma nepovoljna u Srbiji. Samo oko 30% stanovništva Republike Srbije jeobuhvaćeno organizovanim odvođenjem otpadnih voda. Veoma nizak procenat otpadnih vodase ispušta u vodotoke uz određenu vrstu prečišćavanja, dok svega oko 1.5% otpadnih voda kojeispuštamo, biva tretirano na zadovoljavajući način.

Imajući u vidu situaciju u Srbiji, neohodne su aktivnosti i mere, kratkoročnog i dugoročnogkaraktera, koje obuhvataju sledeće :

- Revitalizacija i uspostavljanje normalnog funkcionisanja postojećih uređaja za

prečišćavanje otpadnih voda naselja i uređaja za predtretman industrijskih otpadnihvoda;

- Izgradnja novih sistema za prikupljanje, dispoziciju i prečišćavanje otpadnih voda,najpre u naseljima u kojima već postoji organizovano prikupljanje otpadnih voda ili je u

planu izgradnja objekata i sistema za ovu namenu, radi povećanja stepenaobuhvaćenosti stanovništva (i ostalih pridruženih korisnika) kompletnom uslugomsnabdevanja vodom i odvođenja otpadnih komunalnih voda;

- Sprovođenje odgovarajućih radova i mera za zaštitu postojećih i budućih izvorištavodosnabdevanja;

- Uspostavljanje mehanizama za kontrolu sprovođenja mera zaštite.

Da bi se stepen obuhvaćenostl javnom kanalizacijom približio stepenu obuhvaćenostiorganizovanim vodosnabdevanjem (75-80%), u sledećih deset godina trebalo bi obezbeditiukupna ulaganja reda veličine 1,2 milijarde €, odnosno na godišnjem nivou 100-120 miliona €.

Klasifikacija prirodnih voda



Sve vode u Srbiji prema svome stepenu zagadjenosti i nameni izuzimajući mineralne i termalnevode, podeljene su u četiri klase (Uredba o klasifikaciji voda, Sl.glasnik SRS, broj 5, 3 februar 1968.)

Klasa I- vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu upotrebljavati ili

iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom za piće, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba (salmonida)

Klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju, i sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade (koagulacija,flokulacija, filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće iu prehrambenoj industriji.

Klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za navodnjavanje i u industriji,osim prehrambene

Klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samo posle posebne obrade

Vode klase II, van graničnih tokova i tokova presečenih granicom Srbije dele se na potklase ito: potklasa IIa i potklasa IIb.

Ova podela voda u klase i potklase vrši se na osnovu relevantnih parametara kvaliteta injihovih graničnih vrednosti koji su prikazani u sledećoj Tabeli, gde su date granične vrednostirelevantnih parametara kvaliteta prirodnih voda.

Parametar Klasa I Klasa II Klasa IIa Klasa IIb Klasa III Klasa IVSuspendovane mat. pri

suvom vremenu u mg/l do

10 30 30 40 80 -

Ukupni suvi ostat. prisuvom vremenu u mg/l doza površinske vode i jezera 350 1000 1000 1000 1500 -za podzemne vode 800 1000 1000 1000 1500 -

pH vrednost 6.8-8.5 6.8-8.5 6.8-8.5 6.5-8.5 6.0-9.0 -Rastvoreni O2 (ne

primenjuje se na podzemnevode i prirodna jezera

8 6 6 5 4 0.5

BPK5 2 4 4 6 7 -Stepen saprobnosti poLibmanu (ne primenjuje sena podzemne vode i

prirodna jezera

oligo-saprobni

betamezo-saprobni

betamezo-saprobni

beta-alfa-mezo-

saprobni

alfa-mezo-saprobni

-

Stepen biološke produktivnosti (samo za jezera)

oligotrofni eutrofni eutrofni - - -

Najverovatniji brojkoliformnih klica u 1000 mlvode maksimum do

200 6000 6000 10000 - -

Vidljive otpadne materije bez bez bez bez bez bezPrimetna boja bez bez bez bez - -Primetan miris bez bez bez bez - -

Prilikom zagadjenja vodo tokova, što zbog same prirode zagadjenja što zbog prirode samih

vodotokova, ne postoji jedan opšti model koji bi sve definisao, ali je prihvaćeno da se u jako



zagadjenim vodotocima mogu uočiti sledeće zone koje predstavljaju kombinaciju nekoliko predloženih šema.

Zona neposrednog zagadjenja - Prisutno mnogo organskih materija u početnoj fazi njihoverazgradnje. Sadržaj rastvorenog kiseonika obično visok, uz prisustvo zelenih biljaka i riba u

većoj količini.

Polisaprobna zona - zona aktivne razgradnje ili septička zona, u kojoj se odvija najveći deooksidacionih procesa, uz moguć potpuni utrošak rastvorenog kiseonika, odnosno prelazak uanaerobno stanje. Prisutne velike količine CO2 i H2S a redukcioni biohemijski procesi seodvijaju. Obilje bakterija, bez zelenog bilja, eventualno prisutne plavozelene alge i mnoge vrste

protozoa i bičastih larvi Tubifera. Razgradnjom organskih materija nizvodno od ove zoneformira se

Alfamezosaprobna zona - jako zagadjena zona, prisutne zelene alge uz veliki broj bakterija,sadržaj rastvorenog kiseonika nizak, posebno tokom noći, a sastav faune je raznovrsniji i

prisutan u većem broju vrsta nego u prethodnoj zoni. Biohemijski procesi imajuredukcionooksidacioni karakter.

Betamezosaprobna zona - blago zagadjena zona, uobičajno prisustvo zelenih algi i viših biljaka, sadržaj rastvorenog kiseonika obično iznad 5 mg/l, a smanjena je i oksidacija organskihmaterija. U ovoj zoni se mogu naći i ribe kao jegulja, šaran i klen. Biohemijski procesi imajuoksidacioni karakter.

Oligosaprobna zona - zona praktično čiste vode, mada se u njemu još uvek odvija procesrazgradnje organskih materija. Sadržaj rastvorenog kisonika je po pravilu iznad 5 mg/l, čak inoću. Obilje zelenih biljaka i prisutna životinjska populacija je generalno tipična za zdravevode. Biohemijski procesi imaju oksidacioni karakter.

KONCIPIRANJE SISTEMA ZA PRIPREMU VODE



Svi sistemi za pripremu vode mogu se podeliti u tri osnovne grupe:• Sistemi za pripremu vode za piće• Sistemi za pripremu kotlovske napojne vode i• Sistemi za pripremu procesne vode za pojedine industrijske procese

Pored ovih treba pomenuti i sisteme za održavanje potrebnog kvaliteta vode u bazenima za plivanje, u zatvorenim rashladnim sistemima i za pripremu vode za neke posebne namene(farmaceutski kvalitet, voda za infuzione rastvore, hemodijaliza....)

Sistem za pripremu vode za piće isključivo kao sirovinu koristi priprodnu vodu, dok drugisistemi obično samo doradjuju vodu za piće do željenog kvaliteta u skladu sa zahtevanimuslovima.

Osnovni zadatak sistema za pripremu vode za piće je da obezbedi pitku vodu koja je hemijski i bakteriološki bezbedna za humanu upotrebu.

U isto vreme taj kvalitet mora biti zadovoljavajući i za većinu industrijskih korisnika.Voda za piće ne sme imati neprijatan miris ili ukus, a često se odredjenim dodacima u toku

procesa kvalitet vode može popraviti u smislu povoljnog delovanja na ljudsko zdravlje, na primer dodatkom fluorida.

Kvalitet vode za piće se mora nalaziti u okviru propisanih standarda, koji pak sa druge strane nezadovoljavaju potreban kvalitet za koltlovsku napojnu vodu ili pak kao procesna voda u

prehrambenoj, papirnoj ili tekstilnoj industriji pa se mora podvrgnuti dodatnoj preradi od stranesamih tih industrija.

Pre pristupanja izrade samog tehnološkog koncepta jednog sistema za pripremu vode, često semoraju preduzeti odredjene mere u cilju stalne obezbedjenosti potrebne količine vode i poboljšanja kvaliteta sirove vode, pre nego ona udje u sam sistem.

Tako se izradom akumulacija u blizini izvorišta i kontrolisanim ispuštanjem vode izakumulacije u izvorište, može obezbediti potrebna količina vode ili se može ta akumulacijakoristiti za prethodno prirodno prešišćavanje vode sa izvorišta. Često se u takvim slučajevimavodi dodaje CuSO4 kao algicidno sredstvo, koje sprečava preterani razvoj algi koje ometajudalje procese prečišćavanja ili pak dovode do pojave ukusa i mirisa vode što zahteva i dodatneobrade vode, a time i poskupljuju čitav proces pripreme.

Priprema vode za piće od sirove prirodne vode zahteva temeljno poznavanje:1. karakteristika sirove vode2. jasnu predstavu o kvalitetu prečišćene vode

Na osnovu polaznih kriterijuma i ekonomskih uslova postavlja se tehnološki koncept.Postavljanjem tehnološkog koncepta donekle se uslovljava stepen pouzdanosti koji sistem trebada ima i odredjuje nivo automatske kontrole koji se u njemu želi ostvariti.

Izabrani način prerade treba da bude ekonomičan, kako u pogledu početnog investiranja, tako iu pogledu eksploatacionih troškova.

Prvi zadatak koji je potrebno rešiti u čitavom lancu je izbor porekla vode:• podzemna voda sa veće ili manje dubine



• površinska voda iz reke, jezera ili eventualno mora

Ako uopšte postoji mogućnost izbora, glavni faktori koje treba razmotriti su:∗ kvalitet vode kojim se raspolaže∗ količina potrebne vode i ujednačenost izdašnosti izvorišta∗ cena ispitivanja vode, snabdevanja, prerade i distribucije∗ mineralni polutanti∗ organski polutanti∗ biološki polutanti∗ mikroelementi

Kao primer kvantitativnog uporedjenja kvaliteta vode iz površinskih i podzemnih izvora u jednom regionu (u ovom slučaju je to država Texas u SAD), dati su podaci u sledećoj tabeli:

Koncentracija, mg/L

Površinski izvor Podzemni izvor Komponenta RekaColorado

RekaNeches

GradStephenfille

GradHouston

Kalcijum, Ca2+ 51 11 90 9.2Magnezijum, Mg2+ 17 3.5 38 2.6

Natrijum, Na+ 21 22 9.7 202Kalijum, K + 4 3.3 5.2 5Gvoždje, Fe2+ 0.08 0.12 0.10 0.02Bikarbonat, HCO3

- 181 22 383 410Sulfati, SO4

2- 30 19 39 2Hloridi, Cl- 48 38 36 98Fluoridi, F- 0.2 0.6 0.2 1.4

Nitrati, NO3- 0.2 0.2 2.2 0

Silikati, SiO2 8.8 16 16 16Ukup. rastvor.mat 271 142 432 538Tvrdoća kao CaCO3 197 42 380 34

pH 7.1 6.7 7 7.6

KARAKTERISTIKE VODE



Voda je sastavljena od dva atoma vodonika i jednog molekula kiseonika, tako da 6.023x10 23

molekula teži 18 g. U prirodi se vodonik javlja u tri izotopna oblika, 1H, 2H (deuterijum)i 3H (tricijum). Istovremeno, kisonik se javlja u 6 izotopskih oblika i to 14O, 15O, 16O, 17O, 18O i

19O. Tri izotopa 14O, 15O i 19O su radioaktivni sa kratkim vremenom raspada, pa se u prirodiveoma retko sreću, tako da preostaju tri oblika vodonika i tri izotopa kiseonika koji mogu

napraviti ukupno 18 mogućih kombinacija, pri čemu svaki izotop kiseonika ima 6 mogućihkombinacija: 16O1H1H, 16O2H2H, 16O3H3H, 16O1H2H, 16O1H3H, 16O2H3H i to isto ponovljeno sa 17O i 18O.Tačan odnos prisutnih izotopa u vodi zavisi od porekla vode, ali uobičajena preirodna smešaizotopa u vodi ima molekulsku težinu od 18.0152 g.

Struktura atoma kiseonika i vodonika doprinosi da molekul vode ima tetraedarsku strukturu.

Atom kiseonika je u sredini te strukture, a na rogljevima se nalazi potencijalno mesto prisustvavodonikovih atoma.

Atomi vodonika se nalaze pod uglom od 104.5o, a rastojanje kovalentne veze O-H je 0.96A.



Raspodela naelektrisanja dovodi do polarnosti. Izmedju pozitivnog naelektrisanja vodonikovogatoma i negativnog naelektrisanja sa kiseonika drugog molekula vode se uspostvalja vodoničnaveza.

Energija vodonične veze je 10-40kJ/mol što odgovara 1-4% od energije kovalentne veze O-H

unutar molekula (1000 kJ/mol).

Vodonična veza doprinosi jačem vezivanju molekula vode nego molekula drugih tečnosti i onadoprinosi mnogim jedinstvenim karakteristikama vode.

Pri formiranju leda dolazi do uspostavljanja vodoničnih veza i formiranja heksagonalnestructure leda, pri čemu je dužina rastojanja izmedju dva atoma kiseonika 2.76A. Upravo kao

posledica heksagonalne strukture unutar te strukture se formira šupljina koja doprinosi povećanju zapremine leda, odnosno smanjenja gustine koja omogućava ledu da pliva na vodi.

Gustina vode i leda

Gustina vode zavisi od temperature. Na 0oC led ima gustinu 916.7 kg/m3, a rastopljena voda999.8 kg/m3. Na temperature od 3.98oC gustina vode iznosi 1000 kg/m3. Ova anomalija vode se



objašnjava upravo prisustvom vodoničnih veza i promenom orijentacije molekula, prilikomnjihovog približavanja sa smanjenjem temperature. Sa povećanjem temperature iznad 3.98 oC,dolazi do smanjenja njene gustine, tako da na 100 oC ona iznosi 958.4 kg/m3.

Tačka topljenja i tačka ključanja

Na atmosferskom pritisku voda ključa na 100oC, pri čemu se sa povećanjem pritiska povećava itemperature tačke ključanja, pa pri 220 atm ona iznosi 374 oC. Transformacija vode iz tečne učvrstu, odnosno čvrste u tečnu fazu se vrši na 0oC.

Provodljivost vodeČista nvoda je veoma slab provodnik elektriciteta. Sadašnje tehnologije omogućavaju dobijanjevode kvaliteta koji obezbedjuje provodljivost od 5.5x10-2 µS/cm, za potrebe industrije

poluprovodnika.

Dielektrična konstanta

Dielektrična konstanta predstavlja odnos odnos jačine uniformnog električnog polja izmedjudve naelektrisane ploče, E0 u odnosu na jačinu polja, kada se izmedju tih ploča nalazi dipolnimedij, u kome dipoli indukovani u molekulima deluju nasuprot primenjenom polju i smanjujunjegovu jačinu, E. Odnos E0/E za neku sredinu daje dielektričnu konstantu, D. Često sedielektrična konstanta odredjuje i kao odnos kapaciteta kondenzatora koji sadrži odredjenusupstancu (voda, na primer) i kada je u njemu vakuum. Na 0oC dielektrična konstanta za voduiznosi 88.00, a na 100oC je 55.44. Sa ovakvim vrednostima dielektrične konstante voda jeuniverzalni rastvarač.

Dipolni momenat

Kovalentna veza izmedju dva različita atoma biće praćena dipolnim momentom, čija se veličinadobija kao proizvod naelektrisanja elektrona i relativnog pomeranja pozitivnih i negativnihelektričnih centara. Postojanje polarnosti molekula vode i sposobnost da formiraju vodoničneveze dovodi do mogućnosti da bilo koja čestica koja ima ili pozitivno ili negativno naelektrisnje

bude okružena molekulima vode, što omogućava rastvaranje i pozitivno i negativnonaelektrisanih čestica.

Toplotni kapacitet i specifična toplota



0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

-300 -200 -100 0 100 200 300

Temperature oC

M o l a r n i t o p l o t n i k a p a c i t e t J / m o l C

Specifična tolpota ima isti profil stim što se vrednost na ordinate deli sa 18 (molarnom masomvode), tako da je specifična toplota na -11 oC 2.03 J/g C, a na 0oC 4.186 J/g C. Na 100 C u

parnoj fazi pada na 1.9 J/g C.

Toplota stvaranja vode

Pri reakciji vodonika i kiseonika dolazi do egzotermne reakcije, oslobadja se toplota u iznosuod ∆Hf 0= -285.8 kJ/mol.

Toplota fuzijeTolota fuzije je ona toplota koja je potrebna da se čvrsta faza pretvori u tečnu na tački topljenja.Za vodu ona iznosi ∆Hf = 6.01 kJ/mol. Pretvaranje leda u vodu zahteva veću energiju negozagrevanje vode sa 0 na 80oC. Ovako značajna energija je potrebna radi razdvajanja dela

vodoničnih veza kod leda i njegovo prevodjenje u tečno stanje. (od 0 do 100 je 7.54 kJ/mol, aod 100 do 120 oC je 0,92)

Toplota isparavanjaKod isparavanja vode potrebno je prekinuti sve vodonične veze, kako bi se molekuli razdvojili ita toplota iznosi ∆Hv= 40.67 kJ/mol



-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

0 10 20 30 40 50 60

Dovedena toplota kJ/mol

T e m p e r a t u r a o C

0,91 6,01 7,51 40,67 0,92

Površinski napon Molekuli vode na površini tečne faze imaju veću energiju nego oni unutar same tečnosti, jer suoni ispod površine vode uspostavili svoje vodonične veze. Kao posledica toga, javlja se pojava

da voda sama želi da zauzme takav oblik u kome će se ta energija minimizovati. Površinskinapon je sila koja doprinosi smanjenju površine vode odredjene zapremine. Upravo je površinski napon taj koji pomaže vodi da pri padu kroz vazduh kapljica teži da zauzme sferičnioblik.Veza izmedju temperature i površinskog napona vode je data u sledećoj tabeli:

T oC 20 60 100 σ (N/m) 0.0728 0.0662 0.0589

Viskozitet

Viskozitet vode je veći u odnosu na fluide sa sličnom molekulskom težinom. Kao i u ranijislučajevima, postojanje vodoničnih veza doprinosi povećanju viskoziteta. Pošto se sa

povećanjem temperature molekuli vode udaljuju to slabe i medjusobne vodonične veze, što prouzrokuje da viskozitet opada. Dinamički viskozitet se izražava u jedinicama Ns/m2, akinematski viskozitet, koji predstavlja odnos µ/ρ ima jedinice m2/s.



HEMIJSKE KONCENTRACIJE

Da bi se izvršila prava karakterizacija vode, neophodno je pravilno uzorkovanje vode iodredjivanje nivoa tačnosti merenja i hemijske analize. Jedinice kojima se izražavaju hemijske

koncentracije pojedinih konstituenata u vodi su:

1. Mol – odgovara molekulskoj težini komponente izražene u gramima (1Mol CaCO3 je100g)

2. Molski udeo- predstavlja odnos broja molova date komponente u vodi, prema ukupnom broju molova rastvorenih u vodi

N C B A

B B

nnnn

n x

...+++= ,

gde su sa n označeni brojevi molova prisutnih u vodi pojedine komponente.

3. Molarnost- mol/L, predstavlja broj prisutnih molova odredjene komponente u vodi uodnosiu na ukupnu zapreminu rastvora,.

L)rastvora, premina(g/mol)(zatezinamolekulska

g,komponentemasa= M

4. Molalnost- mol/kg, predstavlja broj prisutnih molova odredjene komponente u vodi uodnosiu na ukupnu masu rastvora,

kg)rastvora,sa(g/mol)(matezinamolekulska

g,komponentemasa=m

5. Masena koncentracija, g/L, predstavlja odnos mase rastvorene komponente premazapremini rastvora

Lrastvora,zapremina

g,komponentemasag/Lija,Koncentrac =

6. Normalnost, N, - predtavlja broj ekvivalenata po zapremini rastvora

L)rastvora,eminag/eq)(zapr ,komponentemasatna(ekvivalen

g,komponentemasaeq/L N, =

gde je eq ekvivalentna masa komponente jednaka odnosu molekulske težinekomponente i odnosa valence te komponente:

eq/molZ,

g/mol,komponentetezinamolekulskag/eqtezina,naEkvivalent =

7. Delova na milion, ppm – predstavlja odnos mase komponente prema milion puta većoj

masi. ( Na primer 1mg je 1 ppm u odnosu na masu od jednog kilograma)



rastvorag10

g,komponentemasa ppm

6=

Kvalitet merenja fizičkih parametara se odredjuje stepenom tačnosti korišćenih instrumenata istatistističkom obradom dobijenih rezultata, dok se procena validnosti hemijske analize radisabiranjem svih dobijenih koncentracija katjona (Ca2+, Mg+, Na+, K +..) i anjona (HCO3

-, SO42-,

Cl-, NO3-..):

Σ anjona = Σ katjona

Procentualna razlika izvršenih merenja se odredjuje na osnovu jednačine:

100% ×Σ+Σ

Σ−Σ=

anjonakatjona

anjonakatjona

Prihvatljivi kriterijumi za tačnost analize su:

Σanjona,(meq/L)

Prihvatljiva razlika,(meq/L, %)

0-3.0 ±0.2 meq/L3.0-10.0 ± 2 %10-800 ± 5%

KVALITET VODE

Podzemna voda je, odavno, za mnoge, sinonim prirodno čiste vode, a površinska voda zazagadjenu vodu. Pri razmatranju kvaliteta sirove vode, nije dovoljno poznavati samo rezultatenjenih hemijskih analiza, već je neophodno, na osnovu relevantnih podataka, što pouzdanije

proceniti i trendove promena njenog kvaliteta u narednom periodu. Pri tome treba imati na umuda se kvalitet sirove vode može menjati dnevno, sezonski, godišnje ili tokom perioda odnekoliko godina.

Podzemne vode su apriori privlačnije, ali su i one retko kad čiste tokom cele godine, naročito ukišnim periodima, kada se mogu zamutiti ili zagaditi prolazom vode kroz površinske slojeve.

Ovo zagadjenje je po pravilu redje i ograničenije u odnosu na površinske izvore, ali je i dužegtrajanja zbog male brzine filtracije i sporog povraćaja izgubljene ravnoteže. Zagadjenje podzemne vode napreduje postepeno te postoji opasnost da se i ne uoči ako se analize ne vršesistematski. Kvalitet sirove vode se odredjuje na osnovu sledećih parametara:

Boja- se kod dobre vode za piće ne toleriše. Norma u Francuskoj je 20 jedinica platina-kobalt,(Pt-Co). I dubinske i površinske vode su ponekad obojene. Prve čak iako su bistre mogu poizlasku na površinu u dodiru sa kiseonikom da postanu obojene (žute, crvene pa čak i crne).

Miris i ukus- su osnovne karakteristike za procenu vode. Voda za piće trebe da bude bez mirisai ukusa. Ukoliko izvorište vode nije takvo, voda se mora podvrgnuti preradi sa efikasnim i

permanentnim učinkom, što je prilično skup postupak.



Temperatura- je pored bistrine i ukusa najmerodavniji činilac za ocenu upotrebljivosti vode za piće, pa je i tu podzemna voda u prednosti, zbog svoje konstantne temperature u odnosu na površinske vode kod kojih temperatura varira od 1-22 oC. Temperatura je važan činilac prioceni ravnoteže vode u odnosu na kalcijum i na obrade kojima će se ona podvrgavati. Što jetemperatura vode niža, utoliko su hemijski procesi sporiji i osetljiviji, naročito ako joj je

temperatura ispod 10oC (flokulacija, koagulacija, taloženje...). Sa druge strane, ako jetemperatura viša, može doći do intenzivnog razvijanja planktona ili do prezasićenostirastvorenim gasovima, što uslovljava pojavu bele vode (gasovi u vidu najfinijih mehurovanapuštaju vodu, što daje mutni beličasti izgled vode) ili pak izaziva velike smetnje u radusistema za pripremu vode. Sa aspekta tehnološke pripreme vode, veoma je važno poznavatinjenu brzinu promene temperature, kao i kolika je amplituda tih temperaturnih promena.

Sadržaj suspendovanih materija- procenjuje se samo delimično i to na osnovu zamućenostikao jedne od najuočljivijih karakteristika. Voda za piće ne treba da sadrži suspendovanematerije koje se mogu taložiti. Danas se (u Francuskoj) toleriše zamućenost od 15 kapi mastike(približno jedna tzv. Džeksonova jedinica) ali se nastoji da voda za distribuciju nema više od 5

kapi zamućenosti. Tačnije je zamućenost izražavati u jedinicama NTU (nefelometric turbidityunits), pri čemu je vrednost dozvoljenog zamućenja do 1NTU (dok se za manje vodovode, do5.000 stanovnika, toleriše zamućenost i do 5 NTU).



pH- vode mora biti u definisanim granicama od 6.8-8.5. Ukoliko je koncentracija vodonikovihatoma izvan ove granice, tehnološkim postupkom se mora dovesti na propisanu meru.

[ ][ ]+

+ =−= H

H pH 10

10 log

1log

−+ +↔ OH H O H 2

[ ][ ] K

O H

OH H =

−+

2

Koncentracija vode u vodenim rastvorima je konstantna pa se njena vrednost može uključiti uvrednost konstante, tako da je pri temperaturi od 25 oC:

14101 −−+ ×==⋅ w K OH H

odnosno,

14=+ pOH pH

Mineralizacija vodese češće javlja kod dubinskih nego kod površinskih voda. Višak kreča u

vodi je nepoželjan ali je još gore, čak i štetno, ako mineralizovana voda sadrži višak nekih jona,kao što su arsen, olovo, fluor idr.

Sulfati i hloridi- mereni zajedno ili odvojeno u većoj ili manjoj meri indiciraju salinitet vodenamenjene potrošnji. Veća količina ovih soli je štetna za čoveka (mada se posle izvesnog

perioda prilagodjavanja mogu podnositi i količine koje znatno prelaze normalnu jedinicu od 250mg/l), a pored toga izazivaju i koroziju metalnih cevovoda. Dubinske vode raspolažu najvećimsalinitetom, pa malo zagadjena površinska voda ima prednost nad njima.

Gvoždje i mangan- sami po sebi nisu štetni ali ih treba eliminisati, jer, iako se toleriše sadržaj(Mn+Fe) od 0.3 mg/l sa granicom od 0.1mg/l za Mn, može doći do velikih smetnji i sa manjim

sadržajem u provodnicima sa sporom cirkulacijom vode, pa se i sa sadržajem mangana od 0.05mg/l može javiti crna voda, kao i kod gvoždja. Stoga je neophodno ispitati koncentraciju ovih



metala u vodi, a podzemne vode ih često sadrže. Analiza dalje odredjuje izbor koagulanata kojetreba koristiti u pojedinim slučajevima.

Rastvoreni kiseonik- je vodi neophodan zbog ukusa, kao i da voda ne bi postala uzročnik korodiranja metalnih cevi kroz koje teče. Ako podzemna voda nema rastvorenog kiseonika, ne

znači da je zagadjena jer početni sadržaj kiseonika može biti utrošen na prirodnosamoprečišćavanje prilikom poniranja. Takva voda se mora obavezno aerisati pre upotrebe.

Kalcijum- najviše utiče na pojavu tvrdoće vode i to tzv. karbonatne tvrdoće, koju je u procesu pripreme vode potrebno svesti na odgovarajuću meru.

Sadržaj organskih materija- mora se pažljivo ispitati ako je voda namenjena ljudskoj potrošnji.U podzemnim vodama obično ima malo organskih materija osim ako nisu u dodiru sa nekimizvorom zagadjenja, što je pored temperature njihova osnovna prednost u odnosu na površinskevode. Sadržaj organskih materija u vodi je potrebno vezati za konkretne slučajeve, a posebno dali je sadržaj sa biljnim poreklom, koji nije štetan. Postavljena granica da oksidabilnost vode za

piće ne bi trebalo da predje 3 mg/l ako se merenje vrši u alkalnoj sredini, može se različito

tumačiti, jer šta da se zameri vinu ili čaju koji imaju mnogo veći sadržaj organskih materija.

Plankton- izaziva ozbiljne smetnje kako u postrojenju za preradu vode tako i u distribucionojmreži ili rezervoarima. Javlja se u površinskim vodama u obliku fitoplanktona (biljnog) izooplanktona (životinjskog porekla). Pored mehaničkih problema u stanicama za preradu icevovodu, plankton daje i rdjav ukus vodi. Zooplankton se još manje toleriše jer ako se zapate umreži veoma ih je teško odstraniti, a još gore ih je ostaviti u stanju suspenzije.

Bakterije i virusi- moraju se odstraniti sterilizacijom a većinom su prisutni u površinskimvodama, premda se i podzemne vode moraju preventivno tretirati.



HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE

Neophodne radnje i karakteristike pijaće vode koje je neophodno zadovoljiti, kako bi se vodamogla koristiti za ljudsku upotrebu kao hrana, definisane su u Pravilniku o higijenskojispravnosti vode za piće, (“Sl. list SRJ”, br. 42/98 i 44/99), (U daljem tekstu Pravilnik )

Ovim Pravilnikom se propisuje higijenska ispravnost vode za piće koja služi za javnosnabdevanje stanovništva ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji (u daljem tekstu:voda za piće).

Osnovni pojmovi, bitni za razumevanje pojedinih odredaba pravilnika dati su u sledećem pregledu:

- Javno snabdevanje stanovništva vodom za piće je snabdevanje vodom više od petdomaćinstava, odnosno više od 20 stanovnika, snabdevanje iz sopstvenih objekata

preduzeća i drugih pravnih lica i preduzetnika koji proizode i/ili vrše promet životnih

namirnica i snabdevanje javnih objekata (obrazovnovaspitne organizacije, turističko-ugostiteljske, saobraćajne i dr.);

- Ekvivalentni stanovnik (ES) je ona količina vode koju upotrebi jedan čovek u tokudana, usvojena vrednost od 150 litara na dan;

- Prirodne vode zatvorenih izvorišta su: higijenski kaptirana prirodna vrela i izvori(česme); podzmene vode koje na površinu izbijaju pod povećanim pritiskom (arteški

bunari) ili se mehanički izvlače pomoću zatvorenih higijenskih sistema (subarteški bunari); podzemne vode higijenski kaptirane za vodovodne sisteme;

- Prirodne vode otvorenih izvorišta su: nekaptirana vrela, izvori; vodotoci I i II klase, jezera i akumulacije, ako se koriste za snabdevanje vodom za piće, kopani bunari icisterne;

- Akumulacija je veštački izgrađen sistem za sakupljanje vode, koja se koristi za javnosnabdevanje stanovništva vodom za piće posle odgovarajućeg prečišćavanja idezinfekcije;

- Zone i pojasevi sanitarne zaštite obuhvataju prostor koji se utvrđuje oko izvorišta zasnabdevanje vodom za piće (bunari i kaptaže za zahvatanje podzemne vode, zahvat sa

rečnog toka i akumulacije), uređaja za prečišćavanje, rezervoara i glavnog cevovoda ucilju zaštite kvaliteta vode za piće od namernog ili slučajnog zagađenja, kao i drugihštetnih uticaja;

- Izvorište je mesto na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovništva(izvor; kaptažni bunar; deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo);

- Cevni bunar je svaki bunar iz koga se voda dobija pobijanjem izbušene cevi u tlo kojaulazi u vodonosni sloj;

- Arteški bunar je cevni bunar iz koga voda prirodno izbija iznad površine zemlje;



- Subarteški bunar je cevni bunar iz koga se voda odgovarajućim sistemom izvlači pod propisanim higijenskim uslovima iznad površine zemlje

- Kopani bunar je objekat za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće koji nastajekopanjem zemljišta do vodonosnog sloja i koji je ozidan kamenom ili ciglom i obložen

slojem gline debljine do 30 cm ili betonskim prstenovima, tako da je nepropustljiv dovodonosnog sloja iz koga se voda koristi;

- Novi zahvat vode je izvorište koje se planira za javno snabdevanje stanovništva vodomza piće ili se uključuje u postojeći vodovod

- Uređaji za popravku kvaliteta vode su uređaji koji se koriste za popravku fizičkih,fizičko-hemijskih, hemijskih, mikrobioloških, bioloških i radioloških osobina sirovevode da bi se koristila kao voda za piće;

- Uređaji za dezinfekciju vode su uređaji kojima se primenom hemikalija i fizičkih

metoda obezbeđuju propisani mikrobiološki kriterijumi za vodu za piće;

- Kaptaža je građevinski objekat kojim se na higijenski način zahvata izvorska – podzemna, površinska i atmosferska voda radi javnog snabdevanja stanovništva vodomza piće;

- Vodovod je sistem za snabdevanje vodom za piće koji ima najmanje uređeno i zaštićenoizvorište, kaptažu, rezervoar i vodovodnu mrežu;

- Vodovodna mreža je sistem cevi za odvod vode od kaptaže ili uređaja za prečišćavanjevode do rezervoara i od rezervoara do potrošača vode za piće. Hidranti i ventili susastavni deo vodovodne mreže;

- Uzorak vode je količina vode uzeta jednokratno, na jednom mestu, po propisanojmetodologiji radi laboratorijskog ispitivanja;

- Uzorkovanje vode za piće je postupak za uzimanje propisanih količina vode zalaboratorijsku analizu iz pojedinih objekata za javno snabdevanje stanovništva vodomza piće;

- Pregled vode za piće je određivanje organoleptičkih i drugih osobina i laboratorijska

analiza radi utvrđivanja njene higijenske ispravnosti u propisanim vremenskimrazmacima;

- Higijensko-epidemiološke indikacije postoje kad usled tehničkog stanja objekta zasnabdevanje vodom, stanja okoline, elementarnih nepogoda i epidemiološke situacije,

postoji mogućnost da dođe do zagađenja vode mikrobiološkim, fizičkim, hemijskim iradiološkim činiocima;

- Akcidentno zagađenje vode je nagli prodor zagađujuće supstancije ili agensa uizvorište ili objekat za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće koji je nastao kao

posledica čovekove aktivnosti u količinama koje predstavljaju opasnost po zdravlje

ljudi;



- Vanredno stanje je stanje elementarne i druge nepogode ili posle akcidentnogzagađivanja izvorišta ili vodovoda koje proglasi nadležni organ i organizacija, kad semogu primeniti norme za vodu za piće koje se primenjuju u vanrednim prilikama.

Higijenski ispravna voda za piće je ona voda koja odgovara u pogledu parametara definisanihPravilnikom.

Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se: osnovnim (A) i periodičnim pregledom (B), pregledom vode iz novih zahvata (V) i pregledom na osnovu higijensko-epidemiološkihindikacija (G).

Pregledi, obuhvataju mikrobiološke, biološke, fizičke, fizičko-hemijske i hemijske pokazateljedate u tabelama 1, 2 i 3. koje su date i u prilogu navedenog pravilnika i čine njegov sastavnideo.

Tabela 1. MIKROBIOLOŠKI POKAZATELJI PO VRSTAMA LABORATORIJSKIH PREGLEDA

Osnovni (A) Periodični (B) Novi zahvati vode (V) Higij. epidem. indikac.(G)

1. Ukupnekoliformne

bakterije

1. Ukupnekoliformne

bakterije

1. Ukupnekoliformne

bakterije

1. Ukupnekoliformne

bakterije2. Koli. bak. fekal.

porek 2. Koli. bak. fekal.



porek 3. Ukup. brojaerobnihmezofilnih

bakterija

3. Ukup. brojaerobnihmezofilnih

bakterija


bakterija


bakterija4. Streptokokefekalnog porekla

4. Streptokokefekalnog porekla



5.Sulfitoredukujućeklostridije




6. Proteus-vrste 6. Proteus-vrste 6. Proteus-vrste 6. Proteus-vrste7. Pseudomonasaeruginosa

7. Pseudomonasaeruginosa



8. Enterovirusi (1) 8. Enterovirusi (3) 8. Patogenimikroorganizmi

prema higijensko-

epidemiol.indikacijama9. Bakteriofagi (1) 9. Feruginoze (2) 9. Enterovirusi (1)10. Crevne protozoe ihelminti i njihovirazvojni oblici

10. Bakteriofagi (3)

11. Crevne protozoe (3)i helminti i njihovirazvojni oblici

(1) Samo iz površinskih voda, prema higijensko-epidemiološkim indikacijama.(2) Kvalitativno, ako u vodi ima gvožđa i mangana iznad MDK.(3) Iz površinskih voda, voda izdani i karstnih vrela

Tabela 2 BIOLOŠKI POKAZATELJI PO VRSTAMA LABORATORIJSKIH PREGLEDA




* biološki indikatori biološki indikatori biološki indikatori- alge, zooplankton i dr.organizmi

- alge, zooplankton i dr.organizmi

- alge, zooplankton i dr.organizmi

* Samo iz površinskih voda.

Tabela 3 FIZIČKI, FIZIČKO-HEMIJSKI, HEMIJSKI I RADIOLOŠKI POKAZATELJI PO VRSTAMALABORATORIJSKOG PREGLEDA


Temperatura Temperatura Temperatura TemperaturaBoja Boja Boja BojaMiris Miris Miris MirisUkus Ukus Ukus UkusMutnoća Mutnoća Mutnoća Mutnoća

Tvrdoća pH pH pH pHUtroš. KMn04 Utroš. KMn04 Utroš. KMn04 Utroš. KMn04

Ostatak isparavanja Ostatak isparavanja Ostatak isparavanjaElektroprovodljivost Elektroprovodljivost Elektroprovodljivost

Amonijak Amonijak Amonijak Amonijak Rezidual dezinfekcionogsredstva

Rezidual dezinfekcionogsredstva



Hloridi Hloridi Hloridi Hloridi Nitriti Nitrati Nitrati Nitrati Nitrati Deterdženti (1) (anjonski

ikatjonski)

Deterdženti 1 (anjonski ikatjonski)

Ostali pokazatelji premahigijensko-epidemiološ.indikacijama

Fluoridi (2) Nitriti NitritiOstatak isparavanja(suvi ostatak)

Gvoždje Gvoždje

Elektroprovodljivost Mangan ManganGvoždje (3) Fenolo (1) FenoliMangan (3) Fluoridi Fluoridi

Sredstva za koagulaciju iflokulaciju

Olovo

Specifičnematerije koje seočekuju

Sulfati

Aluminijum

Bakar Dezinfekciona sredstva isporedni proizvodidezinfekcije

Cijanidi

Cink Ugljen dioksidOrtofosfati

Mineralna ulja %saturacije kiseonikomHrom (ukupni)

Kadmijum % saturacijekiseonikom

Nikl

Specifičnematerije koje se

Selen



očekuju NatrijumKalijumKalcijumMagnezijumPesticidi

Policiklični aromatičniugljovodonici PCB,PCTArsenSporedni proizvodidezinfekcijeŽivaUkupni organskiugljenik Ukupna alfa-aktivnostAromatičniugljovodonici

Mineralna uljaUlja i mastiAlkalitetTvrdoća (ukupna)Ukupna beta-aktivnostSpecifičnematerije koje seočekuju

(1) Iz površinskih voda, voda izdani i karstnih vrela.(2) U vodovodima u kojima se fluoridiše voda.(3) Gvožđe i mangan određuje se kod vodovoda koji su u prethodnoj godini imali više od 5% uzoraka vode savrednostima iznad maksimalno dozvoljene koncentracije.

(4) Najmanje jedan pregled na 3 godine ili ukoliko ukazuju higijensko-epidemiološke indikacije.

Higijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće utvrđuje sesistematskim vršenjem osnovnih i periodičnih pregleda sirove vode u jednakim razmacima u toku meseca,odnosno godine zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika, ES i to:

(ES) Mesečnoosnovni

Godišnjeperiodični

Ukupnogodišnjeosnovni

Ukupnogodišnjeperiodični

Ukupno

do 5000 1 1 11 1 125001-10000 2 1 23 1 2410001-50000 3 1 35 1 3650001-100000

6 2 70 2 72

100001-200000

10 4 116 4 120

200001-400000

15 6 174 6 180

više od400000

30 12 348 12 360

.

Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju:1) iz svakog izvorišta – ako su izvorišta direktno vezana na vodovodnu mrežu, ili iz sabirnog voda, odnosno izrezervoara sirove vode – ako su povezana u jedan sistem;



2) iz rezervoara vode za piće;3) iz vodovodne mreže, a broj tačaka se određuje zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika

Ako se u sabirnom vodu ili rezervoaru osnovnim pregledom utvrdi odstupanje od vrednosti koje su propisane pravilnikom, uzorci se, radi identifikacije zagađenog izvorišta, uzimaju iz svakog izvorišta.

Tabela: Parametri kvaliteta, uticaj na kvalitet i tretman prirodnih voda

Parametar(primesa)

Posledica Način preradeManjak Višak

Najčešća primena

Nerastvorne primeseSuspendovane ikoloidne materije

Mutnoća Bistrenje Površinske vode

Žive primeseBakterije i virusiPlankton

Javno zdravljeIzgled i korozija

DezinfekcijaDezinfekcija

Sve vode, površinske- patogenirganizmi podzemne-

ferozne imanganozne bakterije

Rastvorne primeseOrganske materije

BojaSeptičnost

Bistrenje i O3i/iliaktivni ugalj

Sve vode

Mikrozagadjivači(pesticidi, fenoli,detergenti....)

ToksičnostUkusMiris

Cl2+bistrenje+O3 +aktivni ugalj(Cl2 po potrebi)

Površinske ialuvijalne podzemne vode

Haloformi Miris,Javno zdravlje

Aeracija aktivniugalj

Podzemne vode

Soli

HCO3-, CO32-

Korozija Remineralizacija Uklanjanje

karbonata

Sve vode

Cl-, SO4 2- Ukus, Korozija Reverznaosmoza

Morska i bočatevode

NO3- Methemoglobinemia Denitrifikacija Podzemne vodePO43- Bioprodukcija Bistrenje Sve vodeSiO3 Ometanje reverzne

osmozeJonska izmena Podzemne vode

F- Zubi, kosti, nervnisis

Fluoridizacija Defluoridizacija Podzemne vode

Ca 2+, Mg 2+ Korozija, Kamenac Remineralizacija Omekšavanje Sve vode Na+, K+ Javno zdravlje Membranski i

termički procesiMorska i bočatevode

NH4+ Septičnost Hlorisanje,nitrifikacija

Sve vode

Fe2+, Mn2+ Obojenost, Korozija Deferizacija,demanganizacija

Podzemne vode

Ukupan salinitet Javno zdravlje,Korozija

Membranski itermički procesi

Sve vode

Rastvoreni O2 Gasovi, Ukus,Korozija

Aeracija Deoksigenacija Podzemne vode

CO2 Korozija Aeracija, Neutralizacija

Podzemne vode

H2S Miris Aeracija Podzemne vode



Kvalitet vode u redovnim prilikama je dat u sledećim tabelama, pri čemu treba imati u vidu da postoji tolerancija kvaliteta u „vanrednim prilikama” (elementarne nepogode, zemljotresi, poplave, ratno stanje....), a što je Pravilnikom takodje bliže definisano.

FIZIČKE, FIZIČKO-HEMIJSKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE ZA PIĆEKOJE MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROŠAČARedni Parametri Maksimalno dopuštene vrednosti

broj ili koncentracije1. Boja 5 stepeni Co-Pt skale2. Miris i ukus bez3. Mutnoća do 1 NTU*4. Koncentracija jona vodonika (pH) 6,8 – 8,55. Oksidabilnost (mg KMnO4/l) do 8 **6. Provodljivost (µScm, na 20 ºC) do 10007. Temperatura Temperatura izvorišta illi niže8. Rastvoreni kiseonik (% saturacije) 50***9. Sulfati 250***

10. Vodonik sulfid bez****11. Ukupni organski ugljenik

* Za vodovade do 5000 stanovnika dozvoljena je mutnopća do 5 NTU (nefelometrijska jedinica mutnoće)** Smatra se da je voda ispravna i u slučaju da oko 20% merenja, a koja nisu uzastopna u toku godine, vrednost ovog parametra dostigne i do 12 mg KMnO4/l. Frekvencija merenja se vrši po važećem Pravilniku.*** Ne odnosi se na podzemne vode**** Ne sme se osetiti miris

Ostale karakteristike pijaće vode koje se pri proizvodnji, u redovnim prilikama, moraju zadovoljiti su preuzeteiz odgovarajućih Listi Pravilnika i date u sledećim tabelama:

MIKROBIOLOŠKE OSOBINE VODE ZA PIĆE

Prečišćena i Prirodna voda

Redni dezinfikovana broj Vrsta mikroorganizama voda i flaširana

voda na izvoruzatvorena otvorenaizvorišta izvorišta

1. Bakterije salmonela vrste,šigela vrste, vibrio-kolere idr. patogeni mikroorganizmikoliformne bakterije, streptokoke,fekalnog porekla, proteus vrste,

pseudomonas aeruginosa NE SME DA SADRŽI2. Crevne protozoe, crevni helminati

i njihovi razvojni oblici3. Vibrioni4. Bakteriofagi5. Alge i drugi organizmi koji mogu

da izmene izgled, miris i ukus vode6. Aerobne mezofilne bakterije

na agaru posle inkubacije od 48 hna 310,16 K (37ºC) u 1 ml vode do 10 100 300

7. Ukupne koliformne bakterijeodređene kao najverovatniji broju 100 ml vode (MPN) do 0 10 100

Ukupne koliformne bakterije

određene membran-filter metodom u 100 ml vode do 0 5 10



8. Sulfitoredukujuće klostridijeu 100 ml vode do 0 1 10

9. Broj infektivnih jedinicaenterovirusa u 10 l vode nijedna jedna jedna

MAKSIMALNO DOPUŠTENE KONCENTRACIJE NEORGANSKIH MATERIJA U VODI ZAPIĆE (mg/l)

Naziv i oznaka Maksimalno dopuštena koncentracija (MDK)hemijske supstance redovne prilike

Amonijak (NH3) 0,1*Antimon (Sb) 0,003Arsen (As) 0,01Bakar (Cu) 2Barijum (Ba) 0,7Bor (B) 0,3Cijanidi (CN) 0,05

Cink (Zn) 3Fluorid (F) 1,2Hrom ukupni (Cr) 0,05Hloridi (Cl) 200Kadmijum (Cd) 0,003Kalcijum (Ca) 200Kalijum (K) 12Magnezijum (Mg) 50Mangan (Mn) 0,05**Molibden (Mo) 0,07

Natrijum (Na) 150 Nikal (Ni) 0,02 Nitrati (NO3) 50

Nitriti (NO2) 0,03**Olovo (Pb) 0,01Selen (Se) 0,01Živa (Hg) 0,001* Za vodovode do 5000 ES do 1 mg/l** Smatra se da je voda ispravna u slučaju da u 20% merenja koja nisu uzastopna u toku godine, vrednost koncentracijedostigne 0,1 mg/l. Frekvencija merenja po važećem Pravilniku.

DOZVOLJENE KONCENTRACIJE PESTICIDA U VODI ZA PIĆE (µg/l)Supstancije Redovne prilike

UKUPNO 0,5alahlor 0,1aldrin/dieldrin 0,03atrazin 0,1

bentazon 0,1DDT 0,12,4–D 0,1heksahlor-benzol 0,01heptahlor i heptahlor epoksid 0,03hlorotoluron 0,1

izoproturon 0,1karbofuran 0,1lindan 0,2



MCPA 0,1metolahlor 0,1molinat 0,1

pendimentalin 0,1 pentahlorfenol 0,1 permetrin 0,1

piridat 0,1simazin 0,1trifluralin 0,1hlorfenoksin herbicidi drugačiji * potrbno je određivati samo oneod 2,3–D i MCPA 2,4-D 0,1 pesticide koji se koriste i imajudihlorprop 0,1 uticaja na izvorište.

MAKSIMALNO DOPUŠTENE KONCENTRACIJE ORGANSKIH SUPSTANCIJA U VODI ZAPIĆE (mg/l)

Supstancija Redovne prilikeAromatični ugljovodonici:

benzol 0,001etilbenzol 0,002ksilol 0,05stirol 0,2toluol 0,7Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH):ukupni 1 0,0002

benzo(a)piren 0,00001Hlorovani alkani:1,1-dihloretan -1,2-dihloretan 0,003dihlormetan 0,021,1,1-trihloretan 2

ugljentetrahlorid 0,005Hlorovani benzoli:monohlorbenzol 0,31,2-dihlorbenzol 11,3-dihlorbenzol -1,4-dihlorbenzol 0,3trihlorbenzoli 0,02Hlorovani eteni:1,1-dihloreten 0,031,2-dihloreten 0,05tetrahloreten 0,04trihloreten 0,07vinilhlorid 0,0005

Ostalo:dialkiltini -di (2-etilheksil) adipinat 0,08di (2-etilheksil) ftalat 0,008epihlorhidrin 0,0004etilendiamino-tetrasirćetna k iselina (EDTA) 0,2heksahlorbutadien 0,0006nitriltetrasirćetna kiselina 0,2tributilinoksin 0,002mineralna ulja 4 0,01masti i ulja 4 0,1PCB 2 0,0005

fenoli

3

0,001deterdženti (anjonski) 0,1ortofosfati 0,15



1. Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH),referentne supstancije:- fluoranten- benzo-3,4-fluoranten- benzo-11,12-fluoranten- benzo-1,12-perilen- indeno-(1,2,3-cd)-piren2. Odnosi se na: (2 hlorobifenil 2,3-dihlorobifenil, 2,4,5-trihlorobifenil, 2,2,4,4,-tetrahlorobifenil,2,2,3,4,6-pentahlorobifenil, 2,2,4,4,5,6-heksahlorobifenil, 2,2,3,3,4,4,6-heptahlorobifenil,

2,2,3,3,5,5,6,6-antohlorobifenil.3. Fenolne materije koje reaguju sa 4-amino antipirinom.4. Posle ekstrakcije u ugljentetrahloridu.

DOZVOLJENE KONCENTRACIJE KOAGULACIONIH I FLOKULACIONIH SREDSTAVA UVODI ZA PIĆE (mg/l)

Supstancija Redovne prilikeAluminijum 0,2Gvožđe 0,3Akrilamid 0,00025Epihlorhidrin 0,0004

DOZVOLJENE KONCENTRACIJE DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA ISPOREDNIH PROIZVODA DEZINFEKCIJE (mg/l)Supstancija Redovne prilikeDezinfekciona sredstva:hlor hlor-dioksidRezidual dezinfekcionog sredstvarezidualni hlor,slobodni do 0,5Sporedni proizvodi dezinfekcije:

bromat 0,01formaldehid 0,9Halogenovani acetonitrili:

- dibromacetonitril 0,1

- dihloracetonitril 0,09- trihloracetonitril 0,001

hloralhidrat 0,01hlorcizan (kao CN) 0,052,4,6-trihlorfenol 0,02hlorit 0,2Hlorovanesirćetne kiseline:

- dihlorsirćetna kiselina 0,05- trihlorsirćetna kiselina 0,1

Trihalometani:- bromdihlormetan 0,015*- bromoform- dibromhlormetan- hloroform 0,04*

* Uzorci za ove partametre uzimaju se nakon bilo kog vremena delovanja hlora i na izlazu iz postrojenja za obradu vode.Vrednost zakoncentraciju bromdihlormetana mogu se povećati na 0,025 mg/l ukoliko se vrednost za koncentraciju hloroforma smanji na 0,03mg/l.

RADIOLOŠKE OSOBINE VODE ZA PIĆEDOZVOLJENI NIVO UKUPNE ALFA-AKTIVNOSTI I UKUPNE BETA-AKTIVNOSTIVrsta radioaktivnosti Bq/lai b

Ukupna alfa-aktivnost 0,1Ukupna beta-aktivnost 1a) Ako su specifične aktivnosti alfa i/ili beta nestabilnih radionukleida veće od naznačenih, neophodno je izvršiti detaljnuanalizu radionukleida. b) Veće vrednosti specifične aktivnosti alfa i/ili beta nestabilnih radionukleida ne znači automatski i nepodobnost vode za

ljudsku upotrebu.

otpv 2012 test 1 skripta

Documents