otuđenje i destrukcija - duci simonović

8/18/2019 Otuđenje i Destrukcija - Duci Simonović

1/5

Уништавањем културне и слободарске свести уништава се

могућност да човек постане свестан своје отуђености и да

успостави критичку и мењалачку дистанцу према капитализму.

- potrošačko društvo (rešenje hiperprodukcije kapitalizma)

- otuđenje se uvlači u sve sfere života i na taj način postaje nevidljivo golimokom- otuđeni čovek ne može da ima ni kritički, a još manje menjalački karakter

Сваки човек носи у себи безгранични потенцијал људског – то је

најважнија Марксова хуманистичка порука која је основ његове

визије будућности.

Marks navodi da se u kapitalizmu čovek otuđuje od svoje ljudskosti tako što seotuđuje od svojih ljudskih potencijala (slooda i stvaralaštvo)

Циљ социјалистичке револуције није истребљење капиталиста, већ

укидање класног друштва и стварење такви друштвени односа

који ће омогућити да сваки човек, у заједници са другим људима,

реализује своје истинске људске моћи.

- socijalizam ne nastoji da istrei kapitaliste, ve! da ih vrati na pravi put " daih vrati ljudskosti# da i se vratio čoveku u sei, kapitalista mora da počneda sopstvenu egzistenciju oezeđuje svojim radom

!мајући у виду владајућу тенденцију у развоју капитализма,уместо "арксовог појма #отуђење$, појам деструкција требало би

да постане полазиште у критици капитализма.

- kapitalizam od čoveka pravi stvar " rei$kacija, od prirode anorgansko telo(Marks) i na taj način od prirode stvara smrtnog neprijatelja čoveku(prolaznost ne i ila nikakav prolem za čoveka kada i on svoj životmogao da proživi kao čovek# otuđenje stvara stalno nezadovoljnog ineispunjenog čoveka koji teži da poedi sve redom, pa i prirodu kako ipostidao sreću)

- večno rivalstvo (čovek vs% sve i svašta)


2/5

%апитализам не само да деуманизује човека, већ га

денатурализује, што значи лишава га особина које су својствене

&ивим бићима. %апитализам не приморава само човека да сепонаша као меанички део индустријског процеса рада и на тај

начин га телесно де'ормише, као што то тврди "аркс, већ га

генетски изобличава и сакати као &иво биће. (ади се о

капиталистички изазваној мутацији човека од природног и

културног бића у радно)деструктивни *потрошачки+ меанизам.

овек није само путем капиталистичког тржи!та "опредмећен#$

већ је постао$ као радник и потро!ач$ саучесник у уни!тавању

света. отреба за уништавањем постала је аутентична потреба на

капиталистички начин дегенерисаног човека.- kapitalisti su pronašli način da lakše osvoje, odnosno unište svet " radnici

su postali saveznici (čovečanstvo vs% svet)

#отрошачко друштво$ приморава човека да се прилагоди

владајућем поретку путем деструктивног конзумерског активизма

који са све интензивнијем уништавањем робе *динамика

деструкције+ #решава$ кризу иперпродукције и омогућава да се

створи нови простор на тр&ишту.

- klasični kapitalizam (čijom se kritikom avio Marks) stvara potrebu zaimanjem, dok savremeni kapitalizam (čijom se kritikom avi &uci) stvara

potrebu za destrukcijom, odnosno masovnom potrošnjom- kvalitet roe nekada je određivala njena trajnost, danas je to sasvim

ornuto- potrošnja ne sme da zaostane za proizvodnjom%ису ви!е ствари &роба' те које имају (ети!ки карактер$ као !то

то тврди Маркс$ већ је деструкција добила (ети!ки карактер.

- kupujem, dakle postojim (natpis sa jedne od ronih ku!a u 'ondonu

početkom **% godine)

#риватна својина начинила нас је толико тупим и једностраним да

један предмет постаје на! тек кад га имамо, тек када он, према

томе, постоји за нас као капитал или кад је он од нас непосредно

поседован, једен, пијен, ношен, настањен итд., кратко речено


3/5

употребљен. ! сама приватна својина, додуше, ова непосредна

остварења поседа свата само као средства за &ивот, но &ивот, за

чија средства она слу&е, јесте &ивот приватне својине, рад и

капитализирање$. (Marks)

- Marks je optimista, veruje da, uprkos rastu!em otuđenju, čovek ne može upotpunosti da se otuđi, odnosno da zauvek izgui ono ljudsko u sei sakojim se svi mi rađamo% Međutim, postavlja se pitanje, dokle seže ljudskost+i jedan izvor na emlji nije nepresušan, sve se da potrošiti% &a li je, ipak,mogu!e promeniti se na olje nakon svega+ .ko prihavtimo to da jekonačno otuđenje mogu!e, doza pesimizma kod ljudi dosti!i !e neverovatne

razmere i zauvek u mnogima ugušiti volju za orom% og toga Marksnavodi postojanje tog planema ljudskosti, kako sam kaže, kojeg jenemogu!e ugasiti ez ozira na sve%

%апитализам производи ла&не, репресивне и деструктивне

потребе и на тај начин ствара од човека деуманизованог

произвођача и деструктивног потрошача. -то је човек

сиромашнији дуом и што су сиромашнији међуљудски односи,

утолико има већу потребу за уништавањем како ствари, тако и

природног и људског. остоји реална опасност да капитализам доте мере дегенерише човека, да он више неће &елети ни моћи да

се супротстави уништењу &ивота.

- &/01M.234.2 5632437.8 i &/9:61;:242 53:638.< ( in *)

Убедљива већина људи у најразвијенијим капиталистичким

друштвима &иви и ради у просторима који су постали тенички

кавези и у градовима који су постали капиталистички

концентрациони логори. У њима је капиталистичко дегенерисање

природе, &ивота и човека достигло врунац човек је $обасјан/

вештачком светлошћу, удише загађени вазду, пије загађену

воду, једе затровну рану, &иви таквим начином &ивота који

разара везу човека са природом и његово природно биће...


4/5

- 2zguiti mo! čuđenja " .lisa koja se ničemu više ne čudi udu!i da jeizguila mo! rasuđivanja% :ako je i sa kapitalističkim (malo)građaninom) "nenormalne stvari postaju normalne, i ornuto, tako da se na njih više i nereaguje% ;orupcija postaje sastavni deo nazoviživota i sl%

) роизво*ење потребе за непотребним претставља најважнији

задатак рекламне индустрије.

0ладајућа пропагандна машинерија и капиталистички начин

&ивота наводе човека да опа&а свет на погрешан начин1 да

до&ивљава свет на погрешан начин1 да мисли на погрешан начини да се, содно томе, понаша на погрешан 2 деструктиван начин.

3ве постаје друго него што уистину јесте и што би, у уманистичкој

перспективи, могло да буде. 4уди који се боре за слободу постају

#терористи$, а они који тероришу читав свет постају #спасиоци

човечанства$1 бљутава #%ока)кола$ постаје #оно право5$1

медикаменти који убијају постају #извор здравља$1 #нормално је$

да су људи заинтересовани за победу 'удбалског тима за који

навијају, али не и да су заинтересовани за опстанак човечанства и

&ивог света... !стовремено, капитализам ствара виртуелне световеу главама људи. 6д малена људи се са&ивљавају са ликовима са

70 и компјутерски екрана и њиов измишљени и подметнути

&ивот до&ивљавају као сопствени &ивот. 8овек само путем тела

&иви у реалном свету, а и оно је дегенерисано на капиталистички

начин.

- M.251'.=2>.???

- 3siromašenje jezika dovodi do osiromašenja misli, a samim tim i doosiromašenja ratia% &aju!i jednom radniku samo čeki! i ekser, ograničavatega da se avi samo zakivanjem eksera% :ako je i sa jezikom " smanjuju!ifond reči, uproš!avanjem pravila, odnosno dovođenjem istih na minimum,ne ostvaruje se pozitivna jednostavnost, ve! poguna vulgarnost% (5rimer zato je upravo engleski jezik " jezik imperijalizma i idiotizma%)


5/5

%апитализам производи #потребе$ које имају деструктивни

карактер и које се #задовољавају$ на деструктивни начин.

- 1ništiti decu " glavni je cilj kapitalizma% Prenaseljenost je, navodno, glavni

uzrok propadanja sveta% Prenaseljenost zapravo predstavlja razmnožavanjasvetske sirotinje, a rešava se uijanjem% @omardovanje ;oreje, 4ijetnama,2raka, @osne i 0ercegovin, 9rije, 'iije, 9irije, jedan je od vidova rešavanjaovog problema% 3siromašeni uranijum ačen svuda gde se ukazala potreaza demokratijom, za cilj ima, ne uništenje ljudi koji su se tada nalazili natom mestu, ve! trovanje udu!ih generacija, ljudi koji !e tek dolaziti%

- 5ostoji još mnogo vidova uništavanja dece, a jedan od njih je svakako ipedo$lija koja je zadoila razmere epidemije na apadu (svaka četvrtadevojčica i svaki šesti dečak " &er 9piegel, A%A%*%)% lostavljanjehendikepirane, ali i one zdrave dece od strane monstruma u mantijamadanas je notorna pojava%

otuđenje i destrukcija - duci simonović

Documents