21. mart 2017. godine

Zvanični podaci pokazuju da mali broj zaposlenih i danas radi kod investitora koji su dobili novac za

otvaranje novih radnih mesta

NSZ: Tri četvrtine radnika dobije otkaz kad

isteknu subvencije

* Od ukupno 7.732 ljudi zaposlenih po osnovu subvencija u 2011, 2012. i 2013, danas radna mesta ima

samo njih 2.058; ostalih 5.674 su dobili otkaze * Nacionalna služba za zapošljavanje Danasu je dostavila

ove podatke nakon tvrdnji ASNS da na poslu ostaje pet odsto radnika kad isteknu državne dotacije

Skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije za otvaranje novih

radnih mesta, dobilo je otkaz kad su te subvencije istekle, pokazuju zvanični podaci Nacionalne službe za

zapošljavanje dostavljeni Danasu.

Prethodno je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, izjavila našem listu da

po njihovim podacima samo pet odsto radnika zadrži posao kad prođu subvencije, pa iako se ova brojka

ispostavila previsoka, pokazalo se i da nije daleko od pravog stanja, jer poslodavci zaista otpuštaju veliku

većinu radnika čim dobiju sav novac od države za

njihova radna mesta.

Naime, kako navode u Nacionalnoj službi za

zapošljavanje, od 2011. do 2013. godine država je

subvencionisala otvaranje 7.732 radna mesta. Danas

u tim firmama radi samo 2.058 ljudi. To znači da je

samo 27 odsto zaposlenih zadržalo svoje radno

mesto do danas, što je svakako mali procenat s

obzirom da faktički država plaća njihova primanja.

Taj podatak i činjenica da zaposleni u tim

preduzećima imaju niske plate omogućavaju investitorima koji su dobili subvencije visoke profite koje očito

i dodatno uvećavaju postepeno otpuštajući radnike nakon isteka subvencija.

Statistika pokazuje da je 2011. godine u firmama koje su dobile subvencije posao našlo 6.045 radnika,

sledeće godine 761, a 2013. godine 926. Prema ugovorima sa državom, poslodavci su bili dužni da dve

godine po dobijanju subvencija ne smanjuju broj zaposlenih. Kako se pokazalo, strahovi stručnjaka koji su

upozoravali da će odmah po proteku tog perioda uslediti otpuštanja bili su potpuno opravdani.

Tako je po zvaničnim podacima NSZ, od 6.045 radnika zaposlenih uz subvenciju 2011. godine, posle isteka

ugovorne obaveze u radnom odnosu ostalo 3.700 ljudi, odnosno 61,21 odsto. Ali, poslodavci su nastavili da

ubrzano otpuštaju ljude, tako da je posle godinu dana na poslu ostalo tek 1.432, odnosno 23,69 odsto

zaposlenih. Broj radnika koji su radili više od godinu dana po isteku ugovorne obaveze je 2.268, odnosno

37,52 odsto, a broj onih koji i sada rade kod istih poslodavaca je 1.389, odnosno 22,98 odsto - manje od

četvrtine.

Slično je bilo i sa radnicima koji su posao dobili na osnovu subvencija u 2012. godini. Tada je zaposleno

761 ljudi da bi nakon isteka ugovorne obaveze na poslu ostalo njih 515. U sledećih 12 meseci taj broj se

smanjio na samo 171, odnosno 22,47 odsto. U četvrtoj godini je broj radnika povećan na 344, odnosno 45,20

odsto originalnog broja, da bi zatim opet usledili otkazi, tako da danas broj radnika koji tih poslodavaca

iznosi 237, odnosno 31,14 odsto originalnog broja.

Kod subvencija iz 2013. godine ponovljena je ista priča, tako da od prvobitno zaposlenih 926 radnika, danas

u firmama koje su tada primile državni novac radi 432 ljudi, odnosno 46,65 odsto.

Dakle kada se pogleda za koliko je radnika država platila subvencije, a koliko ih danas radi u firmama koje

su uzele taj novac, vidi se da je radna mesta zadržalo tek 27 odsto zaposlenih, dok je ostalih 73 odsto dobilo

otkaze.

Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus

dodatnih 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih

mesta. Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti sindikalci i

stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja najobičnije bacanje para jer izuzetno

mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Nude obuku, ne i posao

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom

namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako ističu, još jedan doprinos razvoju

preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne

prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da

će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo i osnovna zamerka koju

upućuju sindikati.

Programi za 2015. i 2016. još u toku

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nisu mogli da nam dostave podatke za zaposlene po programima iz

2015. i 2016. zato što još nije prošlo dve godine od odobravanja ovih subvencija, što znači da za sada ti

poslodavci još ne smeju da smanjuju broj zaposlenih, dok podataka za 2014. nema jer u toj godini nisu

davane subvencije.

Miodrag Petrović, Generalni direktor Belim industries LTD

Sistemska korupcija guši privredu

Kompanija Belim više od šest decenija prisutna je na tržištu Srbije, u državama bivše Jugoslavije, u brojnim

zemljama Istočne Evrope, Bliskog istoka, Afrike.

Dobro je poznata u poslovnim i stručnim

krugovima, ali ne i široj javnosti, a generalni

direktor Miodrag Petrović, koji je 30 godina

na čelu Belima, kaže u razgovoru za Danas

da je to posledica marketinškog pristupa

kojim se prednost daje pozicioniranju

kompanije i kvalitetu proizvoda i usluga, a

ne ličnostima koje vode firmu. One mogu da

se menjaju, odlaze ili dolaze nove, ali

kompanija i njen proizvodni program moraju

da ostanu na pozicijama koje su imali i da ih nadgrađuju.

Koliko poslovni ambijent Srbije omogućava kompanijama da traju, grade svoje mesto na tržištu

matične zemlje i u inostranstvu?

- Nažalost poslovni i pravni ambijent je vrlo, vrlo loš. Urušene su institucije države, privatizovani su delovi

policije, tužilaštva, pravosuđa... Sistemska korupcija je na visokom nivou, nema izgradnje nezavisnih

institucija sistema, koje treba da počnu da rade kao neutralna i profesionalna administracija u skladu sa

podelom vlasti, što bi otvorilo širok demokratski dijalog u društvu. To sve bi oslobodilo ljudske resurse,

pronašlo nove motive za razvoj društva. To je posao vlade i političara. Ne smemo zaboraviti da naši

političari posle pada Berlinskog zida nisu uspeli da se uklope u svetsku porodicu i nađu rešenje za životna

pitanja svojih građana. Mi sada već nemamo radnu snagu, imamo samo nezaposlene. Ako se nastavi ovako,

mladi ljudi će otići iz Srbije i mi za deset godina, možda i pre , nećemo imati nezaposlenih. Ostaće

neprofilisana radna snaga, nižih kvalifikacija, koji ne mogu obezbediti niti akumulaciju kapitala niti razvoj.

Ipak, strane firme dolaze ovde, otvaraju fabrike.

- Da, dolaze, jer naš ambijent pogoduje isključivo multinacionalnim kompanijama. One koriste

nekvalifikovanu radnu snagu, jednostavnu proizvodnju, da li je reč o sečenju kablova ili proizvodnji čarapa,

a tu nema akumulacije ni razvoja, to je 19. vek. Ne bude li se razvijala domaća proizvodnja koja donosi

novu vrednost, mi nećemo imati čime da punimo budžet. Tome će doprineti i to što se institucije sistema ne

prilagođavaju domaćim privrednicima, one se prema nama ponašaju neprijateljski i samo ličnom energijom

uspevamo da se izborima sa problemima, da se odupremo. Trošimo snagu na nepotrebne stvari umesto da se

bavimo razvojem. To je birokratski sistem koji se nije reformisao, kao ni druge ključne strukture, poput

službi bezbednosti. Sve to utiče na poslovanje. Mi smo živeli u jednom sistemu koji je bio sređen, samo nije

shvatio promene u svetu, ali su firme radile. Kada je došlo do raspada, mi smo ostali nebranjeni na tržištu.

Vrlo je važno da se reformišu službe bezbednosti koje će biti u službi poreskih obveznika. Njihov posao je

da štite poreske obveznike Srbije, bili oni Srbi, Albanci, Rumuni, Mađari ili neki drugi građani Srbije. Srbija

treba da bude komforan dom za sve njene građane a ona nije komforan dom ni za mene koji sam Srbin.

Kako firma rešava taj problem?

- Radimo po svetu. Više od 90 odsto naše aktivnosti je van granica Srbije, uglavnom u Kuvajtu, imamo

odnose sa njihovim vodećim firmama, Al Hani construction, Ahmadiah contracting... Ta saradnja traje duže

od dve ipo decenije a zasnovana je na kvalitetu, koji oni cene i na prijateljskim odnosima.

Da li je poslovno okruženje tamo bolje?

- Neuporedivo. Kuvajt je organiozovana država, tamo smo primljeni na najvišem nivou, stekli smo

poverenje. Inače, kada bi se samo pojavili direktno iz ovakvog ambijenta, ne bismo mogli ništa da uradimo.

Kuvajt je otvoreno, slobodno tržište, konkurencija je iz celog sveta, a mi dobijamo poslove kao

specijalistička firma, sa proizvodima od inoksa, aluminijuma, bakra, gde se traži vrhunski kvalitet i

specijalni radovi. Ali, u sistemima gde se na konkurse javlja ceo svet, kada ugovorimo poslove imamo dosta

problema sa radnom snagom iz Srbije. Ljudi sa sobom nose dosta problema, životno su zapušteni,

dezorjentisaani. Izašli su iz posla i života. Za projekte koje sada radimo, u poslednje dve godine angažovali

smo 80 naših supervizora, vrhunskih inženjera i koristimo 500 do 1.000 radnika iz lokala. Mogli smo i naše

ljude da uposlimo, ali ograničava nas pravni ambijent Srbije koji nije pravljen tako da naše firme mogu da

pruže robe i usluge na svetskom tržištu. Vlast još uvek ne razume potrebe privrede i to mora da se menja.

Kako objašnjavate to što država rado stimuliše dolazak stranih kompanija, a ima tako restriktivan

odnos prema domaćim firmama?

- To je verovatno uticaj nekih lobističkih grupa, koje lako nalaze kopču sa našim političarima, završe im

poneki dnevni posao. Ali, to nije dobro za nas, za razvoj. Naši penzioni i socijalni fondovi sigurno neće

moći da se pune iz rada nekvalifikovane radne snage. A stranci upravo to traže, dođu sa pet, deset šlepera

opreme koju mogu da pokupe i presele u još nerazvijenija područja. To je šafciger industrija. Njihovo

ulaganje nije vredno koliko jedna Belimova mašina. Ja bih takve stimulacije mogao da razumem kada bi se

radilo o visokoj, nano tehnologiji koja može da donese veliki prinos, ali prost rad je 19. vek, i ako danas

ljudi rade za 200 evra, to ni za koga nije dobro - ni za zaposlene, ni za poslodavca, ni za akumulaciju, razvoj,

ni za državu. Slabo plaćen radnik nije radnik.

Koliko se, kada odete vani da radite, oseća razlika u poslovnoj klimi?

- Ogromna je razlika. Mi u Kuvajtu vidimo organizovanu državu, postoje procedure i ako imate prioizvod i

usluge, to na tržištu može da se plasira, ne zavisi ni od čega drugog. Pogotovu nema sistemske korupcije. A

kod nas je problem u državi, u pravosuđu, tužilaštvu, institucijama. Belim je to osetio na sopstvenom

primeru, ogromnu energiju i mukotrpan rad uložili smo da sačuvamo posao, umesto da smo se razvijali.

Naše vlade su i kroz privatiuzacije nameštale utakmicu na tržištu, a gde se to radi propada sve. Država ne

može da bira pobednika, to mora da uradi tržište. Naše političke strukture se mešaju i kroz sistemsku

korupciju određuju ko šta može da radi. To je privredi, Belimu nanelo ogromnu štetu. Ja nisam plašljiv

čovek i imam borbeni duh, a privrednici se obično plaše da reaguju, jer im to ugrozi posao.

Kako firma iz Srbije može da uđe na tako zahtevna tržišta, da li su potrebna velika ulaganja za

pripremu projekata za koje se konkuriše?

- Mi smo ulazili strpljivo, pažljivo, gradili kvalitet koji nas preporučuje i održava. U jednom momentu ako

uradite nešto loše, sve se zatvara. Ali, veoma je teško iz ovog ambijenta raditi na svetskom tržištu. Nizak

kurs dolara i evra pogoduje samo uvozničkom lobiju i špekulantskim poslovima. Sa ovakvim kursom, naši

privrednici teško mogu da budu kurentni na svetskom tržištusa sa domaćim imputima u dinarima.

Kompanije iz drugih zemalja, osim Amerike i zapadne Evrope, za poslove u inostranstvu imaju stimulacije,

javne i tajne. Samim tim što nismo u EU, imamo za 15 odsto veće troškove, tu su razne barijere, carine,

troškovi šipinga. Tu je još i razna papirologija koja guši, “ukrade” sedam, deset dana. Naša administracija,

na primer, evropske sertifikate ne priznaje, morate da dokazujete kvalitet, iako se radi o visokokvalitetnim

materijalima koji nose svoje oznake. Pri tom, nema ni referentne laboratorije koja možesuštinski da proveri

sertifikat, ali oni zadrže isporuku nekoliko dana, uzmu novac i onda izdaju papire. To je sve usporavanje

razvoja domaće proizvodnje a bez toga nema razvoja ni jedne države.

Koliko su vam kao izvozniku dostupna sredstva banaka?

- Naše banke su špar kase, njih to ne interesuje. Kakav je njihov interes da podržavaju izvozno orjentisanu

privredu Srbije? Koja će banka u Srbiji dati garanciju od pedeset miliona dolara nekoj firmi iz Srbije, sem

ako ne položite kolateral? Pod takvim uslovima nema posla. Nama takvi uslovi ne odgovaraju, zato i ne

gubimo vreme u traženju pozajmica, iako nam takav stav oteževa poslovanje. Ranije je država to regulisala,

naše je bilo da izvezemo proizvode i da budemo kvalitetni izvođači. Uz takvu podršku rade i dalje kineske,

turske firme, ali mi to više nemamo. Moramo iz sopstvenih sredstava, i na veliko poverenje investitora, koje

smo godinama gradili. Zato ne treba potcenjivati dostignuća koje je stvorilo socijalističko društvo.

Kulturni centar – novi nacionalni simbol Kuvajta

* U završnoj fazi je projekat kulturnog centra “Sheik Jaber Al Ahmad”, sa fasadom od nerđajućeg čelika i

titanijuma, koji postaje novi nacionalni simbol Kuvajta. Reč je o luksuznom kompleksu složenih

geometrijskih oblika, inspirisanih islamskom kulturom, a sastoji se od četiri zgrade u obliku stilizovanih

dijamanata u čijoj se unutrašnjosti, na 80.000 kvadrata, nalaze biblioteka, pozorišta, koncertne dvorane,

bioskopi, kongresne dvorane. Novi kulturni centar za čiju je gradnju utrošeno oko 1,2 milijarde dolara, od

početka je bio privlačan mnogim svetskim izvođačima, i već predstavlja beskrajni izvor građanskog ponosa

Kuvajćana. Izvođač radova je je Al-Hani construction a Belim industries LTD je vršio superviziju i

montažu. Za taj projekat je angažovao 80 supervizora i 12 visoko ubučenih inženjera, ali i 500, na momente

1.200 lokalnih radnika. Projekat je završen u roku od dve godine.

* U narednih pet godina Belim će biti deo projekta ženskog biznis koledža “Sabah A-Salem University

city", gde se montiraju aluminijumski i zastakljeni prefabrikovani paneli.

Sve boje avenije

* Najveće aktivnosti i radovi u punom programu sada se odvijaju na hotelsko-poslovnom centru Avenijus. U

toku je četvrta faza u kojoj se radi centralna kupola u koju se ugrađuje nerđajući čelik najvišeg kvaliteta, od

istog materijala proizvode instalacije skulptura i stubova, kao i dekoracija sastavljena od panela sa motivima

drveća od aluminijuma u najmoderniojim bojama. Izvođač radova je Ahmadiah Contracting a podizvođač

Belim industries LTD. Projekat bi trebalo da se završi do kraja jula.

* Značajan posao, vredan šest miliona dolara, Belim industries je na konkursu koje je raspisalo kuvajtsko

Ministartsvo odbrane, dobio pobedivši konkurenciju italijanskih, nemačkih, španskih, kineskih i turskih

kompanija. Reč je o opremanju profesionalne kuhinje i vešeraja za policijsku akademiju.

Izostale reforme

Da li je teško obezbediti stručnu radnu snagu potrebnu za velike poslove u inostranstvu?

- To je veliki problem. Treba uraditi reformu školstva, školovati kadrove za potrebe privrede I

administracije. To se sve može uraditi za 4-5 godina. Pa I komunisti su znali kako funkcioniše svetsko

tržište pa su slali ljude u Ameriku da nauče korporativno upravljanje. Moramo stvoriti snažan, moderan I

profitabilan javni sector koji je bitna pretpostavka ekonomskog razvoja, ljudskih prava I podizanja životnog

standard građana.

Dobar procenat

Kakav je naš ambijent za investiranje?

- Naš ukupan poslovni ambijent nije dobar, zato i ne dolazi zdrav i realan kapital. Prinosi su slabi i

neizvesni, zbog čega je ovo plodno tlo za špekulantski i sumnjivi kapital. Naši ljudi iz rasejanja godišnje

doznače u Srbiju oko 3,5 milijarde dolara. Zašto im ne damo šansu? A sav taj novac isisa uvoznički lobi

kroz nerealan kurs dinara. Naše službe su dozvolile da tajkuni opljačkaju građane i državu i da iznesu novac

iz zemlje. Znate li ijednog našeg tajkuna koji radi sa svetom? Ne, oni samo rade sa državom i pljačkaju iz

budžeta. I sada smo tu gde jesmo. Srbija mora da donese zakon o zaštiti uzbunjivača, proglasi rok za

amnestiju od šest meseci i posle toga oporezuje sav pokradeni novac poreskih obveznika Srbije. To nije

teško uraditi. Pa, Amerika je primer za to. Pogledajte zadnjih nekoliko godina koliko je tamo novca

oporezovano. Te skrivene račune ne prijavljuju njihove bezbednosne službe, već bankarski službenici, jer im

pripadne 10 odsto iznosa sa računa iz of šor zone.

Газде себи пакују зараде, а радницима шта

остане

Ако се суди по најновијој анализи европског статистичког завода Еуростата, газде у Србији себи

пакују највеће зараде и профит, а оно што остане оде на плате радницима.

У ЕУ петина домаћинстава с највишим

примањима има 5,2 пута виши расположиви

приход, односно приход након опорезивања и

сличних трошкова, него петина с најмањим

примањима, док је у Србији тај однос девет. Од

земаља обухваћеним извештајем, Србија је

држава с највећом неједнакошћу, а следи Турска

с разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација

најнеповољнија у Румунији, где је тај однос 8,3

одсто.

Најмање разлике између сиромашних и богатих у ЕУ забележене су у Словачкој и Чешкој – 3,5, док

је разлика испод четири одсто у Финској, Словенији, Шведској, Холандији и Белгији. Аустрија,

Немачка, Мађарска, Пољска и још неке земље спадају у привреде с разликом у примањима између

четири и пет, Италија и Португал у групу земаља с разликом до шест, док су разлике веће у

балтичким земљама, Шпанији, Грчкој, Румунији и Бугарској.

Подаци истог завода показују и да Србија спада у мањину земаља где старији од 65 година, дакле

пензионери, имају нешто веће приходе од млађих с односом око 1,1, док у ЕУ у просеку старији

имају приходе на нивоу од 98 одсто од осталог становништва. Такође, Србија спада и међу земље у

којима је највиши ризик од сиромаштва, мерен уделом људи који имају примања испод 60 одсто

просечних примања у држави. Најмањи ризик од сиромаштва бележи се у Финској, Француској и

Немачкој.

Када је реч о средњем приходу, односно износу од којег половина становништва има више а

половина мање, Србија је, по подацима Еуростата за 2015. годину при самом европском дну с

годишњим нето износом од 2.591 за становништво изнад 18 година, што је раст у односу на годину

дана раније, када је тај просек био 2.444.

Међутим, треба нагласити да се, и поред тих суморних података, у Србији из године у годину

ситуација поправља, а број сиромашних и оних који су у ризику од сиромаштва опада. Доказ за то су

подаци о просечној плати у Србији, која је у протеклих 17 година, од 2000, стално у порасту и сасвим

сигурно би данас била много већа да 2008. године није било економске кризе. Јер, те 2008. године

просечна плата у Србији била је у марту 376 евра, а отприлике је толика и сада. Међутим, након те

2008. године просечна плата је падала све до 2013, када се вратила на износ већи од 371 евро, опет је

пала 2015, да би лане порасла и стигла до просека који је бележен пре осам година.

Последња исказана стопа сиромаштва у Србији била је 8,9 одсто, а као линија сиромаштва узето је

11.340 динара. Та стопа утврђена је 2014. године, док је годину касније стопа субјективног

сиромаштва, што значи људе који тешко и веома тешко састављају крај с крајем, износила 64,79

одсто. Сиромаштвом су најугроженија рурална подручја, а мапа сиромаштва Србије показала је да је

стопа сиромаштва највећа у Тутину, где је сиромашно две трећине становника, односно 66,1 одсто,

док је најмање сиромашних забележено у Новом Београду, где стопа сиромаштва износи свега 4,8

одсто. Беда је највећа на југоистоку Србије, где више од половине становника живи у сиромаштву, и

ту су Прешево, Бојник, Бујановац, Лебане, Бабушница, Босилеград, Владичин Хан, Гаyин Хан,

Дољевац, Житорађа, Медвеђа, Трговиште и Црна Река.

Коридор ће помоћи

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен објаснио је прошле године да, ако се

погледа мапа сиромаштва у нашој држави, јасно се види колико томе доприноси недостатак

инфраструктуре у тим регионима. По његовом мишљењу, изградња Корирора 11, који ће повезати југ

Србије, отвориће могућност за развој неразвијених делова Србије, а исто се односи и на остале

делове ове државе који су сада у беди.

Банке ангажују агенте да деле кредите по

кућама

Прошла година била је прилично црна за шалтерске службенике у банкама: многи од њих остали су

без посла. Банке све више траже клијенте вољне да узму кредит на другачији начин.

Шалтер-сале и даље су пуне постера насмејаних

и задовљних клијената, атрактивни постери врте

се на ТВ каналима, али клијентима се однедавно

нуде банкарске услуге и на огласним таблама,

бандерама, одмах поред понуде за цепане полутке

или приватне часове. Појавили су се агенти

банака који нуде да среде све формалности око

кредита. На заинтерсованом клијенту је само да

оде у банку и потпише финални уговор и чека да

новца легне на рачун. Агента плаћа банка, за

клијента су те услуге бесплатне.

Познато је да код нас кредитно-депозитним пословима по закону могу да се баве само банке. Али

поменути агенти нису изван закона. Баш као што осигуравајуће куће ангажују агенте који обилазе

домаћинства, пољопривреднике, власнике возила и нуде полисе осигурања, и банке раде то исто.

Клијенти који се јаве од агента могу сазнати све услове као и у банци: суму, камату, рок отплате…

Наравно, агенти нису стално запослени већ их банке ангажују по потреби и плаћени су по учинку.

А о томе откуд се сада појавила та група Милан Алемпијевић из синдиката запослених у

финансијским организацијама каже:

– Банке траже нове канале продаје и уз то штеде – објашњава он. – Прошле године је затворено

много пословних јединца. Много шалтерских службеника је остало без посла. Само Алфа банка је у

2016. број запослених са 1.600 смањила на 800. Они нису били једини који су то урадили. Лане је

око 2.000 шалтерских радника изгубило посао. Они су први на удару, док службеници у централама

остају поштеђени.

Многи од оних који су остали без посла прихватили су се посла агента јер немају други у изгледу.

Клијенти агенту не плаћају ни динара, а такво посредовање у уговарању кредита није забрањено. О

томе колико је та пракса добра и шта можемо очекивати у будућности др Зоран Грубишић с

Београдске банкарске академије каже:

– Све што доприноси бољој реализацији банкарских услуга је добро – сматра он. – У банкама ће

сигурно пратити какве резултате дају агенти и онда видети да ли ће задржати такве канале пласмана

или нешто мењати.

Рад тих агената и те како би могао бити добродошао за сеоско становништво и житеље варошица у

којима нема ни филијала ни експозитура банака.

Које су то услуге које клијент може очекивати од банкарског агента?

Ако му услови које је добио од агента одговарају, треба да му да личну карту и он ће у банци средити

све формалности. Клијент само на крају одлази у банку да потпише уговор. Такав начин рада свакако

одговара и старијим и слабо покрентим клијентима. Важно је да клијенти добију услугу која им

одговара. Зато, ако неко у поштанском сандучету нађе такав позив, нека га сачува, може добро доћи.

Међутим, веома је важно да, пре него што лицу које се представило као агент да личну карту,

провери у банци за коју каже да ради – да ли он стварно ради за њих. Ако му већ дајете своју личну

карту, нека вам не буде непријатно да тражите његову. Злоупотребе су ту и те како могуће.

Детаљи на увид

Клијенти који се одлуче да аранжман почну преко агента банке треба да се добро распитају о

условима заџивања. Другим речима, агента питајте све што вас интересује. Уколико он или она не

знају одговоре на питања, сачекајте да их сазнају. Ако клијент који је кренуо да реализује аранжман

из било којег разлога жели да одустане, то може да учини, и то без било каквих трошкова. Слободно

се пре потписа може тражити уговор или предуговор на увид.

Da li je socijalni dijalog "slatki otrov" za

sindikate?

Poslodavci i sindikati bi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji trebalo da koriste kao instrument u

nalaženju najboljeg rešenja za socijalni dijalog u Srbiji, poručila je šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja

Miščević.

Na Forumu socijalni dijalog "Tripartizam u senci države", Miščevićeva je rekla da je pregovarački tim

spreman da bude posrednik u nalaženju tog najboljeg rešenja.

Naš je zadatak, kaže, da napravimo akcioni plan

kao pregled gde se Srbija nalazi u oblasti

socijalne politike, u okviru koje je socijalni

dijalog jedno od pitanja.

"Pregovore pokušavamo da baziramo na analizi

objektivnog prikaza, a ne na subjektivnom

osećaju bilo koga", smatra Miščevićeva i dodaje

da nas očekuje živa i ozbiljna debata ne samo

kroz Socijalno-ekonomski savet, nego i

Konvent i skupštinske odbore.

Navodi da će biti revidiran Program ekonomske i socijalne reforme, kao jedan od elemenata na odgovore na

pitanja o tripartitnom dijalogu u Srbiji, te da su pitanja socijalne politike, između ostalog, obuhvaćena i

poglavljem 2 koje je posvećeno slobodi kretanja radne snage.

Na skupu, koji je organizovala Fondacija "Fridrih Ebert", razgovoralo se o tome da li u Srbiji postoji

socijalni dijalog, da li je on "sladak otrov" za sindikalce i da li zaslužuje prelaznu ocenu ili ga treba oboriti

na temeljni popravni.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da se u Srbiji poslednjih 15 godina

razgovara o ovoj temi, a faktički nismo uspeli da se pomerimo od početka.

Aludirajući na naziv skupa, Orbović kaže da je Zakon o radu ta senka koju je država nadvila nad sindikate.

Ocenio je da je socijalni dijalog za sindikalce "slatki otrov" jer imaju utisak da su blizu dogovora, a rezultata

zapravo nema, te da imamo situaciju da se kolektivni dogovor potpiše, a onda ih poslodavačka organizacija

poništi.

"Da li je to nešto čemu težimo i što nas vodi u Evropu? Da li je taj prevarantski odnos - danas potpišemo,

sutra otkažemo, put kojim treba da se vodi dijalog", upitao je Orbović i naveo da je, osim reprezentativnosti

sindikata, potrebno utvrditi i reprezentativnost poslodavačkih udruženja.

Kontradiktornost je da je država s druge strane omogućila kolektivne ugovore za zaposlene u državnim

organima, kojih je do sada potpisano 14, a na koje sindikati nemaju nijedan prigovor.

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže da je socijalni dijalog ključni

element nečega što se zove kultura tolerancije i dijaloga i šireg participativnog razumevanja demokratije.

"Socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni prelaznu dvojku i pitanje je da li ga treba pustiti da se provuče ili

ga treba oboriti na temeljni popravni", kaže Stojiljković.

Prenosići iskustva iz Slovenije, članice EU, predsednik Samostalnog sindikata Slovenije Dušan Semovič

kaže da socijalni dijalog nije romatičan proces pun idile, već proces koji ima uspone i padove, ocenjujući da

je najveći neprijatelj socijalnog dijaloga neoliberalna politika nekih evropskih institucija koje imaju deficit

demokratskog kapaciteta, te uticaj krupnog kapitala.

Tu zato vidi veliku ulogu sindikata za radnička i socijalna prava, i ističe da se vredi boriti za socijalnog

dijaloga kao instrument za ostvarivanje prava radnika i penzionera.

Socijalni dijalog u Sloveniji, kaže Semović, teče posredstvom Ekonomsko-socijalnog veća.

"Tamo se i svađamo, mnogo toga se i dogovorimo", kaže Semović i dodaje da svi zakoni koji se tiču

radnika, mladih i penzionera idu preko tog veća ustanovljenog dogovorom tri partnera, te da nijedan

poslanik nije glasao protiv zakona čije usvajanje su preporučila tri socijalna partnera.

Trenutno je, kaže, u srži socijalnog dijaloga u Sloveniji, nastojanje da se ojača javno zdravstvo.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" Ursula Koh-Laugvic istakla je da je socijalni

dijalog jedan od principa ekonomskog napretka i socijalne stabilnosti, te da pomaže u prevazilaženju krize.

Ljajić: Ove nedelje sastanak sa rukovodstvom

“Agrokorovih” firmi u Srbiji

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će tokom ove nedelje biti održan

sastanak srpskih državnih zvaničnika sa rukovodstvom “Agrokorovih” firmi u Srbiji.

“Pratimo situaciju iako su nas uveravali da u Srbiji nisu imali problema. Važno je da Agrokor stabilizuje

svoje poslovanje i svaki ulazak svežeg kapitala, kao i svaki znak oporavka koristan i za nas”, izjavio je

Ljajić za “Politiku”.

List dodaje da se nezvanično može čuti da će Agrokor narednih dana izmiriti svoje dugove i prema

dobavljačima u Srbiji.

Iskustva ovdašnjih proizvođača hrane su različita, pa tako ima onih kojima Todorićevi trgovinski lanci na

vreme plaćaju robu, dok ima i onih koji na naplatu čekaju više od četiri meseca, navodi “Politika”.

Poverioci usaglašavaju plan likvidnosti Agrokora

Predstavnici Sberbanke sastali su se juče sa glavnim bankama-poveriocima Agrokora i dogovorili, kao prvi

korak, da do danas usaglase pripremu plana likvidnosti te hrvatske kompanije za sledeća tri meseca.

“Bez obzira na operativne poteškoće u kojima se Agrokor nalazi i moguća trenutna ograničenja, Sberbank

mu produžava pružati finansijsku podršku usmerenu na stabilizaciju njegovog tekućeg poslovanja”, rekli su

za Hinu iz Sberbanka.

U toj ruskoj banci za sada ne mogu proceniti iznos nužan za dodatno finansiranje Agrokora. Isto tako,

moguće je da će nakon pregovora s glavnim kreditorima i dobavljačima taj iznos biti smanjen, kažu u

Sberbanku.

“Nakon što se reši hitan problem normalizacije likvidnosti, bićemo spremni da razmotrimo nastavak

mogućeg dugoročnog restrukturiranja koncerna”, ističu iz Sberbanka.

Pritom navode da “smislena može biti prodaja dela non-core imovine i početak potrage za ozbiljnim

investitorom sa bogatim iskustvom u tom sektoru, prihvatljivim za poverioce i trenutne deoničare”.

Iz ruske državne banke ponavljaju da ne žele da upravljaju Agrokorom, niti da budu njegov vlasnik, i da ta

pitanja i ne razmatraju.

Tokom jučerašnjeg dana su i predstavnici pet najvećih Agrokorovih hrvatskih dobavljača – Kraš, Podravka,

Vindija, Dukat i Frank – održali sastanak na kome su zaključili da se treba održati stabilnost njihovih

kompanija, kao i poslovnog koncerna Agrokor koji je njihov najveći kanal za prodaju na domaćem tržištu.

Ukida se dvostruko oporezivanje pri trgovini sa

strancima

Od 1. aprila počinje primena Zakona o porezu na dodatu vrednost koji bi trebalo da otkloni dvostruko

oporezivanje kao i neoporezivanje usluga koje privreda obavlja sa stanim kompanijama.

Prema trenutno važećem Zakonu o PDV-u, opšte pravilo je da se promet usluga oporezuje prema mestu

pružaoca usluga, nezavisno od toga da li se usluge daju poreskim obveznicima ili onima koji to nisu.

Dosadašnja primena različitih pravila za utvrđivanje mesta prometa u odnosu na većinu evropskih zemalja

dovodila je do duplog oporezivanja pojedinih usluga.

"Reč je o usaglašavanju Zakona koji postoje u Evropskoj uniji, a cilj je izbegavanje dvostrukog

oporezivanja, odnosno dvostrukog izuzeća što je bio slučaj do sada", kaže za Tanjug potpredsednik odbora

za finansije i poreze Američke privredne komore u Srbiji, Nenad Nešovanović.

Privreda će morati da preispita trgovanje sa stranim preduzećima, a ovim izmenama se predviđa

usaglašavanje administracije i delimične izmene načina na koji su do sada firme obračunavale PDV.

"Preduzeća će biti dužne da prilagode administraciju i delimično izmene način na koji su do sada

obračunavali PDV, ali ne bi trebalo da imaju dodatnih troškova, osim onih početnih koji se tiču

usaglašavanja ", objašnjava Nešanović.

Ministarstvo finansija je predložilo i odlaganje obaveze dostavljanja pregleda obračuna uz poresku prijavu

PDV za 1. januar 2018. godine.

"Reč je o prilično velikoj administrativnoj izmeni koja je veoma zahtevna. Trgovci će morati da izmene

sistem, kako bi mogli prema novim regulativama napraviti izveštaje koji su potrebni za oporezivanje", rekao

je Nešanović i istakao da je dobro što je dato dodatno vreme jer su potrebni i novčani i materijalni resursi da

se ova izmena primeni.

Kako navode u Ministarstvu finansija, Vlada Srbije zajedno sa izmenama o PDV-u predlaže promenu

Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što bi kao rezultat, kako navode, dovelo do

preuzimanje dela zaposlenih iz Poreske uprave od 1. jula ove godine. Cilj je da drugostepeni poreski

postupak vodi poseban sektor formiran u Ministarstvu.

U paketu predloga je i onaj koji Vlada treba da predloži Narodnoj skupštini. Reč je o usvajanju Zakona o

finansijskoj podršci porodici sa decom. Plan je da se ukine refundacija PDV za kupovinu hrane i opreme za

bebe. Ovim zakonom treba da bude uređena jednokratna isplata novca u svrhu kupovine opreme za bebe.

RFZO: Više para - više ljudi u banjama

U kasi RFZO ove godine za medicinsku rehabilitaciju rezervisana su 334 miliona dinara više nego lane.

Tako će u banje na produženo lečenje moći da ode više od 42.089 osiguranika koliko ih je bilo prošle

godine, pišu "Novosti".

Svako od njih je, o trošku zdravstvenog osiguranja, bilo da je tamo upućen radi nastavka lečenja, posle

preloma ili ugradnje veštačkih zglobova, radi saniranja posledica srčanog ili mozdanog udara ili zbog

prevencije komplikacija odredjenih hroničnih bolesti, proveo u proseku 22,3 dana, dok jen npr. godinu dana

ranije prosečno vreme oporavka bilo 21,18 dana.

Oni su prošle godine ukupno proveli u rehabilitacionim centrima 938. 890 dana.

Medicinska rehabilitacija zdravstvenu kasu prošle godine koštala 2.951.035.106 dinara.

Najviše je za ove troškove izdvojla filjiala RFZO u Nišu, sa čije teritorije je najviše osiguranika upućivano u

banje, čak više nego iz Beograda, kažu u RFZO.

Osiguranici su najčešće sa uputom išli u Specijalnu bolnicu za lečenje i rehabilitaciju "Merkur" u Vrnjačkoj

Banji, slede Niška Banja, Institut za rehabilitaciju u Beogradu, Ribarska Banja i Banja Koviljača.

Takođe, lekarske komisije RFZO su od ukupno 42.089 upućenih na rehabilitaciju u 2016. godini zbog

prevencije pogoršanja, odnosno nastanka komplikacija kod obolelih od dijabetesa koji su na terapiji

insulinom, uputile 7.914 odraslh osiguranih lica, sa 76.967 dana propisanih rehabilitacionih procedura.

Na rehabilitaciju o trošku zdravstveng osiguranja prošle godine je upućeno i 1.912 dece.

Njima je priznata rehabilitacija u trajanju od 39.893 dana.

Oni su najčešće upućivani radi prevencije nastanka komplikacija gojaznosti i prevencije nastaka

komplikacija šećerne bolesti.

Na rehabilitaciju posle lečenja dece od zloćudnih tumora upućeno je 44 mališana, koji su u banjama zajedno

proveli 1.255 dana.

EurActiv.rs

Vlasnički udeo zaposlenih u evropskim kompanijama porastao sa 2,48 odsto na 3,2 odsto

Radnici raspolažu kapitalom od oko 325 milijardi

evra

Udeo zaposlenih u vlasništvu velikih evropskih kompanija nikada nije bio veći - 2016. godine dostigao je

3,2 odsto, odnosno 325 milijardi evra, što je znatno iznad 2,48 odsto u 2006, objavilo je Evropsko udruženje

zaposlenih sa vlasničkim udelima (EFES).

To znači da je vlasnički udeo radnika, čak i u najvećim evropskim kompanijama, značajan, a u brojnim

slučajevima je strateški, ili čak kontrolni. Istovremeno

je od 2009. godine vrednost imovine zaposlenih

udvostručena, na 42.000 evra po osobi, ili 23.000 evra

ako se isključe izvršni direktori. Novi godišnji izveštaj

EFES o vlasničkom udelu zaposlenih baziran je na

istraživanju koje je obuhvatilo 2.335 evropskih

listiranih kompanija značajne veličine. Tržišna

kapitalizacija tih kompanije u 2016. godini bila je

10.147 milijardi evra, ili 99 odsto ukupne evropske

tržišne kapitalizacije dok je njihov udeo u zaposlenosti

95 odsto.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je vlasnički udeo radnika "značajan" u 1.220, ili u 52 odsto, firmi,

"strateški" je u 464 ili 20 odsto, a "kontrolni" u 266, ili u 11 odsto, kompanija navodi se u izveštaju

Udruženja. "Vestalpine je svakako jedna od najznačajnijih kompanija u Evropi kada je reč o vlasničkom

udelu zaposlenih i učešću u korporativnom upravljanju", istakao je generalni sekretar Udruženja Mark

Matje.

Kako se navodi, vlasnički udeo zaposlenih u austrijskoj čeličani Vestalpine sa 48.000 radnika bio je 2016.

godine 14,5 odsto (721 milion evra), u francuskom proizvođaču građevinskog materijala Sen-Goben, sa

170.000 zaposlenih, vlasnički udeo je iznosio 8,1 odsto (1,78 milijardi evra), u švedskoj kompaniji Svenska

Handelsbanken, sa 12.000 zaposlenih, 10,3 odsto (2,08 milijardi), a u nemačkom Simensu, sa 348.000

radnika, registrovan je vlasnički udeo zaposlenih od 3,1 odsto, ili 2,5 milijardi evra. U većini tih kompanija

vlasništvo zaposlenih je rezultat planova čije su zajedničke karakteristike da su za sve zaposlene, na

dobrovoljnoj osnovi, uz cene sa popustom i fiskalne podsticaje, u ponudi na godišnjem nivou. Zajednička je

i potreba da se kompanije izbore sa različitim zakonima i poreskim propisima koji se primenjuju u

članicama Evropske unije.

Predstavljanje i učestvovanje u upravi korporacija još je komplikovanije i uglavnom je prisutno u državama

u kojima je predviđeno zakonom. Kako se navodi u izveštaju, neke evropske države opredelile su se za

snažnije politike podsticaja, povećanje vlasničkog udela zaposlenih i dugoročnu štednju kao investiciju u

budućnost.

Velika Britanija, Austrija i Norveška odlučile su da udvostruče fiskalne podsticaje za vlasnički udeo

zaposlenih jer to vide kao ključni faktor oporavka. Sličan stav dele i Španija, Danska, Rumunija i Poljska.

Druge zemlje su pak izabrale smanjenje javne potrošnje i podršku potrošnji domaćinstava dok su žrtvovane

inicijative za dugoročnu štednju i vlasnički udeli zaposlenih (Francuska, Grčka, Holandija). Nemačka, pak, i

dalje nije zainteresovana da promoviše rast udela vlasništva radnika u kompanijama.

Besposlena mladost Srbije

"U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je dva i po puta više od opšte

nezaposlenosti", izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran

Martinović.

On je na skupu Mladi u neformalnoj ekonomiji rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji veća od

evropskog proseka, gde iznosi oko 18,5 odsto.

Martinović je rekao da sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje, ali i imaju

zamerke da veliki broj ljudi nema adekvatna znanja.

Problem je, kako je istakao, niska stopa radne aktivnosti i zaposlenosti mladih, a veliki broj mladih ima

status nekvalifikovanih ili

polukvalifikovanih.

Opšta bežanija

Prošle godine je Srbiju napustilo rekordnih

58.000 ljudi, među kojima je 9.000 sa

fakultetskom diplomom i višim naučnim i

stručnim zvanjima. Srbija je na šestom

mestu liste zemalja sa najvećom stopom

nezaposlenosti među mladima, rečeno je

danas prilikom predstavljanja izveštaja

"Ljudska prava u Srbiji 2016",

Beogradskog centra za ljudska prava.

- Visok procenat mladih, oko 16,5 odsto, niti radi, niti se školuje - rekao je Martinović i dodao da je u

evidenciji NSZ oko 23 odsto mladih do 30 godina, a da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da ta unija ima zadatak da pomogne mladima

da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima.

Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca, u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne

poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i visok je procenat onih koji bi prihvatili da rade bez

ugovora.

- Samo 15 odsto mlađih od 30 godina ne bi prihvatilo da radi na crno - navodi se u istraživanju i dodaje da je

nužno insistirati na smanjenju neformalne ekonomije kroz uspostavljanja privrednog ambijenta koji će

podsticati rast privatnog sektora.

Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo da bi prihvatilo

da radi na crno ukoliko nema drugog izbora.

Isplatu dela zarade na ruke, a ne preko računa, prihvata 70,2 odsto mladih, dok na ovakav način isplate nije

spremno 18,2 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca.

Zvanična statistika kaže da je u Srbiji nezaposleno svega 13,8 odsto ljudi, dok prosečna plata prelazi 400

evra, ali kada se zagrebe ispod površine, ispostavlja se da statistika i nije baš tako egzaktna nauka, piše

"Dojče vele".

- Nagli pad nezaposlenosti, kažu, mogao bi da se očekuje u zemljama sa izuzetno visokim stopama rasta, od

šest do sedam odsto, ali ne i u zemlji u kojoj privredna aktivnost stagnira. Taj pad nezaposlenosti bi morao

da se odrazi na povećanje bruto društvenog proizvoda, na potrošnju građana i povećanje poreskih prihoda -

objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu 2016. godine je smanjena na 13,8 odsto, a od 450.000

nezaposlenih dve trećine posao traži duže od godinu dana, saopštili su saradnici Ekonomskog instituta u

Beogradu.

A Mudis zadovoljan

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Mudis povećala je kreditni rejting Srbije sa "B1" na "Ba3" uz stabilne

izglede za dalje unapređenje kreditnog rejtinga, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Osnovni razlozi poboljšanja kreditnog rejtinga Srbije su fiskalna konsolidacija, smanjenje javnog duga i

ubrzani ekonomski rast.

Agencija navodi da su se pozitivni fiskalni trendovi odrazili na deficit opšte države koji je u 2016. godini

iznosio 1,4 odsto BDP, daleko ispod cilja od četiri odsto BDP, kako je prvobitno planirano Zakonom o

budžetu za 2016. godinu.

Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju

redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga

se promenilo.

"Kada je reč o izvozu, dobavljačima, proizvodnji,

moram reći prvo da mi nismo zadovoljni trenutnim

nivoom saradnje koji imamo sa srpskim

dobavljačima. S te strane mi činimo velike napore

da povećaju mogućnosti saradanje“, rekao je za

B92 Biz regionalni direktor u Ikei za razvoj za

Jugoistočnu Evropu Vladislav Lalić na marginama

Kopaonik biznis foruma.

Lalić je na Kopaonik

biznis forumu rekao da

će Ikea doneti veliki

pomak u pravima

potrošača.

"Tu očekujemo da ćemo

najviše doprineti

Prema njegovim rečima, ima pomaka, ali zbog važnosti ugovora i poslovne

politike trenutno o tome ne može da govori.

Lalić kaže da je fokus kompanije trenutno otvaranje prve robne kuće i da projekat

ide po planu, odnosno da neki segmenti idu i pre roka. Kako je rekao, veliko

otvaranje planiraju na leto ove godine.

Kada je reč o najavama za drugu robnu kuću, Lalić kaže da se trenutno vrši

akvizicija za zemljište za drugi objekat. Bilo je dosta spekulacija gde bi mogla da

nikne nova Ikea:

"Ako bismo Beograd gledali kao Savu i Dunav koji dele grad i ako gledamo da je s

desne strane prva robna kuća i Bubanj potok, nama je interesantan ovaj deo levo,

na tom potezu na auto-puta za Zagreb i prema Aerodromu Beograd“, kaže Lalić.

On dodaje da će brzinu otvaranja druge robne kuće odrediti i uspešnost poslovanja

prve. Kaže, očekuju da će dobro poslovati, da će imati dobru posećenost i dobar promet i da će to ubrzati

otvaranje druge robne kuće.

"To nam je na dugoročnom planu, a koliko dugom zavisi od dinamike rasta i razvoja ove prve i naravno od

toga koliko brzo ili sporo budemo kupili zemljište za ovu drugu“, kaže on.

Kao strana kompanija u Srbiji, koja je godinama čekala dozvolu i kako i sam Lalić kaže, prošla trnovit put

do parcele, Ikea pozdravlja najavu smanjenja opterećnja na zarade.

"Mi podržavamo sve ono što će poboljšati poslovnu klimu i što će olakšati nama da poslujemo na jedan

efikasniji i lakši način. To može biti opterećenje poreza na zarade ali i druge stvari. Ikea kao takva je vrlo

aktivna po pitanju poboljšanja poslovanja i konkurentnosti srpske privrede. Samim tim jer mi hoćemo da

razvijemo proizvodnju ovde. Prošli smo jedan trnovit i dugačak put dok nismo počeli ovu robnu kuću i

pozdravljamo svaku podršku vlade i svako poboljšanje poslovnog ambijenta“, rekao je Lalić.

On podseća i da je Ikea bila jedna od prvih kompanija koja je dobila e- građevinsku dozvolu.

A kakva će biti Ikea u Srbiji:

"Ikea u Beogradu biće kao sve druge prodavnice Ikee“, kaće Lalić.

Priča da kompanija ima izražen postulat jednakosti i da neće biti drugačijih artikala, drugačijih cena, izgleda,

veličine i sl.

"Istina, ovo će biti jedna od većih kuća koje imamo ovde u regionu, ali biće apsolutno ista kao i sve druge u

svetu. Pratićemo trendove. Mi smo analizirali i srpsko tržište, istraživali kako ljudi žive, kakve su im

potrebe, koliko troše na pokućstvo i tu smo imali vrlo pozitivne rezultate i očekujemo da se naše anaize

obistine“.

Kaže i da Ikea nije tajnovita kompanija i da će ova biti jedna tipična Ikea kuća.

U Ikei su zadovoljni i procesom odabira budućih kolega.

"Imali smo tri talasa zapošljavanja i sve privodimo kraju. Očekujemo da popunimo svih 300 pozicija . Odziv

je bio odličan, i govorimo o nekih više od 20.000 ljudi koji su želeli tih 300 pozicija. U Srbiji ima jako puno

mladih obrazovanih ljudi koji dele ne Ikeine, nego univerzalne vrednosti i mi želimo da nam se pridruže

takvi ljudi jer to je jedini način da dugoročno ostanu u kompaniji, da se razvijaju“.

sprskoj privredi".

Ikea će, kaže, omogućiti

da pojedini njihovi

proizvodi imaju

garanciju od čak 25

godina, da kupci mogu

da vrate robu i bez

fiskalnog računa dok je

ona u garanciji, kao i

da će potrošači bez

navođenja razloga u

roku od tri meseca moći

da vrate ono što su

kupili.

Šef Al Dahre: Spremili pare, u Srbiji kupujemo...

Kompanija Al Dahra planira da izdvoji milione dolara ove godine kako bi pobošljali bezbednost hrane.

Samo u Srbiji žele da kupe čak 20.000 hektara.

Arapi planiraju da potroše oko 130 miliona dolara ove godine da kupe njive širom sveta kako bi ulagali u

projekte koji bi obezbedili veću bezbednost hrane, rekao je predsednik kompanije Al Dahra Al Darei.

Al Dahra je kompanija specijalizovana za uzgoj, proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda. Poznata je

srpskoj javnosti, a prema rečima direktora, Al Dahra planira da proširi dugogodišnje partnerstvo sa našom

zemljom. Kako je rekao, u Srbiji već imaju 1.000 hektara zemlje i planiraju da kupuju još, jer im je cilj

20.000 hektara.

“Mi ćemo izdvojiti skoro 130 miliona dolara na zakup i sticanje vlasništva nad zemljom”, rekao je Al Darei

na Svetskom forumu za inovacije i poljoprivredu na kome učestvuje više od 300 kompanija iz celog sveta.

Predsednik Al Dahre je takođe rekao da kompanija dobro napreduje u Egiptu, gde poseduju više od 54.000

hektara. Osim u Egiptu i Srbiji, kompanija ima i 4.000 hekatara u SAD, isto toliko u Španiji i oko 2.000

hektara u Australiji.

Kako je rekao, žele da se fokusiraju na unapređenje bezbednosti hrane i da obezbede stalno snabdevanje

namirnicama kao što su pšenica i pirinač, ali i druge žitarice.

Notari overili 165.000 potpisa

Javni beležnici overili su oko 165.000 potpisa podrške kandidatima na izborima za predsednika Srbije, a u

periodu od 3. do 12. marta

Koliko je trajalo prikupljanje potpisa, na terenu su proveli ukupno 8.062 radna sata, saopštila je

Javnobeležnička komora Srbije.

Na poslovima overe potpisa bile su angažovane sve 152 javnobeležničke kancelarije, a kandidatima je na

raspolaganju bilo ukupno 438 službenika, kao i više stotina administrativnih radnika.

Overa potpisa podrške birača obavljena je u skladu sa zakonom i prema redosledu podnošenja zahteva

predlagača. Sve stranke i pokreti koji su podneli pismeni zahtev za overu potpisa podrške birača imali su na

raspolaganju overitelje u prvom slobodnom terminu, a broj prikupljenih potpisa zavisio je isključivo od

organizovanosti kandidata i odziva birača koji ga podržavaju, navodi se u saopštenju.

Izveštavanje o porodičnom nasilju – od brige do

zloupotrebe

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da mediji treba da budu svesni svoje

odgovornosti prilikom izveštavanja o slučajevima porodičnog nasilja. Ističe da nema jasne granice između

brige i zloupotrebe u izveštavanju, ali da postoje priručnici koji mogu doprineti većoj zaštiti žrtava.

Jankovićeva je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da je neophodno da mediji postanu svesni svog uticaja

prilikom izveštavanja o porodičnom nasilju.

"Ne sme biti senzacionalističkog izveštavanja i treba

da se najbolje zaštiti žrtva", kaže Jankovićeva.

Tvrdi da nema precizne granice između brige i

zloupotrebe u izveštavanju, ali da postoje priručnici o

antidiskriminatornom izveštavanju, koji mogu

pomoći.

"Nema tačne granice, ali mediji imaju i svoje etičke kodekse kojih se treba pridržavati", smatra Jankovićeva.

Naglašava da nema dileme da je porodično nasilje veliki problem, ali da se sada država i društvo drugačije

odnose prema tom problemu.

"Novi zakon je najveći pomak u zaštiti žena i pooštrava se politika kažnjavanja nasilnika", kaže

Jankovićeva.

Navela je da je jedna od najvažnijih mera koje donosi novi zakon hitna mera iseljavanja nasilnika iz kuće.

"Cilj je da zakon da svoj puni efekat i imala sam priliku da se uverim da se svi nadležni organi pripremaju za

primenu ovog zakona", naglasila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ukazala je da je zakon veoma zahtevan i da je potrebna obuka svih u sistemu kako bi se spremno dočekao.

Apelovala je na sve žene da ne trpe nasilje, već da prijave nasilnike.

"Ne treba, kao ozbiljna država i društvo, da zatvaramo oči i okrećemo glavu, već da nasilje prijavimo",

zaključila je Jankovićeva.

Dolazak velikih kompanija donosi i nova pravila

Prošle godine zabeleženo je oko 16.500 prigovora potrošača. Najviše su se žalili na to da roba ili usluga nisu

uobičajenog ili očekivanog kvaliteta. Na vrhu liste su i nepoštovanje rokova u reklamacionom postupku i

neizdavanje računa. Kako će dolazak velikih stranih kompanija doprineti poboljšanju položaja potrošača u

Srbiji?

Potrošači se najviše žale na obuću, mobilne telefone, računare i IT opremu.

"Kupila sam ćerki patike. Nedelju dana je nosila. Te patike su se razlepile, da su jedva uz račun zamenjene

patike za nove, kaže jedna građanka.

Neprijatno iskustvo građani imaju i na cene koje stoje na rafovima a nisu na računu.

"Pošto tehnički uređaji vrlo kratko traju, fen, mikser, kad se nešto pokvari bez problema se zameni i dobije

se novi aparat. To je nešto dobro", navodi jedan kupac.

Očekuje se da švedska "Ikea" ovog leta otvori vrata potrošačima u Srbiji. Skandinavci će doneti nova

pravila. Kažu da će proizvodi biti dostupni odmah nakon kupovine, a potrošači informisani o svojim

pravima u robnoj kući, preko kataloga i putem interneta. Postojaće i biblioteka rezervnih delova, sitnica

neophodnih za montažu, koje će u velikom broju slučajeva biti besplatne.

"Odnos prema potrošačima neće se razlikovati u Srbiji kao ni bilo gde drugde u svetu gde naša kompanija

posluje. Govorim pre svega o povraćaju robe koji će biti do 90 dana, gde ljudi neće morati da navedu razlog

zbog čega žele da zamene te artikle i naravno vrlo velikodušni garancijski rokovi od dve do 25 godina", kaže

Vladislav lalić, direktor kompanije "Ikea" za jugoistočnu Evropu.

U "Ikei" kažu da u roku od 90 dana, na primer, za članove kluba lojalnosti, neće biti potreban fiskalni račun

za vraćanje proizvoda ukoliko je nekorišćen i neotpakovan.

"Mislim da nema dileme dolazak Ikee sigurno donosi više standarde, odnosno strože zahteve u pogledu

kvaliteta, ispravnosti robe koja će se nalaziti u prometu. Sigurno je da će drugi proizvođači i trgovci zbog fer

konkurencije primenjivati, odnosno približavati se njihovim standardima", kaže Petar Bogosavljević,

predsednik Pokreta potrošača Beograda.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da je kod nas nivo zaštite prava potrošača napredovao poslednjih

godina.

"Trgovci po pravilu izlaze u susret potrošačima kada oni reklamiraju proizvod, jer cilj svakog trgovca jeste

zadovoljan potrošač. Ono što možemo sa sigurnošću reći jeste da je proces administriranja i analize svake

reklamacije u smislu ispitivanja proizvoda mnogo štetniji i izaziva veće troškove za samog trgovca nego da

uvaži nekad zahtev potrošača", kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Dolazak stranih kompanija na naše tržište uticao je na poboljšanje odnosa prema potrošačima. Ipak, najviše

prigovora potrošača, gotovo 40 odsto, zabeleženio je u Beogradu.

Većina mladih bi pristala da radi na crno

U Srbiji ima 898.000 mladih od 18 do 26 godina. Oni su najugroženija kategorija kada je u pitanju

zapošljavanje. Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, tek svaki sedmi mlađi od 30 godina, ne bi

prihvatio rad na crno. U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte

nezaposlenosti, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Na crno se najviše radi u građevini, ugostiteljstvu i proizvodnji tekstila. Procenjuje se da u Srbiji 60 odsto

mladih živi sa roditeljima, a samo 18 odsto ih je u braku ili ima svoju porodicu.

"Postavlja se pitanje da li mlada osoba ima taj luksuz da odbije da radi u neformalnom društvu, pogotovo

kad se uzme u obzir osobina mladih da ne brinu preterano o starosti, a i poverenje u penzioni sistem kod nas

je vrlo upitno", kaže Nemanja Glavinić iz Krovne organizacija mladih Srbije.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je gotovo četvrtina mladih do 30 godina.

Direktor Nacionalne službe Zoran Martinović ističe da veliki broj mladih nema kompetencije i veštine koje

poslodavci traže.

"Zato je važno da se ljudi uključuju u različite vrste dodatnog obrazovanja i obuka. Mi svakako preko NZS

sprovodimo programe kao što su sticanje praktičnih znanja, stručna praksa za mlade ljude, ili obuke za

poznatog poslodavca", navodi Martinović.

I velika finansijska opterećenja poslodavaca pri isplati zarada podstiču rad na crno, kažu u Uniji poslodavaca

Srbije.

"Zahvatanja dolaze do 67 odsto na te zarade, dok recimo u okruženju, posebno u Makedoniji i Bugarskoj je

to upola manje", napominje predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Samo prošle godine inspektori rada pronašli su 20.000 zaposlenih na crno.

"Imamo oko 43 odsto veći broj pronađenih na radu na crno, a preko 90 odsto je veća efikasnost

prijavljivanja tih pronađenih radnika u neformalnoj ekonomiji", navodi pomoćnik direktora Inspektorata za

rad Srbije Dušan Kovačević.

Posebna evidencija neformalnog rada mladih ne postoji. Procenjuje se da se čak 60 odsto rada na crno odvija

u Beogradu.

DERU SA CENAMA

PAPRENO! RODITELJI MORAJU DA SE

ZADUŽE: Da spreme dete za maturu MINIMUM

1.000 evra!

Za slavlje povodom završetka srednje škole potrebno je mnogo novca, pa porodice ulaze u dugove samo da

bi deci obezbedile „noć za pamćenje“

Roditelji dece koja završavaju srednju školu već se hvataju za glavu zbog paprenih troškova koji ih očekuju

za proslavu mature.

Kad se sve sabere, dolazimo do sume od koje staje knedla u grlu, pa su mnogi roditelji prinuđeni da uzmu

kredit ili da se na drugi način zaduže kako bi omogućili detetu da ode na matursko veče.

Cipelice, haljinice, frizurice

Proslave u restoranima i hotelima koštaju od 50 do 70 evra, u tu cenu uračunat je švedski sto i bezalkoholno

piće u neograničenim količinama, a oni koji budu želeli da popiju koju čašicu alkohola, moraće da izdvoje

još novca. Kad na to dodamo troškove za haljine, odela, cipele, frizure, taksi i ostale potrepštine, proslava

mature košta i do 1.000 evra.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Kurir da ne može da se prođe bez

minimum jedne prosečne plate.

- Moguće da se potroši i više, jer deca često produže posle na neki splav. Roditelji se zadužuju, a veliki broj

njih uzima i kredite i ulazi u minus da bi to omogućili detetu - navodi Antić i zaključuje da je to ogroman

trošak:

Nije svejedno

- Bilo bi lepo da Skupština grada Beograda, ali i predsednici ostalih opština, kao što organizuju besplatna

venčanja, organizuju deci i besplatnu proslavu velike mature.

Antić kaže da će i proslava male mature koštati roditelje:

- Za njih je manji trošak, ali ne znatno jeftiniji u odnosu na veliku maturu. Deca skupe pare za proslavu u

školi, oko 3.000 dinara, ali dodajte na to troškove za garderobu, šminku i ostale stvari, nije ni to baš tako

jeftino.

Preskupo

DECA SVE VIŠE ODUSTAJU ZBOG NEMAŠTINE

Milorad Antić ističe da je mnogo tužno to što su paprene cene proslava dovele do toga da deca iz stručnih

trogodišnjih škola odustaju od maturskog slavlja.

- Nažalost, deca iz nekih trogodišnjih škola, pa i pojedinih četvorogodišnjih u poslednjih nekoliko godina

sve se manje prijavljuju za proslavu. Svake godine sve je manje dece iz ovih škola koja idu na proslave.

Sigurno su u pitanju novac i ekonomsko stanje porodice.

GDE INVESTIRATI/KURIR

APR: U godini preduzetništva preživeo je svaki

četvrti kafić

Podaci APR-a pokazuju da je u godini preduzetništva više zatvorenih nego otvorenih lokalnih marketa,

dok je preživeo svaki četvrti kafić i svaki treći restoran.

Kada odluče da se otisnu u preduzetničke vode, građani najčešće otvaraju kafiće i restorane, prodavnice

za prodaju hrane i pića i firme za poslovno savetovanje.

Međutim, upravo takve delatnosti se i najviše gase. Tako je

lane malih lokalnih marketa za prodaju hrane i pića više

zatvoreno nego otvoreno, a godinu preživi svaki četvrti

kafić i svaki treći restoran, pokazuju podaci Agencije za

privredne registre o broju osnovanih i ugašenih preduzeća.

Uprkos tome, lista APR pokazuje da je tokom 2016. veliki broj ljudi odlučio da šansu za zaradu potraži

upravo u tim delatnostima.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je naše tržište prezasićeno ovom vrstom usluge.

“Gradovi su zatrpani kafićima i restoranima, a samo oni koji imaju dobar položaj i dugu tradiciju

mogu da opstanu i da zarade. S druge strane, zabrana pušenja, kao i drugačije navike gostiju – da se pije

voda i deli jedno parče torte, ukazuju da retko ko nov u ovoj vrsti biznisa može nešto i da zaradi. Što se tiče

malih trgovinskih radnji, jasno je da one ne mogu da učestvuju u trci s velikim trgovinskim lancima. Šansu

za zaradu treba tražiti u proizvodnim delatnostima, poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji i

informacionim tehnologijama”, savetuje Arsić. On dodaje da se Srbi zbog nedostatka novca opredeljuju za

delatnosti koje ne traže veliko znanje i kapital.

Jedna od novina prošle godine bilo je otvaranje velikog broja firmi i preduzetničkih radnji za

poslovno savetovanje, ukupno 1.738. No, postavlja se pitanje da li je srpskoj privredi, koja je još uvek na

staklenim nogama, potreban toliki broj savetnika.

“Odgovor na to pitanje daće tržište. Bilo bi dobro proveriti da se iza tih firmi ne krije nešto drugo, da to nije

samo eufemizam za neke druge vrste poslova”, kaže Arsić.

Prema podacima APR, tokom 2016. osnovano je skoro četiri puta više firmi nego što je ugašeno, dok je

broj preduzetničkih radnji uvećan za 11.000.

Ipak, ključ u bravu često su stavljali i vlasnici kozmetičkih i frizerskih salona, ali i taksisti. Međutim, od

1.699 registrovanih firmi za računarsko programiranje nijedna nije ugašena.

REDOVNA PLATA I TOPLA REČ Šta srpski

poslodavci nude kao BENEFICIJE, a po zakonu se

PODRAZUMEVA

Prijavite se, nudimo vam redovnu zaradu, plaćen prekovremeni rad, odlične međuljudske odnose,

vrednovanje različitosti i proširivanje vidika - ovako često izgledaju oglasi srpskih poslodavaca gde oni

nabrajaju brojne komparativne prednosti rada kod njih. Međutim, kada ih još jednom pročitate, shvatite da bi

sve ove "beneficije" po zakonu trebalo da se podrazumevaju. Zašto ih poslodavci nude kao da su zakopano

blago? Zato što je ponašanje privatnika prema radnicima na tako niskom nivou, da je i puka ideja o redovnoj

plati, nažalost, za mnoge primamljiva, a ne očekivana opcija.

Zauzvrat, oni često traže "savršenog" radnika koji, prema vešto sastavljenoj listi zna engleski, norveški i

kineski, ima svega 25 godina, ali i pet godina iskustva u struci, individualca koji je ujedno i timski igrač,

potkovanog programerskim znanjem. Oglašivači poslova su, nažalost, upoznati sa načinom na koji

konkurencija tretira radnike, i na očaj talentovanih ljudi u besparici. Čak i u najjačim sektorima redovna

plata je hit, a ako je uz nju i ponuđen stalni radni odnos i plaćeni troškovi prevoza, eto premije.

Ni u IT (informacione tehnologije) industriji, koja važi za jednu od perspektivnijih, u Srbiji nije

podrazumevana njena redovna isplata. Zašto bi inače poslodavac prodavcu IT proizvoda kao prvu stvar

obećao redovnu platu.

- IT industrija promoviše se kao jaka, međutim to nije u skladu sa realnom slikom, jer radna mesta su

nestabilna u odnosu na druge firme – kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

Na profesionalcima u svetu softvera leži i velika odgovornost, prema potpredsedniku Saveza samostalnih

sindikata Srbije (SSSS) Dušku Vukoviću. On smatra da bi trebalo baš na osnovu mnogo boljih uslova da

podižu nivo zarada u svom sektoru koji je konkurentan i tražen, a ne da se zadovoljavaju uslovima slabijih.

- Smatramo da je IT u zamahu, da tu relativno brzo ljudi mogu da u odnosu na stanja i kompetencije

pronađu svoje radno mesto. Poredeći ga sa domaćim, razvijeniji je u odnosu na druge sektore, ali daleko je

od Evrope i Amerike, gde su više zarade i mnogo bolji uslovi – smatra Vuković.

Kako dodaje, redovna zarada je u svakom poslu apsolutno podrazumevana, i spada u odredbe Zakona o

radu, a njeno isticanje proizlazi iz činjenice da ima necivilizacijskih i društveno neodgovornih poslodavaca.

Stolaru u Nišu ponuđeno je "radno vreme od 8 do 17 sati, 5 dana u nedelji", što, dakle, iznosi 45 sati rada

nedeljno, dok Zakon o radu (Član 51) kaže da je puno radno vreme 40 sati, te pošto prekovremeni rad nije

besplatan, firma napominje i da će ga plaćati.

- Pre svega se podrazumeva da radnici maju pravo na redovno radno vreme, ne duže od dozvoljenog ili po

potrebi, a to se naveliko krši. Takođe, 40 sati je radna nedelja, imate pravo na dnevne, nedeljne i mesečne

godišnje odmore, svaki radnik treba da ima redovne zdravstvene preglede, pogotovo na rizičnim poslovima

– zaključuje Vuković.

Pored redovne plate, nude još i...

Osim podrazumevanih zakonskih odredbi kojima se poslodavci međusobno nadmeću za ambiciozne radnike,

ovo su neki od lepo zamotanih ponuda koje bi trebalo da izgledaju kao velikodušni poklon, ali u

demokratski uređenim društvima ono bi već trebalo da pripada svima:

"Odlični međuljudski odnosi" - oglas za kućnog tehničara u Nišu

"Otvorenost za vase ideje, radna atmosfera u kojoj se vrednuje i podstiče različitost" - oglas za radnika u

jednoj banci u Beogradu

"Rad u zanimljivim i povoljnim uslovima, mogućnost napredovanja i proširivanja vidika" - oglas za HR

asistenta u Novom Sadu.

Vlada donela odluku o konkursima za direktore

EPS-a, Srbijašuma, Resavice

Vlada Srbije donela je odluku o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora javnih

preduzeća Elektroprivreda Srbije, Srbijašume i rudnika Resavica.

Do sada su objavljeni konkursi za direktore javnih preduzeća Srbijagas, Pošte Srbije, Skijališta Srbije,

Srbijavode, Elektromreže Srbije, Rezervat Uvac iz Nove Varoši, Park prirode Mokra Gora iz Užica i

preduzeća sa Kosova “Mreža-Most” sa sedištem u Beogradu.

Ranije su raspisani javni konkursi za direktore 12 javnih preduzeća – Stara planina iz Knjaževca, Nuklearni

objekti Srbije, Putevi Srbije, Transnafta, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije, Emisiona tehnika i veze,

Javnog preduzeća za skloništa, kao i za četiri nacionalna parka: Tara, Đerdap, Fruška gora i Kopaonik.

Direktori javnih preduzeća na javnom konkursu se biraju na četiri godine, a kandidati treba da imaju

najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje i najmanje tri

godine radnog iskustva u delatnostima kojima se bavi javno preduzeće. Uslov je da nisu članovi organa

političkih stranaka.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o javnim preduzećima krajem februara prošle godine, koji predviđa da se

direktori javnih preduzeća u Srbiji biraju na javnom konkursu.

Ministarstvo privrede podnete neotvorene prijave dostavlja vladinoj Komisiji za sprovođenje konkursa za

izbor direktora, u roku od tri dana od isteka roka za dostavljanje prijava, na razmatranje i dalje postupanje.