Otvorena pitanja primene zakona o elektronskom dokumentu i uticaj na elektronske arhive

Arhiv Info 2009Zlatibor, 18.09.2008.

Dr Milan Markovićmmarkov@beotel.yu

Uvod

Osvrt na određena postojeća zakonska rešenja i njihov uticaj na elektronske arhive Zakon o elektronskom potpisu Zakon o elektronskoj trgovini Zakon o arhivskoj građi Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju

Otvorena pitanja primene zakona o elektronskom dokumentu

Zakon o elektronskom potpisu

Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji je izglasan u Narodnoj Skupštini Republike Srbije dana 14.12.2004. i publikovan u Službenom Glasniku Republike Srbije br. 135 od 21.12.2004.

Osnovna uloga Zakona se svodi na dve najvažnije stvari: Da propiše uslove pod kojima je elektronski potpis

pravno ekvivalentan svojeručnom potpisu, Da propiše uslove koje moraju da ispune Sertifikaciona

tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.

Podzakonska akta

Pripremljena su četiri podzakonska akta koja su predviđena u Zakonu, i publikovana u Službenom Glasniku Republike Srbije br. 48 od 7. juna 2005. godine, kao i br. 26 od 14. marta 2008. i to: Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela, Pravilnik o registru sertifikacionih tela koja izdaju

kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji, Pravilnik o tehničko-tehnološkim postupcima za

formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa,

Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata.

Definicije – elektronski potpis

“Elektronski potpis” - skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili su logički povezani sa elektronskim dokumentom i koji služe za identifikaciju potpisnika;

“Kvalifikovani elektronski potpis” - elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, i koji ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom;

Kvalifikovani elektronski potpis Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji

sledeće uslove: isključivo je povezan sa potpisnikom; nedvosmisleno identifikuje potpisnika; nastaje korišćenjem sredstava kojima potpisnik može

samostalno da upravlja i koja su isključivo pod nadzorom potpisnika;

direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na način koji nedvosmisleno omogućava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka;

formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;

proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika.

Kvalifikovani elektronski potpis

Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.

Elektronski dokumenti – zakonski okvir

Članovima od 3. do 5. Zakona o elektronskom potpisu ustanovljava se pravna validnost i punovažnost elektronske dokumentacije.

Iako se primenom elektronskih dokumenata ipak ne mogu realizovati sve vrste poslova i pravnih radnji (izuzeci su navedeni u Članu 3), sva dokumentacija koju treba čuvati može se čuvati i u elektronskom obliku pri čemu elektronski dokumenti moraju biti elektronski potpisani.

Pomenute odredbe predstavljaju osnovne odredbe kojima se prepoznaje elektronski dokument u našem pravnom sistemu i kao takve, svakako mogu predstavljati osnovu za primenu u različitim oblastima.

Elektronski dokumenti – zakonski okvir – definicija elektronskog dokumenta

Elektronski dokument – dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom.

Elektronski dokumenti – zakonski okvir – Član 3

Elektronskom dokumentu se ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku.

Izuzeci su navedeni u drugom stavu ovog Člana.

Elektronski dokumenti – zakonski okvir – Član 4

Ako je zakonom ili drugim propisom predviđeno da određeni dokument treba čuvati, to se može učiniti i u elektronskom obliku, pod uslovom da je elektronski dokument: Dostupan i da je na raspolaganju za kasniju upotrebu, Sačuvan u obliku u kome je formiran ili primljen, Sačuvan na način koji omogućava identifikaciju vremena i mesta

nastanka ili prijema, i lica koje ga je formiralo, Formiran primenom tehnologije i postupaka koji omogućavaju da

se na pouzdan način može utvrditi bilo kakva izmena u elektronskom dokumentu.

Obaveza čuvanja elektronskog dokumenta se ne odnosi na podatke čiji je jedini cilj da omoguće prijem ili slanje elektronskog dokumenta (komunikacioni podaci).

Elektronski dokumenti – zakonski okvir – Član 5

Lica koja čuvaju elektronske dokumente koji su elektronski potpisani, dužna su da čuvaju podatke i sredstva za proveru elektronskog potpisa onoliko vremena koliko se čuvaju sami dokumenti.

Druga zakonska rešenja koja se delimično ili u potpunosti odnose na isti domen

Zakon o elektronskoj trgovini (“Sl. Glasnik RS”, br. 41/2009)

Zakon o arhivskoj građi Uredba o elektronskom kancelarijskom

poslovanju

Zakon o elektronskom dokumentu

Zakon o elektronskom dokumentu je publikovan u Službenom Glasniku Republike Srbije br. 51 od 14.07.2009. godine.

U pripremi su podzakonska akta

Zakon o elektronskom dokumentu

Izrada elektronskih dokumenata Čuvanje elektronskih dokumenata Dostavljanje elektronskih dokumenata Vremenski žig

Otvorena pitanja

Član 3 – informacioni posrednik i čuvanje elektronskih dokumenata? Pravno ili fizičko lice?

Član 5 – “Електронски документ који представља архивску грађу израђује се у стандардизованим форматима који задовољавају потребе трајног архивирања, у складу са законом којим се уређује архивска грађа. “

Član 5 – kopija papirnog dokumenta u elektronskoj formi. Član 7 – kopija elektronskog dokumenta u papirnoj formi. Član 10 – dostavljanje elektronskih dokumenata organima

vlasti putem elektronske pošte? Član 11 – dostavljanje elektronskih dokumenata između

organa vlasti?

Otvorena pitanja Član 12 – “Правна и физичка лица и органи власти

дужни су да чувају и архивирају електронска документа у информационом систему или на медијима који омогућавају трајност електронског записа за утврђено време чувања, у складу са законом којим се уређује архивска грађа, законом којим се уређује електронски потпис и прописима о канцеларијском пословању.”

Član 12 – “Правна и физичка лица могу послове текућег чувања електронских докумената поверити другом правном лицу које је дужно да ове послове врши у складу са овим законом, својим актима и закљученим правним послом.”

Član 13 – “У обављању послова са електронским документима примењују се одговарајући технолошки поступци и опрема који обезбеђују заштиту тих докумената, у складу са законом којим се уређује архивска грађа, прописима о канцеларијском пословању и међународним стандардима из области управљања документима.”

Otvorena pitanja Član 14 – “Електронске сертификате за потписивање временског

жига издаје сертификационо тело уписано у евиденцију, односно регистар код надлежног органа, у складу са законом којим се уређује електронски потпис.”

Član 23 – Prekršaji se odnose samo na odredbe o vremenskom žigu. A ostale odredbe zakona?

Pitanje – kako propisati long-term archiving i ko to treba da uradi? Pitanje – kako usaglasiti sva postojeća zakonska rešenja u domenu

elektronskog poslovanja i elektronskih dokumenata? Pitanje – koji sve propisi treba da budu doneti ili izmenjeni da bi se

oblast uredila na prihvatljiv način (Propisi o kancelarijskom poslovanju, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o PDV?

Pitanje – šta očekivati od podzakonskih akata a šta od Uredbe o elektronskom kancelarijskom poslovanju?

Pitanje – koji formati elektronskog dokumenta treba da budu izabrani za long-term archiving (PAdES, CAdES i XAdES)?

HVALA NA PAŽNJI