1BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Razgovor

Božo ili Božo Dosije, kako ga, kako kaže u predstavi, zo-vu, je lik koji igrate u „Kozocidu“. Taj lik je apstraktan, ne postoji, ali i kao takav on je, čini se, čuvar sistema? Pamožemotakodagledamo,dakažemodanepostoji,alimožemodakažemoidapostojiipreviše.Ilidapostojiusvimanama,ilidasmoprostonanekinačinsvitajlik.Onmožedapredstavljaautocenzuru,možedapredstavljanadzor,nekosavremenoropstvonečemuštojenekipoli-tičkimejnstrimiliono,kakodanaspolitičarizamišljaju,kakavbiželjelidaimbudenarodilibirači.TakodautomsmislumislimdajevrloaktuelnapredstavaidaondanatajnačinmožemodačitamoiovajlikBožeDosijea.Zna-te,kadanastanestah,pajeonkolektivniiliindividualniionjepotpunoprirodnastvarunamasamima.No,kadaseaktivira,aznasekakosestrahaktivira.Aktivirasespoljaiondasenaodređeninačinetabliraiznutraionda

stevinaodređeninačinujednomzačaranomkruguita-konastajeautocenzura,najgorioblikcenzure,ilinajgoriobliknačinadaprovedeteživotustrahuidanegovoriteonoštomislite,daneraditeonoštomislite,danevolitenanačinnakojivolite.

Kazali ste da je tekst i danas jako aktuelan. Autorka je za polaziše drame uzela događaj iz prošlosti nekadašnje Jugoslavije, kada je prioritet petogodišnjeg plana obno-ve i izgradnje nakon Drugog svjetskog rata bila indu-strijalizacija zemlje. Stručnjaci su tada procijenili da bi u planinskim krajevima zemlje trebalo razvijati drvnu industriju, a da bi se za to stvorili uslovi, morale su se istrijebiti koze. Iako je za polazište uzet događaj nakon Drugog svjetskog rata, vi ste, možemo slobodno reći, ispričali priču o onima koji su uvijek podobni ma koja

Razgovarala:DanijelaRegoje

Dejan Đonović, glumac

OVA PREDSTAVA JE AKTUELNA ZBOG TOGA ŠTO SE LJUDI NE MIJENJAJU

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.2

Razgovor

ideologija da je na vlasti, ali i o tome da ideologija koja se, postajući sama sebi cilj, pretvara u svoju suprotnost. Rediteljica kaže da je za pisanje ovog teksta radila svo-jevrsno istraživanje, radila je intervjue s onima koji su bili učesnici ili se sjećaju tog perioda, bilježila je njihova svjedočenja. Kako ste se vi, glumci pripremali, kako ste vi gradili svoje likove? Prije svega tekst jevrlo jasan,bezobzirašto jeovajmoj lik, uslovno rečeno, apstraktan. On fizički ne po-stojimeđunjima, ali akoneko svevidi i sve znaondaonmoždavišepostoji.Tojenekanadstvarnostkoja,kadmalodubljeuđeteutopoljerazmišljanja,postajestvar-nojeziva.Danekažemnekavrstarijalitija,jerimamoprilike,nažalost,dasesusrećemopomedijimasatakvimpojavama.Dakle,jasnoještasehtjeloreći,jasnojesve.Ovojeaktuelnozbogtogaštoseljudinemijenjaju.Kadakažempromjena, ljudimogu da se promijene samo nabolje,kakomožetedasepromijenitenagore?Znači,onajkojijevećnanekomstadijumurazvojasvijestiisavjestinemožedasepromijeninagore.Moždaimože,alikadvećkrenepremagore,ondajetonezadrživo.Iovapred-stavamožedasezoveunekomnašemtumačenjuaktuel-nostikao,hajdedanasaktuelankulturocid,jerdanasjejednopotpunouništavanjekulture.Kadakažemkultura,jazaistamislimnaonoštojestvarnokultura,nemislimnasveštostvarakulturu.Negomislimnaonoštodonosinapredakjednomdruštvuinjegovomduhovnomrazvojuprijesvega.

Vidjeli smo u predstavi da seljaci, na prijedlog profesora, a suočeni sa izborom između poštovanja partijske nared-be i svog opstanka, pribjegavaju lukavstvu. Oni preobla-če kozu u ovcu i dobijaju hibrid koji se zove “ovcokoz”. I taj ovcokoz možemo posmatrati kao neku vrstu metafore za one koji slušaju i one koji su neposlušni, ali i za cijelo stanje društva? Pamožemoitakoposmatrati,alividite,ljudidabiop-stali,onimorajučestodaseprerušavaju.Kažu,pozorišteje prerušavanje.Mislim da pozorište ne smije da budeprerušavanje.Mislimdasuprerušenionikojisuupubli-ci,adapozorištetrebadabude,neogledalo,negonekavrstaskenerakojićedarazodjenepubliku.Kadakažempubliku, ja tadamislim i privatnonaglumcekoji suupozorištuikoji,vjerovatno,kadasenađuupubliciimajuistiproblem.Imajuproblemkojinoseusopstvenomživo-tugdjenemogudaživeživotnasvojnačin,onakokakohoće,jerdanasmoratedabudetediodruštva,dadižeteruke, noge, nikako glave i da nemate rogove, jer ondaste podobni i onda ste dobri društvu, što je, naravno,zabludaigreška.Mislimdanamtrebasvevišehrabrihpojedinacadabismoovoludilokojeidanastraje,moglidasavladamonekako idaod tihhrabrihpojedinacaseformiranekojezgroljudikojićedabraneneketekovinecivilizacije, prije svegada kaćem, u kulturi.Ljudi kojisu spremni da se žrtvujunaneki način, da kažu svojemišljenje,paneka„leti“iglava.

Nosite majicu na kojoj piše „koziji pokret otpora - nije-sam ovca“. To je marketinški potez ili lični stav? Majicajenastalautokuradanapredstavi,alitosepo-klopiloisanekimstvarimakojesusedešavaleunašempozorištuiondajeovobiojedansimboličnimarketing,madanijetačnoiskorištenatariječ.Tojenekavrstabun-tadanemožetotakoidanemožetedadozvolitedavasnekopraviovcom,aviusebiimatesveonoštojepotreb-nodabudetedobarjaracilikoza!Alibrdskakoza,dakle,slobodnakoza.

U ovom tekstu o obnovi i izgradnji, kako stoji u njegovom podnaslovu, ima i humora i satire. Kako bi onda žanrov-ski okarakterisali ovu predstavu? Ima humora, rekoh, smijemo se, ali se ispovremeno i pitamo kako je moguće da je i danas, 70-tak, godina kasnije, sve isto? Da,alitonijeononajgore.Bolištoće,moždanejoštoliko,ali još30godina,padaondadazaokružimonajedančitavvijek,bitisveisto.Tonagomilavanjeglupostikojetrpimoiodsebeioddrugih,aliprostopristajemonatonanekinačin.Svikažumismotakvopodručje,mismotakvopodručjesvijestiivrloćenamteškobitidaseiskobeljamo.

Poznat je rediteljkin precizan, gotovo, “filigranski” rad s glumcima, bilo na karakterima, odnosima ili situacija-ma. U čemu se on najviše ogleda u ovom komadu? Nijezgodno,apogotovokadajeovakvaprilikaupi-tanju,daodgovaramnatopitanjepotpunoiskreno,zatoštoćedaseprotumačikaonekavrstahvalospjevakojaponekadznadapređeupatetiku.Alionoštomoramdakažem,svi,itomogudakažemuimesvihmojihkolega,svismooduševljenoradilisaVidomOgnjenović.Onafi-ligranskiradi,onasefiligranskiponaša.Tojepozorišnifiligranizaistanamjebilačastizadovoljstvodaradimosajednomtakvompozorišnomuposlenicom,satolikolju-baviiličneiprofesionalne.Iprilazsvemuiradnascenizaistadamnogiodnas,iliboljerečenosvi,kojinisujošnaučilidanaučeštaznačiživjetizapozorište,upozorištu,abititakopozitivan,energičan,punvitalnosti,kaodaima-te25godinaikrenulistedaosvojitecijelisvijet.

3BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Razgovor

Igor Đorđević, glumac raskošnog talenta, je tu činjenicu predstavio brčanskoj publici, koja ga je na kraju predstave „Kozocid“ pozdravila gromoglasnim aplauzom, te nisu krili veliko oduševljene ulogom profesora veterine koji je poslat na zadatak i može se reći da predstavlja glas razuma u toj pred-stavi Gradskog pozorišta iz Podgorice. Objasnite nam pobliže ulogu koju ste odigrali na sceni!? Upravonatajnačinmožeseokarakterisatiulogaprofesoraveterine, to jeglasrazumaivječitiboracza istinuipravdu.Odlučno se bori protiv demagogije, i to argumentima i ide-jama,aujednodonosiižarhumora.Zapravo,seborioprotivutopističkihvizijaprogresaiprotivuništenjaprirodnihresur-sa.Ciljjebiodasekozenesklonesapašnjaka,atojeostvarioosnivanjem „kozjegpokreta otpora“ i pomaže seljacimadasakrijukozemaskirajućiihuovce.

Osvojili ste simpatije publike! Serije i filmovi su medij kojim je, vjerovatno, lakše i brže doći do šire publike, pa i popularnosti. Vi ste dosta angažovani u njima, ali pozorište, takođe, ne zao-staje – ne zaboravimo da ste prvak drame Narodnog pozorišta – u čemu Vi više uživate? Uživamskrozumomposlugdjegoddaseonodigrava–isped gledaoca ili ispred kamere i u tome da uvijek budemdrugačiji. Kako u pozorištu, tako i u drugimmedijima. Tarazličitostimogućnostproživljavanjadrugihsudbina,pričaikarakteramezapravonajvišeispunjava.Kaoisasvakomdru-gom ulogom trudio sam sa da ga duboko razumijem i takoodigramdagaigledalacrazumije.

Koja je glavna poruka koju šalje predstava „Kozocid“? Iskreno,mislimdasuovompredstavomposlateraznepo-ruke,apsolutnosvimprofilimaljudiisvakozasebemoželakopronaćizaključakiliporukukojaćebitinekavodiljazadalje.Utakvomdruštvu,štojeiprikazano,zaistajelavovskaborbazavlastitestavoveiuvjerenjaštočestoiusvakodnevnomži-votuznabitimučnoipredstavljatiproblem.Mismozatotusaraznimkomadimapredstava,datusvakodnevnicuolakšamouzosjećanjenekeminikatarzeunamaiusvakomgledaocuposlije predstave!Mi, glumci, duboko vjerujemo u tu idejumalepromjenesvijestisvakogpojedinačnoggledaoca.Akoneuto,onobardaizađusaosmijehomnalicuisamalovišepo-vjerenjausebeiljude.

Biografija:Igor ĐorđevićjerođenuTopoli17.decembra1978.godine.Završio jePozorišnuakademijuuNovomSaduuklasiVideOgnjenović.StalniječlanNarodnogpozorištaod2002.godi-ne.Poredulogaupozorištuzapaženeulogejeostvarioufilmu„Đavoljavaroš“(2009),itelevizijskimserijama„Nepobedivosrce“(2011)i„Zvezdara“(2013).ImazvanjeasistentanaAka-demijilepihumetnostiimultimedija.Nekeodmnogobrojnihnagrada su: Nagrada publike za glumca večeri na festivalu“Nušićevidani”uSmederevu(Vića,sreskipisar–“Sumnjivolice”)inagradazaizuzetnudebitantskuuloguufilmu“Jesenstiže,dunjomoja”naFilmskimsusretimauNišu.

Razgovarala:AnđelkaĐurić

Igor Đorđević, glumac

ULOGA PROFESORA VETERINE PRIVUKLA VELIKUPAŽNJU PUBLIKE – GLAS RAZUMA

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.4

Razgovor

Piše:IvanaPirić

Dušan Kovačević, umjetnički direktor Gradskog pozorišta iz Podgorice

PROCES NASTANKA PREDSTAVE NASTAJAO JE U DIVNOJ ATMOSFERI

Profesor i glumac, selektor Vlado Kerošević ovogodišnjim su-sretima je dao moto „Zatočeni u prošlosti“. Svih ovih večeri imali smo prigodu pogledati predstave koje ne obećavaju neku blistavu budućnost današnjem čovjeku. Kažite nam, u ime ru-kovodstva Gradskog pozorišta iz Podgorice, zbog čega ste se opredijelili upravo za ovaj tekst Vide Ognjenović? Kad sam došao namjesto umjetničkog direktora zatekaosamradnapredstavi,međutimzadovoljstvomijebilodavi-dimkolegeujednojdivnojatmosferi,vođenivještomreditelj-skomrukomVideOgnjenović,kojaimavelikoiskustvoikaopisacikaoreditelj.Takodasamzatekaodivnuatmosferu,neznajućištajetekst.Kadsampogledaokontrolnuprobu,bilomi je jasnodaseradiokvalitetnom,duhovitomi interesan-tnomtekstuPredstavaimavelikiuspehkodpublike,štojeme-ni,kaoglumcuprvenstveno,apogotovosadkaorukovodiocupozorišta,veomaznačajno jer igramozapubliku,anagradaakodođe,dobrojedošlaivrlojeradoisrdačnoprihvatamo.

Predstava „Kozocid“ je nastala prema tekstu domaćeg au-

tora, a što propozicije našeg Festivala predviđaju, no koliko Vaša teatarska kuća daje primat domaćim piscima? Jedna od značajnih stavki naše kuće je rad na domaćimtekstovima,njegovanjedomaćihautora,prvenstvenoizCrneGore,alisvakakopoddomaćimsmatramiSrbiju,Bosnu,Hr-vatsku, samim tim što sam jedanodzačetnika i idejeda sestvoriRegionalnaunijateatara(RUTA),kojaovegodineimaprvi festivaludecembruuBeogradskomdramskompozori-štu.NainicijativuJugaRadivojevićasmopotpisaliprotokolosaradnjiizmeđušestpozorišta-Beogradskodramskopozori-šte,GradskopozorištePodgorica,Kamerniteatar55Sarajevo,UlyssesteatarBrijuni,MestnogledališčeLjubljanaiDramskiteatarSkoplje.OkupilismoseokoidejedazaistaovajprostorexJugoslavijedoživljavamokaozajednički,dabezobziraštosufizičkegranicemeđunama,tonemorauopštedabudenakulturnomnivouijakoseradujemštonjegujetedomaćitekst,predstaveizRegionaisaovoggovornogpodručja.

S kojim se izazovima cjelokupni asambl Teatra susreće u radu sa osobom koja i piše i režira tekst? Vidiosamzadovoljstvouradu.Kolikogodbileprobeteškeiduge,VidaOgnjenović,iakoutimgodinama,satolikolju-baviradiiposvećujesesvakomglumcu,aliibukvalnosvakojreplici.Tosemoževidjetiinanjenimprobama,uokvirukojihjenevjerovatnoiznijansiralasvakilik.Prekodvadesetljudijenasceni,alionifunkcionišukaojedanorganizam,bezobziraigra linekoglavnuilisporednuulogu, jersvakaulogajenasvommjestu.VidaOgnjenovićsedramaturškiposvetilazaistadositnihdetaljadasvetobudeuvezanonanajboljemmogu-ćemnivou.

Kako ste zadovoljni ovacijama brčanske publike? Ovapredstavajenagrađenazanajboljupredstavupogla-sovimapublikenaSterijinompozorju.OdnijelajenagraduzatekstVideOgnjenović,nagraduzaglumu IgoraĐorđevića inagraduzascenografiju.Imamoprilikudajeigramounašojzemljiivannje,alipublikajenaistinačindoživljava,prepo-znajese,bezobzirašto je radnjasmještenauCrnojGorinaosnovujednepričeoistinitomdogađaju.VidaOgnjenovićjetodramaturškiodradilajakolijepoiduhovito,ituironijuuti-cajapolitičkihideologijenapojedincailinadruštvo,iodupi-ranjenarodabilokakvomprosperitetu,štojejakointeresantnojerseljudimoguprepoznatiutimlikovimailisituacijama,bezobziragdjesenalazili.

5BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Razgovor

Razgovarala: AlmaKajević

Mladen Nelević, glumac

DOMAĆI TEKSTOVI SU ČUVARI POZORIŠTA

Predstava „Kozocid“ Gradskog pozorišta Podgorica po-red aktuelnosti teksta ima i zaista uigran glumački an-sambl. Da li je to jedan od razloga zašto je doživjela veli-ki uspjeh, pa i dobila četiri nagrade Sterijinog pozorja? Sveštostereklijetako.Mismosemnogoobradovaliovomtekstujerjetoprijesvegadomaćitekst,kojisetičesvihterenanašebivšeJugoslavije.TekstjenapisalaVidaOgnjenović idalanamvelikidar jersudomaći teksto-vi rijetkost, a upravo se na domaćim tekstovima gradipozorište.Jaovozovemčuvarimapozorišta.Usvimlu-tanjima,traženjimatekstovakojisumoderninegdjedru-go,misestidimonašihpriča.Mislimodasutuđepričeznačajnije odovih naših, sa naših terena.Ovo je pričaonamailjuditoprepoznaju,zavoljelisujebezmnogoreklame.Predstavanosifinuduhovitostiposebnuznačaj-nost.KadagoddođeuCrnuGoruVidaOgnjenovićnampoklonidobartekst,doneseisebejeronajesamaposebiinstitucija.Bilosmosretniradećiovupredstavui tosevidiinapredstavi.Mnogojeljudinasceni,teškojesveorganizovatialiVidajetosveznaladobrouraditi,znalaještahoćeainamajebilomnogolakšekadaznamoštaradimo.Našaradostzbogtogprojektasevidiinasamojpredstavi.

Kažete da publika dobro reaguje i prihvata predstavu. Da li je to djelimično i zbog toga što je tema političke

beskrupulozne ambicije prisutna i danas na ovim pro-storima? Uovomtekstunemapolitikealipostojitaodlukakojuje politika napravila i nanijela veliku štetu narodu kojiživiodkoza,oddomaćihživotinja.Takojeuvijekbilo.Mismouvijekprekoradijasaznavalištaćedabude,paitepogrešneodluke.Politikanaravnosvugdjeodlučujealinigdjetolikokaonaovimterenima.Ipolitičkaelitajevelikaštetazanarodnaovimprostorima.

Koliko je danas na ovim prostorima prisutan problem da se nezadovoljstvo, neprihvatanje nekih situacija i odluka i unutrašnje čovjekovo neslaganje preseli u javnu sferu? Mislimda jeopštakulturamnogovažnazasve,bezobzirakojomdjelatnošćusenekobavi.Onanamsvimatreba, bilo da smopolitičari,mesari, građevinci...Našipolitičari,naprimjer,nemajuopštukulturuabeznjenemoguvoditinarodibitihumanijiljudi.Akoneznamonakojemjestosmjestitikulturuilisport,ondanijeničudoštonamsedešavasveovosčimesesuočavamo.

U kojoj mjeri Vaš lik u predstavi uspijeva prenijeti očaj i nepomirljivi stav s nepopularnom odlukom koja je okosnica predstave? Mojaulogaimanekolikoepizodica,alisvakaodnjihjeznačajnaipredstavljanekukariku,jedandiotognarodakojijenamukamazbogpolitičkihodlukaosmicanjuko-za.MojlikseboriinadasedaćeostatibarbijelekozeaVidaOgnjenovićjedostavještouplelamojlikkrozčitavkomad,takodajeionpomaloduhovit.Upredstavinemaglavnihuloga,glavnaulogajekompletannarod.Svakonasvojnačintopreživljavaidoživljava.Životnasceniježividuhovit,štojenajvažnije.Onoštomiinosimounajtežim trenucima sunekeduhovite stvari i duhovitereakcijenatoštonamsedešava.

Kad već spominjete duhovitost, smatrate li da publika bolje prihvata predstave kada je u njima prisutna ta du-hovitost, kada ima priliku da se nasmije bar i nekim lo-šim stvarima? Publikatoželiitojeneštoštojenajvažnijeusvemu,paiunajvećimmukama.Mismotakvipoprirodi,doživ-ljavamoireagujemotako.Ovdjesenepravikonstrukcijadabudekomedijazbogkomedije.Ljudiizuzetnoozbiljnoproživljavaju to što im se dešava, ali je kroz dijaloge isukobesvetoduhovitozapublikukojagleda.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.6

Razgovor

Razgovarala:SanitaJerkovićIbrahimović

Vida Ognjenović, pisac i redatelj

GLUMA JE DRAGOCENA UMETNOST I NE TREBA JE ZLOUPOTREBLJAVATI

PetevečeriSusretabrčanskapublikaimalajeprilikupo-gledatipredstavu“Kozocid”uizvedbiGradskogpozo-rištaPodgorica.AutordrameiredateljpredstavejeVidaOgnjenović.

Koliko je za jednog književnika, ali i samu predstavu bit-no da bude i redatelj svog teksta? Odkadsampočeladapišemdrame,odnosnokomadezaizvođenje,uvekihsamarežiram,barempraizvedbe.Zato štomislim da te tekstove najbolje ja razumem, a

drugo-smatramdatrebadaihpostavimja,daimajutupraizvedbu,jedanoblikkakojaželim,adaljedatodrugirediteljirade.

Ove godine je predstava “Kozocid je nagrađena na Ste-rijinom pozorju, a i Vi ste dobili nagradu. Činjenica je da predstava sadrži ideale koji se tiču i današnje generacije. NašapredstavajenaSterijinompozorjudobilaukupnočetirinagrade.Dobilasamjazatekst,dobiojujesceno-grafGeroslavZarić,skojimsammnogoradilaikojije

7BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Razgovor

napravio više od 200 scenografija na svom životnom iprofesionalnomputu.Dobilajepredstavaucelininagra-dupublikeiIgorĐorđevićzauloguupredstavi.Predstavami je veomadraga, publikanasmnogovoli,kritikesuizvanredne.Uspelismo,madajabihtupred-stavuvolelaidanismouspeli.Imalasamdivnusaradnjusaprekodvadesetglumacainajvišecenimnjihovorazu-mevanje od prve glumačke čitalačke probe. Imala sampunusaglasnostansamblazaovoštoradimiuopšteminijebiloteškodaimnekestvariobjasnim,dakažemdatoapsolutnonijenekapredstavakojasesmejetimmuče-nicimakojisumoralidasmaknukozeizideološkihra-zloga.Naprotiv,misnjimapotpunosaosećamojernamtezapovestibezpogovoranidanasnisustrane,nažalost,iakojedrugačijeuređenjeiiakojedruštvoumeđuvre-menuiskusilomnogotoga,inekaiskušenjanijepoložilo,anekajeprevazišlo.Onisusesamnompotpunosložilii nismo imali nikakvih nesporazuma tokom rada osimonihteškoćakojeinačeimamouvekuradionici.Itesmoprevazilazilizajedno,dogovorima,ponavljanjem,proba-njemraznihformulacija,raznihvrstaprilagođenjaireše-nja.Imalasamizvanredanansamblitadašnjaupravnicapozorišta,glumica IvanaMrvaljević,mi jepomagalaupodelijernekeglumcenisamdobropoznavala.Nijebilonijednogglumcakojegnikadnisamvidelaigledala,alinekesampoznavalabolje,nekeslabijeionamijetupo-magala.Imogudakažemdasumojupodeluupotpunosti

poštovalidirektorkaiglumci.Reklasamitodakogodsmatradamujeulogailimalailiganeštoneinteresuje,ilijevećodigrao,imanekiotpor,daslobodnoizađe.Ta-kouvekkažemjersmatramdajeglumadragocenaumet-nostinetrebajezloupotrebljavati.Najtežajezloupotrebaakonekomedodeliteuloguzakojunijespremanizbilokog razloga. Smatram da se nad glumačkom ličnošću,nad tomveomaosetljivomuntrašnjomhumanommaši-nerijomnesmevršitinikakavpritisak.Nikonijeizašaoizpodele i tusamimzahvalna jerovonije lakkomad.Tadivnaenergija,voljazaigranjem,tofinomeđusobnosporazumevanjeunutaransambla,moždačakmalonadi-gravanjekogauvektrebadabudeuvelikimansamblima,stvarnomejeveseliloihrlilasamnaprobe.Tosuglumciizrazličitihpozorištaiuveksudolazilispremninaprobe.

Polazište drame je događaj iz bivše Jugoslavije, a kao i skoro svakoj sve se vrti oko bunta pojedinca protiv vlasti koji ne može da se iskaže. Glumci su mladi, koliko su mo-gli da shvate suštinu tadašnjih zbivanja iako je to i danas prisutno ali na neki drugi način? Dobrojetopitanje,smatramdajeispravnopogođenojerimaglumacakojitonisuiskusilikaonimi,jasambiladete kad se to događalo.Ali nije iskustvo jedini nauk.Čestonijenikakav,nitiistorija,nitiiskustvo.Bilomijestrašnovažnoda tamladageneracija skapira štami toradimo,idavidipravac,očemugovorimoustvari.Tosuškolovanimladiglumci,izvanredni,darovitiljudikojisuodmahvidelidaseturadionečemuštosetičečovečan-stva,ane jednogsela. Ili jednegrupe ljudiu tomselu.Naprotiv,tosetičedajetopredstavaoapodiktičkimza-branamaideološkeilikakvedrugeprirode,tosuveštač-kitabuikojisusmišljeniumeđuvremenu,dapokore,daporaze,dastrpajuljudeujednokoritoidajednimputemgazeinikojimdrugim.Idasutakveprisilepogubnezačovečanstvo.

Koliko kultura može pomoći društvu koje je danas u tranziciji? Nažalost politika je uzurpirala takozvano slobodnovremeiuzurpiralajemoć.Kulturaimamnogovećumoćimnogo lakše dolazi i do pameti i do srca.Kultura jedalekohumanijadelatnostislobodnija,zahtevapunuslo-bodudamožedadelujekaonekavrstaproročanstva,tu-mačenjemitaudanašnjevreme.Kulturaimavelikumoćipolitikajeseplaši.Plašiseipozorištaiknjiževnostiza-toštopublikaviševerujeisliciiknjiževnostiipredstavinego ispraznimpolitičkimfrazama.Kulturanemamoćprisile,nikad senebikoristila tommoći i to jedobro.Alinjenemoćisučestonemerljive,čestonevidljive.Iakopozorištekaokolektivnaumetnostdelujenakolektivalisvakipojedinacprimaumetničkuporukunasvojnačin.To je nemerljivo.A politička poruka insistira da njenuporukusvakičovekprimanaistinačinštojevelikagreš-ka.Itujerazlikaizmeđupolitikeiumetnosti.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.8

Подсјећања

Пише:ПредрагНешовић

НУШИЋЕВА „ГОСПОЂА МИНИСТАРКА” –ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ

Обична, простодушна домаћица, Живка По-повић, живи мирним животом, окупирана,каосавнормалансвет,бригомкакосаставитикрајскрајемдоследећеплате.Замислимотрадиционалнусрпскусобу:шпорет,сулундардими,шерпе,лонци,лавори,канте,распаренестолице,великиастал.Про-сторијаукојој„нашчовек”најдужеживи.УЖивки-нојкућибеда,оскудица.Живка,женамученица,јошжустра,аливећнакрајуснагаинерава,чекаЖивкасрећуснеба,алиникакодаједочека!СинРака,изу-бијанисавуфластерима,једејојдушуколикоимуж,млакоња,државничиновниккојинеуме,оглечуда,дасеокористи!Тешкоједанас,велиНушић,аЖивкапотврђује.СналазисетакоштопанталонекојењенсинчићРака,несташко,деран један, сталноцепа–сама крпи на обичној шиваћој машини на „ножни

погон”удубокојзапитаностикаодапрекрајамапуЕвропе.НеморауНушићевимкомедијамасамодасебрбља,можеидасећути!Идатобудекомично.СвебригеовогасветасунаЖивкиномлицу.Незнаженаштапредапочне,аневољенавалилеујатима. ГоспођуПоповићкусасвимслучајнозадесивласт.Иколикосилнонеумедасеснађетоликосилносеитруди.Иона,којанијенипокондиренатикванитикаквазлажена,почињедасемењаодсилнежељедабудедостојнавласти. Али,кадјојмуж,стицајемоколности,постанеми-нистар,неможедаускладижељесасвојомприми-тивномпатријархалношћу.Желидапроменизетајерјенешколован,незнајезикеиненапредујеуслуж-би.Од синаРаке,мангупчета, захтева да се дружисадецоменглескогконзула.УпомодарствуподсећанаФемуизСтеријинеПокондирене тикве.Дабипо-стала „отменадама”,онаће сежртвоватиданаучибриџ, да пуши, мада се од дуванског дима гуши укашљу;да „набаци”љубавникаподужности, да севозиминистарскимфијакеромсамодајевидисвет.Таквоњенопонашањедоводидосукобаупородици,а затим и до друштвеног скандала. То изазива падВладе, губитакминистарског положаја, а сањимисвихпривилегијаиблагодети.Предњомсубилаши-ромотворенавратаблагостања,алиона,каорибаре-важенаубајциРибар и златна рибица,немамереупрохтевима,панакрајусевраћатамогдејеибилаумирнубаружабокречине.Накрају,онанијепретера-новеселаприлика.ГоспаЖиванаћетешкоуспетидасевратиусвојстариживот,закоји„светмисли”дајемаленипретрпанобичностима. Чак, и када схватамо Живкину муку, Живкинуспонипаднијелишенкомичностивишегреда,ко-мичностикојаизрастаизопсежненемоћидасенеш-тостварноитрајноусеби,иокосебе,промени.Овајконтрастоногдоле,ионоггоре,животарењаубеди,иминистарскогнебескогцарства,уовомконтрастубедебедине,Нушићпредочаваипризиванекидру-ги,вишиизначајнијиживот.Сустижусебедастоћа,свеколиканемоћ,тугаикомикаћуранскеилабудовепесме, простор моћи и овлаштености, и клонућа иосујећености.Мање-више,обједињенавизијомсветаизмеђу тврдеи тешкереалности,ижалостивихна-певатипа„...исрушишеселеписновимоји”.Комадкојиспадаугрупуантологијских,инијеважнодалићетесесмејатиупрвомилипоследњемчину.Коме-диографскитекстзапричу,коментаре,задугилеппозоришниживот,надамсе.

БраниславНушићиЖанкаСтокићна првој проби Госпође министарке

9BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Подсјећања

НушићјекомедијуГоспођа министаркапочеодапишепред сампочетакПрвог светског рата, док јебиоуправникновооснованогтеатрауСкопљу.Напи-сао јепрвиистигаодопредкрајдругогчинакадагајезауставиорат.Започетрукописјеизгубљен,каоисвидругикоје јетадамораодаоставиуСкопљу.Многокасније,1929.године,сетиосесвојенедовр-шенекомедијеипочеодајепишепоново,посећању.Посопственомпризнању,ликглавнејунакиње,Жив-кеПоповић,писаојеимајућиувидуглумицукојасетихгодинаналазиланаврхунцуславе:једру,ведру,енергичнуженуеруптивнеснаге,непресушнесцен-ске маште, заразног, бескрајно искреног смеха, не-

погрешивесценскеинтуиције–ЖанкуСтокић.ТајликјеНушићиписаоличнозању.Делојенасталоуоколностимаразвојакапитализмаиграђанскогклас-ногдруштваизмеђудварата,азнамоштасутриде-сетегодинеизнедриле–ифашизаминационализами тоталитаризам. Нушић се није оптерећивао тимоколностима.Његовхуморјемиохумор.„Мојхуморизазивајућисмехнауснама,ублажавасуровостжи-вота”–говориоје.Истовремено,Нушићјеобјашња-ваокакоганиједнаконкретналичностизтадашњег,

анипрошлогполитичкогживотанијеинспирисалаукреирањуовоглика,али,акојемогаоштаодкоједапозајми,тојеиучинио. Послесвегадеветпробакоје јеводиоглумац-ре-дитељ Витомир Богић, премијера је одиграна 25.маја1929.године,идоживеланевероватануспехкодпублике.Акритичарисубилинезадовољни.Преба-цивалисуписцусвештосепребацитимогло:неин-вентивност, приземност, коришћење јефтиним, довулгарности,чакдопорнографијеспуштенимвицем–свеуциљупридобијањапопуларности,славе,хо-норара...Алипубликасенатонијеобазирала.ОнасегрохотимасмејалаиречимасвогвољеногНушића

инеодољивојглумиомиљенеЖанке,аузњуиоста-лим великанима нашег међуратног позоришта којисусрадошћуигралиепизоднеулоге.Бујицасмехаиаплауза почела је послепремијереи трајала све доокупације.Затовреме,представајеобориласве,дотада,познатерекорде:затринаестсезонаодигранајебезмало200пута.Одтога,преко150путаЖивкајебилаЖанкаСтокић. ОБраниславуЂ.Нушићуињеговомделусеписа-лоипишесемного.Писанисуесеји,коментари,сту-

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.10

Подсјећања

дије,дисертације...оНушићукаописцу,комедиогра-фу,управнику,оснивачуиорганизаторупозоришногживота, издавачу и уреднику позоришног листа,активномучесникуудруштвеномживоту,теотери-чару позоришта... Неоспорно духовит, више благишаљивчинанегоопаснисатирик,вишехумористаииронизаторамањежестокиборац,вишезаступникпомирљивогнегодовањаи јетке заједљивости,неголи дубоке непоколебљиве огорчености и озбиљногустајањапротивунечега–таквесуотприликестрожеисторијско–критичкеоценеБраниславаНушићакаописца,асходнотомеискоросвихњеговихкомедија,паи„Госпођеминистарке”.Уовомделу,написаному време када су се све оштрије изражавале класнесупротностиуновојдржавнојтворевини,Нушићјеуспешнокарикираонапореситнебуржоазиједадо-сегне „врхове” сопствене класе, али без сатиричкеоштрине у исмејавању ове појаве, гледајући у њојпресвегасмешнустрану.Оличењетог„покрета”уовојкомедијијегоспа–Живка,женакојајеполитич-киуспонсвогамужасхватилаикао свој тренутак,предузимајућинизкомбинацијада ,,учврсти”поло-жајувишемдруштву„мењајућиначинодевањаипо-нашања,узимајућипрофесионалногљубавника”итд.ЗаплетукомедијипочињеодтренуткакадаЖивкарешавадасеотарасисвогазетаићеркууда,,какојојсадаприличи”–започасногконзулаодНикарагве.Читавагалеријатиповаизлажесвојасхватањаомо-ралу,државнојслужби,родбинскимвезама,,протек-цији,животу”.Чакиданасгледаоцимогуунекомодовихтиповаилиситуација,дапрепознајуделићсебеилинекогаизближеоколине,штоовој,паидругимНушићевимкомедијама,обезбеђујеактуелност.Свајеприликадаједошловремезанову,савременуЖивкуМинистарку,окојојћенекабудућапокољењаговорити као што ми данас говоримо о претходнедве. Данас,свакакобездилемеможемо„Госпођумини-старку”даобучемоуноворухо,,,безризикадаоста-не само на покушају”. Можда незапаженим новимдетаљима(ефектнимзавршеткомпрвогчина,напри-мер)освежимотумачењеи учинимозагледаоцеуце-линиипакновим.Сапуносмислаимерезакомично,крећућисеопрезноивицомводвиљаилакрдије,адагрубонеупаднемоуњих,оживотворимоНушићевеликовеиузтодасенечемутоликопутавећвиђеномислушаномјошједном одсрцанасмејемо. И захваљујући тој савршеној прилагођености за-конимапозоришнесцене,непресушномхумору,чу-десномдухуираснојкомицинаситуационом,ајошвише на вербалном нивоу, захваљујући беспрекор-ном, тананомНушићевом познавању нашег човека,анајвишезахваљујућинеизмернојибезусловнојљу-бави коју премањему осећа и која се јасно види иумоментиманајжешћегисмевања,захваљујућибез-граничниммогућностимакојепружазапостављање

на сцену – Госпођа министарка и данас актуелна,атрактивна,изазовна,инспиративна. Свакакодауовоменајвећиудеоимаигоспа–Жив-ка „министарка” обојена ведрим оптимизмом про-стосрдачнепатријархалнежене,којатекусукобусановим животом постаје комична фигура. Уздржа-вајући се од претераног карикирања у које текст иситуацијазаводљивомаме,нарочитоукраћимдија-лозимаиобртима,налазимоправумеруугестуииз-разу. Иза сваке Нушићеве реплике вреба мали човеккојисилножелидасевинеизнадсвојекакве–таквесрединеидазању,таквакаква је,постаневажан–маколикотомоглобитинесвојственоњеговомвас-питању,образовању, традицији, то јестцелокупномњеговомбићу. Готово иза свакеНушићеве репликевребапонекималичовеккојибидаму„најзадсване”,акобимогло,безњеговогсопственогвеликоганга-жовања и узмало рођачких веза, додворавања илиподавања.Нушићјеписацзакогавремеради,ондо-бијанаактуелности.Оноштојеписаопрестогоди-на,готовокаодајепренесеноизнашесвакодневице.Наравно,нијебашмноговеселокадасхватитедајетоштовиживитеданассвевећбивалоилибило,алиакотообликујеНушић,ондасетомгоркомсхватањуможетечакислатконасмејати. И на крају, присетимо се још једном: НушићеваГоспођа министаркаживинасценидеветдеценија.Нушићјенашкласик,нашШекспир,нашМолијеринашЧехов;Госпођа министаркајеједнаодњеговихнајбољих,асвакаконајпопуларнијаинајизвођенијакомедија–делокојејеобележилоепоху.ЖанкаСто-кићиЉубинкаБобић, свакаусвојевреме,билесунеприкосновене у улози Живке Министарке токомчитавогдвадесетог века.Живковићева јепочеладаосваја своје место у историји играња овог лика задвадесетпрвивек.„Министарка“јекрозсвеововре-медоказала:можедасечитаидасеигранаразнена-чине,уразнимжанровима,алиједнојеважно–морадабудесмешна.Тајсмехјелековит.Ончинида„Ми-нистарка”ниусвојојдеветојдеценијинијестарица.Зaвршимоовајпрегледбогатеидугеисторијеједнезначајне комедије речима Боре Драшковића: „Ну-шићаисмеха!”

11BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Osvrt

Nikovišenaevropskomkontenetunijebioizlo-ženraznoraznimeksperimentimakojisu imalisamopopulističkunamjerudapoboljšajuživot,negoštosutozemljejužnoslovenskogregiona.Savršenojenebit-nokojajepolitičkaideologijabilanavlasti:buržoaska,komunistička, kleronacionalistička, nova razvojna filo-zofijailisimuliranademokratija.Podizgovoromdasera-dekapitalnestvariuništavanisudruštvenaiekonomskaosnovanakojoj jepočivalosvakodomaćinstvo,zaseokiliselo.Pritome,akosuneukisljedbenicivladajućeideo-logijedotih„epohalnih“saznanjadošliprilikomposjetanekim drugim zemljama i gradovima, a to bili njihoviprviizlasciu„velikisvijet“,ondajeuvjerljivostsakojomsuzastupalitakveidejebilafrapantna.Toštoćeseubrzopokazatikaopromašajjenebitno.Jer,usistemugdjevla-daretrogradnaideologijanemanikakveodgovornostizaslijepesljedbenikeiposlušnike. Lutanjasubilaizraženapodideologijomčijutemutre-tiraidrama„Kozocid“VideOgnjenović.CjelokupnitajperiodvladavinepartijskihelitaurazdobljupedesetihišesdesetihgodinaXXvijeka je imaoopsesijudauništipoljoprivredu,maštagodtoznačilo,irazvijaindustriju.Ubrzanaindustrijalizacijajepratilajošbržudeagrariza-cijusela.Iutomkontekstuekonomskog(ne)razvojastra-dalesu,poredostalog,ikozekaoopasnostzaobnavljanješuma.Nakozarstvu jepočivala tadašnjasiromašnapo-rodica.Audruštvutrećegmilenijumasemožezapazitikolikosenatugranupoljoprivredeulažeikolikotrebadabiseneštoobnovilo.Dvostrukovišenegoštojebilopotrebnodabiseistouništilo. Pokazujeovapredstavačiju režijupotpisuje autoricatekstaVidaOgnenovićdajesvakaideologijajednostra-na.Idakaotakvanemasluhazamišljenjedrugih.Onikojinemisleistovjetno,kojibiuovomslučajuitekakobi-liprotividejedaseuništineštonačemupočivaselokaobitanosnovrazvojajednezemlje,pamakarbiliidoktorinauka izoblastikozarstva iprofesorinaveterinarskomfakultetu,proglašavajuseprovokatorimaiintrigatorima.Usvojojzaslijepljenostiideologijanajmanjeimaželjudasaslušaonekojihsedirektnotičutakviprojekti.Ideologi-jekakotada,takoisedam-osamdecenijakasnije,sezbogjednostranosti,zaslijepljenostiiostrašćenostiudaljavajuodgrađanasačimepraveposebnukastu. Izgledada taostrašćenagrupa,nedodirljiva, ali bezobzirakoliko sečinilamoćnomnemožeizdržatitrkusaritmomvreme-nairazvojemdruštva.NemavišeoneideologijekojajeupredstaviGradskogpozorištaizPodgoriceodlučiladauništiselotakoštoje„istrijebila“jedansegmentstruktu-rerazvoja.Koihsesjeća?Ali,ostalajeprazninaurazvo-judruštvazakojunikonikadanijeodgovarao. Upravoovapredstavajeznačajanpodsticajdaseneki

razvojnimomenti ponovo aktuelizuju, a političkim eli-tamaopomenadauvremenutrenutkavlastikojidobijuitekakomorajučutiioslušnutištaosvemumisli„njihovipodanici“.Onikojisuimdaliglas.Ali,ionikojinisuikojisunjihovineprijatelji. Ovapredstavazahvaljujući jasnomrediteljskomkon-ceptu,itačnojipreciznojglumi,uspostavljaizvanrednukomunikacijusagledalištem.Izrazlogaštoimjetemabliska.Mnogisubilisudionicitogarazarajućegbeščašćavlastiuodređenomvremernu,aidanas.Amnogisuizainteresovani da pokušaju ponovo razviti nešto što jebiladobraosnovazalijepživot. Predstava „Kozocid“ je velika predstava. Kako posvojmgabaritima,takoipokompaktnojrežiji,uvjerljivojglumi i porukama koje upozoravaju današnjeg čovjekadaneživiuprošlosti,negodasvojživotkreiraadapti-rajućisenasveizazove,mnogoviše,usadašnjosti,aiubudućnosti.

Piše: SrdjanVukadinovićAPSURDNOSTI RJEŠENJA „NOVOG RAZVOJA“ I „KOZOCID“

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.12

Prateći program

Piše: SrdjanVukadinović

TRAGALAČKE DUBINE UKREIRANJU ULOGA MIRSADA TUKE

Bosanskohercegovačkipozorišni,filmskiitelevi-zijskiglumacMirsadTuka je rođen19. juna / lipnja1965.uTuzli.Profesionalnukarijeruglumcazapo-čeojekaopolaznikDramskogstudijatuzlanskogNarod-nogpozorišta.Završio jeFakultetdramskihumjetnostiu Beogradu.Debitovaojeufilmu“PraznikuSarajevu”.ZatuulogunagrađenjenaFestivaluglumačkihostvare-njauNišu1991,kaonajboljiglumac-debitant.Od1996.članjeansamblasarajevskog Kamernogteatra‘55.Odi-graojemnogeulogeupozorišnimpredstavama,odko-jihseizdvajajupredstave;“To”AlijeIsakovića,“Poljskakonjica”MarkaVešovića i “Hasanaginica” za koje je inagrađivan. Igraojeiumnogimfilmovimaitvserijama,odkojihtrebaizdvojitifilmove“Nafaka”,“Svedžaba”,“Remake”,“Ostavljeni”i“Warriors”.OstvariojeMirsadTukabroj-

neulogenafilmskomplatnu.Poredostalihtrebanavestisljedecefilmskerole:„PraznikuSarajevu“-Boro(1991);„Podzemlje“-Istraživač(1995);„Nasleđe“-Prodavacuposluzi(1995);„Pismoiz1920“(1995);„Svećetonarodpozlatiti“(1995);„Sindrom“(1998);„Strijelac“-Ana-nas(1998);„Warriors“-EmirAlišić(1999);„Zaborav-ljenaposlovica“-EdoSokolija(2003);„Remake“-Vaso(2003);„Nafaka“-Biber(2006);„Svedžaba“-Policajac(2006); „CirkusColumbia“ -Dragan (2010); „Ostavlje-ni“-Mirza(2010);„Akumulator“-Muž(2011);„Pričabezkraja“ (2012) ; „BodyComplete“ -Doktor (2012) ;„Vojnaakademija2“-Mraz(2013):„JasamizKrajine,zemljekestena“-Zlatan(2013);„Reket“(2014);„SabinaK.“-Mr.Jukić(2015):„BosnianDream“-Enver(2015)idrugi. Ostvario jeMirsad Tuka i brojne uloge u TV seri-

https://bs.wikipedia.org/wiki/19._junihttps://bs.wikipedia.org/wiki/1965https://bs.wikipedia.org/wiki/Tuzlahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Narodno_pozori%C5%A1te_Tuzla&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Narodno_pozori%C5%A1te_Tuzla&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Beogradhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Praznik_u_Sarajevuhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1https://bs.wikipedia.org/wiki/1996https://bs.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttps://bs.wikipedia.org/wiki/Kamerni_teatar_55https://bs.wikipedia.org/wiki/Alija_Isakovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Marko_Ve%C5%A1ovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Filmhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Tv_serija&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Nafaka&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sve_d%C5%BEaba&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Remake_(film)https://bs.wikipedia.org/wiki/Ostavljenihttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Warriors&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Praznik_u_Sarajevuhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Podzemlje_(film)https://bs.wikipedia.org/wiki/Remake_(film)https://bs.wikipedia.org/wiki/Nafaka_(film)https://bs.wikipedia.org/wiki/Cirkus_Columbia_(film)https://bs.wikipedia.org/wiki/Ostavljenihttps://bs.wikipedia.org/wiki/Ostavljeni

13BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Prateći program

jama,kao što su: „TeataruSrbaProsvećenost“ (1992); „Srećni ljudi“ - Radnik uMUP-u (1996);„Složna bra-ća“ (1996);„Bila jednom jedna zemlja“ - Istraživač(1996); „Goredole“-Pinkeron(1996); „Crnahronika“-AdemKovačević (2004); „Zabranjena ljubav“ - ZlatkoFijan(2005-2007);„Zauvijekmlad“-Menadžer(2009);„Pečat“ -Mirza (2008-2009);„Dvasmosvijeta različi-ta“ - Ruždija (2011); „Vojna akademija“ -Mraz (2012-2014);„Turetskiytranzit“(2014);„Urgentnicentar“-De-janCvetić(2014);„Lud,zbunjen,normalan“-InspektorMurga(2008-2016)idruge. PoredvećnavedenihigraojeMirsadTukaiuvelikimpozoršnimprojektimakaoštosu;EugenJonesco:“Žakilipokornost”,(Žak); Molière:“DonJuan”(Zganarel); Lope de Vega: “Fuente overhuna” (Komandor); Miro-slavKrleža:“KristoforKolumbo”(Nepoznati); WilliamShakespere:“Hamlet”(Horacije); BertoltBrecht:“Baal”(Baal); DanielHarms:“Stopmašina”(Harms); Ludovi-coAriosto: “BijesniOrlando” (Orlando); NijazAlispa-hić:“Hasanaginica”(Hasanaga) ; AntunŠoljan:“Bard”,(Bard); IsakSamokovlija:“Hanka”(Sejdo); WilliamSha-kespere:“Hamlet”(Hamlet); MurraySchisgal:“Ljubav”(Hari); GottholdEphraimLessing:“Natanmudri”,(Sa-ladin); AlijaIsaković:“To”,(Brat) ; NedžadIbrišimović:“WolanduSarajevu”(Woland); MarkoVešović:“Poljskakonjica”(Vojnik); DaniloKiš :“Elektra”(Egist); MešaSelimović:“Tvrđava”(Kadija)idr. Brojne nagrade nisumimoišleMirsada Tuku. Samoneke od njih su; nagrada za najboljeg glumca Festiva-labosanskohercegovačkedrameZenica,2005zauloguBrataupredstavi“To”uizvedbiKamernogteatra55 u Sarajevu; nagradazauloguufilmu“PraznikuSaraje-vu”;nagradanaFestivalubosanskohercegovačkedrameZenica2001.zauloguHasanage; nagradastručnogžirijazanajboljegglumcaFestivalBrčko2003zauloguBratau predstavi “To”Alije Isakovića; nagrada za najboljegglumcanaFestivalubosanskohercegovačkedrameZeni-cazauloguvojnikau“Poljskojkonjici”idruge. Igrao jeMirsadTukaupozorišnimpredstavamačijerežije potpisujunaznačanija rediteljska imenaRegiona,kaoštosu:NebojšaBradić,RahimBurhan,AleksandarJevđević, Sulejman Kupusović, JagošMarković, DejanMijač,KokanMladenović,DinoMustafić,SlavenkoSa-letović,GorčinStojanovićidrugi. PartneriupredstavamakojejeMirsadTukaigraonajužnoslovenskim pozorišnim scenama su bila značajnaglumačkaimena,kaoštosu:IzuduinBajrović,PetarBa-nićević,SenadBašić,ZoranBečić,GordanaBoban,Đu-rđijaCvijetić,JasnaDiklić,UliksFehmiu,EmirHadži-hafizbegović, Boris Isaković, Miša Janketić, MirjanaKaranović, VladoKerošević, UrošKravljača,MiodragKrivokapić,MirvadKurić,BranislavLečić,ŽanMarolt,Dragan Mićanović, Mišo Mrvaljević, Josip Pejaković,MiodragRadovanović,ZijahSokoković,VlastaVelisa-vljević,Miralem Zubčević, Ivana Žigon,Miloš Žutić idrugi.

Glumačko srce nosiMirsadaTuku u svimnjegovimkazališnimulogamaudubinu,iusrždosamepraosnovenjegoveglumačkevokacije.Malijebrojscenskihumjet-nikakojidosežututragalačkudubinuukreiranjuuloge.Jošmanji jebrojonihkojiponirućiudubinuumijudaiznesunavidjeloscenskepozorniceonoštosespoznalotokom tragalačkog procesa.U tojmanjini svojemjestoimaiMirsadTuka.Njegovoglumačkosrcebijekrozsva-kunjegovunovuteatarskuulogu. SigurnodaMirsadTukapripadaonojgrupiscenskihumjetnikačijećeulogeobilježiti jedanperioddramskeumjetnostiiuBiH,iuRegionu.Kakoonajperioduproš-ledvijeipodecenije,takoionajsadašnjiibudući.Tokglumačkeprofesijeikretanjaunovimglumačkimtraga-njimaobilježavauznačajnomdijeluulogeMirsadaTu-ke.UkreiranjusvojihulogaMirsadTukaječiniouvijekiskorakizsvijetapozorišneiluzijeuprostorstvarnostiirealnosti.Natajnačinjeformiraosamosvojispecifičansvijet emotivnog preobražaja, glumačke slobode i očo-vječenjadabiigromosobenesenzibilnekakvoćeutkaouvlastitilikautentičnitragsvogscenskogsenzibiliteta.

https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Teatar_u_Srba_Prosve%C4%87enost&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sre%C4%87ni_ljudi&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Slo%C5%BEna_bra%C4%87a&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Slo%C5%BEna_bra%C4%87a&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Bila_jednom_jedna_zemljahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Gore_dole&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Crna_hronika&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Zabranjena_ljubav&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Zauvijek_mlad&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pe%C4%8Dat&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dva_smo_svijeta_razli%C4%8Dita&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dva_smo_svijeta_razli%C4%8Dita&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Vojna_akademija&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Turetskiy_tranzit&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Urgentni_centar&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Lud,_zbunjen,_normalanhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Eugen_Jonesco&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Moli%C3%A8rehttps://bs.wikipedia.org/wiki/Lope_de_Vegahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Krle%C5%BEahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Miroslav_Krle%C5%BEahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=William_Shakespere&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=William_Shakespere&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Hamlethttps://bs.wikipedia.org/wiki/Bertolt_Brechthttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Daniel_Harms&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ludovico_Ariosto&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ludovico_Ariosto&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Nijaz_Alispahi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Nijaz_Alispahi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Hasanaginicahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Antun_%C5%A0oljan&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Isak_Samokovlijahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=William_Shakespere&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=William_Shakespere&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Murray_Schisgal&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Gotthold_Ephraim_Lessinghttps://bs.wikipedia.org/wiki/Alija_Isakovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Ned%C5%BEad_Ibri%C5%A1imovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Marko_Ve%C5%A1ovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Danilo_Ki%C5%A1https://bs.wikipedia.org/wiki/Me%C5%A1a_Selimovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Me%C5%A1a_Selimovi%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Tvr%C4%91avahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Festival_bosanskohercegova%C4%8Dke_drame_Zenica_2005https://bs.wikipedia.org/wiki/Festival_bosanskohercegova%C4%8Dke_drame_Zenica_2005https://bs.wikipedia.org/wiki/Kamerni_teatar_55https://bs.wikipedia.org/wiki/Praznik_u_Sarajevuhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Praznik_u_Sarajevuhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Alija_Isakovi%C4%87

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.14

Разговор

Пише: МиљанаЂурђевић

Миливоје Обрадовић, глумац

ОВО ЈЕ ОЗБИЉАН И ХРАБАР ТЕКСТ

У представи „Козоцид“ играте Предсједника општине. Које су његове основне карактерне црте? Нијебилотешкоигратиовуулогујертаквихмла-дихљуди у политици има много. Има много онихкојивјерујууњиховеполитике,алиимаионихкојисумањечаснииполитикомсебавеизнекихдругихразлога. „Мој“предсједник је један од оних који јечасноуполитицијервјерујеутеидеале.Поштомује сужена свијестоннијеу стањуда самразлучујестваривећслушаштадолазиодозго.

Данас нема забрањивања коза, али таквих предсјед-ника има на сваком кораку? АкопосматрамоданашњуполитичкусценуусвимнашимземљамабившеJугославије,свеимајувише-партијскесистеме.Уствариидаљесутоједнопартиј-скисистемисамосавишефракцијаукојимајебез-бројпослушнихапаратчикакојиносеглавусамодабичулиставовеодозго,алиовајпутанеоддруговавећодгосподе.Збогтогајеовајтекстиданасвеомаактуелан.

Већ сте играли ван граница Црне Горе. Како публика реагује, као на комедију, текст из скорије историје или као на садашњу збиљу? Мислим да ова представа гледаоца на тренутакосвијести.Видјелистекакопубликајаснонавијазапрофесора који покрене козји покрет отпора уЦр-нојГори.Тојезнакдајепубликанастранилогике.

Већинанашепубликенијебиланирођенаувријемеукојемјесмјештенарадња,памислимдаонивишеградепаралелуизмеђуоногаштовидеичујунасце-нисадневномполитичкомзбиљомидасвакомли-кунасценитражедвојникауралномживотуусвомокружењу.

Посебно смо примијетили да са лакоћом носите ли-кове које играте? ТојезбогтогаштојепрофесоркаОгњеновићдо-бронаписала те ликове,живе - намавеомаблиске.Кадаиматедобартекст,вамаблизак,нијетешкоућиуњега и вјерно га одиграти.Предсједник општинекога играм ни једног момента нема дилему да лирадиисправно, јеронуопштенемапотребедараз-мишљаотоме,паниотомедаћесвојомбеспрекор-номпослушношћуунесрећитимноге.

Каква су Вам искуства са професорком Огњеновић? Она је написала и на сцену поставила врло оз-биљанихрабартекст,захваланзасвакоозбиљнопо-зориште.КвалитетпрофесоркеВидеОгњеновић,каостарешколемајсторарежијеједазнадаоркестрирасабројнимансамбломнасцени.Мадајемладапред-става,играсенештовишеодполагодине,већимамонаградесафестивала.ПосебнонамједраганаградапубликенаСтеријиномпозорју.Мислимданаспу-бликаволи,атосемогловидјетииовдје,уБрчком.

15BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Разговор

Разговарала:МајаКовачевић

Дубравка Дракић, глумица

НИКАКО ДА ЧУЈЕМО ЈЕДНИ ДРУГЕКако је било сарађивати са Видом Огњеновић? Јесте ли са њом имали прилику да раније сарађујете и је ли захтјеван редитељ? ПрвипутрадимсаВидомОгњеновић.Биломијевелико задовољство, јер ријеткост је радити аутор-скитекстсанекимкорежираикога јеинаписао.Имала је много стрпљења. Од премијере до данасигралисмојенанеколикофестивала.Какојеовове-ликиансамбл,аонаимапотребудасвеурадикакотреба,трудиласедасеугодноосјећамонасцени.

Како је текао процес стварања лика којег глумите? Дугјебиопроцес.Радилисмодужеоддвамјесе-ца.Напрвипогледчиниседајетолагано,дасутонекепознатествари.Међутим,кадауђетеустраститихљуди,кадауђетеунештоштојепериодпослијеДругогсвјетскограта,схватитеколиконезнате.Он-дакренетедаистражујетеивидитедасвеоноучемумиданасживимоисвеоноштосенаБалкануосјећа,имасвоједубококоријењеиупериодупослијеДру-гогсвјетскограта,авјероватноиуономештојебилораније.Мисмосебавилипедесетимгодинамадва-десетогвијекауједноммаломселублизуНикшића.Међутим, та прича везана је за сваки простор наовимнашимпросторимаизасвеоноштосезовесу-очавањесановимполитичкимистинамаиставовимакојихбисетребалоодрицатиипредузиматинешто.Демократијасенеприманаовенашепросторе.Ни-какодачујемоједнидруге.Свиволимодазаступамосвојеставове.Свисмојакострасниигласни,алидачујемодругогидаприхватимонештодругачије,тонамјевеликипроблем.

Колико се Стана, лик којег играте у представи, успије да избори за оно што жели? Шта сте от-крили истражујући ко је она? Стана је удовица и предсејдница АФЖ-а. Ту судвијеконтрадикторнествари.Прво,онајевећпред-сједница неког политичког удружења. Тај Антифа-шистичкифронтженајебиовеомаактиванпослијеДругогсвјесткограта.Именијетобилоинтригант-но,затошто,истражујућисамупричу,знамдајетајАФЖ би прва организована подршка жена другимженама.Учествовалесууедукацији,училесуједнадругукакоседомаћинствоодржава.ТајАнтифаши-стичкифронтженајенапрвимизборима,којисуседесили послије Другог свјетског рата, помогао даКомунистичкапартијадобијевећинугласова.То јебила једна политичка структура као што су данассваудружењаженаприовимполитичкимпартијама,гдјемииданаспричамооравноправностииквотама.

Сједнестранеменијеитобилозанимљиво,Сдругестранемијебилазанимљиваитапричаосудбинамадјевојаканаселу.Бавиласамсепаралелнимтокови-маизпозицијежена,коликосуонебилеумогућно-сти да се супротставе и колико су биле принуђенедазбогусловаживота,сиромаштваприхватајутуђеставовекаотакве.Кадјеженажена,мајкаидомаћи-цаонаћемноготогадапрећутиипречујесамодабиодхранилапородицу.Свејетоврлоактуелно.

Трећи пут наступате у Брчком. Аплаузи су били чести током представе, а једним вишеминутним испраћени сте са позорнице по њеном завршетку. Могла бих рећи да сте поново одушевили публику у Брчком! Задовољствоми јешто сам по трећи пут нафе-стивалууБрчком.Менијебилоизазовноиздржатиуоваквојструктурипредставе,јернамасенатренуткечинида јеово једнапасеприча,да јеовакваврстатеатрапасе.Међутим,публикафантастичнореагује.Желидачујепричуиспричануодпочеткадокраја.Апостао јеправиглумачкиизазоводигратиулогуодпочеткадокраја.

Да ли Вам је још нека улога или представа била из-азов? У суштини изазов је када радите нешто што једругачијеодоногаштостедотадарадили.Кадатоинебудеондајевеликизадатакиизазовдапрева-зиђешсамог себеиурадишнештоново, другачије,уономешторадиш.Искренодакажем,нитијенековријемезабирање,нитиимамомогућностидабира-мо,нитисебринеоглумцимананачин накојисенекадбринуло.Развојглумца,тојебазаздравогпо-зоришта.Волимдаучествујемупројектимаукојимасеразговара,креативноствара,анесамозадовољаваформакојасезовеприпремаииграњепредставе.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.16

Osvrt

Vida Ognjenović: “Kozocid”, reditelj Vida Ognjenović, Gradsko pozorište Podgorica

Piše:AlmirZalihić

BUNT PRESELITI IZ SFERE PRIVATNOG U SFERU JAVNOG

Na sceni kaskadne bijele kocke, kao tesanokamenje, i na njima koza s lijeva, a s desnaosušenodrvo(scenografijaGeroslavaZarića),ambijentjeukomejesinoćizvedenapredstavaKOZOCID,autorskiprojektmnogonagrađivane spisateljice i režiserkeVideOgnjenović. Tekstjezasnovannaistinitomdogađaju.VidaOgnje-novićjeobradiladogađajiznekadašnjeJugoslavijekadaje prioritet petogodišnjeg plana obnove i izgradnje na-konDrugogsvjetskogratabilaindustrijalizacijazemlje.Stručnjacisutadaprocijenilidabiuplaninskimkrajevi-maHercegovine,DalmacijeiCrneGore,trebalorazvijatidrvnu industriju.Da bi se stvorili uslovi,morale su seistrijebitikoze,odnosnonačinitisvojevrstangenocidnadkozama,odnosno“kozocid”. ,,Kozesusimbolzaostalosti”,,,NašplanjedapotpunopromijenimoliceCrneGore”,,,PlanjedaisušimoSka-darskojezero,tojesamonepotrebnavodurina”,,,Planjeda postanemo žitna velesila”, govori predsjednik kogatumačiMišoObradović,apublikasegrohotomsmijeiaplaudira. Uprvomdijelupredstaveizvrnutajeruglubeskrupu-lozna partijska ambicioznost, poslušnost i jednoumlje.Preciznodoziranomironijomioštrim,namomente,siro-vimhumorompotcrtanjeapsurddajesvakibuntprotivrežimazapravobuntprotiv„državnogprogresa“ i „op-štenarodnogdobra“,pasepojedinciutakvimsistemimateškoodvaženapobunuizstrahaodreprekusijaiegzi-stencijalnenesigurnosti. Suočenisizboromizmeđupoštovanjapartijskenared-

beisvogopstanka,seljaciseneodlučnobune,uglavnomonda kada u njihovoj blizini nema predstavnika vlasti.AondastižestručnjakizBeograda,profesorRaško,kojismatrada,,životinjenelažu”.Profesorsepitadalijemo-gućedajenekompalonapametdauništitobogatstvo,tegovoridasukozaiovcadvasvijeta.Kozajevisoknabojotpora,aovcajedvadaimapuls,pateškodajebiloikoguSalidomakulturekonijeukoziiovciprepoznaometa-foruzadvijevrsteljudi.Potomprofesorveterineustvrdida„ucijelojistorijinijebiloukupnonitriseljačkebune“,odnosnodasuseljacinajranjivijasocijalnagrupakojojjenajlakšenametnutiautoritetibojazanodjavnogbunta.Rješenjezasvojproblem,uzprofesorovupomoć,nalazetakoštopreoblačekozuuovcuidobijajuhibridkojisezove“ovcokoz”. Glumcisuuigranofunkcioniralinasceni,uspijevajućidanamprenesuduhovitosttekstaVideOgnjenović.Mi-šoObradovićbriljantnotumačilikpredsjednikaopćine,tipičnogposlušnikavlasti idemagoga,slijepogsljedbe-nikainstrukcijakadrova“odozgo”,odnarođenogodbri-ga onih kojima vlada.Također i IgorĐorđević u uloziprofesoraveterine.Onseduhovitošćuiistinoljubivošćupodruguje praznoj demagogiji i vizijama progresa kojipočivanasuludim idejamauništenjaprirodnih resursa.GoranSlavićjevjernooblikovaolikMakonje–uliziceiambicioznogmladogpartijskogkadra,kojijebezuslovnupredanostpartijskimzadacimaučiniozaistakarikatural-nim.KatarinaKrekjetumačećilikJanelajavicedočaralaženskuhrabrostispremnostnabuntkojiokolinauvijekdoživljava kao nepromišljenu žensku glupost, pa otudainadimak„lajavica“.MladenNelevićjeprikazaoočajinemirećistavsnepopularnomodlukomdasekozeuni-šte,paneprestano izgovara„Aline ibijele?“,dovodećisuluduodlukurukovodstvadonivoakomičnogapsurda.KostimiLjiljaneDragovićprikazalisuambijentivrije-meodvijanjaradnje,akcentirajućipripadnostodređenojklasi,pasesudarajuuglađenislužbeniciitradicionalno,sirotinjski,obučeniseljaci. Posebnopamtljivisurediteljskifilmski“trikovi”,upo-trebafreeze frame-a(zamrzavanjekadra)kojisuotvoriliprostor naratoru (DejanĐonović) da prezentira kratakizvještajokarakteruiliživotulika,dokseradnjaoptički„zamrzava“doktajiskaztraje. Aplauziismijehkojisusesinoćčulikaodasupoka-zalibrzuidentifikacijupublikesproblematikomkojusugledali.

17BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Osvrt

Piše:MladenBićanić

KOZOCID NAŠ SVAGDAŠNJI

Šesto veče ovogodišnjih brčanskih pozorišnih/kazališnih susreta na pozornicu Doma kultureiznjedrilojepredstavuGradskogpozorištaizPodgorice,praizvedenusredinommarta,potekstuVideOgnjenović„Kozocid“ i to u njenoj režiji. Dramaturški dio poslaobavila je Dragana Tripković, scensko rješenje dao jeGeroslavZarić,kostimeLjiljanaDragović,amuzikujekomponiraoZoranErić.Jošjednaansambl–predstavasmnogoučesnika,rađenapremadomaćem,suvremenomdramskomtekstu,glumačkikolektivpredvodeMilivojeMišoObradović, u roli Presednika, IgorĐorđević kaoProfesor, Mladen Nelević igra Ristu Krstova, DejanĐonovićjeBožoDosije,ulogaUčiteljapripalajePavluIlićuaMakanjeGoranuSlaviću.Likovedjevojakaiženatumače:DubravkaDrakić igraStanu,IvanaMrvaljevićjeJoka,BrankaFemićŠćekićMara,JelenaSimićZorka,aKatarinaKrekjeJana.Vrlohomogeniidejipredstaveusuglašen glumački ansambl kao cjelina, ne bez vrlodobrihsoloigrača. Vida Ognjenović polazi od stvarnog historijskogdogađajaštosezbionetakodavnonaovimprostorima,ovdjejeriječkonkretnooCrnojGorinotosedogađaloiudrugimdijelovimabivšezemlje,recimoudijelovimaHrvatskeiliBosneiHercegovine:vrijemejeporatno,izvrhavlasti,nenadano,dolazidirektivadasepobijusvekoze jer suštetne,dauništavajušumu,a to jeprijetnjarazvojudrvneindustrije,odnosnoširojindustrijalizacijizemlje,pretvaranjuseljakauradničkuklasu,štojekrajnji,vrlo maglovit i nejasan, obmanama, lažima i prijetnjapotpomognut cilj. Naredba dolazi do krajnjeg mjesta

izvršenja,malojetoizabitoselouvrletimacrnogorskogzabrđa, mještani sela se prvo zgražaju nad besmislomtakve odluke, a onda počinju podjele, svađe, sukobi.Obnašateljivlastigrčevitonastojeprovestinaredbu,onaje za njih svetinja, to je „božja riječ“ koja se nemožepreispitivatiapogotovonemjenjati, seljanisebune,nouzalud.Autorica,kojairežiravlastititekst,vrlosuptilnodonositajraskolnapozornicu–nespominjućinijednomrječjudanašnjicunitialudirajućinanekeodlikovakojidanasvodeovenašesadaosamostaljenezemljeu„svijetlubudućnost“ zorno nam ocrtava začetak i rušilački putsvakeideologijeitotalitarnogvladanjakojejenemogućeneprepoznatiusvijetuukojemživimo.Tinjenimještaninekogneimenovanogkrševitogkomadića zemlje čiji jejediniizvoropstankakozaionoštoodnjemogudobitiprauzor su nas samih, mi smo njihova preslika, našiživotipodložnisuistotakosumanutiminerazumljivimodlukama onih na vrhu, od njih ovisimo baš kao i tajseljak,uCrnojGori,Hrvatskoj,BosniiHercegoviniilibilogdjedrugdjetada,nakonratnogkrvoprolićaikaosa,auosvitnovogadoba. Pozornica je riješena vrlo jednostavno i reducirano,bijelenakupineplohaštosugerirajukrš ikamen, jednoogoljeno stablo, svjedok da šume ovdje nema ni uprimisli,ijednakoza,glavnijunakovegrotesknepričenagranicisuzaismijeha.Dalijekoza„sirotinjskamajka“ili simbolzaostalosti i, praktično, „državnineprijatelj“,da liparola„smrt fašizmuu ratu–smrtgladiumiru“jestonaspasonosnaformulakojaćenasizbavitiizmrakaineznanjaukojemživimo,unamjerinaredbodavacadapromijene lice zemlje koju nastanjujemo, da li dilemakozeiliradničkaklasarješavasvenašenedoumice?Diojetočitavogklupkanedoumicaidvojbištosenadvilonadtomalo,zagubljenocrnogorskoseloinedaseraspetljatibaškaoninašiživotiizgubljeniunejasnimiuglavnomlažnimobećanjimakojimasmoobasipanisvakodnevno.Nezvučelitakopoznatoiprepoznatljivomegalomanskiplanovi što ihkao iz rukava sipaPresednikpred svojepodanike:postaćemožitnicaBalkanaiEvrope,otvoritirudnikboksita,pošumljavanjempreobrazitiovugolet irazviti drvnu industriju, isušiti Skadarsko jezero – svegigantski, megalomanski planovi bez pokrića kakveslušamo svaki dan, a o egzistencijalnim pitanjimasvakodnevice ni riječi! Današnji političari od kojihslušamosvetebesmisliceništadrugosudoklonovitogdavnogPresednika,našiživotizrcaleseuživotima tihseljanakojinisuimaliizbora,kaonimidanas–literaturasehraniživotom,literaturomsamomifikcijom,poučilanasjeVidaOgnjenović,njen„Kozocid„opisujeneštoštosedogodiloilisemoglodogoditiupravotako,asamismosvjedoci,nažalost,dajesvetoitekakomoguće.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.18

Razgovor

Razgovarao:SuvadAlagić

Prof. dr. Srdjan Vukadinović, teatrolog

NE MOŽEMO SADAŠNJOST NA PROŠLOSTI GRADITI (2. DIO)

Moto ovogodišnjeg Festivala teatra u Brčom je „Zaro-bljeni u prošlosti“ i sve predstave snažno kioncidiraju s našim aktuelnim društvenim, socio-političkim i svakim drugim segmentom ove stvarnost koju živimo. Predstave šalju snažnu poruku da iz našeg društvenog lavirinta u koji smo, ne svojom voljom, gurnuti, zaglavljeni i zaro-bljeni, čini se, da izlaza nema? Pozorišnapredstavajereflekszbivanjaudruštvu.Nemožepozorištedamijenjasvijet,noonomožedaukaženanekeproblememnogootvorenije,mnogočišće,mno-goemotivnijenegošto tomožebilokodrugi.Znači,upozorišnoj predstavi možete natuknuti samo nekakavmomenat,elementkojijejakobitan,dadateprijedlogzarazmišljanje-jelitomoglotako,jelitotrebalotakoilijetomoglodrugačije.Tojezadatakitojeciljpozorišta,topozorišteradiuovomsmislu.Ali,mikadjeupitanjunarodčestogovorimojednusintagmudanarodimavlastkakvuzaslužuje.Ne,nijetotačnojernarodsvojimglaso-vimaodlučuje.Uzmimovelikibrojljudikojineglasaju.Štatoznači?!Narodkojinijedovoljnoemancipovan,na-rodkojinijedovoljnosvjestanikojinijedovoljnoeduko-

van,snjimjevrlolakomanipulisati.Iondatipolitičariobećajumnogoštoštautimpredizbornimkampanjama,asveisvaštapričaju,akaddobijumandatništaodto-ganema.Mi,griješimou tomeštonepravimoanalizuodobećanjašta jeurađenoidatobuderezultat idatobudeodnospremarezultatuglasanja,anedaseslijepopovodimoza time i jednostavnodajemo immandat,aoniopetisto-gledajusamokoćeikakoćedadobijutajmandat na nove četiri godine i opet neće biti ništa odonihpredizbornihobećanja.Takodajenarodkrivutoli-koštodozvoljavadagapolitičarismatrajuljudimakratkepameti,jerobičnoakovasnekoprevarijednom,nemojtedavasidrugiputprevare.Znatekakokažuunarodu-akovas neko jednomprevari,Boggaubio (iako ima ibezbožnikameđunama),akovasnekoprevariidrugiput,bogubioitebeinjega.Znači,nemojtedozvolitidanasnekodvaputavaraslažnimobećanjima,apritomedebelosvojeintereseizgrađujeigradiisamoondobijainikoviše,tojetamanjina,tojevrhtepiramide. Postojenekiljudi,bilodasutonekakveorganizacije,odnosnonekakveasocijacijekojepokušavajudaeman-

19BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Razgovor

cipujunarodutomsmislu,alimoćmanipulacijejeveća,pogotovoprekomedija.Znamodanemamonezavisnihmedija,svisuzavisni.Miobičnokadgovorimoonezavi-snimmedijimamislimonadržavu.Ne.Miimamomnogetajkunekojifinansirajumedije,pasusigurnozavisniodtognovca,jernećemedijkogafinansiranekiprivatnik,bezobziraštodržavatunemanikakvogupliva,govoritiprotivinteresatogprivatnikaidatajtajkunnećedatino-vaczatoštovolitajmedij.Negoupravoštohoćenekakavsvoj interes da ostvari.NećeAmerikanci i neke drugezemljezatoštoupravofinansirajunekemedije,kaofolzamedijskeslobode,datitajnovacštovolemedijeištovoleBosnu iHercegovinu.Ne.Daćedabipreko togmedijapromovisalinekesvojeidejeisvojenamjere,takodanaj-većistepenkorupcijedanasutojzemljiupravoproizvodestranciistraneambasade,jersfinasiranjemtognovcajeupravodavanjezaostvarenjenekihsvojihinteresaicilje-va.Tojejavnopodmićivanje.Znači,različitolobiranje,iakosedanasdonosezakoniolobiranjuineznamštasvejošuvezitoga,afinansiranjenekihamabasada,američkeonekojajenajizraslija,jasnogovoriotomedajetojavnopodmićivanje.Panećemi reći - američkaambasada jefinansirala.Visokosudskoitužilačkovijećesanekolikomilionadolara,neznamtačnokoliko,isanekolikokom-pjutera,ionajedošlasasvojimsaradnicimanasjednicitogVijeća,prijemjesec-dvadana,dadirigujekoćebititužioci,koćebitiizabranzanekakantolanlnatužilaštvaprijenekihmjesecdanailidva.Štajeto?!Tojenajvećioblik korupcije, to je najveći oblik podmićivanja, to jeitekakozloupotrebatogpoložaja,jerdalisutediplomateplaćenidatorade,aakojesuondajetodebelomiješanjeuuntrašnjestvarizemlje.Ondasuonipersonenongra-ta.Akonisu,ondajetojedannajvećioblikkorupcijeuovojzemlji,jersveostaloštojeuzemlji:novine,mediji,nevladineorganizacije, tosusamoizvršioci toga, tosusamotehničkalica,tojevisokakorupcija. Misvetoovdjeimamoprisutnoiondanajlakšejenanarodkrivicubaciti u smisludaoni imajuvlastkakvuzaslužuju.Ne.Oniimajuvlastzakakvuseodluče,alitre-bajuimmnogeokolnostikakoseoniodlučujuzatuvlast,aprijesvegatosutasredstvamanipulacijeisredstvana-siljakojasevršenadnarodima, dabioni jednostavnotrebalishvatitidapostojimnogoljudikojinemajumo-gućnostikoristitiinternet,čitatinovine,nitipratitimedi-je,negoseprenosiglaskaoprije30-akgodinaonekomekojedobarililoš,iliovakavilionakav. Takodautomsmislumislimdanijenarodkrivnegodasumnogovišepolitičarikrivi štokoristesvjesno tumanipulaciju.Nekoćerećipolitikajeumijećerealnoga.Jesteumijećerealnoga,alinajedanvisokomoralniiviso-koodgovorannačintakodaseupoliticineslužiprevara-ma,nedaseslužimanipulacijama,idajednostavnoondaona (politika)nosidanasnekakavepitet iodnospremanjojdabudekaopremanekojokuženojdjelatnosti.Ne.Politikatrebadajejednavisokopozicioniranaoblast,ka-kojujeAristotelzvaoKRALJEVSKANAUKAiondatekakosetakavodnosimapremanjoj,ondaćeseimati

povjerenjeupolitiku,iuvlast,iuorganekojuonarepe-zentuje, anikako seneće imati takavodnos.Midanasimamo, kad ankete napravimo, najmanji odnos povje-renja imamopremapolitici i premapolitičarima.Svi sogavnošćugovoreopolitičarima.Nemožesetakavod-nosimatiakosevolisvojadržavajersemorajuuvažavatiinstitucije.Mineuvažavamoinstitucijeiondaminevo-limosvojudržavu,jerteinstitucijeuodređenomperiodurazdobljamandata,repezentujudržavu. Toštosvakoimaopredjeljenjepremanakojpolitičkojgrupaciji,pa tapolitičkagrupacijauproteklečetirigo-dinenijenavlasti,neznačidaminetrebadapoštujemoinstitucijetedržave.Automatskiminepoštujemotudr-žavusatime.Toštoćemomirećidavolimosvojudržavujer nosimonjenu zastavu, to je lažni patriotizam, to jepatriotizam po zanimanju.Mi poštujemo svoju državuakopoštujemonjeneinstitucije,akouvažavamonjenein-stitucijeiponašamosepopravilimaizakonimakojesuuspostavileteinstitucije.

Razumljivo je ono o čemu ovdje govorite i možda to bu-de tema nekih budućih predstava ovdje na Suretima u Brčkom. Kao novinar koji radi za Bilten Susreta i Radio Brčko, nikada dosad nisam imao ovako jasan osjećaj da se sve predstave ovako snažno i direktno uklapaju u moto Festivala ZAROBLJENI U PROŠLOSTI! Jeste,jeste.Bukvalnosvakapredstavaimajednuko-notaciju,tukonstantuprošlostikojapokušavadaosavre-meni,damodernizujetemukojuproblematizira.Znači,minijednuodovihosampredstavanemamoadaunjojnemaneketeznačajkeprošlosti,adaseupredstavimo-dernizuje.Značipozorištemože,dobrobibilodaipoli-tičkevlastitorade,pozorištemožeusvojojimaginacijiiuiluzijipozorišnihslikaionogaštovidimonascenitodamodernizuje na određeni način. I ono to pokušava.SvakaodovihpredstavauBrčkompokušavadaukažegdjesugreške,gdjesuzablude,gdjesumanipulacije,aštasuizlaziištasurješenja.Naravno,tojevizijarediteljaiumjetnikakojitostvaraionisuograničenisamotalen-tom,oninisuograničeniničimviše.Značireditelj,pisac,iljudikojistvarajupredstavunisuograničeninikakvimpolitičkimelitama,uslovljavanjemnekihpolitičkihstra-naka,negosamoveličinomsvogtalenta.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.20

Osvrt

Piše:ElvisLjajić

ISUŠIVANJE SKADARSKOG JEZERA POČINJE... SAD!

Šeste večeri ovogodišnih Susreta imali smopriliku pogledati predstavu Kozocid Gradskogpozorišta Podgorica. Riječ je o autorskom projektuVide Ognjenović, a osim nje u autorskom timu su idramaturškinjaDraganaTripiković,scenografGeroslavZarić,kostimografkinjaLjiljanaDragović ikompozitorZoranErić.Baškao iprethodnevečeri,predstavakojusmo gledali dolazi ovjenčana nagradama s jednogvelikog festivala, sa Sterijinog pozorja, što je sigurnopotvrdakvalitetaiSusretimainjihovojselekciji. Predstava započinje polako, pomalo usporeno.Grupa se-ljaka došla je kod onoga što bi se danas zvali predstavnikalokalnevlastidasaznajukoliko imajupravodazadržekozapodomaćinstvu,nakonplaniranogsmicanja koza,štojeprvikorakknajavljenojindustrijalizaciji.Njihovosaznanjedakozaunjihovomkrajuuopštenećebitipokrećenizdogađajasobzi-romdajezaseljakekozaegzistencijalnovažna.Kroznekolikofazasukobaseljakaiprogresivne struje iambiciozneomladi-nepostajejasnodaonikojiodlučujunevideočigledno–dajekozajedinoprirodnodobrokojemožeuspijevatinaovomkamenitompredijelu–idanetrpekadimsekažedasupogri-ješili.Ovajsukobzavršavadosjetkom,nastankom ovcokoza,odnosnokozomsaovčijimkrznomprebačenimprekonjenoghrbta.

Odlaganogpočetka,tempopredstaveseubrzavaokakojeradnjaodmicala.Posebanpreokreturadnji,itonesamouto-kupričevećitempupredstave,donosilikProfesora,velikogstručnjakazakozeizBeograda.Njegovdolazakunosiitreću,potpunodrugačijuperspektivunaslučaj koze.Naime,seljaciunjimaviderješenjesvojeegzistencije,vlastštetočineikočnicunapretka,aProfesorjenjimafascinirankaoživimbićima.Ja-sno,onsemnogoboljerazumijesaseljacimanegospredstav-nicima vlasti, a njegov autoritet kao naučnika jedino njemuomogućavadasvlašćupolemišekaoravnopravanoponent. KaoivećimdijelomSusreta,iKozocidjeansamblpredsta-va.Dvadesetglumacaipetstatistaodigralisudobrupredsta-vu, iskoristivšimaksimalnoonošto im jeovaj tekstpružao.Uzjasankostimipomalonezahvalnuscenografiju,uspjelisujasnopredstavitivelikumukumalihsela,umorugiganstkihidejaonihkojinamkrojesudbinu. Kozocid jepredstavakojasebavipoložajemmalihljudiuvremenuvelikihpromjena,oljudimakojiodideologijepozna-jusamopreživljavanja(ikojukoziprekotoga),ikojanaspod-sjećadasvakavelikapromjenatražisvojebesmislene,pamećuilogikomneopravdivežrtve.

21BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Osvrt

Piše:NikolaŠimićToninKOZOOVCE

Vida Ognjenović je za polaziše drame uzeladogađaj iz prošlosti nekadašnje Jugoslavije,kadajeprioritetpetogodišnjegplanaobnoveiizgradnjenakon Drugog svjetskog rata bila industrijalizacijazemlje.Stručnjacisutadaprocijenilidabiuplaninskimkrajevima zemlje (Crna Gora, Hrvatska, Bosna iHercegovina)trebalorazvijatidrvnuindustriju.Dabisezatostvoriliuslovi,moralesuseistrijebitikozejer,premanjihovimproračunima, nanose veliku štetu obnavljanjušuma. U siromašnim seoskim domaćinstvima gdjesu koze bile važan izvor prihoda, to je odjeknulo kaokaznenipohod i nastala jevelikapometnja…Osnovnaidejateksta„Kozocid“jedapokažedasvakaideologijakojaseodvojiodčovjekaipostanesamasebiisredstvoicilj,propadaupravonahumanojraziničijukreativnostnastojidaukroti. Predstavajeovokojaigraukoristkazališta.Ovakve

predstavegovorekolikajemoćipotrebakazališta.Go-voreonama,tjerajunasdasesmijemosamisebi.Govo-reosukobustrukeipolitike.Govorio“kadrovima”kojijeuRegiji zaumrijetiodsmijeha.Asmijehauovoj jepredstaviusvakompokretu,riječi,grimasiglumacaodformata.Smijehliječi.Ovanaspredstavaliječiišaljeoz-biljnuporuku,dobrorazmislimokomeurukestavljamosvojusudbinujerćemopostatiisamikozoovcenavlačećinasebeovčijekožuhe.Nekiih,nažalost,nikadanisunitiskidali.TolikenagradegovoreoovojpredstavipanebiničudilaninagradauBrčkom.

BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.22

Округли сто

Пише:ДејанаКрстић

СВАКА НАРЕДБА КОЈА НЕ МИСЛИ НА ЧОВЈЕКА ДРУШТВЕНО И ХУМАНО ЈЕ ОПАСНА

Представа„Козоцид“савршенокореспондирасаданашњимвременомипредстављабезус-ловнуибезумнуоданоствластимаирежиму.Уњојћесе,безсумње,пронаћисвинародибившеЈугосла-вије, што је синоћ потврдила и брчанска публикагромогласним аплаузом. Представа је инспирисанастварним догађајима послијеДругог свјетског ратананашимпросторима, којибиданас спадалиуру-брику„Вјеровалиилине“,кадајепреманаредбамаСавеза комуниста било наређено да се убијају ко-зе.ПрематекстуирежијичувенеВидеОгњеновић,причусусавршенодонијелиглумциГрадскогпозо-риштаизПодгорице.

Вида Огњеновић јенаконпредставе,токомОкру-глогстола,истакладаседанастомвременуможемоподсмијевати,алидасетимесмијемоисамисеби. „Тим људима тада није било до смеха. Ово нијепредставаотомекакојенекадабилострашно,авишеније.Ово јепредставаотомекако јесваканаредба

безпоговораисваканаредбакојанемислиначовека,негосемислинаизвршењекојепотврђујенаредбо-давца,опасна.Друштвеноопаснаихуманоопасна.Отомесмохтелидапричамо“.

Глумац Игор Ђорђевић којиупредставитумачиликпрофесоракојисегрчевитоборизаопстанакко-за уЦрној Гори, истиче да ова представа говори оборбивластииструке.„Темајестеборбавластииструкеидаливластимаслухадачујеструкуилијојјебитноданаметнесвоје,безосећајазачовекакојијенадну.Таствар,којасеунашојпредставизове„козоцид“,мииданасживи-мотуствар,атотреба јаснорећи.Затонашапред-ставатакоикомуницирасапубликом,јерсеодносии на данашње време, на оношто нас данас тишти.Видимокакољудикојинемајупревишезнањаданаснапредују,збоглојалности,збогнекихдругихства-ри, самоне због стручности. Ја стварномислимдаједанашњевремеантистручно.Изтогасамизвукао

23BILTEN BR. [6] БИЛТЕН БР.

Округли сто

инспирацијузаликпрофесора,дасечујеитастранаструке.“

Глумица Дубравка Дракић играла јеликСтане,жене која на челу Антифашистичког фронта жена,којасеборилазагласженаутомвремену.„Јасамзаступалатезудаженеженамаморајудапо-мажу.ЈавјерујемдамејеВидаОгњеновићзбогтогаизабралазаовуулогу,јерјевјероваладасемогуно-ситисаборбомзаправажена.Овојесвакакодобраприча,којајеангажованаикојасетиченас.“

Миливоје Мишо Обрадовић играо је лик пред-сједникаПартије,којијесулудовјероваоуидејекојесудолазилесаврха. „Иданасиматаквиљуди. Јавјерујемдасупартиједанасвишенегоикадапунемладихљуди,некихчас-нозалуталихусвојимидејама,аимаионихкојиви-десвојурачуницу.Јасматрамдајеликкојијаиграм,атојемладипредсједникЈован,заистаизсвојихре-алнихувјерењаусвемутоме.Алитаувјерењаколи-когоддасу јака,испостављајусекаоврлоплитка,јермуњеговасуженасвијестнедозвољавадамис-лиизваноквираидирективакојему јенеко задао.Тозначидаапсолутнонемакритичкусвијестпремаономештомујезадатакионтоспроводикаослијепипослушник.Многојетаквихљудиданасуполитици.Тоје,саједнестране,поводзасмијех,асадругенашастранереалност.“

РистоКрстовјеликкогатумачи Младен Нелевић ионносисуштинупростораЦрнеГоре.„Овајтекстјебашпричаонама.Немавезештојеизтогвремена,јерјошувијекговорионама.Иовластиионароду.Мојликдуховитокрозпредставупонављатода јевластпретходнодозволиладаостанубијелекозе,али