oznake vojske srbije

SPECIJALNI PRILOG 17

OBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJE

SIMBOLI VRLINA

34 1. februar 2007.

O B E L E @ J A I O Z N A

U profilisawu novogizgleda Vojske usvojena jesimbolika koja jasnopokazuje da je re~ o srpskojvojsci. Za razliku odperioda raspada SFRJ,kada je deo vojnika ioficira, posebno izrezervnog sastava, biofrustriran, jer su u borbui{li sa simbolima kojenisu prepoznavali, sadasam uveren da }enovonastale oznake bitiprihva}ene kao zavetnisimbol. Va`no je da iVojska i narod podjednakorazumeju i nose u sebiporuku: "Sa tim znakom }upobediti".

GENERAL-MAJORPETAR RADOJÎ] O NOVINAMAU IMIXU VOJSKE SRBIJE

ZAVETNA ZNAMEWA

Onovom danu Vojske Srbije, wenim novim oznakama, zajedni~kim simbo-lima i ishodi{tima koja odre|uju taj izbor, razgovaramo sa na~elni-kom Uprave za qudske resurse General{taba Vojske Srbije general-majorom Petrom Radoj~i}em. Ta uprava, ozna~ena kao (J-1) bila je, nanivou General{taba, nosilac ~itavog tog projekta.

U posledwih petnaestak godina vi{e puta su mewani nazivi na{edràve i wene vojske i odre|ivani dani wihovog obeleàvawa. înise da je politi~ki kriterijum pri svemu tome bio izraèniji od vojnogi istorijskog. Dan Vojske Srbije od ove godine je 15. februar, duhovnoodre|en Sretewem, ujedno i Dan dràvnosti Republike Srbije. Kojisu bili osnovni razlozi za taj izbor?Œ Za na{e dru{tvo je karakteristi~no nedovoqno poznavawe istori-

je i tradicija srpske dràve. Uobi~ajeni su razli~iti pogledi na istorij-ska zbivawa, wihova politizacija, ali i instrumentalizacija za ideolo-{ke potrebe. Nekoliko je bitnih razloga za izbor 15. februara za DanVojske Srbije. Posle vi{evekovnog ropstva pod Turcima, sa Prvim srp-skim ustankom javqaju se i prvi organizovani oblici oruàne sile, kojisu, nepovratno, vodili ka stvarawu srpske vojske. Upravo Prvi srpskiustanak predstavqa i za~etak moderne srpske dràve.

Sretewe objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime se obnavqa wi-hova najdubqa povezanost. Uostalom, ~iwenice govore da u modernim dr-àvama vojska, naj~e{}e, nema svoj poseban praznik, ve} aktivno u~estvujeu obeleàvawu Dana dràvnosti.

35

Tokom procesa usvajawa datuma na osnovu koga }ebiti odre|en za Dan Vojske Srbije bilo je mnogopredloga, izme|u ostalih i 15. januar 1883, kada jedonet Zakon o ustrojstvu vojske. Da li je ~iwenica daje 15. februar i Dan dràvnosti bila odre|uju}a, ida li }e takav pristup dodatno objediniti identite-te vojske i dràve, ~ime bi se obnovila wihova naj-dubqa povezanost u srpskoj dràvnoj tradiciji, kojuste pomenuli?Œ Sa novonastalim dràvno-pravnim promenama

pokrenuta je procedura izbora novog dana Vojske i we-nih obele`ja, odnosno novog vizuelnog identiteta. Za danVojske, wene komande, jedinice i ustanove, predloìlesu 23 datuma, {to govori o na{oj bogatoj istorijskoj ba-{tini. Svo|ewu predloga na uì izbor znatno su dopri-neli Vojnoistorijski institut i Vojni muzej, koji su anali-ti~ki, stru~no i detaqno obrazloìli svaki od predlo-ga. Nastojali smo da izbegnemo da ti datumi asocirajuna bilo kakve negativne aspekte istorije, te da odredi-mo dan koji je op{tepoznat i duboko ukorewen u svest ibi}e srpskog naroda.

Podsetio bih da vojska, u periodu Kneèvine i Kra-qevine Srbije, potom Kraqevine SHS/Jugoslavije, nijeimala svoj dan. Naime, wen identitet se nije odvajao oddràvnog. Nakon vi{e od pola veka, ponovo se su{tinskiobjediwavaju identiteti vojske i dràve.

U samom datumu prisutna je i jasna konotacija du-hovnog, verskog i narodnog sadràna u Sretewu. Pi-tawe vojske i vere, ako se ne varam, trebalo bi dase re{i tokom ove godine?Œ Re~ je o osetqivom i zna~ajnom pitawu, i to }e bi-

ti jedan od va`nijih zadataka Uprave za qudske resurse,u drugoj polovini godine, nakon usvajawa Zakona o Vojscii propisivawa novog pravila slu`be. Naime, vera imaznatan uticaj na izgradwu i ja~awe morala i osnovnihqudskih vrednosti. Kada je u te{kim, naizgled bezizla-znim situacijama, ~ovek traì pomo} Boga, uzda se u we-ga. Na{a vojska je jedna od retkih, u kojoj vernici nemajuinstitucionalizovane mogu}nosti za izraàvawe svojihverskih ose}awa.

Na osnovu analiziranih iskustava stranih armijai na{e tradicije, 2000. godine je zapo~et rad na stva-rawu uslova za uvo|ewe i razvoj verskog ìvota u Voj-sci. Krajem 2003. godine, nakon {to je ministar odbra-ne doneo odluku, radni tim je predloìo model za spro-vo|ewe te inicijative. Sveti arhijerejski sinod Srp-ske pravoslavne crkve prihvatio je ponu|eni model iizrazio spremnost da podrì wegovu realizaciju. Tako-|e, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica po-dràli su napor Vojske da reguli{e du{ebri`ni{tvo usvojoj sredini.

Kako je usvojen Zakon o crkvama i verskim zajedni-cama, predstoji usvajawe Nacrta zakona o Vojsci, ~imese stvara pravna pretpostavka za nastavak rada na ce-lovitom regulisawu tog pitawa.

Odre|ivawem novog dana vojske zatvarana je svo-jevrsna istorijska kop~a, koja dodaje sadràj ~iwe-nici da na{a vojske posle mnogo decenija ponovo unazivu ima odrednicu Srpstva. Koliko je od identi-

teta Srpske vojske, koja se u osvit Prvog srpskogustanka tek formira, sadràno u identitetu VojskeSrbije?Œ Vojska Srbije preuzima tradicije Srpske vojske

iz istorije moderne srpske dràve. Pri tom, iskqu~ujese diskriminatorski odnos prema bilo kom vojnom isku-stvu srpskog naroda proteklog perioda, ili bilo kojojistorijskoj okolnosti.

Identitet Vojske Srbije, posle duèg vremena, svo-jim simbolima i znamewima, ponovo sjediwuje vojsku, na-rod i crkvu – bez ikakve politi~ke konotacije.

Koje su, osim tog uticaja tradicije, osnovne oko-snice novog imixa Vojske Srbije, kao izraz i odred-nica ovog vremena?Œ Imix vojske umnogome zavisi od ekonomskog na-

pretka dru{tva i odnosa dràve prema woj. U perioduod 1991. do 2001. godine bili smo u nezavidnoj situaci-ji (u materijalnom, statusnom i svakom drugom pogledu).Danas je Srbija priznata dràva, okrenuta saradwi sasvetom, spremna i kadra da vrati sjaj i dostojanstvo srp-skog vojni~kog organizovawa i delovawa. Tako da su oko-snice novog imixa vojske kvalitet qudskog potencijala:profesionalizam, obrazovawe, osposobqenost, isku-stvo, spremnost za promene, ali i povratak tradiciji iprihvatawe me|unarodnih standarda. Vojska se sve vi{eprepoznaje kao deo dru{tva koji predwa~i u reformamai prihvatawu me|unarodnih standarda.

Zaokruìvawe nove slike o na{oj vojsci prati iusvajawe wenih oznaka. Da te oznake nisu samo pukapromena estetike, ve} re{ewa koja prate i pokazujusu{tinske promene u Vojsci Srbije, izvedene ozbiq-nom reformom, potvr|uju mnoge ~iwenice. Jedna odwih je i promena uloge i zna~aja podoficira. Œ Podoficiri su bili i ostali okosnica svake, pa

i na{e vojske. Oni imaju kqu~nu ulogu u obuci i komando-vawu niìm takti~kim sastavima: odeqewima, posluga-ma, posadama, i na wih ozbiqno ra~unamo i u narednomperiodu. Definisawem kriterijuma profesionalizacijestvoreni su uslovi za celovitu analizu kadra i promenukoncepta {kolovawa podoficira i wihovog vo|ewa uslu`bi. U svemu tome zna~ajna su nam iskustva drugih ar-mija, pre svega francuske.

U toku je i realizacija projekta izgradwe podofi-cirskog kora, {to samo po sebi govori o shvatawu wiho-ve uloge i zna~aja u sistemu odbrane.

Koliko je na{ ulazak u Partnerstvo za mir uslo-vio usvojena re{ewa?Œ Prijem u Partnerstvo za mir je, za na{u dràvu i

vojsku, najzna~ajniji spoqnopoliti~ki doga|aj u proteklojgodini. To, svakako, uti~e na ponovnu me|unarodnu rea-firmaciju, daqu reformu, bezbednost i druge tokove,zna~ajne za integracione procese. Me|utim, taj doga|ajni~im nije uslovio usvojena re{ewa.

Oznake jedne vojske imaju, naravno, svrhu pred-stavqawa, prepoznavawa, ali su tu i da bi se onajko ih nosi identifikovao, poistovetio sa tim sim-bolima i, to i jeste uloga vojske, borio za wih. Sma-trate li da nove oznake Vojske Srbije zadovoqavajui taj kriterijum?

K E V O J S K E S R B I J E

– Apsolutno. U pro-filisawu novog izgledausvojena je simbolika ko-ja jasno pokazuje da je re~o srpskoj vojsci. Za raz-liku od perioda raspadaSFRJ, kada je deo vojni-ka i oficira, posebno izrezervnog sastava, biofrustriran, jer su u bor-bu i{li sa simbolimakoje nisu prepoznavali,sada sam uveren da }enovonastale oznake bitiprihva}ene kao zavetnisimbol. Va`no je da i voj-ska i narod, podjednako,razumeju i nose u sebiporuku: ”Sa tim znakom}u pobediti”.

Kakva }e biti di-namika wihove pri-mene?Œ Nove oznake bi}e

prikazane u okviru pro-grama obeleàvawapredstoje}eg Dana Voj-ske. Ina~e, dinami~kiplan uvo|ewa po~eo jeda se realizuje usvaja-wem takti~ko-tehni~kihzahteva i pokretawempostupka za nabavku.Slede raspisivawe ten-dera, odabir ponuda izakqu~ivawe ugovora saizabranim proizvo|a~em (do 19. marta). On }e biti uobavezi da do 15. aprila proizvede oznake za letwu uni-formu, kako bi se do 20. aprila izvr{ila distribucijasvim sastavima Ministarstva odbrane i Vojske. Sa po-~etkom no{ewa letwe ode}e pone}e se i nove oznake.Preozna~avawe zimske uniforme bi}e zavr{eno do kra-ja septembra 2007. godine.

Posledwa nabavka uniformi i vojne opreme po-krenula je neprijatnu aferu, koje se svi se}amo. Dali su preduzeti svi koraci da se tako ne{to ovoga pu-ta ne dogodi, a da kvalitet proizvoda bude sa~uvan?Œ Kvalitet izrade ugovara se sa odabranim proiz-

vo|a~em, i to je u nadle`nosti Sektora za materijalneresurse Ministarstva odbrane, koji i kontroli{e pro-izvod. U protekloj godini i po nije zabeleèna nijednaafera – o tome se vodi ra~una. Uvereni smo da se nad-le`ni u Ministarstvu, i u ovom slu~aju, pridràvaju pro-pisane procedure.

O~ekuje nas prvo obeleàvawe Dana Vojske sapromewenim datumom. [ta je sve predvi|eno?Œ Pored toga {to Vojska aktivno u~estvuje u obele-

àvawu Dana dràvnosti, planom aktivnosti obuhva}enisu brojni sadràji, koji }e, verujemo, izazvati pa`wu i

{ire javnosti. To i èli-mo – da program prikaè-mo {to ve}em broju gra-|ana.

Na nivou Ministar-stva i General{tabaplanirano je da, u Cen-tralnom domu Vojske,promovi{emo nove ozna-ke pripadnosti VojsciSrbije i ~inove. Repre-zentativni orkestar gar-de odrà}e promenadnikoncert Knez-Mihailo-vom ulicom i na Kalemeg-danu; u Vojnom muzejuotvaramo tematsku izlo-`bu; na otvorenom pro-storu bi}e izvedena in-tervidovska pokazna ve-`ba i odrà}e se tehni~-ki zbor. Pored navede-nih, tu su i neke protoko-larne aktivnosti: mini-star odbrane i na~elnikG[ VS primi}e penzio-nisane generale. Pred-vi|en je koktel za dràv-ne zvani~nike, diplomat-ski kor, novinare i dru-ge javne li~nosti, zatimprijem delegacije MO iVojske kod predsednikaRepublike, po~asna arti-qerijska paqba, polaga-we venaca na Oplencu, uOra{cu i na Avali.

Mnogobrojne su aktivnosti i na nivou komandi, jedi-nica i ustanova Vojske, ukqu~uju}i sportska takmi~ewa ikulturno-zabavne sadràje.

Vojnik, uniforma, oru`je – nekako je slede}a od-rednica u nizu – bitka. I danas se u svetu vode mno-ge raznorodne i raznovrsne bitke, vidqive i nevi-dqive. Strategija defini{e ulogu vojske, ali zani-mqivo je ~uti od Vas {ta je to za {ta verujete da sedanas vredi boriti?Œ U oblasti sistema bezbednosti, prioriteti su ja-

sni. Srbija èli da (p)ostane zna~ajan faktor stabilno-sti u regionu. Veruje se da su, nakon prijema u Partner-stvo neki od ciqeva lak{e dosti`ni. Jasno je da VojskaSrbije treba da nastavi reformu i reorganizovawe,osposobqavawem za asimetri~ne (vi{edimenzionalne)sukobe i suo~avawe sa globalnim bezbednosnim pretwa-ma. Me|utim, moramo i vredi se boriti i za: povra}ajsistema vrednosti, po{tovawe tradicija, duhovni prepo-rod, promenu svesti o Vojsci kao potro{a~u para pore-skih obveznika i ”teoriji zavere”, po kojoj je svet protivnas. Vredi se boriti i za odgovaraju}e mesto u me|una-rodnoj zajednici i kolektivnom sistemu bezbednosti.

Dragana MARKOVI]Snimio Z. PERGE

36 1. februar 2007.


37


Upotreba oru`ja i narodnevojske u borbi za stvarawesamostalne nacionalnedràve odredila je u srpskojpoliti~koj kulturi zna~ajvojnog faktora iopredeqewe da se vojskarazvija kao narodnauzdanica, koja }e jednog danadovr{iti nacionalnu misijuoslobo|ewa.Za ja~awe i osavremewivaweSrpske vojske u svimvremenima presudna je bilasaglasnost vladarskog doma inajistaknutijih politi~kih~inilaca, te qudi nanajvi{im vojnim poloàjima,sa ciqevima nacionalnepolitike u blièm i daqemperiodu.

STVARAWE SRPSKE VOJSKE

SAGLASNOST SA CIQEVIMANACIONALNE POLITIKE

Du{evno raspoloèwe srpskog stanovni{tva Beogradskog pa{aluka, u jednom trenut-ku po~etkom 1804. godine prevagnulo je na onu stranu gde se jedini izlaz jo{ video upodizawu oru`ja kojim bi se obezbedili pravda i pravo. Ta kona~na odluka pala je uOra{cu na Sretewe. Bio je to tada neizvesan poduhvat u najsloènijim politi~kimuslovima onda{we Evrope.Dva puta su Srbi sa obe strane turske granice sadejstvovali austrijskoj vojsci u ra-

tovima protiv Turske tokom 18. veka, upamtili su dvadesetogodi{wu austrijsku vladavinunad Beogradom i severnim delovima Srbije. Nije izbledelo se}awe da je posle Svi{tov-skog mira izme|u Austrije i Turske bilo obe}ano da }e se Beogradski pa{aluk podelitina 12 nahijskih kweìna, sa jednim ”vrhovnim knezom” kao garancijom autonomije. Dakle,ono {to su imali i za austrijske uprave, na {ta su bili navikli. Re|aju se opetovani zah-tevi Srba sultanu i àlbe na reìm uzurpatora. Boje}i se novih ustanaka, Porta nare-|uje reforme i administrativne revizije u Bosni, ali ne uspeva da ih nametne agama i ja-wi~arima u Srbiji. Srbi postavqaju u vi{e mahova skoro 33 zahteva, od kojih se samowih pet odnosi na agrarne odnose i spahije. Traè autonomiju. Traè autonomiju kao iwihovi saplemenici na Temi{varskom saboru 1790. godine od austrijskog cara. Srbi uTemi{varu isti~u da narod bez autonomije nije nacija. Odjek evropskih vetrova. Duh Ko-~ine krajine se ìvo pamti, kao i vojevawe frajkora u Ma~vi, a preko reka je izbeglooko 50.000 qudi – ~ekaju. Velike sile u potaji vuku svoje poteze i sagledavaju svoje stra-te{ke interese.

SREDI[TE DDR@AVNOSTIZajedno sa oruànom borbom na prostorima gde su ìveli Srbi polako se razvija-

la i svest gde je sredi{te wihove dràvnosti. Pojam Srbije nasta}e tek kao posledicaustanka i prerastawa borbe za autonomiju u okviru turskog poretka u borbu za samo-

stalnu dràvu. Taj preobraàj desio se1806. godine, posle velikih srpskih vojnihpobeda. Pobede nad turskom vojskom kodIvankovca, Mi{ara, Deligrada, ali iulazak u Beograd, dale su ustanku me|una-rodni zna~aj, on postaje vododelnica zaonda{we velike sile. Ustanici su porazi-li ne samo tursku vojsku ve}, nehoti~no, iNapoleona, koji ju je opremao i vojni~kiinstruisao da udari iz tri pravca, carakoji je svako odstupawe Turske video kaonapredovawe Rusije. Mada ideolo{ki sa-veznici, Austrijanci tako|e zaziru od ru-skih namera. Sami Rusi su poluostrvo ra-dije èleli da vide razdrobqeno, a srp-ski ustanak tek kao podsticaj gr~kom pokre-tu za oslobo|ewe. Ne znaju}i za pravilavisoke politike, Srbi su se jo{ u februa-ru 1806. obratili ruskom caru da ih po-drì u pravu na nacionalnu dràvu u ”bal-kanskim pokrajinama”, koja bi mogla podi-}i vojsku od 200.000 qudi.

Mada gotovo nepismeni i bez stru~-nih vojnih {kola, vo|e ustanka i vojskepravilno cene strate{ke elemente u poli-ti~kom odlu~ivawu, mesto vojske i vojnepretwe na prvom mestu.

Poraz Srpske vojske 1813. godineusledio je posle odbijawa da prime usloverusko-turskog mira. Rusi koji su svakog ~asao~ekivali upad Napoleona sklopili su je-dan, po Srbe maglovit ugovor u Bukure{tu,28. maja 1812. godine, u kome se garantova-la nedovoqno definisana unutra{wa sa-mouprava i amnestija. Ostavqeno im je dase s Turcima nagode oko veli~ine danka ipredaji oru j̀a. Trebalo je da Turci ponovouspostave ranije garnizone. Hajducima bi sedozvolilo da pobegnu u Rusiju i Nema~ku. Ru-sija je za ~uvara srpske autonomije odredi-la Austriju, dràvu ~iji je kancelar davaopodr{ku Turskoj. Na skup{tini u Kragujevcu,gde su stare{ine odbacile ovu ponudu, re~eno je ”da je ova zemqapripadala na{im precima i mi smo je na{om krvqu osvojili. Ako jeRus obe}ao Turcima utvr|ewa, mora}e im ih negde drugde dati”.

Samopo`rtvovawe stare{ina i boraca do posledweg momen-ta, wihovo dràwe i pred brojnijim neprijateqem, Turci }e dobroupamtiti. I sama pomisao da bi se to moglo ponoviti terala ih jekasnije na popu{tawe. Kada je planuo ponovni ustanak 1815. godi-ne, bili su spremniji na popu{tawe.

Upotreba oru`ja i narodne vojske u borbi za stvarawe samo-stalne nacionalne dràve odredila je u srpskoj politi~koj kulturizna~aj vojnog faktora i opredeqewe da se vojska razvija kao na-rodna uzdanica koja }e jednog dana dovr{iti nacionalnu misijuoslobo|ewa.

Tokom ustanka Srpska vojska je bila narodna. Vojvode i sta-re{ine pozivale su seqake samo kad je predstojala borba. Oru`-je i opremu nabavqali su sami, ili pred bitku doturalo odnekud.Uz tu bora~ku masu po pozivu, tokom prve srpske – ustani~ke dr-àvnosti, postojali su stalni odredi uve`banih i naoruànih mo-maka koji su za svoju slu`bu bili pla}eni. Zvali su ih be}arimaili momcima, a ~inili su neku vrstu pratwe Vo`du i ostalim kne-zovima. înili su posade utvr|ewa i ~uvali granice. Organizaci-ja je ostala jednaka tokom oba ustanka.

38 1. februar 2007.


Knez Milo{ je posle Drugog ustankaraspustio vojsku, ali ona nije bila razo-ruàna. Sa tom ~iwenicom – naoruànimnarodom – ra~unale su onda{we i Turskai Austrija. Ovaj ”{vajcarski” sistem nao-ruànih ”rezervista” ukinuo je tek kraqMilan. No, instrumentalizovani delova-wem onda{wih radikala, seqaci Timo~kekrajine odbijaju da predaju oru`je i diùbunu, koju }e staja}a vojska brzo ugu{iti.

UTICAJ RRUSIJEDevetnaesti vek je za srpsku autonom-

nu Kneèvinu i, kasnije, nezavisnu Kraqe-vinu protekao u dogra|ivawu sistema na-rodne, ali i staja}e vojske. Vojska se pri-premala saobrazno onda{wim evropskimiskustvima, ekonomskim mo}ima dràve idràvnim – nacionalnim programom kojije podrazumevao {irewe nacionalnog nu-kleusa na jo{ neoslobo|ene krajeve u koji-ma Srbi ìve od davnina.

Naporu Srbije da organizuje prime-renu staja}u vojsku dava}e otpor, u razli-~itim vidovima, i Austrija i Turska. S dru-ge strane, bez vojske, prepu{tena na mi-lost i nemilost turskom suverenitetu ipromenqivoj politici za{tite velikih si-la, ni ve} dobijena autonomija nije izgle-dala sasvim sigurna tekovina, koja se nebi mogla izgubiti u nekoj situaciji zategnu-tih odnosa me|u velikim silama. A nije semoglo bez vojne organizacije i vojske ni po-mi{qati na daqu borbu za samostalnost.

U prvom periodu srpske autonomije,koju je, posle uspe{nog rata sa Turskom(1827–1829), izdejstvovala Rusija i posta-la Jedrenskim mirom visoki pokroviteqsrpske autonomije, ta sila je dala pe~atprvobitnom razvoju srpske staja}e vojske.Malu vojsku, po~ev{i od uniforme, orga-nizovala je Rusija po vlastitom uzoru. Ak-

tivni oficiri su bili iz Rusije, uvedeni su ruski zakoni i egzer-cir. U periodu od 1830. do 1836. godine formirani su postepenobataqon pe{adije, kowi~ki eskadron i topovska baterija. Tada je uRusiju poslata i prva grupa od 12 mladi}a na {kolovawe za ofi-cire. Prvi srpski zakon o ustrojstvu garnizonog vojinstva donesenje 1838. godine. Vojska se u toj prvoj fazi svog razvoja nalazilapod nadle`no{}u Ministarstva unutarwih dela.

Staja}a vojska Srbije imala je krajem 1847. godine jedva2.438 oficira, stru~nih pripadnika i vojnika. Pe{adija je bilauve}ana za jo{ jedan bataqon od ~etiri ~ete.

Austrija nije blagonaklono gledala na razvoj srpske dràv-nosti, pa ni wene vojske. U prvoj fazi razvoja Srpske vojske nijebilo nekih posebnih uticaja. Kasnije, tokom 1860. godine po~eli suprelasci mla|ih srpskih oficira iz Austrougarske u Srpsku voj-sku. U wu su dolazili i drugi, mahom Sloveni, lekari, apotekari,inèweri, muzi~ari, ali i oficiri rodova. Srbija je 1867. done-la Zakon o primawu stranih oficira.

Dominantni uticaj na razvoj Srpske vojske i vojne misli do-}i }e iz Francuske, a ne{to mawe iz Pruske posle wene pobedenad Napoleonom III. Me|utim, u domenu teorije, nema~ki vojni pi-sci, koji su i daqe razvijali Napoleonovu misao, bi}e op{teprisutni.

Vo`d Kara|or|e

39

MODERNIZACIJAPO UUGLEDUNA FFRANCUSKU

Sa inèwerijom i arti-qerijom se vi{e nije moglo im-provizovati. Kultu narodnevojske, koji se posle ustanka po-novo uzdigao u~e{}em srpskihdobrovoqaca pod Kni}aninomu ratu vojvo|anskih Srba i Au-strije protiv Ma|ara 1848,polako se dodavala misao opotrebi izobraène i moder-ne vojske. Te ideje su promovi-sali najistaknutiji srpski po-liti~ari i vojnici toga vreme-na. Budu}i general MilivojeBlaznavac, sa svojim ratnimiskustvom iz 1848. i potowim{kolovawem u Be~u i Francu-skoj, preneo je Gara{aninu ide-je o potrebi modernizacije unaslonu na francusku {kolu iodlu~uju}e uticao da se u Srbi-ji otvori Artiqerijska {kola(Vojna akademija). S druge stra-ne, interesi Francuza za Sr-biju zbog Krimskog rata dovodedo bliske saradwe u podizawuTopolivnice i obrazovawa ka-dra. Tada stvorene veze dove-{}e do toga da prvi ministarvojni u Srbiji bude upravoFrancuz Ipolit Monden(1861–1865), koji je kao kape-tan bio zaduèn da 1856. na-pravi temeqnu studiju o Srbi-ji. No, danas bi rekli da jepragmati~nom i tehnokratskompristupu kneza Mihaila da voj-sku vode i razvijaju najstru~ni-ji, bez obzira na dinasti~kepredrasude, morala prethodi-ti smrt starog kneza Milo{a,koji je u progonu pristalica Ka-ra|or|evi}a posle 1858. ote-rao iz zemqe ili u izolaciju najistaknutije promotore moderniza-cije, Zaha i Blaznavca me|u ostalima.

NOVO MMINISTARSTVO

Monden je prakti~no ustrojio novo Ministarstvo vojeno. Uwegovoj kompetenciji bilo je i ministarstvo gra|evina ili do-sledno, prema francuskom uzoru – Javnih radova. Putevi, mosto-vi, vodosnabdevawe, a kasnije i èleznice, bile su u svim evrop-skim zemqama najva`niji uslov mobilizacije i ratnih operacija.Mondenova desna ruka bio je Blaznavac. Ruska pravila i zakonizameweni su francuskim, ili su bili ne{to malo prilago|enisrpskim prilikama. Ustanovqeni su penzioni fondovi za pomo}oficirima i podoficirima, reorganizovana zdravstvena slu-`ba, unapre|eno je i kowogojstvo kao preduslov podizawa ratnearmije, i mnogo {to{ta drugog. Srpska skup{tina je pre samog do-laska Mondena donela Zakon o Narodnoj vojsci. U tu snagu od stodo sto pedeset hiqada boraca, sa kojom Mihailo misli da vodi

oslobodila~ke ratove, jedinoveruju Francuzi, koji su imaliu rukama izve{taje Mondena,ali i iskustva iz svojih rato-va u Italiji, na Krimu i Gari-baldijevih pohoda. Narodnavojska, sada opremqena ibrojnijom artiqerijom, vidnoje napredovala zahvaquju}inajvi{e upravo nacionalnompoletu.

Iskustva ratova 1876–1878. godine uticala su na da-qi razvoj srpske vojske i wenomodernizovawe. Srpski ofici-ri su se àlili na naoruàwe,pa i na rusko komandovawe u pr-vom ratu (1876). Uo~en je nedo-statak ve}eg broja aktivnih sta-re{ina i sposobnih podofici-ra, ali i da su obi~ni vojnicinedovoqno obu~eni. Sve to jeuticalo da se posle rata pove}abroj pitomaca u {kolama, usta-novi {ira mirnodopska forma-cija, koja bi obuhvatila prirod-ni prira{taj mu{kog stanovni-{tva. Neèqeni rat, u koji jekraqa Milana gurnula Austrija,rat protiv Bugarske kneèvine1885. godine, dao je nove impul-se. Milan, iako se povukao saprestola, postaje komandant voj-ske i inicira najzna~ajniju re-formu koja }e biti osnova for-macije za oslobodila~ke ratove1912–1918. godine.

Za ja~awe i osavremewi-vawe srpske vojske u svim vre-menima presudna je bila sagla-snost vladarskog doma i naji-staknutijih politi~kih ~inila-ca, te nosilaca najvi{ih vojnihpoloàja sa ciqevima nacio-nalne politike u blièm i da-qem periodu. U tome je samo po-

vremeno bilo kra}ih perioda neslagawa, sumwe ili potpunog rasko-raka. U vremenima presudne dominacije politi~kog faktora u odno-su na vojsku i wene potrebe, bilo je povremeno te{ko progurati voj-ne naruxbe, pa i najnu`nije prioritete da zemqa ne bi zaostala zasusednim zemqama i da bi imala perspektivnu snagu odvra}awa i uslu~aju zao{travawa odnosa sa velikim silama. Na primeru Srbijese moglo pratiti na kakvim isku{ewima je jedna mala , ekonomskinejaka i siroma{na zemqa, koja pored odbrane ima i drugih prekihpotreba.

U tradicijama stare srpske vojske, od kojih su neke prenete i uvojsku Kraqevine Jugoslavije, istaknuto mesto imali su bojevi izPrvog srpskog ustanka i li~nosti Kara|or|a, kneza Milo{a, Haj-duk-Veqka, Tanaska Raji}a. Jedanaesti pe{adijski puk ”Kara|or-|e”, sa garnizonom u Kragujevcu, dve do ratova kao svoju slavu sla-vio je podizawe Prvog srpskog ustanka. Jedinice koje su nosile nazastavama ova imena nikada ih nisu osramotile.

Dr Mile BJELAJACnau~ni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije


Pred kapijama Beograda

Pogibija Tanaska Raji}a na Qubi}u

du}e srpske dràve, zbog ~ega se moè re}i da praznovawem Sre-tewa i Dan Vojske objediwuje identitete vojske i dràve, ~ime seobnavqa wihova najdubqa povezanost u srpskoj dràvotvornojtradiciji.

SIMBOLI OOTAÂSTVOQUBQAIzabrani Dan Vojske vi{e govori o nama nego o na{im pre-

cima i zna~ajnim doga|ajima, jer ono {to iz pro{losti odabira-mo za svoje ishodi{te pokazuje {ta je to {to smatramo da je vred-no. Mi imamo na pretek primera iz pro{losti kako se stvaraju,~uvaju, vole i brane dràva i vojska. Ovog puta smo se opredeliliza spomen-dan koji ~uva uspomenu na pobunu protiv tiranije, nabunu koja je prerasla u pokret sa nacionalnim, verskim i socijal-nim zahtevima za osloba|awe naroda od turske vlasti i feudal-nih obaveza, osloba|awe crkve od pritisaka islamizacije i for-mirawe nezavisne dràve opredeqene da se svrsta u krug evrop-skih naroda. U sazve`|u nacionalnih vrednosti i razvoju istorij-

40 1. februar 2007.

Sretewe, 15. februar – Dandràvnosti RepublikeSrbije, od ove godineobeleàva se i kao DanVojske Srbije. Taj datum je2001. godine preuzet kaopo~etak stvarawa modernesrpske dràve i slavi se kaonacionalni praznik, u znakse}awa na SreteweGospodwe, 2/15. februara1804. godine, kada je uOra{cu po~ela borba zakona~no oslobo|ewe odpetovekovnog robovawa podTurcima, a istog datuma, naSretewe 1835. godine, knezMilo{ Obrenovi} proglasioje prvi srpski ustav, koji jesmatran za jedan odnajliberalnijih inajmodernijih u Evropi togvremena.


SRETEWE KAO SPOMEN-DAN

DUHOVNA VERTIKALA SRPSTVA

Danas Srbija ponovo ima svoju vojsku, koja je prestala da po-stoji 1. decembra 1918. godine, kada je stvorena KraqevinaSrba, Hrvata i Slovenaca. Vojvoda @ivojin Mi{i} je jo{marta 1919. godine, prestolonasledniku Aleksandru, govo-rio: ”Ja sam duboko zaàlio {to smo mi na silu Boga obma-

wivali nekakvom idejom bratstva i zajednice...” Za praznik VojskeSrbije odre|en je datum koji simbolizuje po~etak stvarawa novo-vekovne srpske dràve i slavi se kao Dan dràvnosti.

Moè se postaviti pitawe {ta je uticalo na to da Dan dr-àvnosti bude izabran i za Dan Vojske. îwenice su da srpskavojska nije obeleàvala neki datum kao svoj dan – praznik; davojske u evropskim dràvama ne obeleàvaju svoj poseban pra-znik, ve} aktivno u~estvuju u obeleàvawu dana dràvnosti; dasu vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku nepovratno vodili kastvarawu srpske vojske i dràve u XIX veku, ~ime Sretewe simbo-lizuje dràvotvornost Prvog srpskog ustanka; da se u Prvom srp-skom ustanku javqaju prvi organizovani oblici oruàne sile bu-

41

ske svesti srpskog naroda, Sretewe je simbol slobodarstva, hra-brosti, po`rtvovawa, pravde i pravi~nosti, dràvotvornosti, du-hovnosti, patriotizma ili srpski re~eno – ota~astvoqubqa. Da-nas, kao i u tim sudbonosnim trenucima, ni{ta mawe nam nije po-trebno duhovno osmi{qeno i oblagoro|eno ota~astvoqubqe, kojebi kombinovalo strasnu qubav i po`rtvovawa s mudrom trezveno-{}u i ose}awem mere.

Proslavqawe istorije predstavqa poseban vid odnosa premaistoriji, a svoj koren ima u iskonskom jedinstvu religije i istorije,ta~nije u memorijalnom karakteru hri{}anstva. Nekada su u mnogo-boà~koj Rimskoj imperijiza spomen-dane odre|iva-ni datumi velikih pobedau bitkama. Od kada je hri-{}anstvo postalo dràv-na vera, dolazi do objedi-wavawa spomen-dana iverskih praznika. Najva-`nija funkcija obeleà-vawa spomen-dana jesteintegracija – formiraweidentiteta, zato je pra-znovawe bilo usmereno,prvenstveno na ose}awau~esnika. Glavne prazni~-ne forme za javno obele-àvawe spomen-dana, uzpomo} kojih se slavilaistorija, bile su: Svetaliturgija, sve~ani govor,istorijski spisi, sve~aniigrokazi i pozori{te, pe-sme, se}awe na mrtve –opelo, i drugo.

Posebno pitawe jekoincidencija da se DanVojske, osim na Dan dràvnosti, proslavqa i na veliki hri{}an-ski praznik – Sretewe. Kakav je to verski praznik i koji je wegovsmisao, koga Srpska pravoslavna crkva slavi 2. februara po juli-janskom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru?

SAZREVAWE DDU[ESretewe je praznik susreta, posve}en uspomeni i duhovnom

sagledawu doga|aja, kada su Josif i Marija, ~etrdeset dana po ro-|ewu Isusa Hrista u Vitlejemu, u skladu sa tada{wim obi~ajimadoneli dete u Jerusalim, u hram, da ga stave pred Gospoda. Premastarozavetnom zakonu svako prvoro|eno mu{ko dete trebalo je po-svetiti Gospodu. U Jerusalimskom hramu ih je do~ekao ~ovek po ime-nu Simeon, kome je Duh Sveti otkrio da ne}e videti smrti dok nevidi Hrista Gospodwega. Kada su u hram uneli dete Isusa da izvr-{e na wemu ono {to je uobi~ajeno po Zakonu, starac Simeon ga jeuzeo u ruke i rekao: ”Sada otpu{ta{ s mirom slugu svojega, Gospo-de, po re~i svojoj, jer vide{e o~i moje spasewe Tvoje, koje si ugoto-vio pred licem sviju naroda. Svetlost, da prosve}uje neznabo{ce,i slavu naroda Tvoga Izraiqa.”

Pravoslavni teolog protojerej Aleksandar [meman, obja-{wavaju}i dubinu smisla praznika Sretewe, pi{e: ”[ta je rado-snije od susreta, od ’sretewa’ sa onim koga voli{? I zar je ~itavìvot ~ovekov i{ta drugo do – neprestano i{~ekivawe susreta ? I{ta je, onda, drugo starac Simeon – koji je ~itavog svog ìvota ~e-kao Svetlost {to }e obasjati sve na ovom svetu i radost koja }esobom preispuniti sav svet – ako ne simbol svekolikog uzvi{enogi predivnog i{~ekivawa ~ove~ijeg, ako ne simbol istinskog ìvota

~ove~ijeg? I kako je zadivquju}e, kako je neizrecivo dobro {to suta dugoi{~ekivana Bo`ja svetlost, Boìja radost i Boìji odgovorna i{~ekivawe ~ovekovo bili dati starcu Simeonu upravo krozBogodete Hrista!”

Sretewem je ~ovekov ìvot otkriven kao predivno sazreva-we du{e koja, sazrevaju}i postaje sve slobodnija i slobodnija, svedubqa i dubqa, sve ~istija od svega ni{tavnog, sujetnog i slu~ajnog.Praznik Sretewa Gospodweg je praznik susreta du{e ~ovekove saQubavqu, susreta sa onim koji daje ìvot i silu da se taj ìvotpreobrazi u ~ekawe Boga, zakqu~uje [meman.

IZVORIPREPORODA

Prema tome, upravota duhovna vertikala po-vezuje najuzvi{enije do-mete srpskog naroda u du-hovnom, moralnom, poli-ti~kom i svakom drugomsmislu tokom ~itave srp-ske istorije. Povezujetradiciju srpske vojske odStefana Nemawe, prekokraqeva Stefana Prvo-ven~anog, Uro{a Prvog,Milutina, Stefana De-~anskog, cara Du{ana,kneza Lazara... Uzimaweza Dan Vojske 15. febru-ara 1804. ne zna~i i”skra}eni pogled na isto-riju”. Vojska Srbije se neodri~e i srpske sredwo-vekovne tradicije. S pra-vom akademik Dragan Ne-

deqkovi}, na stranicama ovog ~asopisa, nedavno upozorava:”Moramo i}i na izvor. Izvori su veoma va`ni. Moramo razvija-ti slobodan i kriti~ki duh, prema sebi, pre svega. Insistiram nasvetosavskom duhu, jer su tu na{i koreni najvitalniji. A tu su vezeprese~ene... Tu ima i Vukove krivice, on je istawio tu vezu sasredwim vekom, tako da je izme|u modernog vremena i sredwove-kovne epohe – provalija. To je tragedija na{e kulture. Podseti}uvas da su osniva~i na{e sredwovekovne dràve bili osniva~ina{e kwièvnosti, qudi kulture, vi{e nego pismeni, pravi kwi-èvnici: Stefan Prvoven~ani, sveti Sava... A osniva~i moderneSrbije – i Vo`d i kwaz Milo{ su nepismeni. To je stra{na pro-valija”.

Shvatawa Nemawi}a sadrè velike ideje, jer su oni delali ivelika dela, od zavisne ùpanije stvarali su samostalnu dràvu iautokefalnu Crkvu, a liderstvo na Balkanu u politi~kom i duhov-nom smislu preuzimali stvarawem carstva i progla{ewem patri-jar{ije. Kriti~kim i stvarala~kim prihvatawem ideja, verovawa ivrednosti Nemawi}a davao bi se doprinos preporodu srpskog na-roda, dràve, prema tome i srpske vojske u duhovnom, idejnom imoralnom smislu.

U Danu Vojske Srbije objediweno je u puno}i duhovno, poli-ti~ko i vojni~ko, pa pripadnici Vojske imaju razloga da slave iraduju se svakom novom Sretewu. Jer kao {to Ivan Iqin pi{e:”Bez vojske, koja duhovno i profesionalno stoji na potrebnoj visi-ni – otaxbina ostaje bez odbrane, dràva se raspada i nacija i{-~ezava sa lica zemqe”.

Pukovnik doc. dr Borislav D. GROZDI]


Haxi-Ruvim i Haxi \era sa ustanicima

42 1. februar 2007.


IDENTITET VOJSKE SRBIJE

U SAGLASJU SA TRADICIJOMSu{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje konceptom wenogtemeqnog znaka – za orla ne postoje granice, po{tuje se srpskatradicija, a sve u skladu sa vojni~kim vrlinama

43

Na{a vojska ima veomabogatu istoriju. U prote-klim vekovima, kao i da-

nas, slobodarski duh jedna jeod wenih osnovnih i tradici-onalnih vrednosti. Uz ~iwe-nicu da se Srbija uvek nala-zila na raskrsnici vojnih po-hoda, sloboda je uvek bilablisko vezana za wenu odbra-nu i za borbu, i ~esto je spo-miwana uz epitet ”krvava”.

Iz tih razloga i na{ na-rod je stekao odrednicu ”rat-ni~ki”, ali su u predawima ipisanim tragovima na prvommestu uvek bile ratni~ke vr-line. Isticalo se da je rat-nik pre svega plemenit, skro-man i rodoqubiv, a hrabrost,silovitost i vo|stvo su sepodrazumevali i po~ivaliupravo na ovim vrlinama.

TEMEQNI ZZNAK VVOJSKE SSRBIJE

Temeqni znak Vojske Srbije simboli~ki iskazuju wen pojam i su-{tinu. Zasnovan je na formi sada{weg grba Republike Srbije,sa slede}im razlikama: dvoglavi orao je predstavqen van {ti-

ta, kruna je proporcionalno umawena u skladu sa oznakama na{apkama oficira vojske Kraqevine Srbije, ispod dvoglavog orlanalaze se dve ukr{tene vojni~ke sabqe.

Su{tina Vojske Srbije se upravo i iskazuje u ovom konceptu –za orla ne postoje granice, po{tuje se srpska tradicija, a sve uskladu sa vojni~kim vrlinama.

Znak je predstavqen u formi heraldi~ke kompozicije dvogla-vog belog orla sa zlatnim krinovima i krunom, i sa dve ukr{tenesabqe koje ga defini{u kao vojnu oznaku. Iz ovog znaka proizila-ze sve ostale oznake Vojske Srbije.

KORENI DDVOGLAVOG OORLA

Koreni dvoglavog orla, kao heraldi~kog simbola, pojavquju sejo{ u Mesopotamiji, petnaestak vekova pre Hrista, kao simbo-li starih religija, pre svega u Zaratustrinom u~ewu da u sve-

miru dobri bog svetlosti ratuje sa bogom mraka. Ovakav dipolni,dualni koncept je kasnije prisutan u ve}ini religija, poput isto~-wa~kog jin-janga, ili podele na zemaqsko i nebesko, materijalno iduhovno.

U ranom periodu Vizantije, pored ~uvenog Konstantinovog ste-ga, kao heraldi~ki simbol koristio se i jednoglavi orao, simbolstare rimske dràvne vlasti. Me|utim, u hri{}anskoj religijiorao predstavqa znak svetog Jovana Bogoslova, pisca Jevan|eqa iApokalipse. Oko 10. veka u Vizantiji se opet pojavio drevni dvo-glavi orao, sada kao simbol koji, prema Hristovim re~ima – ”Daj-te caru carevo, a Bogu Bo`je”, opomiwe na ravnoteù izme|u ~ove-kovih duhovnih i materijalnih potreba.

Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura{irenim kri-lima i opu{tenim perima u heraldici se defini{e kao dvoglavibeli orao u poletu, kakav je na grbu Republike Srbije, odnosnoVojske Srbije.

1 2 3 4Stilske varijante dvoglavih orlova na ode`dama sredweve-

kovnih srpskih vladara i vlastele:1 – knez Miroslav, brat Nemawin (freska iz Bijelog Poqa),2 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz Mile{eva),3 – kraq Stefan Prvoven~ani (freska iz @i~e),4 – despot Stefan Lazarevi} (freska iz Manasije).

Dvoglavi orao na grbu Republike Srbije i temeqnom znakuVojske Srbije predstavqen je sa zlatnim kqunovima i kanxama, ko-ji se u heraldici nazivaju ”oru`je”.

Poloàj krila, zajedno sa repom i glavama oblikuju formukrsta, kao simbol hri{}anske vere.

Na grudima dvoglavog belog orla nalazi se {tit sa ~etiriocila, ili po nekim izvorima ~etiri slova ”S”, koji predstavqamo`da najzastupqeniji i najprepoznatqiviji srpski simbol.

Kruna je tako|e izuzetno jak i ~esto kori{}en heraldi~kisimbol.

Prikazana je u projekciji iznad glava orla, ~ime se sugeri{eda je sam orao krunisan, i pozicionirana je centralno u odnosu navertikalnu osu {tita i glava orla. Boja krune je zlatna i ukra{e-na je sa ~etrdeset belih bisera, osam plavih safira i dva crvenarubina. Na vrhu krune se nalazi krst.

Krinovi se nalaze iznad oba rukohvata sabqi i predstavqa-ju veoma zna~ajan heraldi~ki simbol. Fleuer-de-lis (ili krin, qi-qan, perunika) je karakteristi~an u zapadwa~koj heraldi~koj {ko-li i vezuje se za francusku heraldiku. Originalno predstavqenkao beli qiqan, u ranoj heraldici simbolizovao je Devicu Mari-ju, i kao takav asocirao na ~istotu i svetlost. U heraldici flo-ralni prikazi, a pogotovo prikazi cve}a, simbolizuje mladost,sunce i predstavqaju lepotu, nadu i radost. Srbija je krinove do-bila kada je Uro{ Nemawi} oènio Jelenu Anùjsku, ~ime su seNemawi}i orodili sa gotovo svim najmo}nijim vladarskim poro-dicama Evrope.

Bosna i Hercegovina jeusvojila grb Kotromani}a~ime je naglasila svojupovezanost sa dràvno-{}u i vekovnu tradiciju.Kao simbol, krin nemanikakve veze sa islamom,i pogre{no je na ovaj na-~in heraldi~ki tuma~itigrbove Srbije i BiH.


Naslovna stranica u kwi`nombloku @efarovi}eve ”Stematografije”,objavqene oktobra 1741. godine

Kotromani}i

Hrebeqanovi}i

Jugovi}i

OZNAKA PPRIPADNOSTIVOJSCI SSRBIJE

Oznaka pripadnosti Vojske Srbijepredstavqena je tradicionalnim iprepoznatqivim srpski obele`jem

– {titom sa ~etiri ocila.Ovaj simbol poti~e jo{ od cara

Konstantina Velikog (ro|en u Ni{u 274.godine, a carevao od 306. do 337. godi-ne). Prema legendi, Konstantin je 312.

godine pred bitku sa rim-skim pobuwenicima nanebu video krst i re~i:”U ovom znaku }e{ pobe-diti!” Odmah je staviozlatan krst na crvenukvadratnu zastavu i izvo-

jevao pobedu. Tako je nastao ~uveni Kon-stantinov steg, dràvna zastava Vizan-tije. Bitno je napomenuti da tada grbovijo{ nisu postojali i da su po~eli da serazvijaju tek u 12. veku, kao identifika-cioni simboli krsta{kih trupa.

Konstantinov stegGrbovi u vizantijski

kulturni prostor stiù1204. godine, kada sukrsta{i osvojili Cari-grad i proglasili tzv.Latinsko carstvo. Os-novni znaci krsta{kih

grbova bili su {tit sa krstom i ~etirifigure izme|u krakova. Izvori navode dasu carevi iz francuske porodice Kurtneza grb Latinskog carstva uzeli Konstan-tinov steg, stavili ga na {tit i dodali mu~etiri zlatnika sa krsti}ima.

Grb Latinskog carstva – Vizantija od XII veka

Nakon padaCarigrada Kom-nini su osnovaliTr a p e z n u t s k ocarstvo u MalojAziji, a za grbuzeli zlatnog dvo-

glavog orla u poletu na crvenompoqu. Godine 1261. nikejski carMihailo VIII Paleolog oslobo-dio je Carigrad od krsta{ke oku-pacije i za grb obnovqene Vi-zantije uzeo crveni {tit sa zlat-nim krstom i ~etiri zlatna slo-va ”V” (vizantijski vita), po~et-

nim slovom Vizantije. U heraldici jeovaj simbol definisan kao Vizantijski{tit.

Vizantijski {tit – grb Vizantije od vremenaMihaila VIII Paleologa

Godine 1402. Stefan Lazarevi} jeod vizantijskog regenta Jovana VII dobiotitulu despota i po ugledu na vizantijski{tit uzeo crveni {tit sa srebrnim kr-stom i ~etiri znaka u obliku slova ”S”,koje se u staroj srpskoj azbuci i zvaloslovo, po~etnim slovom Srbije.

Srpski {tit – grb Despotovine Srbije od po~etka XV veka

Upravo su to re-{ewa koja dovode doneslagawa me|u stru~-wacima, jer su po nekimizvorima i vizantijskii srpski {tit nosilipo~etna slova svojihdràva. Tek u XVIII veku je francuski he-raldi~ar Vilton ova slova proglasio zaocila. Zapadna heraldika, naime, nijepriznavala slova u grbu, ve} samo geo-metrijske figure, predmete i slike izprirode.

Sada{wi {tit, i ujedno oznakapripadnosti Vojsci Srbije, istog je po-lukru`nog oblika, podeqen na ~etiripoqa belim tj. srebrnim krstom, heral-di~ki argent. Crvena boja na {titu, he-raldi~ki gules, simbolizuje vojni~kuhrabrost i velikodu{nost. Ocila subele boje i okrenuta su ka spoqnimstranama {tita.

U maskirnoj varijanti, namewenojza no{ewe na vojni~koj uniformi,{tit je izveden u dve boje – crnoj itamno zelenoj, takozvanoj subduedvarijanti.

44 1. februar 2007.


SABQE I MAÊVIKao heraldi~ki element, sabqe i ma~evi imaju istu sim-

boliku. Me|utim, po nekim ranijim izvorima ma~ je defini-san kao ”rimski ma~” i kao takav predstavqao je simbol agre-sije, osvajawa i dominacije. U doba krsta{kih ratova i redatemplara, ma~ je definisan i kao simbol krsta, i na taj na~insu pravdani ratovi u ime religije. Kasnije se religija ogra-dila od ove simbolike, jer je ma~ ipak bio sredstvo kojim suuzimani ìvoti. Wegovo poistove}ivawe sa hri{}anskimsimbolom nije bilo u skladu sa religijom.

Sa druge strane, sabqe su noviji heraldi~ki simbol ipredstavqaju vojni~ku ~ast. Se~iva okrenuta nagore predsta-vqaju spremnost za odbranu, pravednu borbu.

Osim toga, na{i oficiri po zavr{etku pojedinih {koladobijaju sabqe, {to je tako|e neposredan spoj sa tradicijom.

45

OZNAKA ZZA [[APKU

Oznake za {apku slu`bene uniforme podeqene su u tri vari-jante, na osnovu vidova: Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo iprotivvazduhoplovna odbrana i Mornarica. Oznake su iz-

ra|ene u metalu, odnosno u tkawu za pripadnike Mornarice. U sva-koj varijanti se nalaze tri varijacije, u zavisnosti od kategorijestare{ina: podoficiri, oficiri ili generali, admirali.

U osnovi svake oznake za {apku su temeqni znak Vojske Srbi-je i heraldi~ka predstava prstena, kao simbola stare{instva. Pr-sten u heraldici predstavqa simbol savr{enstva, kao geometrij-ski najpravilnija forma u prirodi.

U kasnijoj fazi profesionalizacije Vojske Srbije, predvi|e-na je i slu`bena uniforma za profesionalne pripadnike VojskeSrbije. Time }e biti uvedena i oznaka za {apku profesionalnihvojnika, koja }e imati sve elemente stare{inskih oznaka, sem pr-stena kao simbola stare{instva.

Osnovni elementi oznake za {apku su podloga (sa prstenom,vencem, sabqama i krinovima) i dvoglavi beli orao sa krunom.

Dvoglavi orao na varijantama oznake za {apku slu`bene uni-forme KoV predstavqen je krilima u poletu, na varijantama V iPVO je sa ra{irenim krilima, a na oznakama za {apku Mornari-ce je temeqni znak Vojske Srbije u gorwem delu oznake.

Venac oznaka KoV i V i PVO predstavqa vojni~ke vrline pre-ko simboli~kog prikaza floralnih elemenata koji sa jedne stranedefini{e lovor, simbol slave i pobede, odnosno uspeha u miru,dok je sa druge strane hrast, kao simbol hrabrosti i ~vrstine, od-nosno uspeha u ratu. Du`ina venca je u skladu sa kategorijom sta-re{ina, ~ime se simbolizuje odgovornost i iskustvo.

Na oznakama Mornarice venac je predstavqen heraldi~kimprikazom biqke mirta, u skladu sa kategorijama stare{ina. U sre-dini kompozicije je prsten sa sidrom koje je obavijeno brodskimu`etom, kao tradicionalni simbol ratne mornarice (treba napo-menuti da su dva ukr{tena sidra simbol trgova~ke mornarice).


Kopnena Vojska

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana

Mornarica

Podoficir

Podoficir

Podoficir

Oficir

Oficir

Oficir

General

General

Admiral

OZNAKA ZZA KKAPU

Uvo|ewe nove vojni~ke uniforme, prihva}eninaziv terensko-ratne, maskirne uniforme, ne-posredno uti~e na nove oznake za kape.Ve} du`e vreme je u toku provera nove unifor-

me pod oznakom M-03, ~iji su veoma zna~ajan deooznake. Uvo|ewem nove uniforme svi pripadniciVojske Srbije, sem jedinica vojne policije i Speci-jalne brigade, nosi}e maskirne ka~kete na kojima}e biti aplicirane vezene oznake po sadr`aju ele-menata identi~ne sa oznakama za {apke, i to u ma-skirnoj, odnosno subdued varijanti, u tri boje ma-skirnog dezena: crna, tamno zelena i svetlo zelena.

Do faze uvo|ewa nove maskirne uniforme,pripadnici Vojske Srbije i daqe }e nositi beretkepo dosada utvr|enom uputstvu, s tim da }e se na wi-ma aplicirati oznake u boji, izvedene tehnikom ve-za, i sa podlogama u bojama beretke.

46 1. februar 2007.


Kopnena Vojska


Mornarica

Vojnik

Vojnik Podoficir Oficir General

Podoficir Oficir General

Mornar Podoficir Oficir Admiral

47

OZNAKE ^̂INOVA

Po{tovawe na{e tradicije bilo je osnovno ishodi{te u krei-rawu novih oznaka ~inova VS, ali ne i direktno preslikava-we ranije postoje}ih re{ewa. Prihva}ena re{ewa na najbo-

qi na~in omogu}avaju prepoznavawe ~inova i kategorijama kojimapripadaju. Oznake ~inova }e, sa vrlo malim izmenama koje sugeri-{e i novi Zakon o Vojsci, biti u skladu sa NATO Stanag 2116 (NA-

TO Standardization Agreement 2116), koji de-fini{e klasifikaciju ~inova po kategorija-ma i rangu u okviru kategorija. Ovaj stan-dard je neophodan s obzirom na nedavni ula-zak u Program Partnerstvo za mir i na na-{e sve izvesnije u~e{}e u multinacionalnimoperacijama.

înovi su u formi navlaka za slu`benuuniformu, dok su za maskirnu uniformupredstavqeni platnenim plo~icama.

Svi nazivi ~inova ostaju isti, a u no-vom nacrtu Zakona o Vojsci (~lan 15) pred-

loèno je ukidawe ~ina kapetanaprve klase i uvo|ewe ~ina brigad-nog generala u KoV i V i PVO, od-nosno komodora u Mornarici.

înovi oficira i generala}e se, umesto dosada{wih zvezdi-

ca, ozna~avati rozetama, dizajniranim po uzoru na tradicionalnerozete srpske vojske. Osnovni izgled rozete je donekle modifiko-van, pre svega redukcijom visine u odnosu na original. Rozete suzlatne boje, a ~inovi }e se prikazivati postavqawem rozeta u ni-zu kod oficira, u simetri~nim paralelnim formama na ~inovimagenerala.


SLU@BENA UUNIFORMA

Zamena slu`bene uniforme predvi|a se u kasnijoj fazi i nepo-sredno je uzrokovana reorganizacijom Vojske Srbije i reduk-cijom brojnog stawa. Postoje}a uniforma se u svojoj osnovi ne

izdvaja od ostalih, i uz neke mawe intervencije moè da parirabilo kojoj savremenoj slu`benoj, ili po definiciji Natoa – “classA” ili “service uniforms”.

Sada{wa uniforma bi}e mnogo sadr-àjnija uz uvo|ewe novih oznaka. Tako|e je utoku izrada novog pravila o uniformamaVojske Srbije, u kome }e se definisati na-~in no{ewa i ostalih oznaka i obele`ja,kao {to su oznake jedinica, zna~ke zavr{e-nih {kola, obele`ja pojedinih institucija,odlikovawa i individualnih kvalifikacija.Neki od predloga su i izmena poklopaca xe-pova, koji bi dobili oblik kao u vojsci Kra-qevine Srbije, i uvo|ewe tzv. ”boja oru`ja”tako|e po uzoru na srpsku tradiciju.

Jedan od bitnih elemenata na slu`be-noj uniformi, me|u ostalim novinama ozna-~avawa uniformi Vojske Srbije su i dugmad.Ona }e biti izra|ena po motivu oznake pri-padnosti – {tit sa ~etiri ocila. Dugmad zapodoficire su posrebrena i patinirana, aza oficire, generale i admirale pozla}enai patinirana. Prilikom dizajna dugmadi vo-

dilo se ra~una o stalnim problemima, kao {to su gruba obradaerlice {to je doprinosilo kidawu konca i otpadawu dugmadi, kaoi orijentacije dugmeta u odnosu na prorez, kako dugmad ne bi staja-la ukoso.

Slu`bena uniforma u projektupreozna~avawa uniformi ne}e semewati po kroju i vrsti materijala.Dinamika organizaciono-mobili-zacijskih promena u Vojsci Srbijepodrazumeva aktivnosti do 2010.godine, {to neposredno uti~e na is-plativost ulagawa u novi kroj i iz-gled uniforme.

Glavni vizuelni nedostatakaktuelne slu`bene uniforme pri-padnika Vojske Srbije jeste nepo-stojawe gotovo nikakvih obele`ja ioznaka, sem oznaka ~ina i lenti od-likovawa. Ovakva uniforma se neuklapa u savremene trendove, kojidefini{u uniformu kao ne{to {toprikazuje profesionalnu karijerui individualne kvalifikacije i ve-{tine.

Jedan od ciqeva realizacijeprojekta novih obele`ja i oznakaVojske Srbije je upravo i prevazi-laèwe ovog problema. Predvi|enenove oznake ugradi}e se u novo Pra-vilo o uniformama i zameni}e po-stoje}e (jo{ iz 1989. godine), a time}e se uniforma znatno obogatiti.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ i komandant Nacionalne garde Ohaja general-potpukovnik Stiven Blam

Dugmad za ofi-cirske i podofi-cirske uniforme

Rozeta zaozna~avawe~inova oficira i generala

Plo~ica sa li~nom identifikacijom

VOJNICI

Oznake ~inova vojnika su za sada izra|ene samo uvarijanti za maskirnu uniformu, a predstavqenisu {iritima crne boje sa svetlo zelenim ivicama.

Broj {irita zavisi od ~ina.Po uvo|ewu slu`bene uniforme i za ovu kategoriju

profesionalnih vojnih lica, ~inovi vojnika bi}e pred-stavqene {iritima tamno crvene boje sa crnim ivicama.

48 1. februar 2007.


Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Mornarica

Kopnena vojska

Oznake ~inova

49

PODOFICIRI

Oznake ~inova podoficirapredstavqene su {iriti-ma srebrne boje sa crnim

ivicama. Preko ~inova se vidinapredovawe u slu`bi, i svaki{irit ima svoje zna~ewe.


Kopnena vojska


Mornarica

Oznake ~inova

50 1. februar 2007.


Oznake ~inova

OFICIRI

Oficirski ~inovi KoV i Vi PVO ozna~eni su zlat-nim rozetama, po uzoru

na oznake srpske vojske, koje suprilago|ene i osavremewene.Oficiri ~ina majora, potpu-kovnika i pukovnika su, sem ro-zetama, ozna~eni i zlatnim tra-kama na ivicama oznake ~ina.

Oficirski ~inovi Mor-narice ozna~avaju se navlaka-ma sa prilago|enim varijanta-ma dosada{wih ~inova, kao ina rukavima u skladu sa dosa-da{wim uputstvom o no{ewutamnoplave bluze.

Kopnena vojska


Mornarica

51


Oznake ~inova

Kopnena vojska


Mornarica

GENERALI II AADMIRALI

Oznake ~inova generala/admirala predstavqenesu klasi~nim epoletama na kojima se nalazi od-re|ena tekstura postignuta vezom i zlatnom sr-

mom, na koju se apliciraju rozete i elementi oznake ~i-na generala KoV, V i PVO ili admirala Mornarice.Admirali, sem navedenih oznaka ~inova, nosi}e oznake~inova na rukavima tamnoplave bluze.

JAÂWE PODOFICIRSKOG KORA

Jedno od sistemskih pitawa u novoj srpskoj vojsci je ja~awepodoficirskog kora, {to je ilustrovano izgledom uniforme,na kojoj su sve oznake izvedene u srebru. Za razliko od podo-

ficirskih, uniforme oficira i generala imaju oznake u zlatnojboji. Ovim se uniforma vizuelno razlikuje, ali posebna karak-teristika su elemenati oznake ~ina zastavnika i generala/ad-mirala.

Navedene oznake su po sadràju identi~ne, s tom razlikom{to su oznake zastavnika mawih dimenzija i ura|ene u srebrnojboji, dok su kod generala izvedene u zlatnom fini{u i ne{to suve}ih dimenzija. Ovim je uspostavqena kategorija tzv.”warrant offi-cer’’, koja ima veliku ulogu u ukupnom sistemu funkcionisawa sa-vremene vojske.

Major Jovica MILAK

52 1. februar 2007.

O B E L E @ J A I O Z N A K E V O J S K E S R B I J E

Kopnena Vojska

Zastavnik General


Zastavnik General

Mornarica

Zastavnik Admiral

Autor idejnog re{e-wa za nove oznake VojskeSrbije je major JovicaMilak, referent u Upra-vi vojne policije Gene-ral{taba.

U wegovom dugogodi-{wem interesovawu zaheraldiku, grafi~ki di-zajn i srpsku vojnu tradi-ciju, ishodi{te su na{lai predloèna re{ewa zaoznake Vojske Srbije, ko-ja su nedavno i zvani~nousvojena.

MAJOR JOVICA MILAK

oznake vojske srbije

Documents