p voz ispit kbs 2012

Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom

ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit

Pravilnik je objavljen u Sl. glasniku RS, broj 53/2012 od 24. maja 2012. godine NAPOMENA: Ovaj pravilnik se primenjuje od 25. oktobra 2012. god. I. UVODNA ODREDBA lan 1. Ovim pravilnikom propisuje se organizovanje, sprovoenje i nain polaganja vozakog ispita, voenje i rokovi uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovi koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit. II. ORGANIZOVANJE VOZAKOG ISPITA lan 2. Vozaki ispit organizuje i sprovodi privredno drutvo, odnosno ogranak privrednog drutva ili srednja struna kola (u daljem tekstu: pravno lice) koje ima dozvolu za osposobljavanje kandidata za vozaa (u daljem tekstu: kandidat). Vozaki ispit se sastoji iz teorijskog ispita i praktinog ispita. Teorijski ispit se polae po zavretku teorijske obuke, a praktini ispit po zavretku praktine obuke. Praktini ispit kandidat moe zapoeti tek kada ispuni starosni uslov iz lana 180. i lana 182. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima. Teorijski i praktini ispit kandidata ne moe se zapoeti i vriti u vreme trajanja zatitne mere, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom kao ni za vreme dok mu je vozaka dozvola oduzeta zbog nesavesnosti. Teorijski i praktini ispit kandidata za upravljanje vozilima odreene kategorije ne moe se zapoeti i vriti ukoliko kandidat ne ispunjava uslove u pogledu posedovanja odgovarajue vozake dozvole iz lana 181. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima.

Pravilnik o organizovanju, sprovoenju i nainu polaganja vozakog ispita, voenju i rokovima uvanja evidencija o vozakom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozaki ispit (SG 53/12)

SRPSKI KOMITET ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA 2

lan 3. Kandidat koji je ispunio uslove za izlazak na ispit podnosi prijavu za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, pravnom licu koje organizuje i sprovodi vozaki ispit. Prijava se podnosi za svaki izlazak na teorijski ispit, odnosno praktini ispit. Prijava za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, sadri sledee podatke: naziv pravnog lica, sedite pravnog lica, ID broj kandidata, ime i prezime kandidata, kategoriju vozila za koju se prijavljuje teorijski ispit, odnosno praktini ispit, datum podnoenja prijave i potpis kandidata. Prijave za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, podnose se na Obrascu 1, odnosno Obrascu 2, formata A4, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Prijavu za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, kandidat moe podneti i elektronskim putem ili drugim nainom komunikacije, pri emu se prijava u pisanom obliku mora podneti pravnom licu pre zakljuenja spiska za polaganje teorijskog ispita, odnosno spiska za polaganje praktinog ispita, koji se dostavlja Ministarstvu unutranjih poslova (u daljem tekstu: nadleni organ). lan 4. Kandidat uz prijavu, u pisanom obliku, za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za polaganje ispita i dokaz da je izmirio obaveze prema Ministarstvu unutranjih poslova, u vezi trokova polaganja vozakog ispita, kao originalna dokumenta. Prijavu za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, sa dokazom o izmirenim obavezama prema Ministarstvu unutranjih poslova, pravno lice uva najmanje jednu godinu od dana odravanja ispita. Uz poslednju prijavu za teorijski ispit, odnosno praktini ispit, uvaju se i dokazi o ispunjenosti uslova za polaganje teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita, koji mogu biti u kopiji. lan 5. Pravno lice, koje organizuje vozaki ispit, spisak kandidata koji su podneli prijavu za teorijski ispit, odnosno praktini ispit (u daljem tekstu: spisak kandidata), u elektronskom obliku dostavlja u centralnu bazu podataka, radi zakazivanja termina ispita od strane nadlenog organa. Na spisku kandidata ne mogu biti kandidati koji nisu, do dana podnoenja prijave, ispunili sve uslove za izlazak na vozaki ispit.



Sadraj i izgled Spiska kandidata, formata A4 ili A5, dat je u Obrascu 3, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Na spisku kandidata za jedan termin teorijskog ispita, broj kandidata ne moe biti vei od broja raunara za teorijski ispit, koji se nalazi u uionici u kojoj se ovaj ispit sprovodi. Spisak kandidata za jedan termin praktinog ispita pravno lice sainjava po ispitivau. Na spisku kandidata, po jednom ispitivau pravnog lica, ne moe biti vie kandidata od broja koji omoguava propisano sprovoenje praktinog ispita svih kandidata sa spiska. Trajanje svih praktinih ispita koje ispitiva obavlja u toku jednog dana ne moe biti due od osam sati. Izuzetno ovo vreme moe trajati due od osam sati, radi zavretka praktinog ispita za sve kandidate sa spiska kandidata sainjenog u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana. Termin teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita, odreuje se na osnovu: 1) redosleda dostavljanja spiskova kandidata; 2) broja ispitivaa nadlenog organa; 3) broja kandidata; 4) mesta polaganja ispita; 5) rasporeda korienja zajednikog poligona. Po pravilu teorijski ispit, odnosno praktini ispit, u pravnom licu se odrava najmanje dva puta u toku meseca. Obavetenje o terminu, odnosno terminima teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita za odreeni spisak kandidata, nadleni organ e dostaviti pravnom licu najkasnije pet radnih dana pre sprovoenja teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita. Nakon dobijanja obavetenja iz stava 9. ovog lana pravno lice e u skladu sa brojem dobijenih termina odrediti spiskove kandidata po terminu, sa orijentacionim vremenima polaganja praktinog ispita za svakog kandidata. Informacija o terminu odravanja teorijskog ispita, odnosno orijentacionim vremenima odravanja praktinog ispita mora biti dostupna kandidatima najkasnije pet dana pre sprovoenja teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita. Izuzetno od stava 1. ovog lana, spisak kandidata koji se dostavlja nadlenom organu radi zakazivanja termina ispita, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, dostavlja se u pisanom obliku na Obrascu 3. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na spisku kandidata za jedan termin teorijskog ispita, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, broj kandidata ne moe biti vei od broja mesta u uionici u kojoj se ovaj ispit sprovodi. III. SPROVOENJE I NAIN POLAGANJA VOZAKOG ISPITA



lan 6. Prilikom sprovoenja vozakog ispita ispitivai ispit sprovode nepristrasno i savesno u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Teorijski ispit, odnosno praktini ispit, zapoinje tek kada oba lana ispitne komisije utvrde da su ispunjeni opti uslovi (uslovi vezani za uionicu, poligon, vozila i ulice, odnosno put) za polaganje vozakog ispita. U sluaju da bar jedan ispitiva izrazi sumnju u ispunjenost optih uslova o tome mora biti obaveten nadleni organ koji e izvriti nadzor i o tome sainiti zapisnik. Sumnju u ispunjenost optih uslova za polaganje vozakog ispita kandidat izraava odgovornom licu u pravnom licu koje organizuje teorijski, odnosno praktini ispit ili nadlenom organu. Pre poetka vozakog ispita utvruje se identitet kandidata uvidom u linu kartu, za kandidata koji je strani dravljanin uvidom u paso ili linu kartu za strance, a za izbeglice uvidom u izbegliku legitimaciju. Kandidat kome je u lekarskom uverenju upisano obavezno korienje pomagala, ista mora koristiti prilikom polaganja praktinog ispita. Za vreme trajanja vozakog ispita ne mogu biti ukljueni mobilni telefoni ni kandidata, ni ispitivaa. Kandidati i ispitivai na vozakom ispitu ne smeju biti pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola. Kontrolu da li je kandidat ili ispitiva pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola moe zahtevati svaki od ispitivaa, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje organizuje teorijski, odnosno praktini ispit, a kontrolu vri ovlaeno slubeno lice Ministarstva unutranjih poslova koje nije ispitiva. Sumnju da je neki od ispitivaa pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola kandidat izraava odgovornom licu u pravnom licu koje organizuje teorijski, odnosno praktini ispit ili nadlenom organu. Ispitivai meusobno moraju utvrditi da li ispunjavaju uslove u pogledu psihofizikog stanja, pre utvrivanja ispunjenosti uslova za polaganje teorijskog, odnosno praktinog ispita. U sluaju da bar jedan ispitiva izrazi sumnju u psihofiziko stanje drugog ispitivaa, o tome mora biti obaveten nadleni organ koji e izvriti nadzor i o tome sainiti zapisnik. Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da neki od ispitivaa ne ispunjava uslove u pogledu psihofizikog stanja, teorijski, odnosno praktini ispit, ne moe se obaviti, dok se ne obezbede ispitivai koji ispunjavaju propisane uslove. Kandidati i ispitivai na vozakom ispitu moraju se pristojno ponaati, odnosno biti pristojno obueni. Ispitivai meusobno moraju utvrditi da li ispunjavaju uslove u pogledu pristojnog oblaenja, pre utvrivanja ispunjenosti uslova za polaganje teorijskog, odnosno praktinog ispita. U sluaju da bar jedan ispitiva izrazi sumnju u pristojnost oblaenja drugog ispitivaa, o tome mora biti obaveten nadleni organ koji e izvriti nadzor i o tome sainiti zapisnik. Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da neki od ispitivaa ne ispunjava uslove u pogledu pristojnog oblaenja, teorijski, odnosno praktini ispit, ne moe se obaviti, dok se ne obezbede ispitivai koji ispunjavaju propisane uslove. Ako kandidat ne pristupi vozakom ispitu za koji je podneo prijavu, ispitna komisija e utvrditi injenicu nije pristupio u rubrici napomena zapisnika o teorijskom ispitu,



odnosno praktinom ispitu i izvetaja o odranom teorijskom ispitu, odnosno praktinom ispitu (u daljem tekstu: izvetaj). Kandidat koji nije pristupio polaganju vozakog ispita iz opravdanih razloga, moe pravnom licu koje organizuje vozaki ispit podneti zahtev za oslobaanje trokova polaganja teorijskog ispita, odnosno praktinog ispita, pre podnoenja prijave za sledee polaganje ispita. Pravno lice i nadleni organ e, svako za svoj deo trokova, odluiti po zahtevu kandidata i o tome ga obavestiti pisanim putem. Ako kandidat odustane, odnosno napusti zapoeti vozaki ispit, ispitna komisija e polaganje ispita oceniti negativnom ocenom (nije poloio), odnosno na teorijskom ispitu utvrditi da je broj osvojenih poena nula. Kandidatu koji nije poloio teorijski, odnosno praktini ispit, ispitna komisija e saoptiti greke, odnosno razloge zbog kojih nije poloio i uruiti jedan primerak zapisnika o teorijskom ispitu, odnosno praktinom ispitu. Kandidat je poloio vozaki ispit ako oba ispitivaa daju pozitivnu ocenu (poloio) na teorijskom i praktinom ispitu. 1. Teorijski ispit lan 7. Teorijski ispit se polae na raunaru putem testa, koji je sastavljen od sluajno izabranih pitanja iz ukupnog fonda pitanja, pri emu pitanja obuhvataju sadraj iz programa teorijske obuke. Kandidati za vozae vozila kategorija BE, C1E, CE, D1E i DE ne polau teorijski ispit. Teorijski ispit se polae u uionici pravnog lica koje organizuje vozaki ispit. Za vreme sprovoenja teorijskog ispita u uionici su prisutni samo kandidati i lanovi ispitne komisije, odnosno lica koja vre nadzor nad sprovoenjem vozakog ispita. Pre poetka teorijskog ispita, ispitna komisija upoznaje kandidate sa nainom reavanja testa i prua im objanjenja koja se odnose na nain sprovoenja ispita. Nakon zapoinjanja teorijskog ispita nije dozvoljena komunikacija izmeu kandidata, odnosno kandidata i ispitivaa. Do zavretka ispita, odnosno odustajanja od polaganja, kandidat ne moe napustiti uionicu, odnosno mesto za raunarom na kojem polae ispit. Taan odgovor na svako pitanje donosi odreeni broj poena, koji je naveden uz svako pitanje. Ukupan broj poena na testu je jednak zbiru poena koji donosi taan odgovor na svako pojedinano pitanje. Teorijski ispit traje 60 minuta. Izuzetno od stava 1. ovog lana, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, teorijski ispit e se polagati putem testa u pisanoj formi.



Test u pisanoj formi, korien za teorijski ispit, uva nadleni organ do isteka roka od dve godine od dana kada je teorijski ispit odran. lan 8. Celokupan proces teorijskog ispita se snima sistemom za audio-video snimanje (u daljem tekstu: audio-video sistem) koji omoguava snimanje svih kandidata i ispitivaa celim tokom teorijskog ispita i povezan je sa raunarom sa kojeg se vodi teorijski ispit. Odredbe stava 1. ovog lana, primenjivae se nakon isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 9. Pitanja u testu su sainjena tako da kandidat odabere odgovor izmeu najmanje tri ponuene mogunosti, od kojih je najmanje jedna tana ili da kandidat upisivanjem cifara, odnosno brojeva ili njihovim oznaavanjem daje odgovor na pitanje. Ukoliko pitanje ima vie tanih odgovora, isto mora biti na odgovarajui nain oznaeno. Pozitivnu ocenu (poloio) ispitiva e dati kandidatu koji je na teorijskom ispitu postigao najmanje 80 % od ukupnog broja poena. Ako se kandidat na teorijskom ispitu slui nedozvoljenim sredstvima (korienjem udbenika, prirunika, beleaka, mobilnog telefona ili drugog telekomunikacionog sredstva i sl.) ili pomae drugim kandidatima ili ometa odravanje ispita, ispitiva e istog udaljiti sa ispita i polaganje ispita oceniti negativnom ocenom (nije poloio), odnosno utvrditi da je broj osvojenih poena nula. U tom sluaju ispitna komisija e injenicu udaljen sa ispita utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju teorijskog ispita i izvetaja. Ukoliko doe do prekida teorijskog ispita iz razloga na koje kandidat nije mogao uticati, ispitna komisija e razlog prekida utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju teorijskog ispita i izvetaja. Ukoliko je kandidat u momentu prekida iz stava 4. ovog lana, prema reenim pitanjima iz testa, ispunio uslove za dobijanje negativne ocene (nije poloio), teorijski ispit e se i zavriti u momentu prekida, a konana ocena (nije poloio) e se izvesti na osnovu postignutog rezultata. Ukoliko je kandidat u momentu prekida, iz stava 4. ovog lana, prema reenim pitanjima iz testa ispunio uslove za dobijanje pozitivne ocene (poloio), teorijski ispit e se i zavriti u momentu prekida, a konana ocena (poloio) e se izvesti na osnovu postignutog rezultata. Ukoliko, u momentu prekida iz stava 4. ovog lana, nije mogue izvriti ocenjivanje kandidata prema reenim pitanjima iz testa teorijski ispit e se zavriti u momentu prekida i ponoviti u celosti kada se stvore uslovi. 2. Praktini ispit



lan 10. Za sprovoenje praktinog ispita pravno lice sainjava plan sprovoenja praktinog ispita koji, u zavisnosti od kategorije vozila za koju se polae ispit, mora sadrati najmanje petnaest ispitnih zadataka, koji su usaglaeni sa nadlenim organom i koji se inoviraju, dopunjuju i iji se fond proiruje za najmanje dva ispitna zadataka u roku koji nije dui od jedne godine. Nakon svakog proirivanja, inoviranja i dopunjavanja fonda ispitnih zadataka vri se njihovo usaglaavanje sa nadlenim organom. Ispitni zadaci moraju biti oznaeni rednim brojem i sadrati: redosled sprovoenja poligonskih radnji, trasu kretanja na delu ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu i radnje koje se izvode na pojedinim delovima trase. U pogledu vremena potrebnog za izvoenje, ispitni zadaci se sainjavaju u skladu sa odredbama lana 27. st. 1-3. ovog pravilnika. Prilikom sprovoenja praktinog ispita kandidat izvodi ispitni zadatak u celosti, osim u sluajevima propisanim ovim pravilnikom. Ukoliko uslovi odvijanja saobraaja onemoguavaju sprovoenje praktinog ispita na delu zadate trase kretanja ispitna komisija moe izvriti izmenu trase, na nain da se najmanje odstupi od ispitnog zadatka. U sluaju kada se poligonske radnje izvode na drugom prostoru, odnosno u saobraaju na javnom putu, u okviru ispitnih zadataka definie se mesto i redosled izvoenja poligonskih radnji. Ispitni zadatak se sainjava tako da ispitivaima daje mogunost da ocene da li je kandidat stekao potrebna znanja i vetine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu. Usaglaene ispitne zadatke, uz obaveznu konstataciju datuma usaglaavanja, overavaju pravno lice i nadleni organ, a potpisuje odgovorno lice u pravnom licu i u nadlenom organu. lan 11. Praktini ispit se polae iz upravljanja vozilom na ureenom poligonu za praktinu obuku (u daljem tekstu: poligon) i u saobraaju na javnom putu, kao jedinstven ispit. Izuzetno od stava 1. ovog lana, deo praktinog ispita na kojem se izvode poligonske radnje za kategorije BE, C1E, CE, D1E, DE, F i M, sprovodi se na drugom prostoru, odnosno u saobraaju na javnom putu, samo kada u okviru poligona ne postoji prostor za izvoenje poligonskih radnji za navedene kategorije. Izuzetno od stava 1. ovog lana, deo praktinog ispita na kojem se izvode poligonske radnje za kategorije D1 i D, sprovodi se na drugom prostoru, odnosno prostoru na autobuskoj stanici, odnosno autobuskom stajalitu, samo kada u okviru poligona ne postoji prostor za izvoenje poligonskih radnji za navedene kategorije.



Na delu praktinog ispita na kojem se izvode poligonske radnje, a koji se polae na poligonu, odnosno drugom prostoru, odnosno u saobraaju na javnom putu, odnosno prostoru na autobuskoj stanici, odnosno autobuskom stajalitu, ocenjuje se da li je kandidat izveo na propisan nain svaku od poligonskih radnji odreenih ovim pravilnikom. Prilikom sprovoenja praktinog ispita na poligonu, propisane oznake na podlozi moraju biti jasno uoljive, a saobraajne kupe postavljene na propisan nain. Na delu praktinog ispita koji se polae u saobraaju na javnom putu, ocenjuje se da li je kandidat stekao potrebno znanje i vetine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu. Pre poetka praktinog ispita, ispitna komisija upoznaje kandidate sa nainom i uslovima polaganja ispita. lan 12. Pre poetka praktinog ispita, kandidatu se iz centralne baze podataka odreuje broj ispitnog zadatka, sluajnim izborom jednog ispitnog zadatka iz fonda svih ispitnih zadataka pravnog lica koje sprovodi praktini ispit. Ispitna komisija daje kandidatu izabrani ispitni zadatak u pisanom obliku, radi upoznavanja sa istim i prua potrebna objanjenja o nainu i uslovima polaganja praktinog ispita. Tokom ispita, ispitivai kandidatu blagovremeno najavljuju promenu pravca, odnosno smera kretanja u skladu sa ispitnim zadatkom. Nain komuniciranja izmeu kandidata i ispitivaa, odnosno izmeu ispitivaa, ne sme imati uticaj na postupanje kandidata tokom ispita, osim u sluaju neposredne opasnosti. U delu praktinog ispita koji se polae u saobraaju na javnom putu, za kategorije vozila AM, A1, A2, A, B1, F i M, kandidatu se daje ispitni zadatak, pri emu se kandidat moe zaustavljati potreban broj puta radi blagovremenog utvrivanja trase kretanja, odnosno radnji koje se izvode na pojedinim delovima trase i moe izvriti potrebne radnje radi povratka na trasu odreene ispitnim zadatkom, ukoliko je napustio zadatu trasu kretanja. Izuzetno od stav 1. ovog lana, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat vri izbor ispitnog zadatka sluajnim izborom ispitnog zadatka, koji su kovertirani. Sluajni izbor ispitnog zadatka se vri, tako to svaki kandidat sa spiska kandidata za jedan termin praktinog ispita, sluajni izbor vri iz fonda koji ne sadri ispitne zadatke koje su sluajno izabrali prethodni kandidati sa tog spiska. Ukoliko je broj kandidata vei od broja ispitnih zadataka, nakon raspodele svakog pojedinanog zadatka iz fonda, naredni sluajni izbor zapoinje ukupnim fondom ispitnih zadataka. lan 13.



Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu kandidat za vozaa motornih vozila kategorija AM, A1, A2 i A izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja po pravcu i zaustavljanje; 2) slalom vonja; 3) vonja putanjom u obliku broja 8; 4) koenje i zaustavljanje. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja po pravcu i zaustavljanje, izvodi se u oznaenom koridoru, prema situaciji na slici 1. koja je data u Prilogu 1. Grafiki prikaz naina izvoenja poligonskih radnji pri sprovoenju praktinog ispita na poligonu (u daljem tekstu: Prilog 1), koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Kandidat od polazne linije m, ubrzava do brzine od 5 km/h i zaustavlja se u polju I, tako da kontaktna povrina prednjeg toka sa podlogom bude u tom polju. Iz tog polja kandidat nastavlja kretanje ubrzavajui do brzine od 15-20 km/h, nakon ega usporava i zaustavlja se u polju II, tako da najisturenija taka prednjeg toka vozila, ne proe poprenu vertikalnu graninu ravan tog polja, odnosno koridora. Nakon svakog polaska vozilom kandidat noge stavlja na dra za noge, a kod zaustavljanja oslanja se jednom nogom na tlo; 2) slalom vonja, izvodi se u oznaenom koridoru, prema situaciji na slici 2. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se od polazne linije m vozilom kree bez zaustavljanja, izmeu najmanje 7 saobraajnih kupa, do ciljne linije n, iza koje se zaustavlja, pri emu kontaktna povrina zadnjeg toka sa podlogom mora biti iza ciljne linije. Tokom izvoenja ove radnje kandidat nogom ne dodiruje podlogu; 3) vonja putanjom u obliku broja 8, izvodi se u oznaenom prostoru, prema situaciji na slici 3. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se od polazno-ciljne linije m kree vozilom, bez zaustavljanja, dva puta putanjom u obliku broja 8, a zavrava radnju prolaskom preko polazno-ciljne linije m. Tokom izvoenja ove radnje kandidat nogom ne dodiruje podlogu; 4) koenje i zaustavljanje, izvodi se u oznaenom koridoru na dva naina, prema situaciji na slici 4. koja je data u Prilogu 1. Na prvi nain, kandidat od polazne linije m, do linije koenja n ubrzava do brzine od 30km/h, nakon ega usporava, do polja I, delujui neprekidno na obe komande konog sistema, da bi se zaustavio u tom polju, tako da kontaktna povrina prednjeg toka sa podlogom bude u tom polju, a horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg toka vozila na podlogu ne sme biti iza krajnje linije p. Na drugi nain, kandidat istom brzinom dolazi do linije koenja n, nakon ega forsiranim neprekidnim delovanjem na obe komande konog sistema ostvaruje to krai put zaustavljanja, tako da na kraju koenja horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg toka vozila na podlogu ne sme biti iza krajnje linije p. U oba sluaja sila na komandama se mora dozirati tako da ne doe do blokiranja bilo kojeg toka. Sve radnje iz stava 1. ovog lana kandidat izvodi tako da ni on ni vozilo ne dolaze u kontakt sa saobraajnim kupama. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju, osim radnje iz stava 1. taka 4) ovog lana koja se moe izvoditi najvie u dva pokuaja.



Pri izvoenju radnji iz stava 1. ta. 1) i 4) ovog lana, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravilnosti izvoenja radnje koristi se letvica koja se postavlja u horizontalni poloaj na saobraajnim kupama, u poprenoj vertikalnoj graninoj ravni na kraju polja II, odnosno polja I. Izuzetno od stava 1. ovog lana, na delu praktinog ispita na poligonu, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija AM, A1, A2 i A, izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja po pravcu i zaustavljanje; 2) vonja putanjom u obliku broja 8. Radnje iz stava 6. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja po pravcu i zaustavljanje, izvodi se u oznaenom koridoru prema situaciji na slici 1. koja je data u Prilogu 1. Kandidat od polaznog polja I kree ubrzavajui do brzine od 15-20 km/h, nakon ega usporava i zaustavlja se u polju II, tako da najisturenija taka prednjeg toka vozila, ne proe poprenu vertikalnu graninu ravan tog polja, odnosno koridora. Nakon polaska vozilom kandidat noge stavlja na dra za noge, a kod zaustavljanja oslanja se jednom nogom na tlo; 2) vonja putanjom u obliku broja 8, izvodi se u oznaenom prostoru prema situaciji na slici 3. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se od polazno-ciljne linije m kree vozilom, bez zaustavljanja, dva puta putanjom u obliku broja 8, a zavrava radnju prolaskom preko linije m. Tokom izvoenja ove radnje kandidat nogom ne dodiruje podlogu. Pri izvoenju radnji iz stava 7. taka 1) ovog lana, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravilnosti izvoenja radnje koristi se letvica koja se postavlja u horizontalni poloaj na saobraajnim kupama, u poprenoj vertikalnoj graninoj ravni na kraju polja II. lan 14. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu kandidat za vozaa motornih vozila kategorija B1 i B izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred sa promenom stepena prenosa i unazad sa promenom saobraajne trake; 2) parkiranje vozila poduno, vonjom unazad; 3) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad; 4) polukruno okretanje vozila sa najvie tri potpuna manevra na prostoru irine dve saobraajne trake; 5) zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom; 6) koenje i zaustavljanje. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain:



1) vonja napred sa promenom stepena prenosa i unazad sa promenom saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 5. koja je data u Prilogu 1. Kandidat od polaznog polja I, ubrzava vozilo sa promenom stepena prenosa i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg dela vozila na podlogu mora biti u tom polju. Iz tog poloaja vozilo se kree hodom unazad uz promenu saobraajne trake, prolazei kroz prolazno polje III i ponovnom promenom saobraajne trake vraa se na polazno polje I, pri emu se celo vozilo zaustavlja u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozaka ogledala, odnosno gleda preko ramena. Tokom kretanja hodom unazad od zaustavnog polja II do polaznog polja I vozilo se moe zaustaviti najvie 2 puta i izvriti jedan korak korekcije (jedan korak korekcije je kretanje vozilom suprotno zadatom smeru); 2) parkiranje vozila poduno, vonjom unazad, izvodi se prema situaciji na slici 6. koja je data u Prilogu 1. Kandidat vozilom iz poloaja 1 kree se hodom unapred pravolinijski do poloaja 2, odakle jednim hodom unazad i najvie jednim hodom unapred, vozilo zaustavlja na parking mesto, pri emu celo vozilo mora biti u polju parking mesta; 3) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad, izvodi se prema situaciji na slici 7. koja je data u Prilogu 1. Kandidat vozilom iz poloaja 1 kree se hodom unapred pravolinijski do poloaja 2, iz koga jednim hodom unazad pod pravim uglom, vozilo zaustavlja na parking mesto, pri emu celo vozilo mora biti u polju parking mesta; 4) polukruno okretanje vozila sa najvie tri potpuna manevra na prostoru irine dve saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 8. koja je data u Prilogu 1. Kandidat vozilom iz poloaja 1 kree se hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do poloaja 3, a zatim hodom unapred vozilom zauzima poloaj 4 na drugoj saobraajnoj traci namenjenoj za kretanje u suprotnom smeru; 5) zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom, izvodi se prema situaciji na slici 9. koja je data u Prilogu 1. Kandidat zaustavlja vozilo na putu sa usponom, pri emu su svi tokovi vozila na usponu, a zatim kree vozilom hodom unapred, pri emu se vozilo ne sme pokrenuti unazad; 6) koenje i zaustavljanje, izvodi se prema situaciji na slici 10. koja je data u Prilogu 1. Kandidat od polazne linije m do linije koenja n ubrzava do brzine od 30 km/h, nakon ega usporava forsiranim neprekidnim delovanjem na komandu radne konice, i zaustavlja se tako da horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg dela vozila na podlogu ne sme biti iza krajnje linije p. Sila na komandi se mora dozirati tako da ne doe do blokiranja bilo kog toka. Kod izvoenja radnje iz stava 1. taka 6) ovog lana, jedan od ispitivaa mora sedeti, u motornom vozilu B kategorije, na mestu sa duplim nonim komandama. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju, osim radnji iz stava 1. ta. 2), 3) i 6) ovog lana koje se mogu izvoditi najvie u dva pokuaja. Izuzetno od stava 1. ovog lana, na delu praktinog ispita na poligonu, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat za vozaa motornih vozila kategorije B, izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred sa promenom stepena prenosa i vonja unazad;



2) parkiranje vozila poduno, vonjom unazad; 3) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad; 4) polukruno okretanje vozilom sa najvie tri potpuna manevra na prostoru irine dve saobraajne trake; 5) zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom. Radnje iz stava 5. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja napred sa promenom stepena prenosa i vonja unazad, izvodi se prema situaciji na slici 5. koja je data u Prilogu 1, s tim da se prilikom kretanja vozilom unazad ne vri promena saobraajne trake, ve se koristi ista traka kojom je izvreno kretanje unapred. Kandidat od polaznog polja I, ubrzava vozilo sa promenom stepena prenosa i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg dela vozila na podlogu mora biti u tom polju. Iz tog poloaja vozilo se kree hodom unazad i vraa se na polazno polje I, pri emu se celo vozilo zaustavlja u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozaka ogledala, odnosno, gleda preko ramena; 2) parkiranje vozila poduno, vonjom unazad, izvodi se prema situaciji na slici 6. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1 kree hodom unapred pravolinijski do poloaja 2, odakle jednim hodom unazad i najvie jednim hodom unapred, vozilo zaustavlja na parking mesto, pri emu celo vozilo mora biti u polju parking mesta; 3) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad, izvodi se prema situaciji na slici 7. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1 kree hodom unapred pravolinijski do poloaja 2, iz koga jednim hodom unazad pod pravim uglom, vozilo zaustavlja na parking mesto, pri emu celo vozilo mora biti u polju parking mesta; 4) polukruno okretanje vozila sa najvie tri potpuna manevra na prostoru irine dve saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 8. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do poloaja 3, a zatim hodom unapred vozilom zauzima poloaj 4 na drugoj saobraajnoj traci namenjenoj za kretanje u suprotnom smeru; 5) zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom, izvodi se prema situaciji na slici 9. koja je data u Prilogu 1. Kandidat zaustavlja vozilo na putu sa usponom, pri emu su svi tokovi vozila na usponu, a zatim kree vozilom hodom unapred, pri emu se vozilo ne sme pokrenuti unazad. Ukoliko poligon ne ispunjava uslove za izvoenje poligonske radnje iz stava 6. taka 5) ovog lana, prilikom praktinog ispita ova radnja se izvodi na drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja koja omoguava izvoenje ove radnje. Drugi prostor, odnosno ulica u naseljenom mestu mora ispunjavati propisane uslove u pogledu dimenzija i oblika i moe se koristiti nakon pribavljene saglasnosti vlasnika, odnosno korisnika prostora, odnosno upravljaa puta. lan 15.



Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja, kandidat za vozaa vozila kategorija BE izvodi sledee poligonske radnje: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila, izvodi se prema situaciji na slici 11. koja je data u Prilogu 1. Kandidat odvaja vuno od prikljunog vozila pri emu obezbeuje prikljuno vozilo aktiviranjem parkirne konice, i nakon pokretanja vunog vozila isto zaustavlja uporedo sa prikljunim vozilom. Spajanje vozila kandidat vri tako to se iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do prikljunog vozila, gde se vri njihovo spajanje. Spajanje vunog i prikljunog vozila vri instruktor vonje koji i navodi kandidata, pri emu kandidat vri spajanje elektrinih vodova. Tokom kretanja od poloaja 2 do mesta spajanja, kandidat moe zaustavljati vuno vozilo i po potrebi izvriti najvie dva koraka korekcije; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situaciji na slici 12. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja u zaustavnom polju II, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom, izvodi se prema situaciji na sl. 13a i 13b koje su date u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, iz polaznog poloaja 1, kree hodom unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom i zaustavlja se u poloaju 2. Pri tome horizontalna projekcija najisturenijeg dela vunog vozila na podlogu mora biti iza linije m, ceo skup vozila mora biti u oznaenom prostoru za izvoenje radnje i u poloaju koji omoguava odlazak, hodom unapred, na poloaj 3. Tokom kretanja od poloaja 1 do poloaja 2, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. lan 16. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu kandidat za vozaa motornih vozila kategorija C1 i C izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred i unazad sa promenom saobraajne trake; 2) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad, zbog utovara-istovara.



Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja napred i unazad sa promenom saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 14. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom, hodom unapred i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja vozilo se kree hodom unazad prolazei kroz prolazno polje III, nakon ega menja saobraajnu traku i zaustavlja se u zaustavnom polju IV, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozaka ogledala. Tokom izvoenja radnje od zaustavnog polja II do zaustavnog polja IV, vozilo se moe zaustavljati najvie dva puta i po potrebi izvriti najvie jedan korak korekcije; 2) parkiranje vozila pod pravim uglom, vonjom unazad, zbog utovara-istovara, izvodi se prema situaciji na slici 15. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1, odreenim na slici, kree unazad i skretanjem udesno pod pravim uglom, zaustavlja se u zaustavnom polju I, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju sa poloajem odreenim na slici. Tokom kretanja od poloaja 1 do zaustavnog polja I, kandidat moe zaustavljati vozilo i po potrebi izvriti najvie jedan korak korekcije. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. Izuzetno od stava 1. ovog lana, na delu praktinog ispita na poligonu, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija C1 i C, izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred i unazad bez promene saobraajne trake; 2) parkiranje vozila hodom unazad pod pravim uglom. Radnje iz stava 4. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja napred i unazad bez promene saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 14. koja je data u Prilogu 1, s tim da se prilikom kretanja vozilom unazad ne vri promena saobraajne trake, ve se koristi ista traka kojom je izvreno kretanje unapred. Kandidat se vozilom, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom, hodom unapred i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja vozilo se kree hodom unazad i zaustavlja se u polaznom polju I, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozaka ogledala; 2) parkiranje vozila hodom unazad pod pravim uglom, izvodi se prema situaciji na slici 15. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1, odreenim na slici, kree unazad sa skretanjem udesno pod pravim uglom, zaustavlja se u zaustavnom polju I, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Tokom kretanja od poloaja 1 do zaustavnog polja I, kandidat moe zaustavljati vozilo i po potrebi izvriti najvie jedan korak korekcije. Ukoliko poligon ne ispunjava uslove za izvoenje poligonske radnje iz stava 5. taka 2) ovog lana, prilikom praktinog ispita ova radnja se izvodi na drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja koja omoguava izvoenje ove radnje. Drugi prostor, odnosno ulica u naseljenom mestu mora ispunjavati propisane uslove u pogledu dimenzija i oblika i moe se koristiti nakon pribavljene saglasnosti vlasnika, odnosno korisnika prostora, odnosno upravljaa puta.



lan 17. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja, kandidat za vozaa vozila kategorija C1E i CE izvodi sledee poligonske radnje: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila, izvodi se prema situaciji na slici 16. koja je data u Prilogu 1. Kandidat odvaja vuno od prikljunog vozila pri emu obezbeuje prikljuno vozilo aktiviranjem parkirne konice, i nakon pokretanja vunog vozila isto zaustavlja uporedo sa prikljunim vozilom. Spajanje vozila kandidat vri tako to se iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do prikljunog vozila, gde se vri njihovo spajanje. Spajanje vunog i prikljunog vozila vri instruktor vonje koji i navodi kandidata, pri emu kandidat vri spajanje elektrinih vodova i vazdunih vodova konih sistema. Tokom kretanja od poloaja 2 do mesta spajanja, kandidat moe zaustavljati vuno vozilo i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situaciji na slici 17. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom, izvodi se prema situaciji na sl. 18a i 18b koje su date u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, iz polaznog poloaja 1, kree hodom unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom i zaustavlja se u poloaju 2. Pri tome horizontalna projekcija najisturenijeg dela vunog vozila na podlogu mora biti iza linije m, ceo skup vozila mora biti u oznaenom prostoru za izvoenje radnje i u poloaju koji omoguava odlazak, hodom unapred, na poloaj 3. Tokom kretanja od poloaja 1 do poloaja 2, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. lan 18.



Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili na autobuskoj stanici, odnosno autobuskom stajalitu, odnosno drugom prostoru kandidat za vozaa motornih vozila kategorija D1 i D izvodi sledee poligonske radnje: 1) zaustavljanje vozila na peronu, radi izlaska i ulaska putnika i polazak sa perona; 2) zaustavljanje vozila na autobuskom stajalitu, radi izlaska i ulaska putnika i polazak sa autobuskog stajalita. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) zaustavljanje vozila na peronu, radi izlaska i ulaska putnika i polazak sa perona, izvodi se prema situaciji na slici 19. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1, kree hodom unapred do poloaja 2, gde se zaustavlja, pri emu prednji tokovi vozila ne smeju prei oznaku prostora, odnosno ivinjak perona i u tom poloaju vri otvaranje i zatvaranje vrata za putnike. Nakon zatvaranja vrata, kandidat se vozilom kree hodom unazad do poloaja 1, a zatim hodom unapred nastavlja kretanje; 2) zaustavljanje vozila na autobuskom stajalitu, radi izlaska i ulaska putnika i polazak sa autobuskog stajalita, izvodi se prema situaciji na slici 20. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1, kree hodom unapred do poloaja 2, gde se zaustavlja, pri emu se celim vozilom nalazi u polju autobuskog stajalita i u tom poloaju vri otvaranje i zatvaranje vrata za putnike. Nakon zatvaranja vrata kandidat vozilom, hodom unapred, nastavlja kretanje. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. Izuzetno od odredbi stava 1. ovog lana, na delu praktinog ispita na poligonu, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat za vozaa motornih vozila kategorija D1 i D, izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred i unazad bez promene saobraajne trake; 2) parkiranje vozila hodom unapred pod kosim uglom. Radnje iz stava 4. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja napred i unazad bez promene saobraajne trake, izvodi se prema situaciji na slici 14. koja je data u Prilogu 1, s tim da se prilikom kretanja vozilom unazad ne vri promena saobraajne trake, ve se koristi ista traka kojom je izvreno kretanje unapred. Kandidat se vozilom, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom, hodom unapred i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja vozilo se kree hodom unazad i zaustavlja se u polaznom polju I, pri emu celo vozilo mora biti u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozaka ogledala; 2) parkiranje vozila hodom unapred pod kosim uglom, izvodi se prema situaciji na slici 19. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom iz poloaja 1, kree hodom unapred do poloaja 2, gde se zaustavlja, pri emu prednji tokovi vozila ne smeju prei oznaku prostora, odnosno ivinjak perona i u tom poloaju vri otvaranje i zatvaranje vrata za putnike. Nakon zatvaranja vrata, kandidat se vozilom kree hodom unazad do poloaja 1, a zatim hodom unapred nastavlja kretanje.



Ukoliko poligon ne ispunjava uslove za izvoenje poligonske radnje iz stava 5. taka 2) ovog lana, prilikom praktinog ispita ova radnja se izvodi na drugom prostoru koji omoguava izvoenje ove radnje. Drugi prostor mora ispunjavati propisane uslove u pogledu dimenzija i oblika i moe se koristiti nakon pribavljene saglasnosti vlasnika, odnosno korisnika prostora. lan 19. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja kandidat za vozaa vozila kategorija D1E i DE izvodi sledee poligonske radnje: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila, izvodi se prema situaciji na slici 21. koja je data u Prilogu 1. Kandidat odvaja vuno od prikljunog vozila pri emu obezbeuje prikljuno vozilo aktiviranjem parkirne konice, i nakon pokretanja vunog vozila isto zaustavlja uporedo sa prikljunim vozilom. Spajanje vozila kandidat vri tako to se iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do prikljunog vozila, gde se vri njihovo spajanje. Spajanje vunog i prikljunog vozila vri instruktor vonje koji i navodi kandidata, pri emu kandidat vri spajanje elektrinih vodova, odnosno konih vodova ukoliko isti postoje. Tokom kretanja od poloaja 2 do mesta spajanja, kandidat moe zaustavljati vuno vozilo i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situaciji na slici 22. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom, izvodi se prema situaciji na sl. 23a i 23b koje su date u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, iz polaznog poloaja 1, kree hodom unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom i zaustavlja se u poloaju 2. Pri tome horizontalna projekcija najisturenijeg dela vunog vozila na podlogu mora biti iza linije m, ceo skup vozila mora biti u oznaenom prostoru za izvoenje radnje i u poloaju koji omoguava odlazak, hodom unapred, na poloaj 3. Tokom kretanja od poloaja 1 do poloaja 2, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju.



lan 20. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja kandidat za vozaa motornih vozila kategorije F izvodi sledee poligonske radnje: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno pod pravim uglom. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila, izvodi se prema situaciji na slici 24. koja je data u Prilogu 1. Kandidat odvaja vuno od prikljunog vozila pri emu obezbeuje prikljuno vozilo aktiviranjem parkirne konice, i nakon pokretanja vunog vozila isto zaustavlja uporedo sa prikljunim vozilom. Spajanje vozila kandidat vri tako to se iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do prikljunog vozila, gde se vri njihovo spajanje. Spajanje vunog i prikljunog vozila vri instruktor vonje koji i navodi kandidata, pri emu kandidat vri spajanje elektrinih vodova, odnosno konih vodova ukoliko isti postoje. Tokom kretanja od poloaja 2 do mesta spajanja, kandidat moe zaustavljati vuno vozilo i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situaciji na slici 25. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 3) vonja unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom, izvodi se prema situaciji na sl. 26a i 26b koje su date u Prilogu 1. Kandidat se skupom vozila, iz polaznog poloaja 1, kree hodom unazad sa skretanjem ulevo, odnosno udesno, pod pravim uglom i zaustavlja se u poloaju 2. Pri tome horizontalna projekcija najisturenijeg dela vunog vozila na podlogu mora biti iza linije m, ceo skup vozila mora biti u oznaenom prostoru za izvoenje radnje i u poloaju koji omoguava odlazak, hodom unapred, na poloaj 3. Tokom kretanja od poloaja 1 do poloaja 2, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. lan 21.



Na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu ili drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja kandidat za vozaa motornih vozila kategorije M izvodi sledee poligonske radnje: 1) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci; 2) koenje i zaustavljanje. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situaciji na slici 27. koja je data u Prilogu 1. Kandidat se vozilom, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu se celo vozilo mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se celo vozilo mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati vozilo i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije; 2) koenje i zaustavljanje, izvodi se prema situaciji na slici 28. koja je data u Prilogu 1. Kandidat od polazne linije m, do linije koenja n ubrzava do brzine od najmanje 15 km/h, nakon ega usporava, forsiranim neprekidnim delovanjem na komande radne konice, i zaustavlja se tako da horizontalna projekcija najisturenije take prednjeg dela vozila na podlogu ne sme biti iza krajnje linije p. Sila na komandi se mora dozirati tako da ne doe do blokiranja bilo kog toka. Svaku radnju kandidat izvodi u jednom pokuaju. lan 22. Izuzetno od stava 1. l. 15, 17, 19. i 20. ovog pravilnika, na delu praktinog ispita na poligonu, do isteka roka od tri godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, kandidat za vozaa vozila kategorija BE, C1E, CE, D1E, DE i F, izvodi sledee poligonske radnje: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila; 2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci. Radnje iz stava 1. ovog lana izvode se na sledei nain: 1) odvajanje i spajanje vunog i prikljunog vozila, izvodi se prema situacijama na sl. 11, 16, 21. i 24, koje su date u Prilogu 1, u zavisnosti od kategorije vunog vozila. Kandidat odvaja vuno od prikljunog vozila pri emu obezbeuje prikljuno vozilo aktiviranjem parkirne konice, i nakon pokretanja vunog vozila isto zaustavlja uporedo sa prikljunim vozilom. Spajanje vozila kandidat vri tako to se iz poloaja 1 kree hodom unapred do poloaja 2, iz koga se hodom unazad kree do prikljunog vozila, gde se vri njihovo spajanje. Spajanje vunog i prikljunog vozila vri instruktor vonje koji i navodi kandidata, pri emu kandidat vri spajanje elektrinih vodova, odnosno konih vodova ukoliko isti postoje. Tokom kretanja od poloaja 2 do mesta spajanja, kandidat moe zaustavljati vuno vozilo i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije;



2) vonja napred i unazad u istoj saobraajnoj traci, izvodi se prema situacijama na sl. 12, 17, 22. i 25, koje su date u Prilogu 1, u zavisnosti od kategorije vunog vozila. Kandidat se skupom vozila, od polaznog polja I, kree saobraajnom trakom hodom unapred pravolinijski i zaustavlja se u zaustavnom polju II, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Iz zaustavnog poloaja skup vozila se kree hodom unazad bez promene saobraajne trake i zaustavlja u polaznom polju I, pri emu se ceo skup vozila mora nalaziti u tom polju. Tokom kretanja od polja II do polja I, kandidat moe zaustavljati skup vozila i po potrebi izvriti najvie etiri koraka korekcije. Ukoliko poligon ne ispunjava uslove za izvoenje poligonskih radnji iz stava 1. ovog lana, prilikom praktinog ispita ove radnje se izvode na drugom prostoru, odnosno ulici u naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraaja koja omoguava izvoenje ovih radnji. Drugi prostor, odnosno ulica u naseljenom mestu mora ispunjavati propisane uslove u pogledu dimenzija i oblika i moe se koristiti nakon pribavljene saglasnosti vlasnika, odnosno korisnika prostora, odnosno upravljaa puta. lan 23. Oznake na poligonu koje odreuju granice prostora za izvoenje odreene radnje su deo tog prostora, odnosno smatra se da prilikom izvoenja svih radnji na poligonu vozilo nije u oznaenom prostoru, ako je povrina kontakta toka i podloge van tog prostora. Kod radnji kod kojih je odreeno obavezno postavljanje saobraajnih kupa, vozilo ne sme doi u kontakt sa bilo kojom od postavljenih kupa. Kod svih radnji sa zaustavljanjem vozila, kandidat moe okretati toak upravljaa i kada se vozilo ne kree. Prilikom izvoenja svih propisanih radnji nije dozvoljeno otvaranje vrata na vozilu, a moe biti otvoren prozor kroz koji kandidat odreuje poloaj vozila u odnosu na oznake prostora na kojem se izvode radnje i postavljene saobraajne kupe. Prilikom izvoenja svih radnji na poligonu nije potrebno ukljuivati pokazivae pravca, osim na poligonima sa kolovoznim, odnosno saobraajnim trakama, na kojima se kreu vozila radi pristupa prostorima na kojima se izvode propisane radnje, kada se propisane radnje vozilom izvode na tim trakama. Smatra se da je celo vozilo zaustavljeno u odreenom polju (prostor odreen poloajem saobraajnih kupa, odnosno oznakama), ako se sve take horizontalne projekcije vozila na podlogu nalaze u tom polju. lan 24. Prilikom dela praktinog ispita u saobraaju na javnom putu za kandidata za vozaa motornih vozila kategorija AM, A1, A2, A, B1, F i M ispitna komisija se nalazi u drugom vozilu iz kojeg prati kandidata. U sluaju da vozilo S, odnosno S1 kategorije nema sedita za oba ispitivaa, jedan od njih se nalazi u tom vozilu, a drugi u drugom vozilu iz kojeg prati vonju kandidata. Nakon pola ispitnog zadatka oni menjaju mesta.



Na nain iz stava 2. ovog lana, postupa se i prilikom ispita za vozae motornih vozila kategorije S1E i SE. lan 25. Deo praktinog ispita u saobraaju na javnom putu sprovodi se u naseljenom mestu koje ispunjava propisane uslove za odravanje praktinog ispita kategorije za koju kandidat polae ispit, kao i na putu van naselja. Na delu praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, utvruje se da li kandidat na propisan, odnosno na pravilan nain, priprema vozilo, izvodi radnje, postupa u saobraaju, kao i da li poseduje tehniku vonje za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u uslovima slabog, srednjeg i jakog intenziteta saobraaja. Prilikom praktinog ispita za vozae vozila kategorije C1, C, D1, D, C1E, CE, D1E i DE, deo ispita se mora odrati i na putu van naselja, na deonici izmeu dva naseljena mesta. Pod pripremom vozila se podrazumeva: 1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova i ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost; 2) bezbedan ulazak u vozilo; 3) podeavanje sedita i naslona za glavu; 4) podeavanje unutranjeg i spoljanjeg retrovizora; 5) vezivanje sigurnosnog pojasa; 6) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 7) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Radnje koje kandidat izvodi u saobraaju na javnom putu su: 1) ukljuivanje u saobraaj - uveravanje da se ukljuivanje moe izvriti na bezbedan nain, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja vozilom u saobraajnoj traci; 2) kretanje po putu - izbor saobraajne trake za kretanje, odravanje pravca kretanja, dranje odstojanja, dranje rastojanja u odnosu na vozila i druge uesnike u saobraaju, bezbedno usporavanje, prilagoavanje brzine kretanja prema uslovima puta i stanju saobraaja, prilagoavanje brzine kretanja prema pravilima saobraaja, procena gustine saobraaja za ulazak u raskrsnicu; 3) promena saobraajne trake - uveravanje u mogunost bezbednog izvoenja promene saobraajne trake, ukljuivanje pokazivaa pravca;



4) prestrojavanje - uveravanje u mogunost bezbednog izvoenja prestrojavanja, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja na saobraajnoj traci predvienoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem se nastavlja kretanje; 5) skretanje vozila - uveravanje u mogunost bezbednog izvoenja skretanja, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja za skretanje, prilagoavanje brzine kretanja, kretanje kroz raskrsnicu odgovarajuom putanjom; 6) polukruno okretanje - uveravanje u mogunost bezbednog polukrunog okretanja, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja za polukruno okretanje, prilagoavanje brzine kretanja, kretanje kroz raskrsnicu odgovarajuom putanjom; 7) mimoilaenje - dranje rastojanja u odnosu na vozila i druge uesnike u saobraaju, proputanje vozila u sluaju prepreke; 8) obilaenje vozila, odnosno prepreke - uveravanje u mogunost bezbednog izvoenja obilaenja, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja za obilaenje, prilagoavanje brzine kretanja, dranje odstojanja, dranje rastojanja u odnosu na vozilo, odnosno prepreku koja se obilazi, povratak u saobraajnu traku kojom se vozilo kretalo pre obilaenja; 9) preticanje - uveravanje u mogunost bezbednog izvoenja preticanja, ukljuivanje pokazivaa pravca, zauzimanje poloaja za preticanje, prilagoavanje brzine kretanja, dranje odstojanja, pomeranje vozila radi preticanja, dranje rastojanja u odnosu na vozilo koje se pretie, stalno praenje ponaanja preticanog vozila, ostvarivanje razlike u brzini kretanja, povratak u saobraajnu traku kojom se vozilo kretalo pre preticanja; 10) prelazak preko eleznike pruge - uoavanje prelaza puta preko eleznike pruge, prilagoavanje brzine kretanja, bezbedno zaustavljanje, bezbedan prelazak preko eleznike pruge; 11) odnos prema peacima - uoavanje obeleenog peakog prelaza, uoavanje peaka u blizini i na peakom prelazu, prilagoavanje brzine kretanja, prelazak preko peakog prelaza; 12) zaustavljanje i parkiranje - uveravanje da se zaustavljanje moe izvriti na propisan i bezbedan nain, ukljuivanje pokazivaa pravca, prilagoavanje brzine kretanja, zaustavljanje uz ivicu kolovoza, bezbedno izlaenje iz vozila; 13) iskljuivanje iz saobraaja - uveravanje da se iskljuivanje moe izvriti na bezbedan nain, prilagoavanje brzine kretanja, zaustavljanje na predvienom mestu, iskljuivanje rada motora, obezbeivanje vozila od samopokretanja, bezbedan izlazak iz vozila, obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe. Prilikom izvoenja svih radnji u saobraaju na javnom putu uveravanje da se radnja moe bezbedno izvesti podrazumeva: korienje vozakih ogledala, osmatranje preko ramena, osmatranje kroz vetrobransko, odnosno bona stakla i procenu saobraajne situacije. Postupanje u saobraaju na javnom putu obuhvata: 1) postupanje po znacima i naredbama ovlaenog lica;



2) postupanje po svetlosnim saobraajnim znakovima - postupanje na crveno, uto, zeleno i uto trepue svetlo, postupanje po uslovnom znaku, postupanje po zelenom svetlu u obliku strelice nadole; 3) postupanje po saobraajnim znakovima - postupanje prema znakovima izriitih naredbi kojima se uesnicima u saobraaju na putu stavljaju do znanja zabrane, ogranienja i obaveze, prilagoavanje kretanja opasnostima na koje ih saobraajni znakovi opasnosti upozoravaju; 4) postupanje po oznakama na kolovozu; 5) postupanje po pravilima saobraaja; 6) upotrebu svetala - prelazak sa dugih na kratka svetla i obrnuto, upotreba svetala za maglu, upotreba svetala u tunelu, upotreba pozicionih, odnosno parkirnih svetala kada je vozilo parkirano; 7) postupanje prema vozilima pod pratnjom, odnosno vozilima sa prvenstvom prolaza; 8) postupanje u odnosu na ukljuena uta rotaciona ili trepua svetla - postupanje prema vozilima koja imaju ukljuena ova svetla, postupanje pri nailasku na mesta koja su oznaena ovim svetlima; 9) postupanje prema vozilima javnog prevoza putnika, odnosno autobusa; 10) upotrebu zvunih i svetlosnih znakova upozorenja - upotreba zvunog znaka upozorenja, upotreba svetlosnog znaka upozorenja, upotreba svih pokazivaa pravca. Tehnika vonje obuhvata rukovanje vozilom u pogledu naina: 1) pokretanja vozila - izbor odgovarajueg stepena prenosa, ukljuivanje spojnice, odnosno aktiviranje komande za ubrzavanje, iskljuenje parkirne konice; 2) delovanja na komandu ureaja za upravljanje - poloaj tela i ruku; 3) promene stepena prenosa - upotreba komande menjaa, upotreba komande spojnice, upotreba komande za ubrzavanje i odabir odgovarajueg stepena prenosa; 4) koenja - upotreba komande konog sistema u odnosu na saobraajnu situaciju, upotreba komande spojnice, odravanje pravca i koenje korienjem prenosnog sistema; 5) ubrzavanja - upotreba komande za ubrzavanje u odnosu na saobraajnu situaciju i odravanje pravca; 6) zatite ivotne sredine i ekonomine vonje - stvaranje prekomerne buke, neiskljuivanje motora u skladu sa propisima, bacanje i isputanje predmeta iz vozila i odabir naina kretanja u cilju ekonominije potronje pogonskog goriva. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije AM, A1, A2 i A, pod pripremom vozila se podrazumeva:



1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova i ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost; 2) bezbedno zauzimanje poloaja na vozilu; 3) korienje zatitne kacige; 4) podeavanje retrovizora; 5) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 6) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije AM, A1, A2 i A, pod tehnikom vonje se pored odredbi navedenih u stavu 8. ovog lana podrazumeva i: 1) odravanje ravnotee prilikom polaska, kretanja i zaustavljanja; 2) bezbedno parkiranje i silazak sa vozila. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije C1 i C, pod pripremom vozila se podrazumeva: 1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova, ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost i ureaja za kontrolu pritiska u konoj instalaciji; 2) obezbeivanje tovarnog prostora; 3) bezbedan ulazak u vozilo; 4) podeavanje sedita i naslona za glavu; 5) podeavanje retrovizora; 6) popunjavanje i ulaganje odgovarajueg tahografskog listia, odnosno postavljanje odgovarajueg nosaa podataka; 7) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 8) vezivanje sigurnosnog pojasa; 9) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije D1 i D, pod pripremom vozila se podrazumeva: 1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje



znakova, ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost i ureaja za kontrolu pritiska u konoj instalaciji; 2) popunjavanje i ulaganje odgovarajueg tahografskog listia; 3) bezbedan ulazak u vozilo; 4) podeavanje sedita i naslona za glavu; 5) podeavanje unutranjeg i spoljanjeg retrovizora; 6) vezivanje sigurnosnog pojasa; 7) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 8) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije D i D1, pod tehnikom vonje se pored odredbi navedenih u stavu 8. ovog lana podrazumeva i: 1) otvaranje i zatvaranje vrata za ulazak i izlazak putnika. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa vozila kategorije BE, C1E, CE, D1E i DE, pod pripremom vozila se podrazumeva: 1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova, ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost, ureaja za kontrolu pritiska u konoj instalaciji, ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila i konih instalacija; 2) obezbeivanje tovarnog prostora; 3) bezbedan ulazak u vozilo; 4) podeavanje sedita i naslona za glavu; 5) podeavanje retrovizora; 6) popunjavanje i ulaganje odgovarajueg tahografskog listia, odnosno postavljanje odgovarajueg nosaa podataka, osim za BE kategoriju; 7) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 8) vezivanje sigurnosnog pojasa; 9) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije F, pod pripremom vozila se podrazumeva:



1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova, ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost, ureaja za kontrolu pritiska u konoj instalaciji, ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila i konih instalacija; 2) obezbeivanje tovarnog prostora; 3) bezbedan ulazak u vozilo; 4) podeavanje sedita i naslona za glavu; 5) podeavanje retrovizora; 6) startovanje motora - stavljanje kljua u kontakt bravu, iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 7) vezivanje sigurnosnog pojasa; 8) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na praktinom ispitu koji se sprovodi za vozaa motornih vozila kategorije M, pod pripremom vozila se podrazumeva: 1) vizuelna provera ispravnosti vozila - pneumatika, ureaja za osvetljavanje puta, ureaja za oznaavanje vozila, ureaja za davanje svetlosnih znakova, ureaja za kontrolu i davanje znakova i ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost; 2) bezbedno zauzimanje poloaja na vozilu; 3) podeavanje retrovizora; 4) startovanje motora - iskljuivanje spojnice, izbor neutralnog poloaja na menjau brzina, aktiviranje motora; 5) ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala. lan 26. U vozilu sa ugraenim duplim nonim komandama, za vreme trajanja praktinog ispita u saobraaju na javnom putu, za tim komandama sedi ispitiva iz pravnog lica koje organizuje vozaki ispit, osim u sluaju iz lana 24. st. 2. i 3. ovog pravilnika. U vozilu u koje nisu ugraene duple none komande, za vreme trajanja praktinog ispita u saobraaju na javnom putu, blie komandi parkirne-pomone konice sedi ispitiva iz pravnog lica koje organizuje vozaki ispit, osim u sluaju iz lana 24. st. 2. i 3. ovog pravilnika. lan 27.



Deo praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, za kategorije vozila AM, A1, A2, A, B1, B i BE, po pravilu traje najmanje 25 minuta. Deo praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, za kategorije vozila C1, C, C1E, CE, D, D1, D1E i DE, po pravilu traje najmanje 40 minuta. Deo praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, za kategorije vozila F i M, po pravilu traje najmanje 20 minuta. Nakon sprovedenog praktinog ispita za svakog kandidata, ispitna komisija mora obezbediti vreme za voenje propisanih evidencija, obrazloenje rezultata ispita i pripremu sledeeg kandidata u trajanju od najmanje pet minuta. Vreme koje ispitiva provede na praktinom ispitu, odnosno teorijskom ispitu, smatra se vremenom praktine obuke instruktora vonje u istom trajanju. Podaci o praktinom ispitu se unose u centralnu bazu podataka preko centralnog raunara osposobljavanja kandidata (u daljem tekstu: centralni raunar) najkasnije do poetka sledeeg radnog dana. Ispitna komisija ne moe zapoeti ispit kandidata pre nego to se saine propisane evidencije o praktinom ispitu za prethodnog kandidata. lan 28. Negativnu ocenu (nije poloio) poligonske radnje iz lana 13. stav 1. taka 4), odnosno lana 14. stava 1. taka 6) ovog pravilnika, na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu, ispitiva e dati kandidatu koji odgovarajuu radnju, nije izveo uspeno na propisan nain u propisanom broju pokuaja. Jedinstvenu negativnu ocenu (nije poloio) poligonskih radnji iz lana 14. stav 1. ta. 2) i 3) ovog pravilnika, na delu praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu, ispitiva e dati kandidatu koji nije izveo uspeno nijednu od navedenih radnji na propisan nain u propisanom broju pokuaja. Jedan negativan bod za neuspean pokuaj izvoenja poligonske radnje, ispitiva e dati kandidatu koji nije uspeno izveo radnju za koju je predvieno da se izvodi u jednom pokuaju. Jedan negativan bod, za neuspean pokuaj izvoenja poligonske radnje, ispitiva e dati kandidatu koji je uspeno izveo u drugom pokuaju poligonske radnje iz lana 13. stav 1. taka 4), odnosno lana 14. stav 1. taka 6) ovog pravilnika. Ispitiva e dati kandidatu po jedan negativan bod za svaki neuspean pokuaj izvoenja poligonske radnje iz lana 14. stav 1. ta. 2) i 3) ovog pravilnika, osim u sluaju iz stava 2. ovog lana. Prilikom dela praktinog ispita koji se sprovodi na poligonu, odnosno drugom prostoru, odnosno u saobraaju na javnom putu, kandidat izvodi sve propisane poligonske radnje, osim u sluajevima propisanim lanom 30. ovog pravilnika.



lan 29. Negativnu ocenu (nije poloio), na delu praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, ispitiva e dati kandidatu koji napravi nedozvoljenu greku prilikom izvoenja radnji, odnosno postupanja. Nedozvoljene greke prilikom izvoenja radnji, odnosno postupanja su: 1) nepotovanje propisa o prvenstvu prolaza, odnosno proputanju vozila, odnosno peaka, odnosno inskih vozila, prilikom izvoenja svih radnji; 2) nepostupanje po znacima i naredbama ovlaenog lica; 3) prolazak na crveno svetlo na semaforu i istovremeno ukljueno crveno i uto svetlo na semaforu; 4) prolazak na uto svetlo na semaforu; 5) nezaustavljanje na svetlosni saobraajni znak kojim se najavljuje pribliavanje voza prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou; 6) nepotovanje crvenog svetla u obliku ukrtenih linija, odnosno ute trepue strelice kojom se nalae obavezna promena saobraajne trake; 7) nezaustavljanje na saobraajni znak obavezno zaustavljanje, odnosno ispred oznake na kolovozu neisprekidana linija zaustavljanja; 8) nepotovanje ogranienja brzine kretanja, pri emu je brzina prekoraena za vie od 10 km/h u naselju, odnosno za vie od 20 km/h van naselja; 9) nepotovanje ogranienja brzine kretanja u zoni kole, zoni 30 i zoni usporenog saobraaja; 10) nepotovanje saobraajnog znaka zabrane preticanja; 11) kretanje levom stranom kolovoza u smeru kretanja; 12) kretanje zabranjenim smerom na putu namenjenom za saobraaj u jednom smeru; 13) kretanje kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz suprotnog smera na putu na kojem postoje najmanje etiri saobraajne trake; 14) kretanje kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz suprotnog smera na putu sa fiziki odvojenim kolovoznim trakama; 15) preticanje prelaenjem preko neisprekidane uzdune linije, pri emu se koristi saobraajna traka za kretanje vozila iz suprotnog smera; 16) preticanje kolone vozila;



17) nezaustavljanje vozila pri nailasku na vozilo za organizovani prevoz dece koje je zaustavljeno radi ulaska i izlaska dece; 18) nepostupanje po propisima koji se odnose na obaveze vozaa prema vozilima pod pratnjom, odnosno vozilima sa prvenstvom prolaza. Prilikom ocenjivanja elemenata pripreme vozila, iz lana 25. ovog pravilnika, kada kandidat uini jednu ili vie greaka po odreenom elementu pripreme vozila, ispitiva e za taj element evidentirati jedan negativan bod. Izuzetno od stava 3. ovog lana, prilikom ocenjivanja elemenata pripreme vozila vezivanje sigurnosnog pojasa, odnosno korienje zatitne kacige, kada kandidat uini jednu ili vie greaka po ovim elementima, ispitiva e evidentirati pet negativnih bodova. Izuzetno od stava 3. ovog lana, prilikom ocenjivanja elementa pripreme vozila ukljuivanje kratkih, odnosno dnevnih svetala, kada kandidat uini jednu ili vie greaka po ovom elementu, ispitiva e evidentirati tri negativna boda. Prilikom ocenjivanja izvoenja radnji vozilom, iz lana 25. stav 5. ovog pravilnika, ispitiva e evidentirati onoliko negativnih bodova koliko je greaka uinjeno u izvoenju odreene radnje, osim u sluaju nedozvoljenih greaka iz stava 2. ovog lana. Prilikom ocenjivanja postupanja u saobraaju, iz lana 25. stav 7. ovog pravilnika, ispitiva e evidentirati onoliko negativnih bodova koliko je greaka uinjeno prilikom postupanja, osim u sluaju nedozvoljenih greaka iz stava 2. ovog lana. Prilikom ocenjivanja elemenata tehnike vonje, iz lana 25. ovog pravilnika, kada kandidat uini jednu ili vie greaka po odreenom elementu tehnike vonje, ispitiva e za taj elemenat evidentirati jedan negativan bod. Prilikom dela praktinog ispita koji se sprovodi u saobraaju na javnom putu, kandidat izvodi radnje na celoj trasi odreene ispitnim zadatkom, u celini, osim u sluajevima propisanim lanom 30. ovog pravilnika. lan 30. Pozitivnu ocenu (poloio) na praktinom ispitu ispitiva e dati kandidatu koji prilikom sprovoenja poligonskih radnji na poligonu, odnosno drugom prostoru, odnosno u saobraaju na javnom putu i na delu ispita u saobraaju na javnom putu nije ozbiljno ugrozio sebe ni druge uesnike u saobraaju, nije uinio nijednu nedozvoljenu greku i nema vie od 15 negativnih bodova. Negativnu ocenu (nije poloio) na praktinom ispitu ispitiva e dati kandidatu ako: 1) dobije negativnu ocenu (nije poloio) prilikom izvoenja poligonske radnje propisane u lanu 13. stav 1. taka 4) ili lanu 14. stav 1. taka 6) ovog pravilnika; 2) dobije jedinstvenu negativnu ocenu (nije poloio) prilikom izvoenja poligonskih radnji propisanih u lanu 14. stav 1. ta. 2) i 3) ovog pravilnika;



3) uini najmanje jednu nedozvoljenu greku prilikom sprovoenja radnji, odnosno postupanja; 4) ima vie od 15 negativnih bodova; 5) koristi mobilni telefon; 6) ne postupa po naredbama ispitne komisije; 7) na praktinom ispitu, iz razloga bezbednosti, ispitiva deluje na komande ureaja za zaustavljanje, odnosno komandu ureaja za upravljanje; 8) ispitiva oceni da kandidat ozbiljno ugroava sebe ili druge uesnike u saobraaju; 9) uestvuje u saobraajnoj nezgodi, a ispitiva oceni da je kandidat ozbiljno ugrozio sebe i druge uesnike u saobraaju. Ukoliko kandidat, prilikom praktinog ispita uestvuje u saobraajnoj nezgodi, a bar jedan ispitiva oceni da je kandidat ozbiljno ugrozio sebe ili druge uesnike u saobraaju, tada e se praktini ispit zavriti, a ispitna komisija e injenicu saobraajna nezgoda, utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko prilikom praktinog ispita oba ispitivaa ocene da kandidat ozbiljno ugroava sebe ili druge uesnike u saobraaju, tada e se praktini ispit zavriti, a ispitna komisija e injenicu ugroavanje bezbednosti, utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko je na praktinom ispitu iz razloga bezbednosti, ispitiva delovao na komande ureaja za zaustavljanje, odnosno komandu ureaja za upravljanje, tada e se praktini ispit zavriti, a ispitna komisija e injenicu ugroavanje bezbednosti utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko je na praktinom ispitu kandidat koristio mobilni telefon, odnosno nije postupao po naredbama ispitne komisije, tada e se praktini ispit zavriti i kandidat udaljiti sa ispita, a ispitna komisija e injenicu udaljen sa ispita utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko je u toku praktinog ispita kandidat uestvovao u saobraajnoj nezgodi, a oba ispitivaa ocene da kandidat svojim postupcima nije ugrozio sebe i druge uesnike u saobraaju, praktini ispit e se prekinuti. U tom sluaju ispitna komisija e injenicu saobraajna nezgoda utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko doe do prekida praktinog ispita iz razloga na koje kandidat nije mogao uticati, ispitna komisija e razlog prekida utvrditi u rubrici napomena zapisnika o polaganju praktinog ispita i izvetaja. Ukoliko je kandidat u momentu prekida, iz st. 7. i 8. ovog lana, prema evidencijama ispitivaa ispunio uslove za dobijanje negativne ocene (nije poloio), praktini ispit e se i zavriti u momentu prekida, a konana ocena e se izvesti na osnovu evidencija oba ispitivaa.



Ukoliko kandidat u momentu prekida iz st. 7. i 8. ovog lana, prema evidencijama ispitivaa, nije ispunio uslove za dobijanje negativne ocene (nije poloio), a izvedeno je najmanje 2/3 ispitnog zadatka, praktini ispit e se i zavriti u momentu prekida, a konana ocena e se izvesti na osnovu evidencija oba ispitivaa. Ukoliko kandidat u momentu prekida iz st. 7. i 8. ovog lana, prema evidencijama ispitivaa, nije ispunio uslove za dobijanje negativne ocene (nije poloio), a izvedeno je manje od 2/3 ispitnog zadatka, praktini ispit e se ponoviti i izvesti u celosti, kada se steknu uslovi za odravanje ispita, odnosno kandidat potvrdi svoju spremnost za izlazak na ispit. Kandidat je poloio praktini ispit ako oba ispitivaa daju pozitivnu ocenu (poloio). IV. VOENJE I ROKOVI UVANJA EVIDENCIJA O VOZAKOM ISPITU lan 31. O polaganju vozakog ispita, za svakog kandidata pojedinano, ispitna komisija sainjava zapisnik o teorijskom ispitu, odnosno zapisnik o praktinom ispitu. Zapisnik o teorijskom ispitu se sainjava u tri primerka, nakon overe rezultata teorijskog ispita od strane ispitivaa, kao ispis odreenih podataka o teorijskom ispitu iz centralne baze podataka. Po jedan primerak zapisnika zadravaju pravno lice i nadleni organ, a jedan primerak se uruuje kandidatu. Zapisnik o praktinom ispitu se sainjava u tri primerka u pisanom obliku, pri emu po jedan primerak zapisnika zadravaju pravno lice i nadleni organ, a jedan primerak se uruuje kandidatu. Prepis zapisnika o praktinom ispitu vri se unosom podataka iz zapisnika u pisanom obliku u centralnu bazu podataka, koji elektronskim potpisom moraju overiti oba ispitivaa. Sastavni deo zapisnika o praktinom ispitu je bodovna lista praktinog ispita. Sastavni deo zapisnika koji se uruuje kandidatu je i ispitni zadatak. Nakon zavrenog praktinog ispita vri se prepis bodovnih listi praktinog ispita u centralnu bazu podataka, koje elektronskim potpisom mora overiti ispitiva. Sadraj i izgled Zapisnika o teorijskom ispitu, formata A4, dat je u Obrascu 4, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Sadraj i izgled Zapisnika o praktinom ispitu, formata A4, dat je u Obrascu 5, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Sadraj i izgled Bodovnih lista praktinog ispita, formata A4, dat je u Obrascima 6a, 6b, 6c, 6d, 6e, 6f i 6m, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u zapisnik o teorijskom ispitu, odnosno u zapisnik o praktinom ispitu, nije obavezan unos podatka o JMBG-u i broju licence ispitivaa. Do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u zapisnik o teorijskom ispitu nije obavezno unositi oznaku pitanja na koja nije dat taan odgovor.



Zapisnik o teorijskom ispitu i zapisnik o praktinom ispitu, kada je kandidat poloio vozaki ispit, uvaju se pet godina, a kada kandidat nije poloio ispit jednu godinu. Izuzetno od stava 4. ovog lana, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, ispis ispitnog zadatka nije sastavni deo zapisnika koji se uruuje kandidatu. Izuzetno od. stava 6. ovog lana, pravno lice e, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, prilikom sprovoenja praktinog ispita, koristiti Bodovne liste praktinog ispita, formata A4, iji je sadraj i izgled dat u Obrascima 7a, 7b, 7c, 7d, 7e i 7f, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 32. Nakon sprovedenog teorijskog ispita, odnosno izvrene overe prepisa zapisnika praktinog ispita, ispitna komisija sainjava izvetaj o odranom teorijskom ispitu, odnosno praktinom ispitu, koji predstavlja ispis odreenih podataka iz centralne baze podataka. Sadraj i izgled Izvetaja o odranom teorijskom ispitu, odnosno praktinom ispitu, formata A4, dat je u Obrascu 8, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Pravno lice koje organizuje vozaki ispit i nadleni organ uvaju najmanje dve godine po jedan primerak pisanog izvetaja iz stava 1. ovog lana. lan 33. Potvrda o poloenom teorijskom ispitu sainjava se kao ispis odreenih podataka iz centralne baze podataka i uruuje se kandidatu nakon poloenog teorijskog ispita. Sadraj i izgled Potvrde o poloenom teorijskom ispitu, formata A4 ili A5, dat je u Obrascu 9, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 34. Uverenje o poloenom vozakom ispitu sainjava se kao ispis odreenih podataka iz centralne baze podataka i uruuje se kandidatu nakon poloenog vozakog ispita. Sadraj i izgled Uverenja o poloenom vozakom ispitu u pisanom obliku, formata A4, dat je u Obrascu 10, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni. V. USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA VOZILO NA KOJEM SE OBAVLJA VOZAKI ISPIT



lan 35. Praktini ispit kandidat polae na vozilu odgovarajue kate

p voz ispit kbs 2012

Documents