Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2020. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

1-15. jun 2020.Broj 451, Godina 17

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaUsvojen Program razvoja eUprave 2020-2022.Отворен Регионалнни иновациони стартап центар у УжицуSa domaće scenePrezentacija Move to S/4HANA 2020Jubilarni Dan devojčica u IKT-u okupio oko 150 učenica iz cele SrbijeOdržan vebinar o predikciji epidemije – studija slučaja COVID19Učenici novobeogradske OŠ Ratko Mitrović virtuelno otputovali u inostranstvo i predstavili Srbiju svojim vršnjacima Bloomberg ih uvrstio na spisak najboljih kompanija za investiranjeNacionalna i regionalna razmena podataka za vreme vanrednog stanja i predlozi za slične situacijeЗа опоравак су спремније компаније које дигитализују пословањеSa svetske sceneViše od milion dronova za dostavu očekuje se na nebu do 2026. godine PRILOGПрепоруке Поштанске штедионице за безбедност клијенатаOtkrivanje korona virusa preko termalnih kamera – pouzdano ili ne?

Stranica | 2

Usvojen Program razvoja eUprave 2020-2022.BEOGRAD, 4.jun 2020.-Vlada Republike Srbije je 4 juna 2020. usvojila Program razvoja eUprave u Srbiji.Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je izrazio uverenje da će realizacijom ovog programa Srbija ostvariti još veći skok na polju digitalizacije što će potvrditi njeno regionalno liderstvo u razvoju eUprave. Programom je predviđeno 300 novih elektronskih usluga i servisa za građane i privredu. Program razvoja elektronske uprave ima četiri cilja, a za građane je najznačajniji treći koji definiše unapređenje Portala eUprave, značajno povećanje broja elektronskih usluga i novi pristup digitalizaciji procedura sa fokusom na životne događaje. U slučaju preseljenja, plaćanja poreza, registracije automobila ili drugih sličnih životnih aktivnosti, građani će moći odmah elektronski da obave sve postupke koje su sa tim događajem povezane umesto da ih rešavaju jedan po jedan. Sve usluge će biti dostupne i putem mobilnog telefona.Osnova razvoja eUprave biće i digitalna infrastruktura: završetak Državnog data centra u Kragujevcu, povezivanje lokalnih samouprava na jedinstvenu informacionu-komunikacionu mrežu eUprave i uspostavljanje ePisarnice i eArhive, kako bi se u potpunosti digitalizovao rad javne uprave tj. kako bi se omogućili prijem, izrada i čuvanje elektronskih dokumenata. Od strateškog značaja je i završetak Centralnog registra stanovništva i izrada Metaregistra, jačanje informacione bezbednosti i obuka službenika za rad u digitalnom okruženju.Jedan od ključnih ciljeva Programa jeste pravna sigurnost eUprave. Građani će moći da provere koje podatke organi čuvaju o njima, da podnesu zahtev za njihovu izmenu ili saznaju ko koristi te podatke i na koji način.Programom će biti rešeno i pitanje dostave dokumenata. Umesto da čekaju poštara, građani i privreda dobijaju elektronsko rešenje lokalne poreske administracije za porez na imovinu u Jedinstveno elektronsko sanduče na Portalu eUpravaNa kraju, poseban cilj Programa posvećen je otvaranju podataka koji su u posedu državnih organa kako bi ih svi građani, a posebno privreda, mogli da koriste za kreiranje novih usluga i proizvoda i podsticanje ekonomskog razvoja.

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

Отворен Регионалнни иновациони стартап центар у УжицуУЖИЦЕ, 8. јун 2020 – Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић отворио је 5 јуна 2020. Регионални иновациони стартап центар у Ужицу и том приликом изјавио да је ово место у коме ће будући технолошки предузетници имати најсавременију опрему и менторску подршку за развој својих иновационих идеја.Он је навео да је Град Ужице важан центар индустрије и да у овом граду Златиборског округа послују велике и успешне компаније, као што су: Ваљаоница бакра Севојно, Импол Севал, Први партизан, које бележе добре резултате.„Овај стартап центар даће нови импулс развоју и дигитализацији привреде Ужица. Овде ће се развијати иновације примењиве у компанијама ужичког краја, а такође отвараће се и нове стартап компаније које ће допринети већем запошљавању младих. Желимо да млади остају у Ужицу и да се враћају у Ужице знајући да овде имају услове за рад и напредовање”, навео је Поповић.Он је истакао да је један од његових приоритета као министра подршка отварању што већег броја стартап компанија, којих данас у Србији има око 400, док у Израелу, који има приближан број становника као Србија, постоји око седам хиљада стартапова.Министар Поповић је рекао да ће у Стартап центру у Ужицу млади предузетници, поред простора и најмодерније ИТ опреме, добити и подршку најбољих ментора који ће их обучавати како да успешно наступе на домаћем и иностраном тржишту.Пројекат отварања Регионалног иновационог стартап центра реализовали су Град Ужице и „Регионална развојна агенција Златибор“ уз финансијску подршку Кабинета министра за иновације и технолошки развој.Укупна вредност инвестиције износи преко 60 милиона динара, а адаптиран је и опремљен простор од 422 квадрата у центру града, који је намењен за рад стартап компанија.На основу Програма подршке отварању регионалних иновационих стартап центара Кабинет министра за иновације и технолошки развој отворио је девет Регионалних иновационих стартап центара и то у Ужицу, Чачку, Пироту, Зрењанину, Ваљеву, Горњем Милановцу, Крушевцу, Суботици и Старој Пазови.

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 4

Prezentacija Move to S/4HANA 2020BEOGRAD, 28 maj 2020.-U četvrtak, 28. maja od 10 do 13 časova, održan je online događaj Move to S/4HANA 2020, koji je organizovala kompanija Coming. Veliki broj zainteresovanih odazvao se pozivu da od naših eminentnih stručnjaka iz SAP-a, NetApp-a i COMING-a sazna što više o S/4HANA, najefikasnijem načinu konverzije i novinama u vezi sa ovom platformom. Učesnici ovog skupa pratili su predavanja Slaviše Lečića, Thomasa Hermana, Igora Grijaka, Miloša Trajkovića i Aleksandra Pavlovića na sledeće teme: Uvod u S/4Hana Zašto konverzija Kako izvesti konverziju, infrastruktura i cloud usluge Why Sap Runs Better on NetApp Your first step into the intelligent enterprise

www.coming.rs

Sa domaće scene

Stranica | 5

Jubilarni Dan devojčica u IKT-u okupio oko 150 učenica iz cele SrbijeBeograd, 3.6.2020. godine – U obeležavanju jubilarnog međunarodnog „Dana devojčica u IKT-u“, koji je po deseti put kod nas organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije uz značajnu institucionalnu podršku Vlade Republike Srbije i počasne pokroviteljke premijerke Ane Brnabić, ove godine je učestvovalo više od 150 učenica iz 30 škola širom Srbije.Uz podršku kompanije Vip mobile tradicionalno takmičenje „Uhvati ideju”, inače sastavni deo ovoga dana, po prvi put je usled pandemije COVID-19 organizovano u potpunosti onlajn. U oštroj konkurenciji prevagu je odneo rad prvoplasirane Nede Enčev, učenice OŠ „Despot Stefan Lazarević“ iz Beograda, i ideja koju je predstavila u svom video radu. Tri prvoplasirana rada biće nagrađena od strane kompanija Vip mobile i izdavačke kuće Klett. “Uprkos vanrednoj situaciji Udruženje je odlučno da ne posustane, i shvatajući celu situaciju kao veliki izazov, donelo je odluku da sve aktivnosti organizuje kompletno onlajn. Učešće devojčica iz skoro svih krajeva Srbije i njihove virtuelne posete kompanijama u IKT sektoru, gde su imale prilike da vide kako se putem internet platformi organizuju poslovni sastanci i čuju inspirativne priče izuzetno uspešnih menadžerki, samo je još jednom učvrstilo naš put u upornoj promociji pravih vrednosti i društva jednakih mogućnosti za sve”, izjavila je dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije. Sa ciljem da osnaži i inspiriše devojčice da prilikom odabira budućih profesija kao opciju sagledaju mogućnosti koje pruža oblast informaciono – komunikacionih tehnologija, za njih je u okviru „Dana devojčica u IKT-u“ organizovano i onlajn druženje sa menadžerkama kompanija Vip mobile, Saint Di, Klett, Ericsson, Comtrade, Generali Osiguranje, SET, HTEC Group i drugih. Na taj način imale su priliku da od ovih uspešnih žena čuju inspirativne priče o njihovom obrazovanju, odabiru škola i fakulteta, o radu, ali i daljem svakodnevnom učenju.

Sa domaće scene

Stranica | 6

Održan vebinar o predikciji epidemije – studija slučaja COVID19BEOGRAD, 4. jun 2020- Na inicijativu Društva za informatiku Srbije (DIS), a u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za IT, Fakultetom organizacionih nauka i Mašinskim fakultetom Univetziteta u Beogradu, 04. juna 2020. održan je vebinar “Učenje parametara epidemioloških modela u cilju predikcije širenja epidemije - studija slučaja COVID19 u Republici Srbiji i ostatku Evrope”.Uz tehničku podršku dr Marka Vujića (ITS) i uvodno izlaganje prof. dr Borisa Delibašića (FON) o konceptu modela predikcije, studiju slučaja je izneo dr Andrija Petrović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Pred 30-tak učesnika vebinara predstavljeno je kako se parametri epidemioloskih modela (SIR - SIRM) uče iz podataka pomoću metoda mašinskog učenja. Prikazan je model crne kutije za modelovanje dinamike širenja bolesti zasnovan na sistemu neuronskih diferencijalnih jednacina. Pored toga, predstavljeni su i dalji pravci istraživanja u cilju poboljšanja predikcije i otkrivanja uticaja državnih intervencija na smanjenje širenja infekcije. Rezultati dobijeni primenjenim metodama i tehnikama predstavljeni su na podacima vezanim za pandemiju COVID19 u Republici Srbiji i ostatku Evrope.Ovaj vrlo uspešan i aktuelan vebinar je završen konstruktivnom diskusijom učesnika i prezentera o mogućim poboljšanjima modela, kao i o njegovoj široj primeni. Vest DBV

Sa domaće scene

Stranica | 7

Učenici novobeogradske OŠ Ratko Mitrović virtuelno otputovali u inostranstvo i predstavili Srbiju svojim vršnjacima BEOGRAD. 4 jun 2020.-Širom sveta, učenici i nastavnici prebacili su se na nastavu na daljinu. Pored neometanog nastavka učenja u online prostoru, digitalni alati omogućavaju im i da virtuelno iskorače izvan granica svojih zemalja i povežu se sa vršnjacima širom planete. Đaci 13 osnovnih škola iz 12 zemalja sastali su se 21. i 22. maja na Microsoft Teams platformi na zajedničkom Međunarodnom otvorenom času geografije na engleskom jeziku. Srbiju je predstavljala Osnovna škola “Ratko Mitrović” iz Beograda. Čas je bio posvećen temi „Moja zemlja“. Više od 120 učenika i njihovih nastavnika učestvovalo je na online času, a svaku zemlju predstavljala je po jedna škola. Putem video poziva u okviru Microsoft Teams platforme osnovci iz različitih zemalja naizmenično su predstavljali svoje zemlje, istoriju, kulturu i tradicije svog naroda, istaknute naučnike i sportiste, tradicionalnu kuhinju i znamenitosti, pozivajući jedni druge u posetu. Deca su jedna drugoj aktivno postavljala pitanja na engleskom, koji je svima strani jezik, i tako dobila priliku da unaprede svoje konverzacijske veštine i nauče nove i korisne reči i izraze.Vršnjacima iz Estonije, Letonije, Kazahstana, Ukrajine, Slovenije i Hrvatske, Srbiju su predstavili učenici OŠ „Ratko Mitrović“. U video pozivu učestvovalo je 20 učenika 5. i 7. razreda ove novobeogradske škole koji su postavljali pitanja đacima iz inostranstva, istraživali druge zemlje i dobili priliku da se upoznaju sa inovativnim i zabavnim načinom za povezivanje sa decom izvan granica svoje domovine. Korišćen je Microsoft Teams alat za obrazovanje, koji omogućava efikasnu i atraktivnu nastavu na daljinu koristi 183.000 obrazovnih institucija u 175 zemalja sveta.

Sa domaće scene

Stranica | 8

Bloomberg ih uvrstio na spisak najboljih kompanija za investiranjeNOVI SAD, 8. jun 2020. Kada vas Bloomberg uvrsti na spisak kompanija u koje bi trebalo investirati milion dolara za vreme pandemije, to verovatno znači da radite dobar posao. Na tom spisku našao se i domaći Clockify, proizvod novosadske kompanije COING koji se pokazao nezamenljivim alatom za mnoge globalne kompanije u prethodnih nekoliko meseci.Kada smo u januaru 2019. godine razgovarali sa Nenadom Milanovićem, osnivačem kompanije COING koja stoji iza domaćeg time tracking softvera Clockify, taj proizvod beležio je oko 1 milion registrovanih korisnika. Tada smo saznali da je ovaj tim, nakon obaveštenja da je duplirana cena softvera za evidenciju radnih sati koji su do tada koristili, odlučio da kreira sopstveni alat koji bi pored svog regularnog posla napravili za nekoliko meseci.Tako je nastao Clockify, servis pomoću kog zaposleni vode evidenciju o svom radnom vremenu tj. vremenu potrebnom za obavljanje pojedinačnih zadataka – na dnevnom i nedeljnom nivou.Kako se čitav svet suočio sa korenitim promenama kao posledica COVID-19, tako su i kompanije morale da pronađu način da što brže i efikasnije pređu na remote režim rada, sa izazovom kako da zadrže isti nivo produktivnosti kao u kancelariji. Pošto je dosta kompanija prešlo na rad od kuće, menadžment više ne može da prati produktivnost tako što će gledati da li ljudi sede u stolicama i rade. Umesto toga, kompanije su shvatile da moraju da prate koliko je potrošeno vremena na neku aktivnost i procene da li je to vreme utrošeno na pravu stvar.Inače, sam Clockify ne špijunira korisnike. Kod nas zaposleni sam napiše koliko je proveo vremena radeći neki task, pa je onda na menadžeru da proceni rad bez oslanjanja na špijuniranje i nadzor monitora. Nekima je to čudno, ali većini kompanija koje koriste naš proizvod je to zapravo ono što im treba jer ne žele da izgube poverenje radnika i nameću dodatan stres.Sa druge strane, povećao se i broj pojedinaca koji samoinicijativno žele da prate vreme. Oni znaju da je rad od kuće zahtevan i ne žele da im pažnja odlazi na nebitne stvari.To su primetili i gorepomenuti Bloomberg i The Wall Street Journal, a pojavljivanje u tim medijima ovoj kompaniji značilo je pre svega u pogledu izgradnje dodatnog kredibiliteta – jer njihovim korisnicima to pruža dodatnu sigurnost i stvara osećaj da mogu da se oslone na proizvod koji će biti tu još dugo vremena. Pritom, dodaje Simin, nakon objavljivanja tekstova povećao se i broj ponuda raznih fondova za finansiranje ili otkup dela njihove kompanije.Milena Rašić (izvod iz Netokracija, newsletter)

Sa domaće scene

Stranica | 9

Nacionalna i regionalna razmena podataka za vreme vanrednog stanja i predlozi za slične situacijePojava COVID-19 virusa i, kao posledica, uvođenje raznih vidova karantina za ljude, dovelo je do migracije ljudskih aktivnosti ka Internetu. Pošto se niko nije unapred spremao za takav razvoj događaja, ljudi su koristili ono što već postoji, a to su aplikacije poput Skype-a, Viber-a, Webex-a, MS Teams-a, Zoom-a, WhatsApp-a,... Sve ove aplikacije su nudile multimedijalnu komunikaciju. Broj korisnika je eksplodirao preko noći. Samim tim je i saobraćaj na Internet linkovima morao da poraste. Pošto sve prethodno navedene aplikacije koriste servere koji se nalaze u evropskim data centrima, došlo je do značajnog porasta Internet saobraćaja ka inostranstvu. Posle prvih udara, većina provajdera je rešila problem povećanjem međunarodnog kapaciteta. Takođe je došlo i do porasta domaćeg Internet saobraćaja (15%-20%). S obzirom da je cena proširenja kapaciteta u zemlji značajno manja nego ka inostranstvu, ovo već nije predstavljalo problem. Jedan od načina zaštite od zagušenja u budućnosti je svakako podizanje servisa za kolaboraciju na serverima koji su u zemlji. Time će se sigurno dobiti bolji kvalitet servisa za sve učesnike. Ti servisi mogu da budu privatni (kompanijski) ili javni (svima dostupni). Ako hoćemo spremni da dočekamo neki budući karantin, moramo danas da krenemo sa pripremama. A sve to možemo da koristimo i bez prisile zbog virusa.Pripremio dr Nenad Krajnović, tehnički direktor Serbian Open eXchange

Sa domaće scene

Stranica | 10

За опоравак су спремније компаније које дигитализују пословањеБЕОГРАД, 12. јун 2020.-У Београду је 12 јуна одржан вебинар „Економски опоравак после пандемије“. Сем Фабрици шеф делегације Европске комисије у Србији је изјавио да је за опоравак Србије важно јачање сарадње Србије и ЕУ и помоћ која ће стићи кроз ИПА фондове и гаранције.Михаило Весовић, директор сектора за стратешке анаализе Привредне коморе Србије је истакао да компаније које су биле спремније за дигитално пословање и трансформацију боље функционишу и сада се брже опорављају и развијају пословање. Циљ је да заједно са европским компанијама убрзано радимо на процесу дигитализације пословања, нагласио је Весовић

Sa domaće scene

Stranica | 11

Više od milion dronova za dostavu očekuje se na nebu do 2026. godine Do 2026. godine više od milion dronova moglo bi da izvršava maloprodajne isporuke, u poređenju sa 20.000 koliko je danas, pokazala je nova analiza kompanije Gartner. Dronovi su imali svoju ulogu u odgovoru na pandemiju koronavirusa i to bi moglo ubrzati njihovo dugoročno usvajanje u širokom spektru sektora.Tokom krize COVID-19, dronovi su korišćeni za isporuku lekova i test uzoraka na udaljenim lokacijama. Prošle godine DHL je pokrenuo projekat dostave dronovima kako bi se izborio sa izazovima isporuke u gradskim oblastima Kine. DHL tvrdi da usluga smanjuje vreme isporuke sa 40 na osam minuta za udaljenost od osam kilometara i može da uštedi troškove i do 80% po isporuci, uz smanjenu potrošnju energije i niži stepen aero zagađenja u poređenju s drumskim prevozom.Uz brojne nove primene dronova u gradovima, postoji nekoliko problema koje urbanisti i zvaničnici treba da razmotre.Gradovi takođe moraju da se bave problemima privatnosti koji se odnose na dronove. Sud u Parizu nedavno je obustavio upotrebu nadzora dronovima radi nadgledanja poštovanja mera vezanih za COVID-19, pozivajući se na nedoumice u vezi sa privatnošću. Policijska uprava Westport u Konektikatu takođe je odbacila planove za korišćenje dronova radi primene socijalne distance i otkrivanja simptoma COVID-19 nakon zabrinutosti građana i grupa za građanske slobode. Privatnost i zone gde se ne leti „gradovi ili vlade treba da odrede centralno i da primeniti ih na operatore dronova“, komentarisao je Pacheco.Gradovi takođe moraju da igraju ulogu u sigurnosti i da paze da dronovi i njihov teret ne budu žrtve vandalizma ili krađe, a zvaničnici bi trebalo da razmotre da na raspolaganju budu mesta utovar pošilji i spuštanje paketa dronovima.Izvor: TNW izvod vesti Marijane Račić (PCPress)

Sa inostrane scene

Stranica | 12

Препоруке Поштанске штедионице за безбедност клијенатаПоштовани корисници,У условима све учесталијих појава слања обавештења путем електронске поште од стране неовлашћених лица наводно у име финансијских институција, које у свом прилогу садрже малициозни фајл или линк, а у циљу компромитовања и злоупотреба Ваших података (тзв фишинг превара), овом приликом желимо да Вас упознамо са одређеним мерама заштите како не бисте постали жртва оваквих превара.Типичан напад почиње имејлом који изгледа као да је дошао из Банке Поштанска штедионица, а.д., Београд, у којем пошиљалац на различите начине покушава да Вас наговори да приступите одређеном линку, отворите документ у прилогу, оставите шифру свог налога и сл. Ове интернет замке постају све софистицираније и траже од Вас да стално будете на опрезу како не бисте своју имовину и/или податке довели у опасност.Молимо Вас да у будућој комуникацији путем електронске поште са Банком Поштанска штедионица, а.д., Београд, обратите посебну пажњу на следеће:

1. Проверите имејл адресу пошиљаоца.Проверите да ли je порука стварно стигла са адресе Банке која је наведена у пољу “From”. Имејл адреса пошиљаоца мора одговарати домену Банке, односно после индекса @ треба да стоји posted.co.rs, а пре индекса @ јасно разумљив назив. У супротном, нипошто не отварајте прилоге из имејла и не кликћите на линкове уколико их има у телу (тексту) имејла.2. Увек обратите пажњу на фајл у прилогу или линк у телу имејлаПрилог имејла (Word документ, Excel табела, Pdf и сл.) треба да има јасан и разумљив назив. Уколико је назив предугачак, неразумљив, састављен од нелогичних комбинација слова и бројева нипошто га не отварати. Никада не отварајте прилог док претходно не прочитате целу поруку. У телу имејла може да се налази текст или реч означен другом бојом, односно која се разликује од осталих речи по изгледу. Таква реч или текст могу бити линк према одређеном злонамерном web сајту где када кликнете на њега може доћи до реализације фишинг напада.

PRILOG 1.

Stranica | 13

3. Текст, граматичке грешке и нелогичности у садржају имејл поруке.Фишинг преваре се често могу препознати по нелогичним текстовима у имејлу или правописним грешкама.4. Условљавања или нестандардни захтеви и све што звучи превише добро да би било истинитоУколико се у примљеном имејлу очекује да хитно реагујете или да се од Вас захтева нешто нестандардно, а нарочито ако сте изненада постали добитник неочекиване награде или нечег сувише доброг, постоји могућност да је у питању фишинг и не треба реаговати без претходне провере.5. Осетљиви подациБудите свесни да Банка никада не тражи од Вас осетљиве или личне податке путем имејла, као што су: шифре, лозинке, ПИН, и сл.Уколико посумњате у валидност имејла препоручујемо да не отварате прилоге из имејл поруке и линкове у телу имејла (ако постоје), да о пријему нежељеног имејла обавестите Банку слањем на имејл адресу kontakt@posted.co.rs како би Банка даље предузела адекватне мере, и обришете поруку из свог имејл сандучета.

Банка Поштанска штедионица, а.д., Београд свакодневно предузима све неопходне мере и активности у циљу безбедног пословања са Вама.Ово је аутоматски генерисана порука. Молимо вас да не одговарате на њу.

С поштовањем,Банка Поштанска штедионица, а.д., Београд

PRILOG 1.

Stranica | 14

Otkrivanje korona virusa preko termalnih kamera – pouzdano ili ne? Kompanija AllControl, članica TeleGroup sistema, se bavila istraživanjem i prosledila javnosti ovo saopštenje o otkrivanju korona virusa preko termalnih kamera, postavljajući pitanje odgovornosti svih karika u lancu koje primenjuju “fever screening” tehnologiju u svrhe sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

Malo ljudi zna da se već godinama unazad „fever screening“ tehnologija koristi za „detekciju groznice“, odnosno povišene telesne temperature, koja ima zadatak da pomogne u sprečavanju širenje zaraznih bolesti. Tokom globalne pandemije virusa Covid-19 videli smo eksploziju potražnje i ponude rešenja za detekciju telesne temperature. Globalni tehnološki igrači su se munjevitom brzinom prilagodili potražnji i pokrenuli globalnu kampanju nudeći termalne kamere sa pripadajućom opremom kao alat za precizno merenje telesne temperature koji može da pomogne u suzbijanju širenja korona virusa. Postavlja se pitanje koliko su ovi sistemi precizni i da li su pali na ispitu kada je reč o usklađenosti sa međunarodnim „fever screening“ standardima? Koliko ovo utiče na realnu upotrebnu vrednost postojeće tehnologije i na kraju krajeva posredno na zdravlje svih nas?Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebno je da razumemo zašto je usklađenost sa IEC i ISO Fever Screening standardima bitna za razrešavanje dalje sudbine aktuelnih tehnoloških ponuda i njihove primene u misiji sprečavanja širenja zaraznih bolesti. Naime, dve vodeće međunarodne oranizacije za standarde, IEC i ISO iz Ženeve, objavile su tri standarda koja pokrivaju „fever screening“ oblast sa detaljnim uputstvom i objašnjenjima šta su vrline, a šta mane postojećih rešenja sa termalnim kamerama. Da krenemo sa pregledom različitih rezultata i preporuka pomenutih organizacija.

Fokus na unutrašnjoj zoni oka (Chanti), ostali delovi lica nisu pouzdani Telesna temperatura se najpreciznije meri u zoni unutrašnjeg oka (Lat. Chanti), jer se taj deo nalazi tačno iznad interne kariotidne arterije. Ostali delovi lica, kako pokazuju istraživanja i testovi sprovedeni od strane nadležnih tela, zbog znojenja i crvenila nisu pouzdani za precizno utvrđivanje temperature. Važnost zone unutrašnjeg dela oka najbolje pokazuju primeri uzeti sa termalnih kamera ISO/TR13154:2017, gde je primećena značajna nepreciznost izmerene telesne temperature na levom i desnom oku. Levo oko 37,9℃, desno oko 38,4℃.Da li naočare, kosa ili maska ometaju merenje?Organizacije IEC i ISO potvrđuju da prilikom merenja temperature, lice mora biti potpuno otkriveno (bez naočara, šiški, maski, kapa ili šešira), jer svi ovi elementi ometaju skrining termograf i nemoguće je izmeriti preciznu temperaturu. U skladu sa pomenutim standardima, svi operateri koji učestvuju u procesu merenja temperature primenom termalnih kamera moraju da poštuju ova pravila.Proizvođači termalne opreme zaobilaze zvanične preporukeAko smo razumeli da preciznost zavisi od gore pomenutih faktora, zbunjuje činjenica da proizvođači termalnih kamera nigde ne otkrivaju ovu bitnu infromaciju da maske i naočare drastično utiču na preciznost merenja. Njihovi promo video materijali često prikazuju „precizna“ očitavanja telesne temperature i kod ljudi koji upravo nose i maske i naočare. Da li ovde govorimo o namernom zavaravanju tržišta ili je nešto drugo u pitanju?! Minimalna preciznost u laboratorijskim uslovima

PRILOG 2.

PRILOG 2.Stranica | 15

IEC standard kaže da je minimalna laboratorijska preciznost skrining termografa ± 0,5℃, a mnogi proizvođači tvrde da se nivo preciznosti njihovih rešenja kreće i do ±0,1℃. Nadležne organizacije još uvek istražuju koje laboratorije proizvođači koriste za verifikaciju preciznosti svojih sistema.

Lica moraju biti u paralelnoj ravni sa kameromDa bismo došli do što preciznijih merenja, lice osobe i objektiv termalne kamere moraju biti u paralelnoj ravni u suprotnom su moguće nepreciznosti u merenju i do ±1℃.Takođe, ova pozicija lica i kamere je važna i sa aspekta neophodnog broja “ image“ piksela lica da bi se ispunili standardi preciznosti u merenju telesne temperature, koji mora biti minimum 240×180 piksela po jednom licu. Mnogi proizvođači koriste kameru od 400×400 image piksela ili manje što praktično znači da je rezolucija po jednom licu u najboljem slučaju do 50 piksela što je ispod svakog minimuma zahtevanog standarda. Iz ovoga zaključujemo da sistemi proizvođača ne mogu precizno da izmere temperaturu niti jednog lica, a kamoli 10 ili preko 40 ljudi simultano kako tvrde u svojim reklamnim kampanjama. Niko ne pominje detekciju lica, veštačku inteligenciju i algoritme za podešavanje temperature Praktičan problem sa primenom „fever screening“ tehnologije leži i u činjenici da još uvek nije dovoljno istraženo koliko algoritmi za prilagođavanje temperature i veštačka inteligencija utiču na preciznost merenja telesne temperature. Svetske organizacije za strandardizaciju još uvek rade na testiranjima tako da su trenutni standardi u ovoj oblasti na klimavim nogama, a kažu da će uskoro ažurirati svoje izveštaje. I pored ovih nedoumica, pojedini proizvođači uveliko reklamiraju mogućnost automatskog uočavanja i regulisanja razlike između temperature lica i tela pomoću „algoritama za kompenzaciju“, što još uvek nije potkrepljeno realnim rezultatima istraživanja.Klinički termometri – potvrda merenjaUkoliko termalna kamera zabeleži visoku telesnu temperaturu, to ne znači automatski da osoba ima groznicu. U ovakvim situacijama se mora izvršiti dodatna provera temperature primenom kliničkih termometara koji moraju biti u skladu sa zasebnim ISO 80601-2-56 standardom. Prema ovom standardu preciznost kliničkih termometara u laboratorisjkim uslovima iznosi ± 0,3 ℃.Termalne kamere isključivo primenjive u zatvorenom prostoruPrema IEC i ISO standardima, sistemi za merenje telesne temperature bazirani na „fever screening“ tehnologiji imaju punu primenu isključivo u zatvorenom prostoru sa ciljem sprečavanja širenja različitih infekcija. Postavljaju se na ulazima i izlazima objekata. Međutim, tokom pandemije virusa Covid-19 pojedini proizvođači su reklamirali mogućnost upotrebe sistema i na otvorenom prostoru. Ono što takođe utiče na preciznost merenja u zatvorenom prostoru jesu jačina svetlosti u prostoriji i klima uređaji. Odgovorne organizacije moraju da vode računa i o vrsti osvetljenja u prostoriji u kojoj se radi skrining temeperature. Dokazano je da treba izbegavati halogeno, kvarcno i neonsko svetlo, jer drastrično utiču na preciznost. Takođe, klima uređaji ne smeju biti direktno usmereni na lice kojem se meri temperatura, a treba izbegavati i izloženost direktnom izvoru svetlosti, grejnim telima u prostoriji itsl. U maju mesecu 2020. godine imali smo prilku da vidimo da se mnogi proizvođači opreme nisu pridržavali propisanih standarda te se relevantnost njihovih podataka ozbiljno dovodi u pitanje. Zašto je došlo do eksplozije ponuda termalnih kamera za detekciju povišene temperature u vreme pandemije Covid-19?ISO organizacija je objavila dugačku listu objekata od javnog značaja kod kojih je potrebno uvesti sisteme za otkrivanje povišene telesne temperature kako bi se suzbilo nekontrolisano širenje korona virusa među populacijom. Na toj listi su se našle škole, bolnice, hitna pomoć, firme, državne institucije uključujući policiju i vatrogasne službe, zatim komunalna preduzeća, javni transport itd.

PRILOG 2.

Stranica | 16

Odgovor se sam nameće, zar ne?Ambijentalna temperatura pod strogom kontrolomISO tvrdi da su idealni ambijentalni uslovi za precizno merenje telesne temperature od 20 do 24 ℃ sa relativnom vlažnošću vazduha od 10% do 50% i imperativ je da skrining termometar bude upravo u ovakvim ambijentalnim uslovima. Jedan od ometača jeste i znojenje. Ukoliko se osoba, kojoj merimo temperaturu preterano znoji, ogromne su šanse za velika odstupanja u merenju. Kako postići ove ambijentalne uslove u svim pomenutim objektima? ISO preporučuje uvođenje posebnog hodnika ili pešačkog koridora unutar samog objekta gde se mogu kreirati odgovarajući ambijentalni uslovi.Neophodna sekundarna skrining oblast Da bi se sprečilo širenje zaraze među ljudima koji čekaju u redu za merenje temperature, ISO preporučuje trijažu ljudi sa povišenom temperaturom i odvajanje u poseban deo prostorije odakle se upućuju u karantin ili u odgovarajuće medicinske ustanove. Takođe je neophodno da se prostor za trijažu organizuje tako da se jednostavo i brzo mogu odvojiti potencijalno oboleli od zdravih osoba. Toaleti ne smeju biti u blizini prostora za merenje temperature, kako preporučuje IEC, da bi se sprečilo prenošenje zaraze i mogućnost da se ljudi neposredno pred merenje umivaju hladnom vodom čime se realna slika o telesnoj temperaturi dovodi u pitanje.Pozadina utiče na preciznost merenja, kao i broj ljudi ISO kaže da pozadina iza osobe kojoj se meri temperatura ne sme da reflektuje svetlost niti da bude u tamnim tonovima. U prethodnim poglavljima smo pomenuli pravila i procedure koje utiču na preciznost, što je od suštinske važnosti kako bismo uopšte došli do realne upotrebne vrednosti „fever screening“ tehnologije. Jedan od imperativa je pojedinačno merenje. Grupno merenje, kako istraživanja pokazuju, daju nepouzdanu sliku o telesnoj temperaturi i predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi. Da bi skrining termograf precizno „uhvatio“ zonu unutrašnjeg oka, preporučuje se da položaj lica bude u ravni kamere i da osobe, jedna po jedna, priđu i stanu na tačno obeleženo mesto. I uprkos zvaničnim rezultatima istraživanja, proizvođači su u jeku pandemije Covid-19 tvrdili da vrše precizno merenje istovremeno i za preko 20 ljudi i to u realnom vremenu. Brigama nikad kraja – šta kaže GDPR regulativa?Preporuke svetskih organizacija za standardizaciju su vrlo jasne. Svi podaci o telesnoj temperaturi se moraju čuvati najmanje mesec dana, koliko uglavnom i traje period inkubacije zaraznih bolesti. Odgovorne organizacije su u stanju da obebede čuvanje podataka u ovom vremenskom okviru ili čak i duže ukoliko je to preporuka zdravstvenih odrganizacija. Tehnički gledano, GDPR nije primenjiv na proces očitavanja telesne temperature primenom termalnih kamera zbog toga što se ovde radio o „procesiranju ličnih podataka“, a podatak o telesnoj temperaturi koju termalne kamere očitavaju ne otrkiva nužno identitet osobe. Međutim, dodatni prikupljeni podaci o licima (ime, prezime, status temperature) smatraju se elektronskim zdravstvenim informacijama i kao takvi potpadaju pod GDPR regulativu. Podaci u ovom kontekstu pripadaju „specijalnoj kategoriji“ ličnih podataka kako navodi ISO i moraju se posebno tretirati i to isključivo od strane zdravstvenih i drugih nadležnih institucija. Da li su IEC/ISO preporuke pravno obavezujuće? Iako su IEC i ISO međunarodno priznate organizacije, poštovanje njihovih preporuka nije pravno obavezujuće. Dakle, ukoliko proizvođači „fever screening“ sistema i njihovi krajnji korisnici ne poštuju pomenute procedure i preporuke, ne znači da će ići u zatvor. Ali zato, za sve koji se oglušuju na preporuke, postoji realan rizik od snošenja pravnih posledica ukoliko nadležne službe ustanove da se u nekoj organizaciji, koja je na pogrešan način koristila tehnologiju i davala pogrešne rezultate, proširila zaraza. Termalne kamere mogu da pomognu u sprečavanju širenja zaraze – da ili ne?Korona virus je bio okidač za masovnu potražnju i primenu termalnih

PRILOG 2.

Stranica | 17

kamera za sprečavanje nekontrolisanog širenja ovog opasnog virusa po zdravlje ljudske populacije, koji nas je zadesio u proleće 2020. godine.Sve tehnologije ovog sveta imaju dobre i loše strane te nam preostaje da vagamo da li je tas na strani dobrih odlika „fever screening“ tehnologije. Mi u kompaniji AllControl imamo veliko iskustvo u implementaciji i primeni termalnih kamera u kontekstu zaštite ljudi, imovine i objekata. Sa sigurnošću možemo da kažemo da nijedan sistem nije idealan, niti ima punu upotrebnu vrednost ukoliko u celom procesu zakaže čovek!!! Termalne kamere i pripadajući sistemi mogu umnogome da pomognu u vreme pandemije korona virusa ukoliko svi ljudi u lancu – od proizvođača opreme, preko operatera do ljudi kod kojih se vrše merenja poštuju propisana pravila i procedure. Da li postoji prostor za unapređenje ove tehnologije? Naravno. Lekcija koju smo naučili u jeku pandemije je proizvođače već ponukala da krenu u dalji razvoj i unapređenje sistema.

Poruka za kraj – Budite odgovorni i čuvajte jedni druge!Izvor: World IEC fever screening standards explainedPosetite: https://www.allcontrol.rs/

Infotech 202024. i 25. juni 2020.Aranđelovac, hotel Izvorvesna.krstic@asit.rs

eLearning 2020 Conference24. i 25. septembar 2020Beograd, Metropolitan univerzitet

AIIT 2020 (Applied Internet and Information Technokigies)16. oktobar 2020.Tehnički fakultet, Zrenjanin

eRazvoj 2020Uticaj digitalizacije na promene u poslovnim procesima23. oktobar 2020

IT SKUPOVI

Stranica | 18

Beograd, Kolarčev Univerzitet

BIZIT 20204. i 5. novembar 2020.Beograd, Klub poslanika Tolstojeva 2www.pcpress.rs

DAN INFIRMATIČARA SRBIJE18 .novembar 2020Beograd, PKSwww.dis.org.rs

Stranica | 19