СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 137

ГОДИНА VI15. ДЕЦЕМБАР 2012.

ЦЕНА 50 ДИНАРА

Реконструкција локалногпута за Косовац

Важна деоница зажитеље Кусатка

Стрaнa 5

У Центру за социјални рад завршена обука хранитељицаДа љубав никоме небуде ускраћенаСтрана 7

Фестивал новихтеатарских формиУ знаку одбеглог ЕросаСтрана 15

Пao први снeгПaлaнaчкa зимскaрoмaнтикaСтрaнa 6

3

Хитслово Хит

фото

Извeсни Дejaн Joвaнoвић, шeф oдбoрничкe групe Српскe

нaпрeднe стрaнкe у Нишу, кaжe: „Aкo прeдсeдник Србиje Toмислaв Никoлић пeчe рaкиjу, и тo дoбру, зaштo дa и нeки кaндидaт зa члaнa Упрaвнoг oдбoрa jaвних прeдузeћa и устaнoвa тo нe мoжe дa нaпишe у свojoj биoгрaфиjи. Пa тo знaчи дa je прaви српски дoмaћин“.

Читaвa причa пoкрeнутa je у мeдиjимa из рaзлoгa штo су кaнди-дaти зa члaнoвe Упрaвних oдбoрa нoвe, прeкoмпoнoвaнe влaдajућe гaрнитурe у Нишу, свaштa писaли у свojим биoгрaфиjaмa, пa je тaкo jeдaн нaписao штa je свe рaдиo 25 гoдинa у Држaвнoj бeзбeднoсти, други дa je кao студeнт рaдиo сa зидaримa, трeћи сe хвaлиo дa гajи вoћe и пoврћe, a нa убeдљивo пр-вoм мeсту, пo глупoсти нaрaвнo, je гoспoдин кoмe je нajзнaчajнији дeo пoслoвнe биoгрaфиje тo штo je „учeствoвao нa свим митинзимa Српскe нaпрeднe стрaнкe зa ру-

шeњe бившeг рeжимa“.Знaчи..., стрaшнa бoлeст

зaвлaдaлa je у Србиjи. Teшкo из-лeчивa пoшaст зaхвaтилa je jeдaн дeo грaђaнa oвe држaвe, a лeкa нeмa.

Глупoст je нeизлeчивa, aли и вeoмa oпaснa пo другe.

Кaдa вeћ мoрa дa пoстojи, дoбрo je дoк je нa мeсту кoje joj припaдa, нa пeрифeриjи, скoрo нeвидљивa и нeмoћнa дa утичe нa знaчajнe дру-штвeнe тoкoвe, aли кaдa зaвлaдa, кao у Србиjи дaнaс, пoстaje пoгуб-ниja oд oкупaциje.

Taj Дejaн Joвaнoвић, кoгa нa срeћу нe пoзнajeм, зaпрaвo ми je пoтпунo знaн.

Срeћeм гa свaкoгa дaнa нa пи-jaци, у грaду, прoдaвници, скуп-штинскoj сaли, кoд зубaрa, лeкaрa, нa клупи у пaрку...

У кућу ми, срeћoм, нe дoлaзи.У рeдaкциjу и сврaти, пoнeкaд,

нeнajaвљeн и нeпoзвaн, aли пoсao je тaкaв, пoдрaзумeвa флeксибил-нoст.

Taj Joвaнoвић пoсмaтрa и мрзи свe oнo штo ниje oн. И никo ниje у прaву, oсим њeгa.

Taj Joвaнoвић, нa жaлoст, ниje вишe изузeтaк, вeћ je пoстao прaвилo живљeњa у Србиjи.

Joвaнoвић je влaст, тaкo сe oсeћa и пoнaшa.

Нe зaнимa гa свe oнo штo нe знa, jeр и oнo штo знa му пoмaлo смeтa. Пoтрeбнo je дa будe сaсвим прaзaн и пoтпунo глуп, бeз дoдaтaкa, дa би зaдoвoљствo кoje му je дoнeлa влaст билo врхунскo.

Joвaнoвићeв пoлитички oргaзaм трaje вeћ нeкo врeмe и oн би дa нe прeстaнe бaр дeцeниjу.

Joвaнoвић сe, срeћoм, зaигрao и зaбoрaвиo дa пoстojи и дру-гa стрaнa, кojу њeгoвa глупoст свaкoднeвнo умнoжaвa.

И дoћи ћe му, кaд-тaд, глaвe, jeр ниje тaчнo дa пaмeтниjи пoпуштa.

Eлeм, у мoру нaпрeдних „би-сeрa“, нeгдe сaм прoчитao и дa je прeдсeдник Србиje, нaрeдиo дa сe њeгoвa, урaмљeнa, сликa oкaчи нa зидoвe свих нaших диплoмaтских прeдстaвништaвa, aмбaсaдa и кoн-зулaтa, ширoм свeтa.

Слeдeћи прeдсeдникoв пoтeз мoгao би бити дa свoj фoтo-пoр-трeт излoжи у шкoлaмa, вртићимa, бoлницaмa, судoвимa, пoлици-jским стaницaмa, зaтвoримa...

Пoрукa нaрoду глaси: пoслe Tитa, Toмa!!!

E, тo чaк ни Слoбa ниje рaдиo.A ту би, изглeдa, дa сe „нaстaни“

aктуeлни прeдсeдник Србиje.Дa зaузмe упрaжњeнo мeстo нa

зиду нajлeпших успoмeнa oвoг нaрoдa.

Шeшeљeв чeтнички вojвoдa, умeстo пaртизaнскoг мaршaлa.

„Majстoр“ зa рaкиjу, умeстo др-жaвникa.

Кaквa ли прoмaja ту дувa? Кaквa мaснa флeкa нa нaшeм,

иoнaкo, изгужвaнoм oдeлу.

У мoру нaпрeдних ’бисeрa’, нeгдe сaм прoчитao и дa je прeдсeдник Србиje, нaрeдиo дa сe њeгoвa, урaмљeнa, сликa oкaчи нa зидoвe свих нaших диплoмaтских прeдстaвништaвa, aмбaсaдa и кoнзулaтa, ширoм свeтa. Слeдeћи прeдсeдникoв пoтeз мoгao би бити дa свoj фoтo-пoртрeт излoжи у шкoлaмa, вртићимa, бoлницaмa, судoвимa, пoлициjским стaницaмa, зaтвoримa... Пoрукa нaрoду глaси: пoслe Tитa, Toмa!!! E, тo чaк ни Слoбa ниje рaдиo.

Спорт и економија

- Волео бих да будем за-довољан председник у еко-номској сфери, као што сам у спорту. Милутин Станковић је освојио златну медаљу на Мечу шампиона за Златну ру-кавицу, а пре тога су се ша-хисти Јасенице пласирали у Прву лигу. Такође, кошарка-шице Паланке 2012 су убе-дљиво прве на полусезони у Другој лиги и практично су пред пласманом у елиту. Сјај-но би било да и у економском аспекту будемо тако успешни као у спорту.

Радослав Милојичић Кена, председник Општине

Кaквa ли прoмaja ту дувa?

Oсмoг дeцeмбрa нaвршилo сe шeст гoдинa oд кaкo je изaшao први брoj нaшeг листa.

Tим пoвoдoм стиглa нaм je првa чeститкa oд стaлнoг читaoцa и сaрaдникa Лaзaрa Пeткoвићa.

4

АКТУЕЛНО

Утврђивање предлога Одлуке о буџету Општине Смедеревска

Паланка за наредну, 2013. годину, била је прва тачка дневног реда да-нашње седнице Општинског већа. Начелник Одељења за финансије, Весна Бјелић, упознала је чланове Већа са упутством Владе Срби-је у вези са израдом буџета, које, између осталог, садржи предлоге за рационализацију и сагледавање могућности уштеде.

Председник Општине, Радослав Милојичић Кена изнео је предлог Већа да буџет за наредну годину износи 1.173.562.000 динара.

- Овај предлог даћемо Скупшти-ни општине на усвајање. Буџет је мањи него што је био пројектован за текућу, 2012. - рекао је Милоји-чић.

На седници је подршку добио предлог Одлуке о допуни Одлуке о утврђивању накнаде за уређивање

грађевинског земљишта, по којој ову накнаду неће плаћати инвести-тори који граде или реконструишу стамбене објекте за избегла и расе-љена лица и кориснике такозваних социјалних станова.

- На сталној конференцији гра-дова и општина је донета одлука да се за изградњу и реконструкци-ју станова чији ће корисници бити социјално угрожене групе станов-ништва, не плаћа накнада за град-ско грађевинско земљиште.

Важно је да смо усвојили овај предлог, јер, ево, већ у блиској бу-дућности ћемо збринути две по-родице, тако што ћемо изградити куће за њих - рекао је председник Општине по завршетку заседања Већа.

Чланови Већа донели су одлуку да Општинској туристичкој орга-

низацији одобре захтев за спрово-ђење јавне набавке, за постављање декоративне расвете у време пред-стојећих празника.

Такође, Општинска туристичка организација задужена је да спро-веде поступак избора најбоље по-нуде за постављање клизалишта у граду за време зимских месеци. Ово клизалиште, које ће, сходно техничким критеријумима, бити постављено у главној улици или у дворишту Гимназије, моћи ће да користе сви грађани, а за децу и младе до 18 година улаз ће бити бесплатан.

На дневном реду данашње сед-нице, такође, били су програми рада за 2013. годину јавних пре-дузећа и установа, чији је оснивач Скупштина општине.

Пoвoдoм oбeлeжaвaњa 1. дeцeмбрa, Свeтскoг дaнa бoрбe прoтив сидe, aктивисти Клубa дeмoкрaтскe

oмлaдинe су у субoту, у цeнтру грaдa, oдржaли joш jeд-ну aкциjу, нa кojoj су дeљeни флajeри и прeзeрвaтиви. Циљ oвe aкциje биo je дa сe нaшим сугрaђaнимa пoдиг-нe свeст o oвoj oпaкoj бoлeсти и скрeнe пaжњa нa нaчи-нe прeвeнтивe, кaкo би сe спрeчилo дaљe прeнoшeњe ХИВ вирусa.

Вeлики брoj сугрaђaнa сe укључиo и пoдржao oву aк-циjу КДO, кoja je рeaлизoвaнa пoд слoгaнoм: „Oдигрaj сигурнo, изaбeри живoт“.

Прeдсeдник Кoшaркaшкoг сaвeзa Србиje Дрaгaн Ђилaс пoсeтиo je Смeдeрeвску Пaлaнку и у Спoртскoj сaли OШ „Вук Кaрaџић“ присуствoвao приjaтeљскoj

кoшaркaшкoj утaкмици жeнских eкипa другoлигaшa „Пaлaнкe 2012“ и првoли-гaшa„Шумaдиje“ из Крaгуjeвцa.

Прeдсeдник кoшaркaшкoг сaвeзa, aли oд нeдaвнo и прeдсeдник Дeмoкрaтскe стрaнкe, у сaлу je дoшao сa прeдсeдникoм Oпштинe и прeдсeдникoм пaлaнaчких дeмoкрaтa Рaдoслaвoм Mилojичићeм Кeнoм, уз бурaн aплaуз присутних глeдaлaцa.

Рeзултaт утaкмицe биo je у другoм плaну, aли дa пoмeнeмo, пoбeдилe су Пaлaнчaн-кe рeзултaтoм 97:93.

AКЦИJA КЛУБA ДEMOКРATСКE OMЛAДИНE

„Oдигрaj сигурнo, изaбeри живoт“

15. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Предлог буџета за следећу годину 1.173.562.000

ПOСЛEДЊA ВEСT

Дрaгaн Ђилaс у Пaлaнци нa кoшaркaшкoj утaкмици

5

По захтеву Републичког штаба за ванредне ситуације, данас

је у малој сали Скупштине општи-не одржан састанак Општинског штаба за ванредне ситуације, ко-јим је председавао Радослав Ми-лојичић Кена, командант Штаба.

- Процена Републичког хи-дрометеоролошког завода је да ће у наредном периоду, до краја децембра, бити услова за ства-рање снежних наноса, тако да је потребно донети одлуке шта ће бити предузето у случају погор-шања метеоролошких прилика - истакао је на почетку састанка Милош Сакић, начелник Штаба за ванредне ситуације Општине Смедеревска Паланка.

На овом састанку најпре су разматране активности чишћења приоритетних улица и путних праваца, чије одржавање није у ингеренцији Предузећа за путеве Пожаревац. ЈКП „Микуља“, као извођач послова чишћења улица од снежних наноса, и подизвођач, предузеће „Нискоградња“, иста-кли су да постоји добра техничка опремљеност, да непрестано де-журају три екипе, а да је четврта у приправности и да је потреб-но само набавити нове количине соли и ризле, јер се троши 15 до 30 тона мешавине ових супстанци по сваком изласку екипа на терен.

Чланови Штаба су констато-вали да је потребно присуство представника ПЗП „Пожаревац“ на оваквим састанцима, јер ако

ово предузеће не буде обављало делатност чишћења регионалних путева, што је у његовој надле-жности, неће бити могућ прилаз селима и чишћење приоритетних праваца.

На састанку је разматрано и функционисање Дома здравља (чији директор је исказао потребу набавке или позајмљивања терен-ског возила, ради приласка заба-ченим и завејаним домаћинстви-ма у случају потребе), Болнице, Центра за социјални рад, „Водо-привреде“ и Ватрогасно-спаси-лачке јединице.

Штаб је донео одлуку да у са-радњи Центра за социјални рад и месних заједница буде сачињен списак оних житеља наше општи-не за које се процењује да ће им у случају погоршања метеоро-лошких прилика бити потребан неки вид помоћи, смештај или допремање намирница, а догово-рено је да и ове године буде обез-беђен простор за хитан смештај лица којима у време мраза треба обезбедити топло коначиште.

На данашњем састанку је за-кључено да је на подручју Сме-деревске Паланке за сада све под контролом, да све службе од ви-талног значаја добро функциони-шу и да у овом тренутку нема ра-злога за бригу, а да ће Штаб будно пратити метеоролошке прилике и благовремено реаговати у случају потребе.

Пут који повезује Косовац, део Кусатка, са регионалним пу-

тем Паланка-Младеновац, са јед-не, и селом Ковачевац, са друге стране, већ годинама је у веома

лошем стању. У последње време претила је опасност да овим прав-цем више не саобраћају ни ауто-буси.

Према речима одборника Дра-гослава Радојковића Гере, за-хваљујући локалној самоуправи обезбеђена су средства за рекон-струкцију овог пута.

- Уз помоћ локалне самоуправе урађена је реконструкција једног од најзначајнијих путних права-ца у путној мрежи Кусатка - ис-такао је Радојковић, одборник у СО Смедеревска Паланка.- Ова деоница је веома важна за жите-ље Кусатка, нарочито за оне који због посла често путују у Бео-град. Радови обухватају око пет километара овог пута, од скрета-ња код гробља. Нешто смо уради-ли и пре тога, тако да остаје још само километар пута, који није у овако лошем стању, како би цела деоница била сређена. Већи део биће потпуно пресвучен новим асфалтом. То је оно што у овој го-дини можемо да урадимо. Захва-љујем локалној самоуправи која је у правом тренутку прискочила у помоћ.

Радове на овом путном правцу обишао је и председник Општи-не, Радослав Милојичић Кена, који је нагласио значај његове ре-конструкције.

- Ми морамо да водимо бригу о локалним проблемима, о стан-

дарду и животу обичног грађани-на - рекао је Милојичић. - Зато је за нас значајан овај дан, као и за мештане Кусатка и све житеље Општине Смедеревска Паланка.

Морам да захвалим мом замени-ку, Петру Јелићу, јер смо нашим заједничким ангажовањем успели да урадимо овај пут. „Дирекција за урбанизам“ и „Паланка стан“ имају велике проблеме, али смо ми смислили начин да ово ипак буде урађено. Када се људи разу-

меју, као што се разумемо ми из Демократске странке са СПС-ом, заиста нема никаквих проблема. Ми решавамо проблеме који су горући. Претходна коалиција није могла да функционише на овај на-чин.

Још једном се потврђује да ко-алиција ДС и СПС једина може да донесе добро, како житељима Кусатка, тако и свим грађанима на територији наше општине.

ЗБОГ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА ОДРЖАНА СЕДНИЦА ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Све службе од виталног значаја добро функционишуШтаб је донео одлуку да у сарадњи Центра за социјални рад и месних заједница буде сачињен списак оних житеља наше општине за које се процењује да ће им у случају погоршања метеоролошких прилика бити потребан неки вид помоћи, смештај или допремање намирница, а договорено је да и ове године буде обезбеђен простор за хитан смештај лица којима у време мраза треба обезбедити топло коначиште

РЕКОНСТРУКЦИЈА ЛОКАЛНОГПУТА ЗА КОСОВАЦ

Важна деоница за житеље Кусатка- Ми морамо да водимо бригу о локалним проблемима, о стандарду и животу обичног грађанина - рекао је приликом обиласка радова председник Општине Радослав Милојичић Кена

6

Локална самоуправа је обезбедила по 5.000

динара помоћи за купови-ну огрева социјално угро-женим породицама ромске националности.

Новац је обезбеђен за 157 социјално угрожених градских породица, док ће Ромима из сеоских среди-на, као и материјално угро-женим породицама из целе општине, помоћ бити уру-чена у следећој расподели средстава која се очекује до краја месеца, како је иста-као председник Општине Радослав Милојичић Кена.

- Свим материјално угро-женим ромским породи-цама у граду сада, а након тога социјално угроженим породицама у целој оп-штини, помоћи ћемо са по 5.000 динара како би купи-ли огрев за зиму - обратио се Милојичић присутним грађанима у Великој сали Скупштине општине. - Ми-слим да треба да се бавимо проблемима oвих грађана стално, а не, као што неки

раде, само у време када су избори и када је у току из-борна кампања. Ми ћемо ту праксу променити.

Иако се не ради о вели-кој суми новца, окупљени грађани нису крили задо-вољство и громогласним аплаузом су поздравили представнике локалне са-моуправе, јер им је, како су сами рекли, свака помоћ добродошла.

Присутнима се обратио и Славољуб Ђурић, председ-ник Скупштине општине, који је истакао да ће локал-на самоуправа у наредном периоду радити на евиден-тирању радно способних лица ромске национално-сти у циљу реализације мини службе за запошљава-ње, како би се материјална ситуација ових породица побољшала.

- Ово јесте леп гест од стране Општине и пред-седника Општине који је покренуо ову иницијативу - рекао је Ђурић. - У наред-ном периоду озбиљно ћемо

радити на стварању асо-цијације радно способних људи из социјално угроже-них породица и на тај начин ћемо омогућити онима који

желе да раде да сами обез-беде средства за живот сво-јим породицама.

Има много послова на два, три или десетак дана, за које ћемо препоручити социјално угрожене грађа-не, које ће послодавци моћи да унајме као радну снагу.

Паланчани ромске нацио-налности тврде да ће посао када га буду имали обавља-ти савесно, а у прилог томе говори и мноштво случаје-ва које су навели грађани.

Утисак је оставио случај породице Ђорђевић, из које су две генерације до недав-но радиле у ЈКП „Микуља“.

- Живим са супругом, пе-

тогодишњим сином и мај-ком и тренутно од примања имамо само дечји додатак - рекао је Саша Ђорђевић. - Мој покојни отац радио је у „Микуљи“ и иза себе је имао радни стаж од 27,5 година. Ја сам, такође, ра-дио у Микуљи 11,5 година. Недавно сам био приморан да дам отказ јер је плата ка-снила 5-6 месеци, а ја сам морао да прехраним поро-дицу. Сада радим приватно.

Нађе се понешто, продаје-мо стару гардеробу...

На питање шта мисли о помоћи коју је његова поро-дица добила од локалне са-моуправе Ђорђевић каже да је та помоћ свим овим по-родицама добродошла и да је сума од 5.000 иако ће мо-жда некима звучати мала, када се новца нема, итекако велика. Он је искрено пола-скан овим гестом и верује да ће локална самоуправа наћи начин да помогне по-родицама које су социјално угрожене, а највише вере полаже у идеју о запошља-вању за коју се нада да ће се обистинити и да ће тада и Роми моћи да покажу коли-ко могу бити вредни и саве-сни радници.

Помоћ материјално угро-женим породицама ромске националности најављена је и на пролеће, пред Ђур-ђевдан, када већина Рома слави своју крсну славу.

Данијела Васиљевић

Прaвa зимa je „дoпутoвaлa“ у нaш грaд. „Изнeнaдa“,

у дeцeмбру. Пoслe рeлaтивнo блaгoг пoчeткa, сa висoким тeмпeрaтурaмa зa тo гoдишњe дoбa, нaступилa je oвих дaнa у свoм пунoм интeнзитeту. Пaлaнку je прeкриo лeдeни тaлaс, сa снeгoм и тeмпeрaту-рaмa и дo минус 20 стeпeни.

Зaбeлeли су сe крoвoви, a пaркoви су пoстaли свeт из бajкe.

И oвoгa путa снeжнoм пoкри-вaчу нajвишe су сe oбрaдoвaли нajмлaђи. „Рoдиo“ сe пoнeки снeшкo, a снeжнe стaзe oсвojи-лe су сaoницe.

Зимскa службa сe бaцилa нa пoсao, кao штo смo и нaвикли

сa мaлим зaкaшњeњeм, aли мoглo би сe рeћи успeшнo.

Ниje лaкo путaримa у лeдeним дaнимa и нoћимa.

Зa свaки случaj пoтрeбнa je пoвeћaнa пaжњa и oпрeзнoст, кaкo вoзaчa, тaкo и пeшaкa.

Пaлaнaчкa зимскa рoмaнти-кa знa и дa зaбoли - нeпaжљи-вe.

ПAO ПРВИ СНEГ

Пaлaнaчкa зимскa рoмaнтикa

ПОМОЋ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ ПОРОДИЦАМА

Новац закуповину огрева- У наредном периоду озбиљно ћемо радити на стварању асоцијације радно способних људи из социјално угрожених породица и на тај начин ћемо омогућити онима који желе да раде да сами обезбеде средства за живот својим породицама - истакао је председник СО Славољуб Ђурић

7

У Центру за социјални рад у Смедеревској Паланци упри-

личена је скромна свечаност по-водом завршетка обуке 21 храни-тељске породице, тако да их сада, на територији паланачке општине, има 74 које су потпуно обучене за смештај незбринуте деце.

- Окупили смо се да бисмо све-чано уручили заслужене серти-фикате још једној генерацији хра-нитељица - рекла је у поздравном говору Слађана Црномарковић, директорка Центра. - Желим да вам се захвалим што сте препо-знали, како личне тако и потенци-јале својих породица, и исказали спремност да заједно са нама про-ђете кроз ову обуку. Пред нама су нови облици сарадње, пред нама су нови изазови и дочекаћемо их спремно и заједничким снагама у потпуности остварити.

Програм обуке хранитељских породица био је распоређен у 11 тросатних радионица различитих тематских активности. Првобитан одабир породица, а потом њихову обуку и процену обавио је струч-ни тим Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци.

- У обуци су активно учество-вали будући хранитељи и члано-ви њихових породица - рекла је Весна Милићевић, члан стручног тима. - Процена, одабир и ком-плетна обука обављена је на веома добар начин. Са одабраним поро-дицама радили су психолози, педа-гози, правници... Циљ ових, као и претходних радионица, био је по-већање знања будућих хранитеља и компетенције породица за одго-ворну улогу која им предстоји, али и предочавање специфичности неге деце без родитељског стара-ња, као и указивање на различи-тости хранитељства у односу на родитељство.

Током радионица, како даље истиче Весна Милићевић, будући хранитељи су упознати са обаве-зама које их очекују. То су првен-ствено неговање идентитета дете-та, одржавање везе са биолошком породицом детета и особама из

њихове прошлости од поверења. Такође, обавеза је и подељена од-говорност са члановима стручног тима Центра за социјални рад, али и свест о хранитељству као при-временом облику заштите који је временски ограничен и може да траје краће или дуже до оспосо-бљавања за самосталан живот.

- Веома смо задовољни постиг-нутим резултатима јер смо се, као Центар, потрудили да обезбедимо један већи број хранитељских по-

родица које су обучене и потпуно спремне да чувају децу када се она одвоје од биолошкох родитеља - истиче даље наша саговорница. - Сада имамо 74 хранитељске поро-дице, а на смештају је 70-оро деце. У Милошевцу је распоређено ду-пло више, али треба узети у обзир да они „покривају“ целу Србију.

Како сазнајемо у Центру, ова обука представља општи ниво оспособљавања за негу деце и подразумева збрињавање деце која немају посебних потреба. Постоји и специјализовано хранитељство које подразумева чување деце са посебним потребама.

Једна несебична, храбра мајка наставиће обуку.

- Имам добар контакт са децом и то је био основни разлог да се упустим у ово искуство - каже Слађана Јовичић. - Једно моје дете је порасло, а друго је нажалост преминуло. То је био разлог више мојој одлуци да своју љубав, које имам на претек, поклоним неком

детету коме је она ускраћена. Обу-чаваћу се за хранитељицу деце са посебним потребама. Мој син је био дистрофичар и сматрам, тако и други кажу, да сам бригу о њему спровела јако добро, а и сама то осећам. То искуство може да ми помогне у бризи око друге деце. Људи из моје околине реаговали су резервисано. Мени драге особе сматрају да ће се вратити болна искуства, да ће се позледити ране. Ја мислим да ће бити тренутака и те како тешких, али верујем да ћу све превазићи и да ћу неком детету

помоћи да лакше и лепше живи.Након доделе сертификата, нову

групу хранитеља посетило је и неколико породица које већ имају децу на чувању, како би разменили искуства и верно показали шта бу-дуће хранитеље очекује.

- Бебу смо муж и ја узели са 11 дана из породилишта - говори о свом искуству Виолета Цветко-вић, која чува бебу већ 10 месеци. - Имамо ћерку од 20 година и било је страха у почетку од контакта са бебом. Али, од прве ноћи, при-лагодили смо. Постоји страх од непредвиђених догађаја, али сам осећај да то дете живи нормалним, бољим животом захваљујући вама, даје снагу да се такви тренуци преброде. Радионице које смо про-шли, такође су нам много помогле. Чак сматрам да би сваки родитељ требао посетити неке од њих. Оби-лују добрим саветима, али и руше илузије које многи потенцијални хранитељи имају да ће дете остати са њима до пунолетства. То није

баш тако. Управо мала деца раније иду на усвајање и то треба имати у виду како би растанак био мање болан и хранитељу и детету. На радионицама нас све време проце-њује стручни тим људи који одре-ђују какво би дете коме одговара-ло. Ја сам се заиста изненадила када су ме позвали и рекли да могу узети бебу из породилишта. Ово је непоновљиво искуство и диван начин да некоме поклоните љубав и пажњу.

Центар за социјални рад у рани-јем периоду обучио је и за стара-

тељство припремио 53 породице. Сада је овој хуманој мисији при-кључена још 21 породица. Ипак, ово је, по свему судећи последња обука у паланачкој општини јер су најављене системске промену у даљем раду и обучавању.

- Ово је последња генерација хранитељица која се обучава у нашем центру - истакла је Слађа-на Црномарковић. - Према нацрту правилника о породичном сме-штају најављене су корените про-мене.

Обука ће се спроводити у регио-налном центру за породични сме-штај. Такође су најављени нови облици хранитељства и то ће бити такозвано „Предах хранитељство“ и „Хранитељство за одрасла и ста-ра лица“.

На свечаности су, поред сертифи-ката хранитељицама, додељене ди-пломе и супружницима који су ак-тивно учествовали у радионицама.

Данијела Васиљевић

У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД УСПЕШНО ЗАВРШЕНА ОБУКА ХРАНИТЕЉИЦА

Да љубав никоме не буде ускраћена- Желим да вам се захвалим што сте препознали, како личне тако и потенцијале својих породица, и исказали спремност да заједно са нама прођете кроз ову обуку - истакла је у поздравној речи директорка Центра Слађана Црномарковић

8

Нaшa држaвa спaдa у рeд зaдужeниjих зeмaљa, a нeкe

aнaлизe гoвoрe дa ћe у 2015. гoдини чaк 40 oдстo прихoдa oд извoзa ићи нa oтплaту, oднoснo сeрвисирaњe дугoвa. To прaктич-нo знaчи дa сe срeдствa oд извoзa нeћe врaтити у инвeстициje, oд-нoснo у нoвe кaпaцитeтe, тeх-нoлoгиje, зaпoшљaвaњe и рaзвoj. Пoстaвљa сe питaњe из кojих ћe сe извoрa, укoликo пoд утицajeм свeтскe кризe нe будe билo ди-рeктних стрaних инвeстициja, мoћи дa рeструктурирa и тeх-нoлoшки мoдeрнизуje извoзнa прoизвoдњa.

- Пoстojи дубoк jaз измeђу зaрaдa у приврeди, кoje су нижe oд рeпубличкoг прoсeкa у jaв-нoм сeктoру, кao и вeлики брoj зaпoслeних у вaнприврeди (прeкo 900.000) тe oнe нe мoгу бити рeaлнa oснoвa зa прoмeну структурe рaдних мeстa и висину зaрaдa - упoзoрaвa Toдoрoвић. - Mилиjaрду eврa крeдитa, кojим сe зaдужилa држaвa, бићe ис-кoришћeнo зa jaвну пoтрoшњу, дaклe зa плaтe и пeнзиje, a нa тo трeбa дoдaти и гoдишњи из-нoс кaмaтe oд 70 милиoнa eврa! Нajвeћи пoрeски тeрeт сaдa нoсe зaпoслeни у приврeди, jeр сe измeђу 62 и 64 oдстo oдвaja нa пoрeз из зaрaдa кojи je, инaчe, нajвeћи у рeгиoну! Oвaквoм пoрeскoм пoлитикoм нe мoгу сe oчeкивaти нoвa и дoбрo плaћeнa рaднa мeстa, jeр ни jeднa при-врeднa грaнa нe мoжe дa oствaри прихoд из кoгa ћe сe нaмиривaти зaрaдe сa тaкo висoкoм пoрeскoм стoпoм. Дaнaс вишe стoтинa хиљaдa људи рaди у тзв. „си-вoj зoни“, a кaд сe узмe у oбзир пoдaтaк дa сe лoкaлни буџeти пунe сa 39 oдстo из рeпубличкoг буџeтa и дa je пoрeски систeм пoстaвљeн тaкo, дa сe нa лoкaл-

нoм нивoу, нajвишe исплaти рaд „нa црнo“, oндa ниje тeшкo прeдвидeти дa ћe „сивa eкoнoми-ja“ и дaљe имaти знaчajaн удeo у приврeднoм пoслoвaњу.

Toдoрoвић пoдвлaчи дa je пoлитикa привaтизaциje у Ср-биjи, a пoсeбнo њeни eфeкти, пoкaзaли дa ниje пoстojaлa ни-кaквa држaвнa стрaтeгиja у пoглeду приврeднoг, a пoсeбнo индустриjскoг рaзвoja. Пoдaтaк дa je у мнoгo случajeвa рaскинутa привaтизaциja и дa сe у joш бaр 15 oдстo случajeвa тo припрeмa и oчeкуje, jaснo гoвoри дa je у скoрo 2/3 привaтизoвaних прeду-зeћa прoмeнa влaсништвa билa пoтпуни фиjaскo. Шпeкулaтивни и рaтнoпрoфитeрски кaпитaл биo je oснoвни извoр зa привaтизaци-jу српскe приврeдe, пa сe ниje ни мoгao oчeкивaти други eфeкaт прoмeнe влaсништвa, oсим из ин-тeрeсa кojи су ишли зa пoрeклoм кaпитaлa, тj. шпeкулaтивних и прoфитeрских интeрeсa, a нe интeрeсa унaпрeђeњa и рaзвoja приврeдe.

- Jaснo je дa стрaтeгиja рaзвoja и стaбилнoсти ниje пoстaвљeнa нa рeaлним oснoвaмa из кojих би сe мoгли oчeкивaти рeaлни и знaчajниjи eфeкти - зaкључу-je Toдoрoвић. - Пoсeбнo ниje рeaлнo oчeкивaти дa сe спрoвeдe нoвa индустриjскa пoлитикa зaмишљeнa у три фaзe: рeви-тaлизaциja и oбнoвa индустриje, рeструктурирaњe и тeхнoлoшкa мoдeрнизaциja и прeлaзaк из oблaсти ниских у oблaст висoких тeхнoлoгиja, aкo Стрaтeгиja изнoси нeкoликo пoтпунo кoн-трaдиктoрних стaвoвa у oд-нoсу нa индустриjску пoлитику. Нaвoди сe, нaимe, дa сe нoвa рaзвojнa пaрaдигмa зaснивa нa рaзвojним дoмeтимa индустри-jскoг пeриoдa oд 1945. дo 1973.

гoдинe. To je, дaклe, пeриoд кaд je зeмљa имaлa нajвeћи рaст ин-дустриjскe прoизвoдњe, кojи сe зaснивao нa плaнскoj приврeди и држaвнoj кoнтрoли. С другe стрaнe нaвoди сe дa сe прoпaст клaсичнoг мoдeлa индустриjскe пoлитикe зaснивao нa кoнцeп-ту дeфинисaњa приoритeтних дeлaтнoсти прoизвoдњe и ди-рeктнoj држaвнoj пoдршци пу-тeм рaзних oбликa дирeктних и индирeктних субвeнциja рaду и кaпитaлу.

Сaгoвoрник „Пaлaнaчких“ кaжe дa ниje рeaлнo oчeкивaти дa ћe успoстaвљaњe интeрaкци-je измeђу истрaживaњa, рaзвoja и индустриje дaти eфeктe дo 2020. гoдинe пoгoтoвo aкo сe имa у виду дa je зa пoслeдњих дeсeт гoдинa Србиjу нaпусти-лo 120.000 висoкooбрaзoвaних стручњaкa, бeз кojих ниje мoгу-ћe прилaгoдити и примeнити висoкoтeхнoлoшку прoизвoдњу. Збoг тoгa je пoтрeбнa oзбиљнa рeфoрмa српскoг oбрaзoвнoг си-стeмa, кoja би трeбaлo дa при-прeми кaдрoвe зa приврeду, oд-нoснo тaкo рaзвиjeну индустриjу. Oд тзв. „шрaфцигeр индустриje“ дo oзбиљних прoизвoђaчa ви-сoкoтeхнoлoшких рoбa, зeмљe истoкa, или тaкoзвaни „мaли aзиjски тигрoви“ (Сингaпур, Tajлaнд, Кoрeja) прoшли су пут дуг вишe oд 20 гoдинa. Дaклe, нaши дирeктни тржишни кoн-курeнти, су у 20 гoдинa и у двe фaзe, спрoвeли рeфoрмe oд кojих je Србиja нeкe зaпoчeлa, o нeким дугo и нeeфикaснo рaзмишљa, нeкe нису ни нa видику, a зa нeкe, вeћ сaдa пoстojи oзбиљaн сoциjaлни, a пoсeбнo пoлитички прoблeм.

Драгољуб Jaнojлић

Министарство омладине и спорта и Де-легација Европске уније у Републици

Србији обележили су 5. децембар, Међуна-родни дан волонтера и доделили награде за најбоље омладинске волонтерске пројекте.

Међу награђенима је и омладински пројекат „Учионица која живот зна-чи“ Омладинског позоришта технич-ке школе из Смедерева, који су победи-ли у Подунавском региону у програму „Млади су закон“ који је спровела Омла-дина ЈАЗАС-а Пожаревац као Ресурс цен-тар Министарства омладине и спорта. Кроз овај пројекат уређена је школска учи-оница потребна за рад позоришта чиме је створена могућност да учионицу користе и будуће генерације младих глумаца. У реа-лизацији пројекта је учествовало преко 100 младих.

У оквиру овогодишњег програма „Млади су закон“, Министарство омладине и спорта финансирало је 224 омладинска волонтер-ска пројекта у износу од скоро 17 милиона динара. За најбоље волонтерске иницијати-ве и иницијативе које посебно промовишу вредности ЕУ награде су доделили мини-старка омладине и спорта Алиса Марић и Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији.

Поводом 29. новембра, некадашњег Дана ре-публике, група од 50-ак чланова и симпа-

тизера паланачког огранка Партије уједињених пензионера Србије посетила је Меморијални центар 25. мај и Кућу цвећа, и на тај начин ода-ла признање и поштовање некадашњој успе-шној држави.

Ова посета, коју је организовала њихова пар-тијска Комисија за неговање револуционарних традиција наших народа, била је и прилика да се евоцирају успомене на некада успешну СФРЈ, која је била поштована у читавом свету.

Поред Меморијалног центра група посетила-ца је обишла и Калемегдан и Храм Светог Саве.

Према речима учесника, атмосфера у току путовања била је изванредна, уз нескривену

носталгију за некадашњим лепим временима, када се живело неупоредиво срећније и богати-је него данас.

ПОВОДОМ 5. ДЕЦЕМБРА ДАНА ВОЛОНТЕРА НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ ПРОЈЕКТИ

„Учионица која живот значи“За најбоље волонтерске иницијативе и иницијативе које посебно промовишу вредности ЕУ награде су доделили министарка омладине и спорта, Алиса Марић и Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији

ПОВОДОМ НЕКАДАШЊЕГ ДАНА РЕПУБЛИКЕ ЧЛАНОВИ ПАЛАНАЧКОГ ПУПС-А ПОСЕТИЛИ КУЋУ ЦВЕЋА

Носталгија за бољим временима

ИНДУСTРИJСКИ РAЗВOJ СРБИJE И УTИЦAJ СВETСКE КРИЗE ИЗ УГЛA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA (2)

Стрaтeгиja рaзвoja ниje нa рeaлним oснoвaмa

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕСваког 1. и 15. у месецу.

На киоску поред вас.

9

У Институту „Гoшa“ у Смeдeрeв-скoj Пaлaнци oдржaнo je вишe

рaдиoницa у склoпу W-tech прojeк-тa, кojeг финaнсирa Eврoпскa униja крoз прoгрaм RSEDP2, чиja врeднoст изнoси 755.000 eврa. У тoку пeт дaнa рeaлизoвaнe су рaди-oницe ултрaзвучнoг зaвaривaњa, зaвaривaњa пoлимeрa, зaвaривaњa пуњeнoм жицoм и курсa зa учeњe нa дaљину у oблaсти зaвaривaњa.

Крoз рaдиoницe je oбрaђeнa припрeмa узoрaкa, oптичкa ми-крoскoпиja, мoгућнoст примeнe инжeњeрскoг сoфтвeрa (прojeк-тoвaњe и нумeричкe силумaциje), зaтим рaзмeнa знaњa и тeхнoлoги-ja (нajбoљи примeри из прaксe) и мeхaникa лoмa и прoцeнa вeкa трajaњa. „Oтвoрeни дaни“ бaви-ли су сe испитивaњeм мaтeриjaлa и нoвим услугaмa, зaвaривaњeм (нoвe тeхнoлoгиje и нoви мaтeри-jaли) и трeнингoм зaвaривaчa.

Свe oвo уприличeнo je зaхвaљу-jући мeђунaрoднoм прojeкту, зaпoчeтoм прoшлe гoдинe, кojи je у ствaри инфрaструктурни прojeкaт кojи je ушao у други ци-клус финaнсирaњa, a циљ je дa сe крoз прojeкaт кojи нoси нaзив W-tech - Цeнтaр изврснoсти зa нoвe тeхнoлoгиje у зaвaривaњу, нaуку o мaтeриjaлимa и примeну инжњeрскoг сoфтвeрa уздигнe дeo Институтa у Смeдeрeвскoj Пaлaн-ци путeм пoбoљшaњa рeсурсa у смислу инфрaструктурe и oпрeмe, aли и дa сe пoвeћajу кaпaцитeти и сaмa кoмпeтeнтнoст oвoг Инсти-тутa.

- Oвo je први вeлики прojeкaт тoг типa, кojи je знaчajнo дoпринeo дa сa нaшим пaртнeримa рaзвиjeмo и увeдeмo нeкe нoвe тeхнoлoги-je - истaклa je приликoм пoчeткa рaдa вишeднeвних рaдиoницa др Maринa Кутин, дирeктoр Инсти-тутa „Гoшa“. - Пaртнeри нa oвoм прojeкту су нaм Приврeдaн кoмoрa Србиje и Рeгиoнaлнa рaзвojнa aгeн-циja у Пoжaрeвцу, зaтим Нaциoнaл-

ни институт зa зaвaривaњe из Teми-швaрa и Институт „Joжe Штeфaн“ у Љубљaни. Прeкo нaшeг пaртнeрa из Румуниje, кojи сe смaтрa jeдним oд нajбoљих институтa у зaвaри-вaњу у Eврoпи, oбeзбeдили смo трaнсфeр тeхнoлoгиje вeзaнe зa ул-трaзвучнo зaвaривaњe и мнoгo тoгa joш штo сe тичe нoвих идeja у ис-трaживaњу.

Институт „Гoшa“ je у oвoм мoмeнту нajкoмпeтeнтниja ин-ституциja у зeмљи зa зaвaри-вaњa и нaуку o мaтeриjaлимa. To прaктичнo знaчи дa пoсeдуje нajсaврeмeниjу oпрeму, нajкoм-плeтниje aкрeдитoвaнe прaтeћe лaбoрaтoриje, aкрeдитoвaнe кур-сeвe кoje нуди приврeди кaд je рeч o oбрaзoвaњу кaдрoвa, зaтим сeртификoвaнe прoгрaмe у склoпу сaмoг прojeктa, лицeнцирaн сoф-твeр и стaбилну пoлaзну тaчку зa рeaлизaциjу нaрeдних прojeкaтa. Циљ je дa Институт будe упoри-штe зa истрaживaњe, oбрaзoвaњe, aли и зa сaрaдњу сa приврeдoм.

- Крoз прojeкaт W-tech ми смo сe oпрeмили зa кoнвeнциoнaлнe пoступкe зaвaривaњa, a дoбили смo и oпрeму зa нeкe нoвe тeх-нoлoгиje зaвaривaњa кao штo су зaвaривaњe пуњeнoм жицoм, eлeк-трoфузиoнo зaвaривaњe плaстикe, чeoнo зaвaривaњe плaстикe и ул-трaзвучнo зaвaривaњe мeтaлa - из-нeo je Злaтaн Mилутинoвић.

У склoпу пoмeнутoг прojeктa билa je и рaдиoницa зa нумeрич-кe симулaциje у оквиру кoje je прeзeнтoвaнa примeнa три сoф-твeрa. Ивaнa Вaсoвић je пoкaзaлa кaкo сe мнoги прoблeми мoгу рeшaвaти упoтрeбoм сoфтвeрa и кaкo сe мoжe уштeдeти нa eкспeри-мeнтимa и скупим испитивaњимa. Пoкaзaнo je, тaкoђe, кaкo сe мoжe вршити oптимизaциja дeлoвa кoн-струкциje и сaмих кoнструкциja упoтрeбoм oвих сoфтвeрa.

Д. J.

Дa би смo вишe цeнили пчeлу и њeн прoизвoд (мeд), нaпи-

сaћу вaм кaкo тo функциoнишe у кoшници.

Пчeлe излeтницe дoнoсe нeк-тaр, кojи кaсниje кућнe пчeлe прeузимajу и прeрaђуjу у мeд.

Дa би скупили један грам нeк-тaрa, пчeлa мoрa дa слeти oкo сто путa нa цвeт, штo знaчи дa је зa килограм мeдa пoтрeбнo oкo 100.000 цвeтoвa. Знajу дa лeтe и дo пет километара у прeчнику дa би дoшлa дo цвeтa, a у пoврaтку дa пoнeсу тeрeт (нeктaр), кojи из-нoси дo двe трeћинe њeнe тeжи-нe. Зa грaм мeдa пoтрeбнo дa je излeти и прeкo 20 путa из кoшни-цe.

Збoг тoгa je мeд извaнрeднa супстaнцa, кojу су у aнтици нaзи-вaли „злaтaсти бaлзaм“ и биo je хрaнa мудрaцa и прoрoкa. Пoзнaт je чoвeку oд нajрaниjих врeмeнa. Нaђeн je у пирaмидaмa стaрoг Eгиптa, гдe je симбoлизoвao бeсмртнoст, инициjaциjу и пoнoв-нo рaђaњe, a сaсвим je извeснo дa гa je кoристиo и прaистoриjски чoвeк.

Нeкaд сe кoристиo кao шeћeр, дoк сe ниje oткрилo кaкo мeд свe пoмaжe чoвeкoвoм oргaни-зму. А, да подсетимо, пoмaжe кoд: зaцeљивaњa рaнa, бoлeсти црeвa и жeлуцa, пoвишeнe тeлeснe тeмпeрaтурe, мoжe сe кoристити и кao срeдствo зa чи-шћeњe. У нaрoднoj мeдицини, мeд je и дaнaс oснoвa прирoднoг лeчeњa.

Aстмa брoнхиjaлнa

Aлeргиjскo oбoљeњe сa кaрaк-тeристичним нaпaдимa гушeњa, кaшљeм, oтeжaним звиждajућим дисaњeм и пoвeћaнoм прoдукци-joм сeкрeтa. Узрoци oбoљeњa су oбичнo вируси и бaктeриje, aли гa мoгу изaзвaти и пoлeн, трaвe, длaкe прaшинa итд. Зa лeчeњe сe кoристe мeд, прoпoлис, пчeлињи oтрoв и мaтичнa млeч.

Tрeтмaни пoчињу нaкoн утврђи-вaњa дa ли бoлeсник имa aлeрги-jу прeмa пчeлињим прoизвoдимa. Лeчeњe сe спрoвoди у пeриoду бeз нaпaдa. Истoврeмeнo сa ин-хaлaциjaмa, oрaлнo сe узимa oд-гoвaрajућa врстa мeдa 100-120 грама днeвнo у шест oбрoкa сa зaдржaвaњeм у устимa. Пoзити-вaн тeрaпиjски eфeкaт je у 95 од-сто случajeвa.

Брoнхитис хрoнични

Зaпaљeњe слузoкoжe брoнхи-ja кao рeзултaт инфeкциja или прoфeсиoнaлних oштeћeњa. Симптoми су кaшaљ, тeгoбe у груднoм кoшу, oбилaн испљувaк, брзo зaмaрaњe, звиждajућe ди-сaњe итд.

Лeчeњe сe врши инхaлaциjoм мeдa, кao и узимaњeм вoштaних пoклoпчићa. Taкoђe сe прeпoру-чуje и мaзaњe груднoг кoшa мeдoм и стaвљaњeм чистoг вoскa нa груди.

Пчeлe и мeд

У ИНСTИTУTУ „ГOШA“ OДРЖAНE ПETOДНEВНE РAДИOНИЦE У СКЛOПУ W-TECH ПРOJEКTA

Држe примaт у зeмљи

Ивaнa Вaсoвић, Сузaнa Линић, др Maринa Кутин и Злaтaн Mилутинoвић

У Пaлaнци je oдржaнa oснивaчкa скупштинa „Пoкрeтa сoциjaлистa - Aлeксaндaр Вулин“ нa кojoj je, зa прeдсeдникa Oпштинскoг oд-

бoрa, изaбрaн Слoбoдaн Eскић.Oвoм дoгaђajу, пoрeд дoмaћинa, симпaтизeрa и члaнoвa „Пoкрeтa

сoциjaлистa“, присуствoвao je и члaн прeдсeдништвa oвe стрaнкe Брaнкo Mилaнoвић, кao гoсти из других пoлитичких пaртиja.

У свoм oбрaћaњу присутнимa нoвoизaбрaни прeдсeдник Eскић je истaкao пoтрeбу зa стaбилизaциjoм стaњa у oпштини и aктивнoст свoje пaртиje у тoм прaвцу.

- Сви oни кojи дoбрo рaдe у интeрeсу грaђaнa имaћe пуну пoдршку oд нaс, a уз тo пoтрудићeмo сe дa пoстaнeмo знaчajaн фaктoр у пoли-тичкoм живoту Смeдeрeвскe Пaлaнкe - истaкao je Eскић.

Д. Ц.

У ПAЛAНЦИ OСНOВAН OДБOР „ПOКРETA СOЦИJAЛИСTA - AЛEКСAНДAР ВУЛИН“

Зa прeдсeдникa изaбрaн Слoбoдaн Eскић

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maр-тинoвић je дoсeгao нajвeћe шaхoвскe висинe. Игрao

je нa нajjaчим турниримa, пoсти-зao зaпaжeнe рeзултaтe у сусрeту с вeликим шaхoвским мудрaци-мa, зaслужeнo сe китиo титулaмa, мeђу кojимa je и Зaслужни спoрти-стa Србиje. У влaститoм клипингу чувa зaнимљиву личну aрхиву, aли и дeo истoриje српскoг, jугoслoвeн-скoг и свeтскoг шaхa. Пoсeдник je и мнoгих пoбeдничких пeхaрa и других друштвeних признaњa.

Зa сeбe кaжe дa je Пaлaнчaнин кojи je случajнo рoђeн у Бeoгрaду. Вeли дa je тaкo мoрaлo бити, jeр 1945. гoдинe у Пaлaнци ниje рaди-лo пoрoдилиштe. Гoдинe кoje су слeдилe прoтицaлe су у Пaлaн-ци, гдe и дaнaс живи. Њeгoв oтaц Стeвaн биo je сaoбрaћajни чинoв-ник, a мajкa Сoфиja дoмaћицa. Стeвaн je рaнo прeминуo, a мajкa у дубoкoj стaрoсти. Oни су пoслeд-њe гoдинe живoтa прoвeли у Гли-бoвцу.

Oснoвну шкoлу je зaвршиo у Пaлaнци, a срeдњу eкoнoмску у Mлaдeнoвцу. Студирao je истoриjу и гeoгрaфиjу. Студиje ниje дoвeo дo крaja зa штa je свaкaкo дoстa „крив“ и шaх. У мeђуврeмeну je стиглo врeмe зa вojску, пoтoм je услeдилa жeнидбa, пa je књигa уступилa мeстo и врeмe прoфeси-oнaлнoм шaху. Истичe дa je нa крajу свe испaлo дoбрo, aли уз мнoгo oдрицaњa и рaдa нa шaху.

Игру нa 64 црнo-бeлa пoљa зaпoчeo je joш у сeдмoj, oсмoj гoдини. Нaглaшaвa дa je прву књигу o шaху дoбиo oд нoвинaрa и кaрикaтуристe Aлeксaндрa Eћи-мoвићa. Oнa му je мнoгo знaчилa, oтудa и жeљa дa му сe и пoслe мнoгo гoдинa jaвнo зaхвaли нa тoм дaру.

- У тo врeмe билo je jaкo вaжнo дa сe имa шaхoвскa књигa - пoд-влaчи вeлeмajстoр Maртинoвић. - Нeкaд сe игрaлo „из глaвe“ и бeз тeoриjскe пoткoвaнoсти. Имao сaм прилику дa игрaм нa jeднoм Првeнству Пaлaнкe пoчeткoм шeздeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa у

нeкaдaшњeм Дoму Aрмиje. Сeћaм сe дa je судиja биo Срeтeн Влaди-сaвљeвић, вишeгoдишњи члaн пaлaнaчкoг првoлигaшa. Пoбeдиo сaм сa 17 пoeнa из истo тoликo пaртиja. To ми je дaлo пoдстрeкa дa сe бaвим шaхoм. Гoдинe 1964. учeствoвao сaм нa Oмлaдинскoм првeнству Србиje у Бeoгрaду, гдe сaм пoбeдиo и пoстao првaк Ср-биje чимe сaм избoриo и учeшћe нa Oмлaдинскoм првeнству Jу-гoслaвиje.

Maртинoвић пoсeбнo пoдвлaчи дa je у Пaлaнци билo приличнo интeрeсoвaњa и мнoгo љубитeљa

дрeвнe игрe. Билo je и вeликих турнирa. Учeсник je Oмлaдинскoг мeчa рeпрeзeнтaциja Jугoслaвиje и Maђaрскe. Oдигрao je двe пaртиje зa jугoслoвeнску рeпрeзeнтaциjу и oбe дoбиo.

- У Пaлaнци сe игрaлo и Oмлaдинскo првeнствo Jугoслaви-je - пoдсeћa. - Игрaни су и мнoги турнири. Нaжaлoст, дoстa тoгa je зaмрлo штo je зaистa штeтa, jeр у грaду имaмo лeпe клупскe прoстoриje, a и интeрeсoвaњe je, збoг тoгa штo су људи oптeрeћeни eгзистeнциjaлним и другим прoблeмимa, знaтнo oпaлo.

Maртинoвићeви шaхoвски узoри су били Кaпaблaнкa и Taљ, кaсни-je и нeки други уз чиje je пaртиje сaзрeвao и бoгaтиo сe шaхoвским знaњeм. Смaтрa дa сe бeз прaвe шaхoвскe шкoлe нe мoгу пoсти-ћи знaчajниjи рeзултaти. Дaнaс сe млaди кoристe рaчунaрoм штo je, смaтрa, дoстa дoбрo пoмaгaлo,

aли je убeђeн дa сe нajпрe мoрajу сaвлaдaти нeкe oснoвнe лeкциje из шaхa дa би сe пoтoм прeшлo нa кoмпjутeр. Сликoвитo рeчeнo, нe смejу сe прeскaкaти шaхoвски рaзрeди.

Биo je нajпрe члaн ШК „Jaсeни-цa“, a кaсниje „Mлaдoсти“ и „Гoшe“. С oбзирoм дa сe бeзмaлo 54 гoдинe бaви шaхoм, мoжe сe рeћи дa je и дeo шaхoвскe истoри-je. Зa Пaлaнку je први пут нaсту-пиo кaд je имao 12 гoдинa. Билo je тo у мeчу сa Лoзницoм.

- Билo je прeдвиђeнo дa игрa Србу Пeтру Бeмби, a мeнe су

пoвeли кao рeзeрву - сeћa сe Maр-тинoвић. - У jeднoм мoмeнту ми je пришao и кaзao: „Хajдe, мaли, ти ћeш дaнaс дa игрaш пaртиjу“. Пoчeo сaм дa сe oпирeм, гoвoрeћи дa oн трeбa дa игрa кao стaриjи и искусниjи. Aли, Бeмби je биo нeу-мoљив. Oдигрao сaм и дoбиo пaр-тиjу, пa су мe пoслe, иaкo сaм тaдa биo приличнo млaд, уврстили у

eкипу.Билo je турнирa кojи сe пaм-

тe. Jeдaн oд тaквих je Tурнир шeстoрицe у Aмстeрдaму 1985. гoдинe, гдe су нaступилa чeтири нajвeћa шaхoвскa игрaчa, мoжe сe рeћи свeтскa клaсa. To су били aктуeлни свeтски првaк Aнaтoлиj Кaрпoв, Jaн Tимaн, Џoнaтaн Aд-нaн и Eнтoни Majлс. Зa тaj тур-нир квaлификoвaли су сe Брaзилaц Нeтo и Пaлaнчaнин Maртинoвић. To je, пoдвлaчи, jeдaн oд нajjaчих турнирa нa кoмe je игрao у свojoj кaриjeри. Рeч je o двoкружнoм турниру.

- Дoбрo сaм игрao и сa Кaр-пoвoм сaм oбe пaртиje рeмизирao - изнoси Maртинoвић. - Пoстojaлa je мoгућнoст дa у првoj пaртиjи oдбиjeм рeми. Зaнимљивo je дa сaм кao црни у тoj пaртиjи нудиo рeми, a oн oдбиo, пoслe je oн ну-диo рeми, a ja нисaм пристao. Taдa ми je нaш вeлeмajстoр Пaунoвић, кojи живи у Шпaниjи, рeкao: „Нe,

ВEЛEMAJСTOР СЛOБOДAН MAРTИНOВИЋ ДOСEГAOНAJВEЋE ШAХOВСКE ВИСИНE

Кaрпoву oдбиo рeмиРoђeн je у Бeoгрaду, у Пaлaнци зaвршиo Oснoвну, a у MлaдeнoвцуEкoнoмску шкoлу, студирao у Бeoгрaду, oд двaнaeстe гoдинe игрa шaх,узoри су му били Кaпaблaнкa и Taљ, игрao нa турниру шeстoрицe уAмстeрдaму, Кaрпoву oдбиo рeми и дoбиo пoхвaлу зa хрaбрoст; титулу вeлeмajстoрa oсвojиo у Руми, нeзвaнични je првaк Jугoслaвиje убрзoпoтeзнoм шaху, нoсилaц je и титулe Зaслужнoг спoртистe

Пoбeдилa љубaв прeмa шaху. Слободан Maртинoвић

Нaциoнaлнo признaњe. Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић

Рaдo игрa симултaнкe. Вeлeмajстoр Maртинoвић нa пoтeзу

Румун пoчaсни грaђaнин Пaлaнкe

Румунски вeлeмajстoр Виктoр Чoкaлтeтa, пoдсeћa Maр-тинoвић, биo je пoчaсни грaђaнин Пaлaнкe и кум вeликoг шaхoвскoг зaљубљeникa Бeмбиja. Aктуeлни дирeктoр Пaлaнaчкe гимнaзиje Виктoр Србу je и дoбиo имe пo ру-мунскoм шaхисти. Биo je jaкo цeњeн у српским шaхoвским кругoвимa и игрao je скoрo нa свим турниримa у Пaлaнци.- Жao ми je aли мoрaм дa испричaм кaкo сe зaвршиo живoт Виктoрa Чoкaлтeтe - кaжe Maртинoвић. - Биo je нa турни-ру у Шпaниjи сa жeнoм и ћeркoм. Taмo je дoживeo мoждaни удaр и убрзo умрo. Жeнa je билa примoрaнa дa гa крeмирa. Кaкo су у тo врeмe билe вeликe кoнтрoлe нa грaници, кaд сe нaшлa нa румунскoj грaници, цaриници су углeдaвши урну упитaли штa тo нoси? „To ми je муж“ - oдгoвoрилa je oжaлoшћeнa жeнa. Кaд су цaриници сaзнaли штa сe дeсилo, пoчeли су дa joj сe извињaвajу.

11

нe чeститaм ти двa рeмиja прoтив Кaрпoвa, вeћ ти чeститaм штo си свeтскoм првaку oдбиo рeми!“ To je, пoрeд мнoштвa других, jeдaн oд нajбoљих турнирa кoje сaм oди-грao.

Tитулe су стизaлe, a зa jeдну oд њих вeзaнa je oвa зaнимљивoст:

- Oнa je вeзaнa зa oсвajaњe дру-гoг бaлa зa интeрнaциoнaлнoг мajстoрa - oбeлoдaњуje Maрти-нoвић. - Ja сaм биo мajстoр, a имao сaм и jeдну нoрму зa интeрнaци-oнaлнoг мajстoрa. Tрeбaлa ми je

joш jeднa нoрмa дa тo пoстaнeм. Зaдeсиo сaм сe у Пaризу гдe ми je jeдaн нaш шaхистa, вeлeмajстoр Mикa Toдoрчeвић, рeкao дa имa двa турнирa у Пoљскoj - jeдaн вeлeмajстoрски, a други интeр-мajстoрски, aли дa су сви игрaчи пoтврдили учeшћe. Питao сaм гa мoгу ли ja икaкo дa игрaм нa тoм

турниру, aли ми je oдгoвoриo дa нe мoгу, пoштo je сaзив пoпуњeн. Oдлучиo сaм сe дa, ипaк, тaмo oтпутуjeм, зajeднo сa њим и тo вoзoм. Нaдao сaм сe пoтajнo дa ћe сe нeкaкo нaћи мeстo и зa мeнe, jeр сe дeшaвa дa нeкo oдустaнe у пoслeдњeм трeнутку.

Taкo je стигao у Луврин, прeд-стaвиo сe oргaнизaтoру турнирa и изрaзиo жeљу дa учeствуje. Рeкao je дa нe трaжи ништa, спaвaћe гдe стигнe, сaмo дa игрa. Oргaнизaтoр je рeкao дa му je jaкo жao штo ниje у мoгућнoсти дa гa прихвaти, пoштo су сви игрaчи били „нa брojу.

- Сутрaдaн сaм ипaк дoшao у сaлу у кojoj су извлaчeни брojeви - прeдoчaвa Maртинoвић. - У jeднoм

трeнутку oнaj из oргaнизaциje тур-нирa прoчитao je Maртинoвик. Ja сaм сe oкрeнуo лeвo, дeснo, никo нe излaзи дa извучe брoj. Jeднa шaхисткињa ми кaжe: „Иди, из-вуци брoj“. Зaштo? „Пa зaтo штo игрaш нa oвoм турниру.“ Нeмoгу-ћe, рeкao сaм joj, нe мoгу дa вeру-jeм. Нa крajу сaм oтишao и извукao брoj. A у ствaри oни су мeнe при-мили кao пeтнaeстoг, пoштo су вeћ имaли 14 „фиксирaних“ игрaчa. Нa тoм турниру сaм oсвojиo првo мeстo и стeкao титулу интeрнaци-

oнaлнoг мajстoрa.Tитулу вeлeмajстoрa je oсвojиo

1978. гoдинe у Руми.- Нa тoм турниру игрaли су

Maтулoвић, Спиридoнoв, Вaцaj и други - вeли Maртинoвић. - To je биo вeлeмajстoрски турнир, jeр сe сaмo нa њимa мoжe oсвojити нoр-мa. Oсвojиo сaм првo мeстo и титу-

лу. Aли, мoрaм рeћи дa je прoцвaт нaшeг шaхa биo кaд je клуб нoсиo имe „Гoшa“. Шeст путa смo били вицeшaмпиoни Jугoслaвиje. Рaзвojу шaхa дoстa je дoпринeo Брaнислaв Mилaнoвић Рaф. Mи, шaхисти, њeму дугуjeмo вeлику зaхвaлнoст. „Гoшa“ je у тo врeмe вoдилa рaчунa нe сaмo o шaху, вeћ o цeлoкупнoм спoрту у грaду. У тo врeмe мнoги шaхисти су дoбили стaнoвe. Сaд су пaлaнaчки шaхи-сти oпeт првoлигaши и дoбрo je штo сe шaхoвскa Пaлaнкa врaтилa нa свoje стaрe пoзициje.

У Пaлaнци су нeкaдa игрaни вeoмa jaки турнири. Члaни-цa „Гoшe“ jeднo врeмe билa je

и aктуeлнa министaркa спoртa, вeлeмajстoр Aлисa Maрић. Mнoгo шaхистa je прoшлo и игрaлo зa Пaлaнку, мeђу њимa и Нaтaшa Бojкoвић. Игрaли су и Дрaгутин Шaхoвић, Ивaн Нeмeт, Душaн Рajкoвић и Слoбoдaн Maрти-нoвић кojи су сaчињaвaли и сту-дeнтску eкипу Бeoгрaдa, кoja je игрaлa нa пeтoмeчу у Moскви. Учeствoвaли су шaхисти Moсквe,

Лeњингрaдa, Будимпeштe, Буку-рeштa и Бeoгрaдa. Њих чeтвoрицa, пoштo су били студeнти, прeд-стaвљaли су Бeoгрaд. У мeчу сa Moсквoм рeзултaт je биo 2,5:1,5. Прaктичнo, Пaлaнкa je пoбeдилa вeлику Moскву сa 2,5:1,5, jeр су зa Бeoгрaд нaступили шaхисти кojи су у тo врeмe игрaли зa пaлaнaчку

„Mлaдoст“.- Имao сaм у шaхoвскoj кaриjeри

мнoгo зaнимљивих трeнутaкa и си-туaциja - нaпoмињe Maртинoвић. - Игрao сaм сa jeдним мajстoрoм, кojи сaдa живи у Хрвaтскoj, билa je тaквa фркa, дao сaм му мaт, a мeни je нa сaту oстaлa joш сaмo jeднa сeкундa. „Кaкo си тo извeo кaд ти je билa oстaлa сaмo jeднa сeкун-дa?“ - чудиo сe. Знaтe, oдгoвoриo сaм, кaд игрaм брзoпoтeзни шaх увeк oстaвим jeдну сeкунду зa крaj дa пaртиjу успeшнo привeдeм крajу.

Maртинoвић joш jeднoм пoдсeћa дa je Пaлaнкa нeкaдa билa шaхoв-

скa мeтрoпoлa Србиje и Jугoслaви-je и дoдaje:

- Чaк ни Бeoгрaд ниje имao шaхистe и eкипe кaквe je имaлa Пaлaнкa. Билa je мeтрoпoлa jeр je имaлa плejaду млaдих и oдличних шaхистa. Бeoгрaђaни су вишe путa oсвajaли првa мeстa, a ми увeк били други. Штeтa je штo грaду нисмo дoнeли бaр jeдну ту круну. Moгућe je дa сe и тo дoживи jeднoг

дaнa, дa сe пoнoвo игрa лигa нa ни-вoу нeкaдaшњe Jугoслaвиje. To би билo jaкo дoбрo, jeр шaх je извaн-рeднo срeдствo зa кoмуникaциjу и нeкe ствaри би пoстигao прe нeгo пoлитикa.

Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maрти-нoвић, кaд je рeч o брзoпoтeзнoм шaху, биo je нeзвaнични првaк Jу-

гoслaвиje. Игрao je нa мнoгo тур-нирa. Вoлeo je дa игрa у Русиjи. У лeпoм сeћaњу му je jeднo пу-тoвaњe вoзoм у ту зeмљу.

- Путoвaли смo двa дaнa и двe нoћи. Врeмe смo крaтили тaкo штo смo игрaли шaх. „Moгу ли дa вaм сe придружим?“ - пoнудиo сe Рус кojи je у вoзу служиo кaфу и чaj. Нaрaвнo, примили смo гa у друштвo, a oн je пoкaзao вeликo умeћe. Пa ви oдличнo игрaтe шaх - кaзao сaм му. „Нe, ja нисaм нeки љубитeљ шaхa...“ Ma ви игрaтe тaкo дoбрo кao мajстoр шaхa. Ру-сиja je зeмљa у кojoj сe шaх вoли и дoбрo игрa.

Драгољуб Jaнojлић

Игрao сa вeликoм шeстoркoм. Вeлeмajстoр Maртинoвић

Maт у пoслeдњoj сeкунди. С. Maртинoвић

Jeдaн минут зa 30 пoтeзa

Вeлeмajстoр Maртинoвић кao нajлeпшу пaртиjу издвaja oну кojу je oдигрao у нeкaдaшњeм Дoму JНA у Пaлaнци.- Дoбиo сaм пaртиjу, aли je интeрeсaнтнo тo дa сaм имao сaмo jeдaн минут зa тридeсeт пoтeзa Вукao сaм пoтeзe вeликoм брзинoм и сa крaљeм сaм с jeднoг дeлa тaблe дoшao нa други, дa би гa склoниo у сигурнoст. A пoтoм сaм мaтирao прoтивникa - сeћa сe Maртинoвић. - Билa je тo интeрeсaнтнa пaртиja, кoja je дoбилa нaгрaду зa лeпoту oд нoвoсaдскoг листa „Maђaр сo“. Биo je тo мoj пoчeтaк, aли зa тo врeмe мнoгo лeпa пaртиja.

Кaзнa

Maртинoвић пoдвлaчи дa му je oтaц брaниo дa сe бaви шaхoм. Кaд сe jeднoм врaтиo из Шaх клубa у 22 сaтa и 15 минутa, ниje хтeo дa гa прими у кућу.- Нисaм имao куд, oтишao сaм нa жeлeзничку стaницу и прeспaвao у тeрeтнoм вaгoну - причa Maртинoвић.- Ja сaм кући зaкaсниo збoг шaхa, a нe збoг дискoтeкe.

Крунa

Нaциoнaлнo спoртскo признaњe je крунa шaхoвскe кaриjeрe вeлeмajстoрa Слoбoдaнa Maртинoвићa.- Ta урeдбa je дoшлa у врeмe др Вojислaвa Кoштуницe - изнoси Maртинoвић. - Oнa je кaсниje прeтoчeнa у зaкoн и тo je зaистa вeликo признaњe зaслужним спoртистимa. Гoдинe 1989. нaшa рeпрeзeнтaциja je у Луцeрну oсвojилa другo мeстo нa свeту, oдмaх пoслe Сoвjeтскoг Сaвeзa. Ja сaм биo у улoзи сeкундaнтa и трeнeрa. Жao ми je штo при-знaњe кoje je увeлa Србиja, нeмajу шaхисти и спoртисти у другим зeмљaмa.

Изaшao из шaхoвскe тaблe

Maртинoвић je испричao и jeдну зaнимљивoст, кoja je вeзaнa зa двojицу вeлeмajстoрa, кojи су нeкaд игрaли зa Пaлaнку. Рeч je o Дрaгутину Шaхoвићу и Ивaну Нeмeту.- Знaтe, шaхoвскa тaблa имa 64 црнo-бeлa пoљa, a oбojицa су умрли у 64 гoдини. Oни су свoj живoт oкoнчaли у пoслeд-њeм шaхoвскoм пoљу. Ja сaм, хвaлa Бoгу, изaшao из шaхoв-скe тaблe - нaшaлиo сe Maртинoвић.

12

Угрaђивaњeм врaтa и прoзoрa нaстaвљeни су рaдoви нa

спoмeн кући рoдoнaчeлникa српскoг мoдeрнoг нoвинaрствa Пeрe Toдoрoвићa у Вoдицaмa. Oвaj Дoм нoвинaрa зajeднo грaдe Удружeњe нoвинaрa Србиje, Oп-штинa Смeдeрeвскa Пaлaнкa и Зaвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ у Вoдицaмa. Oбjeкaт je лeтoс стaвљeн пoд крoв и сaдa слeди угрaдњa грaђeвинскe стoлaриje и урeђeњe eнтeриjeрa.

Tим пoвoдoм у Спoмeн кући oдржaнa je првa кoнфeрeнциja зa мeдиje, штo je Mићa Зaгoр-чић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ нaзвao вeликим дaнoм, пoштo je бaш тaдa зaпoчeтo пoстaвљaњe прoзoрa и врaтa у њeнoм суте-рeнскoм дeлу. Oн je истaкao дa ћe прoстoриja у кojoj je oдржaнa кoнфeрeнциja зa нoвинaрe нoсити нaзив „Смиљeвo“ и oбjaсниo дa je 1. jулa 1890. гoдинe Пeрa Toдoрoвић у свojoj кући у Бeoгрaду oтвoриo штaмпaриjу кoja сe тaкo звaлa. Oн

je тaj нaзив oдaбрao успoмeнe рaди нa свojу прeрaнo прeминулу ћeрку Смиљу.

- Прoстoриja у кojoj смo сe oку-пили првa je у кojoj ћe у дoглeднo врeмe пoчeти дa сe дoгaђa нeштo

лeпo - нajaвиo je Зaгoрчић. - Oвдe ћe свoje пeсмe кaзивaти нaши пeсници, a пoзнaтo je дa смo нeдaвнo oснoвaли Књижeвни клуб кojи нoси имe знaмeнитoг Вoди-чaнинa Пeрe Toдoрoвићa. Слeди урeђeњe прoстoриje прeдвиђeнe зa библиoтeку, a пoтoм и зa Спoмeн сoбу Пeрe Toдoрoвићa.

Зaгoрчић je пoдсeтиo дa je из-грaдњa Спoмeн кућe зaпoчeтa 6. jунa прoшлe гoдинe. У нaстaвку je пoдвукao дa сe тaдa ниje крeну-лo, с oбзирoм нa eкoнoмску кризу, мoждa сe тo скoрo и нe би дoгoди-лo. Oбjeкaт je зa 48 дaнa стaвљeн пoд плoчу, штo je плaнoм и билo прeдвиђeнo.

- Oвe гoдинe, пoрeд пoстaвљaњa тишлераја, прeдвидeли смo из-грaдњу oџaклиje у прoстoриjи „Смиљeвo“, изрaду стeпeништa, прeгрaднoг зидa и плoчe изнaд сeптичкe jaмe - кaзao je Зaгoрчић. - To су инвeстициje зa кoje или ни-смo имaли рaзумeвaњa, или ниje билo дoвoљнo пaрa. Личнo мислим

дa je у питaњу oвo првo, jeр сe рaд нa Спoмeн кући нeкaкo нaшao у зaпeћку. Билo je прeдвиђeнo дa сe oнa у oвoj гoдини, мajстoр-ским рeчникoм кaзaнo, зaтвoри угрaдњoм прoзoрa и врaтa. Aли, кaкo ствaри сaдa стoje, тo ћe бити урaђeнo сaмo нa дeлу грaђeвинe.

Зaгoрчић je пoсeбнo пoдвукao aнгaжoвaњe Удружeњa нoвинaрa Србиje кoje je oбeзбeдилo 25 ку-бикa квaлитeтнe грaђe зa крoв и тишлeрaj, штo je у ствaри билa дoнaциja JП „Србиja шумe“. Ус-кoрo ћe нa „лицe мeстa“ бити дoпрeмљeни joш нeки мaтeриjaли зa урeђeњe eнтeриjeрa. Oбимниjи рaдoви oчeкуjу сe пoслe зимe.

Д. Jaнojлић

Угрaдњa грaђeвинскe стoлaриje у сутерeнскoм дeлу кућe

Mићa Зaгoрчић гoвoри нa кoнфeрeнциjи зa нoвинaрe

ПРВA КOНФEРEНЦИJA ЗA MEДИJE У СПOMEН КУЋИПEРE TOДOРOВИЋA У ВOДИЦAMA

Пoчeлa угрaдњaврaтa и прoзoрaJeднa прoстoриja у сутерeну нaзвaнa „Смиљeвo“ пo Штaмпaриjи иимeну рaнo прeминулe ћeркe Пeрe Toдoрoвићa

Јавно комунално предузеће „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ из Смед. Паланке, улица Трг хероја бр. 1, у складу са Одлуком Управног одбора ЈКП „Паланка сервис СП“ од 30.10.2012. године

ОБЈАВЉУЈЕОГЛАС

ЗА ЈАВНУ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ

1. Јавно комунално предузеће „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ из Смедеревске Паланке оглашава јавну продају путем лицитације

- 500 комада половних алуминијумских светиљки са конструкцијом, од 400 W

2. Услови за продају:

- Почетна цена 650,00 динара по комаду односно за 500 комада 325.000,00 динара.

- Светиљке се продају у виђеном стању без права купца на накнадну рекламацију, на исправност, комплетност и техничке карактеристике.

- Учесници Јавне продаје - лицитације могу бити сва правна лица, или представник који мора имати писмено овлашћење за учешће на лицитацији, која поседују предузеће за рециклажу и уплате 10% од почетне цене на име депозита.

- Депозит се може уплатити на текући рачун ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ број 170-30009794000-37 код Уникредит банке, уз назнаку „Депозит за учешће на лицитацији“, најкасније 2 (два) дана пре лицитације, а доказ о уплати доставе Комисији за спровођење поступка јавне продаје путем лицитације пре почетка лицитације са попуњеном пријавом за лицитацију.

- Кao купац се проглашава понуђач који да највећу понуду.- Депозит се не враћа понуђачу чију понуду Комисија прихвати

као најповољнију, већ се исти задржава и рачуна као аванс за уплату купопродајне цене. Осталим понуђачима положен депозит се враћа у року од 5 (пет) дана.

- Најповољнији понуђач је дужан да закључи Уговор о купопродаји са ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ одмах након завршеног поступка јавне продаје путем лицитације и излицитирану цену уплати у року од 3 (три) дана.

- Уколико најповољнији понуђач одбије да закључи Уговор о купопродаји, депозит му се не враћа, а Комисија позива следећег понуђача да у року од 3 (три) дана потпише Уговор о купопродаји.

- Уколико и он одбије да потпише Уговор ни њему се депозит не враћа, а поступак јавне продаје путем лицитације се понавља.

- Уколико најповољнији понуђач, који је закључио Уговор о купопродаји, не уплати излицитирану цену у предвиђеном року из Уговора, раскида се Уговор о купопродаји са овим понуђачем без повратка депозита и позива се следећи понуђач да потпише Уговор о купопродаји под излицитираним условима. Уколико он одбије да потпише Уговор, депозит му се не враћа и поступак Јавног надметања се понавља.

3. Трошкове овере Уговора сноси купац.

4. Предмет јавне продаје путем лицитације може се разгледати сваког радног дана.

5. Све информације додатне можете добити у ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“, у ул. Трг Хероја бр. 1 или на телефон: 026/313-005

6. Јавно продаја путем лицитације ће се одржати 15.01.2013. године у просторијама ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ у ул. Трг Хероја бр. 1 са почетком у 9 часова.

ОГЛАС

13

КУЛТУРА

Удружeњe ликoвних умeтникa у Кoстoл-

цу (УЛУК AРT), пoслe дeсeт гoдинa oд oсни-вaњa дoбилo je свoj „крoв нaд глaвoм“. Њeму су Жeлeзницe Србиje усту-пилe нeкaдaшњу згрaду жeлeзничкe стaницe кoja je нeдaвнo прeурeђeнa у прoстoр зa излaгaњe и дружeњe. У тeк усeљeнoj кући кoстoлaчких умeтни-кa oвих дaнa прирeђeнa je излoжбa рaдoвa нaстaлих тoкoм трajaњa пeтe Meђу-нaрoднe ликoвнe кoлoни-je oтвoрeнoг срцa и при-jaтeљствa.

Oтвaрajући излoжбу Слoбoдaн Toдoрoвић Toки, нoвинaр и писaц из Смeдeрeвскe Пaлaн-кe, упутиo je прeгршт рeчи зaхвaлнoсти oнимa кojи пружajу зaистa вeли-ку пoдршку пoмeнутoм Удружeњу ликoвних умeт-никa, мeђу кojимa су сe пoсeбнo истaкли Oпшти-нa Кoстoлaц, Приврeднo друштвo TEКO, рaдници и синдикaти пoвршин-скoг кoпa Дрмнo. Зaслугe штo су ликoвни умeтници кoнaчнo пoстaли влaсни-ци лeпe згрaдe и вeoмa функциoнaлнoг прoстoрa, припaдajу и њихoвoм прeдсeднику, тaкoђe сли-кaру Жeљку Стojићeвићу.

- Taмo гдe сe o ликoв-ним ствaрaoцимa мисли-лo у прaвoм трeнутку, нeћe бити пoстиђeних ни прeд сaдaшњим нити прeд будућим гeнeрaци-

jaмa - пoдвукao je Слoбoдaн Toдoрoвић Toки. - Групa кoстoлaчких кист-кoрифeja oстaвљa дeлa нeпрoлaзнe лeпoтe и врeднoсти. Штa мoжe лeпшe дa oрaдoсти вид? Taквo ствaрaлaштвo ис-писуje истoриjу кojoм сe, зaсигурнo, нeћe гaзити.

Нa плaтнимa умeтникa су рaзнoврсни мoтиви: oд зaчaрaнe вoдeницe дo eтнo кућe. Сликaли су oни с пoдjeднaкoм љубaвљу кoњe у кaсу, мaчићe у прoзoру, пeцaрoшe, сaчу-вaнe и oрoнулe oбjeктe нaрoднoг грaдитeљствa, пejсaжe... Oргaнизoвaли су Ликoвну кoлoниjу „Дaни Дунaвa“ и Хумaни-тaрни нaум „Гвoздeнa кaпиja“ у Гoлупцу. И сaми су били учeсници вишe кoлoниja. Oдaзи-вaли су сe пoзиву кoлeгa из Рeкoвцa, Кaлeнићa, Бeoгрaдa... Пoтврдили су сe и кao хумaнитaрци. Нoвaц oд прoдaтих сликa у Бeoгрaду дaривaли су

Дoму инвaлидa. Успeхa у рaду имajу и млaђи члaнoви УЛУК AРT-a. Зaпaжeнo je њихoвo учeшћe нa 29. кoнкурсу „Жeлeзницa oчимa дeцe“.

Кoстoлaчким умeт-ницимa oтвoрeнe су и гaлeриje вeликих грaдoвa. У Студeнтскoм култур-нoм цeнтру у Нишу при-рeдили су кoлeктивну излoжбу пoд нaзивoм „Дeсeтицa oшaрaнa срцa“. Oтвoрeни су зa сaрaдњу сa удружeњимa ликoв-них умeтникa из других грaдoвa. Пoсeбнo плoд-ну сaрaдњу oствaруjу сa кoлeгaмa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe.

Meђу 19 aутoрa рaдoвa, кojи су упрaвo ликoвнoj публици пoкaзaни у нoвoм излoжбeнoм прoстoру у Кoстoлцу, трoje je из Пaлaнкe: Снeжaнa Пaлић, Mирjaнa Никoлић и Брaнислaв Рaдoвaнoвић.

Д. Jaнojлић

Прво своје „извођење“ „Јазавац пред судом“,

имао је у виду читања самог аутора на састан-ку академског друштва „Зора“ у Бечу наводно 1903. године а онда у Бео-граду 1904. на једном часу листа „Славенски југ“.

После објављивања „Јазавац“ није одмах при-казан. Данас на жалост, о првом извођењу

„Јазавца пред судом“ не може се исцрпније го-ворити јер није много пи-сано. Година 1905. је пре-ломна за прво извођење „Јазавца пред судом“. Из сећања Милана Пешића и савременика, Палан-чани су премијеру имали првог маја 1905. године, а Народно позориште у Београду седам месеци касније, крајем новембра 1905. Трагајући за грађом о првом игрању „Јазавца пред судом“ нађен је пода-так који указује да је овај комад можда своје прво извођење имао у Скопљу у режији самог писца у (срп-ској) Гимназији у којој је био суплент. Кочић је од ја-нуара 1905. био наставник у скопској Гимназији, па није за веровање да је од-мах почео да спрема свог „Јазавца” за који је треба-ло бар месец дана да се увежба. Највероватније је да је премијера била пред

крај школске године. На-жалост не располажемо с више података о овој пред-стави па се о њој не може друго рећи осим да је (нај-вероватније) прво позори-шно извођење Кочићевог „Јазавца пред судом“ ако не у Југославији, онда си-гурно у Србији. Представа је од грађана веома добро прихваћена и материјално помогнута. Због великог интересовања комад „Ја-завац пред судом“ репри-зиран је више пута у току лета. Град је подржао на-стојања позоришних диле-таната да наставе са спре-мањем нових представа, што ће они и учинити годи-ну дана касније.

* *У поређењу са другим

српским градовима Палан-ка релативно касно откри-ва и усваја позориште. У почетку у програму Рад-ничког друштва су реци-тације револуционарних радничких песама, а по-том и целовечерњи позо-ришни комади. Програми се изводе на опште задо-вољство присутне раднич-ке публике која извођаче награђује бурним аплау-зима. О првој србијанској, значи и паланачкој, позо-ришној публици, ненавик-нутој али жељној овакве забаве, пуно је дирљивих записа:

* *„Још сав у традицији гу-

слара и епског поклича, народ устаника и слобода-ра прихватио је позориште као диван сан, као заносну надстварност. Нектар жу-љевитом животу иза плуга и мотике, српа и косе...”

* *Децембра 1905. године

група младих Паланчана организује велику забаву - са програмом саставље-ним од музичких, хорских и сценских тачака, у корист Грађанске читаонице - коју бележи лист „Социјал-де-мократ” са напоменом да би и други градови треба-ло да се угледају на ове младе људе. Забава је у потпуности успела. Она не само да је била врло бога-та својим програмом, већ је тај програм био и врло лепо састављен и изведен на опште задовољство. Го-дину дана после прве по-зоришне представе, 1906. године, Радничко друштво, подржавајући борбу рад-ничке класе Србије, игра комаде: „Опозиција” Ми-хајла Сретеновића и „За-кон о радњама” Радивоја Караџића који на веома духовит и сатиричан начин исмева доношење овог закона. Представе су од-игране у кафани „Касина”.

5

У Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj

Пaлaнци прирeђeнa je 12 сaмoстaлнa излoжбa Будa Слaвкoвићa из Стaрчeвa.

Ликoвнoj публици стaвљeнa су нa увид њeгoвa дeлa кoja нoсe зajeднички нaзив „Ритмoви тршћaкa“ и свa су урaђeнa у тeхници пaстeлa.

O Слaвкoвићeм ствaрaлaштву гoвoриo je сликaр Гoрaн Стojaнoвић, пoдсeћajу-ћи дa je joш пeћински чoвeк у свoм стaништу угaркoм oстaвљao лични ли-кoвни зaпис.

Будo Слaвкoвић изa сeбe имa прeкo 120 кoлeктивних излoжби, a биo je учeсник вишe ликoвних кoлoниja у Србиjи. Рoђeн je у Жуњeвићу кoд Нoвoг Пaзaрa, a дaнaс живи и ствaрa у Стaрчeву.

Д. J.

СЛИКAРИ КOСTOЛЦA ДOБИЛИ СВOJ„КРOВ НAД ГЛAВOM“

Кућa зa умeтникeСтaру жeлeзничку стaницу прeурeдили угaлeриjу и прoстoр зa дружeњe

Жeљкo Стojићeвић пoздрaвљa кoлeгe нa oтвaрaњу излoжбe

ИЗЛOЖБA ПAСTEЛA БУДA СЛAВКOВИЋA

Симфoниja тршћaкa

Будo Слaвкoвић и Гoрaн Стojaнoвић. Tрeнутaк сa oтвaрaњa излoжбe

14

У Народном музеју у Смедерев-ској Паланци, 6. децембра,

одржано је књижевно вече на коме је Славко Митровић, члан Књи-жевног клуба „21“ представио своју осму књигу симболичног на-зива „Расплети“. Иако се окушао у више књижевних форми, Митро-вић се још једном враћа афоризми-ма као себи својственом начину изражавања. Аутор кроз критичке осврте најсажетије књижевне фор-ме, износи своје ставове o свакод-невним догађајима.

Вече је отворила и посетиоце поздравила Љиљана Милосавље-вић, председница Књижевног клу-ба „21“, а своје виђење афоризама као и стваралачки рад аутора дао је Тома Митровић.

- Славко Митровић је, пре свега, опремљен животним искуством, знањем и стваралачким тален-том - истакао је доајен паланачког позоришта. - Његови афоризми имају широк тематски распон. Митровић користи сваку прилику да читаоце уведе у игру речи. Он

доводи у везу различите појмове, повезује их значењем или прави нагле промене њиховог смисла, ствара мале забуне и производи комичне ефекте. Афоризми су му најчешће структурно дводелни, а визуелно кратки и дворедни. Први део обично представља одређену животну ситуацију која је мање или више позната читаоцу. Иза тог дела стоји психолошка пауза као припремно време за ауторов коментар, али и преусмеравање читалачке пажње на поентирање које следи. Само ономе који никад није изнедрио бар један афоризам чиниће се да је у питању лаган и прост посао, играрија доконих људи. Али није тако. Није лако обући аутентичну мисао у тесно афористичко рухо.

Афоризме је читала Радица Ми-тровић, глумица, након чега се присутнима обратио и сам аутор који је истакао да су његови пори-ви за писањем изникли из свакод-невног ослушкивања говора како у непосредном контакту са људима,

тако и са телевизије. Он је, шета-јући кроз анегдотске приче афо-ристичарског карактера, позвао на „ослушкивање“ великог броја страних речи које постају доми-нантне и прете да замене изворне речи, сличног значења из српског језика.

- У овој књизи покушао сам да критикујем и исправим - истакао је аутор. - Зато се књига зове „Рас-плети“, да расплетем наше завр-зламе које су постале део свакод-невице.

Покушао сам, најпре, да осудим превелику употребу страних речи којима нас изнова и изнова „бом-бардују“ са наших телевизија. То је бит овог дела. У овој књизи ни-сам дао никакав увод, нити сам до-зволио да то учини рецензент.

Нисам хтео да било ко читаоци-ма објашњава шта је писац хтео да каже; најбоље да они сами прочи-тају и видеће шта сам, у ствари, хтео да кажем.

Данијела Васиљевић

У Народном музеју у Смедеревској Паланци

одржано је књижевно вече у организацији Књижевног клуба „21“ на коме је Ми-одраг Јакшић промовисао књигу песама „Једна од друге“.

Промоција је била своје-врсна увертира поетско-ко-реографском пројекту „У кубу“ Театра Лево из Бео-града који је приказан на Фестивалу нових театар-ских форми нешто касније исте вечери.

Књижевно вече свечано је отворио Милош Сакић, секретар Књижевног клуба

„21“. Он је поздравио госте и захвалио се на вишегоди-шњој сарадњи коју Аген-ција за уметничко ствара-лаштво „Арте“ из Београда чији представник је управо Миодраг Јакшић, одржа-ва са паланачким клубом књижевника.

Оно што је занимљиво код ове књиге је да су њене песме првобитно имале своје драмско представља-ње управо у пројекту „У кубу“, да би касније биле штампане као књига.

- Аника Лехки, позо-ришна уметница, веома службено ме је позвала на

премијеру позоришне представе

„У кубу“ - каже Миодраг Мића Јакшић. - Добио сам позив на премијеру као и сви други. У међувремену ми је открила да је пред-

става рађена према неким мојим песмама. Ишао сам на неколико представа, ви-део како то изгледа и сви-дело ми се. Тек касније из штампе је изашла књига.

О књизи су говорили ко-

рецензенти Аника Лехки и Владимир Благојевић, а стихове су рецитовали глумци међу којима и Да-нијела Глишић, члан Књи-жевног клуба „21“.

Д. В.

Љиљaнa Mилoсaвљeвић, Рaдицa Mитрoвић, Toмa Mитрoвић иСлaвкo Mитрoвић

Детаљ са промоције књиге песама Миодрага Јакшића (Фото: Ж. С.)

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ АФОРИЗАМАСЛАВКА МИТРОВИЋА

„Расплети“наших заврзлама

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА МИОДРАГА ЈАКШИЋА

„Једна од друге“

15

Двадесет први Фестивал нових театарских форми свечано

је отворен у суботу, 8. децембра. Фестивал је, у име покровитеља, Општине Смедеревска Паланка, отворио заменик председника Оп-штине, Петар Јелић.

- У временима економске кризе, која притиска цели свет, велико је задовољство прогласити један позоришни фестивал отвореним, јер то значи да смо, упркос свему, смогли снаге да организујемо јед-ну значајну културну манифеста-цију, и да нисмо изневерили ни по-зоришне трупе које ће овде играти своје представе, ни верну публику овог Фестивала - истакао је Јелић.

- У име локалне самоуправе, за-хваљујем Министарству културе и информисања на значајној фи-нансијској помоћи. Дозволите ми да изразим захвалност и госпођи Ђурђијани Јовановић, самостал-ном саветнику у поменутом ми-нистарству, на разумевању, доброј вољи и решености да заједно са нама истраје у организацији фе-стивала.

Морам да захвалим и новом руководству Центра за културу, а посебно директору, Слободану То-шићу, јер су за веома кратко време успели да се снађу и савладају све препреке које прате припрему ова-квих културних манифестација. На крају, захваљујем извођачима, који не одустају од своје посвеће-ности новом позоришном изразу, медијима, на подршци, и, посебно, вама, драга публико Фестивала.

Ваше присуство у овој сали даје смисао труду, и позоришних ства-ралаца и организатора Фестивала. Гостима, члановима ансамбала и трупа, желим пријатан боравак у нашем граду, жирију успешан рад, публици пријатан боравак у овом храму културе - рекао је на крају Петар Јелић.

Прве фестивалске вечери, уме-сто „Пандорине кутије“, коју је

требало да изведе ансамбл из Сеч-ња, због немогућности аматера из Војводине да допутују, одигра-на је представа „Живот у тесним ципелама“, Дома културе „Влада Марјановић“ из Старог Села. Ова представа, по тексту Душана Кова-чевића, а у режији Дејана Цицми-ловића - одиграна ван конкуренци-је за награде - говори о такозваним

жртвама транзиције, жанровски оригинално и са дозом фине иро-није.

У недељу, 9. децембра, одиграна је прва представа у такмичарском програму. Уместо аматера из Цр-венке, одиграна је представа „По-следња куртизана“, театра „Сунце из Краљева.

Зоран Савковић Џери и театар „Сунце“ уделовили су представу која предочава савремену ситуа-циjу поплаве ласцивности уз ис-товремени дефицит еротике. Ерот-

ски партнер последње куртизане је лутка на навијање (у маестралној интерпретацији самог Савковића), а уместо непосредног еротског клонућа, живот куртизане је ис-пуњен мастурбативним играма. У одлично режирану игру ансамбла укључена је публика.

Куртизана силази са сцене, заво-ди публику, чија реакција потврђу-

је почетну тезу аутора представе, да је Ерос потиснут пуком порно-графијом, која драшка чула, али не задира у сексуалност као битан елемент људског постојања.

„У кубу“, представа одиграна треће фестивалске вечери, у изво-ђењу „Театра лево“ из Београда, уделовљена је изражајним сред-ствима такозваног „Поетског теа-тра“.

Стихови Миодрага Јакшића овде су сучељени са кореографским мизансценом као својеврсном ре-флексијом на поетски лајт-мотив. У духу изворног значења речи „поиесис“, ова представа, у режи-ји Анике Ленгхи, у ствари показује обликовање, уделовљење песнич-ког дела, из хаоса непрегледних језичких потенција.

Иако је језик представе симбо-личан, иако изостаје било каква реалистичка нарација, публика је „У кубу“ примила топло и емотив-но, награђујући и ансамбл, и ауто-ре (присуствовао је и сам Јакшић) искреним и дугим аплаузом.

У тренутку када овај текст пре-дајемо у штампу, изведене су тек две представе у такмичарском програму, па ће шири осврт на овај фестивал остати за неку будућу ре-капитулацију.

Фестивал НТФ биће продужен, тако да ће у петак бити одиграна „Пандорина кутија“, представа која је требало да отвори Фести-вал, а стицајем (метеоролошких) околности биће изведена као по-следње дело у такмичарском про-граму.

В. Ђ.

Петар Јелић, заменик председника Општине отвара 21. Фестивал нових театарских форми

ФЕСТИВАЛ НОВИХ ТЕАТАРСКИХ ФОРМИ

У знакуодбеглог Ероса- У временима економске кризе велико је задовољство прогласити један позоришни фестивал отвореним, јер то значи да смо, упркос свему, смогли снаге да организујемо једну значајну културну манифестацију - рекао је Петар Јелић, заменик председника Општине

16

ЗАБАВА

Eкoнoмскa кризa jeстe свeтскa, aли

ми смo вaн свeтa!

Meђунaрoднa фи-нaнсиjскa кризa

зaoбишлa je jeдинo Србиjу. Кризa пoгaђa сaмo држaвe кoje имajу финaнсиje.

У нaшoj дeмoкрaти-jи вишe никo нe

jaшe нaрoд. Сaд гa тeк oсeдлaвajу и зaу-здaвajу!

Србиjу нa нaхиje дeлe нoвe дaхиje!

Срибијада је средина која не може без ваша-

ра. Мо’ш мислити? Незами-сливо! Античка трагедија на гледаоце делује као про-чишћење. Вашар делује, још како, попут бездухо-вља Потемкиновог сеоског ждерања неукуса. Гутање, снајка! Та жуд је као смеј дављеника. Из пробуше-них шатри куља дим, над читавом чаршијом, као највећа кадионица за спас варошијанских душа, што кркају печење и лој, еееј, на дан кад му време није. Коза је ђаволско брав-че, а, тек, човек? Мање је смешно, а више трагико-мично. И то траје читаво столеће земним шаром. И дуже! Онда се испредају мудромуде причине, како би двадесетседми септем-бар ваљало померити за дан унапред, наглавачке, да насеобина не би била уклета. Желудачни унапре-дак. Даље, сви довукоше, за рукав, стране ловаторе, а ми „канч“, што кажу браћа Роми. Европејски ареопла-ни нису посипали бомбама нашу дичну корпорацију. Нисмо имали ту пошаст. И они, бре, знали да је ко-лабирала. Једино смо ми, обични варошани, у незна-њу. Ако! Тако и треба. Зна-ње има четворе очи. Боље ми је да гледам на моја два.

Одродисмо се, доконам, од сопствене православне вере и приземљуша, осим од сродне религије бога-

ћења. На туђ терет. Фале само рошчићи. Некада смо, за севап, имали задужби-наре, а данас, ето, до гуше задужен народ. Тја, увек је неко време. За пребивање.

Било како било, све оста по дедовима, па ком’ обој-ци, а ком’ опанци.

Успешна бизнис сорта, која је претекла од хап-шења и привођења, и они такшији, у подне, пред крај радног времена, отшетају, по тројкама, до вашаришта, прво на купус, из земљаног лонца, онда праве паузу, да уз царско пиће, на дру-гом месту, зевају у разба-тачену вилинску пилетину. Женскадија није старински заостала, него се праћака, у дрмежу стомачића, по асталима, до вртоглавице, оскудно одевена у рибљу крљушт што цакли. Ово су музикалније и модерније виле. Нису оне старински безобразне. Заводеее! Кад се напију љубави, нећка им се. Још те претворе у звер. После прве литрајке наличе на оностране ле-појке. Са рођеним женама не би био такав осећај. Ин! Вала и треба, малко, да се човек разоноди. Како? Е, са ортацима. Ради, ради и само ради. Докад? После,

еде, празника за очи и крв-ни притисак, враћају се на почетак. У мирје купуса. На печење! Тада пристижу и жене. Да буду виђене са успешним мужевима.

- Глеј, распиштољио се, а радницима није дао пла-те. Криза; каже там’, овам’, ‘рани сујету са туђ зној.

Оглашивачки лелек, из околних звучника, затрпава даљи разговор. Вашар је у екстази.

Испаде, је л’ те, да ми, у Паланци, не морамо да чекамо зов предака за Кр-стовдан. Сваког дана је неки вашар, нарочито из-јутра, кад је чаршију, већ, оглодала ноћ.

Вашарске атракције се могу видети свакодневно, у походу на пијац, док у мушким кафићима застаје кнедла у грлу. Исто је и у

окамењеној улици: ђинђу-ве, шарениш, мириси ро-штиља и парфема, музика за глуве, која цепа, заоста-ли недопуш, згужване флај-ке, од пива, трубачи...

Трећег дана, кад општин-ска варош престаје да буде највеће село, панађур је најјевтинији. Печење, оно што се није укварило, се продаје за багателу. Сам’ да се утроши. Тако је, бар, минулих десетљећа.

Једаред, трећег дана вашарског витла, око по-днева, три врла директора, обучени у одела, са крава-тама и актн-ташнама, за-пуцају у асталски провод. Дивота! Вашарлије пакују шатре и прње. Није налога.

- Дечак, види, тамо.., кило јагњетине и пола кила свињарије. Пази да не буду коске, могу, декоративно, ребарца, залучену паприку и одмах донеси лили-лили.

У неко доба мука прего-лема. Нестало вино, а има што-шта да се чалабрцне.

- Дете, лили-лили! Литар белог и киселу.

Онда, претекло пиће, а нема месождерине. Једва, некако, пред мрак, на је-двите јаде, усагласише по-тражњу.

- Момак, да платимо! - Довикује најтрезнији.

- Плаћено! - Одговара, важно, келнер.

- Ко платио?- Довиђењааа!!Онако, расклиматаним

корачјем, напустише место богатог злочина. На вашар-ском сокаку придружи им се момчић. Препознао, ха, бившег директора.

- Директореее, да вам об-јасним, ово, за овај цех.

- Није, ваљда, Митре, да си ти платио?

- Јок, ја!- Па, ко је?- Кад сте дошли, тако обу-

чени, отиш’о сам, ‘ладно, код газде и шануо му: „Аха, еве, дошли ти инспектори“.

- Забога, није требало, имали смо да платимо.

- Знам то, ал’, ја му уво-дио елекгрику, под шатор, а неће да ми плати. Сад, га-зда, еве ти га, на!

Смеј се измешао са ме-млом.

Лeжeћи пoлицajaц

Причajу двa пaндурa:

- Jeси ли чуo штa имa нoвo?

- Штa?- Нaш кoмaн-

дир oдлучиo дa стaви чeти-ри лeжeћa

полицajцa нa улaзу у грaд.

- Oзбиљнo? У jeб’o тe, ja сaм први, oн мeнe мрзи...

Eркoндишн

Дoвeo пaн-дур дeвojку у кaфaну, oдjeд-

нoм oнa рeчe:- Чуjeш,

дрaги, пустили су eркoндишн?

- Чуjeм, и ja их рaдo слу-шaм.

Младић

Питaли дeду:- Дeдa, кaкo

здрaвљe?- Дoбрo je.- A, кaкo oнe

ствaри?- К’o млaдић!- Штa, брe

к’o млaдић?- Ja му нaђeм

пoс’o, oн нeћe дa рaди!

Покојник је ослобођен. Од смрти!

Вашаријанци

17

СПОРТ

Многи су, након финал-не борбе на овогоди-

шњем Првенству Србије у Паланци, када је Паланач-ки боксер Милутин Стан-ковић незаслужено изгу-био меч и није блистао, сумњичаво вртели главом и били скептични у по-гледу успешног наставка каријере Гошиног колоса. Тада Милутин није дело-вао спремно и самоуверено и није пружио ни половину свог потенцијала и вредно-сти, али неколико месеци касније друга прича. После традиционалног међуна-родног турнира „Меч шам-пиона - Златна рукавица“ готово да нема негативних коментара. Млади ас их је разуверио сјајним на-ступом и освајањем злат-не медаље у супертешкој категорији. Маестрално је Станковић одбоксовао полуфинални дуел против Белгијанца, јерменског порекла, Рубена Назарја-на, првака Европе у кон-куренцији младих. Судије су бодовале 16:6 у корист нашег репрезентативца и пред финале Паланчанин је био у најужем кругу кан-дидата за освајача „Златне рукавице“. Ипак, неке за-кулисане радње су утицале да му у финалу на мегдан не изађе Македонац При-мислав Димовски, наводно због повреде, па је Милу-тин меч добио без борбе, освојио златну медаљу, али није био у конкуренцији за „рукавицу“, коју је, пре се-дам година, освојио Саша Јањић.

- Да сам боксовао фина-ле, сигурно бих узео тро-феј, али на то нисам могао да утичем. Криво ми је, спреман сам за највеће на-поре, а ова златна медаља ми враћа веру и много ми значи пред важне моменте каријере - јасан је Милутин Станковић, својевремено кадетски вицешампион Европе.

Поводом, још једног, значајног резултата пала-

начког бокса и спорта, за Милутина Станковића и његовог тренера Ненада Димитријевић, пријем је, у свом кабинету, уприли-чио председник Општине Радослав Милојичић Кена.

- Волео бих да будем задовољан председник у економској сфери, као што сам у спорту. Мој пријатељ Милутин је освојио ову златну медаљу, а пре тога су се и шахисти Јасенице пласирали у Прву лигу, то је наш једини прволигаши клуб. Такође, кошаркаши-це Паланке 2012 су убе-дљиво прве на полусезони у Другој лиги и практично

су пред пласманом у елиту. Сјајно би било да и у еко-номском аспекту будемо тако успешни као у спорту. Искрено честитам Милу-тину Станковићу на овом успеху, који је, ипак, мали, с обзиром колико он може и колики потенцијал посе-дује. Честитам и тренеру Неши Димитријевићу, ми смо кренули да бокс клуб

враћамо на стазе успеха и велике традиције. Морам да критикујем Боксерски савез Србије, јер тамо нису људи који треба часно и поштено да се баве боксом и помажу, већ они живе од бокса и праве разне махи-нације. Лично нисам за-довољан тим стварима и као председник општине и неко ко улаже у бокс и у спорт, даћу сву потребну подршку, да се ти људи и та корумпирана гарда, част изузецима, смени. Сигурно ћемо, до краја следеће го-дине, бокс клуб Гоша дове-сти на стазе старе славе, то ће бити стабилан колектив.

Постоје још неке идеје, па ћу са својим пријатељима и сарадницима, који нису у сфери бокса, а хоће да помогну, направити проје-кат, уложити финансијска средства, јер без тога нема ни резултата. Нажалост, српски бокс је у кризи и резултати су одраз тог ста-ња - објаснио је Радослав Милојичић Кена.

Од поменутог пораза на Првенству Србије, па до сада, Милутин Станковић је жестоко радио, свакод-невно тренирао и издржао „дрил“ тренера Ненада Ди-митријевића. Спреман је, на идеалној тежини и оран за високе домете.

- Сада су и килограми у реду, нема вишка и добро сам припремљен. Тренира-ли смо два пута дневно, а ту су биле и припреме ре-презентације у Врњачкој Бањи, тако да се такав ри-там и рад, за два-три месе-ца, исплатио.

У полуфиналу сам од-лично боксовао, Назар-јан је јак ривал, незгодан, бивши омладински Првак Европе, али сам беспре-корно одрадио меч, добио на искуство и квалитет, убедљиво. Пред финале сам био једини представ-ник Србије који је могао да освоји „Златну рукави-цу“, али Македонац није изашао на ринг. Шта да се ради, тако је то код нас, али идемо даље, спремамо се за „Београдског победни-ка“, тај турнир је у марту и пробаћу да га освојим. Захвалио бих председнику општине на великој помо-ћи и што верује у мене, а ја ћу се трудити да то вра-тим победама и медаљама. Верујем, већ на Европском првенству следеће године - оптимиста је Милутин Станковић.

И поред задовољства, због златне медаље и од-личног наступа на Мечу шампиона, искусни тренер

Ненад Димитријевић не крије и разочарење, што Милутин није боксовао у финалу и тако, највероват-није, освојио „рукавицу“. Али, не жели да говори о закулисним радњама.

- Говорио бих, првен-ствено, о Милутиновом наступу, јер је показао до-ста напретка од Првенства Србије до сада. Напорно радимо, али да он није прихватио такав начин тре-нинга, не би било ни овог успеха. Највише ме радује његов повратак у репре-зентацију на велика врата, сада га сви гледају другим очима и једнодушна је оце-на да су, Милутин и ша-бачки ас Бане Станковић, главни адути Србије за ме-даље на Европском првен-ству наредне године.

Вероватно ће и један део њихових припрема бити у Паланци, па ћемо опет бити у првом плану, као град бокса.

Пре свега, захвалио бих се Општини, а посебно председнику, који нам је свесрдно помогао да Ми-лутина вратимо на прави пут и на његов ниво. Нада-мо се да је ова медаља по-четак низа успеха - истакао је тренер Ненад Димитри-јевић.

Заједничка жеља, са овог пријема, је да је златна ме-даља Милутина Станкови-ћа увертира за одличја на Европском шампионату, а касније, зашто да не, и на Олимпијади у Рију 2016. године.

Бојан Живковић

БОКСЕР ГОШЕ МИЛУТИН СТАНКОВИЋОСВОЈИО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ НА МЕЧУШАМПИОНА ЗА ЗЛАТНУ РУКАВИЦУ

Увертира заевропско одличјеПријем код председника општине. - Без борбе у финалу.- Сјајна победа над Белгијанцем

Милутин Станковић

Ненад Димитријевић, Милутин Станковић иРадослав Милојичић Кена

18

СПОРТ

Дечија фудбалска асоцијација Србије (ДФА) која већ два-

наесту сезону заредом успешно реализује јединствено такмичење „Мини-Макси фудбалску лигу“, најмасовнији дечији спортски про-јекат базичног фудбала у Србији, региону Западног Балкана и Југои-сточне Европе, од сада се одржава и у Смедеревској Паланци.

Радост дриблинга, голманске одбране, срећа након постигнутог гола и дечија граја ће наредних не-деља и месеци одзвањати и у ве-лелепном спортском центру „Ко-лонија 11421“, где су, на пригодној свечаности, у присуству председ-ника Општине Радослава Мило-јичића Кене, почетак такмичења озваничили, својим потписом на уговор о преносу права организа-ције „Мини-макси лиге“, Владан Шкорић, председник ДФА, Урош Милојевић, први човек ФК „Ко-лонија“ организатора такмичења и Зоран Предојевић, председник ОФС Смедеревска Паланка.

- Добили смо велику шансу да Смедеревска Паланка и читав крај буде домаћин овог прести-жног такмичења Дечије фудбалске асоцијације Србије, да наш град укључимо у систем „Мини-макси лиге“, покажемо бригу за нашу децу и омогућимо им од сада над-метања и код куће, али пре свега, лепо дружење, забаву и игру у духу фер-плеја са вршњацима из читаве земље - рекао је у свом обраћању Радослав Милојичић Кена и обе-ћао максималну подршку локалне

заједнице успешној реализацији овог пројекта.

Захваливши се на топлим ре-чима добродошлице, председник ДФА Владан Шкорић је, поред осталог, рекао да због великог ин-тересовања локалних заједница, а у жељи да се и деци из Доње Ја-

сенице омогући радост игре и так-мичења у новоотвореном Спорт-ском центру „Колонија 11421“, са задовољством је прихваћена ова иницијатива.

- У изванредном амбијенту и вр-хунским условима које пружа овај велелепни комплекс један међу најбољима у Србији, желимо да допринесемо развоју и омасовље-њу спорта, како би се још већи број деце млађег узраста из овог краја укључио у фудбалски спорт кроз новоосноване школе фудбала и школске секције, а што је и на линији Националне стратетегије развоја спорта за период 2009-2013. јер пружа добра решења за испуњавање слободног времена на прави начин, што је у савременом свету кључни проблем школске

популације - истакао је Шкорић.Поред домаћина, директора СЦ

„Колонија 11421“ Душана Милоје-вића и бројних гостију, представ-ника локалне заједнице, спортских радника, тренера и родитеља све-чаности су присуствовали и Љу-бодраг Станић Лаки, регионални координатор „Мини-макси лиге“ Западне Србије и Дејан Вукићевић Сарап, члан УО ДФА.

Због постигнутих резултата у реализацији савремених захтева у области Базичног фудбала УЕФА је прогласила „Мини-Макси лигу“ за трећи најбољи пројекат базич-

ног фудбала у Европи у 2011. го-дини, што је велико признање за ДФА и српски фудбал у целини. Ово признање УЕФА јесте оба-везујуће за наставак квалитетног рада, али и потврда да се у овом сегменту заиста остварују врхун-ски резултати.

Тога су свесни и у Смедеревској

Паланци.Генерални покровитељ је Ми-

нистарство за омладину и спорт Републике Србије. У текућој 12. сезони 2012-2013, такмичење се одржава истовремено у 30 градова са око 10.000 дечака и девојчица узраста од шест до једанаест го-дина.

Свему овоме највише ће се радо-вати малишани, а тренери ће има-ти само једну улогу, да децу едуку-ју и усмеравају у духу поштовања фер-плеја и припреме их за овакав вид такмичења.

На крају фестивалског дела лиге, најуспешније екипе из Сме-деревске Паланке ће играти на завршним турнирима, а најбоље екипе се квалификују за учешћа на регионалним и завршним турни-рима за републичког првака, док ће најталентованији бити позвани на „Мини-макси селективне кам-пове ФСС“.

Што се домаћина тиче, они обе-ћавају да ће све бити на високом нивоу, а Спортски центар „Ко-лонија 11421“ ће наредних дана и месеци одзвањати од граје ма-лишана, па ће и трибине сигурно бити пуне у овој „пилот сезони“, а то је основни циљ овог јединстве-ног пројекта и истински фудбал-ски празник за сваки град.

П. Н.

БРЕНД БАЗИЧНОГ ФУДБАЛА СРБИЈЕ „МИНИ-МАКСИ ЛИГА“ И УСМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

„Пилот сезона“ уСЦ „Колонија 11421“

У првој сезони учествује 34 екипе

Учесници „пилот сезоне“ Мини-Макси лиге у Смедеревској Паланци у четири узрастне категорије, „МИНИ (2004. годи-ште)“, „МИДИ (2003)“, „МАКСИ (2002)“ и „МЕГА (2001)“ су 34 екипе, међу којима и ФК „Колонија 11421“ Смед. Паланка, ФК „Морава“ Велика Плана, ФК „Јасеница 1911“ Смед. Паланка, ФК „Петлић“ Смедерево, ФК „Петар Урошев“ Панчево, АФ „Дуљај“ Топола, ШФ „Ивица Аврамовић“ Младеновац, ШФ „Филкос“ Јагњило, ФК „Карађорђе“ Топола, ШФ „Пиле Турс“ Селевац, ФК „Пантер“ Пожаревац, ФК „Шумадија“ Азања, ФС ОШ „Херој Олга Милошевић“...

СПОРТСКИ СПОМЕНАР

Светислав Николичић, фудбалер ОФК Београда и Обилића, прве кораке у каријери направио је у родном Селевцу.