panama - darijenski put najopasniji na svetu.pdf

7/25/2019 Panama - Darijenski put najopasniji na svetu.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/panama-darijenski-put-najopasniji-na-svetupdf 1/7

Panama - Darijenski put, najopasniji na svetu

Transameri č ki autoput, nešto poput Jadranske magistrale u bivšoj

Jugoslaviji, predstavlja sjajan i ambiciozan projekat povezivanja

krajnjeg severa Severne Amerike sa krajnjim jugom Južne

Amerike

Sigurno si čuo za poznati Transamerički autoput koji kopnenim putemspaja dve Amerike - Aljasku i Argentinu... Dobro, skoro. Prekida sesamo na jednom mestu, na granici Paname i Kolumbije, nanajnegostoljubivijem i najopasnijem mestu na svetu - Darijenskomdžepu!

Transamerički autoput, nešto poput Jadranske magistrale u bivšojJugoslaviji, predstavlja sjajan i ambiciozan projekat povezivanjakrajnjeg severa Severne Amerike sa krajnjim jugom Južne Amerike, apredstavljao bi i najduži autoput na svetu... samo da je neprekinut! Anije. Naprotiv, na potezu od 90 km, na samoj granici Paname i

Kolumbije, i te kako je prekinut. Taj prekid, u oblasti zvanoj Darijenskidžep, predstavlja najopasniju deonicu puta na čitavoj planeti Zemlji. Ili,bolje reći, najopasniji... nedostatak puta. Ako je u redu da se kaže za



neko mesto da predstavlja "kraj sveta" ili Nedođiju, to je to. Iz višerazloga.

Dobrodošli u Pakao-Na-Zemlji. Klimatski, bezbednosni, geografski.

BUDŽAK SVETA

Iskreno, ni španski kolonizatori, ni konkvistadori nisu se usuđivali dazalaze u dubinu džungli na ovoj teritoriji. I Kolumbo, i Balboa, i jezuitskisveštenici voljni da pokrste Indiose u njihovoj zemlji i stave ih podpapsku vlast - svi oni uglavnom su mudro zaobilazili ovaj deo današnjePaname (na njenoj teritoriji je veći deo Džepa) i ostavljali ga "ludimavanturistima", "ludim sveštenicima" i svakojakom polusvetu i

bašibozuki vaskolike španske imperije. Ko se krio od zakona, ko je hteoda švercuje raznoraznu, legalnu i ilegalnu robu, radio je to prekoDarijenske prevlake, koja spaja Centralnu i Južnu Ameriku. Ali,naseljavanje i kolonizacija išla je "puževim korakom", toliko loše i sporoda je Španija gotovo odustala od Darijena i prepustila ga "onome ko jedovoljno lud da se bakće tom Nedođijom". I našla se jedna "luda"evropska zemlja, Kraljevina Škotska, tada još uvek nezavisna upersonalnoj uniji sa Engleskom. Bilo je to 1698. godine, kada su Škotiposlali svoju prvu ekspediciju sa namerom da nasele Darijen svojimživljem, načine ga svojomkolonijom, i započnu samostalnu trgovinu sa Kinom i Indijom iz budućih"novih, cvetajućih luka" u Panami. Nije im uspelo. Iako su naselili čak2.500 kolonista u ovaj ultranegostoljubivi kraj, skoro svi su pomrli odbolesti, nedostatka komunikacijskih puteva, hrane i lekova, napadaIndijanaca i nemogućnosti da načine samoodržive naseobine. Ovaj

neuspeh i potpuni bankrot Škotske banke i ekonomije naterao jeŠkotsku da se i formalno, 1707. godine, ujedini sa Engleskom uUjedinjeno Kraljevstvo i okane se samostalnih kolonijalnih ideje dapostane supersila u Americi. Zajedno sa Engleskom, a kasnije i Irskom,pod zastavom "Junion Džek", postaće najveća kolonijalna sila sveta, alito je već druga priča. Naša priča, ona o Darijenskoj ekspediciji, propala

je. Zadugo se niko nije usudio da priđe Darijenskoj oblasti. KraljevinaŠpanija priključuje formalno oblast Darijena svojoj Vicekraljevstvu Novoj

Granadi (današnja Kolumbija, Venecuela, Ekvador i Panama), aIndijanci iz naroda Embera i Kuna ostaju i dalje osnovni stanovnicioblasti. Posle sukoba Kolumbije i SAD oko koncesija za izgradnjuPanamskog kanala, SAD podržavaju jednostrano proklamovanu državu



Panamu, koja se otcepljuje od matične Kolumbije i izdaje zemljište zaKanal Amerikancima, te tako i Darijen postaje podeljen izmeđuKolumbije (manji deo) i Paname (veći deo). I to je, što se formalneistorije tiče, sve. Od tada nastupa turobna sadašnjost. U njoj se svudagrade putevi, i svet se povezuje - svuda, osim u Darijenskom džepu.

Ovde nikada nije izgrađen deo Transameričkog autoputa u dužini od 90km (po nekima i 140 km) i to je jedini prekid ove najznačajnijekomercijalne rute obeju Amerika. Ali upravo zato ovaj "budžak sveta",kako ga još nazivaju, postao je neodoljivi mamac za trekere, avanturistesa džipovima, motocikliste i sve ostale sledbenike Indijane Jonesa iliEwana McGregora, recimo. Zašto?

"SAMO ZA LUDO SAMOPOUZDANE!"

Otprilike bi to trebalo da stoji kao znak na ulazu u Darijenski džep, jerova oblast predstavlja neprohodnu planinsku džunglu sa panamskestrane, i, što je možda i opasnije, oblast punu močvara, živog peska,gerilaca koji ratuju protiv kolumbijske vlade, kolumbijskih specijalaca,krijumčara droge i kidnapera - sa kolumbijske strane. Put krozDarijenski džep nije samo puka borba sa prirodom i nedaćamaneprijateljskog okruženja, već je i suludi lavirint koji se sastoji odizbegavanja metaka i kidnapera i podmićivanja "pravih ljudi" da bi seigde stiglo. Da stvar bude još gora, i fauna Darijena krajnje jenegostoljubiva i opasna - sve vrvi od svakojakih životinja koje sagospodinom Čovekom nisu u dobrim odnosima. Na deonici puta krozDarijen, dakle, nema obeleženih staza, ni puteva, ni putokaza, a kamoliasfalta ili betona; ali zato ima surovih krijumčara droge, spremnih dazapucaju na tebe ukoliko im se učini da si tajni agent neke od

neprijateljskih organizacija (CIA, FBI) ili pak suparničkog klana. Tu su ineizbežni nusproizvodi dugogodišnjeg krvavog građanskog rata uKolumbiji - gerilci, među kojima su i desničari i levičari. Obično su ljutina suprotnu stranu u ratu i obavezno su ljuti na vlast, a imaju tendencijuda kidnapuju svakog stranca za kog im se učini da je moguće tražitibogat otkup, ne bi li nastavili finansiranje svoje borbe. Tu je, naravno, iparanoična lokalna vlast Kolumbije, okružena dvema gerilskimfrakcijama i narkotrafikantima, pod velikim pritiskom SAD da se izbori

sa svima njima. Ove izvršioce vlasti (čitaj: specijalne jedinicekolumbijske vojske) čini osobito nervoznim i lakim na okidaču kada videda se neko šunja kroz džunglu, makar on bio i inspirisan avanturističkimpobudama da kompletira rutu Transameričkog autoputa. Ni istraživači,



ni nepolitički orijentisani novinari nisu pošteđeni kidnapovanja, o čemusvedoči otmica dvojice novinara časopisa "National Geographic

Adventure" 2003. godine.

Otmičari su bili pripadnici kolumbijske paravojne formacije slikovitog

naziva - "Odredi smrti", a posle deset dana u zarobljeništvu novinarRobert Pelton napisao je sledeće: "Darijenski džep jedno je odposlednjih, ne samo neistraženih, već i najopadsnijih područ ja planetena koje se ljudi sa oklevanjem upućuju. Najgori deo svega jeste to što jeovo najteži put na svetu - ne samo apsolutno netaknuta džungla, već sutu i trnje, ose, zmije, lopovi, paravojne formacije, kriminalci svih boja,kao u najgoroj noćnoj mori! Sve što je loše na svetu za jednog putnika -ovde je!" Godine 2000, lovci na retke orhideje, Tom Heart Duke i njegov

prijatelj Paul, kidnapovani su i držani čitavih devet meseci u paklulogora paravojske FARK. Pušteni su na slobodu kada su otmičarizaključili da od njih nema vajde, bez otkupa. Darijenski džep doslovno

je pakao za turiste, ko god oni bili.

EKSPEDICIJE U DŽEP



Organizovane su brojne ekspedicije u ovaj deo sveta, ali najveći deonjih putovao je preko kopna i vode, a ne samo kopnenim putem. Prvapostkolonijalna ekspedicija bila je ona 1924/1925. u močvare Darijena,koju su sponzorisali mnogi važni faktori tog vremena, uključujući iSmitsonijanski institut, ali ekspedicija je tek polovično uspela. Prva

uspešna ekspedicija na četiri točka, koja je, ipak, veliki deo rute prešlarečnim brodićem duž velike reke Atrato, organizovana je 1960. godine,na Land Roveru pod veoma duhovitim i simboličnim imenom "nežnabubašvaba" i jednom džipu. Bila je poznata kao Transdarijenskaekspedicija, a predvodio ju je Panamac Amado Arauz. Članoviekspedicije bili su i njegova žena Reina Torres de Arauz, te bivšibritanski specijalac SAS odreda Richard Bevire i inženjer Terence JohnWilford iz Australije. Oni su krenuli iz Čepoa u Panami 2. februara 1960.

a u Kibdo u Kolumbiji stigli su 17. juna iste godine. Na putu su proveli136 dana a napredovali su prosečnom brzinom od 201 metar na sat!Odmah zatim se odvažio i motociklista Danny Liska, koji je krenuo naput od Aljaske do Argentine. Baš kao i Che Gevara i njegov kompanjonGranado, i Liska je odbacio svoj motor tokom puta, i to baš u Darijenu -odatle je nastavio pešice i brodom. Ni mnogo organizovaniji putnici, kaošto su bogato opremljena ekspedicija "General Motorsa" i "Chevroleta",nisu uspeli da pređu Darijenski džep 1962, iako su uza sebe kao pomoć imali čak i buldožer za kr čenje džungle i kamion sa gorivom. Ipak jepriroda bila jača. Nešto bolji bili su Britanci 1972, kada ih je narejndžroverima predvodio John Blashford-Snell, no ni oni nisu izdržaliceo put na točkovima. I oni su se "popeli" na brod tokom prelaskamočvare Atrato. Član ekspedicije Russell Braddon dve godine kasnijenapisao je i knjigu "Sto dana Darijena" u kojoj opisuje svojeputešestvije. Konačno, prvi potpuni kopneni prelaz Darijenskog džepa

izveo je britanski motociklista Ian Hibell, koji je putovao dvotočkašem odRta Horn do Aljaske u periodu od 1971. do 1973. Njegovi saputnici uovoj ekspediciji bila su dvojica Novozelanđana, koja su zajedno sa njimprešla Džep motociklima, kao i zloglasnu močvaru Atrato, ali nisunastavila sa njim do Aljaske. U svakom slučaju, Hibell je svoju slavuunovčio knjigom "U zabačena mesta" iz 1984, koja je za kratko vremepostala i putopisni bestseler. Na kraju, vredi spomenuti i prvi"četvorotočkaški kopneni prelaz" u periodu od 1985. do 1987.

Avanturista je bio Loren Upton u vozilu marke CJ-5 Jeep, a na ovajnačin ušao je u i Guinnessovu knjigu rekorda. Međutim, to mu nije bilodovoljno, već se i vratio, 1995. godine, na motoru Rokon, kada jeprešao Darijen za 49 dana, ponovo u potpunosti kopnom. Bilo je i luđih



poduhvata, kao što je prelazak Džepa pešice. Dvojica pešakaavanturista, Sebastian Snow i Wade Davis, 1975. prešli su ovu oblastna svojoj turi od Ognjene Zemlje do Kostarike. Snow se proslaviobestselerom "Čovek s rancem", a njegovim tragom pošao je jošambiciozniji pešak George Meegane, koji je šest godina kasnije prešao

isti ovaj put i još produžio do Aljaske! Još je luđi bio Bitanac Karl Bašbi,koji je 2001. krenuo od Ognjene Zemlje, preko Aljaske i Beringovogmoreuza, pešice do Engleske - naravno, sve preko nezaobilaznogDžepa!

KAKO DANAS PREKO DŽEPA

Danas, turistu koji se odvaži da krene preko Džepa čeka prva deonica

kroz Panamu, i to veoma živopisnim šarenim autobusom na lokalnomputu prema gradiću Javisa. Ali, ovo je jedini "luksuzni" deo puta! Daljese mora ući u brodić na reci Pinogana, na kojoj su sojenice u kojimapretežno žive Indijanci i Mestici, mešavina belih ljudi i domorodaca. Akose usudite da krenete četvorotočkašem, bićete krajnje obeshrabreni:svuda duž puta sretaćete polupane i zar đale džipove koje su u očajunapuštali njihovi vlasnici, ne mogavši da se probiju kroz Darijen. Razlog

je bujna vegetacija i velika vlažnost vazduha - putevi su stoga nesnosnii neprohodni, a neki delovi se čak lako pretvaraju u klizišta, nestajući uapokaliptičnom pejzažu. Da sve bude gore, neki delovi Darijenskogdžepa mogu se preći samo u vrlo malenim čamcima, kroz potočićeširine svega jedan metar, koji čine zloćudnu močvaru Atrato.Obeshrabrujući pejzaži puni korenja, blata, živog peska, izuvijanihrečica i mnoštva insekata i zmija oteraće sve osim najhrabrijih. Uz to,biće vam potrebna enormna količna novca da biste unajmili čamdžije i

vodiče kroz koloplet močvara i živog blata, jer se ni lokalci ne usuđujuda uđu ovde bez pristojne novčane naknade. Usput ćete gledati zar đaleostatke vagona, šina i lokomotiva napuštene britanske železnice od pre

jednog veka, slikovite i onespokojavajuće prizore. No, lepote reka,autohtone kulture Indiosa Embera i Kuna, njihove nošnje, običaji imuzika, spavanje u njihovim selima i "hotelima" za goste, kao ifascinantne boje i zvukovi koji se probijaju kroz i te kako vlažan vazduhčine da ovo iskustvo bude nezaboravno i nanovo privlačno svima. I ne

morate preći ceo Džep. Dovoljno je posetiti ga ili samo preleteti gaiznajmljenim avionom. Pogled je, kažu, izvanredan.



ZAVUCITE RUKU U DŽEP

Da li će ikada biti izgrađen put kroz Darijenski džep? Možda. Postojeplanovi, dobra volja, ali i niz problema. Ovde se nalazi i Nacionalni parkDarijen, koji ima jedan od najvećih biodiverziteta na svetu: kažu da bidve trećine živog sveta Darijena bio ugrožen autoputem. Indijanci seprotive gradnji puta kroz njihovu vekovnu zemlju, kao i lokalni farmeri.

Ako se olakša veza Kolumbije i Severne Amerike, trgovinaćeprocvetati, to je tačno, ali sa njom, u ovom delu sveta, ruku pod ruku ide

i trgovina drogom. Kažu da bi put već postojao da ga SAD žele. A nežele ga. One žele da Džep postoji, kao "sanitarni kordon". Možda jebolje pustiti gigantske iguane, endemske za ovaj prostor, da mirno živeu Darijenu, bez ljudi. I biljke poput Vrelih usana, i insekte poputčudesnih i opasnih paukova i kukaca nerazlučivih oblika.Završićemorečima Roberta Younga Peltona, koji je o Darijenskom džepu rekao i

ovo: "Ovo je najopasnije mesto na zapadnoj hemisferi. Ovde nemazakona, staze nisu označene, životinje su preopasne, a prirodazastrašujuća." Ovo je kraj puta. Kraj sveta.

panama - darijenski put najopasniji na svetu.pdf

Documents