PARCIJALNE FUNKCIJE

Parcijalne funkcije u procesu korišćenja energije

Parcijalne funkcije u procesu obrade radnih i pogonskih materijala

Parcijalne funkcije koje služe za upravljanje mašinskim sistemima

Parcijalne funkcije u procesu

korišćenja energije

• U mašinskom sistemu se ostvaruje koristan rad ili određena funkcija korišćenjem energije dovedene spolja u određenom obliku, prilagođenom funkciji sistema.

• Električna energija: stacionarni mašinski sistemi, mašinski sistemi u proizvodnom mašinstvu, u hemijskoj, prehrambenoj, tekstilnoj, grafičkoj industriji. Ova energija se u transformatorima transformiše u mehaničku energiju u vidu dejstva obrtnog momenta na vratilu motora pri određenoj ugaonoj brzini.

• Mobilni mašinski sistemi koji se pri radu kreću - drumska vozila, brodovi, letelice, traktori, mašinski sistemi u građevinarstvu – koriste hemijsku energiju goriva, čijim se sagorevanjem prvo dobija toplotna, a zatim njenom transformacijom mehanička energija izražena dejstvom obrtnog momenta na vratilu motora pri određenoj brzini.

• Motori: za određenu količinu enegije treba da imaju što manje mere motori treba da imaju veće ugaone brzine i manje obrtne momente.

• Obzirom da izvršni organi mašinskih sistema mogu uspešno ostvariti svoju funkciju pri manjim ugaonim brzinama i većim obrtnim momentima, nameće se potreba da se promeni stanje mehaničke energije.

• Mehanički prenosnici energije ili snage

su delovi mašinskih sistema u kojima se

stanje energije, odnosno veličine ugaonih

brzina i obrtnih momenata menja.

• Prenos energije od vratila motora do

izvršnog organa bez promene stanja ili do

mehaničkog prenosnika i od njega ostvaruje

se odrđenim elementima za prenos energije

(spojnice, međuvratila,...).

• Za bolje ostvarivanje funkcije, potrebno je

da neki mašinski sistemi imaju određenu

količinu sačuvane, akumulisane energije.

• Energija u izvršnim mašinskim sistemima

može biti transformisana iz jednog vida u

drugi, može menjati svoje stanje, može se

prenositi sa jednog mesta na drugo i

može se akumulisati.

• Svaki od ovih procesa promene

predstavlja funkciju u sistemu.

• Funkcija energetskih sistema zasniva se

prvenstveno na transformaciji energije –

hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne

elektrane.

Parcijalne funkcije u procesu obrade

radnih i pogonskih materijala

• Materijal pomoću koga se ostvaruje funkcija

sistema.

• Različiti materijali – poreklo, sastav, stanje,

oblik i svojstva.

• Materijali su izloženi nizu promena,

odnosno obrada (rudarski maš. sistemi,

valjaonice, poljoprivreda, hemijska

industrija).

• Materijali u radnom procesu mogu da menjaju

oblik, strukturu, hemijski sastav, toplotna i druga

stanja, da se prenose, skladište i čuvaju za dalju

upotrebu. Svi ovi procesi predstavljaju parcijalne

funkcije.

• Primer: goriva.

• Koriste se i materijali koji imaju opštu primenu,

odnosno omogućuju funkciju pojedinih elemenata

sistema, nevezano od opšte funkcije sistema

(maziva za podmazivanje kliznih i kotrljajućih

parova). Predstavljaju funkcijske pogonske

materijale i mogu u procesu rada, kao i drugi

materijali menjati svoje stanje, mogu se prenositi

ili čuvati.

Parcijalne funkcije koje služe za

upravljanje mašinskim sistemima

• Upravljanje mašinskim sistemima i provera

njihovog rada ostvaruju se na osnovu

poznavanja stanja radnih i pogonskih

materijala, energije i osnovnih delova

značajnih za ispravan rad sistema.

• Podaci o navedenim stanjima dobijaju se

neposrednim merenjem pokazatelja stanja, tj.

neposrednim merenjem fizičkih veličina: t, p, w, I,

vibracija, deformacija osnovnih delova, šuma i dr.

• Primer: provera ispravnosti rada i željenog

ostvarivanja parcijalnih funkcija

podmazivanja obavlja se prvenstveno na

osnovu praćenja parametara stanja ulja i

poznavanja veličine pritiska i temperature

ulja na mestima značajnim za funkciju

parova koji se podmazuju.

• Podsistem za podmazivanje: pumpa sa usisnim i potisnim vodovima, prečistač, hladnjak za hlađenje ulja, rezervoar i niz ventila.

• Mere se: p i t u potisnom vodu ispred mesta podmazivanja, eventulano t ulja iza mesta podmazivanja (ocena stanja podmazivanih parova), pad p iza i ispred prečistača (provera zaprljanosti prečistača) i po potrebi nivo ulja u rezervoaru.

• Proces merenja nejčešće se ostvaruje

pretvaranjem jednog vida energije u drugi, i

korišćenjem određenih mernih sredstava.

• Temperatura – najjednostavnije se meri

korišćenjem žive i alkohola kao radnih

materija, koje se izrazito šire na toploti.

• Koriste se za merenje na nižim

temperaturama.

• Merenje na višim temperaturama i na

mestima udaljenim od mesta upravljanja

vrši se korišćenjem električne energije.

• Primer: električni otpor provodnika se menja

sa promenom temperature. Ako se takav

provodnik unese u sredinu čije se toplotno

stanje utvrđuje, merenjem promene

električnog otpora, dobija se podatak o

toplotnom stanju, odnosno o visini

temperature.

• Proces prenosa toplotne energije, prenos

električnog signala do mesta upravljanja i

njegovo pretvaranje u vizuelni ili drugi

pokazatelj – parcijalne funkcije koje služe

za upravljanje mašinskim sistemima.