pcelar_oktobar_2006

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i odtada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odliko-van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715,853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Prof. dr JovanKulin~evi} na selekcionomp~eliwakuFoto: Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi},

Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, oktobar 2006. 433

Agardi Joèf

KAKO LEGALNO ODGAJATI MATICE 435

Agardi Joèf

IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA APIMONDIJE SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA 437

NA[I SELEKCIONARI, 1. deoAPICENTAR 438

Milan S. Mateji}

PISMO PÊLARIMA ZA OKTOBAR 440

Gerhard Liebig

MOGU]I UZROCI GUBITAKA TOKOM ZIME 443

Ghazwan Kanbar

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKAINFEKCIJA POVREDA KOJE NAPRAVI VAROA KOD LUTKE PÊLE 447

Zoran Petrovi}

VI[ENAMENSKA MRE@ASTA PODWAÂ 452

Dragutin Gaji}

UPOTREBA I KORI[]EWE PARNIHTOPIONIKA PRI TOPQEWU PÊLIWEG VOSKA 456

Aleksandar Bikar

TOPIONIK 100% 458

Vlastimir Spasi}

SVE NA[E IZLO@BE 460

Petar @. \ergovi}

PÊLE TREBA VOLETI KAO I^LANOVE PORODICE 461

Dejan Krecuq

PRVI ME\UNARODNI FORUM APIMONDIJE O APITERAPIJIAPIMEDICA 2006. 463

SKUPOVI I REPORTA@E 465

Agardi JoèfKAKO LEGALNO ODGAJATI MATICEJoèf Agardi vam prenosistav Izvr{nog odboraSPOS-a po pitawulegalnog odgajawa matica,do koga se do{lo nakondetaqnog razmatrawaZakona o unapre|ewu

sto~arstva, jer se pokazalo da re{ewe kojenam se intenzivno name}e nije i jedino! 435Gerhard Liebig

MOGU]I UZROCIGUBITAKA TOKOM ZIMEPoznati nema~ki nau~niknam prenosi svoja iskust-va koja je stekao krozistraìvawa duga vi{eod 20 godina, sprovo|enana velikom brojudru{tava. Iznosi i neko-liko kontroverznihzakqu~aka do kojih je

do{ao, te zato ovaj tekst predstavqa pravoosveèwe u svetskoj literaturi. U narednimbrojevima ima}ete priliku da ~itate jo{nekoliko wegovih, mo`da jo{ boqih i zapraksu vrednijih tekstova! 443Ghazwan Kanbar

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKAINFEKCIJA POVREDA KOJENAPRAVI VAROA KOD LUTKE PÊLEElektronskimikroskop i upornostistraìva~a otkrivajunam nepoznate~iwenice o varoi i{tetama koje izazivap~elama 447

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadràja

434 PÊLAR, oktobar 2006.

Kada videh {ta se sve de{ava oko nas, ave}ina }uti i trpi, setih se jedne stare iz-reke: Onaj koji svakog dana trpi grdwe, slu-{a ono {to najvi{e voli. Ovih dana odlu-~ih da i sam }utim. Neka mi oproste oni ko-ji redovno ~itaju ovu rubriku, kako bi mi iBog mogao da oprosti.

RRee~~ uurreeddnniikkaaMisao meseca

Kad ti gomila aplaudira, razmisli {ta si pogre{no u~inio. Kad ti aplaudira samo jedan ~ovek,

znaj da si sigurno u pravu.

Republika Srbija, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Uprava za veterinu

Br: 323-07-7164/2006/2; Datum: 23. 8. 2006; BEOGRAD, Omladinskih brigada 1

DOPIS MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

O REGISTRACIJI PÊLIWAKAU ciqu postizawa sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, kao i kontrole i

nadzora sprovo|ewa mera zdravstvene za{tite, potrebno je da se izvr{i upis svihdràlaca p~ela u Registar dràlaca p~ela odnosno p~eliwaka. Molimo vas da ovuinformaciju prenesete ~lanovima udruèwa, a prema dogovoru dostavqamo vamuputstvo {ta je od podataka i priloga potrebno da stranka podnese radi uvo|ewa uRegistar.

Da bi se izvr{io upis u Registar dràlaca p~ela – p~eliwak potrebno je slede-}e:

1. Zahtev za upis u Registar dràlaca p~ela, sa slede}im podacima:– Ime i prezime vlasnika p~eliwaka, broj li~ne karte, adresa, mesto, op{tina,

kontakt telefon;– „Zimsko“ sedi{te p~eliwaka/ko{nica – broj katastarske parcele, ime i pre-

zime vlasnika katastarske parcele gde su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskomperiodu;

– Broj ko{nica na dan podno{ewa zahteva.2. Vlasnik parcele treba da priloì dokaz o vlasni{tvu nad parcelom, ili ako

je parcela iznajmqena, original ili overenu kopiju ugovora o zakupu zemqi{ta gdesu p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom periodu.

3. Kopiju ugovora sa nadle`nom veterinarskom organizacijom koja obavqa zdrav-stvenu za{titu p~ela.

4. Potvrdu, ako je poqoprivredno gazdinstvo upisano u registar poqoprivred-nih gazdinstava Republike Srbije.

5. Dokaz o uplati –ORIGINAL UPLATNICA–Svrha: tro{kovi postupkaIznos: 1 500,00 dinaraBroj ìro ra~una: 840–1562845–88Broj modela: 97Poziv na broj: 02–41900–0000–74232101Primalac: Uprava za veterinu6. Ukoliko je u pitawu pravno lice, fotokopiju re{ewa Agencije za registar

privrednih subjekata o upisu preduze}a u Registar privrednih subjekata.


Selekcijski posao, reprodukcija i pro-daja matica je u Srbiji regulisana Zakonomo sto~arstvu koji je donet 1991. godine i ume|uvremenu vi{e puta dopuwavan i mewan.

Zakon reguli{e da se u Srbiji moè ga-jiti, reprodukovati i prodavati Apis melli-fera carnica. Zna~i da dràva {titi datu ra-su medonosne p~ele i ima na~ine da tu za-{titu i obezbedi. Uvoz matica nije dozvo-qen, samo mo`da u nau~ne svrhe sa posebnimodobrewem.

Selekcija i obezbe|ewe odràvawa rasese odvija u selekcijskim centrima a repro-dukcija i prodaja se odvija uz pomo} koope-ranata, {to zna~i da selekcijski centar ireproduktivna stanica moraju biti pravnalica, tj. preduze}a koja moraju da ispuwava-ju odre|ene uslove. Zakonom su definisanipotrebni uslovi u odnosu na kvalifikacio-nu strukturu zaposlenih.

Centri naj~e{}e nemaju mogu}nosti daodgajaju ve}i broj matica za trì{te takoda }e angaòvati kooperante, iskusne p~e-lare i odgajiva~e matica da rade za wih. Upromet se mogu staviti samo matice koje po-ti~u od selekcionisanog biolo{kog mate-rijala (~lan 37 Zakona o merama za unapre-|ewe sto~arstva).

Prakti~no to zna~i da bilo ko od p~ela-ra ko bi èleo da proizvodi matice za tr-ì{te to moè da uradi iskqu~ivo prekonekih od selekcijskih centara ili repro-duktivnih stanica, normalno uz znatno uma-wenu cenu za neposrednog odgajiva~a. Ovore{ewe nam se intenzivno name}e i poku-{ava prikazati kao jedina mogu}nost legal-ne prodaje matica.

Ovakvo stawe, izgleda, ne odgovara ni-kome, sem onima koji projektuju osnivaweCentara i Stanica.

Centri i Stanice nisu zadovoqni jerimaju velike tro{kove za ispuwavawe uslo-va (pre svega oko kvalifikacione struktu-

re zaposlenih), nalaèwe trì{ta za odga-jene matice i drugo. Kooperanti nisu zado-voqni jer dobijaju mawu cenu za proizvede-ne matice i nikada nisu sigurni u plasmanistih. êsto nisu zadovoqni ni kupci, jerne dobiju uvek deklarisano dobar kvalitetmatica.

Kako se selekcija i odgajawe maticaobavqaju u drugim zemqama?

U inostranstvu, u zemqama za koje imamopodatke (Rumunija, Bugarska, Ma|arska, Hr-vatska, Turska, Meksiko, Argentina, Ukra-jina) selekcija matica i o~uvawe rasnih ka-rakteristika se obavqa u institutima i se-lekcijskim centrima dok je reprodukcija iprodaja matica koje poti~u od selekcioni-sanog biolo{kog matrijala iskqu~ivo po-sao p~elara, odgajiva~a matica. U nekim ze-mqama reprodukcija matica je jo{ liberal-nija (Francuska). Svi koji èle da se bavereprodukcijom matica javqaju se Ministar-stvu, koje proverava ispuwenost uslova. Pr-ve matice su selekcionisane, one se razmno-àvaju i stavqaju u promet. Cena te maticeje oko 80 evra (Bugarska) i ona se daqe re-

KAKKAKOO LLEEGGAALNLNOOOODGDGAAJAJATTII MAMATTIICCEE

Agardi Joèf24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558, [email protected]

Krawska (banatska), italijanska ili... hibrid?


produkuje. Kontrolu proizvedenih maticavr{e ili ne vr{e selekcijski centri i in-stituti.

Po{to selekcijskih centara i repro-duktivnih stanica ne moè biti mnogo (sku-po zasnivawe i odràvawe), ostavqa se mo-gu}nost p~elarima da vr{e reprodukcijumatica koje poti~u od selekcionog biolo-{kog materijala i samo se vr{i kontrola usmislu zna~ajnijeg odstupawa od rase. Poka-zalo se da matice koje poti~u iz centara ioplo|uju se sa lokalnim trutovima (na tompodru~ju postoje}i ekotip p~ela) daju vrlodobre rezultate za to podru~je odnosno datiareal. Kontrola je potrebna da bi se obez-bedilo da kojim slu~ajem nije prisutna nekadruga rasa, slu~ajno ili namerno, koja bipromenila karakteristike na{e za{ti}enerase p~ela.

Kako onda biti legalan? Na{ Zakon u ta~ki 24. daje mogu}nost da

i p~elari mogu reprodukovati matice od se-lekcionisanog biolo{kog materijala i sta-vqati ih u promet. Da bi to postigli trebada ispuwavaju odre|ene uslove koji su defi-nisani u ta~ki 24. Zakona, a za ~ije sprovo-|ewe je zaduèno Ministarstvo poqopri-vrede, {umarstva i vodoprivrede. Nadzor sevr{i preko poqoprivrednih inspektora.

Drugim re~ima, Zakon dozvoqava p~ela-ru (koji ispuwava sve druge uslove) da od re-gistrovanih odgajiva~a kupi jednu maticu(jer ona direktno poti~e od selekcionisa-nog materijala) kao i bilo koji drugi kupaci da od we vr{i daqu reprodukciju i nepo-

srednu prodaju krajwim kupcima, tj. p~ela-rima.

Mi jednostavno moramo da omogu}imoslobodu izbora svim na{im ~lanovima kojièle da se bave odgajawem i prodajom mati-ca od selekcionisanog biolo{kog materija-la, ali samo po{tuju}i Zakon.

Zakon im omogu}uje da to rade udruèniu neki od centara ili stanica tako da wiho-ve matice prodaju centri ili stanice, ilida rade samostalno u saradwi sa istim, alida se na trì{tu pojavquju samostalno.

Ocenu kvaliteta daju relevantne ustano-ve (samo u smislu da li zadovoqava osnovnemorfolo{ke i taksonomske osobine rasekoja se zakonom {titi tj. Apis mellifera carni-ca), a trì{te odnosno korisnici bi}e ne-milosrdni u oceni kvaliteta i prilago|e-nosti matica wihovim potrebama.

Na ovakav na~in doprinosimo sloboditrì{ta i u krajwoj liniji poboq{awukvaliteta matica, a samim tim i pove}awuekonomi~nosti u p~elarstvu.

Ujedno molimo sada{we i budu}e odgaji-va~e matica koji èle da samostalno odgaja-ju matice da se jave SPOS-u radi stvarawaevidencije i mogu}nosti zastupawa wihovihinteresa prema Ministarstvu.

U skup{tinskoj proceduri je i novi Za-kon o poqoprivredi koji }e definisati se-lekciju i reprodukciju kod doma}ih ìvo-tiwa i p~ela, kako nezvani~no saznajemo ta-ko {to }e poslove reprodukcije poveritiudruèwima i pojedincima. Novi Zakon opoqoprivredi, prema tome trebao bi u pot-punosti da re{i sve dileme oko selekcije ireprodukcije matica. Ali, samo ako u wego-voj izradi budu po{tovani stavovi i inte-resi p~elara Srbije oli~eni kroz SPOS, ane stavovi pojedinaca vo|eni nekim drugiminteresima.

Krave su obeleène. Ostale su samo jo{ matice.

Dok veprove jo{ uvek vode

po selu na parewe,

p~eliwe matice(koje su ina~e

divqe ìvotiwe)su stavqene u

centar pa`we!

P~elari, radujte se!

Kona~no smova`nija grana

poqoprivrede odsviwarstva! Foto: @ivoslav Stojanovi}


Me|unarodni simpozijum „Selekcija iodgajawe matica“ u organizaciji Apimondi-je i P~elarskog saveza Bugarske odràn je uSofiji od 1. do 3. septembra 2006. u lepomhotelu Kempinski Zografski.

U sklopu simpozijuma se odràvao i Api-expo, sajam p~elarstva. Na simpozijumu suu~estvovali nau~ni radnici, p~elari i od-gajiva~i matica iz Francuske, [panije, Ar-gentine, Meksika, Rumunije, Danske, Tur-ske, Rusije, Albanije, Gr~ke, Ukrajine, Bu-garske i moja malenkost kao predstavnikSrbije.

Predstavqawe prijavqenih radova i di-skusija su se odvijali u konferencijskoj sa-li hotela, u petak i subotu u vremenu od 8.30do 18 ~asova sa pauzama za kafu i ru~ak. Nasimpozijumu su sa radovima u~estvovala idva p~elara iz Srbije, Miqko [qivi} iSr|an Todorovski, ali nisu bili prisutnida ih izloè.

Teme radova su bile vrlo interesantne irazli~ite. Od nau~nih radova pojedinih na-u~nih radnika pa do p~elara prakti~ara savrlo prakti~nim temama iz oblasti odgaja-wa i selekcije matica. Posebna oblast o ko-joj je bilo dosta re~i su bila iskustva i pro-blemi u trgovini maticama u svetlu pojavepojedinih p~eliwih parazita (mala ko{ni-~ina buba, varoa u Australiji i Novom Ze-landu kao i pojava afrikaniziranih p~ela uArgentini i Meksiku). Posebno su intere-santne bile diskusije nakon izloènih ra-dova. U diskusijama su u~esnici mogli sa-znati mnogo interesantnih i prakti~nih~iwenica.

Jedna od ~iwenica koja je konstatovanakod ve}ine izlaga~a je velika va`nost koja

se pridaje pin testu kod odgajawa matica(P~elar je o tome pisao u broju za januar2006. na strani 17 – primedba urednika) kaoi kod odabira dru{tava koja }e biti podvrg-nuta daqim selekcijskim metodama (ukrat-ko, pin test je postupak kada se na jednom ra-mu sa zatvorenim leglom obeleì povr{inasa 100 }elija, larve se usmrte i prati se br-zina kojom }e dru{tvo izbaciti larve io~istiti }elije).

Na osnovu ovog testa izvodi se zakqu~ako stepenu higijenskog pona{awa p~ela u jed-nom dru{tvu. Smatra se da dru{tva sa viso-kim stepenom higijenskog pona{awa imajuve}e {anse u borbi protiv parazita i bole-sti.

Selekcijski posao se vr{i pre svega uinstitutima, centrima i naj~e{}e se p~eleodabiraju prema slede}im karakteristika-ma:

1. {to mawi stepen agresivnosti;2. {to vi{e izraèno higijensko pona-

{awe;3. sklonost ka sakupqawu nektara i po-

lena.Instituti i selekcijski centri imaju

zadatak da vr{e selekciju u tom pravcu i da{tite rasu (ako to zakon traì), a p~elarisu ti koji vr{e odgajawe matica za trì-{te. Proizvodwa matica je posao spretnihi kvalifikovanih p~elara sa ve}im brojemdru{tava i odre|enim staòm u p~elarstvu.

Kao zakqu~ak, moè se re}i da je simpo-zijum bio vrlo interesantan i koristan.Organizacija je bila dobra. Jedino je API-EXPO bio dosta mali, sa malo izlaga~a i saskromnim eksponatima i opremom.

Joèf Agardi

IZVE[TAJIZVE[TAJ SASA SIMPOZIJUMASIMPOZIJUMA APIMONDIJEAPIMONDIJE

SSEELLEEKKCCIIJJAA IISSEELLEEKKCCIIJJAA II OODDGGAAJJAAWWEEOODDGGAAJJAAWWEE MMAATTIICCAAMMAATTIICCAA


Ovih dana se mnogo govori o selekciji iodgajawu matica. U ciqu da se p~elarimaSrbije pruì prava informacija, odlu~iosam da posetim oba na{a selekciona centra,napravim reportaè i prezentujem ono {tosam tamo video i saznao. Ovih dana se pru-ìla prilika (14. septembar 2006) da najpreposetim Apicentar koji vodi prof. dr JovanKulin~evi}, a koji je i puno stariji od dru-gog centra, jer se profesor selekcijom ma-tica bavi ve} 26 godina, a na poslovima se-lekcije radio je i u Americi u prethodnomperiodu.

Moram re}i da nisam o~ekivao sve ono{to sam video. Selekcioni p~eliwak broji90 ko{nica sa 8 linija u dvogodi{wem pra-}ewu i nalazi se u dvori{tu crkve u Vrani-}u. Zatekao sam zaposlene u brojawu opalevaroe od tretmana (prethodnih godina, pro-fesor je koristio ameri~ke Checkmite tra-ke, na bazi kumafosa, a ove godine je prime-nio i na{ Superstrips). Ove godine i na wi-hovom p~eliwaku ima vi{e varoe. Drugip~eliwak, udaqen vi{e stotina metara odselekcionog, broji 88 ko{nica i sluì zaformirawe dvoramnih i troramnih oplod-

NA[NA[II SESELLEEKCKCIIONAONARRII1. d1. deo eo

AAPPIICCEENNTTAARR

Na selekcionom p~eliwakukoji broji 90 zajednica


waka na celim LR ramovima u prole}e. In-teresantan je na~in rada sa ovim ko{nica-ma. Prilikom formirawa oplodwaka u pro-le}e, zajednice se maksimalno oslabe oduzi-mawem ramova sa leglom i medom. One osta-ju na istoj lokaciji, dok se oplodwaci noseu {umu udaqenu desetak kilometara. Osla-bqene zajednice se do suncokretove pa{eponovo razviju, na suncokretu sakupe lepuzimnicu i veoma sna`ne i sa optimalnom za-lihom hrane ulaze u zimu, u {ta sam se ili~no uverio. Na ovom p~eliwaku nalazi sevelika zgrada Apicentra, gde je skladi{teopreme i gde se obavqa provera zdravstve-nog stawa p~eliwih zajednica, pre svega naprisustvo nozemoze, jer je to najopasnija bo-lest koja mo`e da kompromituje odgajawematica. Po{to ove zajednice slu`e iskqu-

~ivo za selekciju i oplodwake, radi sigur-nije za{tite od nozemoze, redovno im sekrajem oktobra, daje fumagilin u propisa-noj dozi (ne uve}anoj) kroz 3 litra {e}er-nog sirupa. To se radi u periodu kada leglove} nestaje, tako da se lekoviti sirup skla-di{ti direktno u zoni iznad klubeta i bi}ebrzo utro{en.

U {umi se p~ele nalaze na dve lokacije.Na jednoj su samo oplodwaci, a na drugoj se

nalazi 67 odgajiva~kih dru{tava, pored ve-like zgrade sa p~elarskom opremom u kojojse vr{i i presa|ivawe larvi, izlivawe ma-ti~waka i sli~no.

Sam Apicentar, tj. profesor Kulin~e-vi} sa 3 svoja saradnika, odgajio je ove godi-ne oko 3 000 matica, dok je ukupna proizvod-wa bila ne{to preko 9 000 matica.

Ovih dana sam poku{ao da stupim u kon-takt i sa na{im drugim selekcionarom,profesorom Mladenovi}em, ali ga nikakonisam mogao da na|em u kancelariji. Jedanod ~lanova redakcije je oti{ao do Radmi-lovca (gde se nalazi „banka gena“), ali tamonije bilo nijedne ko{nice sa p~elama. Ve-

rovatno su negde odseqene, ali rukovodstvoRadmilovca nije znalo gde, pa su ga uputilina profesora Mladenovi}a. Po{to do danasnismo uspeli da ga kontaktiramo, ovom pri-likom mu upu}ujem javni poziv da me pozovei ja }u obi}i i wegov selekcioni centar ip~elarima podneti ovakav izve{taj ve} unarednom broju. Nadam se da }e prihvatitiovaj poziv, a posetu bi mogli da organizuje-mo ve} tokom Ta{majdanske izlo`be, u su-botu 7. oktobra (kada profesor i tako dola-zi na Ta{, da bi u~estvovao u tribini) na-kon tribine, kada bi verovatno bilo jo{ za-interesovanih za ovu posetu.

Urednik

88 ko{nica od kojih }e se u prole}e formiratioplodwaci

Pedantan doma}in – pedantan p~eliwak

67 odgajiva~kih dru{tava


U oktobru, mi p~elari, svakako imamo o~emu da pri~amo. Koli~ina tema je mala,ali su varijacije dosta velike. To su obi~nopropu{tene i nedoìvqene pa{ne prilikeili pristupi u le~ewu nekoliko bolestip~ela. Ove godine }e se verovatno govoritii o relativno toplom letu, kao i o sunco-kretu koji je u mnogim krajevima podbacio inije pruìo o~ekivano medewe.

Oktobar je tipi~an jesewi mesec kadatemperatura osetno brè pada nego u sep-tembru. Razdobqa sun~anih dana su kra}a,ima vi{e padavina i vetra, tako da ima do-sta dana sa niskim temperaturama. Obi~noje kasno i kontraproduktivno nadokna|iva-ti propu{teno na p~eliwaku. Gre{ke kojesmo napravili, ne smemo ponoviti idu}e go-dine.

Zdravstveno stawe p~ela I kada ve} svi pomislimo da je ova tema

davno pro~itana kwiga, varoa nas iznenadi!P~elari raznih profila iz prve ruke dajusli~ne komentare: „Varoe ima na stotine,na hiqade…“. Situacija je sli~na kako kodonih koji su primewivali biolo{ko-alter-nativni pristup, tako i kod onih koji su ko-ristili ~istu hemiju. Sigurno je da sve {tobi se stavilo u ko{nicu, ostvarilo bi neka-kav efekat, pa su tako na scenu stupale le-tvice natopqene fluvalinatom, palili suse listi}i natopqeni amitrazom… Ipak,ve}ina p~elara jo{ uvek nije ostvarila ~akni preduslove za ravnopravnu borbu sa varo-om, jer ~uo se samo glas naroda, a ni{ta odglasa razuma i ba{ ni{ta od glasa nauke. Ibez obzira koliko se govorilo da fluvali-nat stimuli{e razvoj kre~nog legla, i koli-ko god se pisalo o {tetnosti amitraza, p~e-lari su ova sredstva vi{e ili mawe upotre-bqavali. Samo su predavawa u ve}im cen-trima i udruèwima pomagala da se prihva-

te ~ista organska sredstva za za{titu p~e-la, meda i voska.

Nekada je takozvana „antivarozna pod-wa~a“ bila preporu~ena bar na 10% ko{ni-ca na p~eliwaku, ali danas je jasno da prekocele godine wome mora biti opremqena sva-ka ko{nica. Organizovana primena i pra}e-we rezultata bilo kojeg sredstva protiv va-roe nikad nije dogovorena, pa nam sva opalavaroa nije donela nikakve dodatne inform-acije (osim malobrojnim pojedincima).Ostaju nam pitawa na koja smo mogli da da-mo odgovor, a nismo:

– Koliko je varoe ostalo na p~elama?– Koji je procenat opalih varoa bio mr-

tav?– Koliko je bilo legla u ko{nici u tre-

nutku tretmana?

Ipak, i bez ovih odgovora, mnogi }e bitisre}ni {to su spasili svoje zajednice, alidugoro~no gledano, tu sre}i nema mesta. Ve}za narednu p~elarsku sezonu svima mora bi-ti jasno slede}e:

– Ako se deo „oborenih“ varoa vratio nap~ele zbog svoje prirodne delimi~ne otpor-

PPIISMO PSMO P ^̂EELALARRIIMAMAZZA OA OKTKTOOBBAARR

Milan S. Mateji}Ul. Dragi{e [uleji}a bb, Vla{ki Do, 11423 Azawa, (026) 40-11-18, (064) 21-23-640

[email protected]

Zato je va`no da bar na odre|e-nom broju ko{nica imamo fijoku is-pod mreè, kako bismo znali kolikoje varoe otpadalo iza svakog tretma-na i tako stekli uvid u stawe sa varo-om u dru{tvima pred ulazak u zimu.

âk i kada nema tretmana, premaprirodnom opadawu moè se saznatistepen zaraènosti dru{tva, {to je,sloì}ete se, tako|e od velike va-`nosti.


nosti, to zna~i da }emo idu}e godine imativi{e rezistentnih varoa na primeweni pre-parat;

– Ukoliko u vosku ostavimo rezidue odkori{}enih preparata, u slede}im genera-cijama stvori}e se jo{ vi{e otpornih va-roa.

Drugim re~ima, moramo napraviti jasnustrategiju u borbi protiv varoe koja }e sa-dràti precizno definisane termine tre-tirawa ~ime }emo obezbediti potpunu kon-trolu nad koli~inom varoe u na{im p~eli-wacima, kao {to se to ve} radi u razvijenimp~elarskim zemqama Evropske Unije.

U neveselom, ali savesnom tonu zakqu-~ujem da su mnogi i ovaj put propustili daskupe vrlo korisne informacije i da su sa-mi sebi iskopali jamu za nadolaze}u godinu,a tako je malo trebalo uraditi da do toga nedo|e…

Samo sa pouzdanim podacima o svakoj ko-{nici (broj ramova sa leglom, medom, pole-nom) moèmo upore|ivawem spoznati kojesu to uzorne ko{nice kakve bi hteli da ima-mo. Kad to znamo, moèmo sprovoditi i od-govaraju}e mere kojima }emo od prose~nihdru{tava dobiti visokoproduktivna. Zato,p~elari, pri va`nijim sveobuhvatnim pre-gledima ko{nica uzmite olovku u ruke, ko-rist je neprocewiva.

Borba protiv varoe Koncept alternativnog suzbijawa varoe

Instituta za p~elarstvo u [vajcarskoj,krajem oktobra i novembra, kada su dru{tvabez legla, nalaè takozvani zimski tretmankojim bismo osigurali najniù po~etnu po-pulaciju varoe za idu}e prole}e. Prvi ko-rak smo u~inili u avgustu po zavr{etku vr-cawa, a u danima pred nama, nakon nestankalegla, korisna je upotreba oksalne kiseli-ne.

Postoje tri metode primene oksalne ki-seline, ali je za p~elare najlak{a metodanakapavawa wenog rastvora po p~elama.Kod ove metode upotrebqava se rastvor 35 gdihidrata oksalne kiseline u litru rastvo-ra {e}era i vode u razmeri 1:1 (za litar ta-kvog rastvora treba pome{ati 600 g {e}erai 600 ml vode). Po punoj ulici zaposednutojp~elama nakapava se 5 ml rastvora. Ova me-toda je dala odli~ne rezultate, te se veomara{irila jer je laka i brza za izvo|ewe, paje za verovati da }e veliki broj p~elara iove zime iskoristiti wene prednosti i

osloboditi se varoe u visokom procentu. Nepreporu~uje se ponavqawe tretirawa istezime, odnosno jedna generacija p~ela sme bi-ti tretirana oksalnom kiselinom samo jed-nom. Korektno obavqen tretman uklawaskoro svu varou i u potpunosti iskqu~ujeprole}ni tretman protiv ovog opasnog pa-razita. U svakom slu~aju, pre upotrebe ok-salne kiseline pro~itajte jo{ jednom de-taqnije uputstvo dato u P~elaru (9/2004,10/2005). Metodu sublimacije pomo}u poseb-nog aparata (sublimatora) uglavnom kori-ste vlasnici A@ ko{nica, kod kojih je na-kapavawe tehni~ki nemogu}e, i to ~ine veo-ma uspe{no. Kod ove metode treba naglasi-ti da se u krajevima sa ekstremno hladnim idugim zimama preporu~ena doza od 2 g po ko-{nici mora smawiti na 1–1,5 g.

Optimalne koli~ine i pravilan raspored zimskih zaliha hrane

Za pove}awe zimskih zaliha hrane putemprihrawivawa je kasno. Matica, prirodno,

Ko ne broji varou, broja}e prazne ko{nice


obustavqa polagawe jaja, a priroda ne pru-à p~elama bilo kakvu obilniju pa{u, pana{e zakasnelo prihrawivawe samo {tetizimskim p~elama i iscrpquje ih na u{trbkasno izleènih radilica. Tako|e, proble-mati~na je i potro{wa polena koji je neop-hodan i preko potreban za rano podizaweprole}nih p~ela koje za opstanak dru{tvamnogo vi{e vrede u odnosu na letwe. Da pod-setimo, optimalne koli~ine zimskih zalihahrane zavise od vi{e faktora (snaga p~eli-weg dru{tva, tip ko{nice…), ali u svakomslu~aju bi trebalo da iznose od 15 do 25 ki-lograma meda. Razume se, p~ele tokom zimene}e utro{iti svu ostavqenu koli~inu me-da i cvetnog praha, ali treba imati na umustaru p~elarsku poslovicu: „Med na medurodi“.

Raspored hrane treba da je takav da onabude lako dostupna p~elama tokom celogzimskog perioda. To zna~i da bi po~etkomzime iznad klubeta trebalo da se nalaze do-bri venci meda, a sa jedne strane ramovi do-bro napuweni medom i cvetnim prahom. Dabi se to postiglo, p~ele se manipulacijom

ramova jo{ po~etkom avgusta usmeravaju dazimsko klube formiraju u jednom kraju ko-{nice, predwem dowem delu bliè letu.

Stabilne, ispravne ko{nice i za{ti}en p~eliwak

Jasno je da }e p~ele uspe{nije savladatisurove zimske uslove ìvota ako se nalaze uapsolutno ispravnim ko{nicama, na sta-bilnim postoqima i ako je p~eliwak za-

{ti}en od upada nepoèqnih posetilaca.Naravno, o ovom uslovu je trebalo voditira~una tokom cele godine, tako da sada u tompogledu ne bi trebalo da ima problema. Na-dolaze}i period iziskuje potpuni mir nap~eliwaku, a p~elaru pruà priliku da re-zimira svoja iskustva, da pose}uje ve}e iz-lo`be kako bi do{ao do novih alata, da seinteresuje za predavawa koja obavezno trebapose}ivati jer su ona izvor najnovijih, a sa-mim tim i najva`nijih informacija za rado-ve sa na{im p~elama.

Sve u svemu, ostanimo rukovo|eni quba-vqu u postupcima prema ovim divnim insek-tima. P~ele i wihovu prirodu treba sve vi-{e i dubqe upoznavati i ~initi sve u skla-du sa wihovim navikama, instinktima i po-trebama. Budimo sigurni da }e nam one svedesetostruko vratiti.

Budite oprezni! Voskov moqac je jo{ uvek aktivan.

NANAGRGRAADNADNA IIGRGRA A sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca

Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtovima Slo-bodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr iwww.fotopcelar.bravehost.com.

Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobija-ju vredne nagrade.

SEPTEMBAR: Pobedila je fotografija Du{ana Stoj-kovi}a iz Kru{evca.

Jo{ i pre sto godina, kada varoe nije bi-lo, zimski period je vaìo kao posebno te-àk za p~eliwa dru{tva. I tada, kao i da-nas, bitna je preventiva gubitaka u zimskomperiodu, a to je takva priprema za zimu dadru{tva u wu u|u jaka, sa mladim sa}em, mla-dim maticama i sa dovoqno hrane. Ipak, ipored ovih mera predostro`nosti, i u XXveku dolazi do gubitaka zajednica u zimskomperiodu od oko 10%. Nakon pojave varoe,ovakvi slu~ajevi su u~estaliji. U Nema~kojje gubitak dru{tava u zimskom periodu2002/2003. iznosio ~ak 30%, a ve} tri godinekasnije 2005/2006. umawen je na 20%. Ovakvigubici su tri puta odnosno dva puta ve}i ne-go {to je to bilo uobi~ajeno ranije. Ipak,to ne zna~i da je p~ela ugroèna. Potenci-jal razmnoàvawa p~ela omogu}ava svakomp~elaru da svoja dru{tva svakog prole}audvostru~i, a da pritom unos meda nije uma-wen. Kriti~na situacija nastaje tek kada jevi{e od polovine zajednica uginulo tokomzime, a razlozi gubitaka nisu poznati.

Varoa Posledwe dve zimske sezone u kojima je

do{lo do gubitaka, pokazale su da nisu svip~elari doìveli gubitke. Prema za sadadostupnoj statistici, prijavqeni su razli-~iti rezultati o uzrocima gubitaka u raz-li~itim regionima. Iz tih razloga se is-kqu~uje mogu}nost da su gubici prouzroko-vani vremenskim uslovima ili pa{om.Glavni razlozi su verovatno individualneprirode, {to su potvrdili i egzaktni re-zultati na osnovu poslatih uzoraka uginu-lih p~ela i detaqnog ispitivawa pogo|enihp~elara. Na prvom mestu se nalazi varoa, tj.weno nedovoqno suzbijawe (grafikon 1).

Ovakva ocena o dinamici populacijep~eliweg dru{tva zasniva se na rezultati-ma istraìvawa, koje je zapo~eto 1984. godi-

ne, gde se godinama detaqno prati preko 100dru{tava, da bi se utvrdio uticaj poloàja,vremenskih uslova i mera p~elara koji uti-~u na razvoj zajednica i wihovo prezimqa-vawe. Sa ovim projektom obuhva}ena je ce-lokupna kompleksnost problema zvanog va-roa (razvoj zaraènosti, {tete, rezistent-nost i tolerancija varoe, nastupawe sekun-darnih bolesti, koja sredstva su prilikomtretmana efikasna i metode tretmana).

Petnaest p~elara iz pokrajine Baden-Württemberg je u zimskom periodu 2005/2006.godine u svrhe testirawa ustupilo 150 mo-nitoring dru{tava, beleìli su wihovu ja-~inu i zaraènost varoom tokom pripremaza zimu u oktobru i na kraju zime u mar-tu/aprilu.

Za vi{e od 3 000 p~eliwih dru{tava do-sada{wi podaci o prezimqavawu nisu done-li nova saznawa, ali jasno dokazane prepo-ruke za uspe{no prezimqavawe ipak nisupoznate mnogim samozvanim „ekspertima“,koji kao posledicu ugiwavawa dru{tava vi-de ekolo{ki krah prirode i neka nepovoq-na de{avawa u woj.


Priredila: Danijela Stojkovi} Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die Biene za avgust 2006. godine.

MOMOGGUU]I]I UUZZRROOCCIIGGUUBBIITTAKAAKA TTOOKKOMOM ZZIIMMEE

Dr Gerhard LiebigSavezni Institut za p~elarstvo, Nema~ka Univerzitet [email protected]

Uginu}e od gladi!


Obimne pripreme za zimu Najva`niji faktor za uspe{no prezi-

mqavawe jeste ja~ina dru{tva (grafikon 2).Kriti~an (minimalni) broj p~ela, koji tre-ba da ~ini jedno dru{tvo da bi ono sigurnoprezimilo zavisi od klime podnebqa. U to-plijim predelima Nema~ke (Rheintal, Nec-kartal) procenat uginulih dru{tava iznosiispod 3%, ako je zimi vi{e od 5 000 p~ela udru{tvu. U hladnijim predelima (Schwarz-wald, Schwäbische Alb) potrebno je bar 7 500p~ela.

Mladi rojevi svoj maksimum legla dosti-ù u avgustu, a maksimum p~ela u septembru,zatim gube svoju snagu. Starije zajednice sastarim maticama gube snagu i postoji mo-gu}nost da ne dostignu potreban kriti~nibroj p~ela za uspe{no prezimqavawe, pa ihu ekstremnim slu~ajevima treba spojiti.

Jesewe leglo Po pitawu uspe{nosti prezimqavawa

apsolutno je bezna~ajan uticaj koli~ine le-gla u toku jeseni (grafikon 3). Dru{tva, ko-ja na jesen malo ili uop{te nemaju legla,prezime ni boqe ni gore od onih dru{tavakoja imaju dosta legla. Neke zajednice imajuu oktobru i vi{e od 10 000 radilica, ali ihto ne ~ini ja~im. Veliki broj izleglih p~e-

la u jesewem periodu dovodi samo do pod-mla|ivawa dru{tva, ali je bez ikakvog po-zitivnog ili negativnog dejstva na sposob-nost boqeg prezimqavawa. Dakle, nepovoq-na starosna struktura p~ela prilikom uzi-mqavawa dobija samo teoretski zna~aj kaouzrok zimskih gubitaka. Ipak, ostaje otvo-reno pitawe, za{to dru{tva imaju razli~i-to pona{awe po pitawu koli~ine odgajenogjeseweg legla. Jedino pravilo koje se moèprepoznati jeste da ja~a, starija dru{tvaranije prestaju sa gajewem legla, a slabija i

Grafikon 1: Vremenski redosled tri stepenao{te}ewa (izmeren na osnovu prirodne zaraze)nastao je pore|ewem razvoja dru{tva i zaraze.

Posebno je osetqivo leglo iz kog se izvode zim-ske p~ele. Ako je jako zaraèno, ugine. Dru{tvosa jakim stepenom zaraènosti vrlo brzo vi{eili mawe oslabi. Iz tih razloga je jako va`noda odgajawu legla za zimske p~ele prethodi de-

taqni tretman protiv varoe. Nije bitno koliko varoa uni{tite, ve} koliko varoa ostane u dru{tvu.

Grafikon 2: Pore|ewe broja p~ela u oktobru2005. godine sa monitoring dru{tvima u mar-

tu/aprilu 2006. godine na 15 ko{nica u pokraji-ni Baden-Württemberg. Postoji jaka veza izme|ukvaliteta pripreme za zimovawe i stawa dru-

{tava krajem zime – {to su boqe spremqenadru{tva za zimu, utoliko su ja~a na kraju zime.

Pri tom, ve}ina dru{tava oslabi (ve}ina ta~a-ka je upisana ispod date dijagonale). Samo neko-liko dru{tva je u toku zime zadràlo svoju sna-

gu, dok je jedno ~ak vidno oja~alo (sa 5 000 na12 000 p~ela) (grafikon 3)!

Tri dru{tva su uginula.

Na p~eliwaku Arsi}a u Te~i}u: Bri`qiva priprema za zimu obezbe|uje

kvalitetno prezimqavawe.


mla|a dru{tva, sa mladim maticama, kasni-je. Osim toga, vaì pravilo da je za tretmanprotiv varoe povoqniji period pozne jese-ni, a ne tokom zime (jer varoa tokom jesenio{teti zimske p~ele ako nema jeseweg, tj.kasno letweg tretmana, pa je onda zimskitretman prakti~no zakasneo – primedbaurednika). Hladni vremenski uslovi sa ne-koliko uzastopnih hladnih no}i uslovqava-ju maticu na prestanak polagawa jaja. Trinedeqe kasnije je leglo umaweno ili nesta-lo, {to je povoqan period za nano{ewe ok-salne kiseline nakapavawem na zimsko klu-be. Otvarawe ko{nice pod takvim hladnimvremenskim uslovima ne uti~e nepovoqnona dru{tvo.

Ponuda polena Nedovoqna ponuda polena u toku leta,

recimo tokom velike su{e 2003. godine, uti-~e na leglo, tako da se posebno mlada dru-{tva kojima nedostaje zaliha polena iz pro-le}ne pa{e, uzimqavaju sa malo i to starihp~ela. U slu~ajevima gde su dru{tva ipakdovoqno jaka, ovakav nedostatak polena ni-je relevantan.

Suprotan slu~aj je kada dru{tva sa zim-skim p~elama sakupqaju polen na jesewoj pa-{i (npr. senf i facelija, na poqima zaseja-nim posle ètve ìtarica), i ta pa{a neuti~e ni u kom slu~aju na leglo ili na lo-{ije zimovawe. Prinos polena u jesewemperiodu nije pouzdan pokazateq da }e dru-{tva i daqe stvarati leglo.

Za{tita biqa pesticidima êstu pretpostavku, da su dru{tva ugro-

èna upotrebom pesticida za za{titu biqa(suncokret, uqana repica) kroz zaga|enezimske zalihe hrane, demantovala su inten-zivna istraìvawa na doma}em i me|una-rodnom terenu.

Higijena sa}a Osnovna opasnost zaraze nastaje zbog ne-

dovoqne higijene, posebno kod mladog le-gla. Oni koji vode ra~una o blagovremenoj iredovnoj zameni sa}a, mogu izbe}i ovakvuopasnost. Na àlost, ne shvataju svi p~ela-ri ovaj problem dovoqno ozbiqno.

Pa{a na ~etinarima Kasna pa{a na ~etinarima i stalni pri-

nos velikih koli~ina medqike dovodi doobustave radova na leglu. Ovakav „preokretlegla“ ne{to kasnije prati „preokret p~e-la“. Na samom kraju pa{e, na osnovu brojap~ela, moèmo predvideti daqi razvoj dru-{tava. Spajawe slabijih dru{tava sa ja~imomogu}uje wihovo uspe{no zimovawe. Skla-di{tewe ve{ta~ke hrane za zimu ({e}ernisirup) boqe podnose oja~ana dru{tva i tobez ikakvih problema i negativnih posledi-ca. Takvih problema uop{te ne}e biti akoprihranu blagovremeno dodajemo, od krajaavgusta do sredine septembra. Neposrednopre dodavawa prihrane (ve} u avgustu) trebaprimeniti dobro deluju}i tretman mra-vqom kiselinom, radi za{tite zimskog le-gla od prevelike zaraze varoom. Zbog svogdejstva na zatvoreno leglo, va`no je znatida tretman mravqom kiselinom ima pred-nost od 12 dana u pore|ewu sa svakim drugimsredstvom.

Grafikon 3: Obim legla u oktobru nema uticajana relativnu ja~inu dru{tava krajem zime

(mart/april). Dru{tva, koja imaju dosta legla,ne prezimqavaju ni boqe ni lo{ije.

Recept za uspeh: Jako i zdravo dru{tvo sa dosta prirodne hrane!


Vremenski uslovi Lo{a priprema za predstoje}u zimu ne

zna~i ujedno i gubitak dru{tva. P~elar jenaj~e{}e ka`wen od prirode tek kada suzimski uslovi jako nepovoqni za zimovawep~ela.

Na osnovu analize podataka u Hohenhaj-mu, gubitak p~ela je naj~e{}e uslovqen lo-{im vremenskim uslovima u januaru i fe-bruaru. [to su ovi meseci hladniji, utoli-ko vi{e dolazi do gubitaka p~ela. Pored sa-me temperature, bitne su i temperaturnerazlike. êsta temperaturna kolebawa,smena uobi~ajenih prole}nih temperatura imraza, kao {to je to bilo tokom zime2004/2005, {kode posebno slabijim dru{tvi-ma i mogu izazvati gladovawe i pored do-voqnih zaliha hrane. P~ele koje svakodnev-no ugiwavaju, u uslovima jakog mraza se saku-pqaju na gomilu i zatvaraju leto. U takvimuslovima preporu~uje se {iroko otvaraweleta, a kao za{tita od mi{eva stavqa se re-{etka.

Stepen o{te}ewa Jo{ od po~etka istraìvawa, pre 20 go-

dina, stepen o{te}ewa od varoe nije se pro-menio (grafikon 1). Jedno p~eliwe dru{tvou toku leta znatno boqe podnosi zaraè-nost varoom nego u zimskom periodu. I jakadru{tva je boqe podnose nego slaba. Tako uavgustu jedno normalno dru{tvo sa 20 000p~ela moè da podnese zarazu sa 10 000 va-roa. Ako se blagovremeno primeni tretmanprotiv varoe, pre po~etka uzgoja legla zazimske p~ele, {to zna~i jo{ u avgustu, dru-{tvo moè sasvim normalno da se razvija.Jaka zaraènost letwih p~ela ne uti~e zna-

~ajno na o{te}ewe wihovog legla za zimskep~ele, ako je to leglo pravovremenim tret-manom po{te|eno varoe tokom svog razvoja.

Tako|e je veoma zna~ajna ja~ina dru{tvai u septembru. Ja~a dru{tva, sa leglom zazimske p~ele, uspe{no prebrode zarazu sa5 000 varoa u septembarskom/oktobarskomperiodu. Ali, slabija dru{tva u ovom peri-odu ve} imaju problema sa 2 000 varoa. Dru-{tva su najosetqivija u zimskom periodu. Uslu~aju da su zimske p~ele zaraène varoomsa vi{e od 10%, moè se ra~unati na wiho-vo zna~ajno o{te}ewe. Ovakav stepen o{te-}enosti zavisi i od toga da li dru{tva uzimskom periodu odgajaju leglo (verovatnose misli na toplije klimate, genetskupredodre|enost ili neke abnormalne situ-acije – primedba urednika). Dru{tva tokomzime boqe podnose varou ako ne gaje leglo.Na ovo treba obratiti pa`wu i prilikomselekcije p~ela na toleranciju prema va-roi.

O{te}ewe zimskih p~ela varoom tokomwihovog razvoja u leglu, vidqivo je tek na-kon uginu}a letwih p~ela. êsto takva dru-{tva bez ikakvih problema prihvate i pre-rade prihranom dodatu hranu. Propadawedru{tava je propra}eno pojavom osaka}enihp~ela.

Zakqu~ak: blagovremeni i kvalitetan tretman!

Najve}a gre{ka koja dovodi do gubitakau zimskom periodu je neadekvatan tretmanprotiv varoe u periodu pre prihrawivawa.Veliko padawe varoe veoma lako dobija po-gre{no tuma~ewe. Nebitno je koliko varoaotpadne, ve} je bitno koliko je varoa preo-stalo u dru{tvu. Ako varoa padne u velikombroju, a u ko{nici je zapravo ima jo{ mnogovi{e (samo {to to p~elar ne zna ili ne umeda spozna – primedba urednika), zimsko le-glo je ipak o{te}eno. Zato je veoma va`noda se zaraènost pre tretmana dobro proce-ni (o tome je P~elar vi{e puta pisao, uskorije vreme u brojevima za jul 2004. nastrani 302, kao i za januar 2005. na strani22 – primedba urednika) i zatim prate efek-ti.

I druge bolesti se javqaju usled preve-like zaraènosti varoom. Zato se te bole-sti nazivaju i sekundarnim bolestima. Kva-litetan tretman varoe uklawa i takve bole-sti. P~elar koji varou ima pod svojom kon-trolom, nema potrebe za brigom.

Zbog jake zaraènosti varoom, dru{tva koja suza kratko vreme izgubila mnogo p~ela, poja~animstvarawem legla poku{avaju da nadoknade takavgubitak. Na àlost, to je bezuspe{an poku{aj.


[teta koju p~elama donosi azijski ekto-parazit Varroa destructor je uglavnom posle-dica zaraènosti doma}ina, lutke p~ele. Upoklopqenoj }eliji legla, ènski parazitiprodiru kroz integument doma}ina na po-godnim mestima da bi sisali hemolimfu.Zbog uzastopnog hrawewa majke parazita iwenih potomaka, ovi otvori se drè otvore-nim sve do ispred samog imaginalnog pre-svla~ewa p~ele. Od tog trenutka pa na daqenastupa zarastawe i tako se spre~ava bakte-rijska infekcija po{to se odrasla p~elaizlegne iz za{ti}ene sredine (pokrivene}elije legla). Me|utim, na otvorenim po-vredama oko 15–30% ispitivanih lutki do-ma}ina otkrivene su kolonije razli~itihbakterija, {to je uglavnom zavisilo od ni-voa zaraènosti }elije legla parazitom.Male otvore na integumentu lutke je te{kootkriti, ali se povrede mogu u~initi vi-dqivim obeleàvawem specifi~nom bojom.Ultrastruktura povreda na lutkama, kolo-nije bakterija i proces zarastawa su doku-mentovani nizom elektronskih mikrofoto-grafija.

Uvod Ektoparaziti iz roda Varroa su poznati

kod azijskih medonosnih p~ela, od kojih jepoznato devet ìvih Apis vrsta (Koeniger iKoeniger, 2000). Svi ìvotni stadijumi va-roa se hrane iskqu~ivo hemolimfom p~elapo{to probu{e doma}ina svojim predwimo{trim pipcima (Smirnow, 1979; Donzé iGuerin, 1994). Takozvana zapadna medonosnap~ela (Apis mellifera), sa 24 podvrste ra{i-rene {irom Evrope, Afrike i Bliskog Is-toka (Ruttner, 1988) je tokom posledweg vekainficirana parazitom Varroa destructor. Doovoga je do{lo preko kontakata sa srodnom

Apis cerana kao posledica transporta p~e-liwih dru{tava {irom sveta i p~elarskihprojekata u zemqama u razvoju (Matheson,1993). Danas je varooza glavni problem up~elarewu sa dru{tvima A. mellifera (DeJong, 1997). Varroa Destructor je porodica ne-davno izdvojena od Varroa jacobsoni Oud.(Anderson i Trueman, 2000).

@ivotni ciklus varoe se moè podelitina foreti~ku fazu, gde su ènke samo pri-ka~ene na odrasle p~ele, i na reproduktiv-nu fazu koja se provodi u poklopqenim }e-

Priredila: Zorica Grego

UULLTRTRAASTRSTRUKTUUKTURRA I BA I BAKTAKTEERRII JSKAJSKAIINNFFEEKCKCII JA PJA POOVVRREEDA KDA KOOJEJE

NANAPPRRAAVVII VVAARROOA KA KOOD LD LUTKE PUTKE P ^̂EELLEEDr vet. med. Ghazwan Kanbar, Prof. dr Wolf EngelsFäkultat für biologie, Zoologisches institut, Entwicklungsphysiologie, Eberhard Karls Universität, Auf der Mor-genstelle 28, 72076 Tübingen, Germany

Slika 1a: Lutka truta starog 16–17 dana sa malim

ubodom (strelica) obeleènim tripan-plavombojom sa trbu{ne strane na drugom trbu{nom

segmentu. Slika 1b:

Detaq pokazuje da su o{te}ene }elije epidermauz ivicu povrede upile tripan-plavu boju.

Slika 1c: Probu{en otvor na integumentu lutke truta

starog 19–20 dana: povreda na po~etku zarastawa, kutikula ve} braonkasta.


lijama legla, a u koje ènskiparaziti prodiru neposred-no pre poklapawa (Infantidisi Rosenkranz, 1988). U jo{otvorenu }eliju legla, radi-lice polaù veliku koli~i-nu hrane za larvu u koju èn-ke varoe urawaju (Ifantidis,1988). Posle poklapawa }e-lije, ove rezerve larva poje-de u roku od 5 sati. Parazitse na taj na~in osloba|a iodmah po~iwe da sisa hemo-limfu p~ele (Steiner et al,1994). U fazi posle ishranelarve L5 i tako|e na ispru-ènoj larvi se hrane ènkevaroe koje probijaju jo{uvek mekanu kutikulu doma-}ina na razli~itim mestima(Garrido et al, 2001; G. Kanbari W. Engels, neobjavqeni po-daci). Kona~no probijaweotvora za hrawewe se zatimobavqa tokom presvla~ewaispruène larve, koje trajesamo oko 1 ~as (Donzé i Gue-rin, 1994), o~igledno presklerotizacije kutikulelutke. Kod lutke truta, go-tovo svi probu{eni otvorisu sme{teni na trbu{nojplo~ici drugog segmenta tr-buha, ali je kod radiliceoko ~etvrtina otkrivena namezotoraksu. Mesto za hra-wewe koristi ènka varoe iwen potomak tokom cele fa-ze lutke (G. Kanbar i W. En-gels, neobjavqeni podaci).Prvo jaje se ne oplo|uje irazvija se u mu`jaka (Rehm iRitter, 1989). Oplodwa kododraslih ènki varoa nastu-pa u poklopqenoj }eliji le-gla pre izlegawa p~ele.

Povrede od varoe se moguu~initi vidqivim bojewemtripan-plavom bojom (G.Kanbar i W. Engels, neobja-vqeni podaci). Zbog stalnoghrawewa parazita na odra-slim jedinkama i nimfama,zacelivawe otvora je spre-~eno do nastupawa zarasta-

wa pre imaginalnog pre-svla~ewa. Razni mikroorga-nizmi se mogu unositi krozotvore, iako se retko poka-zalo da se vektorski preno-se upravo varoom (Wiegers,1988; BrØdsgaard et al, 2000).Kod otvorene povrede, koja

uvek sadrì i hemolimfup~ele, ~esto su otkrivanekolonije bakterija. Recimo,identifikovan je uzro~nikevropske truleì legla Me-lissococcus pluton (Kanbar etal, 2002). Prema skorijim po-smatrawima, kolaps dru-

Slika 2a: Odrasli trut sa deutonimfom varoe koja sisa hemolimfu

na povredi na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta (strelica), tipi~na pozicija uboda ènke varoe tokom

presvla~ewa lutke. Slika 2b:

Detaqi slike 2a koji pokazuju mu{ku deutonimfu koja se hrani. Slika 2c:

Se~waci deutonimfe su uba~eni u male, jo{ uvek nezarasle otvore rane (strelice).

Slika 2d: Jo{ jedna gotovo zarasla povreda sa nepravilnim rasporedom }elija epiderma, sa istom pozicijom otvora kao na slici 2c

i tako|e na trutu.


{tva, koji se obi~no de{avakod evropske medonosne p~e-le usled te{ke varooze,uglavnom prate razne, novekosmopolitske virusne in-fekcije (BrØdsgaard et al,2000). Ciq na{e trenutnestudije je pra}ewe sudbine

dugotrajnih povreda na lut-ki, uglavnom SEM analizom.Struktura uboda, bakterij-ska infekcija rane i wenozatvarawe tokom presvla~e-wa odrasle p~ele ili lutkep~ele su dokumentovani poprvi put. Za budu}e studije o

preno{ewu virusa i bakte-rija, potrebno je detaqnopoznavawe nutricionih vezaizme|u varoe i p~ele doma-}ina.

Materijali i metode

Medonosne p~ele i paraziti

Kori{}ena su dru{tvakrawske rase, koja se gaje nap~eliwaku Univerziteta uTubingenu. Sve ogledne ko-{nice su ostavqene bez kon-trole varoe tokom letwe se-zone da bi se dobio velikibroj parazita za studiju. Po-red toga, uzorci sa}a (koje jesadràlo pokriveno trutov-sko leglo koje je kori{}enoza hvatawe ènki parazita)su uzimani iz raznih dru-{tava. Zimi je sakupqanoleglo iz dru{tava koja sudràna u zatvorenoj prosto-riji. Paraziti koji su zara-zili na{ p~eliwak su iden-tifikovani kao Varroa De-structor prema molekularno-geneti~kom utvr|ivawu wi-hovog mitohondrijalnog ha-plotipa (C. Garrido et al, upripremi). Uzimani su uzor-ci legla zaraènog varoom usvim stadijumima razvojalutke. Starost legla poslepolagawa jaja je procewenana najbliì dan prema spo-qa{nosti i pigmentaciji.

Ozna~avawe bojom i snimawe povreda

na integumentu lutkeelektronskim mikroskopom

Ubodi na medonosnimp~elama koje napravi varoasu u~iweni vidqivim i lo-cirani bojewem tripan-pla-vom bojom, ~ime su obojeneo{te}ene }elije epidermaoko rane (G. Kanbar i W. En-gels, neobjavqeni podaci).Isto vaì i za krajwe pro-

Slika 3a: Zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog abdomi-nalnog segmenta zrele radilice u ovojnici.

Slika 3b: Detaq slike 3a pokazuje da je prvi korak u zatvarawupovrede sakupqawe hemocita izme|u sitnih otvora koji se drè

otvorenim. Slika 3c: Povreda sa leve strane toraksa lutke radilice stare

16–17 dana, sa kolonijom bakterija. Slika 3d: Detaq slike 3c: kolonija bakterija identifikovanih

kao Melissococcus pluton. Slika 3e: Delimi~no zarasla povreda na trbu{noj plo~ici dru-

gog abdominalnog segmenta lutke truta starog 17–18 dana. Slika 3f: Detaq slike 3e pokazuje inficiranost ove povrede ko-

lonijom jo{ uvek neidentifikovanih bakterija.


bu{ene otvore koje napraviènka varoe tokom presvla-~ewa lutke p~ele. S obzi-rom da je neobojene ubode te-{ko utvrditi, naro~ito uraznim fazama lutke, tret-man tripan-plavom bojom se~esto primewivao da bi lo-kalizovao povrede koje sukasnije prou~avane elek-tronskom mikroskopijom(SEM). Razvijena je odgova-raju}a tehnika varirawemprocedura fiksirawa. Lut-ke p~ela su fiksirane u glu-taraldehidu (1,0 mM) satamponom od kakodilata(pH 7,2) tokom 2 sata, a za-tim 2 sata pod vakuumom zaboqe prodirawe i pola sataispirawa u tamponu. Poslepostepene dehidratacije uetanolu, primewen je tret-man pod CO2 na kriti~nojta~ki. Sasu{ene lutke supostavqene, poprskane zla-tom i paladijumom i povredesu prou~avane elektronskommikroskopijom (CambridgeInstruments Stereoscan 250Mk. II).

RezultatiTokom po~etnog hrawe-

wa jedne varoe u poklopqe-noj }eliji legla, larva doma-}ina je probu{ena na razli-~itim pozicijama. Ova malakratkoro~na mesta za hra-wewe je bilo te{ko lokali-zovati jer mogu brzo da se za-tvore zato {to je integu-ment larve, pokriven tan-kom kutikulom, veoma ela-sti~an. Samo se u stadijumuispruène larve broj ubodasmawivao, obi~no na dva.Ovi su se obi~no nalazilina {estom abdominalnomsegmentu i iznova su kori-{}eni za hrawewe ènke pa-razita. Kona~ni otvor kojiènka napravi tokom pre-svla~ewa lutke doma}ina jeobi~no bio na trbu{noj

strani drugog abdominalnogsegmenta p~ele doma}ina(slika 1a) i dràn je otvore-nim nekoliko dana (slika1b), sve do kraja stadijumalutke. Tokom ovog perioda,pre~nik povrede je pove}ansa 40–60 na 80–120 mikrome-tara i okruèn je uo~qivi-jim }elijama (slika 1c). Sa-mo oko ~etvrtina lutki ra-

dilica ima ova stalna mestaza hrawewe sme{tena na to-raksu (slike 3c, 4a). Drugelokacije uboda su se javqalesamo u 2–3% slu~aja.

Zatvarawe povrede je po-krenuto gomilawem hemoci-ta u centru, a ne ingresijom}elija epiderma (slika 2),koja je prime}ena kasnije.Me|utim, ponekad paraziti

Slika 4a: Probu{en otvor sa leve strane toraksa (strelica) na lutki radilice stare 16–17 dana.

Slika 4b: Ova povreda je duboko probu{ena i doseè kroz kutikulu u hemocel.

Slika 4c: Posle delimi~nog uklawawa kutikule, tri mawe-vi{ezarasle povrede (strelice d–f) su vidqive na drugom

abdominalnom segmentu lutke truta starog 21–22 dana sa delimi~no uklowenom kutikulom.

Slika 4d: Nekoliko malih otvora je ostalo na jednoj od povreda,ali samo jedan otvor na drugoj -e- i tako|e na tre}oj -f- povredi.


koji sisaju na nimfama (slika 2b) povredudrè otvorenom ~ak i kod formiranih od-raslih jedinki pre rastvarawa ovojnice, na-ro~ito kod trutova (slika 2a). Oni ubacujusvoje predwe pipke i se~wake u male otvorena integumentu koji su ve} u fazi zarastawa(slika 2c). U ovakvim uslovima, proces za-rastawa povrede je ostajao nedovr{en do ne-posredno pre izlegawa imaginalnog truta(slika 2d). Obi~no nekoliko dana pre izle-gawa p~ele, povreda, sada sa smawenim pre~-nikom, je bila mawe-vi{e zarasla (slika3a), iako su neke mawe rupe ~esto jo{ uvekbile vidqive (slika 3b).

U ranama na grudima lutke radilice ~e-sto se razvijaju velike kolonije bakterija(slika 3c) kao i u ubodima na abdomenu lut-ke truta (slika 3e). Kod ispitivanih otvorasu prime}ene razne vrste. Neke od globu-larnih formi su identifikovane kao M.Pluton (slika 3d), a prona|ene su i neke jo{neutvr|ene duguqaste vrste (slika 3f). Kodlutki radilica, otvori su nekada otkrivenii na bo~noj strani toraksa (slika 4a). Ovepovrede izgledaju kao duboke rupe koje se{ire u mi{i}e koji leè ispod.

Naro~ito u slu~ajevima vi{estruke za-raènosti jedne iste }elije legla, otkrive-no je nekoliko povreda, obi~no jedna blizudruge na trbu{noj plo~ici na poèqnommestu za hrawewe drugog segmenta abdomena(slika 4c). âk i tri rupe (slika 4d–f) mo-gu normalno da zarastu do stadijuma zrelep~ele jo{ uvek u ovojnici. Tako je proceszarastawa deo formirawa za~etka imagi-nalnog integumenta na kraju metamorfoze,ukqu~uju}i sekreciju i sklerotizaciju od-rasle kutikule.

Diskusija Zapadna medonosna p~ela je relativno

nov doma}in varoe (De Jong, 1997). Ali, ori-ginalna doma}a vrsta, A. cerana, je o~igled-no toliko blisko srodna A. mellifera (Rut-tner, 1988) da je nekoliko puta do{lo do pro-mene me|u vrstama doma}ina bez problemapo parazite (Kovac i Crailsheim, 1987). Me-|utim, ima posledica kod zaraènih dru-{tava A. mellifera (Büchler, 1992). Glavnarazlika u pona{awu ovog parazita je masov-na invazija ènskih parazita u }elije leglaradilica, {to dovodi doma}ina u opasnost(Murilhas, 2002), {to je karakteristika kojanikad nije prime}ena kod dru{tava prvo-bitnog doma}ina (Koeniger et al, 1981; Tewar-

son et al, 1992). Iako nema poznatih detaqa oodabiru mesta za hrawewe od strane repro-duktivnih ènki varoe u poklopqenim }e-lijama legla truta A. cerana, pretpostavqase da je izrazito specifi~na lokalizacijauboda, konkretno kod lutki trutova A. mel-lifera ista kod obe vrste doma}ina. Malibroj uboda i wihovo precizno locirawe smoprotuma~ili kao osobinu ènke parazitada ograni~ava eksploataciju doma}ina(Kanbar i Engels, neobjavqeni podaci). Po-èqna mesta za hrawewe na nièm abdomi-nalnom segmentu insekata doma}ina su ta-ko|e poznata kod parazita drugih familija(Baker, 1991).

Mogu}nost odràvawa redovno kori-{}enih otvora za hrawewe osnovni je pred-uslov za ishranu nimfalnog potomstva pa-razita. Sa druge strane, to je materinskorazmnoàvawe koje upra`wava samo ènskiparazit tokom kratkog perioda presvla~e-wa ispruène larve i lutke i ne traje duèod jednog sata (Donzé i Guerin, 1994). S obzi-rom da se pokazalo da oko 15–30% povredana lutkama koje smo ispitivali sadrì ko-lonije bakterija, a nije se mogao utvrditiodgovaraju}i stepen mortaliteta, takve se-kundarne infekcije o~igledno nisu fatal-ne po doma}ina. Na{a posmatrawa ukazujuda rano zacelivawe povreda treba da budemogu}e tokom faze lutke, ali ovo obi~nospre~ava stalno sisawe hemolimfe, ~ime semali otvori odràvaju ~ak i u toku krajwegprocesa zacelivawa. Pre nego {to se imagi-nalna p~ela izlegne iz svoje }elije legla,koja ostaje poklopqena tokom celog perio-da metamorfoze doma}ina i reprodukcijeparazita, zatvaraju se sve povrede. Tako sezatvarawe kutikule zavr{ava pre nego {toodrasla p~ela u|e u neza{ti}enu sredinugnezda i okoline, kada bi otvorene povredekoje je varoa napravila omogu}ile ulazakmnogih patogena.

Da li zatvarawe povreda na lutki zavisine samo od zgru{avawa hemocita, ve} tako-|e i od reakcije imuniteta p~ele doma}ina,ostaje otvoreno pitawe. Indukovana eks-presija apidaecin gena kao konkretan odgo-vor na bakterijsku i gqivi~nu infekcijupreimaginalnih stadijuma p~ele (Casteels etal, 1989) i ukqu~ivawe proteina Apis dorsalu odgovaraju}u signalnu kaskadu (Fan, 2001)jo{ nisu prou~eni u kontekstu zarastawapovreda koje varoa napravi na integumentulutke.


VVI[I[EENANAMMEENNSKASKAMRMRE@AE@ASTSTAAPPOODWDWAAÂÂ

Zoran Petrovi}18310 Bela Palanka

Ul. 11. oktobar br. 13(018) 856-543(063) 360-323

[email protected]

S obzirom da nosi celo-kupnu teìnu ko{nice, pod-wa~a mora da ima odgovara-ju}u ~vrsto}u, naro~ito kodsele}eg p~elarewa. Poredtoga, dobra podwa~a u kom-binaciji sa zbegom moè daolak{a ve}i deo poslova nap~eliwaku. Kad sam odlu~io

da izradim podwa~u sop-stvene konstrukcije to samimao u vidu. Veliki brojprofesionalnih p~elarap~elari sa klasi~nom pod-wa~om. Me|utim, {to se ti-~e sakupqawa polena i lakekontrole opadawa varoe(prirodno ili od prepara-

ta) apsolutna prednost je nastrani mreàste podwa~e.Pogotovu je mukotrpno sa-kupqawe polena spoqnimhvata~ima – postavqawehvata~a, privikavawe p~e-la, ~e{}i odlasci na p~eli-wak… Sa postoje}im re{e-wima mreàste podwa~e ni-sam bio zadovoqan uglavnomzbog cene ili komplikova-nosti izrade, nedovoqne~vrsto}e ili na~ina saku-pqawa polena. Cenu podwa-~e sam poku{ao da smawimpove}awem funkcionalno-sti, a ~vrsto}u originalnimre{ewem konstrukcije.

Konstrukcija podwa~e Osnovni delovi podwa~e

su: dve bo~ne stranice visi-ne 85 mm, predwa i zadwastranica (koje su razli~itevisine) i ram ì~ane mreè(slika 1). Svi ovi delovi sume|usobno spojeni u kom-paktnu celinu. Spoj strani-ca na uglovima podwa~e, kaoi wihov spoj sa ramom ì~a-ne mreè vidi se na slici 1.Ovakva drvena konstrukcijaobezbe|uje izuzetnu ~vrsto-}u podwa~e. @i~ana mreàje sa okcima 3×3 mm.

Kao {to se vidi ova pod-wa~a ne poseduje poletaqku.O tome je ve} pisano u P~e-laru. U bagremovoj pa{i samskinuo poletaqke kod polo-


vine dru{tava i bio odu{evqen kako sup~ele nepogre{ivo poga|ale leto bez pole-taqke. Uo~io sam da kod ko{nica bez pole-taqki prilikom sletawa, p~ela u jednommomentu bude malo ispod visine leta, da biu slede}em momentu pogodila leto ili even-tualno predwu stranu ko{nice. Kod ko{ni-ca sa poletaqkom na tom putu se ispre~i po-letaqka gde je p~ela prinu|ena da sleti, apotom „pe{ice“ da u|e u ko{nicu. Ovo sejo{ boqe videlo kod rojeva privremeno sme-

{tenih u transportne kutije, gde je letootvor pre~nika 18 mm i gde p~ele tako|enepogre{ivo poga|aju sami otvor. Problemse lako sagledava ako se samo podsetimoprirodnog stani{ta p~ela. Hiqadama godi-na p~ela ulazi u otvor koji se skoro uvek na-lazi na vertikalnoj povr{ini (bilo u sta-

blu drveta, bilo u steni), bez ikakve hori-zontalne poletaqke. Kod ove podwa~e pole-taqku je zamenila predwa stranica podwa~e(vertikalna povr{ina ispod leta), {to sevidi na slici 1, kao i na fotografijama.Prilikom testirawa podwa~e imao sam uti-sak da je laknulo p~elama, a laknulo je i me-ni jer ne moram vi{e da vodim ra~una o po-letaqci. Regulator leta je letvica sa izre-zanim zimskim i letwim letom. U bagremo-voj pa{i leto je {irom otvoreno.

Konstrukcija hvata~a polena Prilikom konstrukcije hvata~a polena

osnovni zahtev je bio jednostavnost izrade ijednostavnost postavqawa odnosno upotre-be. Na slici 1 i na fotografijama se vidida je hvata~ polena izra|en od par letvica,

izme|u kojih je postavqena plasti~na re-{etka hvata~a koja moè da se okre}e okosvoje gorwe ivice. Na taj na~in je omogu}e-no da se vr{i sakupqawe polena u poloàju1, odnosno da se prekine sa sakupqawem po-

lena postavqawem re{etke upoloàj 2. Cela konstrukcijahvata~a je postavqena na ko-madu lesonita koji ima uloguda spre~i provla~ewe p~elakroz re{etku prilikom izla-ska iz ko{nice, kao i da spre-~i padawe truwa i delova ugi-nulih p~ela u polen. Hvata~


se jednostavno postavqauvla~ewem kroz leto,nakon skidawa letviceregulatora leta. Tomprilikom re{etka hva-ta~a sama zauzima polo-àj 1 (slika 1). Vremepostavqawa je maksi-malno dvadesetak sekun-di i istog momenta po-~iwe skidawe polena.Nema privikavawa p~e-la jer leto ostaje apso-lutno na istom mestu.Na levoj i desnoj stranihvata~a su postavqeneì~ane beàlice krozkoje p~ele izlaze iz ko{nice. Da bi uo~ilesvetlost od spoqa, u lesonitu su izrezaniotvori (slika 1), i za kratko vreme p~ele

po~iwu da koriste beàlice. Rad p~ela seodvija kao da se ni{ta nije dogodilo. U pr-vobitnoj verziji hvata~a beàlica je bilapostavqena iznad lesonita na sredini leta,kao {to je bilo opisano u nekom od brojevaP~elara. Prilikom probe desila se tragi-komi~na situacija. Naime, p~ele nikako ni-su htele da prolaze kroz re{etku hvata~a,ve} su se gomilale na letu i ubrzo su po~ele,prave}i mali grozd, da ulaze u ko{nicu krozì~anu beàlicu namewenu izlazu p~ela.Jo{ ve}e razo~arewe bilo je to kad sam pri-metio da p~ele iz ko{nice izlaze kroz re-{etku hvata~a, a ne kroz beàlicu. Tada samodlu~io da beàlicu postavim u stranu,ujedno sam preradio hvata~ da svi delovi bu-du ispod lesonita i izrezao otvor u lesoni-tu (slika 1). Slede}eg dana je situacija bilaizvanredna, kao {to je i opisano. Ukolikoèlimo da prekinemo sakupqawe polena zaneko vreme, re{etku hvata~a postavqamo upoloàj 2 (slika 1). To se radi jednostavano,p~elarskim noèm podignemo re{etku hva-ta~a i ispod we postavimo letvicu10×10 mm koja je zadràva u poloàju 2 ip~ele bez provla~ewa ulaze u ko{nicu. Kadèlimo prikupqawe polena, pomenutu le-

tvicu samo izvu~emo i re{etka hvata~a zau-zima poloàj 1. Kada je van upotrebe, hvata~se nalazi u zbegu ili pod krovom ko{nice,obzirom da je wegova visina svega 26 mm.

Fijoka podwa~e Fijoka je ura|ena od ~etiri letvice {i-

rine 40 mm. Povr{ina fijoke je ista kao iunutra{wa povr{ina podwa~e. Dno fijokeje ura|eno od livene plasti~ne mreè sa ok-cima 1 mm. Fijoka se izvla~i sa zadwe stra-ne podwa~e. Ne mora da ima nikakvo dodat-no vo|ewe, obzirom da se nalazi izme|u bo~-nih stranica podwa~e, a dimenzionisawe jeizvr{eno tako da se i fijoka oslawa na po-stoqe ko{nice. Po dubini, fijoka je ura|e-na za 10 mm kra}a od unutra{we mere ko-{nice, {to }e joj omogu}iti jo{ jednu funk-ciju, prilikom prihrawivawa za dopunu re-zerve hrane. Osnovna funkcija fijoke je sa-kupqawe polena, koji propada kroz mreùpodwa~e. Obzirom na veli~inu fijoke, cir-kulaciju vazduha kroz obe mreè, kao i to daje potpuno za{ti}ena od ki{e, ne moramosvaki dan da odlazimo na p~eliwak u vremeskidawa polena. Pored ovoga fijoka ima ifunkciju da onemogu}i dolazak p~ela tu|i-ca na mreù podwa~e i direktan kontakt sap~elama u ko{nici, {to i te kako ima uti-caja na prinos meda u tihoj livadskoj pa{i,kao i na mogu}nost dobrovoqne tihe grabe-ì koja se izgleda ponekad odvija prekomreàste podwa~e. U zimskom periodu nadnu fijoke se nalazi novinska hartija na ko-ju pada truwe od vo{tanih poklop~i}a. Ob-zirom da je izvla~ewe fijoke lako i jedno-stavno, ~e{}om zamenom novinske hartijepostiè se izvanredna higijena ko{nice.

Fijoka podwa~e u kombinaciji sa zbegom

Postoji jo{ jedna dobra mogu}nost kori-{}ewa fijoke u prihrawivawu p~ela u ve-likim obrocima, za dopunu rezervi hrane.P~elari koji nemaju Milerove hraniliceobi~no se dovijaju sa raznoraznim plasti~-nim posudama ili {erpama u zbegu, {topredstavqa dodatni izdatak i rad u dono{e-wu i odno{ewu tih posuda. Fijoka nam senalazi pri ruci, a radi se u kombinaciji sazbegom, ili u nedostatku zbega sa praznimpolunastavkom. Fijoka se postavqa u zbegudirektno na satono{e (slika 2), a onih10 mm koliko je kra}a od unutra{we mereko{nice omogu}ava prolaz p~elama. Obzi-


rom da je dno fijoke mreì-ca, pre sipawa sirupa prekofijoke se postavqa obi~naplasti~na folija, koja morada prelazi stranice fijoke.Na ovaj na~in smo dobilihranilicu zapremine skoro7 litara. Obzirom da su ko-{nice obi~no nagnute na-pred, sipawem do 3 centime-tra visine staje oko 5 lita-ra sirupa. U avgustovskomprihrawivawu, kod dru{ta-va koja nemaju hrane, dovoq-no je sipati tri puta po ~e-tiri litra, koliko otpri-like prose~no dru{tvo pre-uzme za jednu no}. Stavqa-wem jedne {ake obi~ne sla-me preko sirupa, sigurnospre~avamo davqewe p~ela.Ovo se moè uraditi i ko-madom stiropora, po 10 mmmawim od unutra{wih merafijoke, koji bi uvek stajao uzbegu. Zimi zbog utopqava-wa, leti zbog velikih vru-}ina. Zbeg se radi od ~etiristranice visine 85 mm kaoi kod podwa~e, {to upro-{}uje celokupnu izradu ko-{nice. Ako u zbegu postavi-mo plasti~nu mreù prekosatono{a, dimenzija spoq-nih mera ko{nice, poklop-na daska postaje suvi{andeo. Pored izbacivawa po-klopne daske, na ovaj na~insmo dobili i stalni hvata~propolisa, obzirom da p~e-le lepe otvore na mreìci.Kad èlimo da skinemopropolis, mreìcu jedno-stavno smotamo u rolnu istavimo u zamrziva~. Poslenekoliko ~asova mreìcuispravimo, ~ime dobijamo~ist propolis. Prilikomprihrawivawa p~ela, ovumreìcu pomerimo za dese-tak milimetara unazad, ~ime otvaramo pro-laz p~elama i ujedno {titimo mreìcu fi-joke kako i wu p~ele ne bi zatvorile propo-lisom. U slu~aju potrebe intervencije poga-~om u zimskom periodu, skidamo samo krov i

pomeramo plasti~nu mre-ìcu. Za ovu operaciju po-trebno je da mreìcu ise-~emo u obliku slova P (vi-di fotografiju). Uznemi-ravawe p~ela skidawem po-klopne daske je izbegnuto.Kad nema poga~e p~ele sa-me zalepe propolisom ise-~eni deo mreìce. Uto-pqavaju}i materijal je iz-nad mreìce (stiropor).Kad se radi o novinskojhartiji, u zimskom periodumoè da se stavi i ispodmreìce, direktno na sato-no{e, kako bi se izbeglostvarawe prekomerne vla-ge. U prole}e novinska har-tija ide iznad mreìce.Prilikom seobe p~ela,mreìca ide preko zbega, aispod krova. Kad smo ve}kod zbega i prihrawivawa,stimulativno prihrawiva-we moè da se vr{i pla-sti~nim fla{ama od 1,5 li-tara, o ~emu je pisano uP~elaru. Mreìca u zbeguse tako|e pomera unazad ipreko we dolazi plasti~nafla{a puna sirupa na ~i-jem dnu je izbu{eno neko-liko rupica. Broj rupicazavisi od toga za kolikodana ho}emo da p~ele preu-zmu {e}erni sirup.

Ovo je relativno jedno-stavna i funkcionalnapodwa~a, dobre ~vrsto}e.Nema `lebova i klinova,po kojima klizi lesonitili ram sa mreìcom, {toobi~no vremenom postaneproblem pri izvla~ewu iuvla~ewu. Lako je i jedno-stavno prikupqawe pole-novog praha. Nema pole-taqke. Postoji mogu}nostprihrawivawa u velikim

obrocima, ~ime prestaje potreba za Mile-rovom hranilicom i poklopnom daskom uop-{te. ^vrsto}a, funkcionalnost i izbaciva-we pojedinih delova ko{nice, ~ine ovu pod-wa~u jeftinim i solidnim re{ewem.


UUPPOOTRTREEBBA I KA I KOORRI[I[]]EEWE WE PAPARRNNIIH TH TOOPPIIONONIIKA PKA PRRI I

TTOOPQEPQEWWU PU P ^̂EELLIIWEWEG VOSKAG VOSKADragutin Gaji}

Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, [email protected]

Ako poku{avate da èqe utkate u svojemogu}nosti, onda svakako ne}ete mo}i dapobegnete od draèsne lepote koju jo{ uvek~uva p~eliwi vosak. Naime, {ta je zapravop~eliwi vosak?

Vosak p~eliwi je produkt vo{tanih`lezda p~ela radilica kojim one izgra|ujuvo{tano sa}e. Hemijski sastav mu je veomasloèn. Prema Temnovu (1966) p~eliwi vo-sak sadrì 15 razli~itih hemijskih jediwe-wa koja se mogu svrstati u tri grupe: slobod-ne masne kiseline (13,5–15%), esteri(70,4–74%), vi{i ugqovodonici(12,5–15,5%). îst vosak sadrì i oko0,03% mineralnog ostatka.

Boja voska prilikom stvrdwavawa vo-{tanih ogledalaca je bela, ali pri izgrad-wi sa}a u wemu se rastvara propolisna smo-la, koja sadrì bojenu materiju hrizin, odkoje vosak dobija ùtu do naranxastu boju.Ponekad moè da ima zelenkastu boju. Oddugog i jakog zagrevawa, kao i od topqewa ugvozdenim, aluminijumskim i bakarnim su-dovima, vosak potamni i ~vrstina mu opad-ne, usled ~ega i vo{tane osnove od takvogvoska imaju smawenu ~vrstinu. Tamno je obo-jen i vosak od starog, pocrnelog sa}a u kojemje negovano leglo. Zato, vosak dobijen u sun-~anim topionicima je uvek ~istiji i sve-tliji od voska dobijenog ce|ewem na drugina~in.

îst vosak nema ukus, ali ima prijatanmiris meda, koji poti~e od eteri~nih uqaprenesenih preko polena sa odgovaraju}ihmedonosnih biqaka. Rastopqen vosak imaja~i miris od stvrdnutog. Ako prilikom to-pqewa u vosak dospe propolis, dobijeni vo-sak miri{e na propolis i ima nizak koefi-cijent ~vrstine, zbog ~ega je nepogodan zaizradu vo{tanih osnova. Fizi~ko-hemijskikvalitet p~eliweg voska zavisi u najve}ojmeri od na~ina topqewa istog. Za topqewe

p~eliweg voska qudi su od samog saznawa zawega koristili razli~ite naprave (kao idanas). Jedan od na~ina koga sam i ja od sko-ra prihvatio posle mnogo toga ranije kori-{}enog je topqewe p~eliweg voska u proto-tipu ameri~kog parnog topionika na drva,struju ili gas, za ramove. S obzirom da P~e-larska kompanija „ROJ“ iz Trstenika pro-izvodi i druge parne topionike, a neke odwih sam i koristio pre no {to sam se odlu-~io za parni topionik na drva, opisa}u ih,sve radi potpunijeg uvida.

Elektri~ni parni topionik okrugli, za-premine 35 litara, ima prikqu~ak na mre-ù od 220 V, greja~ od 2 kW (9), termoregula-tor temperature vode u zidovima topioni-ka, posudu za vo{tinu ili voskovarinu.

Pre svake wegove upotrebe, obavezno na-puniti zidove duplikatora do vrha vodom,kroz otvor 5, pa ukqu~iti u mreù. Nakonsvakog sata rada napuniti duplikator vo-dom. Bez vode greja~i }e pregoreti. Voda uduplikatoru se tro{i isparavawem. Slavi-nu za oticawe voska (7) otvoriti tek kada sepojavi para na poklopcu za puwewe duplika-tora vodom (5). Slavinu otvoriti samo to-liko da moè da isti~e vosak. Potpunimotvarawem slavine, smawujete temperaturu


unutra{wosti duplikatora, a time i uspo-ravate topqewe voska. Plo~u za pritiska-we vo{tine, postaviti ispod poklopca (3),koji nakon stavqawa vo{tine u perforira-no cedilo (6), dobro zabravite (3), da ispodwega ne izlazi para i sa navrtkom (4) ne vr-{iti pritisak na vo{tinu sve dok iz dupli-katora isti~e vosak. Kada se zavr{i pri-rodno istakawe voska iz vo{tine pod utica-jem pare i na slavini izlazi samo para, za-po~eti sa postepenim zavijawem navrtke (4)na presi i ce|ewem voska pod pritiskom(ukoliko izvr{ite pritisak i gwe~ewe vo-{tine pre prirodnog isticawa voska poduticajem samo vodene pare, u duplikatoru sestvara kompaktna struktura, iz koje je ka-snije te{ko odvojiti vosak). Dobro je da sevosak iz duplikatora ista~e u posudu sa vo-dom, koja treba dodatno da isfiltri-ra vosak.

Elektri~ni parni topionikza ramove prima pet ramova sa

izgra|enim osnovama.Postupakje isti

kao i zaduplika-tor, samo{to sesav vo-sak oto-pi pri-rodnim pu-tem, delova-wem vodene

pare i bez pritiska. Nakon isticawa voska,skinuti poklopac (2), izvu}i ramove jedanpo jedan, udarcima rama o tvrdi predmet is-tresati otpad sa rama dok je jo{ vru}e.

Topionik parni na drva za ramove, kori-sti se isto kao i prethodno opisani samo{to se umesto elektri~ne energije koriste~vrsta goriva ili gas. Va`no je napomenuti

da pre po~etka rada ili po-novne upotrebe treba obave-zno naliti vode, jer bez wemogu da vam pregore greja~ii bez we topionici ne funk-cioni{u. Va`no je tako|eupozoriti da pre pu{tawa u

rad treba proveriti is-pravnost ure|aja, na-ro~ito elektro ure-

|aja zaproizvod-wu parebez priti-ska. Ure-|aj morabiti propi-sno umreèn

sa uzemqe-wem. Topionik

parni na drvasve ovo prethodnone traì, daleko sebrè i efikasnije radi i ono {to je najva-`nije iskqu~eni su tro{kovi elektri~-ne energije i transporta ramova na zato pogodno mesto.

Samo na ovajna~in is-c e | e n i

v o s a kje kvalitetan i tektada ima {iroku primenu. Onje jo{ i danas nezamenqivi ma-terijal za izradu vo{ta-nih osnova za potrebe p~elarstva.


Sem toga, koristi se za impregnirawe kablova, tkanina, koè idrveta u proizvodwi boja za obu|u, parketnih masti i linoleuma,u metalolivarstvu, za galvanske i skulpturne odlivke, u gravira-wu stakla, u hemijskoj i opti~koj industriji, u kozmetici za spra-vqawe kremova i {minke, vojnoj industriji, za polirawe auta, kaoi u drugim proizvodwama. Vosak, isto tako, ima primenu u spra-vqawu lekova i flastera za le~ewe furunkula, tuberku-loze koè i drugih ko`nih oboqewa. U nekim zemqama sespravqaju vitaminizirane vo{tano medne bombone kojeskidaju zubni kamenac, u~vr{}uju desni i poja~avaju lu~e-we pquva~ke i èluda~nog soka, ~ime se poboq{ava raz-mena materija.

Samo parni topionici mogu da obezbede kvalitetanprirodni vosak, da izvr{e dezinfekciju rama i ìce, jer je tem-peratura iznad 120 °C.

Ovaj topionik topi apsolutno sav vosakbez ostatka i to za veoma kratko vreme (od10 do 15 minuta za {arù od 10 ramova sa}a).

Kod nas i u svetu postoji bezbroj tipovatopionika i ve}ina tj. 99% ne zadovoqavapo procentu isce|enog voska, po kompliko-vanosti rada, po vremenu trajawa topqewaili po potro{wi energije. Taj problem jemu~io i mene mnogo godina dok u prole}e2002. godine nisam do{ao na spasonosnu ide-ju da ramove postavim u topionik isto ona-ko kako oni stoje u ko{nici. Vi{e se ne mu-~im jer sve funkcioni{e perfektno. Sve jezasnovano na jednostavnoj ~iwenici da su

}elije sa}a postavqene pod uglom jedna pre-ma drugoj i da izme|u dve strane sa}a posto-ji satna osnova. Upravo taj me|uprostor je ustvari vosak koji sav iza|e, jer nema mogu}-nosti da u|e u }eliju kokona odakle ga je ne-mogu}e izvaditi ~ak i presom jer je kokon~vrsta ~a{a koja ne propu{ta vosak. Zna~i,vosak je 100% isce|en i nalazi se u posudisa vodom.

Topionik je bio izloèn na Savetovawup~elara u Novom Sadu 2004. godine i iza-zvao je veliko interesovawe, ali je do danasnapravqeno samo nekoliko primeraka (Ku-~ani na Zlatibo-ru, Sremski Kar-lovci 2 komada,Aleksinac) jersvi ve} imaju ne-ki topionik isvoj sistem za pa-}ewe. A moè bo-qe. Evo kako.

Topionik jeizra|en od crnoglima debqine2,5 mm ili 3 mm(od prokrona jenepovoqno zaprenos toplote)

TTOOPPIIONONIIK 100% K 100% Aleksandar Bikar, Ul. Mitropolita Stratimirovi}a br. 43, 21205 Sr. Karlovci(021) 881-656, (063) 562-428, [email protected]


prema dimenzijama datim na crteù. Poklo-pac mora da dihtuje tako da para moè da iz-lazi samo na cev (lulu) koja iz tacne sprovo-di vosak van topionika. Otvor na topioni-ku kroz koji viri lula tako|e se zatvara gu-menim dihtungom (gumeni prsten od unutra-{we gume kamiona) koji slobodno stoji naluli i sluì kao sigurnosni ventil. Na tajna~in para greje lulu da se vosak ne stvrdneu woj s obzirom da je van toplog dela ure|a-ja.

U topionik treba usuti 30 do 35 litarapo mogu}nosti tople vode i postaviti bu-tanski ili gasni gorionik ispod i sa~ekatida voda provri. Veoma je bitno podesiti va-tru tako da voda stalno vri, ali ne prejakonego sredwe jako. Ako se ovako napravqentopionik jo{ izoluje sa 1 cm tvrde presova-ne staklene vune i tankim alu-limom spoqaonda je to posuda sli~na termos boci koja uradu {tedi energiju. U tako pripremqenomi poklopqenom topioniku temperatura jepreko 105 °C, pa je izvr{ena i dobra dezin-fekcija voska i ramova parom u trajawu od

10 minuta za koje vreme u prosekuiscuri vosak iz jedne {arè to-pqewa.

Svakih 12 do 15 minuta mewatiramove za topqewe u korpi iz ko-je se uvek mora izbaciti i dro`di-na (kokoni) iz prethodne {arè.

Posle dve do tri {arè to-pqewa treba dodati 2 litra toplevode, tj. doliti vodu koja je ispa-rila.

Upozoravam da je pre stavqawaramova u topionik poèqno da seskine propolis, jer on potpuno po-crni na drvetu ako se ne skine.

Posle topqewa voska ramovise po potrebi mogu iskuvavati utopioniku. Izvadi se tacna i per-forirana korpa za ramove, a rupakroz koju izlazi lula zatvori sa{rafom koji na obe strane zidatopionika ima metalnu platnu igumeni dihtung pa se zavrne i takozatvori rupu.

Napuni se do vrha i u vodu sasodom se stavqa korpa sa po 10 ra-mova koje drè dve ìce za autoge-no varewe sa dve kukice na kraje-vima koje se udenu u perforacijukorpe (sli~no savijenoj armaturiza betonirawe). Kao i kod drugih

sistema iskuvavawa, treba skidati prqav-{tinu koja ispliva na povr{inu vode da sene bi hvatala na ramove prilikom va|ewa.

Za rad su potrebne samo gumene ili ko-`ne rukavice, jer je sve toplo od pare, i {i-roka {pahtla za skidawe delova kokona ko-ji se zalepe na unutra{wost korpe gde stojeramovi, kao i za sakupqawe truwa koje setaloì u tacni za vosak. Najboqe je ako senaprave dve perforirane korpe od crnoglima (mlinsko sito, rupe do 2,5 mm), koje senaizmeni~no mewaju. Dok je jedna u topioni-ku druga se ~isti i puni sa novih 10 ramova.

Nadam se da }e se svi p~elari sna}i u iz-radi ovog jedinstvenog topionika i biti za-dovoqni wegovim u~inkom.


Na jesewem pragu smo. A jesen je vremep~elarskih manifestacija, koje se, pod raz-li~itim nazivima, organizuju u skoro svimve}im mestima u Srbiji. Nesumwivo je daone imaju svoj ciq i opravdawe. Sadràjimanifestacija su pored izlo`beno-prodaj-nog i obrazovni, ekolo{ki, kulturni pa ihumani. Da li su time ostvarene sve mogu}-nosti?

Dosada{wa iskustva pokazuju da na{ep~elarske manifestacije samo delimi~noostvaruju svoj ciq. Izlaga~i su uglavnom za-dovoqni prodajom nekoliko desetina, na po-jedinim izlo`bama i po nekoliko stotinakilograma meda. Naravno, pod uslovom da odstrane pojedinih organizatora nije namet-nuta nelojalna konkurencija, protivzakoni-tom zabranom izlagawa pojedinih vrsta me-da. Kupci doma}i, uglavnom poznati. Proda-ja iskqu~ivo na malo.

Da li ovaj vid prodaje moè da zadovoqip~elare u Srbiji, da li im obezbe|uje po-krivawe ulagawa i izvesnu stopu profita?Sasvim sigurno ne. P~elari u Srbiji u po-gledu plasmana p~eliwih proizvoda, upu}e-ni iskqu~ivo na doma}eg kupca i trì{te,iz godine u godinu uve}avaju zalihe i ~ekajuboqe dane. A boqi dani, u uslovima ograni-~ene kupovne mo}i doma}eg potro{a~a i we-nog daqeg pada, nikako da do|u. O~i uprte uinostranog kupca i trì{te vide nadu da bitek izvozom moglo da krene na boqe. A stra-ni kupac nikako da do|e. Ne dolazi, jer ga ine zovemo. @ivimo u starim uverewima dato treba da uradi neko drugi umesto nas. Va-ramo se. Mi p~elari sami moramo da ga po-zovemo.

Na po~etku spomenute p~elarske mani-festacije prava su prilika da iz inostran-stva u goste pozovemo predstavnike multi-nacionalnih kompanija, veletrgovce, di-stributere, pakere i druge u svetu vode}etrgova~ke poslenike.

Mi moramo prvi zapo~eti pregovore sawima, prezentovati im na{e resurse i kva-

litet proizvoda. Takvi pregovori ~estotraju dugo, po nekoliko meseci, mo`da i go-dina. Ali je tako to u poslovnom svetu.Strani kupac posmatra vas, va{ proizvod,va{e okruèwe. Ispituje sposobnost da iz-drìte konkurenciju u pogledu cene, asor-timana i kvaliteta proizvoda, uvozno-izvo-zni reìm, konzistentnost na novom trì-{tu i jo{ mnogo toga. Za sve ovo potrebnomu je vreme i da mu se pruì prilika.

Na{e eventualno pozicionirawe naprobirqivom zapadnom trì{tu traìidejnost, upornost, poslovnost i znatna ula-gawa. Nijedno trì{te nije daleko, ako do-bavqa~ ima dobar proizvod, menaxment imarketing, ako je pouzdan partner koji is-poru~uje robu obe}anog kvaliteta u ugovo-renim rokovima.

Moja iskustva iz susreta sa p~elarskimposlovnim svetom, pre svega u Dablinu (Re-publika Irska) na Kongresu Apimondije2005. godine, ali i u nekoliko drugih prili-ka uveravaju me da imamo {anse. Sliku o na-{im mogu}nostima i naravima, stvorenu unekom ranijem periodu, a koja ni malo nijeruì~asta, moramo sami da mewamo.

Sve na{e izlo`be su prava {ansa za to.

SSVEVE NA[NA[EE IIZZLLOO@BE@BEIng. Vlastimir Spasi}

Bulevar Nemawi}a br. 98/12, 18000 Ni{, (018) 531-754, (063) 8778-466


Predrag Spasi} iz sela Popovac (neda-leko od Ni{a) veliki je zaqubqenik u p~e-le i p~elarstvo. Po~eo je da p~elari predvadesetak godina i sada ima u velikom vo}-waku pored ku}e 110 DB ko{nica i oko 35nukleusa sa po sedam ramova. Zaposlen je naèleznici. U radu oko p~ela pomaè mu su-pruga Sneàna, za koju kaè da mu je i desnai leva ruka i sinovi Aleksandar i Nenad,studenti tre}e i ~etvrte godine Saobra}aj-nog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Postao sam p~elar – kaè Predrag – ponagovoru kolega sa èleznice. Od prvih da-na zavoleo sam p~ele. Do|em ku}i sa posla iprvo svratim u p~eliwak, sednem i pratimkako p~ele rade, a tek zatim odem u ku}u.Sinovi mali, pitaju me: A ti tata, najpreide{ da vidi{ decu koja donose med, pa tekonda do|e{ da vidi{ nas! Pravi p~elarivole p~ele, a takav sam i ja.

Pri~ale su mi kolege sa posla – nasta-vqa Predrag – da su wihovi preci zaposle-ni na èleznici imali znatno povoqnijeuslove p~elarewa. Bilo je vi{e pa{a, mawep~eliwih bolesti, a seoba p~ela na pa{eizme|u dva svetska rata bila je regulisanaZakonom. Zaposleni na èleznici imali su50% popusta za prevoz, a p~ele su prevoè-ne prioritetno. U Ni{u je 1938. formirana@elezni~ka p~elarska zadruga, koja je snab-devala p~elare ko{nicama i ostalim pri-

borom, kreditom na deset meseci. To je ima-lo veliki uticaj na razvoj p~elarstva me|uèlezni~kim radnicima i uop{te na sele}ep~elarewe. Pred drugi svetski rat i nakonwega, na prostorima Si}eva~ke klisurekoncentrisano je na hiqade ko{nica iz ra-znih krajeva radi iskori{}avawa pa{e me-donosne àlfije.

Jesen, zimu, prole}ni razvoj na vo}nojpa{i i prvi rascvetali bagrem iskori{}a-vam u Popovcu. Na drugu bagremovu i livad-sku pa{u selim 80 dru{tava u vi{e predele(Bojanine vode – Gorwa Studena), na obron-ke Suve planine. Tako radim preko deset go-dina, koriste}i svake godine tri pa{e.Imam dobrog prijateqa ~iji kamion pla}ammedom i koji mi pomaè u selidbi.

Osnovni ciq svih prole}nih radova jeda pripremim dru{tva optimalne snage. Sa-mo jaka i zdrava dru{tva, sa kvalitetnimmaticama i dovoqnim prostorom i ventila-cijom iskoriste pa{u i ostvare dobre pri-nose. Ovo zvu~i kao fraza, ali to nikakonije. Vodim evidenciju o maticama koje samodgajam. Drugi uslov za razvoj kvalitetnihzajednica je prirodna hrana (med i polen),koje ne sme biti mawe od 15 kg u ko{nici.Kvalitetne matice i prirodna hrana uvekobezbe|uju dobro zimovawe i prole}ni raz-voj.

U neposrednoj pripremi dru{tava za is-kori{}avawe pa{a, svaka zajednica mora daima najmawe 8 satova sa leglom, puno plodi-

Pi{e: Petar @. \ergovi}

PP ^̂EELLEE TRTREEBBAA VOVOLLEETTII KAKAOOII ^LA^LANNOOVEVE PPOORROODDIICCEE


{te i jedan polunastavak sa p~elama. Akonema, vr{im dopunu iz nukleusa. Odli~norazvijene nukleuse sa kvalitetnim matica-ma preme{tam u normalna DB plodi{ta.Nukleuse koristim i za rojewe, gradwu sa}ai odgajawe matica.

Na pa{i sve ko{nice imaju po 2 do 3 me-di{ta sa devi~anskim sa}em, odvojena ma-ti~nom re{etkom od plodi{ta. Ramovi umedi{tima su sa produbqenim }elijama.

Berba meda kre}e se godi{we oko 50 kgpo ko{nici, mada }e ova, 2006, biti medono-snija. Rekordna je bila 2000. godina kada samsa obe bagremove i livadske pa{e imao pro-se~an prinos po dru{tvu od 72 kg meda.

Kao i ostali p~elari, i Predrag spomi-we na{u nedovoqnu organizovanost za pla-sman meda, mada ima stalnih kupaca ~iji sebroj uve}ava. Na p~elarskim manifestaci-jama i pija~nim tezgama Predragov med jetraèn. Etikete na teglama pored ostalogimaju oznaku „Eko med“, a prisutan je i ser-tifikat o kvalitetu.

Na svim ko{nicama ima duboke podwa~esa mreàma, {to mu pomaè da kontroli{enivo zaraènosti varoom. To obavezno ~inikrajem jula i po~etkom avgusta, kada maticeprestaju da polaù jaja u trutovske }elije.Varoa se seli u p~eliwe leglo i na p~ele.Drugi period obavezne kontrole je po~et-kom prole}a, neposredno pre po~etka pola-gawa jaja od strane matice u trutovske }eli-je. Tretira timolom i Perizinom kada utvr-di zaraènost preko tolerantnog praga.Posledwih godina vr{i obavezno tretira-we svih dru{tava oksalnom kiselinom u no-vembru.

Predrag je veliki drug, dobar doma}in,primeran suprug i otac.

Dobitnik je vi{e priznawa u Dru{tvup~elara „Matica“ iz Ni{a, priznawa nap~elarskim manifestacijama za kvalitetmeda i drugih p~eliwih proizvoda. Dodeqe-na mu je Zahvalnica SPOS-a, ali je i nosi-lac Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~e-lar.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZAAZZA OA OKTKTOOBBAAR R

Dejan KrecuqMada se ve} po~etkom septembra mogla videti poneka iz-

nova ocvetala vo}ka, a u ko{nicama obiqe propolisa kojim susve rupice pozatvarane, {to moè biti naznaka rano dolaze-}e i o{tre zime, prema predvi|awima meteorologa oktobar}e karakterisati relativno blago vreme povoqno za okasneleradove na p~eliwaku.

Ve} koliko u prvoj dekadi o~ekuje se lepo, suvo i toplovreme sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati okoosmog i dnevnim oko dvadesetog po-deoka Celzijusove skale. Poslekratkotrajnog zahla|ewa o~ekujese jo{ jedan prodor toplog vazduha,a ako se ostvari predvi|awe da }e u

prvoj polovini meseca biti samo ~etiri ki{na dana, takvovreme u svakom pogledu pogodova}e i p~elama i p~elarima.

Ni u drugoj polovini meseca ne o~ekuje se zna~ajnije po-gor{awe vremena, jedino {to }e temperatura lagano opadatikako se bliì kraj meseca. Kratkotrajno otopqewe u zadwojsedmici treba neizostavno iskoristiti.

U ve}ini krajeva vreme }e biti tiho, bez zna~ajnijeg i du-gotrajnijeg vetra. U zavisnosti od okruèwa, na nekim loka-cijama mogu}a je pojava jutarwe magle.

Vi{wa Vi{wa procvetala procvetala

16. septembra 16. septembra po drugi put po drugi put ove godine!ove godine!


Od 12. do 15. oktobra ove godine u Atini}e se pod pokroviteqstvom Apimondijeodràti Prvi me|unarodni forum o apite-rapiji „APIMEDICA 2006“ na kojem }e, pre-ma re~ima organizatora, biti izneta „naj-novija saznawa koja treba da doprinesu bo-qem razumevawu i spoznavawu osnovnih pra-vila kori{}ewa proizvoda iz ko{nice umodernoj medicini“.

Narastawe problema u le~ewu bolestiuzrokovanih agensima koji su otporni na an-tibiotike potaklo je lekare {irom svetada potraè jo{ kvalitetnije i efikasnijealternativne metode i sredstva u le~ewu. Sdruge strane, visoka cena mnogih oficijel-nih farmaceutskih proizvoda ~ini ih nedo-stupnim, pa stoga i neodgovaraju}im za ve-}inu siroma{nog stanovni{tva sveta. Api-terapija je mogu}e re{ewe.

Nakon Simpozijuma 1998. godine Api-mondija je sna`no podràla rad na promo-visawu terapeutske i dijetetske vrednostiapiterapije. Putem Stalne komisije za api-terapiju pro{irena su mnoga istraìvawau bolnicama i ukqu~ene me|unarodne orga-nizacije za implementaciju metoda u zdrav-stvenim ustanovama, pa }e skup biti prili-ka da lekari, nau~nici i stru~waci koji ra-de na razvoju apiterapije iznesu svoje disku-sije.

Istovremeno }e „Apiterapeutski nau~-ni centar“ koji svestrano radi na izu~ava-wu, dokumentirawu i demonstraciji terape-utskih kvaliteta p~eliwih proizvoda, or-ganizovati svoju tre}u godi{wu konferen-ciju. Na woj }e biti izneta najnovija sazna-wa relevantnih istraìva~a. O~ekuje se da}e prisustvo brojnih u~esnika biti od veli-ke koristi da ova nova saznawa na|u prime-nu u praksi sa ciqem poboq{awa zdravqa ikvaliteta ìvota (Na{, nadamo se budu}i~lan redakcije iz Hrvatske, dr vet. med.Zlatko Tomqanovi}, poseti}e ovaj simpo-zijum, i obe}ao nam je iscrpni izve{taj –primedba urednika).

Za detaqe pogledajte sajt www.apimedi-ca2006.gr.

PPRVRVII MMEE\\UUNANARROODNDNII FFOORRUMUMAAPPIIMONMONDDIIJEJE OO AAPPIITTEERRAAPPIIJIJI

APIMEDICAAPIMEDICA 12-15. 12-15. XX 2006.2006.Dejan Krecuq

Lekoviti ubod


Nova kwiga

PÊLARSTVO,BOLESTI,

[TETOÎNE

U izdawu firme Evrotom iz Rume, ovihdana iza{lo je drugo, dopuweno izdawe kwi-ge „P~elarstvo, bolesti, {teto~ine“, ~ijisu autori Kalinka Gurgulova iz Bugarske iToma Pavli} i Milenko Radosavovi} iz Sr-bije.

Kwiga je sveobuhvatna i pokriva intere-sovawe kako p~elara, tako i po{tovaocap~ele i potro{a~a p~eliwih proizvoda.P~elarima }e svakako najzanimqiviji de-lovi kwige biti oni gde se mogu pro~itatinovi pogledi na ìvot p~eliwih zajednica,ali i suzbijawe bolesti i parazita p~ela.Vi{e od tre}ine kwige posve}eno je op-{tim p~elarskim temama, sa velikim bro-jem u praksi stalno potrebnih informaci-ja.

Sve informacije su date veoma pregled-no, bez suvi{nih i nepotrebnih re~i. Kwi-ga je pisana sa porukom racionalnosti up~elarstvu, {to je imperativ dana{wice.Po{to su detaqno opisani i osnovni postu-lati p~elarstva (tipovi ko{nica, rokov-

nik radova po mese-cima, biologijap~ela), kwiga semoè preporu~itii po~etnicima.Deo o bolestimap~ela je u najva-`nijim segmentimaveoma detaqan iprakti~an, razu-mqiv svakom.

Iako kwiga po-kriva tretman pa-razita i bolestisvim registrova-nim preparatima, moramo da naglasimo da jeovo prva kwiga koja jasno ukazuje na to dana{i nacionalni propisi treba da defini-{u maksimalno dozvoqene koli~ine varoa-cida u p~eliwim proizvodima, i kao re{e-we predlaè harmonizaciju sa standardimaEvropske Unije.

Kwiga obiluje fotografijama, koje jeve}im delom snimio Toma Pavli}. Grafi~-ko ure|ewe je mnogo boqe, dopadqivije i~itqivije nego u prvom izdawu kwige. Kwi-ga ima 194 strane. [tampana je na A5 form-atu, na kunstdruku, sa tvrdim povezom. Mo-è se nabaviti kod izdava~a.

Novi CDMOJE PÊLICE

Na p~elarsku Novu godinu, prvog avgu-sta ove godine, na{ poznati p~elarski pi-sac Dejan Krecuq objavio je svoju tre}u di-gitalnu kwigu „Moje p~elice“. Posle p~e-larima ve} poznate male {kole p~elarstva„Moj mali p~eliwak“ koja je bila prvenac up~elarskom digitalnom izdava{tvu na ovimbalkanskim prostorima, pro{logodi{wip~elarski almanah „Moje p~elice“ bio jeprvi iz niza koji se, kako je autor obe}ao iobe}awe ispunio, nastavqa i ove godine.Kako autor u uvodu kaè: „Kao i samo p~e-larstvo koje je kwiga koja se nikada do kra-ja ne moè pro~itati, i ovaj almanah ra-ste. U wemu je i prethodni, ali i jo{ toli-ko novog – moè se slobodno re}i da je onkao sna`na ko{nica kojoj neprestano doda-jemo medi{ne nastavke“.

Ono {to digitalnu kwigu razlikuje odklasi~ne, {tampane na hartiji, to je wenamultimedijalnost. Pored izvanrednog kva-liteta ilustracija, originalnih fotogra-

fija i animacija, kwiga „Moje p~elice“ nampruà mogu}nost da ponegde stranica „oì-vi“, da se pretvori u filmsko platno na ko-me p~ela ubada i otkida àoku, varoa ma{epipcima, ali i da se poslu{a zvuk sa p~eli-waka ili saslu{a kratko predavawe.

Digitalna kwiga „Moje p~elice“ je al-manah za ovu godinu i sastoji se od 62 ~lan-ka iz aktuelne p~elarske problematike.Pored toga, tu su i p~elarske pri~e, mnogo-brojne korisne informacije, linkovi za do-ma}e i strane p~elarske sajtove. Uz ove in-formacije lako je na}i odgovor na bilo ko-je pitawe iz oblasti tehnologije p~elare-wa, p~elarskog trì{ta, apiterapije imnogo toga. Ovaj almanah se ~ita, slu{a igleda, pa ni broj od 380 ilustrovanih i ani-miranih slajdova nije obiman – to je pravaposlastica za o~i i du{u svakog p~elara odpo~etnika do velemajstora.

Kwiga, zajedno sa po-{tarinom, staje 400 di-nara. Korisni telefonje (063) 815-36-71, a [email protected].


VA@NA OBAVE[TEWA 1) U okviru Ta{majdanske izlo`be me-

da odrà}e se tribina o novim pravcimaudruìvawa p~elara radi prodaje meda.Vreme odràvawa tribine je planirano zasubotu, 7. oktobar, u 11.30 ~asova u {atoruza okupqawe. Pozivamo p~elare da se oku-pimo i poku{amo da na|emo re{ewe za pro-blem prodaje meda.

2) VA@NO OBAVE[TEWE ZA UÊ-SNIKE IZLO@BE „PÊLARSTVO TA-[MAJDAN 2006“: Organizator manifesta-cije obave{tava sve izlaga~e da se dostav-nim vozilima moè u}i najranije 4. oktobra2006. (sreda) od 8 ~asova na prostor Ta{maj-danskog parka radi postavqawa {tandovaISKQUÎVO na ulazu kod Pravnog fa-kulteta, dok se ulaz iz pravca crkve SvetogMarka ne moè koristiti za ulaz ve} is-kqu~ivo za izlazak vozila. Prilikom ula-

ska u~esnici }e dobiti jedinstveni broj zaizlo`beni {tand i dostavno vozilo. [tan-dovi se mogu postavqati najkasnije do 8 ~a-sova 5. oktobra 2006. (~etvrtak), nakon ~egane}e biti mogu}e wihovo postavqawe. Mo-limo sve izlaga~e da pa`qivo razmotreUgovor i Pravilnik i da najkasnije do 1. ok-tobra 2006. dostave svu potrebnu dokumenta-ciju (OBAVEZNO ANALIZE PROIZVO-DA!!!) kako bi nesmetano i bez kaznenih od-redbi Pravilnika ostvarili prava i obave-ze iz Ugovora. U ciqu postizawa obostra-nog zadovoqstva, organizator moli u~esni-ke da se pridràvaju postignutog sporazumai doprinesu uspehu manifestacije. Po pita-wu cene proizvoda pozivamo izlaga~e daformiraju Savet izlaga~a i da se pona{ajupo wegovim preporukama. Organizacioniodbor vam èli dobrodo{licu i zahvaqujena dosada{woj saradwi.

Predsednik Organizacionog odbora, Neboj{a Milenkovi}

DP „Resava“ iz Svilajnca organizuje 7. X 2006. izlo`bu

DANI PÊLARSTVA RESAVE 2006. na Trgu Stevana Sin|eli}a, ispred robne ku}e u Svilajncu.

Otvarawe izlo`be je u 10 sati. Pozivaju se p~elari, proizvo|a~i opreme i prijate-qi p~elarstva da posete izlo`bu. Toma Jevremovi}

UP „Kikinda“ iz Kikinde organizuje 7. X 2006. na trgu u centru tradicionalnu izlo-`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarewe

DANI PÊLARSTVA – Kikinda 2006Sve~ano otvarawe je u 10 sati. Naknada za u~e{}e na izlo`bi je 500 dinara (pla}a

se na dan izlo`be). Prijave se mogu vr{iti petkom i nedeqom od 9–12 sati: (0230) 33-974, UP „Kikinda“, Gen. Drap{ina br. 48. Organizacioni odbor

II FESTIVAL MEDA ZREWANIN 2006 Dru{tva p~elara „Milivoj Bugarski“ iz Zrewanina i „AKAC“ iz Mu`qe od 13.

do15. X 2006. pod pokroviteqstvom SO Zrewanin i SPOV-a, na Trgu Slobode u Zrewa-ninu, organizuju svoj II festival. U sklopu izlo`be bi}e organizovana prodaja p~eli-wih proizvoda, pribora, opreme i lekova za p~elarstvo. 14. X 2006. u prostorijama |a~-ke menze doma Angelina Koji} – Gina bi}e odràna predavawa i okrugli sto:

13.00 @ivoslav Stojanovi} – Suncokret, kako, kada i gde14.30 Graf Ferenc (predava~ iz Ma|arske) – Tehnologija p~elarewa nastavqa~ama16.00 Okrugli sto: Zdravstvena za{tita p~eliwih dru{tava i zakonska regula-

tiva Organizator ostavqa mogu}nost obezbe|ewa tezgi za u~esnike, rasporeda {tandova

izlaga~a i prava analize proizvoda. Pozivamo sve zainteresovane da svojim u~e{}emuveli~aju ovu manifestaciju. Pismene prijave poslati najkasnije do 7. X 2006:

– Milosavqevi} Miladin, Vladimira Cvetkova 70, 23000 Zrewanin, 064/240-31-62,023/63-458.

– Balint Jano{, Kozara~ka 5, 23206 Mu`qa, 064/164-57-56, 023/521-757 Ja{in Dejan


Drugi Lipov sastanak DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume uspe-

{no realizuje sve programske zadatke, po-sebno u organizaciji p~elarskih manife-stacija. Na p~eliwaku Savi} Branka orga-nizovan je drugi Lipov sastanak na kome surazmewene informacije i utisci sa bagre-move pa{e i do~ekana lipova i suncokreto-va pa{a.

Skup p~elara u Kru{evcu I pored mnogobrojnih apela upu}enih

vo}arima putem televizije, radija i plaka-ta, da vo}e ne prskaju u cvetu zbog mogu}egtrovawa p~ela, p~elari u nekim delovimarasinskog okruga su imali dosta gubitaka

zbog nedostatka savesti pojedinih vo}ara.Najgore su pro{li vo}ari na podru~ju selaSuvaje i Kupaca. Tim povodom, dru{tvo p~e-lara „Bogoqub Konstantinovi}“ je organi-zovalo skup svih p~elara tog kraja na p~eli-waku Aran|ela Radisavqevi}a iz Suvaje.Gosti su bili stru~waci za vo}arstvo i za-{titu biqa, kao i diplomirani pravnik ko-ji je govorio o zakonskim merama koje se mo-gu preduzeti protiv nesavesnih vo}ara.

Ovaj doga|aj je sniman od strane dve lo-kalne televizije i prikazivan u nekolikoemisija. Doma}inovog skupa, p~e-lar koji se preko50 godina druìsa p~elama, poka-zao je svima kojisu bili prisutnisvoj uzorni p~e-liwak, svoj na~inp~elarewa i svojuneizmernu qubavprema p~elama.Svaka ~ast naurednosti i zna-wu!

Nenad Marinkovi}

12. X 2006, na Mihoqdan i veliki jesewi va{ar u Ivawici, odrà}e se

II PRODAJNA PÊLARSKA IZLO@BAOrganizatori: DP Ivawica, Op{tina Ivawica i MZ Ivawica.Program: Prodajna izlo`ba p~eliwih proizvoda, pribora i opreme za p~elarstvo,

uz Savetovawe p~elara. Sve~ano otvarawe u 10 sati. Program se odvija na otvorenomprostoru. Informacije: (064) 337-43-53 i (063) 876-92-23.

Predsednik DP Ivawica, Vladislav Mari~i}

22. X 2006. godine u sali Komiteta u Smederevu u ulici Kraqa Petra I br. 12 odrà}e se

I REGIONALNO SAVETOVAWE PÊLARA PODUNAVSKOG I BRANIÊVSKOG OKRUGA

09.00 Sve~ano otvarawe 09.15 Mr sci. vet. med. Dragan ]irkovi}: Bolesti p~ela i p~eliweg legla11.15 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}: Prakti~na primena modernih nau~nih sa-

znawa u suzbijawu ameri~ke truleì, nozemoze i kre~nog legla13.00 Mr sci. Naum Banxov: Suzbijawe bolesti p~eliweg legla (tehnolo{ko-bi-

olo{ko-preventivno-genetskim metodama)8.00–16.00 Prodajna izlo`ba lekova i opreme za p~elarstvo – Pozivamo p~elare regiona i Srbije da prisustvuju ovom savetovawu. Obezbe-

|ena je {tampana bro{ura sa izborom tema iz zdravstvene za{tite i le~ewa p~eli-weg legla i p~ela sa Savetovawa.

Za Organizacioni odbor, Dobrica Ivkovi}, predsednik DP Smederevo, (026) 671-200, (063) 8050-739


Aktivnosti zlatiborsko-moravi~kih p~elara Realizacija godi{weg Programa rada

Regionalne Asocijacije Zlatiborsko-Mo-ravi~kog okruga, nastavqena je organizova-wem PRVE zvani~ne izlo`be p~eliwihproizvoda i preparata na bazi meda na Zla-tiboru „Miris meda i bora – Zlatibor2006“.

Iako ove godine nije u{la u zvani~anprogram turisti~kih aktivnosti Zlatibo-ra, rukovodstvo op{tine âjetina iza{loje u susret Asocijaciji i dozvolilo „preko-redno“ okupqawe p~elara na najprometni-jem mestu ove srpske lepotice na kojoj je, ka-ko kaù, bilo i do 20 000 gostiju.

Bilo je lepo biti na Zlatiboru 12. i 13.avgusta i pro{etati pored Jezera (Kraqe-ve vode), gde su kao niska bisera bili pore-|ani lepo osmi{qeni i ure|eni {tandovima{tovitih p~elara Nove Varo{i, Prije-poqa, Priboja, Rudnika, â~ka, Poège,Uìca, Kragujevca, [apca, Leskovca…

Poneki kupci hteli bi svaki eksponatmeda da opipaju, vaqda da se uvere da nije

slu~ajno neka prevara! ûla se i qutwa sta-rije gospo|e, kako je to cena meda na jednom{tandu (B. Stojanovi}, Uìce) 200 dinaraza kilogram, a kod Zlataraca i Prijepoqa-ca 500 dinara! Kaè, nema smisla, ne pitaju-}i se da li ima razlike u poreklu i kvalite-tu pore|enih medova!

Izlo`bu na Zlatiboru je otvorio pot-predsednik op{tine âjetina Milan Lazo-vi}, istakav{i nadu da }e prva manifesta-cija podariti najsla|e i najzdravije origi-

Udruèwa p~elara iz Prijedora („Prva p~ela“ i „Omarska“) pod pokroviteqstvomOp{tine Prijedor i Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Repu-

blike Srpske organizuju manifestaciju

DANI MEDA „PRIJEDOR 2006“u ulici Kraqa Petra I Oslobodioca od 19 do 21. X 2006.

Pozivamo zainteresovane iz Srbije da se do 10. X 2006. prijave (prijava za u~e{}e iPravilnik o uslovima za u~e{}e na internet stranici www.opstinaprijedor.org). Izlo-`ba traje sva 3 dana. Moète kontaktirati Tatjanu Mari}: ul. Petra Petrovi}a Wego-{a 13, 99 387 52 211-200, faks: 99 387 52 211-200, [email protected].

19. X 2006:10.00–10.45 Sve~ano otvarawe sa osve{tawem meda11.00–12.00 Likovna sekcija O[ iz Prijedora crta motive iz p~elarstva12.00–13.00 Degustacija meda i kola~a za decu 16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prednosti i korisni efekti primene p~eliwih proiz-

voda i p~eliweg otrova20. X 2006.

14.00–16.00 Predavawa u sali R@R-a, uz pomo} „USAID LAMP“: – Mr vet. med. Violeta Santra~: Naj~e{}e bolesti p~ela i zdravstvena za{tita

p~ela– Mr Goran Mirjani}: Uzimqavawe p~eliwih zajednica16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prakti~na primena p~eliweg otrova u le~ewu artri-

tisa i drugih oboqewa21. X 2006.

17.00–18.00 Kulturno-umetni~ki program18.00 Dodela diploma i medaqa za ocewivawe meda i dodela nagrada i diploma za

osvojeno 1, 2. i 3. mesto na Manifestaciji19.00 Zatvarawe manifestacije

Predsednik organizacionog odbora, Marko Pavi}; Predsednik Udruèwa, Radovan Ke~an


nalne darove prirode sa jasnom porukom dase uloì zajedni~ki napor da ovakva mani-festacija u|e u zvani~nu turisti~ku kartui ponudu Zlatibora.

Epitet najure|enijeg {tanda uz izuzetanasortiman, ponese {tand Zlatiborca Milo-vana Kostadinovi}a.

Izlo`bu je posetio predsednik SPOS-a@ivoslav Stojanovi}. Obi{ao je sve {tan-dove, sa svima porazgovarao, a na prelepojterasi nacionalne ku}e „Zlatni bor“, uz ka-fu, susreo se sa predsednicima i nekim p~e-larima Asocijacije.

Svi izlaga~i su se odazvali akciji „te-gla meda u humane svrhe“ a predsednik Aso-cijacije je predstavnike izlaga~a i p~elara~astio kafom i pi}em i zahvalio se na u~e-{}u.

Organizacioni odbor je uloìo posebannapor i trud da sve protekne u najboqem re-du, a pored predsednika, ~lanovi su bili,profesor Petar Jevtovi}, p~elar iz âje-tine i sudija, Qubi{a Radulovi}, p~elar saZlatibora.

Predsednik Asocijacije i Organizacionog odbora,\oko Ze~evi}

Sajam u Kijevu Zamislite teritoriju Ta{majdanskog

parka, onda je umawite 5 puta, i na taj pro-stor smestite isti broj posetilaca kao {toih bude na Ta{majdanskoj izlo`bi. Tako iz-gleda prostor pored Instituta p~elarstvana periferiji Kijeva ve} 5 godina krajemavgusta. Ove godine je predsednik UkrajineViktor Andrijovi} Ju{~enko naredio da sesajam odrì i u Muzeju arhitekture nedale-ko od Instituta, na prostoru 20 puta ve}emod Ta{majdana, i u Pe~erskoj lavri, pa suizlaga~i od 18. do 20. avgusta 2006. mogli dabiraju mesto za izlagawe! Jedan od dragihgostiju na prvim sajmovima pre vi{e godina

bio je predsednik p~elara Srbije MihajloFilipovi}, koji je bio vrlo dobar rukovo-dilac. Predsednik Ukrajine zajedno sa po-rodicom svake godine pose}uje sajam jer je isam p~elar i voli p~elarstvo. Gotovo svakegodine na sajam dolazi i patriot p~elarstvaToma Pavli} iz Srbije, direktor Evrotomaiz Rume. Wegov Varotom kupuju ovde sa veli-kim zadovoqstvom, s tim da ga ve} tre}u go-dinu u avgustu nema dosta.

Na ~elu sa Ju{~enkom osnovana je novadru{tvena organizacija „Bratstvo p~elaraUkrajine“, a Ju{~enko je po~asni predsed-nik. Dràvna dotacija p~elarima Ukrajineove godine iznosi 3 miliona dolara, na 2,5miliona p~eliwih dru{tava, {to je najve}adotacija u istoriji zemqe. Pri~a da Ukraji-ni ima vi{e meda nego {to je potrebno nijeta~na, nagla{ava Ju{~enko, ve} treba qudenau~iti da jedu med, jer ga Ukrajinci tro{emawe nego bilo koji drugi narod Evrope. Ju-{~enko savetuje da se radi vi{e na marke-tingu (bro{ure o medu, emisije, filmovi,formirati Domove meda, stvoriti dru{tve-ni program i stalno pomagati penzionere,siro~ad i invalide). Na àlost, u Ukrajinise zatvaraju neke p~elarske {kole, koje suUkrajini potrebne.

Petru{a Vasilij, glavni urednik ukrajinskog ~asopisa Pasika


Med je lek za dug vek Pod ovim nazivom je 19. avgusta u Prije-

poqu odràna prva p~elarska izlo`ba.Otvorili su je potpredsednik op{tine Se-nad Luinovi} i predsednik SO PrijepoqeDragan Svi~evi}. Vidno zadovoqni, zajedno

sa vrednim predsednikom Dru{tva Muni-bom Kapixi}em obi{li su {tandove. Lepupriredbu priredila su deca de~jeg vrti}a, ap~elari su im se oduìli prikupqenim me-dom. P~eliwak Radi{e @arkovi}a ugostioje p~elare i pokazao im na~in selidbe p~e-

la lakim prikolicama. Gosti izlo`be bilisu predsednici svih udruèwa AsocijacijeZlatiborsko-Moravi~kog okruga. Tik uz 17{tandova p~elara, organizator je prirediopromopult sa kog je nutricionista @ivkaVlajkovi} davala savete okupqenim gra|a-nima o pravilnoj upotrebi i lekovitimsvojstvima p~eliwih proizvoda. Na krajudana odràno je predavawe za p~elare na te-mu suzbijawa varoe.

Rodoqub @ivadinovi}

Izlo`ba na Zlataru UP „Zlatarka“ iz Nove Varo{i organi-

zovalo je II izlo`bu Zlatarskog kraja 26.VIII 2006, u okviru manifestacije DaniZlatara. Predsednik Udruèwa DragoqubXuverovi} je pozdravio sve goste i posetio-ce, zahvaliv{i se i sponzorima bez ~ije po-

mo}i izlo`be ne bi bilo. Skup je pozdravioi direktor RH centra „Zlatar“ koji je obez-bedio prostor za izlo`bu, gospodin Desi-mir Mrdovi}. Izlo`bu je otvorio pokrovi-teq, predsednik Turisti~ke organizacije„Zlatar“ Mi}o Rogovi}. P~elare je pozdra-vio i predsednik Asocijacije p~elara Zla-tiborsko-Moravi~kog okruga \oko Ze~e-vi}. Za goste iz Ariqa i lokalne p~elare

organizovan je izlet brodom po Zlatarskomjezeru, a gosti iz Smederevske Palanke po-setili su p~eliwak Dragana Divca u Bi-strici i manastir Mile{eva kod Prijepo-qa. U kongresnoj sali RH centra predavaweo apiterapiji infekcija organa za disawe,toksi~nog oboqewa jetre i o uticaju mle~ana nivo holesterola i triglicerida odrà-la je dr med. Verica Milojkovi}.

Dragoqub Xuverovi}, predsednik

Izlo`ba u Gra~anici Povodom Velike Gospojine, u Gra~anici

je 28. VIII odràna tre}a izlo`ba „P~elar-stvo 2006“. Organizator je DP „Trmka“ izPri{tine sa privremenim sedi{tem u Gra-~anici.

Predsednik Dru{tva Stojan Jovanovi}rekao je da su p~elari na ovim prostorimazabeleìli jo{ jednu lo{u sezonu i dodaoda je izlo`ba organizovana samo zahvaquju-}i wihovoj istrajnosti i upornosti. Poredlo{eg vremena, na to je uticala i ~iwenicada se vi{e ne seju industrijske biqke (jersuncokret nema kome da se proda). Uslovi ukojima ìve Srbi ve} sedmu godinu uti~u ina smawewe broja p~elara. Problem je iplasman, jer se u gradove ne ide iz bezbedno-snih razloga. Ciq izlo`be je i da se gra|a-nima ukaè na to da med nije lek, ve} zdravahrana, rekao je Jovanovi}, dele}i prisutni-ma publikaciju SPOS-a.

Izlo`bu je otvorio Slavi{a Nikoli},koordinator op{tine Pri{tina, pohvaliv-{i aktivnosti p~elara koji poku{avaju da


probude nadu u boqe sutra. Porazgovarao jesa svakim od 12 izlaga~a.

Zbog ~este ki{e, bilo je malo posetila-ca, ali je ostalo zadovoqstvo me|u p~elari-ma zbog druèwa i razmene iskustava.

R. Krsti}

Prvi susreti p~elara SrbijeU okviru Dana {qive, u Blacu su 2. sep-

tembra odràni Prvi susreti p~elara Sr-bije u organizaciji UP „Blace“ i Regional-ne asocijacije p~elarskih organizacija ju-goisto~ne Srbije. Ideja je da ovi susretipostanu tradicionalni i da nalik Kameno-vu u prole}e, okupe p~elare Srbije krajemleta i ponude im jo{ vi{e sadràja, lepo

druèwe, kvalitetna predavawa, bogat pro-gram i najve}i izbor opreme za p~elarewe.Bilo je dosta izlaga~a, ali mo`da ne i do-voqno p~elara, od kojih su mnogi do{li or-ganizovano, autobusima. Ali, s obzirom daje ovo bio prvi takav susret, organizatorisu prezadovoqni i nadaju se jo{ ve}em uspe-hu narednih godina. Predavawa su bila od-li~no pose}ena (prof. dr Jovan Kulin~evi},Vladimir Huwadi i dr med. Rodoqub @iva-dinovi}) i p~elari su ovog puta zaista mo-gli da ~uju puno novih stvari.

Zamenik predsednika SPOS-a DragutinGaji} uru~io je priznawa Predragu Dimi-trijevi}u i Vojkanu \urkovi}u iz Blaca.

Ve} izuzetno bogat kulturno-umetni~kiprogram obogatili su p~elari pesnici i de-ca iz lokalnih {kolskih ustanova, koja su

plenila pa`wu posetilaca svojim ume}em ibogatom koreografijom.

Vojkan \urkovi}, Blace

Festival meda, Novi Sad 2006. U Novom Sadu je, dvanaesti put za redom,

od 15–17. septembra odràn tradicionalniFestival meda koji je otvorio predsednikSkup{tine Grada Novog Sada, Zoran Vu~e-vi}.

Organizatori su DP „Jovan @ivanovi}“Noi Sad, Muzej p~elarstva „Profesor Jo-van @ivanovi}“ Sremski Karlovci iSPOV. Pokroviteq je Grad Novi Sad, a po-mogli su Gradska uprava za za{titu ìvot-ne sredine, Gradska uprava za privredu iIV Vojvodine.

Po otvarawu, u~esnike, organizatore igoste primio je gospodin Vu~evi}. Na wego-vim lepim èqama i pozdravima zahvaliose Du{an Vorgi}, predsednik DP „Jovan@ivanovi}“, koji je podelio „Medene daro-ve“ (po 200 kg meda): PU „Radosno detiw-stvo“, De~ijem selu Sremska Kamenica, Do-mu za decu ometenu u razvoju iz Veternika,De~ijoj bolnici Novi Sad i [OSO „MilanPetrovi}“. Progla{ena je i Kraqica medadvanaestog Festivala, Gordana Milosavqe-vi} iz Zrewanina.

U ranim popodnevnim ~asovima, gosti suposetili dvadesetak kilometara udaqenimanastir Koviq. Na 14 hektara manastir-ske {ume sme{ten je p~eliwak sa blizu 200ko{nica, okruèn prebogatom medonosnompa{om. Najzaslu`niji za nastanak p~eliwa-ka je Svetozar Stefanovi}, koji je sa ~lano-vima DP „Jovan @ivanovi}“ poklonio ma-nastiru prvih 18 ko{nica 1999. godine.

Kulturno zabavni program krunisan jenajmla|im qubiteqima p~eliwih proizvo-da PU „Radosno detiwstvo“ koji su odgova-rali na pitawa P~elca i Cve~ke za{to vo-le med i ko sve jede med? (Zbog prebogatog ioriginalno osmi{qenog programa, ovaj Fe-


stival je znatno uticao na pove}awe po-tro{we meda u Novom Sadu, i treba da po-sluì za primer svima – primedba uredni-ka).

P~elarska tribina odràna je u Zavoduza za{titu prirode gde je promovisana kwi-ga „P~elarstvo i ìvotna sredina“, zbirkaradova sa Tribine. Starije p~elare posebnoje obradovala lepa oprema i odli~na {tam-pa sa krupnim slovima. Uz predava~e iz Sr-bije (prof. dr Dragan Mikli}, Dr sci. vet. med.Nada Plav{a, prof. dr RuìcaIgi} i drugi), u~estvovali sui predava~i iz Hrvatske, Bu-garske kao i predsednik UPTolna iz Ma|arske, Na|er-wei Atila sa temom „Stawe up~elarstvu nakon ulaska Ma-|arske u EU“.

On je izneo podatak da uMa|arskoj ima 16 000 p~elarasa oko 800 000 p~eliwih dru-{tava, a da se godi{we ubere6–8 000 tona bagremovog medai jo{ 5–7 000 tona ostalog me-da (facelija, lipa, sunco-kret, cigansko perje). Nakonulaska u EU stawe u p~elarstvu, kao i uostalim granama poqoprivrede se pogor{a-lo i to potkrepquje slede}im ~iwenicama:

– Zna~ajan pad otkupne cene meda, ~ak za30–50%,

– Pove}ani tro{kovi transporta, {toje dovelo do drasti~nog smawewa seoba napa{u (50–70% mawe seoba),

– Kao posledica „makaza cena“ do{lo jedo pada zarada, kako kod malih, tako i kodprofesionalnih p~elara, pa je zna~ajno po-ve}ana prodaja p~eliwaka, a pad profita-bilnosti p~elarewa ne moè da nadoknadeni subvencije i stimulacije propisane Na-

cionalnim programom p~elarstva, kojipredvi|a:

– Subvencije pri kupovini lekova i {e-}era (3 evra),

– Subvencije za kupovinu matica (5evra) i kupovinu mati~waka (3 evra),

– Subvencije za kupovinu kamiona (zaseobu p~ela) oko 1 700 evra,

– Za kupovinu prikolice (preko 800 kgnosivosti), oko 1 100 evra,

– Za kupovinu agregata oko 170 evra,– Kao i pomo} pri stru~-

nom usavr{avawu, sufinansi-rawe poseta oglednim p~eli-wacima, upotrebe higijenskepodwa~e, sufinansirawe si-stema obeleàvawa ko{nicai drugo.

U Dunavskom parku je odr-àn „Medeni turnir u {ahu“,u Sabornoj crkvi su mladenci,koji su se tog dana ven~avali,dobili na dar lepo dizajniran}up sa medom (da im ìvot bu-de sladak), a u Zmaj Jovinojulici je bila prodajna izlo-`ba na kojoj se predstavilo

vi{e od 80 p~elara iz cele Srbije. DP „Jovan @ivanovi}“ {tampalo je bro-

{uru od dvadeset strana u 10 000 primerakapod nazivom „P~eli u ~ast, medu u slast“ na-mewenu edukaciji potro{a~a i budu}im ko-risnicima p~eliwih proizvoda.

U Sremskim Karlovcima uprili~ena jeposeta Muzeju p~elarstva, ~iji je osniva~profesor Jovan @ivanovi}. Po{to je punoputovao, druìo se i dopisivao sa mnogimzna~ajnim p~elarima u Evropi, @ivanovi}je na ove na{e prostore doneo prvu vrcaqkuza med, parni topionik za vosak i kalupe zalivewe sa}a, {to je u to vreme bio revolu-cionaran napredak za na{e p~elarstvo.

U Sremskim Karlovcima, ProtojerejDu{an N. Petrovi}, rektor Karlova~ke bo-goslovije, promovisao je reprint izdawa„Srpskog p~elara“, sabrane zbirke brojeva„Srpskog p~elara“ iz 1897, 1898. i 1899. go-dine. Izdava~i ovog reprinta su Srpskapravoslavna crkva Svetog Arsenija i Muzejp~elarstva iz Sremskih Karlovaca, u sarad-wi sa DP „Jovan @ivanovi}“. Nadamo se da}e izdava~i dosada{wih reprinta imatisnage i mogu}nosti da nas i slede}e godineobraduju novim reprintom starih brojeva„Srpskog p~elara“.

@eqko Vuleti}


IN MEMORIAM

Dejan Umeqi} (1971-2006), vlasnik P~elarske radwe „P~eliwaci Umeqi}“u Kragujevcu, tragi~no je preminuo 29. jula 2006.

Osta}e upam}en kao mlad ~ovek vedrog duha, veoma uspe{an proizvo|a~ sa-vremene p~elarske opreme. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava.

Rade Kostadinovi}, predsednik DP Kragujevac

^lan predsedni{tva i dugogodi{wi blagajnik Dru{tva p~elara „Beograd“, Milivoje Koji}preminuo je 12. 8. 2006 godine u 72-oj godini ìvota. Uspe{no se bavio p~elarstvom petnaestak go-dina. Dao je veliki doprinos u organizaciji p~elarskih izlo`bi u Beogradu. Na{em Koji dugujemoi veliku zahvalnost za neizmeran trud i zalagawe u vo|ewu finansijskih poslova u Dru{tvu.

Dobitnik je brojnih p~elarskih priznawa, a 2005. godine dobio je priznawe SPOS-a, Zlatnamedaqa i zvawe Zaslu`ni p~elar, za doprinos u razvoju i unapre|ewu p~elarstva. Neka mu je ve~-na slava i hvala.

Dru{tvo p~elara „Beograd“

U ]upriji je u osamdesetosmoj godini, 24. X 2005. preminuo Lombauer Nikola,posle kra}e bolesti. Druè}i se sa p~elama pola veka postao je poznat mnogimqubiteqima p~ela. Prou~avao je stru~nu literaturu i davao savete mla|ima. No-silac je zna~ke Zaslu`ni p~elar. Bio je u~esnik svih manifestacija i izlo`bi.Wegove p~ele lete}e i daqe jer ga nasle|uje k}er Dragana, koja je i do sada radi-la sa ocem. Neka mu je slava i hvala.

DP „Ravanica“, ]uprija

Iz na{ih redova oti{ao je jedan od p~elarskih velikana, Radoqub Rabreno-vi}. Bio je dobar ~ovek i veliki zaqubqenik u p~elarstvo. Od prvih dana, pre 35godina, opredelio se za moderno p~elarewe. Svoju radionicu, opremqenu potreb-nim alatom, obilato je koristio za mnoge inovacije u izradi p~elarske opreme.U~estvovao je mnogo godina na p~elarskim manifestacijama i tako dao zna~ajandoprinos p~elarstvu. Bio je dru{tveno vrlo aktivan, od ~lana predsedni{tva dosekretara SPOS-a. Mnogobrojna priznawa krunisana su najvi{im priznawem up~elarstvu, diplomom profesora @ivanovi}a.

Beogradsko udruèwe p~elara

Vladan Jawevi}, predsednik UP „Matica“ iz Surdulice, preminuo je u 67. go-dini ìvota. P~elarstvom se bavio zbog qubavi prema p~eli i prirodi. Dobitnikje diplome profesora @ivanovi}a. Jedan je od prvih organizatora izlo`be medau Surdulici. Neka mu je ve~na slava i hvala.

UP „Matica“, Surdulica“

Dragan Lazi} preminuo je 21. maja 2006. u 58-oj godini ìvota. Bio je dugogo-di{wi ~lan UP „Kikinda“ i predsednik u dva mandata. Kao izuzetno vredan i ak-tivan ~lan bio je veoma cewen od p~elara. Bio je ~lan IO i NO SPOS-a, kao i~lan IO SPOV-a i predsednik Komisije za priznawa. Zbog svega ovoga se}a}emoga se sa du`nim po{tovawem. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Udruèwe p~elara „Kikinda“


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije


Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Kwige Slavka Jakovqevi}a „Radovi na p~eli-waku“ i „Ja sam mladi p~elar“ prodajem.Danica. 011/329-1354

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA UPÎWSKOM OKRUGU nudi visokok-valitetne oplo|ene matice, paketne rojeve imati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, celep~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.022/710-453, 064/37-18-015

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka na Ta{-majdanu. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ko{nica sa p~elama. 013/668-155

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

Povoqno: Zastava 624 – specijalno vozilo zaprevoz p~ela „B“ – registrovana. 015/471-386

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR i Dadan Blat, ELEMENATA ko{nica (nas-tavaka, zbegova, krovova), ANTIVAROZNIH– @IÂNIH PODWAÂ. Jevti} Boban,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem traktorsku prikolicu – dvoosovinkupogodnu za p~elarstvo. @ika. 063/73-88-391

Prodajem fumagilin, original kanadski.âslav. 011/516-035, 064/164-77-46

Prodajem Ri~e-ovu liniju za vaqawe voska –nekompletnu. Svetislav. 011/806-5694

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, proda-jem. 012/62-443, 012/66-938

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371

Ko{nica sa produktivnim dru{tvom LR na dvanastavka, zazimqeno hrane 15–20 kg, o~i{}enavaroa, podwa~a, sakupqa~ cvetnog praha iantivaroa, zbeg mreà sa kasetom za 4 kgpoga~e plus 5 litara sirupa. Staro do pet god-ina. Proizvodwa farma „Isi}“. Prodajem 2–3p~eliwaka od 50 ko{nica.

022/752-582, 064/192-1157

Nedora|eno seme medonosnog korijandera zajesewu, prole}nu setvu.

0230/83485, 063/8279201

Prodajem najsavremenije ko{nice „RodnaVoja“ sa p~elama. Formiram nove p~eliwake zapo~etnike uz obuku. Iwac. 063/511-824

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

OOBBAAVEVE[[TTEEWEWE ZZAA OOGGLA[LA[IIVVAA^̂EEObave{tavamo Vas da }e se ~asopis P~elar od januara {tampati u dva izdawa:

}irili~nom i latini~nom, i distribuirati {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske,Slovenije, Crne Gore i Makedonije u znatno ve}em tiraù. Ukratko, P~elar postajep~elarski ~asopis jugoisto~ne Evrope.

U oba izdawa {tampa}e se istovetni oglasi. Stoga Vas molimo da prilagoditesvoje oglase ovom znatno pro{irenom trì{tu i na vreme rezervi{ete prostor zaogla{avawe u narednoj godini.

Va{ oglas }e sti}i za mawe od jednog dinara na adresu svakog p~elara. Podse}amovas da {tampa jednog prospekta i slawe na adresu p~elarima staje od 30 do 50 putavi{e, zavisno od dràve u koju {aqete.

Ogla{avajte se u P~elaru i pro{irite svoj biznis!

OOGGLLAA[[AAVVAAJJTTEE SSEEUU ^̂AASSOOPPIISSUU

KKOOMMEE SSTTAALLNNOO RRAASSTTEETTIIRRAA@@!!

pcelar_oktobar_2006

Documents