Pelinji otrov je bistra tenost, kisele reakacije, sa specifinom teinom 1,13 otrog i go rkog je ukusa i aromatinog mirisa. Osui se na sobnoj temperaturi od 30-40% od orig inalne teine. Za razliku od rasprostranjenog verovanja, otrov pele je toksiniji od otrova ose. J edan ubod pele u retkim sluajevima moe izazvati smrt kod izuzetno osetljivih osoba. Kritini su prvih 30 minuta nakon uboda, pa prema tome u tom vremenskom intervalu mora uslediti intervencija lekara. Inae, postoji veliko variranje u pogledu reak cije na ubode pele od neznatnog lokalnog otoka ili crvenila do burnog reagovanja organizma, sa muninom, svrabom, plikovima i crvenilom po celom organizmu: Smatra se da bi pod normalnim uslovima moda bilo potrebno oko 500 uboda pa da doe do smrt i usled direktne toksinosti. Postoji, podatak da je jedna osoba u Africi primila 2.000 uboda i preivela. Proizvodnja i prerada

Proizvodnja veih koliina pelinjeg otrova postala je mogua tek posle otrkia da pele r eaguju na slab udar elektrine struje isputajem kapljice otrova. Danas nije nikakav problem konstruisati i napraviti takav aparat. Isputen otrov se skida sa staklen e ploe pomou ileta. Pele od kojih se na ovaj nain eksploatie otrov skoro redovno preiv , ali zbog velike koliine isputenog a1armnog feromona pelinje drutvo postaje nervozn o i agresivno, pa se zbog toga aparat moe koristiti u ogranienom vremenskom period u i nikako gde u blizini ima ljudi i domaih ivotinja. Upotreba i potencijalne mogunosti korienja Ideja o korienju pelinjeg otrova protiv reumatskog artritisa verovatno potie iz isku stva primitivnog oveka koje je nastajalo kao posledica pelinjih uboda prilikom plj ake meda iz pelinjih gnezda. U staroj narodnoj medicini Kine i Japana ubodi pela su se koristili, a primenjuju se i danas saglasno metodama akupunkture. U Japanu postoje licencirani narodni lekari koji se legalno bave ovim poslom. Danas se u nekim zemljama proizvode masti i drugi lekovi na bazi pelinjeg otrova, a u okviru apiterapije postoji tenja da se zvanina medicina ubedi u opravdanost o vog naina leenja reumatskih oboljenja. Pelinji otrov se u medicini koristi za spravljanje vakcine kojom se smanjuje oset ljivost na pelinje ubode. To isto se ini kada su u pitanju ubodi osa i strljena. Indija: Pelinji otrov u prahu - 2500 US $/g Lucknow - Grupa istraivaa sa Zoolokog departmana Univerziteta u Allahabad-u uspela je da esktrahuje pelinji otrov indijskih pela i sakupljeni otrov prevede u formu p raha. Pelinji otrov u prahu za medicinske svrhe ima trinu vrednost od 5000 rupija po gram u (oko 2500 amerikih dolara) tako da razvoj postupka ima veliki ekonomski znaaj. Ovu jednostvanu i ekonominu tehnologiju razvio je tim istraivaa hrotra-om na elu, koji o tome kae Istina je da je jo uvek rano ae sa komercijalnog aspekta, ali oekuje se da e multinacionalne nije izraziti interes prema pelinjem otrovu kada se zna da on ima ini. sa Sandeep Kumar Me da se bilo ta o tome k faramaceutske kompa primenu u medic

Pelinji otrov ima mnogo primena u medicini, kao to je njegovo stimulativno delovan je na srani mii i kontorla nivoa holesterola u telu, u tretmanu reumatizma, a ima i antibiotska svojstva.

Opisujui novi uredjaj kao elektro-ok sakuplja otrova, professor kae da ovakav nekomple tan uredjaj staje samo stotinu rupija. Princip se zasniva na tome da je pela u st rujnom kolu koje izaziva ok, pa isputa otrov. On se potom brzo sui, a zatim se skid a, stoji u vesti indijske agencije DNA. Onoliko kojiko je postupak prikazan, naravno bez detalja, on za nas tehnoloki ne predstavlja nita novo. Meutim, treba obratiti panji na to da se na Indijskom podkon tinentu, gde u toploj klimi nije teko proizvesti med, pelari usmeravaju na proizvo dnju mnogo profitabilnijeg artikla. Za razliku od meda, kojeg je teko prodati, og romna cena otrova ukazuje na odline komercijalne efekte.