pd “centar”d.o.o. 2005-2006 · “epsturs” objavio cene aranÆmana za zimsku sezonu @i~ara na...

PD “CENTAR”D.O.O.

2005-2006

Mo} energetikeEnergije je sve mawe, a potrebe za wom su

sve ve}e. Ovo bi u najkra}em mogao biti sièdva zna~ajna me|unarodna ministarska skupa.Prvi je odràn u Skopqu 17. novembra, kao re-dovno zasedawa ministara energetike zemaqajugoisto~ne Evrope koje su potpisale Ugovor oenergetskoj zajednici. Samo nekoliko dana ka-snije u Briselu se na Energetskoj konferenci-ji EU okupilo ~ak 25 ministara energetike, ko-jima se pridruìlo jo{ 15 ministara spoqnihposlova i veliki broj predstavnika drugihenergetski bitnih dràva i kompanija iz Ru-sije i Afrike. Sigurnost snabdevawa energi-jom, svakako, nije bila jedina, ali je, istotako, bila kqu~na tema zbog koje se i okupiotako veliki broj visokih politi~kih zvani~-nika.

U Skopqu ministri su predstavqali dostig-nu}a svojih dràva u implementaciji Ugovora oenergetskoj zajednici, a raspravqali su o me-rama za wegovo daqe sprovo|ewe, kao i o soci-jalnom aspektu wegovog potpunog oìvqavawa.Temu sigurnosti snabdevawa nametnula je do-laze}a zima i niske temperature, ali i sve iz-raèniji nedostatak elektri~ne energije u ce-lom regionu.

Pritisnute zahtevima, koji proisti~u izsamog Ugovora o energetskoj zajednici, drà-ve Balkana se “pod morawem” odri~u zastare-lih i neefikasnih proizvodnih kapaciteta,koji su uz to i veliki zaga|iva~i ìvotnesredine. Istovremeno, to su dràve koje sulistom u tranziciji i nemaju odakle da izdvo-je novac za gradwu novih elektrana. Kada sedogodi to da, kao {to je to slu~aj ove godine,dolazi su{na zima i proizvodwa hidroelek-trana postaje sve mawa, eto puno problema zaove zemqe.

Ispostavilo se, tako, da energija nedostajeGr~koj, Makedoniji, Albaniji, da je u Rumunijiima taman za zadovoqewe sopstvenih potreba,a da deo Srbije, pod upravom Unmika, hroni~noboluje od nedostatka struje, a da je kqu~ni re-gionalni izvoznik - Bugarska ostala bez vi-{kova. Jer, do kraja godine ona mora da zatvo-ri dva bloka nuklearne elektrane “Kozloduj”.Bugarski ministar energetike Rumen Ov~arovje dodatno upozorio da je vrlo verovatno da }ejo{ jedan veliki proizvodni kapacitet u toj ze-mqi ostati bez ugqa koji se ina~e doprema izUkrajine.

Dok se Balkan mu~i sa neefikasno{}u, za-starelim tehnologijama, hidrologijom i impe-rativom da po svaku cenu obezbedi dovoqnoelektri~ne energije kako bi se prezimilo, uBriselu se govorilo o gotovo istom problemu,samo na sasvim druga~iji na~in i na sasvimdrugom nivou.

I predstavnici zemaqa EU konstatovalisu da energije nema, a da su potrebe sve ve}e.Ali, spas se traì u {tedwi, racionalnijemi jo{ efikasnijem kori{}ewu energije, novimenergetskim tehnologijama... Iz ovoga jasno

UVODNIK

proisti~e da se energetika eksponira kaoosnova svakog daqeg privrednog i tehnolo-{kog razvoja. Kao privredni sektor upravo jeona odabrana da predstavqa kohezioni ele-ment broj jedan za jo{ ~vr{}e povezivawe ze-maqa unutar zajednice. To, zna~i, da energe-tika postaje okosnica i politi~kih procesa uevropskoj zajednici.

U na{em bliskom okruèwu spas se traì usvemu samo ne u {tedwi. Niko i ne pomiwe tumogu}nost kao {ansu da se, ako ni{ta drugo,ono bar mirno prezimi. U politici ve}inebalkanskih zemaqa energetski sektor se do-ìvqavao i doìvqava kao najsla|e par~eprivatizacionog kola~a. Sektor iz koga tre-ba uzeti novac za popuwavawe buxetskih ru-pa. O energetici se govori i pi{e iskqu~ivokada je re~ o cenama ili nesta{ici pojedinihenergenata...

U celoj ovoj pri~i o energetici, Srbija imaposebno mesto. Kao jedina dràva u regionu ko-ja jo{ nije prodala energetiku na par~e, bije sebitka za weno o~uvawe. Vi{e od dve i po godi-ne ministar Naumov, tim povodom uporno pona-vqa da je energetika “porodi~no srebro” kojene treba prodavati. Tr~e}i od Brisela do Mo-skve kako bi obezbedio {to boqi globalni po-loàj na{e energetike, na doma}em planu mi-nistar rudarstva i energetike je i daqe izlo-èn “kqu~nom” pitawu - da li }e i kada posku-peti struja i gas?

Nikome ne pada na pamet da pita za{to su na-{i energenti najjeftiniji u Evropi i u okruè-wu? Koliko smo izgubili kao dràva zato {tosmo dozvolili da nam energija bude tako jefti-na i kao takva nemilosrdno rasipa.

Ili za{to je u razvijenom svetu, kome teì-mo, energija vi{estruko skupqa nego kod nas?[ta sve dràva i gra|ani dobijaju razvojemenergetike? [ta je ura|eno sa novcem koji je“zaplewen” NIS-u i uguran u buxetski bez-dan? Za{to nije uloèn u modernizaciju “Pe-trohemije” i NIS-ovih rafinerija? Kako jeElektroprivreda Srbije 1990. godine ostva-rila 100 miliona dolara od izvoza elektri~-ne energije? í

@eqko Martinovi}

IL

US

TA

CI

JA

: J. V

LA

HO

VI

]

1

DECEMBAR 2006 kWh BROJ 395

2

DECEMBAR 2006. � BROJ 395

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}OPERATER

Nata{a Ivankovi}-Mi}i}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]

[email protected]

[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

„OVAKO“ – Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika“ a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP“, IZA[AO JE IZ [TAMPE MAR-

TA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS“, OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh“

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: BLU

EP

RIN

T

U utiscima saEnergetske konfe-rencije EU u Bri-

selu, Radomir M. Naumov, mi-nistar rudarstva i energeti-ke, ekskluzivno za list“kWh”, kao najva`nije iznosida je za ja~awe kohezije unu-tar EU neophodno da energe-tika bude u fokusu svih po-liti~kih aktivnosti

Srbiji u ovom tre-nutku nedostaje oko500 megavata insta-

lisane snage za pokrivawe vr-ha potro{we. Jer, kapacitetive} nedostaju - kaè Zoran Ma-nasijevi}, zamenik generalnogdirektora EPS-a

6

4

Energetski stru~-waci sumwaju daje raspad EES

Evrope izazvan iskqu~iva-wem dva dalekovodna kablapreko reke EMS. Pravi uzro-ci mnogo su bliì tome da suizazvani nedostatkom pou-zdanih kapaciteta, ali i cen-tralne koordinacije

18

Rekordna proizvodwa PD TENT u 2005.o~igledno, ne}e jo{ dugo biti i najve-}a. U ovoj godini veliki su izgledi da

}e proizvodwa elektri~ne energije “presko~iti”i 18 milijardi kilovat-~asova - isti~e Bo{ko Bu-ha, direktor PD TENT

8

Na pragu zime elektroe-nergetsku situaciju u Sr-biji obeleìo je rast po-

tro{we struje iznad bilansom utvr-|enih okvira. Otvoreno je pitawe dali su na takav skok potro{we utica-la povremena temperaturna koleba-wa ili je rast posledica jeftino}ekilovat-sata.

15


3

SADR@AJ

34

30

32

28

29

26

24

22

20

18

14

15

12

06

08

10

04

36

37

38

39

40

41

42

44

46

48

50

52

54

56

57

60

62

Umesto {to sam verovaoda je prerada ugqa u RB“Kolubara” tek jedno po-

strojewe, samo su{ara, a otkrio samsistem koji se prostire po vreo~komataru dokle pogled doseè

32

U Evropi utoku je ukr-{tawe raz-

li~itih koncepata raz-voja elektroprivrede.Dok EK insistira narazdruìvawu sloè-nih kompanija, Bugar-ska i drugi koji su touradili sudaraju se sazbiqom da stranci pro-fit prave na ra~un do-ma}ih potro{a~a.

44

U Francu-skoj obja-{wewe da

je do nedavnog kolap-sa EES do{lo zbog“obi~ne” qudske gre-{ke nije pomoglo uz-nemirenoj javnosti.Neizbe`no se, stoga,postavilo pitawe po-verewa zajedni~komevropskom elektri~-nom sistemu.

46

Jo{ u 17. veku Sombor je, prema tada{wim zapi-sima, bila varo{ puna zelenila. Ali, zeleni-lom je zapqusnuta tek kasnijih vekova, tako da

se - kaù oni koji su Sombor pohodili leti - ne moè znati dali je to park u varo{i ili varo{ u parku.

62

NA[ INTERVJUNA[ INTERVJU: RADOMIR M. NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE

Energetika “ki~ma” evropske stabilnostiRAZGOVOR S POVODOM

ZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Uvoz nije re{eweBO[KO BUHA, DIREKTOR PD TENT D.O.O.

Na pragu novog rekorda - 18 milijardi kWhFORUMI

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA EPS-a

Sa ovom cenom nema razvojaSASTANAK POSLOVODSTVA EPS-a SA DIREKTORIMA PRIVREDNIH DRU[TAVA

Prednost rudnicimaSVEÂNO PU[TEN U RAD ELEKTROFILTER NA BLOKU A-2 U TE “KOSTOLAC”

Po~etak ostvarivawa ekolo{kih programa AKTUELNE TEME

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U OKTOBRU I NOVEMBRU

Potro{wa “probila” plan NOVEMBARSKI RASPAD EVROPSKOG ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA

Kalifornijski sindrom stigao u Evropu OTVORENO PISMO GRADITEQA EPS-a

Za{to se “ubija” EPSDISTRIBUCIJE NAGRA\UJU UREDNE PLATI[E RAÛNA

Poklon, {tedqive sijalice UPRAVQAWE KVALITETOM I ZA[TITOM ÆIVOTNE SREDINE I ZDRAVQA

Brè do evropskih merila PRIVATIZOVANE “\ERDAP-USLUGE”, PRVA FIRMA TRE]EG KRUGA IZDVOJENA IZ EPS-a

Vlasnik - konzorcijum radnika“EPSTURS” OBJAVIO CENE ARANÆMANA ZA ZIMSKU SEZONU

@i~ara na Staroj planini AKCIJE

EPS I DECA 2006. - LITERARNI KONKURS TESLA 150.

Stiglo vi{e od 1800 tekstovaEKOLOGIJA

UTICAJ KJOTO PROTOKOLA NA RAZVOJ ELEKTROENERGETSKOG SEKTORA SRBIJE

îst razvoj donosi i zaraduNA LICU MESTA

VREOCI: PRERADA UGQA KAO SISTEM DOKLE POGLED DOSEÆE

An|eli garava lica POVRŠINSKI KOPOVI

SANACIJA HAVARISANOG “GLODARA 9” U “KOLUBARI-METAL”

Priprema “devetke” za naredne tri decenije POVR[INSKI KOP “DRMNO”

[irewe frontova na ZapadTERMOELEKTRANE

DUGORO^NE PROGNOZE ANGAÆOVAWA TERMOKAPACITETA KOSTOLA^KOG BASENA

Sva ~etiri bloka u radu do 2042. godinePD TE “NIKOLA TESLA”: EFEKTI OPTIMIZACIJE RADA MLINOVA

Vi{e struje iz mawe ugqaHIDROELEKTRANE

REVITALIZACIJA U PD “DRINSKO-LIMSKE HE”

Nova oprema iz ATB “Sever”NIZAK VODOSTAJ DRINSKOG SLIVA

[tedi se svaki kubik DISTRIBUCIJE

POVODOM GODINU DANA OD OSNIVAWA PD “CENTAR”

Iskorak svih parametara poslovawa NAPLATA U PD “ELEKTROSRBIJA”

Prose~an dug - tri i po mese~na ra~unaSVET

RAZLIÎTI KONCEPTI RAZVOJA EVROPSKIH ELEKTROPRIVREDA

Veliki “jedu” male FRANCUSKA POSLE NESTANKA STRUJE U NOVEMBRU

Nepoverewe u evropski sistem GA[EWE BLOKOVA U “KOZLODUJU” UGROÆAVA SNABDEVAWE REGIONA

Bez struje iz BugarskePREDSTAVQEN AKCIONI PLAN EU ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Godi{wa u{teda 100 milijardi evraNA GRADILI[TU NAJMODERNIJE NUKLEARNE CENTRALE NA SVETU

“Olkiluoto 3” - vesnik budu}nostiELEKTROENERGETSKI SISTEM ISLANDA PRIMER EFIKASNOSTI I RACIONALNOSTI

Struja iz geotermalnih izvora KULTURA

STUDENICA - IZ DRUGOG UGLA

Prva srpska bolnicaPORTRETI: SAVA KOSANOVI]

[pijun ili diplomataZDRAVQE

NOVA METODA U KARDIOLOGIJI

“Stent”, klopka za infarktUPOZNAJMO SRBIJU

U TEM SOMBORU

Zelena varo{

NA[ INTERVJU

4


Budu}nost nalaè dase energetika hitnona|e u centru poli-tike evropske zajed-

nice, brujalo je 21. novembrau Briselu na Energetskojkonferenciji Evropskeunije.

Bio je to jedinstven skup,ocenila je ve}ina u~esnika.Da je zaista energetika u{lana velika vrata politi~kihnamera dràva Starog konti-nenta govori i podatak da jeEnergetskoj konferencijiprisustvovalo 25 ministaraenergetike i 15 ministarainostranih poslova zemaqaEU i jugoisto~ne Evrope.Utisak o zna~aju tog skupa do-datno poja~ava i ~iwenica daje me|u zvanicama bilo ipredstavnika drugih, ener-getski bitnih dràva koje nepripadaju dvadesetpetoriciEU, kao ni dràva-ma jugoisto~neEvrope. To su presvega predstavniciRuske Federacije inekih afri~kih dr-àva, predvoðeneMadagaskarom. Za-{to su tu bili i wi-hovi predstavnici?Zato {to se smatrada je Afrika veomabogata energentimai pored toga {tojo{ nije dovoqnoispitan wen energetski po-tencijal. Madagaskar, reci-mo, ima velike dokazane ko-li~ine prirodnog gasa.

Na Energetskoj konferen-ciji je, po pozivu prisustvo-vao i ministar rudarstva ienergetike Srbije RadomirM. Naumov, koji svoje utiske

ekskluzivno iznosi za listkWh.

- Svi najzna~ajniji govor-nici na tom ministarskomsamitu naglasili su da jeproces evropskih integraci-ja po~eo jo{ stvarawem Zajed-nice za ugaq i ~elik. Danasje za ja~awe kohezije unutarsame evropske zajednice neo-phodno da energetika bude ufokusu svih politi~kih ak-tivnosti kada je u pitawu da-qe osnaèwe integrativnihprocesa unutar same evropskezajednice, istakao je mini-star Naumov, sa zadovoqstvomisti~u}i ~iwenicu da je iSrbija, kao zemqa evropskezajednice, bila na tom skupu.

Za{to se danas tako gledana energetiku u EU? Zato {tose iskristalisala ~iwenicada je energetika polazi{tesvakog privrednog razvoja.

Drugi bitan razlog da seenergetika odredi kao kqu~-ni faktor politike EU je taj{to je na Starom kontinentuima sve mawe i {to Evropapostaje sve vi{e energetskiuvozno zavisna.

Pri tome se ne sme zabora-viti i ~iwenica da su Evro-

pqani potpuno svesni da jeenergetika najve}i generatorekolo{kih problema, odno-sno destruktor ìvotne sre-dine.

Prema re~ima Naumova, za-to je u Briselu nagla{eno dase pitawe opstanka Planetezasniva na iznalaèwu neop-hodnih koli~ina energije zasigurno snabdevawe potro-{we, ali uz istovremeno da-

qe smawewe, odno-sno minimizacijuuticaja energetikena ìvotnu sredinu.

N a j d i r e k t n i j eopravdawe za sazi-vawe jednog ovakvogskupa je ono {to senedavno dogodilo uNema~koj kada je “izigre” u jednom tre-nutku ispalo 6.000MW proizvodnihkapaciteta, polaEvrope zbog toga bi-

lo u mraku, a cena elektri~-ne energije dostigla cifreod kojih se vrti u glavi. Me-|utim, treba znati da je ipro{le i pretpro{le godi-ne bilo istovetnih pojava iu Evropi, i u Americi. Nesme se nikako zaboraviti daje u Italiji do{lo do raspa-

da sistema pre dve godine, ada je u Kaliforniji, pro{legodine, sistem “pukao” podnavalom potro{a~kih zahte-va tamo{we industrije istanovni{tva.

U su{tini, sve ove pojavemogu biti neposredni povo-di, ali ono zbog ~ega je Evro-pa krenula u jednu sasvim no-vu energetsku pri~u krije se udetaqnom istraìvawu iprocenama energetske budu}-

NA[ INTERVJU: RADOMIR M. NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE

Energetika “ki~ma”evropske stabilnosti� Evropa zabrinuta - preti nesta{ica energije, pa jeEnergetska konferencija okupila 25 ministara energe-tike i 15 ministara inostranih poslova zemaqa EU i ju-goisto~ne Evrope � Energetika mora da bude u fokususvih politi~kih aktivnosti i daqeg snaæewa integra-tivnih procesa unutar same evropske zajednice

Radomir M. Naumov:

U Briselu najavqene nove

mere za kreirawe

realnog liberalizovanog

energetskog trì{ta

Unapre|ewe energetske efikasnosti treba da do 2020.

godine smawi potro{wu energije uEU za 20 procenata, {to }e na

godi{wem nivou doneti u{tedu od100 milijardi evra, odnosno 390

miliona tona ekvivalentne nafte

*

*

Zbog kolapsaEES Nema~ke,pola Evrope u mraku

5


nosti ne samo Evrope ve} icele planete. Naime, predvi-|awa Me|unarodne agencijeza energiju ukazuju da }e naglobalnom planu do 2030. go-dine potra`wa za energijomporasti za 60 odsto i to pr-venstveno zbog sve ve}ih po-treba Kine i Indije.

Istraìvawa te institu-cije ukazuju tako|e da suevropske energetske rezervesve siroma{nije, da }e cenenafte i gasa i daqe rasti ida je dosada{wa energetskapolitika doprinela drama-ti~nim klimatskim promena-ma. U posledwih 100 godinaglobalna temperatura vazduhana planeti je porasla za 1,6stepeni, a ukoliko se ne pre-duzmu radikalne mere u za-{titi ìvotne sredine, dokraja ovog veka }e do}i do do-

datnog rasta za jo{ 5,8 stepe-ni Celzijusa.

Kada se uz sve ove ~iwenicedoda i to da je Evropa, posleAmerike, drugi najve}i uvo-znik i potro{a~ energije usvetu, onda svima postaje ja-sno za{to evropskazajednica tako radi-kalizuje ulogu ener-getike i integri{eje u politiku.

Ipak, uprkosovim, poprili~nodramati~nim i uzne-miravaju}im ~iwe-nicama, na brisel-skom skupu je istak-nuto da EU ostajelider u domenu ener-getskih tehnologija i da seve} uveliko radi na wihovomdaqem unapre|ivawu.

Kako isti~e ministar, os-

im toga, sa govornice brisel-skog skupa je nagla{eno dapostoje na~ini da se svi nave-deni problemi prevazi|u.Pre svega zahtevi energetikese moraju apsolutno integri-sati u zvani~no politi~ko

stanovi{te. Tako|e se daqemora raditi na ohrabrewukonkurencije u energetici, asigurnost u snabdevawu sta-viti u potpunu saglasnost sao~uvawem ìvotne sredine.

Kako to ostvariti, odnosnona ~emu EU èli da temeqitakvu energetsku politiku?Pre svega kreirawem real-nog, jedinstvenog energet-skog trì{ta. Kada, oni ka-ù, realnog onda smatraju dato trì{te mora da funkci-oni{e u praksi, a ne na papi-ru. Da bi se to i ostvarilo naskupu je nagla{eno da }e bitidonete nove mere za usposta-vqawe liberalizovanogenergetskog trì{ta.

Poseban oslonac te noveenergetske politike EU bi}edaqe unapre|ewe energetskeefikasnosti. Wihove proce-ne navode da upravo u energet-skoj efikasnosti postojeogromni, a jo{ neiskori{}e-

ni potencijali zbog ~ega jeve} lansiran plan da se do2020. godine potro{wa ener-gije u EU smawi za 20 proce-nata.

Za list “kWh”, ministarNaumov iznosi i da, kada sepogleda detaqnije {ta sekrije iza procenata od 20 od-sto smawewa potro{we ener-gije u EU, ~oveku se zavrti uglavi. Jer, kada ostvari ovajplan evropska zajednica }e nagodi{wem nivou u{tedeti100 milijardi evra, odnosno390 miliona tona ekviva-lentne nafte.

Efekti sprovo|ewa ovogplana na nivou za{tite ì-votne sredine su jo{ {o-kantniji. To zna~i da }e segodi{wa emisija gasova ko-ji uti~u na efekat stakleneba{te smawiti za 780 mili-ona tona ekvivalentnog ug-qen dioksida.

Radi upore|ewa i boqegrazumevawa o kakvim cifra-

ma se radi dovoqno jeista}i da je kod nasukupan bilans pri-marne energije 15 mi-liona tona ekviva-lentne nafte.

Zbog ovako zna~aj-nih rezultata koji semogu posti}i u dome-nu za{tite ìvotnesredine poseban oslo-nac nove energetskepolitike EU }e biti

nove tehnologije za priku-pqawe i skladi{tewe ugqendioksida. Naglasak na ovimtehnologijama se tako|e za-sniva na rezultatima istra-ìvawa i procena. Tako jeproceweno da }e do 2030. go-dine, ukoliko se ni{ta neu~ini, emisija ugqen dioksi-da porasti za 55 procenata.

Zbog svega onoga {to jeizre~eno na ovom skupu EUje zatraìla, odnosno iska-zala èqu za jednim novimme|unarodnim ugovorom zaunapre|ewe energetskeefikasnosti. Oni su nagla-sili da svi napori EU, makoliko bili zna~ajni, ne}ere{iti probleme na glo-balnom, planetarnom planu,ukoliko se svemu ovome nepridruè i druge politi~-ke, ekonomske i energetskevelesile. í

R. E.

Me|unarodna agencija za energijuprocewuje da }e na globalnom

planu do 2030. godine tra`wa zaenergijom porasti za 60 odsto ito prvenstveno zbog sve ve}ih

potreba Kine i Indije.

*

*

Energetika - generator ekolo{kihproblema: zgrada EU u Briselu,

6


RAZGOVOR S POVODOM

Srbiji u ovom tre-nutku nedostajeoko 500 megavatainstalisane snage

za pokrivawe vrha potro-{we. To bi donekle mogloda se ublaì racionaliza-cijom potro{we, ali ne iproizvodwe, jer u tom po-gledu nije ostalo mnogo{ta da se uradi. Situacijaje, dakle, ozbiqnija nego{to predvi|a Strategijarazvoja energetike Repu-blike Srbije do 2015. godi-ne pa i na{ Sredworo~niplan razvoja. Dakle kapaci-teti ne}e nedostajati, negove} nedostaju!

Ovu konstataciju izneo jeZoran Manasijevi}, zame-nik generalnog direktoraEPS-a za tehni~kapitawa. On je rekaoda su revitalizacijeelektroenergetskihobjekata vrlo kori-sne, ali da nikako nemoèmo da pobegne-mo od ~iwenice da suna{e ma{ine stare.

- Cene elektri~neenergije u Evropi ina{em okruèwudrasti~no rastu i toje pokazalo odgovor nana{ posledwi zahtev za po-nudom vezanom za interv-entni uvoz elektri~neenergije. Od ponu|a~a, ko-je smo pozvali na tender,javila se samo jedna firm-a, koja nam je, umesto tra-ènih 150 megavata u ban-du, ponudila samo 15 mega-vata. Dakle, desetinu odonoga {to smo traìli ito po ceni vi{oj od 79 evraza megavat-~as. To jasno po-kazuje da elekti~ne ener-gije u okolini nema i ne}eje biti i da }e cene i daqerasti. A ve} su visoke.Prema tome svaka koncep-cija koja zagovara tezu da

Srbija treba i moè da seoslawa na uvoz elektri~neenergije u narednom peri-

odu, krajwe je neracional-na i nedoma}inska. Bavqe-we proizvodwom elektri~-ne energije za Srbiju jeidealan posao, jer taj pro-izvod jednostavno ne moèda propadne i uvek }e ima-ti kupca. Kada su u pitawuenergetski objekti zna~aj-nih snaga radi se o veli-kim poslovima, kojima semogu baviti velika i jakapreduze}a, jer je re~ o zama-{nim investicijama sa re-lativno dugim vremenskimperiodom povratka uloè-nog kapitala: desetak go-dina. To mogu da rade samovelike i bogate firme.Proizvodwa elektri~ne

energije obe}ava skroman,ali siguran profit u bu-du}nosti. Proma{ena in-

vesticija je samo ne-zavr{en elektroe-nergetski objekat -kaè Manasijevi}.

Napomiwu}i da jepitawe proizvodweenergije kqu~no zasvaku zemqu, on je na-pomenuo da je i XorxBu{ (mla|i), odmahpo progla{ewu zapredsednika posta-vio pitawe energet-

ske bezbednosti SAD. Vi-dimo da se tim pitawemuglavnom i bavi. Isto, ka-

è Manasijevi}, treba davaì i za nas. Srbija je za-visna od uvoza nafte i gasai tu ne moèmo ni{ta dapromenimo, ali u elektroe-nergetici moèmo da odr-ìmo nezavisnost.

-Dràva mora da inici-ra kupovinu i pravqeweelektrana, ili da omogu}ida tu neko u|e sa svojim ka-pitalom i pod odre|enimugovorima proizvodi elek-tri~nu energiju. Perioddo 2012. godine, kada jepredvi|eno okon~awegradwe TE “Kolubara B”veoma je dug i nedostatakkapaciteta, koji sam na-veo, mora da se premostikupovinom gotove elektra-ne, {to je znatno povoqni-je nego da se uvoze enormnekoli~ine energije u tomperiodu ili da nedostatakenergije postane faktorko~ewa razvoja srpske pri-vrede. Dràva bi moglainterventno da deluje, a

ZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Uvoz nije re{ewe� Cene elektri~ne energije u Evropi i na{em okruæewu drasti~no ras-tu � Srbiji ve} nedostaje 500 megavata � Svaka koncepcija da se Srbijaoslawa na uvoz elektri~ne energije u narednom periodu, krajwe je nera-cionalna i nedoma}inska

U sve ve}em broju evropskih zemaqa najavqeni su odre|enividovi redukcija i to se tamo ne uzima toliko tragi~no. Izve-sno je da se dosta trgovalo, a malo gradili novi kapaciteti ida je kalifornijski sindrom zahvatio i Evropu. Liberaliza-cijom trì{ta elektri~ne energije trebalo je da se do|e do ni-è cene i do ve}e pouzdanosti napajawa. Svedoci smo da se tadva kqu~na ciqa nisu ostvarila i da imamo suprotne efekte:cene struje svuda rastu, naro~ito za doma}instva, a kriznihsituacija u snabdevawu elektri~nom energijom je sve vi{e. Toje ~iwenica i voleo bih da ~ujem obja{wewe stru~waka koji suse uporno zalagali za deregulaciju, za{to je prose~na cenaelektri~ne energije na evropskom trì{tu, porasla sa 25 evrapo megavat-~asu u 2003. na 45 evra po megavat-~asu u 2005. godi-ni? Moèmo da se sloìmo s tim da slobodno trì{te imasvoje prednosti, ali ne znamo kada }e to da nastupi - rekao jeManasijevi}.

Sumwivi efekti liberalizacije trì{ta

Tamo gde to moè, situaciju bi EPS-u mogao da olak{a i vla-snik, odnosno Dràva. Kra|a struje, po oceni Manasijevi}a idaqe se gotovo uop{te ne ka`wava, a od nedavno veoma su u~e-stale i kra|e bakra, koji je na berzi osetno poskupeo. Masovnose kradu kablovi i to je po~elo ozbiqno da ugroàva rad si-stema posebno na kopovima. Manasijevi} se pita kako je mogu}eda u topionicama niko ne pita odakle nekome ta ìca i za{tone postoji zabrana otkupa ovako donetih kablova i wihoveprerade. Predstavnici PD “Kolubara” u vi{e navrata su se poovom pitawu obra}ali nadle`nim organima, ali bez uspeha.

- Imamo problema i sa eksproprijacijskom mafijom: kupujese zemqi{te, takore}i ispred frontova radova, brzo mu sepromeni namena i ono se napla}uje po vi{estruko vi{oj ceniprilikom eksproprijacije. Vrhovni sud Srbije je neke sporove,koji se na to odnose, presudio protiv “Kolubare”, iako je bilojasno {ta se tu radi - kaè Manasijevi}

Vlasnik ne pomaè

Od ponu|a~a, koji su pozvani na tender za interventi uvoz EPS-a javila se jedna firma,

koja nam je ponudila samo desetinupotrebnih koli~ina i to po cenivi{oj od 79 evra za megavat-~as

Zoran Manasijevi}

7


EPS je spreman da pomog-ne na na~in na koji to odwega budu traìli. Novaelektrana je dobar posaoza svaku dràvu. Proizvod-wa elektri~ne energijesvakako ne moè u trì-{nom smislu da se tretira,kao proizvodwa, recimo,robe {iroke potro{we,jer to je uslov opstankasvake dràve i uop{te gle-dano ~ove~anstva. Isku-stvo pokazuje da se u vremekriznih situacija prak-ti~no svuda suspenduje tr-ì{te elektri~ne energi-je - napomiwe Manasije-vi}.

On daqe napomiwe da jepomalo ~udno da na ova-kvom stepenu tehnolo{kograzvoja nemamo pouzdanijeprognoze vremenskih i hi-drolo{kih prilika i tonas ozbiqno sputava dapravimo sigurnije mese~-ne i vi{emese~ne planovehidroproizvodwe. To do-nosi neo~ekivane opasno-sti i situacije kakve smoimali na samom po~etkugrejne sezone. Na{ sago-vornik isti~e da su namnaruku i{le povoqne tem-peraturne prilike u no-vembru, ali, kod onog pr-vog zahla|ewa, trebalo jeda pro|e ~itavih nedequdana da qudi koji su segrejali i dogrevali nastruju smawe potro{wu.Naime, u posledwoj deka-di novembra dnevna potro-{wa u Srbiji je smawenana prihvatqiv nivo od 112

do 115 miliona kilovat-~asova, a samo nedequ danaranije, pri istoj spoqnojtemperaturi, iznosila je125 miliona kilovat-~a-sova. Ta inercija, isti~eManasijevi}, neuo-bi~ajeno je dugo po-trajala.

U vezi sa proce-nama elektroener-getske situacije unarednom periodu,na{ sagovornik jeistakao da postojenagove{taji daozbiqnih padavina(ki{e i snega) ne-}e da bude do Novegodine i da }e, ako se toostvari, biti problema saiskori{}avawem kapaci-teta proto~nih hidroelek-trana. Zato se sada radi natome da se odrì i, ako jemogu}e, popravi nivo u hi-droakumulacijama, kakobismo u zimu u{li sa bo-qim stawem nego {to jesada.

-Raduje nas izuzetno do-

bar rad termoelektrana,ali to se naàlost odra-àva na stawe na deponija-ma. Mora da se pohvali do-datno anagaòvawe “Kolu-bare”, jer je ona ve} u vi{e

navrata tokom ove godineodgovarala dodatnim zah-tevima ElektroprivredeSrbije, diktiranim aktu-elnom elektroenergetskomsituacijom. Dogovorilismo se i sada da TENT-u dokraja godine bude isporu-~eno dodatnih 400 hiqadatona ugqa. Trenutno naTENT-ovim deponijamaimamo oko 900 hiqada to-

na. Ukupno gledano na de-ponijama je oko 83 odstougqa u odnosu na bilansi-rane koli~ine. Vrlo nepo-voqna okolnost po nas je ito {to je gas za grejawe po-skupeo za 30 odsto. Smatra-mo da je direktna posledi-ca ovakvog naru{avawa pa-riteta cena energenata na{tetu elektri~ne energi-je neposredno pred grejnu

sezonu, to {to je, prili-kom nedavnog zahla|ewa,pri istoj prose~noj dnev-noj temperaturi, potro-{wa struje pove}ana ~ak zaoko osam odsto. Po na{oj

proceni znatan deokupaca u Vojvodinipre{ao je na grejaweelektri~nom energi-jom nakon poskupqe-wa gasa - isti~e Zo-ran Manasijevi}.

On napomiwe da,{to se ti~e progno-zirawa elektroener-getske situacije zanarednu zimu, nijeve}i optimista, ne-

go {to je bio pro{le go-dine. Situacija je tadasvakako bila povoqnija,jer su hidrolo{ke prili-ke bile boqe, potro{wamawa a u regionu je bilovi{e energije nego sada.Ipak, izrazio je nadu da}emo i ovu zimu uspe{noprebroditi. í

D. Obradovi}

Period do 2012. godine, kada je predvi|eno okon~awe gradwe

TE “Kolubara B” veoma je dug. Dràva tu mora interventno

da deluje, kupovinom neke postoje}e elektrane

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Struje sve mawe: neophodna izgradwa novih objekata

RB “Kolubara” uovoj godini

uspe{noodgovarala

dodatnimzahtevima

EPS-a za ve}uproizvodwu ugqa


8

Pro{logodi{warekordna proiz-vodwa Privrednogdru{tva “Termoe-

lektrane Nikola Tesla”,o~igledno, ne}e jo{ dugobiti najve}a. Revitalizo-vani proizvodni kapacite-ti TENT-a rade kako se sa-mo poèleti moè i u ovojgodini }e, o~ekuju u ovimelektranama, proizvodwaelektri~ne energije “pre-sko~iti” i 18 milijardikilovat-~asova. Ali, takvevanserijske rezultate svevi{e ugroàvaju i pove}a-ni problemi.

Bo{ko Buha, direktor PDTENT, na po~etku razgovo-ra za list “kWh”, isti~e dasu ozbiqni problemi odla-zak kadrova, ali i uglednihdoma}ih firmi, pa i kadro-va iz tih preduze}a. Naime,u svetu se sve vi{e grade no-vi i revitalizuju postoje}ienergetski objekti, posla jesve vi{e a specijalizova-nih firmi za elektro, ma-{inske i druge poslova, inema previ{e. Tako se i de-{ava da strane firme svevi{e upo{qavaju na{efirme i odvode im radnikena strana gradili{ta, osta-vqaju}i tako problem EPS-u i Srbiji. A nas ~eka grad-wa nove elektrane, isti~eBuha. Novi proizvodni ka-pacitet i realnija cenaelektri~ne energije su pr-vorazredni dràvni inte-res. Zato te probleme sa ka-drovima i doma}im firma-ma moramo re{avati.

- Do kraja godine o~ekuje-mo da TENT proizvede re-kordnih 18 milijardi kilo-vat-~asova elektri~ne ener-gije, pa ~ak i vi{e od toga.

Pritom, imamo u vidu da jedo 20.novembra ve} proizve-deno vi{e od 16 milijardikilovat-~asova. To je preba-~aj plana za taj period od11,5 odsto. Primera radi,samo u prvoj polovini no-vembra - i to uz povremenopotiskivawe kapaciteta -prose~na dnevna proizvod-wa iznosila je 66 milionakilovat-~asova, kaè Buha idodaje:

- Za takav rezultat su naj-zaslu`niji na{i radnici.Ova visoka proizvodwaostvarena je i zahvaquju}ismawenom broju ispada blo-kova, za {ta zasluge pripa-daju wihovim revitalizaci-jama. U tim poslovima po-sebnu pa`wu smo posvetilicevnom sistemu, koji je u is-padima i po vremenu i poproizvodnom gubitku najvi-{e i u~estvovao. Drugi “is-pravqeni” deo ispada blo-kova, koji je tako|e u pore-|ewu sa ranijim stawem pre-polovqen, odnosi se na nadelovawe tehnolo{kih ielektro za{tita, a {to je utesnoj vezi sa automatizaci-jom wihovog rada.

Blokovi su postali ras-poloìviji i pouzdanijiupravo zbog ura|enih mo-dernizacija, pri ~emu suglavni poslovi obavqanina kotlu i turbini, pa za-tim i na automatizaciji.Rezultati tih investicijave} stiù - blokovi su sadapouzdaniji, jer automatikagotovo sve sama radi, pa semawe zavisi od qudskogfaktora. Po~etnih proble-ma sa uhodavawem novog na-~ina rada je, naravno, bi-lo, ali sada ve} sve tofunkcioni{e kako treba.

BO[KO BUHA, DIREKTOR PD TENT D.O.O.

U poslovima revitalizacije postrojewa TENT se u najve}ojmeri oslawao na doma}e partnere. Kako napomiwe Buha, mak-simalan je bio zaokret na doma}u industrijsku pamet. Velikekoristi od toga imale su, nesumwivo, i na{e firme i wihoviradnici, koje su tako "u~ili" i dokazali da ~esto posedujusvetska znawa. Ali, za EPS je do{lo i krajwe vreme da seodredi koje su firme u Srbiji wegovi strate{ki partneri. Re~je o firmama bez kojih EPS te{ko da moè funkcionisati. Jer,velika je opasnost u ve} zahuktaloj investicionoj aktivnosti uenergetskom sektoru da }e se ostati bez takvih sigurnih part-nera. Taj problem potrebno je da se reguli{e ve} u ovoj godini,da se ne bi svom o{trinom pojavio u 2008. godini. Za teposlove jo{ se poga|amo, prime}uje Buha, ali ukoliko os-tanemo bez na{ih preduze}a strane partnere bi morali dapreplatimo, uz nesiguran kvalitet rada.

Sa~uvati doma}e partnere

RAZGOVOR S POVODOM

Na pragu novog rekorda -18 milijardi kWh

� U prvoj polovini novembra prose~na dnevna proizvodwa TENT-a bila je oko 66miliona kilovat-~asova � Smawen broj ispada blokova � Nova elektrana i realni-ja cena struje - prvorazredni dræavni interesi � Hitno na}i na~in da se zadræekadrovi, ali i doma}i poslovni partneri

Izuzetni proizvodni rezultati - “posledica” velikih ulagawa

FO

TO

: M

. GO

LE


9

Buha najavquje i naredne po-slove:

-Slede}i korak bi}e opti-mizacija rada i pove}aweenergetske efikasnosti po-strojewa TENT. Takvi suposlovi ve} zapo~eti na re-konstrukciji mlinova nablokovima 3,4 i 5. Taj pro-blem - i to po pitawu kapa-citeta i meqavosti mlinova- postoji, naime, od po~etkarada blokova. [to se ti~estepena iskori{}enostimlinova i wihove energet-ske efikasnosti, na primer,rekonstrukcijom dva mlinabloka A 3 ostvareni su od-li~ni rezultati. Na osnovutoga procewuje se da }e se,posle takvog “dovo|ewa ured” mlinova u ova tri blokaukupno u{tedeti 280.000 to-na ugqa i te neutro{ene ko-li~ine upotrebi}e se za pro-izvodwu dodatnih kilovat-~asova elektri~ne energije.

Za poboq{awe energetskeefikasnosti na bloku A 6ugovoren je i zna~ajan posaosa firmom Alstom (isporu-~iocem turbine za taj blok),a koji }e, prema planu, kaoposledwi u 2008. godini

oti}i u revitalizaciju.Ciq je da se na tom postroje-wu “isteraju” sve prime}enelo{e ta~ke, a za one koje ni-su uo~ene koristi}e se poda-ci iz ugovora, kako bi se sa-znalo {ta bi jo{ trebalo“doterati”. Nastoja}e se,pritom, da se prvenstvenosnaga ovog bloka pove}a na350 megavata i to rekon-strukcijama na turbini i do-datnim radovima na genera-toru i transformatoru, uzmaksimalno vo|ewe ra~una oenergetskoj efikasnostibloka. Dakle, revitalizaci-ja blokova A 4 i A 6, sa koji-ma zapo~iwe i op{ta akcijapoboq{avawa energetskeefikasnosti blokova, je uvrhu prioriteta. Narednafaza u automatizaciji radablokova bi}e optimizacijawihovog proizvodnog proce-sa. U termoelektranama naZapadu, na primer, pove}a-wem stepena korisnostiblokova za samo jedan odsto,ostvaruju se znatne u{tede upotro{wi ugqa.

-U proteklom periodu veo-ma mnogo je ura|eno i na po-boq{awu ekolo{kih para-

metara. êtiri blokaTENT A - 1,2,3 i 5 su zaga|e-wa ìvotne sredine svela, uevropske norme. Blokovi 1 i2 emitovali su i za 20 odstovi{e tih ~estica od dozvo-qenih normi. U zaga|ivawuObrenovca u~estvovali su sa65-70 odsto - isti~e na{ sa-govornik. U odnosu na 2000.godinu stawe je, {to se ti~eemisije ugqen dioksida idrugih ~estica, zna~i, petputa poboq{ano, pri ~emu jetakav izuzetan rezultat rea-lizovan uz veliku podr{ku

poslovodstva EPS-a, kao iuspe{nom saradwom sa Op-{tinom Obrenovac. Umesto“ekolo{kog rata” sa lokal-nom sredinom sada se zajed-ni~ki radi na re{avawuovog problema. U projekteza{tite ìvotne sredine,uostalom, do sada je uloènoizme|u 15-17 miliona evra.Naredni vaàn posao u tojoblasti bi}e modernizacijaelektrofiltera na bloku A4 i za taj posao tender je ve}raspisan. Po tre}i put “pro-{ao” je, tako|e, i tenderEAR za rekonstrukciju si-stema transporta pepelaTENT B, za {ta je nameweno28 miliona evra (prva dva jeprolongirala ova agencija),~ime se zaokruùju poslovikoji su u toku kad je re~ o ̀ i-votnoj sredini.

Me|utim, prime}uje Buha,dva problema sve vi{e uti~una daqe poslovawe EPS-a,pa samim tim i TENT. Re~ jeo neodgovaraju}oj ceni elek-tri~ne energije i o sve izra-ènijoj potrebi gradwe no-vog elektoenergetskog kapa-citeta. Cena elektri~neenergije je veoma depresira-

na a uz to naru{en je i wi-hov paritet u energetskomsektoru. Kada bi se ona po-ve}ala, me|utim, samo za 1-1,5 evro cent, sa cenom izme-|u pet i pet i po evro centapo kilovat-~asu tek bi se do-stigle najniè cene struje uokruèwu. A wen rast samoza jedan cent, pri sada{wojproizvodwi elektri~neenergije, stvorio bi oko330 miliona evra i ta novasredstva omogu}ila bi EPS-u da sopstvenim parama, zna-~i bez inostranih kredita,

podiè kapacitete. Sa ja-~om finansijskom osnovomlak{e bi se, tako|e, re{a-vali i drugi problemi, kao{to su redukcije, uvoz stru-je, pokretawe aktivnostiprivrede Srbije itd. Tre-nutna nepovoqna situacija usnabdevawu kupaca elek-tri~nom energijom, izazva-na su{om i rastom potro-{we, jo{ jednom ponovoukazuje na potrebu podizawanovog kapaciteta. Sve se vi-{e, uz to, korak gubi i uproizvodwi ugqa. Zahvaqu-ju}i i vanrednim naporimarudarskog sektora, svakako,bilo je mogu}e ostvaritiovako dobre rezultate, jer suza tako pove}an rad elektra-na bile obezbe|ene potreb-ne koli~ine ugqa. Ali, po-sledica toga je da su wegoverezerve u deponijama trenut-no ispod planiranih. O~i-gledno, zbog mawih inve-sticija u taj sektor u pret-hodnom periodu, ugqa ipak,ima sve mawe, pa je zaokret ubudu}im ulagawima u rudni-ke logi~na posledica. í

Miodrag Filipovi}

Nova sistematizacija - 200 novih radnih mestaSa dono{ewem novog pravilnika o orga-

nizaciji rada i sistematizaciji radnihmesta, u TENT se nastojalo i da se napravenovi odnosi u ~itavom proizvodnom proce-su, kao i da se isprave neka vremenom pre-vazi|ena re{ewa. Posebno je, pri tome,zna~ajno da je uspostavqena uspe{na sarad-wa sa sindikatom i da su usvojene sve wi-hove prihvatqive primedbe. Kao najva`ni-je izdvajamo da se sa novom sistematizacijom stvara prostor zadovo|ewe mladih kadrova i o~ekuje se da }e TENT sada biti usituaciji da primi oko 200 qudi. Takva mlada stru~na radna sna-ga sve je vi{e neophodna za kadrovsko osveèwe dru{tva, aposledica je, izme|u ostalog, i novih tehnologija i automati-zacije procesa rada.

Kadrovski problem sve vi{e nagriza uspe{no poslovawedru{tva. Za posledwih pet godina TENT je, na primer, napusti-lo 30 inèwera i izme|u 40 i 50 vrhunskih majstora. Najnovijiprimeri ukazuju da se stru~ni kadar TENT, osposobqen i zah-vaquju}i velikim poslovima, kao {to su revitalizacije postro-jewa, lako zapo{qava u drugim firmama, pa i u inostranstvu(tri inèwera, koji su "ispekli taj zanat" nedavno su se za-poslila u firmi Simens i rade u Ju`noj Africi na blokovimaod 600 megavata). A kako te qude i zadràti sa platom od oko500 evra mese~no, kada od firmi u Beogradu dobijaju dnevno od400 do 500, a u inostranstvu (firma Simens) i po 1.100 evradnevno. Za takvim kardovima imaju}i u vidu da je u svetu po-ja~ana gradwa i revitalizacija elektrana, a da ih je sve mawena trì{tu rada, sve je ve}a tra`wa. I velike svetske kom-panije imaju problema sa kadrovima ovog profila. Alstom je,recimo, raspisao konkurs za prijem 250 takvih stru~waka. Sveje to tim vi{e apsurdno {to na{i ve} obu~eni inèweri za radi u te{kim uslovima ne bi odlazili kada bi im se omogu}ilazarada bar izme|u 700-1.000 evra mese~no. Ispada da nam je"jeftinije" da posle kada nemamo kadrova takve usluge inos-tranih stru~waka pla}amo znatno vi{e.

BO[KO BUHA

direktor PD „TENT“

Posebna pa`wacevnim

sistemima

FO

TO

: M

. GO

LE

10

FORUMI

Nema realno mogu-}ih poboq{awa unaturalnim para-metrima i bilan-

sima, koji bi pri sada{wimcenama elektri~ne energi-je, uveli EPS u zonu profi-ta. Otuda je pitawe poslova-wa JP EPS, pre svega, pita-we budu}e politike cenaelektri~ne energije i ste-pena naplate. Dostignutinivo cene (3,36 dinara zakilovat-~as), omogu}ava po-kri}e teku}ih operativnihtro{kova i finansirawedela dospelih starih obave-za, ali ne obezbe|uje potreb-na sredstva za najneophod-nije investicije u odràva-we dostignutog nivoa pro-izvodwe.

Ove konstatacije iznete

su prilikom razmatrawa Go-di{weg programa poslova-wa JP EPS za 2007. godinu,na sednici Upravnog odbo-ra, odrànoj 30. novembra(predsedavao prof. dr Jero-slav @ivani}). Ovom pri-likom, Ratko Bogdanovi},direktor Direkcije za eko-nomsko-finansijske poslo-ve obavestio je ~lanove UOda sada postoji obaveza da seovaj materijal, u op{irnojformi najpre dostavqaAgenciji za energetiku nadavawe mi{qewa i potomVladi Srbije na davawe sa-glasnosti. S obzirom na ~i-wenicu da neki va`ni para-metri u vezi sa planom jo{nisu poznati, Bogdanovi} jenagovestio da }e ubrzo mora-ti da budu na~iweni i odgo-

varaju}i rebalansi. Plan jera|en prema sada{wim ce-nama, ali se o~ekuje da secena ubudu}e odre|uje po me-dotologiji Agencije zaenergetiku, odnosno da seutvr|uju opravdani prihodipreduze}a unutar EPS-a, is-takao je Bogdanovi}. Prego-vori oko mase zarada za na-rednu godinu jo{ nisu okon-~ani, a predvi|eno je da se u2007. obavi nova procenasredstava i u obra~un amor-tizacije da se ukqu~e proce-weni efekti, tako da je ovajplan samo podloga za onajkoji }e tek da usledi. Po me-

todologijama Agencije zaeneretiku utvrdi}e se me|u-sobni odnosi izme|u JPEPS i JP EMS.

U vezi sa projekcijamaproizvodwe i ostalog, na-vedeno je da je planiranoda se u 2007. godini proiz-vede 33,45 milijardi kilo-vat-~asova elektri~neenergije, {to je za tri od-sto mawe od proizvodweprocewene za ovu godinu.Najve}i pad proizvodwepredvi|a se kod hidroelek-trana ({est odsto). Tako|e,predvi|eno je i vi{estrukopove}awe uvoza elektri~ne

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA EPS-a

Sa ovom cenom nema razvoja� Planirano je da se u 2007. godini proizvede 33,45milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije, triodsto mawe od proizvodwe procewene za ovu godinu� Vi{estruko pove}awe uvoza struje

Pu{tawem u rad rekonstruisane trafo-stanice 35/10 kV KG 01 “Stanovqansko po-qe” u Kragujevcu je 24. novembra obeleènDan Privrednog dru{tva “Centar” d.o.o.Objekat u rad pustio je Radomir Naumov, mi-nistar rudarstva i energetike Vlade Srbi-je. Proslavi prvog jubileja ovog dru{tvaEPS-a prisustvovali su i dr Jeroslav@ivani}, predsednik Upravnog odboraEPS-a, Aleksandar Vlaj~i}, pomo}nik mi-nistra rudarstva i energetike, Dragan Vig-wevi}, direktor JP “Elektromreà Srbije”,Qubo Ma}i}, direktor Agencije za energeti-ku Vlade Srbije, Zoran Manasijevi} i Dra-gojlo Baàlac, zamenici generalnog direk-tora EPS-a, Radovan Stani}, direktor Di-rekcije za distribuciju elektri~ne energi-je, vladika Jovan {umadijski, Veroqub Ste-vanovi}, gradona~elnik Kragujevca, kao ipredstavnici Direkcije EPS-a i drugih pri-vrednih dru{tava i lokalne samouprave saovog konzumnog podru~ja.

R.E.

U PD “CENTAR” D.O.O. KRAGUJEVAC OBELEÆEN 24. NOVEMBAR, DAN DRU[TVA

Nova trafo stanica za jubilej

Prve izjave poslepu{tawa TS u rad

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Uskoro rebalansi

planova

11


energije, u odnosu na ovogo-di{wi ( 238 odsto). Final-na potro{wa elektri~neenergije trebalo bi u na-rednoj godini da poraste zatri odsto, a gubici u elek-tri~noj mreì, trebalo bida budu niì za pet odsto.Predvi|eno je da proizvod-wa ugqa bude nià za dvaodsto, a otkrivke za osamodsto. Proizvodwa toplot-ne energije u 2007. godinitrebalo bi da bude pove}a-na za 23 odsto, a, tehnolo-{ke pare za osam odsto.

U stavci tro{kova za na-rednu godinu predvi|eno jeuve}awe neto mase zarada zasedam odsto, po osnovu pla-nirane inflacije u 2007.plus dva odsto, na ime real-nog rasta zarada. Tu su ukal-kulisane i stimulativne ot-premnine za 252 zaposlena,kao i dobrovoqno dodatnopenziono osigurawe u visi-ni od 3.000 dinara po zapo-slenom. Dodatne tro{koveiziskiva}e i eksproprija-

cija zemqi{ta (Vreoci),eventualna nabavka mazutaza rad TE-TO, uvoz struje idrugo.

Bogdanovi} je ovom pri-likom istakao da je broj za-poslenih u EPS-u sveden nastandardni nivo u okruè-wu, ali da struktura zapo-slenih ne odgovara stvar-nim potrebama EPS-a.Predvi|a se, dakle, blagonegativan poslovni rezulat,tako da razvoj ne}e mo}i dase finansira.

Upravni odbor usvojio jeProgram poslovawa EPS-au 2007. godini, i dao sagla-snost na programe poslova-wa Privrednih dru{tava za2007. godinu.

Na sednici je doneta iOdluka o ulagawu kapita-la u JKP ToplifikacijaPoàrevac, kao i Odlukao osnivawu Privrednogdru{tva za sport u rekrea-ciju “Sportski centar Ko-lubara”.

Prilikom razmatrawa

informacije o eletroener-getskoj situaciji, ZoranManasijevi}, zamenik gene-ralnog direktora EPS-a zatehni~ka pitawa naveo je daje konzum za 11 meseci ovegodine za 2,2 odsto ve}i odbilansiranog. Proto~nehidroelektrane proizvelesu 3,1 odsto vi{e nego {toje bilansirano, a ~ak osamodsto vi{e u odnosu na 11meseci 2005. godine. Pro-izvodwa u akumulacionimHE je na nivou pro{logo-di{we, dok su termoelek-trane na ugaq proizvele12,6 odsto vi{e od bilansaodnosno 5,8 odsto vi{e ne-go u istom razdobqu 2005.godine. Proizvodwa ugqaje, kako je naveo Manasije-vi}, pratila dobar radtermoelektrana. U “Kolu-bari” je za 11 meseci proiz-vedeno 26 miliona tonaugqa ili osam odsto vi{eod bilansa, odnosno pet od-sto vi{e nego u istom peri-odu 2005. godine. U “Ko-

stolcu” proizvodwa ugqa unavedenom periodu bila jetri odsto nià od bilansi-rane i dva odsto u odnosu na2005. ali je toplotna mo}ugqa bila ve}a, tako da nitu nema gubitaka. Otkrivkau “Kolubari” za 13 odsto jebila vi{a od bilansiranea tri odsto u odnosu na 2005.U “Kostolcu” je {est odstobila vi{a od bilansa i triodsto u odnosu na 2005.

- Ovakvom proizvodwom -rekao je Manasijevi} - EPSmoè da bude zadovoqan i tonam daje za pravo da }emozimski period preguratibez posledica. Sada je najve-}i resurs smawewe potro-{we, jer iz ovih postrojewane moè da se izvu~e vi{e.Industrija i doma}instvatro{e mnogo vi{e energijenego {to bi trebalo.

Tok remontnih aktivno-sti ocewen je kao zadovoqa-vaju}i. í

D. Obradovi}

Od dana kada je EPS, u janua-ru ove godine, raspisao me|una-rodni tender za nabavku moder-nih, digitalnih brojila i mer-nih grupa, pa dok krene isporu-ka ovih ure|aja, prote}i }e, o~i-to, ~itava godina. U DirekcijiEPS-a za distribuciju elek-tri~ne energije kaù da su is-po{tovane sve zakonske i ban-~ine procedure i uslovi za ovunabavku, tako da prvi kontigentbrojila moè da stigne u janua-ru predstoje}e godine. U decem-bru bilo je u toku potpisivaweugovora sa francuskom firmom“Saèm” i novosadskim “Ene-lom”, koji su na tenderu izabra-ni za isporu~ioca traènihure|aja. Od francuske firmenabavi}e se trofazna i mono-fazna brojila, a od novosadske,merne grupe.

Na pitawe za{to je proceduratrajala ovako dugo, u Direkcijikaù da razlog za ovako dug po-stupak nije samo sloènostuslova Evropske banke za obno-vu i razvoj (EBRD), koja je EPS-uodobrila kredit od sto milio-

na evra i prema ~ijoj procedurise nabavka i odvija, nego i to{to su neki doma}i proizvo|a-~i imali zamerke na izbor ispo-ru~ilaca mernih ure|aja, tepodnosili prigovore, {to Upra-vi za javne nabavke, {to samojbanci.

Kada su od Komisije za za{ti-tu prava ponu|a~a u Upravi zajavne nabavke Republike Srbijedobili odgovor da ona nije nad-le`na da odlu~uje na àlbe poovom tenderu, proizvo|a~i kojinisu izabrani na tenderu obra-tili su se organima EBRD. U ban-ci je oceweno da wihovi prigo-vori nisu osnovani, tako da jetenderska procedura mogla dase nastavi. Budu}i da se ugovo-rima precizira da celokupna is-poruka treba da se obavi za 32nedeqe od momenta stupawa ugo-vora na snagu, treba o~ekivatida }e sva naru~ena brojila imerne grupe sti}i do kraja avgu-sta idu}e godine. U Direkciji zadistribuciju isti~u da }e zame-na starih i dotrajalih brojilakrenuti odmah i da }e se oba-

vqati tempom odgovaraju}impristizawu naruxbine.

Da podsetimo, od ukupnog kre-dita koji je EPS dobio od EBRD,za nabavku mernih ure|aja, uovom trenutku, nameweno je ne-{to vi{e od pet miliona evra.Deo sredstava ve} je usmeren zanabavku opreme za rudarskisektor i trafo-stanice, a deo}e kasnije opet biti izdvojen zadodatne koli~ine mernih ure-|aja. Tako, sa ovim kreditom uEPS-u zapo~iwe jedan od najva-`nijih poduhvata u domenu tr-ì{nog poslovawa. Ra~una seda }e u predstoje}ih desetak go-dina EPS uspeti da zameni sva

dotrajala brojila na mreì i daobezbedi uslove ne samo da ta~-nije meri struju koju prodaje, ne-go i da omogu}i kupcima da nasvojim digitalnim brojilimamogu da prate koliko tro{e, ipla}aju, elektri~nu energiju. To{to su se doma}i proizvo|a~ibrojila, i na ovom me|unarod-nom tenderu, ponovo osetilineopravdano diskvalifikova-nim, iznova se pokazalo neosno-vanim, jer EPS je odabrao kva-litena brojila, sa najpovoqni-jom cenom, {to je u kreditnimorganima EBRD i potvr|eno. í

A. C.

NABAVKA MERNIH URE\AJA IZ KREDITA EBRD

Brojila stiù u januaru

Ispravna brojila -mawe gubitaka

12

Plan poslovawa JPEPS i planoviposlovawa pri-vrednih dru{tava,

bili su glavna tema razgo-vora poslovodstva EPS-asa direktorima privred-nih dru{tava, na sastankukoji je odràn u Beogradu14. novembra. Generalnidirektor dr Vladimir\or|evi} naglasio je ovomprilikom da oni moraju dase usaglase i da buduspremni za sednicu Uprav-nog odbora EPS-a.

Ratko Bogdanovi}, direk-tor Direkcije za ekonom-sko-finansijske poslove,napomenuo je da sada na oveplanove poslovawa mi{qe-we daje i Agencija za ener-getiku Republike Srbije ida oni moraju da se dosta-vqaju u odgovaraju}oj form-i. Potom se planovi poslo-vawa, s mi{qewem Agenci-je, dostavqaju, najpre Mi-nistarstvu za energetiku, azatim Vladi Srbije na da-vawe saglasnosti.

U okviru Plana poslo-vawa razmatran je i Elek-troenergetski bilans itim povodom Zoran Mana-sijevi}, zamenik general-nog direktora EPS-a,ukazao je na osetan rastpotrebe za elektri~nomenergijom. Su{a ve} dugotraje i po wegovim re~imajo{ joj se ne nazire kraj.Konkretno, na Pivi takolo{a hidrolo{ka situa-cija nije zabeleèna od1926. godine. Zato se sadarazmi{qa i o pove}anomuvozu elektri~ne energi-je, ve}oj proizvodwi ugqa,ali i nabavci drugihenergenata (gasa i mazu-ta). Panonske elektrane,zbog rasta cene struje natrì{tu, ponovo postajuinteresantne za kori{}e-we.

Vladimir \or|evi} jenapomenuo da za revitali-zovane termoelektrane ne-ma dovoqno ugqa i da sadaapsolutni prioritet mo-raju da imaju ulagawa u ru-

darske kapacitete. Mogu-}e je da se i odloè kapi-talni remonti nekihtermokapaciteta kako bise efikasnije re{avalopitawe Vreoca, kao kqu~-no. Tako|e, direktor \or-|evi} je najavio i preme-{tawe odre|enih ma{inasa kostola~kog kopa “]i-rikovac” na kop “Drmno”,kako bi se znatno poboq-{ao u~inak tih ma{ina.

Na ovom skupu, Zoran Ob-radovi}, direktor Sektoraza kvalitet, u Direkciji zastrategiju i investicije,upoznao je prisutne sa to-kom realizacije Projektauvo|ewa IMS (integral-nog sistema menaxmenta) uJP EPS, kao i sada{wimstawem primene znaka kva-liteta JP EPS. í

D. Ob.

SASTANAK POSLOVODSTVA EPS-a SA DIREKTORIMA PRIVREDNIH DRU[TAVA

Prednost rudnicima� Pripremqeni planovi poslovawa � Panonske elektrane, zbog rasta cene struje natræi{tu, ponovo postaju interesantne za kori{}ewe.

TENDER ZA REVITALIZACIJU HE “BAJINA BA[TA”

Podmla|ivawe 40-godi{waka

U petak, 24. novembra, ba{ na dan kada jeHE Bajina Ba{ta obeleàvala 40 godinarada, u PD Drinsko - Limske HE stigao jefaks iz KfW banke. U wemu je pisalo - dajese saglasnost na tendersku dokumentacijuza revitalizaciju HE Bajina Ba{ta.

Odobrewem tenderske dokumentacijeprakti~no su zavr{ene vi{emese~ne ak-tivnosti na wenoj izradi, pa }e me|unarod-ni tender biti raspisan prekosutra, 1. de-cembra 2006. godine.

Nema~ka KfW banka je, podse}amo, odo-brila EPS-u razvojni kredit od 30 milio-na evra i on }e upravo biti iskori{}en zarevitalizaciju ove hidroelektrane.

Me|unarodni tender, sa rokom za dosta-vqawe ponuda od 120 dana (do 30. marta2007. godine) bi}e objavqen i u dnevnim no-vinama u Srbiji. O~ekuje se da }e posle

ta~no utvr|ene procedure i rokova za poje-dine faze tendera, sav posao oko izborapartnera biti zavr{en u toku 2007. godine,kada }e biti potpisani i ugovori. Planira-no je da prvi od ~etiri generatora ove HEu|e u revitalizaciju ujesen 2009. godine.

Revitalizacija ima izuzetan zna~aj zadaqi rad HE “Bajina Ba{ta”. Instalisanasnaga agregata bi}e pove}ana sa sada{wih92 na 100 megavata, {to zna~i da }e celaelektrana biti “ja~a” za oko 40 megavata(MW). Ukoliko EPS obezbedi sredstva ipo~ne ugradwu petog agregata (projekat zawega je ura|en) u HE “Bajina Ba{ta”, dobi}ese novih jo{ 42 megavata, odnosno ukupnooko 80 megavata. Tada bi ukupno pove}awesnage bilo ravno snazi sada{we HE “Zvor-nik”.

M. \.

HE “Bajina Ba{ta“ poslerevitalizacije bi}e ja~aza 40 megavata

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Planovi poslovawa privrednih dru{tava - glavna tema razgovora

13

U Elektroprivredi Sr-bije potpisana su pro{logmeseca dva zna~ajna ugovo-ra, ukupne vrednosti 24,8miliona evra, koji se od-nose na realizaciju pro-jekta izgradwe petog BTOsistema na Povr{inskomkopu “Drmno” u Kostolcu.Oba ugovora potpisana susa renomiranim nema~kimproizvo|a~ima opreme, ito za dogradwu bagera tipaSrS 2000 sa “Takrafom”, aza izgradwu odlaga~a ugqasa “Krupom”. U ime Elek-troprivrede Srbije ugovo-re su potpisali generalnidirektor EPS-a Vladi-mir \or|evi} i direktorPrivrednog dru{tva Ter-moelektrane-Kopovi “Ko-stolac” Dragan @ivkovi}.U ime “Takrafa”, ugovor jepotpisao izvr{ni direk-tor Tomas Ekel, a u ime“Krupa”, potpredsednikove kompanije Hans Folh-majster.

U dogradwu bagera bi}e

uloèno 12,2 milionaevra, a “Takraf” se obave-zao na proizvodwu i mon-taù elektro i ma{inske

opreme, s tim {to }e za deoposlova angaòvati i “Go-{a - Montaù”.

Za proizvodwu opreme i

montaù novog odlaga~a,kapaciteta 8.500 metarakubnih na sat, ugovorenavrednost posla sa “Krupom”je 12,6 miliona evra. Zatre}inu ovog iznosa bi}e,kako je re~eno, angaòvanadoma}a ma{inogradwa.

Ugovorima je predvi|e-no da oba ova posla buduzavr{ena do kraja 2008. go-dine, kao i ceo projekatizgradwe novog BTO si-stema na kopu “Drmno”,ukupne vrednosti 60 mili-ona evra. Nedavno je, pod-se}amo, sa “Go{a - Fomom”potpisan ugovor za isporu-ku transportnog sistema,vredan 30 miliona evra,{to zna~i da je ugovarawesvih poslova za ovaj proje-kat pri kraju. Potpisniciugovora izjavili su da sudosada{wi dobri part-nerski odnosi garancijada }e ovi rokovi biti is-po{tovani. í

A. C.

POTPISANI UGOVORI SA NEMA^KIM PARTNERIMA

Nova oprema za “Drmno”� Sa “Takrafom” potpisan ugovor za dogradwu bagera, a sa “Krupom” za izgradwuodlaga~a u okviru petog BTO sistema na kopu

Hidroelektrane “Bajina Ba{ta” obeleì-le su 24. novembra zna~ajan jubilej - 40 godi-na rada proto~ne i 24 godine postojawa re-verzibilne elektrane. Sve~anoj proslavitih jubileja u hotelu “Jezero” u Peru}cu pri-sustvovali su dr Vladimir \or|evi}, gene-ralni direktor EPS-a, Zoran Manasijevi},zamenik generalnog direktora EPS-a, Dra-gan Vigwevi}, generalni direktor EMS-a,kao i predstavnici privrednih dru{tavaEPS-a, izvo|a~a radova, poslovnih partne-ra, lokalnih preduze}a i op{tine BajinaBa{ta. Ro|endansku ~estitku gigantima naDrini, izme|u ostalih, uputio je i RadomirNaumov, ministar rudarstva i energetike,koji ih je u woj nazvao i biserima energeti-ke.

-HE “Bajina Ba{ta” i RHE “Bajina Ba{ta”,koje su 27. novembra obeleìle zna~ajne ju-bileje, kao stabilan oslonac EES Srbije,dale su u dosada{wem radu veliki dopri-nos razvoju EPS-a i privrede Srbije - ista-

kao je tim povodom Vasilije Pavi}evi}, di-rektor Privrednog dru{tva “Drinsko-Lim-ske hidroelektrane d.o.o.”. - U vreme kada jeproto~na elektrana po~ela rad, sa snagomod 360 megavata, predstavqala je i najve}itakav proizvodni kapacitet u biv{oj Jugo-slaviji. Zna~ajno je i to da je izgra|ena preplaniranog roka, {to je omogu}ilo i da seu{tedi tada velikih pet milijardi dinara.A rad mla|e RHE, sa mo}nih 630 megavata,poseban doprinos stabilnosti elektroe-nergetskog sistema daje u vreme kada u we-govom radu dolazi do kriti~nih situacija.

Za 40 godina rada HE “Bajina Ba{ta” i za24 godine rada RHE “Bajina Ba{ta” ukupno je,ina~e, proizvedeno oko 75,5 milijarde kilo-vat-~asova elektri~ne energije. Iz ove dvedrinske elektrane, ~ija ukupna snaga, zna-~i, iznosi 1.630 megavata, ovi kilovat-~a-sovi spadaju i u najjeftinije proizvedene uEPS-u.

M. \.

OBELEÆENI JUBILEJI HE I RHE “BAJINA BA[TA”

Stoèr EES Srbije

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Sa potpisivawa ugovora sa “Takrafom” i “Krupom”


14

Elektroprivreda Sr-bije u protekle dvei po godine mnogoje uradila na reali-

zaciji ekolo{kih programa.Da bi se sa~uvao {to ~istijivazduh, realizacija svakogekolo{kog programa od izu-zetnog je zna~aja. To {to ra-dimo videli smo od drugih,koji o ekologiji brinu vi-{e od nas. Pu{tawe u radelektrofiltera na bloku A-2, samo je po~etak realiza-cije zna~ajnih ekolo{kihprograma u Kostolcu. Ve} ufebruaru idu}e godine, ka-da se zavr{ava revitaliza-cija bloka A-1 i ova proiz-vodna jedinica dobi}e noveelektrofiltere, rekao jeRadomir Naumov, ministarrudarstva i energetike Vla-de Srbije, na sve~anosti uKostolcu, odrànoj 1.de-cembra povodom pu{tawa urad novog elektrofilterana bloku A-2, a koji u svemupotpuno zadovoqava vaè}eevropske standarde.

Na sve~anosti u Privred-nom dru{tvu “Termoelek-trane i kopovi Kostolac”,Aleksandar Popovi}, mini-star nauke i za{tite ìvot-ne sredine Vlade Srbije is-takao je da je elektroprivre-

da, kao jedan od ve}ih zaga|i-va~a, najvi{e uradila na re-alizaciji ekolo{kih pro-grama. Kao i Naumov, Popo-vi} se, tako|e, zahvaliopredstavnicima EAR.

Izraàvaju}i zadovoq-stvo, {to je jo{ jedan ekolo-{ki program uspe{no rea-lizovan, dr Vladimir \or-|evi}, generalni direktorEPS-a, naglasio je da su uproteklih nekoliko godi-na, zajedno sa Evropskom ko-misijom i Evropskom agen-cijom za rekonstrukciju, re-{eni mnogi ekolo{ki pro-

blemi. Posle ugradwe novihelektrofiltera u TENT-uto je u Kostolcu i prvi noviure|aj koji u potpunosti za-dovoqava vaè}e evropskestandarde. - Kada su pre ne-koliko godina ura|eni ka-pitalni remonti na bloko-vima “Kostolac B” i wihovielektrofilteri su dovede-ni u projektovane okvire.Oni, me|utim, emituju vi{epra{kastih materija od va-è}ih evropskih standarda -napomenuo je \or|evi}. Ufebruaru idu}e godine, ka-da se zavr{ava revitaliza-

cija bloka A-1 i ova proiz-vodna jedinica }e imati no-ve elektrofiltere. êkanas, svakako, pored drugihekolo{kih programa zamenaelektrofiltera i na bloko-vima Termoelektrane “Ko-stolac B”. Tada }e emisijapra{kastih materija iz na-{ih elektrana na lokacijiovog privrednog dru{tva,biti smawena za 10-tak puta,istakao je \or|evi}.

Bernard Bakli, v.d. {efaEvropske agencije za re-konstrukcije u Srbiji, kojaje kao donator za ugradwunovog elektrofiltera oveelektrane obezbedila ~eti-ri miliona i 955 hiqadaevra, istakao je da ova elek-trana sada boqe radi. A toje va`no i sa aspekta za-{tite ìvotne sredine uwenom okruèwu, jer pro-jektovana emisija pra{ka-stih materija u atmosferusada iznosi 40 miligramapo kubnom metru. Izvo|a~radova i isporu~ilac opre-me bila je firma ZVVZ izMilevska - ê{ka Repu-blika, a ure|aj je u rekord-nom roku ugradila “Go{a-Montaà”.

U okviru sve~anog obele-àvawa pu{tawa u rad no-vog elektrofiltera na blo-ku A-2, kojem je prisustvovaoi @ozef Qoveras, {ef de-legacije Evropske komisijeu Srbiji, na zgradi bloka,pored samog ure|aja, otkri-vena je i plo~a EAR. Plo~u,pokrivenu zastavom Evrop-ske agencije za rekonstruk-cije, zajedno su otkrili mi-nistar Radomir Naumov iBernard Bakli. Oni su, po-tom, na simboli~an na~in,ovu zastavu predali Alek-sandru Popovi}u. í

^. Radoj~i}

Pozdravqaju}i goste na sve~anosti povodom pu{tawa u radelektrofiltera na bloku A-2, Dragan @ivkovi}, direktor Pri-vrednog dru{tva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, rekao jeda je ovo veliki doga|aj za kompaniju i za grad Kostolac. Poseb-no zadovoqstvo, pritom, predstavqa to {to }e ve} u februaru2007. godine i blok A-1, po zavr{enoj revitalizaciji, u pogonu}i sa novim elektrofilterima. @ivkovi} je jo{ istakao da jeproizvodwa elektri~ne energije u TE “Kostolac” u odnosu na2000-tu godinu pove}ana za 65 procenata! Kad u pogon u|e iblok A-1, ovaj kapacitet pribliì}e se projektovanim mogu}no-stima od pet milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije, ato zna~i i da }e se proizvodwa elektri~ne energije udvostru-~iti u odnosu na nivo iz 2000-te godine.

Zanimqivo je i to {to je ministar Naumov, po dolasku u Ko-stolac, svratio u ovda{wi de~iji vrti} da bi obavestio mali-{ane da je novi elektrofilter na bloku A-2 u funkciji i daoni sada mogu da udi{u ~istiji vazduh. Oni su to zatraìlipre izvesnog vremena, kada je ministar rudarstva i energetikeboravio u Kostolcu i najavio ugradwu novog elektrofiltera.

I Blok A-1 sa novim elektrofilterom

Sa sve~ane promocije pu{tawa u radelektrofilterana bloku A-2 uTE “Kostolac”

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

SVEÂNO PU[TEN U RAD ELEKTROFILTER NA BLOKU A-2 U TE “KOSTOLAC”

Po~etak ostvarivawaekolo{kih programa� Pored ugradwe novih elektrofiltera na blokovima TENT i u Kostolcu se nastavqa sarealizacijom tih programa � Zamena elektrofiltera i na blokovima TE “Kostolac B”


15

Na pragu zime, elek-troenergetsku si-tuaciju u Srbijiobeleìo je rast

potro{we struje iznad bi-lansom utvr|enih okvira,iako je u oktobru i novem-bru bilo toplije nego {toje prose~no za ovo doba go-dine. Da li su samo povre-mena temperaturna koleba-wa uticala da se ba{ toli-ko ne {tedi na struji, ilije ovakav skok potro{we (unovembru 3,5 odsto vi{e odbilansiranog) neizbe`naposledica jeftino-}e kilovat-sata, mo-gli bi da procewujuanaliti~ari koji sebave psihologijompotro{a~a, a {to seEPS-a ti~e, on jeuspeo da pokrije nesamo planirane, ne-go i ove uve}ane do-ma}e potrebe. Na-ravno, ne bez posle-dica, koje se ogleda-ju pre svega u nedo-voqnoj popuweno-sti jezera akumulacionihHE i istawenim zalihamaugqa na deponijama TE.

Termo i akumulacioneelektrane radile su znatnoiznad plana, pokriv{i ta-ko nedostatak struje do kogaje do{lo zbog nedovoqnogdotoka u proto~nim elek-tranama i maweg uvoza odplaniranog. Termo sektor(bez TE na Kosmetu) proiz-veo je u oktobru i novembruukupno oko 4,6 milijardikilovat-sati, odnosno 812miliona ili 21,5 odsto vi-{e nego {to je bilansira-

no. Tako|e, to je za 4,8 pro-cenata vi{e nego u istomperiodu lane. Akumulacio-ne hidroelektrane proizve-le su tokom ova dva meseca419 miliona kilovat-sati,odnosno 106 miliona ili

34 procenta vi{e nego {toje planirano. Ipak, wihovaproizvodwa bila je 17 odstomawa nego u istom periodupro{le godine, kada su do-toci bili veliki i ki{egotovo neprestane.

Ovogodi{wi su{ni pe-riod najnepovoqnije je uti-cao na rad proto~nih hi-droelektrana, koje su pro-izvele samo 921 milion ki-lovat-sati, a to je za 26,4 od-sto mawe od bilansiranog,

odnosno za oko 400miliona kilovat-sati ili oko 30 od-sto mawe nego u is-tim mesecima pret-hodne godine. Ipak,sve ono {to nije mo-glo da se proizvedeu hidro sektoru naj-ve}im delom obezbe-|eno je iz termo ka-paciteta, a samo 240miliona kilovat-sati nabavkom izdrugih sistema i od

trgovaca, odnosno uvozom.U ovaj zbir spada i 80 mili-ona kilovat-sati koje jeUNMIK nabavio za potre-be bruto konzuma na podru~-ju Kosova i Metohije.

Uvoza struje u oktobru ni-

je bilo, a u novembru je na-bavqeno 393 miliona kilo-vat-sati mawe nego {to jebilansom bilo predvi|eno.Ta~nije, uvezeno je 138 mi-liona kilovat-sati, s tim{to ni ovaj uvoz nije tekaoprema ugovorenoj dinami-ci, jer je, kako kaù u Dis-pe~erskom centru EPS-a,{est dana bilo zastoja, i totri dana zbog planiranogiskqu~ewa, a tri dana zbogkvara na 400-kilovoltnomdalekovodu, koji povezujeelektroenergetske sistemeRepublike Srbije i Rumu-nije, odakle trgovci sa ko-jima je EPS zakqu~io ugo-vore isporu~uju kupqenustruju. Dogodilo se to u vre-me kada je u Evropi nastao“strujni kolaps”, zbog hava-rije na jednom dalekovodu uNema~koj.

Potro{a~i u Srbiji ni utim danima nisu bili bezstruje zahvaquju}i, da pono-vimo, dobrom radu EPS-ovih termoelektrana, presvega, ali je upravo zbog ta-kvog wihovog rada krajemnovembra na deponijamatermoelektrana bilo 17 od-sto ili 350 hiqada tonaugqa mawe nego {to je pre-ma bilansu trebalo da bude.[ta to ta~no zna~i, moèda ilustruje podatak da je

AKTUELNE TEME

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U OKTOBRU I NOVEMBRU

Potro{wa “probila”plan� Zahvaquju}i izuzetnoj pro-izvodwi u termo i akumulaci-onim elektranama, redukcijanije bilo iako je znatno sma-wen dotok voda, a uvoz bio ma-wi od planiranog

Termo sektor proizveo je u oktobru i novembru ukupno oko

4,6 milijardi kilovat-sati, odnosno 812 miliona ili 21,5

odsto vi{e nego {to je bilansirano.Tako|e, to je za 4,8 procenata vi{e

nego u istom periodu lane.

*

*

Na pitawe kako to da je EPS na tenderu kupio struju od bri-tanske “Sempre”, {vajcarskog “Atela” i rumunskog “Enerxi hol-dinga”, a da se ukupne koli~ine isporu~uju iz Rumunije, Basa-ri} obja{wava da su najpovoqnije ponude na tenderu bile po-nude za isporuku energije iz Rumunije. Tako su i “Sempra” i“Atel” ponudili da nam struju isporu~uju na granici sa Rumuni-jom i mi je odatle i preuzimamo, kaè Basarai}.

Trgovci i energija

Su{a tawi rezerve

akumulacija: HE “Kokin Brod”

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


16

po~etkom oktobra na depo-nijama bilo oko 2,3 milio-na tona ili 20 odsto ugqavi{e od bilansiranih ko-li~ina, a krajem novembrasamo oko 1,7 miliona tonaugqa. Prema tome, kako is-ti~u u Dispe~erskom cen-tru, izuzetna proizvodwa utermoelektranama u okto-bru i novembru, i pored uve-}ane proizvodwe ugqa, sma-wila je zalihe ugqa na de-ponijama za oko 540 hiqadatona. Tako se i egzaktnopokazalo da kopovi jedva su-stiù uve}ane proizvodnemogu}nosti termoelektra-na i da se EPS sve ozbiq-nije suo~ava sa nedostatkomugqa za proizvodwu struje.Ta~nije, procewuje se da biEPS-ove TE mogle da pro-izvedu jo{ oko milijardukilovat-sati na godi{wemnivou da ima dovoqno ugqa,a wega nema zato {to se za-kasnilo sa ulagawima uopremu i sa eksproprijaci-jom zemqi{ta radi pro{i-rewa kopova.

U hidro sektoru, jezeraakumulacionih hidroelek-trana, ma koliko da je raci-

onalizovano wihovo kori-{}ewe, sa 85 odsto maksi-malnog sadràja krajem ok-tobra, u novembru su opalana 60 odsto. Ovako slaba po-puwenost akumulacija po-sledica je, pre svega, ve} du-gog su{nog perioda, ali ipotrebe da se obezbedi do-voqno struje za uve}anu po-tro{wu doma}ih kupaca.

Prema podacima Dispe-~erskog centra, ukupno uoktobru i novembru ove go-dine, koji su za 2,6 stepeniCelzijusovih bili topliji

od vi{egodi{weg prosekaza ovaj period, bruto konzumu Republici iznosio je oko6,4 milijardi kilovat-sati.Bez potro{we na Kosmetu,konzum Republike dosti-gao je u oktobru gotovo 2,5milijardi kilovat-sati, au novembru 3,1 milijardukilovat-sati. Ukupne po-trebe za elektri~nom ener-gijom u ova dva meseca iz-nosile su oko 6,9 milijar-di kilovat-sati, {to je za4,3 odsto vi{e od bilansompredvi|enog. U te potrebespadaju i one koje se odnosena struju neophodnu za radpumpnih postrojewa i po-trebe TE, HE i kopova ufunkciji proizvodweelektri~ne energije, kao iizvr{avawa obaveza premadrugim elektroenerget-skim sistemima i partne-rima, {to se kretalo oko500 miliona kilovat-sati.A sve ostalo je {iroka po-tro{wa, odnosno potro-{wa u kategoriji velikihkupaca i doma}instava.

Miladin Basari}, direk-tor Sektora za energetskoplanirawe i upravqawe u

Direkciji EPS-a za trgo-vinu elektri~nom energi-jom, kaè za na{ list da je,uprkos rastu potro{we isu{i, Dispe~erski centarEPS-a radio bez ve}ih te-{ko}a.

- Zahvaquju}i blagovre-menom zavr{etku remontai dobroj pripremqenostiproizvodnih kapaciteta zazimsku sezonu, zatim do-broj popuwenosti akumula-cija i deponija po~etkomoktobra, kao i blagovreme-noj kupovini nedostaju}ih

koli~ina elektri~neenergije, rad Dispe~er-skog centra u oktobru i no-vembru odvijao se uobi~a-jeno, s tim {to smo mawihte{ko}a imali samo u pla-nirawu dnevne potro{wei to zavisno od toga da lije zahladnelo ili otopli-lo. Zbog ~estih kolebawatemperature, kada se ure|a-ji za zagrejavawe stanova iposlovnog prostora ~asukquju~uju, ~as iskqu~uju,{to zna~i da istim tempomvarira i potreba za elek-

tri~nom energijom, povre-meno je bilo te{ko da seuskladi rad sistema sa po-trebama konzuma, ali i iztakvih situacija smo izla-zili bez ve}ih problema -isti~e Basari}.

Na{ sagovornik, me|u-tim, skre}e pa`wu da elek-troenergetska situacijamoè da se dodatno kompli-kuje ukoliko do|e do jo{ ve-}eg skoka potro{we, a su{ase produì i na zimske me-sece. Mada je, kako kaè,sve pod kontrolom, ve} je

FO

TO

: M. G

OL

E

Uprkos stalnim redukcijama, potro{wa elektri~ne energijena Kosovu i Metohiji neprestano raste po ve}oj stopi nego uostalim delovima Republike Srbije. Bruto konzum na Kosmetuu oktobru i novembru iznosio je 787 miliona kilovat-sati, {toje za 51 milion, ili 6,9 odsto vi{e od bilansiranog. U ova dvameseca potro{wa u ju`noj pokrajini bila je za 0,6 odsto mawanego u istom periodu lane, ali trend rasta je nastavqen. Pritome, kosmetske termoelektrane proizvele su 699 miliona ki-lovat-sati, a to je za 17 miliona ili 2,4 odsto mawe od bilan-sirane proizvodwe. Na mreì su uglavnom bila oba bloka TE“Kosovo B” i jedan blok u TE “Kosovo A”, a proizvedeno je 2,5 od-sto mawe nego u istom periodu pro{le godine. Mada su potre-be konzuma delom podmirivane uvozom struje, o{tre redukci-je, naro~ito za tre}u grupu potro{a~a, u kojoj su gotovo sva srp-ska naseqa u pokrajini, trajale su povremeno i po 20 sati.

Rast potro{we na Kosmetu

Termoelektrane za dva meseca prebacile plan za vi{e od petine: TENT A


planiran i dodatni uvozstruje, problem bi mogao danastane ako EPS ne biimao od koga da kupi nedo-staju}e koli~ine struje, bu-du}i da celom regionu pre-ti nesta{ica ve} od po~et-ka idu}e godine, kada Buga-ri zatvaraju dva bloka u svo-joj nuklearki. Basari} is-ti~e da }e i u tom slu~ajuEPS imati re{ewe, alinajsvrsishodnije je {tede-ti struju. í

Anka Cvijanovi}

Jo{ pre dvadesetak godi-na, na po~etku ozbiqnih re-formi elektroprivrede urazvijenim zemqama, u do-ma}oj stru~noj javnosti govo-rilo se o potrebi usvajawanovih znawa, procedura ipostupaka da bi se stiglo dotrì{ta. Iako se ne moère}i da nije bilo savetova-wa, seminara, radionica isli~nih napora da se ovladanovim tehnologijama i orga-nizacijama, su{tinski re-zultati su mr{avi. Uglav-nom se svode na terminolo-giju, tj. prisvajawe i {irokuupotrebu stranih re~i i iz-raza.

Najzna~ajnije komponentetrì{ne privrede, kakve sunesumwivo ekonomsko osa-mostaqivawe, sposobnostza ulagawe i razvoj, formi-rawe cena po trì{nimprincipima i sli~no ostalesu snovi, ili tek ponegde upapirima. U realnom ìvotujedva da se ne{to promenilo- vlast, politika i politi~-ki interesi jo{ dominirajui svojim ciqevima podvrga-vaju znawe i stru~nost. Nakqu~no pitawe za{to stru-ka ostaje u zape}ku, uprkosjavnim zakliwawima da }esve odluke po~ivati na zna-wu i sposobnostima, nije la-ko odgovoriti, pogotovo jed-nozna~no u kratkom osvrtu.

Tim pre ako se pojam strukane tuma~i samo kao elektro-tehnika, ma{instvo i drugetehni~ke nauke, nego seukqu~e i nau~ne instituci-je kakve su instituti, fa-kulteti, dràvna admini-stracija (nije gre{ka, upra-vo na znawu i iskustvu ad-ministracije po~ivaju na-predne zemqe).

Svedoci smo, uostalom, dana javnoj sceni nema stru~-nog autoriteta, ~oveka saimenom (iako postoje brojniinstituti i fakulteti) kojise bar razume u energetskeprobleme i ~ija se re~ po-{tuje (ako i postoje, mogu senabrojati na prste jedne ru-ke). Usu|ujem se da kaèm datek povremeno javno istupa-ju penzioneri. A koren tognemilog stawa leì u ~iwe-nici da je energetika ve}decenijama ekonomski bo-gaq, pa, dakle, nemo}na dafinansira istraìvawa,studije i elaborate od kojihse dobrim delom izdràvajuinstituti i fakulteti. Bi-lo kako bilo, evidentan jeraskorak sa svetom i dok jeenergija jedna od kqu~nihtema politi~ara, me|una-rodnih skupova i dogovora,stru~nih rasprava i anali-za, u Srbiji prete`no imaulogu monete za potkusuri-vawe.

Takvo stawe je posebno iz-raèno pred izbore, kad sepoliti~ke partije bore zanaklonost bira~a. Javnost~esto ne prepoznaje, a jo{mawe razmi{qa o posledi-cama onoga {to se obe}ava.Svojevrstan je apsurd, akosu nu`ni i konkretni pri-meri, stranka izrasla izgrupe eksperata: javno pro-pagiraju}i struku i znawe upraksi rade potpuno obrnu-to, bar kad je energetika upitawu. Jo{ kao grupa eks-perata, zalaù}i se za novepoliti~ke principe, anga-òvali su ekipu stru~wakaiz energetike da im sa~ineanalizu stawa i problema.Kad je analiza sa~iwena ni-su hteli ni da je pogledaju,a ekipu su rasturili. Ili,jo{ sveìji primer: u aktu-elnoj predizbornoj kampawikqu~na tema je zapo{qava-we - a koliko je preduze}a iqudi bez posla samo zato{to se decenijama ne gradinijedna nova elektrana.Znaju li oni koliki deo srp-ske privrede bi imao posla,koliko bi tehnolo{ki na-predovao i bio sposoban daizvozi da su energetskapreduze}a imala sredstvaza razvoj. Ne samo elektro-privreda, naravno.

Vredi pomenuti i ekolo-{ke probleme Pan~eva, oko

kojih se danas svi anga-ùju. Da resor vlasti ko-ji su dràli “eksperti”nije godinama uzimao odNIS-a sve {to zaradi,moglo se {to-{ta ulaga-ti i u tehnolo{ki napre-dak rafinerije i spre~a-vawe zaga|ewa. Jesmo lisigurni da se sutra ne}epojaviti sli~an problemu Obrenovcu, Lazarevcu,Kostolcu? Opet i ponovosve je samo posledicamaterijalnog poloàjaenergetike, ta~nije na-stojawa politi~ara dase dokopaju vlasti, uzdràwe struke i nauke uzape}ku. í

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Struka u zape}ku

IL

US

TR

AC

IJA

: J. V

LA

HO

VI

]

18


Raspad evropskogelektroenerget-skog sistema, po-~etkom novembra,

po sopstvenom priznawunema~ke kompanije E.ON,izazvalo je iskqu~ivawedva dalekovodna kabla pre-ko reke Ems na se-veru Nema~ke, ka-ko bi se omogu}iobezbedan prola-zak brodova. Me-|utim, mnogienergetski stru~-waci {iromEvrope skloni suda posumwaju da jeba{ ovo bio pra-vi uzrok kolapsa,koji je izbacio izpogona desetine elektranai bez elektri~ne energije{irom starog kontinentaostavio oko deset milionaqudi. Jer, ti brodovi su tui ranije prolazili posli~noj proceduri. Oni na-pomiwu da su pravi uzrocimnogo bliì ~iwenici daje to izazvano zbog nedo-statka odre|enih pouzda-nih kapaciteta, ali i cen-tralne koordinacije. Jer,samo nekoliko mo}nih kom-panija kontroli{te pri-stup elektri~noj mreì(koja je tako|e tesna). Sve-mu tome doprinela je i pre-komerna gradwa posebnovetroelektrana, ~ime jeosetno smawena pouzdanostelektroenergetskih siste-ma, u kojima su one u ve}ojmeri zastupqene!

Da je situacija u Evropialarmantna, ukazuje i izve-{taj konsultantske ku}e“Logic CMG”, koji kazuje dabi do kraja ove decenijebritanska privreda moglada pretrpi {tetu ve}u od100 milijardi funti godi-

{we, zbog raskoraka izme-|u potreba i mogu}nostinabavke elektri~ne ener-gije i da bi ~ak 23 odsto po-tro{we moglo da ostanenepokriveno! Velika Bri-tanija je u deregulaciji tr-ì{ta elektri~ne energi-

je najdaqe oti{la; tamo je uelektroprivredi takore}isve privatizovano i, uglav-nom, u rukama je inostranogkapitala.

Istini za voqu u Evropisu se po~etkom novembrastekle i druge nepovoqneokolnosti. Zbog niskihtemperatura naglo je pove-}ana potro{wa elektri~neenergije u mnogim delovi-ma Evrope, {to je izazvaloi prili~na preoptere}ewana dalekovodima, a nizakvodostaj, zbog nedovoqnihmogu}nosti za hla|ewe,smawio je kapacitete ne-kih nuklearki i sli~no.Milioni qudi od severaNema~ke do Puqe na juguItalije ostalo je bez napa-jawa elektri~nom energi-jom. [ta vi{e ova strujnapo{ast stigla je i do Ma-roka, jer je do{lo do pro-blema i na podmorskom da-lekovodu izme|u ove zemqei [panije. Ovo je prva kon-kretnija potvrda najavamnogih energetskih stru~-waka da }e Evropi uskoro

nedostajati energija i to uznatno ve}em obimu nego{to se predvi|alo. Sli~noupozorewe nedavno je upu-tila i Savetodavna grupa“Kapxemini” u ovogodi-{wem izdawu opservacijetrì{ta energije, ali su

wihove analize,ostale prili~nonezapaène. Po-sebno tvrdwa dapostoje}i proiz-vodni kapacitetine mogu da podmi-re sve ve}u glad zae l e k t r i ~ n o menergijom u Evro-pi. Proizvo|a~karezerva, na kojumoè da se ra~una

u periodima visioke po-tro{we opala je sa 5,2 od-sto u 2005. na 4,8 odsto uovoj godini, {to ukazuje nasve ve}u mogu}nost naglihiskqu~ewa struje bez najavau zimskom periodu. “Kapxe-mini” u izve{taju navodida su Francuska, Belgija,Gr~ka i Ma|arska, u veoma

sloènoj situaciji, jer suostale bez proizvo|a~kihrezervi tokom tri meseca.Najkriti~nije je bilo uFrancuskoj u vreme veli-kih hladno}a - od novembrapro{le do marta ove godi-ne.

Razne nepogode, u posled-we vreme, sve vi{e uti~u navelike havarije sa posledi-com dugotrajnog prekidanapajawa elektri~nomenergijom velikog brojapotro{a~a. U svetu je 1970.godine zabeleèno 30 ve-likih iskakawa, a 2005. go-dine ~ak 150 takvih inci-dentnih situacija. Orkan“Katarina”, pro{le godi-ne ostavio je u SAD 2,2 mi-liona potro{a~a bez elek-tri~ne energije, a “podiza-we” elektroenergetskog si-stema trajalo je 11 dana.Orkan “Rita” u Teksasuostavio je nedavno danima“u mraku” milion i po qu-di. I u Evropi je bilosli~no. Orkan “Lahor”,krajem 1999. godine, iza-

NOVEMBARSKI RASPAD EVROPSKOG ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA

Kalifornijski sindromstigao u Evropu� Iz pogona izba~eno na desetine elektrana a bez elektri~ne energije {irom sta-rog kontinenta ostalo oko deset miliona qudi � Nedostatak pouzdanih kapacitetau Evropi - pravi uzrok novembarskog kolapsa

U nedavnom evropskom “elektro{oku”Francuska je morala da redukuje

optere}ewe u mreì za 5.200 megavata, To je i prva konkretnija potvrda

najave stru~waka da }e Evropi uskoro nedostajati energija

Kada }e Srbija dobiti novu

elektranu: HE “Pirot”

proradila 1990. godine.

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

zvao je prekid snabdevawa3,6 miliona potro{a~aelektri~ne energije uFrancuskoj. [teta je tadaprocewena na 11,5 milijar-di evra, a obnova mreètrajala je {est meseci.

U nedavnom evropskom“elektro{oku” Francuskaje morala da redukuje opte-re}ewe u mreì za 5.200megavata, Nema~ka 2.400MW, [panija 2.100 MW,Austrija 1.540 MW, Itali-ja 1.500 MW, Belgija 800MW, Portugalija 500 MW,Holandija 400 MW i Slo-venija 100 MW. Dakleukupno, kada je re~ o zemqa-ma EU, trebalo je da se re-dukuje 14.540 megavata.Mrak je zaka~io i Hrvatskui BiH. Na{ elektroener-getski sistem se odrào ipored ~iwenice da je dogo-voreni uvoz elektri~neenergije iz pravca Rumuni-je, zbog navodnog kvara nadalekovodu prema Srbiji,

naglo prekinut.Navedeni incident bio

je ovih dana povod za poma-lo dramati~ne zahteve zakorenitim promena-ma evropske energet-ske politike, jer seispostavilo da nadfunkcionisawemelektroenergetskemreè, koja pokriva~itavu Evropu,Evropske unija nemanikakvu kontrolu.Evropska komisijaje konstatovala da jetakav incident pot-puno neprihvatqiv,bez obzira na uzroke kolap-sa prenosne mreè. Mnogipoliti~ari i energetskistru~waci zahtevali su nizpromena u sada{woj ener-getskoj politici EU. Pro-ceweno je da su sada{waulagawa u gradwu novih da-lekovoda niska i nedovoq-na samo zato {to nekolikomo}nih kompanija kontro-

li{e pristup elektri~nojmreì.

@or` de Montrave, di-rektor Prenosnog sistemaFrancuske i jedan od ~el-nih qudi pariske CIGRE,izjavio je sredinom novem-bra na Elektroenergetskomsimpozijumu u Cavtatu da seevropski elektroenerget-ski sistem po~etkom novem-bra raspao na isto~ni i za-padni i da je nedostajalo 15puta vi{e energije nego{to proizvodi recimo nu-klearna elektrana “Kr-{ko”. Ovom prilikom je re-~eno da je sre}na okolnostda se raspad dogodio uve~e,a ne po danu, jer bi posle-dice bile mnogo ve}e i po-

vezivawe raspadnutog si-stema trajalo bi mo`da idva dana. Prema Montrave-ovim re~ima, na smawewesigurnosti rada EES zna-tan udeo imao je i sve ve}ipritisak da se grade obno-vqivi izvori energije, apre svega vetroelektrane,koje su nepouzdane. U Hr-vatskoj je ve} najavqenoograni~ewe gradwe vetroe-lektrana du` jadranskeobale.

Razume se u celoj ovoj pri-~i ne moè da se izostaviregion jugoisto~ne Evrope,jer je sada i on sastavni deoevropske interkonekcijeUCTE. Na skupu ministaraenergetike zemaqa jugoi-sto~ne Evrope, odrànom17. novembra u Skopqu, re-~eno je da su nedavne nesta-{ice elektri~ne energijepotvrdile evidentan mawakne samo u jugoisto~noj Evro-pi, nego i na {irem podru~-ju kontinenta i da su neop-hodni veliki investicionipoduhvati, kako u proizvod-ne kapacitete, tako i u pre-nosnu mreù.

Dakle, iz svega toga, nijete{ko zakqu~iti da je ka-lifornijski sindromipak zahvatio i Evropu.Izvesno je da se i na sta-rom kontinentu proteklihgodina, mnogo vi{e mi-slilo na trgovinu elek-tri~nom energijom, negona gradwu novih kapacite-ta. Istini za voqu, vi{akeletroenergetskih kapa-citeta u zapadnoj Evropi,bio je i povod za ulazak uproces deregulacije trì-{ta elektri~ne energije.Ti kapaciteti su se polako“topili” u pove}anoj po-tro{wi, a u nove se nedo-voqno ulagalo ili se in-sistiralo na investici-

jama u obnovqive iz-vore pogotovo u ve-troelektrane, koje suse pokazale kao veo-ma nepouzdane.

A, {to se Srbijeti~e, sada je vi{enego jasno da je podhitno potrebno dakupi ili uloì no-vac u proizvodne ka-pacitete u okolini,naro~ito na Drini.Jer, na uvoz elek-

tri~ne energije na podru~-ju jugoisto~ne Evrope, po-gotovo u novonastaloj si-tuaciji u zapadnoj Evropi,vi{e nije uputno ra~una-ti. Zato se u kontekst svegatoga mora ponovo stavitii cena elektri~ne energi-je u Srbiji, jer je re~ o no-vim izuzetno va`nim stra-te{kim potezima kada jere~ o kupovini elektrana.Struja je u Srbiji ve} dugonerealno niska, ali goto-vo je redovno pravilo dakada je bila prejeftina,nikada je nije bilo dovoq-no i ta ekonomska anoma-lija redovno je bila prot-kana mrakom, ili, ako }eto nekome lep{e i stru~-nije da zvu~i, planskimili neplanskim redukci-jama elektri~ne energije.Sada se o svemu tome moramnogo ozbiqnije razmi-sliti i hitno na}i ade-kvatno re{ewe. Vi{e jenego jasno da svako ~ekaweili oklevawe sada postajepreskupo. í

Dragan Obradovi}


19

Rezerva u proizvodwi na staromkontinentu opala je sa 5,2 odsto u 2005. na 4,8 odsto u ovoj godini,

{to ukazuje na sve ve}u mogu}nostnaglih iskqu~ewa struje bez

najava u zimskom periodu

U nedavnom “elektro{oku” uFrancuskoj najvi{e redukovanooptere}ewe u mreì: NE “Penly”


Mi, stvaraoci mo-derne evropskeElektroprivre-de Srbije, svedo-

ci smo da se ve} dugi nizgodina sistematski uni-{tava taj najboqi srpski“brend”, koji je ve} duè oddve decenije ~lan UCPTE(sada UCTE), najstarijeenergetske asocijacije uokviru Evropske zajedni-

ce. Povod za ovo ogla{ava-we je nekoliko posledwihizjava Mla|ana Dinki}a,ministra finansija (uostavci), a koji poru~uje:“cena elektri~ne energijeu 2007. godini ne treba dase pove}ava, jer svaka cenapreko ~etiri evro centa pokilovatu zna~i profit zaEPS.”

Na stranu to {to Din-ki}, kao ekonomista, nepravi razliku izme|u jedi-nica za snagu (kilovat) ijedinica za utro{enu ener-giju u jedinici vremena(kilovat-sat). Ali, ne sme-mo i ne ̀ elimo da pre}uti-mo wegovo elementarno ne-poznavawe sistema kakav jeElektroprivreda Srbije, akome on prakti~no zabra-wuje da ostvaruje profit.On je odredio da je ta gra-nica ~etiri evro centa,smatraju}i da EPS ne smeda bude profitabilan, dane treba da se razvija, gra-di... On je procenio da Sr-bija ima struje i da EPS-ui Srbiji ni{ta vi{e netreba, ve} samo tavorewena granici koju je on odre-dio. On, koji se zakliwe uneko trì{te, koji na svausta grdi ono pro{lo vre-me kada su politi~ari ko-mandovali privredom, sa-da, nose}i na reveru sakoazastavu Evropske unije iSrbije, radi ono {to uBriselu, sa kojim imamoUgovor o energetskoj zajed-nici, mogu samo da prate sa

ne malim ~u|ewem. On, eko-nomista, pobornik trì-{ta, administrativno od-re|uje cenu struje!

Kod naroda su takve izja-ve popularne, ali taj narodne shvata pogubnost takvihrazmi{qawa. To su klasi~-na udvarawa politi~arauo~i izbora, koji danas po-vla~e neke poteze nanose}i{tetu za koju ne}e odgova-rati ni onda kada odu sapoliti~ke scene.

Polemisati ne}emo, jeron i ne nudi ~iwenice. Uzto, te{ko je i zamislivapolemika izme|u nas, kojismo gradili firmu koja jepre 20 godina bila u vrhuevropskih elektroprivre-da i ministra finansija uostavci, koji na wu partij-ski gleda. Ali, sa dva me-rila. Poskupqewe je dozvo-qeno “Srbija gasu”, firmikoju “drì” “G 17 Plus”,ali nije dozvoqeno, EPS-u, za koji odgovornost sno-si DSS. Za{to se Dinki}tako pona{a? O tome neka

razmi{qa Vlada Srbije.Mi }emo samo ukazivati naneke ~iwenice, koje niko ine moè da negira:

1) Proizvodni kapacite-ti EPS-a su u proseku sta-riji od 30 godina (treba lire}i kolika je pouzdanostma{ina);

2) U 2005. godini EPS jeimao prose~nu godi{wuprodajnu cenu 3,3 evro cen-ta za kilovat-sat, dok su uistom periodu cene bile:Ma|arska - 9,2 centi, Slo-va~ka - 9,1, Turska - 7,7, Ru-munija - 7,0, Hrvatska - 6,9,Poqska - 6,8, BiH - 6,5, Al-banija - 5,7, Crna Gora -4,9, Bugarska - 4,8 i Make-donija - 4,0 centi (da lismo mi i dva-tri puta siro-ma{niji od kupaca struje uCrnoj Gori, Albaniji,BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj,Rumuniji... da moramo daimamo dva do tri puta ni-è cene?);

3) U ovim zemqama kilo-vat-sat je nekoliko putaskupqi nego u Srbiji, a in-

OTVORENO PISMO GRADITEQA EPS-a

Za{to se “ubija” EPS� Ko je dao pravo ministru finansija uostavci da zabrawuje profit EPS-u, dazaustavi razvoj nacionalne kompanije,izgradwu novih objekata, da onemogu}irealizaciju projekata za{tite æivotnesredine.. � Ne znaju}i kako druga~ije, onpod pri~om o obuzdavawu inflacijeuni{tava najvredniju srpsku firmu

IL

US

TR

AC

IJA

: J. V

LA

HO

VI

}

TENT: Proizvedeni kilovat-sat najjeftiniji u Evropi

FO

TO

: M. G

OL

E


21

flacija je nekoliko putanià. Kako to obja{wava~uvar srpske inflacije?;

4) Kadrovski potezi odpre nekoliko godina i za-mrznute plate u duèm pe-riodu primorali su ne ma-li broj zaposlenih da na-pusti EPS, pa se opravda-no postavqa pitawe - sakojim }e stru~wacimaEPS da gradi nove elek-trane i kopove, kada inè-weri ve} 20 godina sede ukancelarijama sawa-ju}i gradili{ta;

5) Kako se sa istomsnagom elektranaEPS ve} 16 godinabori sa rastu}om po-tro{wom, i uvoz jesve ve}i. - Od 2007. do2010. godine ukupanuvoz moè, stoga, dadostigne i neverovat-nih 10 milijardi kilovat-~asova, odnosno do 2012.godine ~ak oko 17 milijar-di kilovat-~asova (ovo jemogu}e ~ak i ako vreme{nikapaciteti budu odli~noradili);

6) Za taj uvoz koji nam“visi nad glavom”, Srbiji,koja nema para za bacawe,bi}e potrebno izme|u pola

i jedne milijarde evra - uzavisnosti od cene na tr-ì{tu;

7) Za odrìvi razvojEPS-a i stabilno snabde-vawe Srbije potrebne suinvesticije od 3,2 milijar-de evra do 2010. godine (2,2milijarde za teku}e odrà-vawe i samo jedna milijar-da za nove kapacitete);

8) Planirana dinamikarasta cena elektri~neenergije je slede}a: 2007.

godine na nivo od 4,5 evrocenta, 2008. godine do pet,2009. godine na 5,5 i 2010.godine do cene od {estevro centi za kilovat-sat;

9) Procena vrednostiimovine elektroprivrede,koju su uradili “Energo-projekt Entel” i Ekonom-ski institut iz Beograda u2003. godini, kada se uve-

liko pripremalo cepawe,a potom i rasprodaja EPS-a, u toj studiji veoma je pot-cewena. Jer, po wima, onaje tada iznosila samo okopet milijardi evra. Po na-ma, koji znamo koliko vre-di EPS, to nije realnavrednost, jer nije korekt-no valorizovan amortiza-cioni vek hidroelektrana,tako da ona ne iznosi tihprocewenih pet milijardievra nego najmawe dvostru-

ko vi{e;10) Zbog te pro-

cene, u kalkulaci-jama cene elek-tri~ne energije(gde kapital do-minira u struktu-ri) stvoren je pri-vid da ve} na ni-vou od ~etiri cen-ta za kilovat-sat

EPS moè da posluje bezgubitaka.

Pa, onda gledamo i ~udi-mo se - ministar energeti-ke podràva korekciju ce-ne i razvoj EPS-a, mini-star finansija ne da nijedno, ni drugo. A kako on-da ministar finansija uostavci misli da }e EPS unarednim godinama sa

ovom cenom obezbeditimilijardu i po evra zaplanirane investicije?Ili, smatra da Srbiji netreba veliki EPS? Ili,planira da neko drugigradi elektrane po Srbi-ji, kome }e on dozvolitivi{u cenu nego EPS-u?Ili, Dinki} uop{te “nijeobave{ten” da postoji ne-zavisna regulatorna agen-cija, Agencija za energiju,~iji se rad pomno prati unadle`nim organima Ev-ropske unije i koja je jedi-ni “vrhovni arbitar” kojiodre|uje metodologiju zaodre|ivawe cene energe-nata? Ili je wegov staviznad svega onoga {to jeSrbija preuzela ratifi-kacijom Ugovora o ener-getskoj zajednici? Ili,on samo pri~a ono {to na-rod èli da ~uje?

Ili, radi ono {to sedopada velikim kupcimaelektri~ne energije, stra-nim kompanijama, vlasni-cima cementara, èleza-ra, vaqaonica... koji za-hvaquju}i najjeftinijojstruji u Evropi, ostvarujuveliki profit. Kad nemoè na{ EPS, mogustranci preko na{eg ugqai elektri~ne energije. Tone smeta Dinki}u, ali musmeta profit nacionalnekompanije, EPS-a. Zato ine ~udi da iz tzv. Nacio-nalnog investicionogprograma, iza koga stojiupravo Dinki}, nijedanevro nije usmeren u ener-getiku. Na kraju, apeluje-mo na Vladu Srbije i re-sornog ministra za ener-getiku i rudarstvo da u de-lo sprovedu davno dekla-risani stav za ubrzaniulazak u evropske integra-tivne procese, stvarawemosnovnih ekonomskih us-lova da se EPS bròm di-namikom pribliì elek-troprivredama zemaqa uokruèwu. í

Graditeqi EPS-a: Radivoje Markovi}, dr Du{an

Jovanovi}, Vladislav Mo~nik,Stani{a Paunovi},

dr Vladimir @ivanovi}, Sini{a ]iri}, @iva Topalov,

prof. Mihajlo Golubovi} iprof. dr Nikola ]uk

HE “\erdap”: proizvodni kapaciteti EPS-a u proseku

stariji od 30 godina

FO

TO

: M. D

R^

A

Iz tzv. Nacionalnog investicionog programa, iza koga

stoji upravo Dinki}, nijedanevro nije usmeren u energetiku

*

*

22


Plan realizacije remonata iinvesticionih ulagawa u elek-trodistributivne objekte i mre-ù uspe{nije je realizovan ovenego prethodnih godina. Otuda jepripremqenost elektrodistri-butivnog sistema EPS-a za pred-stoje}u zimsku sezonu boqa i po-voqnija, {to zna~i da je obezbe-|ena ve}a sigurnost za urednosnabdevawe potro{a~a.

Nenad Mrakovi}, direktorSektora za distribuciju i uprv-qawe u Direkciji EPS-a za di-stribuciju elektri~ne energijekaè da je u svim privrednim

dru{tvima zabeleèn trend ra-sta ulagawa u objekte i mreù naniskom naponu, odnosno u deo si-stema koji je najbliì potro{a-~ima, me|u kojima je najvi{eonih u kategoriji “doma}instva”.

- Procenat ulagawa u ovoj go-dini rastao je u odnosu na pro-{lu po svim pozicijama, ali setrend rasta najvi{e iskazuje naniskom naponu. [ta to zna~i?Zna~i da je procenat ulagawa uniskonaponsku mreù ove u od-nosu na pro{lu godinu ve}i, izbirno i pojedina~no u svakomprivrednom dru{tvu, nego {to je

to bilo ranijih godina - obja-{wava Mrakovi} i isti~e da imadru{tava koja su ova ulagawauve}ali i do 20 odsto.

Navode}i primer Elektrodi-stribucije Beograd, gde je sa 79odsto ostvarewa u 2005. godini,sada taj procenat sko~io na 95odsto, Mrakovi} veli da nisusva elektrodistributivna pri-vredna dru{tva uspela u ovojmeri, jer nemaju ni iste usloveza to, ali u svakom od wh o~itaje usmerenost ulagawa prema ni-skonaponskom delu sistema.

- Distribucije su dosta dugo

bile okrenute potrebama na vi-sokom naponu, gde se obezbe|ujuuslovi za snabdevawe {iregkonzuma, tako da se zaostajaloza potrebama na niskom naponu,koje su, opet, bivale sve ve}e,jer je rastao broj potro{a~a.Prema tome, ovakvo uve}aweulagawa na niskom naponu zna~ida je na visokom naponu dostig-nut solidan nivo opremqenostiobjekata i mreè i da je sada mo-gu}e znatnija sredstva usmeritiprema niskonaponskoj mreì -isti~e Mrakovi}.

A. C.

Sredinom pro{logmeseca Elektro-privreda Srbijeobjavila je javni

poziv za nabavku 120.000 ko-mada {tedqivih kompaktfluorescentnih sijalica(CFL), namewenih nagra-|ivawu doma}instava u Sr-biji, koja najurednije pla-}aju ra~une za struju. Za ovunabavku EPS je nameniooko 50 miliona dinara, nera~unaju}i izdatak za PDV.Direkcija EPS-a za di-stribuciju elektri~neenergije, koja je nosilacove akcije, podeli}e pri-vrednim dru{tvima sijali-ce proporcionalno brojupotro{a~a u kategoriji“doma}instva” koji urednoizmiruju svoje obaveze, adru{tva }e ih poklawatinajurednijim plati{ama.

Kako kaù u Direkciji,poklawaju}i {tedqive sija-lice, EPS nastoji da di-rektno podsti~e {tedwuelektri~ne energije i da do-prinosi da se kod potro{a-~a stvaraju navike da prime-nom savremenih tehni~kihure|aja {tede i na sopstve-nom xepu i na energiji, koja

je preskupa da bi se rasipa-la. Budu}i da zakonski rokza dostavqawe ponuda pooglasu uveliko te~e, u Di-rekciji o~ekuju da }e se iz-bor obaviti ve} po~etkomtre}e dekade ovog meseca,tako da sama nabavka, a po-tom i besplatna podela sija-lica kupcima koji najredov-nije izmiruju svoje obavezemoè ubrzo da usledi.

Zanimqivo je da je snaga{tedqive sijalice pet putamawa od snage klasi~ne.Klasi~nu sijalicu sa usija-nim vlaknom od sto vati mo-è da zameni {tedqiva od20 vati, a obe imaju istisvetlosni fluks. U Direk-ciji tako|e isti~u da je po-tro{wa {tedqive sijalicegotovo pet puta mawa negoklasi~ne. Ta~nije, za mesecdana, u uobi~ajenoj upotre-bi, klasi~na sijalica po-tro{i oko 18 kilovat-sati,a {tedqiva za isto to vremesamo 3,6 kilovat-sati. Ta-ko|e, klasi~na sijalica mo-è prose~no da traje hiqa-du sati, a {tedqiva oko de-set puta duè. Sve su to teh-ni~ke prednosti koje bisvakog kupca elektri~ne

energije trebalo da oprede-le za {tedqivu sijalicu.

Ipak, u Srbiji malo kojedoma}instvo koristi {te-dqivu fluorescentnu sija-licu. [to neupu}enost,{to bojazan od nepoznatog,tek izgleda da na ovakve vi-dove {tedwe elektri~neenergije ve}ina i ne misli.Istini za voqu, klasi~nasijalica je i blià kupcu,ima je maltene u svakoj pro-davnici i svakom marketu.Fluorescentne nude samospecijalizovane radwe zarasvetne ure|aje i tela, ~ijisvetle}i izlozi vi{e odbi-jaju nego {to privla~e pro-se~nog kupca.

Otuda, u pionirski podu-hvat “ube|ivawa” doma}in-stava da im se vi{e isplatifluorescentna nego kla-si~na sijalica Elekropri-vreda Srbije kre}e s name-rom da razbije vaè}i ste-reotip, koji je podjednakona {tetu i doma}instava iEPS-a. Doma}instva saklasi~nim sijalicama pla-}aju ve}e ra~une za struju ne-go {to bi sa {tedqivim, aEPS uve}ava ili tro{koveproizvodwe struje koja se

rasipa, ili izdatke za uvozelektri~ne energije.

U Direkciji za distribu-ciju veruju da }e ova akcijaEPS-a imati {iri odjekme|u potro{a~ima.

[to se u{tede ukupneenergije ti~e, ra~una se da}e 120 hiqada komada {te-dqivih sijalica od po 20vati, ako su upaqene {estsati dnevno, za mesec danapotro{iti 432 hiqade ki-lovat-sati. To je oko 1,7 mi-liona kilovat-sati mawe. í

A. Cvijanovi}

DISTRIBUCIJE DOBRO PRIPREMQENE ZA ZIMSKU SEZONU

Ve}a ulagawa na niskom naponu

DISTRIBUCIJE NAGRA\UJU UREDNE PLATI[E RAÛNA

Poklon, {tedqive sijalice� Elektroprivreda Srbije nabavi}e 120.000 komada {tedqivih kompakt fluoro-scentnih sijalica (CFL), koje }e distributivna privredna dru{tva poklawati kup-cima, nagra|uju}i redovno pla}awe i upu}uju}i ih na {tedwu elektri~ne energije

IL

US

TRA

CI

JA: J

. VL

AH

OV

I}


23

Srbija je, uz pomo} Bri-sela, uspela da ubedi me|u-narodnu misiju na Kosovu iMetohiji da ove zime pri-hvati humanitarnu pomo},kako bi se re{io problemsnadevawa strujom srpskihsredina u Pokrajini. [efUNMIK-a Joakim Rikerodgovorio je pro{le nede-qe predsednici Koordina-cionog centra Srbije zaKosovo i Metohiju SandiRa{kovi}-Ivi} da je UN-MIK posebno zaintereso-van da Beograd obezbedifinansijsku podr{ku za“specifi~ne grupe nepla-ti{a struje, {to bi Kosov-skoj energetskoj korpora-ciji umnogome pomoglo daobezbedi potrebne rezerveza zimu”.

Bilo da je u struji, ilinovcu, pomo} iz Beogradabi}e upu}ena, a na koji na-~in }e se proslediti onimìteqima srpskih sredinana Kosmetu kojima je najpo-trebnija, definisa}e eks-perti iz Koordinacionogcentra i ElektroprivredeSrbije, zajedno sa predstav-nicima UNMIK-a i KEK-a. Predsednica Kooridan-cionog centra ocenila jeda je Rikerovo pismo “ko-rak napred i pozitivnaosnova za konstruktivanrad”.

- Riker je - rekla je ona -prihvatio na{e zahteve zaisporuku struje, ili novca,u zavisnosti od toga da liimamo slobodnu struju iline. Po{to mi u ovom tre-nutku nemamo dovoqnostruje, u decembru }e strujaza srpske sredine najvero-vatnije biti pla}ena. Idejaje da u pet jednakih obrokaisporu~imo struju, ili da zatu koli~inu struje damouplatu. Isporuka strujei{la bi preko EMS-a, aKEK bi je preuzimao.

Prema re~ima Ra{kovi}-Ivi}, isporukom ili pla}a-wem struje, Beograd sada po-ku{ava urgentno da re{ipostoje}i problem snabde-vawa elektri~nom energi-jom srpskog stanovni{tvana Kosovu i Metohiji, a sle-de}i korak bila bi pripre-ma za slede}u godinu. U tupripremu, bez sumwe, spadapitawe licence za EPS-ovopreduze}e “Elektrokosmet”,koje od dolaska misije 1999.godine, odràva elektrodi-stributivni sistem u srp-skim sredinama.

U pismu, Riker se sagla-sio sa varijantom da sestruja “za ciqnu grupu po-tro{a~a” obezbedi prekoposebne kompanije, ali kojuprethodno treba registro-vati, odnosno koja treba da

se prijavi za licencu kodregulatornog tela u Pri-{tini. Da podsetimo, JP“Elektrokosmet” ve} neko-liko godina poku{ava dadobije licencu za rad. Sasaglasno{}u Rikera da seobezbedi licenca za snab-deva~a energijom o~ito suse stvari pomerile napred.

Predsednica Koordina-cionog centra napomenulaje da je za dobijawe licencepotrebno najmawe {est me-seci, te da zato ne moè do-nacija u struji za ovu zimuda ~eka to re{ewe. Otuda je,prema wenim re~ima, sadava`no da se isporuka struje,ili pla}awe, odmah reguli-{u i da istovremeno po~nupripreme za registrovawekompanije koja bi brinulao snabdevawu strujom gra|a-na u srpskim sredinama naKosmetu. U izjavi za medije,ona je rekla da }e ta kompa-nija biti “Elektrokosmet”.

O tome koliko je Briselpomogao da se donacija ustruji iz Beograda prihvatiu Pri{tini dovoqno svedo-~i prepiska izme|u ova trigrada, o kojoj je doma}a jav-nost pone{to saznavala. Re-cimo, najpre je objavqeno daKEK odbija pomo}, pa je{ef pregovara~kog tima,odnosno predstavnik EUXoli Dikson savetovao str-

pqewe, a onda je Riker svojepismo uputio, izme|u osta-lih, i na adresu evropskogkomesara za pro{ireweEvropske unije Olija Rena.

Dok je ube|ivawe trajalo,na Kosovu i Metohiji re-dukcije potro{we strujebile se neprestano na sna-zi, kako }e verovatno osta-ti i tokom cele zime, budu-}i da obili}ke elektranene mogu da proizvedu do-voqno energije. Ono {tobi moglo da se promeni je-ste da se srpske sredine, ko-je su u tre}oj grupi poto{a-~a, koji najduè ostaju bezstruje, uvrste eventualno udrugu ili prvu grupu i dastruje nemaju kada i ostaligra|ani na Kosmetu.

Zbog velike potro{westruje kada je ima, u srpskimsredinama distributeri suprimorani da uvode i dodat-ne redukcije, da bi elektro-sistem izdrào pritisak.Tako se radilo svih prote-klih zima pod UNMIK-om,ali je pro{log meseca Ko-sovska policija u Gra~ani-ci tri puta privodila Qu-bi{u Bendi}a, koordinato-ra JP “Elektrokosmet” zaED sistem u sredwem Kosovu,zbog navodno la`nog pred-stavqawa, o{te}ewa i uni-{tavawa javnih instalacijai izazivawa revolta gra|a-na, kako su u prijavi napisa-li. Pretili su i da }e prive-sti sve radnike “Elektroko-smeta” koji poku{aju da is-kqu~e neki od pravaca u ni-skonaponskoj trafo-stani-ci. Ispostavilo se, me|utim,da ni stru~waci iz KEK-anisu mogli da obezbede isto-vremeno napajawe svih pra-vaca i da su redukcije na ni-skom naponu jedini na~in dase obezbedi snabdevawe.

Problem je u tome {toovom delu Kosmeta odavnonedostaje nova velika tra-fo-stanica. í

A. Cvijanovi}

UNMIK PRIHVATIO PONUDU VLADE SRBIJE

Struja za Srbe na Kosmetu� Utvrdi}e se na~in isporuke struje ili pla}awa potro{we u srpskim sredinama

Kosovska Mitrovica: Bez nove TS redukcije jedini “spas”

FO

TO

: @. S

IN

OB

AD

24

UElektroprivrediSrbije ima pri-vrednih dru{tava,kao {to je TENT,

koja su dobila sertifikateJUS ISO 9001, {to zna~i dasu u organizaciji i kvali-tetu poslova primenilinajsavremenije me|unarod-ne standarde (QMS), ali ionih koji nisu daleko odma-kli u ovoj oblasti. Pojedi-na dru{tva naro~ito kasnes primenom standarda uupravqawu za{titom ì-votne sredine (EMS) i za-{titom zdravqa zaposle-nih i bezbedno{}u (OH-

SAS). Zbog takve {aroliko-sti, jo{ pro{le godine do-neta je odluka da se na ni-vou JP EPS implementiraintegrisani sistem menax-menta (IMS), radi ~ega jeusvojen i jedinstveni proje-kat, ~ijom bi se realizaci-jom postiglo da se u okviruEPS-a kao celine dostignu

odre|eni standardi, sa ko-jima bi kompanija ozvani-~ila odgovaraju}i rejtingne samo na doma}em tlu, ne-go i u me|unarodnimokvirima.

Organizaciona re-strukturisawa u prote-klim mesecima u~inilasu da za deo poslova okouvo|ewa integrisanogsistema menaxmenta upojedinim privrednimdru{tvima nije bilodovoqno vremena, takoda su ove obaveze iznova ak-tuelizovane sredinom pro-{log meseca na sastanku po-slovodstva JP EPS-a i di-rektora privrednih dru{ta-va EPS-a.

Re~eno je da na svim ni-voima treba poja~ati radna uvo|ewu sistema upra-vqawa kvalitetom, za{ti-tom ìvotne sredine i bez-bedno{}u, jer svako od za-poslenih ima svoju ulogu u

ovom procesu, ali da je od-govornost za realizacijuprojekta pre svega na po-slovodstvima i menaxeri-

ma. Oni koji su dobili ser-tifikate za QMS, sada tre-ba da se usredsrede na preo-stala dva i da tako zaokru-è uvo|ewe integrisanogsistema menaxmenta, aostali bi morali uporedoda rade na svim segmentimaovog jedinstvenog projekta.

Zoran Obradovi}, direk-tor Sektora za kvalitet uDirekciji EPS-a za strate-giju i investicije, podse-

tio je na pomenutom sastan-ku da je na nivou JP EPS uoktobru zavr{ena prva fa-za restriktivnog postupka

za izbor konsultan-ta i da }e se u zakon-skom roku me|u kva-lifikovanim po-nu|a~ima ove uslugeizabrati konsul-tant koji }e pomo}ida se uvede integri-sani sistem menax-menta, ukqu~uju}iprimenu standarda

JUS ISO 9001 (za kvalitet)i JUS ISO 14001 (za ekolo-giju), kao i specifikacijeOHSAS 18001 (za za{tituzdravqa i bezbednost).

Re~eno je da se uvo|eweme|unarodnih standardaodvija i sa osavremewava-wem proizvodwe, revita-lizacijom proizvodnihobjekta i opreme, kao iprimenom informati~kihtehnologija, ali da tek sadobijawem sertifikatasvako privredno dru{tvoi JP EPS ozvani~uju svojupoziciju renomirane kom-panije. Otuda je posebnozna~ajno da se integrisa-ni sistem menaxmenta im-plementira u sve segmente,po~ev od proizvodwe ugqa,gde treba da se zapo~ne sahomogenizacijom lignita,preko proizvodwe strujesa {to mawim posledica-ma po ìvotnu okolinu, pado stalnog razvijawa ko-rektnog odnosa sa svimkupcima elektri~ne ener-gije.

Na sastanku je bilo re~ii o Znaku kvaliteta EPS-a,~ija dodela i zna~ewe trebada se usaglase sa obavezamakoje proisti~u iz Zakona ojavnim nabavkama, kao i saopredeqewem EPS-a da bu-de komapnija koja }e dopri-nositi ukupnom ekonom-skom razvoju zajednice. í

A. Cvijanovi}

UPRAVQAWE KVALITETOM I ZA[TITOM ÆIVOTNE SREDINE I ZDRAVQA

Brè do evropskih merila� Me|unarodne standarde treba primeniti u celom proizvodnom ciklusu, po~ev odhomogenizacije ugqa, preko proizvodwe struje, do kontakata sa potro{a~ima

FO

TO

: M

. GO

LE

Homogenizacijom do boqeg kvaliteta ugqa

Posebno je zna~ajno da se integrisani sistem menaxmentaprimeni u svim oblastima, po~ev od proizvodwe ugqa, do korektnih

odnosa sa potro{a~em


25

U periodu od 13. do 16.novembra u Privrednomdru{tvu “Termoelektranei kopovi Kostolac” u Di-rekciji za proizvodwuelektri~ne energije i za-jedni~kim slu`bama, bora-vili su stru~waci kompa-nije “Societe Generale de

Surveillance”. Ciq pred-stavnika ove najpoznatijesvetske kompanije za dode-lu sertifikata o primenisistema kvaliteta bio jeutvr|ivawe nivoa usagla-{enosti sistema kvalite-ta u ovom delu dru{tva sazahtevima standarda ISO

9000. Kao rezultat tro-dnevne provere, tokom kojesu stru~waci SGS-a vi{enego detaqno proveravaliprimenu sistema kvalite-ta, proiza{ao je izve{taj ukome stoji da se verifika-cionom telu u @enevipreporu~uje dodela serti-fikata Privrednom dru-{tvu “Termoelektrane ikopovi Kostolac” za tajdeo firme.

- Predstavnici SGS-aproveravali su stepen prak-ti~ne primene potrebnihprocedura, odnosno zapisai uop{te dokumentacije -kaè mr Neboj{a Mi{i},direktor Sektora za inte-grisani sistem menaxmentau dru{tvu. Na zavr{nom sa-stanku tima proveriva~a imenaxmenta ovog privred-nog dru{tva istaknuto je daje provera uspe{no sprove-dena, da je sistem kvalitetau tom delu firme po~eo dafunkcioni{e i da je onusagla{en sa zahtevima

standarda ISO 9000. Isti-na, u izve{taju su navedene~etiri mawe neusagla{e-nosti koje }e u narednom pe-riodu biti sasvim sigurnootklowene. Dobijeno je idesetak preporuka za usavr-{avawe sistema, koje }e usvakom slu~aju dobro do}i udaqoj prakti~noj primenisistema kvaliteta. Posebnoje za nas zna~ajno zadovoq-stvo ~lanova tima proveri-va~a spremno{}u za sarad-wu svih zaposlenih koje su uciqu provere obi{li i{to je na kraju, sve zajedno,rezultiralo odlukom o pre-poruci za dodelu sertifi-kata.

Odluka o dodeli tog ser-tifikata svakako, imaogroman zna~aj sa aspektaosposobqavawa privrednogdru{tva “TE-KO Kostolac”za ravnopravnu trì{nuutakmicu u uslovima svet-ske konkurencije, ali je isamo po~etak na tom te-{kom putu.

- Sve je to i potvrda da seu procesima proizvodweelektri~ne i toplotneenergije, kao osnovnim kojidonose profit preduze}u,upravqa na pravi na~in, daje omogu}eno da se preciznoprepoznaju performansikao osnova za periodi~neanalize i poboq{awe rada.

Zajedno, sve to omogu}avauslove da menaxment predu-ze}a moè da stekne pravi-lan uvid u dobre i lo{estrane i na osnovu toga dapoboq{a efikasnost iefektivnost. Kona~ni ciqje {to boqa priprema dru-{tva za predstoje}u trì-{nu utakmicu na kojoj }eEPS, pa naravno i PD “TE-KO Kostolac”, “zaigrati” unarednih godinu - dve dana,kaè Mi{i}.

- Prema re~ima Mi{i}a,dodela sertifikata, svaka-ko, samo je po~etak procesadosledne primene sistemakvaliteta ISO 9000 ovom dru-{tvu. U narednih godinu da-na ~eka nas ogroman posao, apre svega, otklawawe uo~e-nih neusagla{enosti, pri-mena preporuka o usavr{ava-wu sistema, ali i intenzi-van rad na izradi procedura,odnosno uslovima za prime-nu standarda i u delu dru-{tva koji pokriva proces zaproizvodwu ugqa. Kada se to-me doda i zavr{etak uvo|ewasistema kvaliteta 14.000 zaupravqawe za{titom i ì-votnom sredinom i 18.000,koji se ti~e za{tite i bez-bednosti na radu, zaokruì-}e se sistem menaxmenta kva-litetom u Privrednom dru-{tvu “Termoelektrane i ko-povi Kostolac”. í

D. Radojkovi}

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

E

PS

-a

FO

TO

: M

. GO

LE

Proizvodwa ugqa - naredna

slu`ba u kojoj }e se proveravati

sistem kvaliteta

PROVERA USAGLA[ENOSTI SISTEMA KVALITETA U PD “TE-KO KOSTOLAC”

Dodeqen sertifikat ISO 9000� Sertifikat dodelila kompa-nija “Societe generale da surveil-

lance” � Direkcija za proizvod-wu elektri~ne energije i zajed-ni~ke sluæbe prve u dru{tvu saovim standardom kvaliteta

Neboj{a Mi{i}:Po~etak procesadosledne primenekvaliteta ISO 9000

26


Nedavno je privati-zovano prvo predu-ze}e koje je u pro-cesu restrukturi-

sawa izdvojeno iz sastavaEPS-a. Re~ je o “\erdap-Uslugama” d.o.o. - Kladovo,preduze}u tzv. tre}eg krugadelatnosti, koje nisu di-rektno bile u funkcijiproizvodwe elektri~neenergije. Na aukcijskojprodaji preduze}e su kupi-li wegovi radnici, ta~ni-je wih 434, od ukupno 495,organizovanih u konzorci-jum. Izdvajawem svojih za-rada i udruìvawem sred-stava obezbedili su 11,19miliona dinara, koliko jeiznosila po~etna cena,ta~nije 70 odsto dràvnogkapitala od ukupno proce-wene vrednosti preduze}a.Ostalih 30 odsto podeqe-no je putem besplatnih ak-cija zaposlenima i penzi-onerima ove firme. Kakonisu imali konkurenta nalicitaciji radnici “\er-dap-Usluga” postali suvlasnici sopstvenog pred-uze}a za pomenuti iznossredstava, ali uz obavezu dajo{ toliko, ta~nije 11,4miliona dinara, investi-raju u narednoj godini. To}e sigurno i u~initi i to ukupovinu osnovnih sred-stava, za {ta su ve} po~elida obezbe|uju potrebnanov~ana sredstva izdvaja-wem sopstvenih zarada.

U razgovoru sa Aleksan-drom Atanackovi}em, di-rektorom “\erdap-Usluga”

i Borislavom Paunovi},finansijskim rukovodio-cem, saznajemo da je u tokupriprema Skup{tine ak-cionara (ukupno ih je 518),ukqu~uju}i i vlasnike bes-platnih akcija po osnovusvog li~nog doprinosa udosada{wem radu. Sledi,zatim, izbor organa upra-vqawa, ~ime se zavr{avaciklus transformacijeovog nekada{weg dru{tvasa ograni~enom odgovor-no{}u u akcionarsko dru-{tvo. U toj uspe{no okon-~anoj akciji, veliku pomo}i podr{ku preduze}e jeimalo u svom osniva~u “HE\erdap”. Rukovodstvo ovogprivrednog dru{tva, presvega, dosledno je po{to-valo pravo ekskluzivitetapri ugovarawu novih po-slova u toku procesa re-struktuisawa. A zatim,uvaàvaju}i prirodu dr-àvnog kapitala, koja jeuslovila aukcijsku proda-ju, podràlo je formirawekonzorcijuma radnika, ka-ko bi oni tom kupovinompreduze}e sa~uvali od pro-pasti.

A da se to dogodilo -{tete bi bile nesagledivene samo sa stanovi{ta bez-malo 500 zaposlenih, ve} ipotreba osniva~a i drugihkorisnika na prostoru ju-goisto~ne Srbije. Jer“\erdap-Usluge” su se ve}afirmisale kvalitetom iefikasno{}u usluga, stal-no pove}avaju}i obim po-slova. Pro{irena je, isto-

vremeno, lepeza poslova iusluga - od trgovine na ve-liko industrijskim otpa-dima i izgradwe hidro-gra|evinskih objekata dozanatskih radova i prevozaputnika u drumskom sao-bra}aju, ure|ewa i odrà-vawa zelenih povr{ina,poqoprivrednih i ugosti-teqskih usluga. To je re-zultiralo novim poslovi-ma i u oblasti vodovodnihi kanalizacionih radovaza potrebe lokalnih samo-uprava i zaradom od tre}ihlica u iznosu od 20 odsto uukupnom ovogodi{wemprihodu.

Ove godine, “\erdap-Usluge” obeleàvaju i de-set godina postojawa. Po-~ele su sa ~etiri radne je-dinice u Kladovu, Nego-tinu, Surdulici i Piro-tu, shodno potrebama svogosniva~a, tada javnogpreduze}a “HE \erdap”.Registrovale su se kao

dru{tvo za pruàwe uslu-ga sa ograni~enom odgo-vorno{}u. Zahvaquju}i to-me, ali i kvalitetu svojihusluga obavqenih poslovapreduze}e je pro{irivalodelatnosti i obim poslo-va, pove}avalo broj radni-ka, pa je po~etak restruk-turisawa u 2003. godinido~akan sa 308 radnika.Iz redova osniva~a preu-zeto je 85 radnika sa po-slova koji nisu bili ne-posredno vezani za reali-zaciju osnovne delatno-sti. Ali, i osniva~ je pre-uzimao radnike “\erdap-Usluga” za obavqawe, presvega, elektroma{inskihposlova. U toku procesarestrukturisawa osniva~je nesebi~no pomogao“\erdap-Usluge” da se{to boqe pripreme iosposobe za samostalannastup na trì{tu. í

êdomir Dragi{i}

PRIVATIZOVANE “\ERDAP-USLUGE”, PRVA FIRMA TRE]EG KRUGA IZDVOJENA IZ EPS-a

Vlasnik - konzorcijumradnika� Na aukcijskoj licitaciji 434 radnika“\erdap � Usluga udruæenim sredstvimaplatili po~etnu cenu od 11,19 milionadinara � U narednoj godini u investici-je }e uloæiti jo{ 11,4 miliona dinara,uglavnom u kupovinu osnovnih sredstava� U toku aktivnosti na pripremi osni-va~ke skup{tine akcionara

Predstoje ulagawa u kupovinu

osnovnih sredstava

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

E

PS

-A

NOVEMBAR 2006 kWh BROJ 394

27


U Beogradu je sredinomnovembra ove godine premi-nuo Boìdar-Boò Raduno-vi}, ~ovek koji je svojim ì-votnim delom obeleìo raz-voj srpske i naro~ito ko-smetske elektroprivrede udrugoj polovini pro{logaveka. Ro|en u Beranima 1921.godine, potom pe}ki gimna-zijalac, u~esnik NOR-a, par-tijski funkcioner i iznadsvega privrednik koji jeimao viziju i znao da je pode-li s drugima, Boò je ostaoupam}en kao ~ovek koji jeèleo mnogo da zna, ali ni o~emu nije brzo donosio za-kqu~ke. Gradio je kapitalneobjekte, ali i kreirao uslo-ve za obrazovawe i stru~nousavr{avawe kadrova, ~imeje zaduìo generacije elek-troprivrednika na Kosovu iMetohiji i u Srbiji.

Kao generalni direktorKombinata “Kosovo” od1960. do 1970, otvorio je pr-vi povr{inski kop za eks-ploataciju lignita, podigaoprve blokove termoelektra-ne “Kosovo A” i postavio te-meqe sveukupnog razvojaelektroprivrede u ju`nojpokrajini. Svojim vizionar-skim pristupom doprineo jeda nauka bude vodiqa u kom-binatu kojim je rukovodio, aelektroprivreda oslonacukupnog dru{tvenog razvojaPokrajine i Srbije. On jepostavio temeqe kompanijekoja je potom proizvodilapetinu ukupne elektri~neenergije u Srbiji i bila ra-sadnik kadrova u srpskom ru-darstvu i energetici. Veli-ki je wegov doprinos osni-vawu Sredwo{kolskog cen-tra “Nikola Tesla” u Obi-li}u i otvarawu Tehni~kogfakulteta u Pri{tini. Gra-de}i obili}ku elektranu, nakoju je bio ponosan, nastojaoje i da sve oko we bude deougleda Kombinata “Kosovo”i u tome je i uspeo.

Ekonomista po obrazova-wu i levi~ar po opredeqewu,Boò Radunovi} je, pre sve-ga, bio pravi~an ~ovek. Dokraja ìvota ostao je posve-}en principima u koje je ve-rovao i odan qudima koje jevoleo. Po{tovao je brojnostkao legitimnost, ali nije ve-

rovao da broj garantuje kva-litet, koji je neophodan dabi zajednica napredovala.

Iz kosmetskog dela elek-troprivrede oti{ao je za ge-neralnog direktora Kombi-nata “Trep~a”, a odatle u Sa-vezno izvr{no ve}e, gde je udva mandata bio zamenik se-kretara za finansije. Po-tom, do odlaska u penziju,bio je generalni direktorZajednice jugoslovenskeelektroprivrede. îtavedve decenije rada on je po-svetio elektroprivredi. Uanalima kosmetske, odnosnosrpske elektroprivrede we-govo ime osta}e upisano me-|u imenima velikana koji suje stvarali i gradili.

U svom Gora`devcu kodPe}i, i samoj Pe}i, uvek jebio kod ku}e. U Beogradu,gde je ̀ iveo i radio vi{e oddve decenije, stekao je veli-ki broj prijateqa i po{to-valaca, ali je i deo svoje Pe-}i imao. U Udruèwu Pe}a-naca bio je do posledweg da-na. Do kraja je ostao vezan zakosovskometohijsko podne-bqe, i za elektroprivredu iqude u woj.

Nosilac je “Spomenice1941”, dobitnik vi{e odli-kovawa i velikog broja pri-znawa za doprinos razvojuelektroprivrede i privrede,kao i za uspostavqawe sarad-we sa inostranim kompani-jama i nau~nim institucija-ma. Imao je suprugu, dva sinai ~etvoro unu~adi. Velikibroj prijateqa koji su ga is-pratili na Novom grobqu uBeogradu sa zahvalno{}u suse od wega oprostili. í

Boìdar Kadovi}

SE]AWA

Boìdar Radunovi} (1921-2006) Miroslav Jovanovi} (1926-2006)Dvadesetprvog oktobra

ove godine napustio nas jejedan od graditeqa elektro-energetskog sistema Srbije,Miroslav Jovanovi}. Po za-vr{etku Elektrotehni~kogfakulteta, 1952. godine,Miroslav se ukqu~uje u iz-gradwu HE “Zvornik”, jednogod “kqu~nih objekata” tada-{weg Prvog petogodi{wegplana. U potpunosti se po-svetio poslu i postigao iz-vanredne rezultate kako uizgradwi, tako i u prvim go-dinama rada elektrane.

Po~etkom 1959. godine po-~iwu pripreme za izgradwuHE “Bajina Ba{ta”. Miro-slav je u mati~noj kwizipreduze}a u osnivawu podbrojem 1, ali odbija da budedirektor sa obrazloèwemda ga iskqu~ivo zanima teh-nika i struka.

Posle uspe{nog zavr{et-ka izgradwe HE “Bajina Ba-{ta” i uspe{nog po~etkaproizvodwe, naredne 1967.godine prelazi na izgradwuHE “\erdap”. Ovde ba{ po-~iwu radovi za koja su drago-cena wegova iskustva saprethodna dva gradili{ta, asti~e i nova na ovom, tadanajve}em gradili{tu ove vr-ste u Evropi.

Krajem 1970. godine posta-je zamenik generalnog di-rektora ZEPS-a i na toj du-`nosti ostaje punih dvade-set godina.

Generalni direktori do-laze i odlaze, a Miroslavobezbe|uje kontinuitet u ra-du. Po potrebi zamewuje ge-neralnog direktora, povre-meno je i v. d. generalnog,ali iz istih razloga kao i u“Bajinoj Ba{ti” ne prihvata~elnu funkciju.

Istovremeno drì ~vrstou rukama sve konce funkcio-nisawa elektroenergetskogsistema.

Zahvaquju}i samoinicija-tivnom u~e{}u u radu Dispe-~erske slu`be, gde je svakogjutra najpre svra}ao, uo~io jemawkavosti tehni~kog siste-ma upravqawa i regulacije iuspeo da se kroz nove inve-sticije sistem upravqawa do-vede na najsavremeniji nivo.

Aktivno je u~estvovao ukreirawu i realizaciji svih

planova razvoja, koji su usva-jani dok je bio na du`nostizamenika generalnog direk-tora. Za to vreme u{lo je upogon sedam hidroelektranaukupne snage 2500 MW i de-vet blokova u termoelektra-nama snage 2800 MW, zatim,odgovaraju}i rudnici ugqa,dalekovodi, trafo-stanice...

Kao predstavnik jugoslo-venske elektroprivrede, azahvaquju}i izvanrednom po-znavawu stranih jezika i vi-sokoj stru~nosti, uspe{no jeu~eestvovao u radu me|una-rodnih organizacija (SU-

DEL, UCPTE, UNIPEDE).Bio je skroman i nename-

tqiv, ali i veoma uporan.Svim poslovima prilazio jetako studiozno da se to gra-ni~ilo sa perfekcijom.

I po odlasku u penziju nijeprestao da ìvi sa elektro-privredom. Posledwe godineìvota posvetio je intenziv-nom pisawu svojih se}awa, za-paàwa i iskustva vezanih zarad u elektroprivredi, kao io qudima sa kojima je radio ikoji su svojim doprinosomimali presudnu ulogu u razvo-ju elektroprivrede.

Miroslav je po{teno pro-veo svoj radni vek i stekaozasluèno po{tovawe qudisa kojima je radio, kao i svo-jih kolega i prijateqa.

Wegovim odlaskom odlazijo{ jedan iz plejade gradite-qa Elektroprivrede Srbije.Me|utim, ono {to ostaje je-ste se}awe svih koji su ga po-znavali na jedan bogat ì-vot ispuwen radom, dubokomodano{}u svojim idealima,porodici i prijateqima. í

Radivoje Markovi}

“EPSTURS” OBJAVIO CENE ARANÆMANA ZA ZIMSKU SEZONU

@i~ara na Staroj planini� Poja~ana ponuda aranæmana za boravakna Staroj planini � I za posetioce hotela“Jezero” u Peru}cu obezbe|eni uslovi zaskijawe � Specijalne ponude za do~ek No-ve godine i za boæi}ne praznike

Sredstvima VladeSrbije na Starojplanini u okvirunovog turisti~-

kog centra, ~ija je gradwaobjekata u toku, do nove2007.godine, za posetioceStare planine startova}esa radom nova ì~ara iskijali{na staza. Premare~ima mr Srbe Vu~kovi-}a, direktora marketinga“Epstursa”, ì~ara }e bi-ti na trasi “Kowarnik” -“Babin zub” (ukupno na oko800 metara duìne), a ski-jali{na staza je oko 1,5 ki-

lometar. Sve~ano pu{taweu rad ovih objekata plani-rano je izme|u 15. i 20. de-cembra. U svakom slu~aju zagoste koji se odlu~e dazimski odmor provedu u ho-telu “Babin zub”, kojim ga-zduje “Epsturs”, ponudaaran`mana znatno je poja-~ana i takvim novim re-kreativnim sadràjima. Iza drugu glavnu turisti~kuzimsku destinaciju, hotel“Jezero” u Peru}cu, za go-ste koji se odlu~e da ovde

borave “Epsturs” obezbe|u-je skijawe na stazama Tarei u Mitrovcu, a za grupepreko 30 qudi i na ve}eskijali{tu. Zimsku ponuduaran`mana “Epstursa”upotpuwuju i najam soba vi-kend ku}e “Jezero” na Zla-tiboru (u neposrednoj bli-zini hotela “Palisad”) iapartmani hotela “VilaEDB” u Budvi.

Kako isti~e Vu~kovi}“Epsturs” u hotelu “Jezero”u Peru}cu nudi i specijal-ne ponude za do~ek Nove2007, srpske Nove godine i

za boì}ne praznike. Cenasedmodnevnog aran`manaza do~ek Nove godine, a ukoju su ukqu~eni pun pansi-on, doplata za sve~anu ve~e-ru, reprizu i muzi~ki pro-gram, kao i boravi{na tak-sa i osigurawe je 13.090, ~e-tvorodnevnog - 10.180 i tro-dnevnog 8.810 dinara. Zasrpsku Novu godinu i bo-ì}ne praznike nude setrodnevni i dvodnevni pa-ket aran`mani, ~ija je cena7.910 i 6.440 dinara.

28


Stara planina: Hotel "Babin zub"Apartman u {picu sezone 2.800 dinara dnevnoCena pansiona - klasi~no posluìvaweCene su u dinarima -1750 dinara dnevno

Peru}ac: Hotel “Jezero”Apartman u {picu sezone 2.800 dinara dnevnoCena pansiona - klasi~no posluìvaweCene su u dinarima

Zlatibor: Vikend ku}a "Jezero"Najam soba od 700-850 dinara dnevnoNajam soba sa kori{}ewem kuhiwe:Cene su u dinarima

Budva: Apartmani vile "EDB"Pansion dnevno 17 i 18 evraCene su u evrima

Mogu}nost i zanove ski-staze

U o~ekivawugostiju: Hotel”Babin zub”

29


Prvi krug selekcijeradova literarnogkonkursa “Tesla -bajka o struji” ko-

ji je organizovan za u~eni-ke osnovnih {kola sa te-ritorije Srbije je zavr-{en. Ovo je prvi literar-ni konkurs u okviru Akci-je EPS I DECA, a u wego-voj realizaciji su, kao i udosada{wim aktivnosti-ma, u~estvovala sva pri-vredna dru{tva.

U 16 {kolskih uprava{irom Srbije, ukqu~uju}i

i Kosmet, stiglo je 1836 ra-dova malih pisaca. Pisalesu se pesme, bajke, pri~e,traìli su se saveti li~no- od “Nikole Tesle”! Stru~-ni ìriji po privrednimdru{tvima izabrali su naj-boqe radove i pripreme zasve~ane dodele u KosovskojMitrovici, Novom Sadu,Beogradu, Kladovu, Kostol-cu i Kraqevu su uveliko utoku. Predvi|ene su, naime,nagrade za 60 autora najbo-qih literanih radova: ku}-ni bioskopi za u~enike i

DVD plejeri za nastavnike. Nakon zavr{etka prvog

kruga nagra|ivawa po PD,60 najboqih literarnihradova }e sti}i i do ìri-ja Elektroprivrede Srbijekoji }e izabrati 10 najbo-

qih. Sve~ana dodela na-grada za 10 naj-naj pisacapredvi|ena je za 15. decem-bar u Narodnom pozori{tuna Maloj sceni “Ra{aPlaovi}” u Beogradu.

N. M. M.

Vlasni{tvo nad petumetni~kih dela ra|enihna temu lika i ìvota irada Nikole Tesle, rezul-tat je saradwe Elektro-privrede Srbije i Centraza kulturni i dru{tvenirazvoj - “Lira” iz Beogra-da. EPS je, naime, pruìofinansijsku pomo} u rea-lizaciji izlo`be “I biTesla” koju je priredioCentar “Lira”, a za uzvratdobio pet radova koje jeeminentni ìri progla-sio za najboqe.

Centar “Lira” je najpreorganizovao likovni kon-kurs na temu “I bi Tesla”i na osnovu izbora ìrija,na istoimenu izlo`bu bi-lo je primqeno 30 slika,20 skulptura, 20 grafika,10 iz oblasti multimedijei 10 kombinovanih tehni-ka. Izlo`ba je, tokom ok-tobra bila predstavqena uGaleriji “Progres” u Beo-gradu.

Po zavr{etku izlo`be, aprema ranijem dogovoru,Centar “Lira” je pomenu-tih pet radova predaoElektrporivredi Srbije.Radove je, u ime preduze}a,primio Mom~ilo Cebalo-vi}, direktor Sektora zaodnose s javno{}u.

Tako }e radovi autoraStojana Milanova (sli-

karstvo), Gordane Kitak(skulptura), Neboj{e Ba-bi}a (digitalna fotogra-fija), Milice Raki} (kom-binovana tehnika) i VesneMili}evi} - ^vorovi}(video rad) uskoro opleme-niti neki od prostoraElektroprivrede Srbije.

S. R.

AKCIJE

EPS I DECA 2006. - LITERARNI KONKURS TESLA 150.

Stiglo vi{e od 1800 tekstova

POSLE IZLOÆBE “I BI TESLA” U GALERIJI “PROGRES”

Najboqi radovi u EPS-u� EPS u~estvovao u jo{ jednom projektu kojim je obeleæen jubilej velikog nau~nika

Sve~ana dodelanagrada za najboqe

radove u {est gradova Srbije

Primopredajaumetni~kih dela

Skulptura Gordane Kitak


30

EKOLOGIJA

Srbija, kao nasled-nica prethodnedràve, ratifi-kovala je Konven-

ciju o klimatskim promena-ma Ujediwenih nacija, alijo{ nije potpisala Kjotoprotokol. Wegova ratifi-kacija jedan je od preduslo-va za formirawe Energet-ske zajednice zemaqa Jugoi-sto~ne Evrope, a kako je ne-davno najavqeno iz Mini-starstva za nauku i za{tituìvotne sredine, o~ekuje seda }e ona biti zavr{ena dokraja godine.

- Glavna korist od rati-fikacije Kjoto protokolaje kvalifikovanost za pri-menu Kjoto mehanizama, od-nosno mehanizama zajedni~-ke primene, ~istog razvojai me|unarodne trgovineemisijama, kaè Dragan Vu-koti}, vode}i inèwer uDirekciji za strategiju iinvesticije EPS-a. Meha-nizmi otvaraju mogu}nostpristupa dodatnim finan-sijskim sredstvima za inve-sticije u energetsku efika-snost i u projekte smawewaemisija gasova staklene ba-{te, kao i prodaju takozva-nih karbon kredita iliodobrewa stvorenih prime-nom mehanizma ~istog raz-voja. Ovo je ve} demonstri-rano ustanovqewem razli-~itih karbon fondova iprograma od Svetske banke(WB), Evropske unije i ve-}ine razvijenih zemaqa.

U Srbiji jo{ nije odlu-~eno kada }e se i kako gra-diti novi kapaciteti zaproizvodwu elektri~ne

energije, tako da je glavnipotencijal za redukcijuemisije gasova staklene ba-{te u rekonstrukciji sta-rih termoelektrana naugaq u ciqu pove}awa efi-kasnosti i uvo|ewu ~isti-jih tehnologija sa ugqem,pove}awu proizvodwe izhidropostrojewa, kao i usmawewu potro{we elek-tri~ne energije.

- Ekonomski aspekti me-hanizma ~istog razvoja naj-boqe se mogu videti na pri-meru modernizacije HE“Zvornik”, posle koje bi seproizvodwa elektri~neenergije pove}ala za 100miliona kilovat-~asova go-di{we, navodi Vukoti}.-Ako se ima u vidu da je emi-sioni faktor na{eg siste-ma ne{to ve}i od toneugqen-dioksida po megavat-~asu, onda bi emisija bilasmawena za oko 100.000 tonaugqen-dioksida godi{we.Na bazi cene, sertifikova-no smawene emisije od se-dam evra po toni ugqen-di-oksida, to je prihod od700.000 evra godi{we, od-nosno, tokom vaèwa Kjoto

perioda taj prihod bi izno-sio 3,5 miliona evra. Topredstavqa i 11,3 odsto odprocewene vrednosti inve-sticije, ali pod uslovom dase projekat realizuje do2008. godine.

Dragan Vukoti} navodi idrugi primer - sanacije iadaptacije bloka A-4 uTENT-u:

- Kada se ovi poslovi za-vr{e, potro{wa ugqa bi}emawa, a to bi uticalo nasmawewe emisije od oko200.000 tona ugqen-dioksi-da na godi{wem niovu.Prihod bi iznosio 1,4 mi-liona evra godi{we, odno-sno sedam miliona evra to-kom Kjoto perioda. U ovomslu~aju to je i 10 odsto odprocewene vrednosti inve-sticije, tako|e pod uslovomda se projekat realizuje do2008. godine.

- Kao i svaki drugi i pro-jekat u okviru mehanizma ~i-stog razvoja (CDM proje-kat), treba da otplati samsebe, {to je u ovom slu~ajuolak{ano smawewem emisi-je, a koja ima i vrednost natrì{tu. Na taj na~in pove-

}ava se stopa vra}awa inve-sticije i projekat postajeatraktivniji za potencijal-ne investitore. Ovakvi pro-jekti se mogu, stoga, smatra-ti direktnim investicija-ma, poja{wava Vukoti}.

Ratifikacija Kjoto pro-tokola, me|utim, moè i po-ve}ati tro{kove s obziromna to da je potrebno posti-}i emisione ciqeve. Da li}e ratifikacija proizve-sti pove}awe neto tro{ko-va, uglavnom, zavisi od na-~ina na koji dràva parti-cipira u Kjoto procesu.

- Za u~e{}e u Kjoto proce-su Srbija ima dve opcije,isti~e Vukoti}. Prva je daSrbija bez potpisivawaaneksa i dobijawa statusa~lanice po Konvenciji oklimatskim promenama, ada se pristupawem Kjotoprotokolu dobije mogu}-nost kvalifikovawa zaCDM projekte. Po drugojopciji, Srbija bi mogla dapristupi Kjoto protokoluprihvatawem Aneksa, s tim{to bi se kandidovala dapostane Aneks B strana i datako pristupi pregovorimaza odre|ivawe ciqa u koli-~ini emitovawa gasova sta-klene ba{te. Obe opcije,kako navodi Vukoti}, imajusvojih prednosti i nedosta-taka koje treba uporeditida bi se donela najpovoq-nija odluka za Srbiju. Po-{to je ratifikacija Kjotoprotokola dràvno pita-we, na dràvnim organimaje da formiraju kompetent-na stru~na tela koja bi dalakvalitetne i relevantne

UTICAJ KJOTO PROTOKOLA NA RAZVOJ ELEKTROENERGETSKOG SEKTORA SRBIJE

îst razvoj donosi i zaradu� Redukcija emisije gasova staklene ba{temogu}a i rekonstrukcijom termoelektrana

Dragan Vukoti}

Da bi se na ekonomi~an na~in ostvarile obaveze smawewaemisija gasova staklene ba{te, Kjoto protokol obezbe|uje trimehanizma: Mehanizam “zajedni~ke primene” obezbe|uje razvi-jenoj zemqi primenu projekta smawewa emisije u drugoj razvi-jenoj zemqi. Zemqa investitor moè dobiti kredite ostvare-ne projektom za ostvarewe svoje obaveze. Mehanizam “~istograzvoja” omogu}ava razvijenoj zemqi primenu projekta smawe-wa emisije u zemqi u razvoju. Razvijena zemqa moè dobitikredite ostvarene projektom za ostvarewe ove obaveze. Meha-nizam “trgovine emisijama” daje mogu}nost razvijenim zemqamada trguju odobrewima za emitovawe ili drugim karbon kredi-tima sa drugim razvijenim zemqama i da ih upotrebe za ostva-rewe svoje obaveze.

Kjoto mehanizmi

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

E

PS

-A

31


Klimatske promene na planeti sve br-è postaju jedna od najozbiqnijih pretwisa kojima se svet ikada suo~io. Prema naj-novijim istraìvawima u posledwih12.000 godina temperature na planeti ni-su rasle ovako brzo a izazvalo ih je global-no otopqavawe u posledwe tri decenije.Visoke temperature izazvale su velikootapawe leda na Grenlandu, a nezapam}enasu{a bi mogla da uti~e na dve tre}ine pla-nete, ako se klimatske promene ne zausta-ve. Za svega pet decenija mogli bismo dabudemo svedoci topqewa gle~era i sne-`nog pokriva~a na Himalajima, ~ime bisnabdevawe milijarde qudi vodom bilougroèno. Izumrlo bi oko 40 odsto vrstabiqaka i ìvotiwa. Ovo bi bile neke odposledica globalnog otopqavawa o koji-ma se razgovaralo na Velikoj me|unarod-noj konferenciji o klimatskim promena-ma, odrànoj u Najrobiju u Keniji, a na

osnovu izve{taja UN posve}enom klimat-skim promenama.

Za porast temperature nau~nici najvi-{e krive akumulaciju ugqen-dioksida, me-tana i drugih gasova u atmosferi, nuspro-izvode elektrana, automobila i drugih iz-vora koji tro{e fosilna goriva.

Zemqe u razvoju, koje mogu biti najvi{epogo|ene posledicama globalnog otopqa-vawa, traè da dràve koje obavezuje spo-razum u Kjotu povedu kampawu o smawewuemisije gasova. Od tri najve}a zaga|iva~a -Amerike, Rusije i Kine, me|utim, samo Ru-siju obavezuje sporazum iz Kjota. Kao najve-}i zaga|iva~ na planeti apostrofirana jeAmerika, ali s obzirom na ubrzani rastprivrede prvo mesto }e veoma brzo zauzetiKina, koja u svemu tome malo brine o eko-logiji. Ukoliko se smesta ne preduzmu ko-raci kako bi se usporile tako izazvaneklimatske promene, svet se za narednih 50

godina moè suo~iti sa ekonomskimi socijalnim poreme}ajima, kakve suu 20. veku izazvala dva svetska rata.

Jedno od re{ewa koja se u svetu po-miwu su novi porezi za velike zaga-|iva~e, zatim razmena kvota za emi-siju ugqen-dioksida i nova regula-tiva vezana za standarde zaga|ivawa.Naravno, ukoliko se izvr{i priti-sak na najve}e zaga|iva~e da po{tujudogovore.

U svetu se, tako|e, predlaè da senovi sporazum o smawewu emisijegasova potpi{e ve} naredne godinei da se tako ne ~eka 2012. godina.Do{lo je vreme, kako je re~eno naKonferenciji, da se povede raspra-va o budu}im ulagawima u ciqu bor-be protiv izaziva~a klimatskihpromena, kada sporazum iz Kjota pre-stane da vaì.

Veliki zaga|iva~i moraju da plateza ono {to su u~inili planeti. Po-malo zastra{uju}e deluje i podatakda, ~ak i ako se odmah krene u akciju,gasovi koji izazivaju efekat stakle-ne ba{te nastavi}e da uti~u na ì-votnu sredinu jo{ najmawe 30 godi-na! í

K. J.

ME\UNARODNA KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA

Dramati~ne porukeiz Najrobija

preporuke. Prva opcija neproizvodi konkretne do-datne obaveze po na{u ze-mqu, a otvara mogu}nostpristupa dodatnim finan-sijskim sredstvima u ciquodrìvog razvoja. Takva vr-sta u~e{}a u Kjoto protoko-lu ne bi uticala na pove}a-we cene energije. S drugestrane, po drugoj opciji u~e-{}e u Kjoto protokolu kao ugrupi ~lanica Aneksa Bzna~i limitiranu emisijugasova staklene ba{te. Uzavisnosti od dogovorenoglimita emisije, bi}e i po-znato da li Srbija ima vi-{ak ili mawak karbon kre-dita. U slu~aju vi{ka, Sr-bija ih moè ponuditi tr-ì{tu i ostvariti dobitpo tom osnovu. U slu~ajumawka, Srbija mora predu-zeti mere za smawewe emi-sije ili kupiti potrebnukoli~inu karbon kredita{to iziskuje dodatna sred-stva. Kako }e to uticati nacene energije zavisi i odraspodele emisionih pravapo sektorima, odnosno da li}e se smawewe emisije gaso-va staklene ba{te ostvari-vati u energetskom ili ne-kom drugom sektoru.

- Na kraju, navodi Vuko-ti}, dilema da li pristupi-ti Aneksu B, ne}e se posta-vqati pred nas tako brzo,ali ne treba gubiti vreme.Ne samo zato {to se za taj pe-riod ne koriste mogu}asredstva, nego i zato {to }edruge zemqe “popuniti pro-stor” i suziti mogu}nost zaprivla~ewe tih sredstava. Sobzirom na to da su ~laniceAneksa B razvijene zemqe izemqe u tranziciji, a imaju uvidu na{e pribliàvaweEvropskoj uniji, moè sepretpostaviti da }e pristu-pawe Aneksu B biti jedan oduslova za prijem u EU.

Vlada Srbije je utvrdilapredlog Zakona o ratifi-kaciji Kjoto protokola iuputila ga Skup{tini nausvajawe, opredeliv{i se zaprvu varijantu. To je dobravest, samo ostaje pitawe ka-da }e taj predlog do}i nadnevni red rada Skup{ti-ne, jer Kjoto period je svebliì. í

Kristina Jani}ijevi}

IL

US

TR

AC

IJA

: N. O

TA

[

� Kako naterati najve}e zaga|iva~e da primewuju Kjotoprotokol � Otopqavawe-jedan od najozbiqnijih proble-ma sa kojima se svet ikada suo~io


32

NA LICU MESTA

Rada Novakovi} imasupruga Dragana; onje ma{inbravar iradi na odràvawu.

Ima i blizance Dalibora iDaliborku od po pet godinai sedmogodi{weg sina Sve-tislava u prvom razredu. Ukwiìci ima {esnaest go-dina radnog, za sobom dvana-est bra~nog, a na le|imatrideset ~etiri godine ì-votnog staà. Rada ima jo{i zaposlewe u kolubarskojPreradi ugqa u Vreocima,gde radi na poslu rukovaocatransportera koji se obavqau smenama: rinta za trakom,leti po vru}ini i u ugqenojpra{ini, a zimi po hladno-}i, u vodi i u crnom lepqi-vom blatu. Stahanovka. Mno-go vi{e posla ima kod ku}eoko dece i muà, kuhiwe, ze-mqe, stoke i ostalog {tosvakodnevno mora da se oba-vi u svakom seoskom doma-}instvu. Ima jo{ i plavu ko-su, garavo lice, na kojem je ii ve~iti osmeh. Pa {ta tre-ba vi{e.

- A nemam ni dan bolova-wa… osim porodiqskog -naglasila je nekako prko-sno. - Ali, nisam jedina è-na! Ovde nas ima pet. Sa ko-legama smo, ina~e, dobre,~ak nas niko nikada nije nipogledao popreko…

- Osim kad dobije nagradu- dobacuje Neboj{a Marti-novi}, stare{ina Mokre se-paracije, Radin {ef, toboòzbiqno. - Jer je ona zaslu-ì ~e{}e i po{tenije odtih mu{kar~ina. Eh, samo daje vidite kad se dograbi lo-pate. Ne preza ni od kakvogposla.

Smejali smo se dok mi sepo glavi sve vreme vrzmalopitawe: otkud ona na tom sa-svim mu{kom poslu? Izu-stio sam ga naglas.

- Nemam pojma - odgovaraNe{a sleù}i ramenima. -Ja sam do{ao posle we. Al’znam da nije preko veze! Veza

ti je potrebna jedino da bioti{ao odavde na {togodboqe: ovde ostaje samo onajko nema nigde nikoga. K’o ukaznenoj brigadi.

Rada je zavr{ila sredwu{kolu u Lazarevcu, pa seupisala na Ma{inski fa-kultet u Zenici: imala je ta-mo neke ro|ake, (“Evo ih, sadsu tu, u Vreocima”) bila jekod wih. Dala je ve} nekoli-ko ispita, al’ stiglo onozlo, {ta se tu moè. Ako }e-mo po{teno, ona je, tako|e,bila - ratom ometeno dete.

Pri~ao bih sa wom duè isaznao vi{e, ali me je sti-gao umor: jer, kad smo dola-zili ovamo, u preradu, naiv-no sam verovao da je to tek

jedno postrojewe, samo su-{ara ugqa, a otkrio sistemkoji se prostire po vreo~-kom ataru dokle pogled do-seè, a ima ranìrne i is-tovarne rampe, bunkere zaugaq, ~udesni lavirint pod-zemnih hodnika kroz koje sena trakama transportuje }u-mur nagore ili nadole inadzemni kojim se prebacujetamo ili ovamo, drobilice,“suve” i “mokre” separacije{to rastresaju kosti, su{a-re… Spu{tali su nas trisprata ispod, pa peli osamnivoa iznad tla… Du{a mije iza{la na nos. A {to jenajgore, i ponos mi je biopovre|en: svako od wih tooptr~i barem pet-{est puta

VREOCI: PRERADA UGQA KAO SISTEM DOKLE POGLED DOSEÆE

An|eli garava lica� Veza ti je potrebna jedino da bi oti{ao odavde na {togod boqe: ovdeostaje samo onaj ko nema nigde nikoga � K’o u kaznenoj brigadi.

Rada Novakovi},èna koja je nadma{ila

mu{karce

Posada stare su{are: TomislavPetrovi} I Bojan @ujovi}

Cela smena u komandnoj sobi:na terapiji disawa

Mrtva priroda: ugqenapra{ina s maskom

Na ~istomvazduhu

Neboj{a Martinovi}, stare{ina “podzemqa”


33

dnevno, a ja umalo da maw-kam od puke “turisti~ke”{etwe.

Ve} kad smo dolazili, bi-lo mi je sumwivo: umesto dastremi uvis, gust oblak pare(za koji }u tek docnije sa-znati da je izme{an s najfi-nijom ugqenom pra{inom)obru{avao se nadole pole-gav{i na put, prazne kamio-ne na {irokom asfaltira-nom parkirali{tu i ogole-lu zemqu uokolo. Kada nas jequbazna sekretarica DejanaZeki}a, direktora Preradeugqa u Vreocima, uputilaovamo, kako bismo potraì-li Sa{u Marjanovi}a, nijemogla ni da nasluti da ori-jentir “u novoj zgradi od cr-

venih cigala”, sam po sebi,i nije dovoqan u onom obla-ku s kojim smo se rvali do-brih petnaestak minuta prenego {to smo, uz pomo} pro-vi|ewa i sunca koje se natren probilo, nabasali naupravnu zgradu. Nije me za-brinulo to {to ~ak i direk-tor i slu`benici imaju po-malo garava lica, ali kadsam upoznao Dejana \or|e-vi}a, stare{inu smene, do-ma}ina i na{eg predanogvodi~a, upla{io sam se: pr-vo sam pomislio da je oxa-~ar, a onda sam raspoznao daispod kombinezona nosi ne-kada plavu majicu na kojoj sejedva razaznavao tekst “Ja(pa ono srce sa zna~ewem -volim) su{aru”!

- Da je te{ko, te{ko je -pri~ao nam je dok nas jesprovodio do nove su{are. -A da je opasno, i to je. Po-sle prvog dana, kad sam tekdo{ao ovamo, izmrcvariosam se onoliko, al’ ra~unamsvaki je posao teàk. Uhva-tila me i neka glavoboqa,tutwi mi iza ~ela… Pitamkolege {ta je to, a oni }euglas: to ti je koktel od fe-nola i ugqen-dioksida. Pa{to vas ne boli, pitam ih, aoni opet u horu odgovaraju:sagorelo nam u glavama sve,nema vi{e {ta da boli. Ipogibeqno je, tako|e: mora~ovek da pazi na svaki ko-rak…

Pogledao je podsme{qivo@eqkov profesionalnifoto-aparat, pa onako uz-gred, promrsio:

- Te{ko da }ete s tim uspe-ti ne{to da snimite unu-tra…

Tek u liftu sam doku~ioda zgrada ima osam (ne spra-tova, ve}) nivoa. Iza{lismo na drugom, taman kad sepraznio jedan od desetakogromnih kontejnera u koji-ma se su{io ugaq. To se te-{ko da opisati, a jo{ teèsnimiti: zaglu{uju}a bukazvu~i kao da se upravo ru{i~itavo to stameno zdawe, apra{in~ina namah stvorineproziran crni zid, gu{ii zavla~i se pod zatvoreneo~ne kapke. Ma, samo {tonisam pao u fras.

Trep}u}i, oti{li smogore, do komandne sobe. Za-tekli smo tamo kompletnu

smenu; primili su nas kaoda smo wihovi.

- Kad god nam dolazi nekakomisija da meri teìnuposla il’ uslove rada, ilikad nai|u novinari, nemamoposla - àlio nam se jedan. -I {ta da pomisle, nego dami vazdan plandujemo…

Posadili su nas za duga-~ak astal naspram velikekomandne table i po~eli danas nutkaju kafom i sokovi-ma, obasipaju}i nas pri~om,pitawima i odgovorima.

- Toplana je izgra|ena zana{e potrebe, a onda je La-zarevac pre{ao na central-no grejawe stanova i mismo postali posledwa rupana svirali - govori starijime|u wima, ve} je pred pen-zijom.

- Zapi{i tamo za cipele -navaqivao je mlad momak,biv{i fudbaler. - Na{emrukovodstvu kapa dole; tritendera za nabavku cipela suponi{tili zbog lo{eg kva-liteta, ali mi ve} tri godi-ne nosimo stare, polura-spadnute. Jest’ po{teno, al’nam od toga nije lak{e…

- I malo nas je - opet }e on-aj stariji. - Po sistematiza-ciji bi trebalo da nas je okosto, a ima nas ~etrdesetak.Radimo, {ta bismo drugo, ana bolovawe se ide samo akoje za Urgentni centar. Svismo ovde na nogama preleà-li puste bole{tine.

- Zapi{i i za plate, vaqase - dobacuje neko, ne tuma~e-}i da li se to hvali ili à-li na zaradu.

Ra~unam da se àlio, jerpara nikad dosta, pa sam za-beleìo.

Najmawe ih je iz Vreoca, adolaze iz Beograda (Zemun-poqa) s ove, a sa Rudnika (od“Rudni~ke kapije”) sa onestrane. Prevoz im je dobar,ali im zbog toga smena, u za-visnosti od mesta stanova-wa, umesto osam, traje ~ak ipo dvanaest sati.

U jedan mah svi su pousta-jali i krenuli na nas. Nogesu mi se odsekle: da to ne na-meravaju da preko na{ih le-|a isprebijaju neka stara du-govawa? Ali, uz smeh, jedanpo jedan su nam pruàli ru-ke i ne{to ~estitali?![ta?

- Upravo ste postavili re-

kord: vi ste prvi novinarikoji su se ovoliko zadràlikod nas - objasnili su nam. -Ko god do|e, taj gleda da {topre za`di odavde. Mo`dabiste i vi, da se nismo takozapri~ali…

Na odmori{tu vratolom-nog stepeni{ta kojim smo sepeli do komandne sobe staresu{are, prekrivena debe-lim slojem fine ugqenepra{ine, leàla je maska zausta i nos, sasvim crna, sko-ro nevidqiva. Uhvativ{imi pogled, Dejan je stao natren, za~kiqio i tobo` za-brinuto uzdahnuo:

- [i{am se “na nulu” zbogte pra{ine, a da je sperem -ne mogu. Takva su nam i plu-}a. Znate za onu pri~u kad je

na{ radnik oti{ao na Zla-tibor da se malo nadi{e;uhvatili ga tamo nekakva vr-toglavica i mu~nina, sku-pio se konzilijum, ne znajulekari {ta mu je. Ugleda onu jedan mah kroz prozor da jepred domom zdravqa parki-ran “tami}” (kamion “Tam”od 1,5 tona nosivosti), paslabim glasom pro{ap}e:Stavite me ispod auspuha, daudahnem nekoliko puta, pa}e mi biti boqe.

Kad prolazimo tuda, re~eposle svega, obavezno dasvratimo.

Jesu dobri qudi, al’ imni{ta nismo obe}ali… í

Milo{ Lazi}

SN

IM

IO

@E

QK

O S

IN

OB

AD

Dejan \or|evi}:“Ja volim su{aru”


34

Izvla~ewe havarisa-nog “Glodara 9” sa“Poqa D”, te{kog3.150 tona, obavqe-

no je u nekoliko faza, a dabi se {to je vi{e mogu}eublaìle posledice hava-rije. Tako su sa bagera, naj-pre, poskidani svi o{te}e-ni delovi, ali i oni kojibi mogli ugroziti wegovtransport do novog monta-`nog placa u Zeokama, nakojem se, ina~e, rade kom-pletne defektaè i po-pravke svih bagera koji ra-de na kolubarskim kopovi-ma. Posle “velikog” i “ma-log” transporta, krajem sep-tembra, ma{ina je stigla namonta`ni plac na kojem jeplanirana wena kompletnapopravka. Ovih dana, upra-vo, poslovi na defektaì iosmi{qavawu neophodnihradwi privode se kraju.

- U po~etku je izgledaloda neki delovi bagera ne}emorati da se demontiraju,{to se, ovih dana, naà-lost, pokazalo kao pogre-{na procena - isti~e SavaKova~ev, direktor “Koluba-ra-Metala”. U dogovoru sanema~kim partnerom, a na-kon dodatnog sagledavawazate~enog stawa, odlu~ilismo da se, osim ve} ura|e-nog, demontira i komplet-na gorwa gradwa bagera, ka-ko bi se, bez sumwe, mogloutvrditi u kakvom su stawusvi elementi ovog sloè-nog i veoma zna~ajnog si-stema. Posle toga done}e seodluka o daqim aktivno-stima i pristupi}e se izra-di kompletne dokumentaci-je za otklawawe svih uo~e-nih kvarova i nedostataka.Zna~ajnu pomo} u tome pru-ì}e nema~ki partner“Krup” (proizvo|a~ bagera)koji }e na raspolagawe sta-

viti svu projektnu dokumen-taciju, a ponudi}e i nekanova re{ewa koja }e biti i“korak daqe” u osavremewa-vawu bagera. U skladu saugovorom, oni }e, pritom,isporu~iti i potpuno novuelektroopremu za bager,{to podrazumeva i mogu}-nost potpunog kompjuter-skog upravqawa ovom mo}-nom ma{inom, posle wenepopravke i revitalizacije.

Kako napomiwe, daqe,Kova~ev, “Kolubara” bi, ta-ko, krajem naredne godine,dobila novi bager i toznatno savr{eniji i funk-cionalniji, ali i sigurni-ji nego {to je bila “staradevetka”. O~ekuje se, u skla-du sa tim, da }e osniva~i“Kolubara-Metala” pomo}ii da se uveze odgovaraju}aoprema neophodna za mon-

tirawe nekih sklopova ba-gera. Tim pre {to je taoprema neophodna i u ne-kim narednim poslovimakoji }e se realizovati u“Kolubari” i u EPS-u, alii na “tre}im trì{tima”.

Kada se svi ti poslovi za-vr{e, “Kolubara” }e dobitimo}nu, modernu i sigurnuma{inu, ~iji se eksploata-cioni vek procewuje na jo{najmawe 30 godina. A “Ko-lubara-Metal” }e, jo{ jed-nom, na najboqi na~in, po-tvrditi vode}u ulogu u ovojoblasti i ste}i }e nove re-ference i za naredne po-slove u svetu.

A da je “Kolubara-Metal”ve} ozbiqno iskora~ila name|unarodno trì{te, po-tvr|uju sklopqeni poslovisa stranim partnerima zaobavqawe razli~itih po-

slova, a koji su u samo pro-tekla dva meseca dostigliukupnu vrednost od oko 22,5miliona evra. Zna~ajan jeto pomak i u odnosu stranihpartnera prema ovoj firmiu kojoj je, za samo godinu da-na samostalnog rada, mnogotoga prilago|eno zahtevi-ma modernog privre|ivawa.

Prema re~ima Kova~eva,bitno je i to {to je takvepoteze i promene mnogolak{e raditi u okruèwuvelikih potreba za poslomkojim se ova firma bavi.Ali, isto tako, ni{ta mawenije zna~ajno ni to {to }ewihove budu}e poteze opre-deqivati “velika svetskapijaca” na kojoj se moè op-stati samo uz pouzdane po-slovne partnere. í

M. Tadi}

POVRŠINSKI KOPOVI

SANACIJA HAVARISANOG “GLODARA 9” U “KOLUBARI-METAL”

Priprema “devetke” zanaredne tri decenije� U toku kompletirawe projektne dokumentacije za otklawawe po-sledica havarije i unapre|ewe tehnolo{kih karakteristika bagera

Veliki izazov za stru~wake i majstore: deo “Glodara 9” - danas

Sava Kova~ev:Pouzdanost

uslov opstanka

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


35

U Povr{inskoj eksploa-taciji ugqa RB “Kolubara”zaposleno je vi{e od hiqa-du i trista radnika, kojirukuju razli~itom mehani-zacijom - od vozila za pre-voz qudi do te{ke mahani-zacije, koju ~ine buldoè-ri, rovokopa~i, cevopola-ga~i, bageri, transporte-ri, dizalice, vatrogasna isanitetska vozila, vozilaza prevoz te{kih tereta,kamioni... U Pomo}noj me-hanizaciji situacija je, doskoro, bila izuzetno te-{ka. Nedostajali su i qu-di i ma{ine, a to se nemi-novno odraàvalo i naukupne rezultate rada po-vr{inskih kopova,naro~ito tokom re-monata u zimskimmesecima.

- Tek u protekledve-tri godine sta-we se i u ovom delu“Kolubare”, osetnopopravilo, naro~itokada je re~ o kvali-tetu i starosti meha-nizacije - istakao jeDragi{a Ivkovi},direktor ovog dela Povr-{inskih kopova. Dobardeo dotrajale mehanizaci-je zamewen je novom i to,pre svega, vozila za maso-van prevoz radnika i mate-rijala. Ali, to se ne odno-

si i na te{ku mehanizaci-ju. Buldoèri koji su naba-vqeni u okviru “kineskogprograma” pri kraju su rad-

nog veka, a novi, zbogskromnih finansijskihmogu}nosti, sporo stiù.Nedostaju i dizalice, ba-geri, transporteri...

U takvoj situaciji na ko-povima “Kolubare” zapo-

sleni se snalaze kako znajui umeju, a odnedavno pri-stupilo se i takozvanojagregatnoj nabavci pojedi-

nih delova. To,prakti~no, zna~ida se za pojedinema{ine, ~iji jeradni vek pri kra-ju, nabavqaju odgo-varaju}i sklopovi,naj~e{}e motori,i to pre nego {tootkaù. Kada do|edo kvara motora uradionicama ovogdru{tva za neko-

liko dana ugra|uje se novideo, dok se ranije na na-bavku i ugradwu pojedinihkomponenata ~ekalo po ne-koliko meseci, pa i godi-na. To je nesumwivo, stva-ralo velike probleme i u

radu i na finansijskomplanu. Jer, koliko je sve toko{talo, najboqe ilustru-je podatak da je cena rad-nog sata jedne takve ma{i-ne oko 120 evra, pa jo{ ka-da se to pomnoì i sa da-nima i mesecima...

Prema re~ima Ivkovi}a,raduje, me|utim, to {to jeod po~etka 2006. godine ku-pqeno nekoliko “libhero-vih” ma{ina, koje su se po-kazale izuzetno pouzda-nim. Uz ranije nabavqen“Drestin” program, a kojije jo{ jednom potvrdio svojizuzetan kvalitet, u ovomtrenutku one predstavqajui okosnicu te{ke mehani-zacije. Trajno opredeqe-we, stoga, je da se ide u no-ve nabavke, kako bi se {topre nadoknadilo propu-{teno i vozni park u~iniotakvim da je u svakom tre-nutku siguran oslonac ko-povima “Kolubar”.

- U svemu tome velika jezasluga i qudi iz radio-nica RB “Kolubare”, kojisu tokom pro{lih godina,kao i sada, ulagali izu-zetne napore da bi {to ve-}i deo mehanizacije bio ufunkciji, napomiwe Iv-kovi}. Uprkos tome, poslaje sve vi{e, a qudi sve ma-we. Napu{taju nas dobrimajstori (uz otpremninu)ili odlaze u penziju, pa jei ovde ve} poodavno sveizraèniji problem ne-dostatka odgovaraju}eradne snage. A, pre svega,najvi{e nedostaju rukova-oci rudarskom mehaniza-cijom i majstori koji ra-de na odràvawu i po-pravci ma{ina. Problemje utoliko ve}i {to je me-hanizacija nabavqena odvi{e proizvo|a~a i raz-li~itih je tipova, tako daje weno odràvawe dodat-no oteàno. í

M. Tadi}

STAWE MEHANIZACIJE U RB “KOLUBARA”

“Generalka” za buldoèr� Deo ma{ina obnovqen, ali to jo{ nije dovoqno da bi se kvalitetno i pravovre-meno uradili sve ve}i poslovi na kopovima

Dragi{a Ivkovi}: Posla sve vi{e, qudi sve mawe

Kada do|e do kvara motora u radionicama se za nekoliko danaugra|uje novi deo, dok se ranijena nabavku i ugradwu ~ekalo po

nekoliko meseci, pa i godina

*

*

Tek pristigle nove “libherove”ma{ine (buldoèrii dizalice)

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


36

Protekli period,posebno od aprilado kraja oktobra, zazaposlene na Povr-

{inskom kopu “Drmnu” bioje veoma dinami~an i napo-ran. Uporedo sa remontnimposlovima, odvijao se re-dovni proizvodni proces are{avali su se i va`ni teh-ni~ko - tehnolo{ki pro-blemi koji prate {irewekopa “Drmno” prema zapad-nom delu ugqenog leì{ta.Na pragu zimske sezone, naj-teèg perioda za funkcio-nisawe kopa, veoma je bitnoda li je sve spremno za rad utim uslovima i da li }e seobezbediti dovoqno ugqaza termoelektrane.

Znatan deo aktivnosti nakopu “Drmno” u proteklomperiodu bio je usmeren nastvarawe odgovaraju}ihuslova za wegovo nesmetanofunkcionisawe u nastupa-ju}em zimskom periodu u ko-jem proizvodwa ugqa imaprioritet - kaè QubinkoJankovi}, direktor povr-{inskog kopa “Drmno”.O~ekuje se, stoga, da }e pro-izvodwa ugqa podmiritipotrebe termoenergetskihpostrojewa tehnolo{kimproblemima, sa kojima se

susre}e u zapadnom deluugqenog leì{ta koje je upo~etnoj fazi eksploataci-je.

Prema re~ima Jankovi}a,remontna sezona na kopu“Drmno” bila je duga, na-porna i dinami~na. Sa timposlovima krenulo se uaprilu, a sa startom tre}egjalovinskog sistema, 22. ok-tobra, zvani~no je stavqenata~ka na generalno sprema-we rudarske mehanizacije.Zahvaquju}i kvalitetnomremontu postignuta je zado-voqavaju}a i pogonskaspremnost rudarskih ma{i-na na osnovu efektivnogvremenskog iskori{}ewarada ove mehanizacije. Ru-darske ma{ine trenutno su

stacionirane u zapadnomdelu ugqenog leì{ta ko-pa “Drmno”, gde se pojavqujeproblem velike zavodweno-sti radne sredine, gde rea-lizuju fazu formirawaugqene etaè.

- Radni uslovi za poslovetre}eg jalovinskog siste-ma, koji radi na vr{nojetaì, su zadovoqavaju}i.Jedini problem za rad togsistema moè predstavqa-ti neeksproprisano ze-mqi{te - navodi Jankovi}.Zavodwena radna sredinaveoma je izraèna u zonirada drugog i ~etvrtog ja-lovinskog sistema, a po-sebno u okruèwu rada ba-gera 1300 i jalovinskog710. Na ova dva sistema

prisutni su gubici u wiho-vom vremenskom kori{}e-wu, kao posledice ~estihzastoja zbog ~i{}ewa ma-{ina, jer se otkopava itransportuje zavodwenimaterijal. Uprkos tome,o~ekuje se wihov stabilanrad i u narednom periodu.Postavqawem novog eta-`nog transportera na li-niju prvog jalovinskog si-stema, rastereti}e se ~e-tvrti BTO sistem i stvori-}e se uslovi za brè napre-dovawe prvog BTO sistema,koji radi na direktnom ot-krivawu ugqa. To }e omogu-}iti brì izlazak iz jalo-ve zone i formirawe puneduìne fronta radova odoko 1.000 metara. Omogu}i-}e se time i lak{e re{ava-we problema sa podzemnimvodama, koje isti~u iz ovogdela kopa. Sagledavaju}itehnolo{ku situaciju u za-padnom delu kopa “Drmno”,o~ekuje se da }e oko novegodine bager 800, koji tre-nutno radi na iskopavawuugqa iz severozapadnog de-la ugqenog leì{ta, zauze-ti novi poloàj u punoj du-ìni ugqene etaè. Na is-kopavawu ugqa ne o~ekujuse ve}e te{ko}e u radu, akose izuzme problem istica-wa voda iz ugqenog sloja.

U ovom trenutku, premaprocenama, otkriveno je,oko tri miliona tona ugqau zapadnom delu kopa “Drm-no”, sa realnim mogu}no-stima pove}awa rezervi ot-krivenog ugqa u narednomperiodu. Dakle, u zimskireìm rada ulazi se sa so-lidnim rezervama otkrive-nog ugqa, punim deponijamai zadovoqavaju}om pogon-skom spremno{}u, pa se o~e-kuje da }e ugqa biti dovoq-no za rad termoenergetskihkapaciteta u “Drmnu” i“Kostolcu”. í

S. Sre}kovi}

POVR[INSKI KOP “DRMNO”

[irewe frontova na Zapad� Zadovoqavaju}a pogonska spremnost rudarskih ma{ina na osnovu efektivnog vre-menskog iskori{}ewa rada ove mehanizacije

Qubinko Jankovi}:Tri milionatona otkrivenogugqa, solidnarezerva

Rastere}en rad ~etvrtog BTO sistema

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


37

TERMOELEKTRANE

Posle revitaliza-cije blokova TE“Kostolac - A” idovo|ewa blokova

TE “Kostolac - B” u punupogonsku spremnost, ko-stola~ki termoenergeskikompleks u narednom peri-odu postaje jedan od najpou-zdanijih snabdeva~a EPS-a elektri~nom energijom.

Blokovi TE “Kostolac -B” su najnoviji usistemu EPS-a iwihov rad je plani-ran do 2020. godi-ne, kada sledi wi-hova revitalizaci-ja, a potom nastavakeksploatacije do2040. godine. TE“Kostolac - B”, ukupnesnage 697 MW, trenutno sesnabdeva ugqem sa kopa“Drmno”, koji je projekto-van na godi{wi kapaci-tet od 6,5 miliona tonaugqa. Godi{we potrebnekoli~ine ugqa iz ovog ba-sena za pouzdano funkcio-nisawe ove dve termoelek-trane na godi{wem nivouiznose devet miliona to-na, ukqu~uju}i i {irokupotro{wu.

Kostola~ki basen, da-kle, i daqe }e imati veo-ma zna~ajnu ulogu u elek-troenergetskom sistemuElektroprivrede Srbije,jer trenutni instalisa-ni kapaciteti od 1007MW predstavqa stabi-lan izvor proizvodwe, adefinisane geolo{kerezerve ugqa kostola~-kog basena od 886 milio-na tona zna~ajan su ener-getski potencijal za bu-du}nost elektroprivre-de.

Imaju}i u vidu da EPS-upredstoji udru`ivawe uregionalno tr`i{te stru-je i da kretawa na svetskomnivou energenata ukazujuna trend pove}awa tra`weza elektri~nom energijom,name}e se potreba za sagle-davawe mogu}nosti obna-vqawa starih, kao i iz-gradwe novih termeoner-getskih objekata. Naravno,

osnovni preduslov za otva-rawe novih termoenerget-skih kapaciteta je stvara-we baze za stabilno snab-devawe termoelektrana

ugqem, odnosno pove}aweproizvodwe na 12 milionatona ugqa godi{we.

Nakon analizestawa postoje}ihtermoenergetskihobjekata, kao i pla-niranih revitali-zacija i moderniza-cija, usvojena je kon-cepcija da se izgrad-wa novog bloka (C

1) od 350 MW umesto pla-nirane 2024. godine pome-ri na 2012. godinu, a da senakon zatvarawa temolek-trane TE Kostolac “A”,

2024. godine izgradi, no-vi blok (C 2) snage 350MW. Rad svih blokova (Bi C) planiran je do 2042.godine, nakon ~ega bi op-stao samo blok C 2 do2054. godine. Za kontinu-irani rad planiranihtermoenergetskih kapa-citeta potrebna je godi-{wa proizvodwa od 12miliona tona ugqa, odno-sno za predvi|eni vek ra-da 436,5 miliona tonaugqa. í

S. Sre}kovi}

DUGORO^NE PROGNOZE ANGAÆOVAWA TERMOKAPACITETA KOSTOLA^KOG BASENA

Sva ~etiri bloka u radudo 2042. godine� Na osnovu dugoro~nog plana razvoja i defini-sanih rezervi ugqa, gradwa novog bloka C 1 od350 MW pomerena 12 godina ranije

Osnovni uslov za otvarawe novihTE je pove}awe proizvodwe ugqa nadvanaest miliona tona godi{we

Kostola~keelektrane

ostaju stabilan

izvor proizvodweelektri~ne

energije

Zna~ajan potencijal za budu}nost

elektroprivrede

38


UTermoelektrana-ma “Nikola Te-sla” jo{ od po~et-ka 2003. godine

intenzivno se sprovodi re-konstrukcija objekata, saprimarnim ciqem dovo|e-wa procesa proizvodweelektri~ne energije naprojektovane parametre, uzproduètak ìvotnog vekaza 100.000 ~asova rada. Rea-lizacijom ovih aktivnostistvoreni su uslovi da seprimarni ciq pro{iri imnogo ve}a pa`wa posvetipove}awu energetske efi-kasnosti i raspoloìvostirada blokova. Poseban zna-~aj u TENT-u, i uop{te uEPS-u, dobija ekologija. Uovoj oblasti obavqaju se re-konstrukcije elektrofil-tera radi dostizawa evrop-skih normi u emisiji ~esti-ca. Nadaqe, planiraju se iugovaraju poslovi vezani zanovi na~in odlagawa itransporta pepela, a pri-prema se i projekat odsum-poravawa dimnih gasova.

- Pored svih ovih poslo-va, jedan od baznih proble-ma koji je trebalo re{itina blokovima A-3 i A-5 ve-zan je za kombinovane ~eki-}arsko-ventilatorske mli-nove. Problemi sa nedo-voqnim kapacitetom i fi-no}om meqave i nemogu}-nost postizawa garantova-nih parametara bili suprisutni od samog po~etkarada 70-tih godina pro-{log veka. Neuspe{no su,uglavnom, re{avani pret-hodnih godina i sada su is-poqeni kao bazni proble-mi u daqoj realizaciji op-timizacije rada kotlova ikompletnog bloka, kaè

Petar Kneèvi}, koordi-nator inèweringa Pri-vrednog dru{tva TENT.

- “Pilot projekat” - re-konstrukcija dva mlina nabloku A-3 - realizovan je usaradwi sa firmom “Hitac-

hi Power Europe”, a ciq jebio da se kapacitet i fi-no}a meqave mlinova po-digne sa zate~enih 32 i 35na bloku A-3 na zahtevaninivo od 95 tona na sat, uzostatak na situ od deset od-sto. Time se ostvaruju pro-jektovani uslovi tako {to}e pun teret u radu nositipet mlinova, dok {esti po-staje rezervni. Sa efika-snijim funkcionisawemmlinskog postrojewa, sma-wewem gubitaka i potro-{we te~nog goriva, otvara-ju se nove mogu}nost za daqepoteze u optimizaciji radakotla i bloka, isti~e Kne-èvi}.- Na bazi ispitiva-wa rada mlinova u pogonu,posle rekonstrukcije, os-tvareni su, o~igledno,znatno boqi performansi.Rad mlinova je znatno po-boq{an a pozitivni efek-ti rekonstrukcije ogledajuse u tehni~kim, energetsko-ekonomskim i ekolo{kimefektima.

Po osnovu pove}awa ste-pena korisnosti kotla,

efekti se najboqe moguprikazati u pove}awu pro-izvodwe elektri~ne ener-gije za istu koli~inuugqa. Ra~unica je izvedenaza bruto godi{wu proiz-vodwu jednog bloka od 1,8milijardi kilovat-~asova,uz toplotnu mo} ugqa od6.700 kiloxula po kilo-gramu. Za istu koli~inuugqa moè se dobiti 640miliona kilovat-~asovaelektri~ne energije pobloku, odnosno 1.920 mi-liona na tri bloka. Pre-vedeno na jezik finansija- ako je cena jednog kilo-vat-sata tri evro centa,ekonomski efekti iznose5,7 miliona evra. Ako sera~unica izvede po osnovusmawewa potro{we ugqaza istu proizvodwu elek-tri~ne energije, u{tedise 95.000 tona godi{we pobloku, odnosno 285.000 to-na ugqa za tri bloka, {toje 190 vozova mawe na godi-

{wem nivou. Ekonomskiefekti iznose oko 170 mi-liona dinara.

- U kompletnoj ra~unicine treba izgubiti iz vidada se pove}awem kapacitetamlinova smawuje sopstvenapotro{wa za 18 milionakilovat-~asova elektri~neenergije za sva tri bloka nagodi{wem nivou. To je, is-ti~e na{ sagovornik, vred-nost od 540 hiqada evra.Dodatni dobitak ogleda sei u smawewu potro{we te~-nog goriva i tro{kova odr-àvawa, a nisu zanemarqi-vi ni ekolo{ki efekti:

- Ukoliko se ostvari sma-wewe potro{we ugqa od285.000 tona uz garantovanikvalitet ugqa, dolazi dosmawivawa odloène koli-~ine pepela, emisija ug-qen-dioksida, sumpor-di-oksida, azotovih oksida,kao i emisija ~vrstih ~e-stica, nagla{ava Kneè-vi}.

Rezultati dobijeni ispi-tivawima, posle uspe{nerekonstrukcije mlinova,posluìli su kao osnov dase sa ovim poslom nastavi ina preostalih 16 mlinovana blokovima A-3, A-4 i A-5, a u saradwi sa KfW ban-kom u toku je procedura pri-preme tendera. í

Kristina Jani}ijevi}

PD TE “NIKOLA TESLA”: EFEKTI OPTIMIZACIJE RADA MLINOVA

Vi{e struje iz mawe ugqa� Uspe{no realizovan “pilot projekat” rekon-strukcije dva mlina u TENT-u A, na tre}em bloku� U toku sprovo|ewe procedure za rekonstrukcijujo{ 16 mlinova

Optimizacija je re~ koja se sve ~e{}e ~uje u PD TENT kada seutvr|uje sada{we stawe i kada se predlaù re{ewa za poboq-{awe rada u svim segmentima. Po~eli smo sa optimizacijom ra-da mlinova,tako {to smo izvr{ili rekonstrukciju postrojewa.Treba imati u vidu da su termoelektrane veoma sloèn pogon ukome se na mnogo mesta moè uticati na optimizaciju rada, ka-ko pojedina~nih ure|aja, tako i celog sistema. Optimizacija jejedna od glavnih ta~aka a u osnovi cele pri~e je ekonomija. Uokviru samo jednog stepena korisnosti mogu se u{tedeti znat-ne koli~ine ugqa, kaè Vladimir Boìnovi}, pomo}nik direk-tora PD TENT za proizvodwu.

Poboq{awa na svim segmentima

FO

TO: M

. GO

LE

Mlinovi uTENT -u A


39

HIDROELEKTRANE

U“Elektromora-vi” - â~ak 17.novembra potpi-san je ugovor o

revitalizaciji HE “Ov-~ar Bawa”, i HE “Me|u-vr{je” izme|u PD “Drin-sko-Limske HE” i ATB“Sever”. Ugovor su potpi-sali Vasilije Pavi}evi},direktor PD “Drinsko-Limske HE”, koja je nosi-lac investicija u ovom ve-oma va`nom poslu i Rai-ner Vogl, generalni di-rektor ATB “Severa”, is-poru~ioca opreme i izvo-|a~a radova grupe - 1, koji-ma je obuhva}ena potpunarevitalizacija turbinskei generatorske opreme uobe hidroelektrane. Pre-ma re~ima Ivana Milovi-}a, pomo}nika direktoraPD “Drinsko-LimskeHE” i predsednika ten-derske komisije za revi-talizaciju HE “Me|uvr{-je” i HE “Ov~ar Bawa”prakti~no, od stare opre-me ostaje samo ku}i{tegeneratora, sve ostalo bi-}e novo. Ugradi}e se noveturbine sa ve}im pre~ni-cima od postoje}ih, i tomawih turbina bi}e ve}i

za 70, a ve}ih za 100 mili-metara. Efekat pove}awapre~nika turbina, u kraj-wem bilansu, pove}a}esnagu za 30 odsto. U“Elektromoravi” - â~akdobi}e se time i ~etirimegavata nove snage, takoda }e se godi{wa proiz-vodwa pove}ati za jo{ 12miliona kilovat-satielektri~ne energije.

Po zavr{etku revitali-zacije, ukupna instalisa-na snaga “Elektromorave-â~ak” iznosi}e 17 MW,ili po agregatima: HE“Ov~ar Bawa” - mawiagregat 3,295 MW, ve}iagregat - 5,066 MW, HE“Me|uvr{je” - mawi agre-gat 3,557 MW i ve}i -5,480 MW. Ovi generato-ri bi}e, naravno, prila-go|eni novim turbinama.Radovi }e po~eti 18 mese-ci po potpisivawu ovogugovora, (odnosno polo-vinom maja 2008. godine)i traja}e ukupno 38 mese-ci - sve do 31.12. 2009. go-dine. Dakle, novi genera-tori startova}e po~etkom2010. godine. Radovi ioprema na revitalizacijiiz grupe poslova - 1 ko-

{ta}e ukupno ne{to pre-ko 7,8 miliona evra.

U planu je, ina~e, da seugovor o poslovima na re-vitalizaciji uskoro pot-pi{e i sa Institutom“Mihailo Pupin” iz Beo-grada za grupu poslova - 3,koja podrazumeva opremuza upravqawe. Taj ugovorbi}e potpisan do kraja go-dine - kaè Milovi}. Na-kon toga, po~etkom 2007.godine, potpisa}e se i po-sledwi ugovor za grupu po-slova - 2, koji obuhvata ra-dove i isporuku elektroo-preme (transformatori,prekida~i, i ostalo). A,to }e biti mogu}e tek poobezbe|ewu finansijskihsredstava u iznosu od okodva miliona evra iz teku-}eg poslovawa dru{tva.

[to se ti~e revitaliza-cije proto~ne HE “BajinaBa{ta”, tenderska doku-mentacija je kompletira-na, otkloweni su svi ne-dostaci uo~eni od stranekonsultanata (“Fichtner” i“Energoprojekt”) i preda-ta je nema~koj banci KfW,koja je za ove poslove odo-brila kredit u iznosu od30 miliona evra. Ostatak

sredstava u iznosu od 16miliona evra obezbedi}eEPS. Po saglasnosti ban-ke tender bi trebalo da seraspi{e do kraja novem-bra. Sledi procedura pri-kupqawa ponuda, {to }epotrajati ~etiri meseca, apotom jo{ dva meseca po-trebno je za vrednovaweprispelih ponuda. O~eku-je se da }e se polovinomslede}e godine potpisatii ugovori za isporukuopreme. Sledi, zatim, iz-rada projekata i modelaradnih kola, da bi u jesen2009. godine prvi genera-tor u{ao u revitalizaci-ju. Posle revitalizacije,svaki od ~etiri generato-ra HE “Bajina Ba{ta”ima}e snagu od 100 MW iukupna instalisana snagabi}e pove}ana za 40 MW.Imaju}i u vidu da je u pla-nu i ugradwa petog agrega-ta od 42 MW (ura|en glav-ni projekat) snaga HE“Bajina Ba{ta” uve}ala bise za blizu 90 MW, koli-ko, na primer, iznosi pro-jektovani kapacitet u HE“Zvornik”! S obzirom nato da, za posledwih 20 go-dina, nije izgra|ena nijedna elektrana, takvo“poja~awe” proto~ne elek-trane mnogo }e zna~iti zaelektroenergetski si-stem. í

M.\oki}

REVITALIZACIJA U PD “DRINSKO-LIMSKE HE”

Nova oprema iz ATB “Sever”� Radovi i oprema na revitalizaciji hidroelektrana “Ov~ar Bawa” i “Me|uvr{je”iz prve grupe poslova ukupno }e ko{tati preko 7,8 miliona evra

Sve bliè starturevitalizacije: HE “Me|uvr{je” F

OT

OD

OK

UM

EN

TA

CI

JA

E

PS

-A

Milovi} Ivan


40

Duga su{na jesen zaposledicu ima ve-oma male dotokereka drinskog

sliva. HE “Potpe}”, jedinaproto~na iz sastava “Lim-skih HE” , zbog toga, radina minimumu i u pogonu jesamo jedna ma{ina - isti~ePredrag Mla|enovi}, teh-ni~ki direktor “LimskihHE”. Vode jednostavno ne-ma, {tedi se svaka kap. Sre-}om, otoplilo je - pa ostaletri akumulacione hidroe-lektrane rade samo u ve~er-wim {picevima. U pret-hodnom periodu, me|utim,sve ~etiri HE bile su izu-zetno angaòvane, pa su iproizvodni rezultati izu-zetni. HE “Bistrica” je, dosada, proizvela 431 milionkilovat-sati elektri~ne

energije, odnosno godi-{wi plan proizvodwe jeostvaren sa 70 odsto iznadpredvi|enog, HE “Uvac” -72,65 miliona (plan ostva-ren sa vi{kom od 32 odsto),HE “Kokin Brod” - 79,5 mi-liona (iznad plana 59 od-sto), dok je proto~na HE“Potpe}” proizvela 194 mi-liona kilovat-sati, ostva-riv{i godi{wi plan sa 91odsto. Limske HE” ukupnosu proizvele 777 milionakilovat-sati i prebacilegodi{wi plan proizvodweza 36 odsto.

Veliko angaòvawe“Limskih HE” i su{na je-sen na~ele su, me|utim, aku-mulacije - popuwenost jeze-ra HE “Uvac” je 83 odsto,kako napomiwe Mla|eno-vi}, na Kokinom Brodu 70,

Bistrice - 9O, i HE “Pot-pe}” 96 odsto. Remonti suzavr{eni u planiranomobimu i pogonska sprem-nost postrojewa je stopo-stotna. Po zavr{etku tihradova, po~ele su i pripre-me za remonte u 2007. godi-ni. Raspisan je, tako, ten-der za adaptaciju i sanaci-ju portalnog krana 2h10 to-na i u HE ”Potpe}” o~ekujuse ponude do polovine de-cembra.

U HE “Bajina Ba{ta”, ta-ko|e, postignuti su izuzet-ni proizvodni rezultati.Proto~na HE ”Bajina Ba-{ta” je ispunila godi{wiplan proizvodwe 29. okto-bra od ne{to vi{e od 1,5milijarde kilovat-satielektri~ne energije. Ukup-no, HE i RHE “Bajina Ba-

{ta” do sada, proizvele su2.130 milijardi kilovat-sa-ti elektri~ne energije. HEje prebacila godi{wi planproizvodwe sa 21 odsto, aRHE sa 138 odsto! Predugasu{a, me|utim, imala je zaposledicu vrlo nizak vodo-staj Drine (dotok je samo150 kubika u sekundi), alije pravi prirodni samo 50kubika. Ostala voda je iz je-zera HE”Piva”. U jezeru HE“Bajina Ba{ta” povukla sejedan metar, a u jezeru RHEna Tari ima je za proizvod-wu od oko 127 miliona ki-lovat-sati elektri~neenergije. Logi~na posledi-ca su{e je mese~na proiz-vodwa HE na nivou od 60 od-sto od plana. í

M.\oki}

NIZAK VODOSTAJ DRINSKOG SLIVA

[tedi se svaki kubik� U pogonu samo jedna ma{ina HE “Potpe}” � Tri akumulacione HE rade samo u ve-~erwim {picevima � U jeyeru HE “Bajina Ba{ta” vodostaj je opao ya jedan metar

Iako relativno toplovreme uo~i kalendarskog po-~etka zime ne nagove{tavajake mrazeve, na HE “\erdapI” obavqene su sve pripremeza odbranu od leda i ledenihpoplava u \erdapskom sekto-ru Dunava od same elektranepa do u{}a u Crno more.Shodno Konvenciji o eks-ploataciji i odràvawuHEPS “\erdap I” i HEPS“\erdap II” i Zakonu o voda-ma Srbije HE “\erdap” su du-`ne da realizuju uspe{nu od-branu od leda i ledenih po-plava. U tom ciqu na HE“\erdap I”, koja je realiza-tor ovog zadatka na srpskojstrani zajedni~ke elektrane,sa~iwen je odgovaraju}iplan sa precizno definisa-nim zadacima i nosiocimaposla. Formiran je, izme|uostalog, zajedni~ki srpsko-rumunski {tab za odbranu od

leda. Sa Institutom za vodo-privredu “Jaroslav êrni”ugovoreno je osmatrawe, pra-}ewe i analiza reìma ledana Dunavu u zoni uticajauspora HE “\erdap I”. A saRe~nim brodarstvom “Kraji-na” iz Prahova ugovoreno jeangaòvawe ledolomaca“Bor” i “Greben”, koji }e de-ùrati tokom zime i po po-trebi razbijati led u \er-dapskom jezeru i spre~avatistvarawe ledenih ~epova ilibarijera koje bi mogle daizazovu poplave uzvodno odwih.

Na glavnom objektu, kakosaznajemo od Petra Grekulo-vi}a, rukovodioca na{eg de-la zajedni~kog {taba, oba-vqeno je ispitivawe svihure|aja u funkciji odbraneod leda na brodskoj prevod-nici i prelivnoj brani. Ve}su, tako, ispitani ure|aji za

vrtloèwe vode koji se po-stavqaju na gorwoj glaviprevodnice u slu~aju obusta-ve plovidbe, zatim sistemidovoda tople vode i instala-cije za tehni~ki vazduh. Naprelivnoj brani proveren jerad dvostrukih kukastih za-tvara~a, koji sluè za nepo-srednu evakuaciju leda ifunkcionisawe tzv. vazdu-{nih zavesa. Pripremqenasu za dejstvo ledoloma~ka ko-rita, kojima }e ledolomci“Bor” i “Greben” razbijatiled. Jednom re~i, zima se do-

~ekuje spremno, iako meteo-rolozi ne nagove{tavaju ve-like mrazeve. Uostalom, ledu \erdapsko jezero dolazi izgorwih tokova Dunava i tu segomila i torla{i, uz stalnupretwu da stvori ledene ~e-pove i barijere i da izazovepoplave uzvodno od wih. Anajugroèniji deo je u nepo-srednoj blizini Goluba~koggrada, na samom ulazu Dunavau Klisuru, na znatno suè-nom delu jezera. í

^. D.

PRIPREME U HE “\ERDAP I” ZA ZIMSKE USLOVE RADA

“Do~ek” za led

Dunav, zasada, bez

leda


41

DISTRIBUCIJE

Privredno dru{tvoza distribucijuelektri~ne energi-je “Centar”, d.o.o.

Kragujevac 24. novembraobeleìlo je godinu danaod kada je odlukom Upravnogodbra EPS-a osnovano izjavnih preduze}a “Elektro-{umadija” -Kragujevac i“Elektromorava” - Poàre-vac. Novo privredno dru-{tvo sa radom je po~elo 1. ja-nuara 2006. godine i to sanimalo jednostavnim zadat-kom da, najpre, uspostavinovu organizaciju rada i od-nose. Sa privremenom ogra-nizacijom uprave, a na osno-vu uspe{nog poslovawa ipostavqawa temeqa na zdra-vim osnovama, a uz uvaàva-we svih parametara sa koji-ma se u{lo u zajednicu, zna-~i, trebalo je otklonitimnogobrojne po~etne dile-me i nepoverewa. A za tovreme firma je, tako|e, uzunapre|ewe odnosa sa kup-cima, obezbe|ivala i urednosnabdevawe 270.000 potro-{a~a elektri~nom energi-jom.

-Uprkos tim i drugimstartnim te{ko}ama u prvihdeset meseci ove godine“Centar” je iskazao izuzetnodobre poslovne rezultate ito znatno boqe nego {to sudva javna preduze}a zbirnoostvarivala prethodnih go-dina - istakao je Ivan Sav-~i}, direktor PD “Centar”za list “kWh”, povodom obe-leàvawa ovog prvog jubile-ja. U ovom periodu, tako, na-plata elektri~ne energijeod krajwih kupaca u odnosuna fakturisanu realizacijudostigla je nivo od 99,48 od-

sto, a prema planu od 104,35odsto. U visokom procentu uodnosu na plan, tako|e,ostvareni su poslovi na in-vesticionom odràvawu,kao i remontni radovi obje-kata visokog i sredweg na-pona. Samo za prvih devetmeseci, na primer, u inve-sticije i investiciono odr-

àvawe uloèno je, naime,162 miliona dinara. Od zna-~ajnijih objekata zavr{enaje rekonstrukcija 35/10 kVtrafo-stanice KG 01 “Sta-novqansko poqe” u Kragujev-cu, a u toku su radovi na jo{pet TS ovog naponskog ni-voa (Centar - Poàrevac,Kostolac 1, Neresnica, Ve-liko Gradi{te 1 i Ku~evo).Zna~ajna sredstva uloènasu, uz to, u automatizacijusredwonaponske mreè, aizgra|eno je i 46 trafosta-nica 10/04 kV, 25 kilometa-ra vodova 10 kV i 50 kilome-tara vodova 1 kV.

Kako kaè Sav~i}, u 2007.godini zna~ajna ulagawa iz-dvoji}e se za izgradwu novihi rekonstrukciju postoje}ihobjekata svih naponskih ni-voa u distributivnom siste-

mu PD “Centar”, a zatim i zaremonte i teku}e odràva-we. U planu je izgradwa triTS 35/10 kV i rekonstrukci-ja jo{ takvih {est objekatasa kompletnom zamenomopreme i uvo|ewem u sistemdaqinskog upravqawa.Predvi|ena je i moderniza-cija dve TS 110/10 kV, sa za-menom za{tite i usposta-vqawem lokalnog i daqin-skog upravqawa u realnomvremenu. Za boqe funkcio-nisawe dru{tva znatnasredstva u 2007. godini ulo-ì}e se, tako|e, i u automa-tizaciju sredwenaponskihvodova, a sa ciqem smawewatro{kova eksploatacijeelektroenergetskog sistemai pove}awa pouzdanosti ikvaliteta isporu~ene elek-tri~ne energije. Na celoj

teritoriji dru{tva, isto ta-ko, ulaga}e se pare i u novetehnologije u oblasti siste-ma daqinskog upravqawa,telekomunikacije, mikro-procesorsku za{titu i u ti-pifikaciji i unifikacijiopreme.

- Od drugih zna~ajnijihaktivnosti u narednoj godi-ni intenzivira}e se procesuvo|ewa i unifikacije in-tegrisanog sistema menax-menta kvalitetom. U drugojpolovini 2007.godine uplanu je i da se zavr{i uvo-|ewe integralnog inform-acionog sistema sa najsa-vremenijom opremom, kao imodernog “printing” cen-tra za potrebe celog dru-{tva - isti~e Sav~i}. Odpreostalih investicijaplanira se i da se zavr{ikompletna obnova voznogparka i mehanizacije, {toje u ogranku u Kragujevcuve} skoro okon~ano. Na kra-ju, bitno je i to da }e “Cen-tar”, sa startom nove orga-nizacije rada i sistemati-zacije po~etkom naredne go-dine, jo{ spremnije do~eka-ti nove izazove, a pre svegadrugu fazu reorganizacijedistribucija i pripajawenovih ogranaka. í

M. Filipovi}

POVODOM GODINU DANA OD OSNIVAWA PD “CENTAR”

Iskorak svih parametaraposlovawa� Za deset meseci naplatni zadatak u od-nosu na fakturisanu realizaciju reali-zovan sa 99,48 odsto a u odnosu na plan sa104,35 odsto � Poja~ana investicionaaktivnost u svim segmentima poslovawa

Vi{e para i za odràvawe

objekata

Ivan Sav~i}

42

Svaka pri~a o na-plati u “Elek-trosrbiji” Kra-qevo li~i na

“ve} vi|eno”, ali godina-ma unazad sa wom zapo~i-we svaki radni dan ruko-vodilaca ovog dru{tva.Posebnom analitikom,naplata je danas dovedenado nivoa dnevnog pra}ewaizvr{ewa, pa svakog jutratehni~ki direktori uograncima prvo traè davide koliko }e ih “obra-dovati” dnevni obrazacnaplate (D1). Svi oni do-bro znaju: koliko para, to-liko muzike, a u zavisno-sti od toga {ta kaè D1mogu da se pove}aju ilismawe aktivnosti.

- Ako se uo~i da ogranakpri dnu naplate, a ima po-trebe da remontuje mreùili trafo-stanice, odno-sno da poja~a za{titu obje-kata, wegovi rukovodiocina velikoj su muci. Za oko57.000 kilometara mreè,10.383 trafo-stanice i zasnabdevawe 848.000 kupa-ca, svako i pojedina~nonosi deo odgovornosti,kaè Toplica Ivkovi},direktor Ekonomskog sek-tora “Elektrosrbije”.

Pove}anim angaòva-wem zaposlenih na poslo-vima naplate “Elektrosr-bija” je uspela da naplatu uovoj godini ostvari do ni-voa od 98 odsto naplativo-sti teku}e fakture. Plan-ska obaveza ipak je wenastoprocentna naplativosti uz sve napore ona se ne-kako izvr{ava. Ali, anga-òvawe je zaista preveli-ko, jer se veliki deo dnev-nih aktivnosti usmeravana poslove naplate. S dru-ge strane, neki drugi, va-`ni poslovi su zakinuti -poja{wava Ivkovi}.

Kao konzum “Elektrosr-bija” je teà od prose~nogkonzuma EPS-a, jer se, naovom izuzetno velikompodru~ju nalaze potro{a-~i koje defini{emo kao“kupce sa te{kim dugom”.Najve}i broj tih velikihdu`nika, 1. januara 2005.godine, reprogramiran jeotpu{tawem duga (kod“virmanaca” ukupno 1,5milijarda dinara). Sa ne-regulisanim statusom, me-|utim, jo{ su “Viskoza”(otpu{teno 427 milionadinara), Fabrika stakla(216 miliona), “Magno-hrom”, “Fabrika kablo-

va.”… Preduze}a koja nisuzavr{ila proces privati-zacije te{ko izmiruju iteku}i dug. Na spisku du-`nika je i ceo vojni pro-gram: “Sloboda”, “Kru-{ik”, “Milan Blagoje-vi}”, “Prvi partizan”.Osim wih, lo{e plati{esu i veliki broj potro{a-~a na buxetu: {kole, zdrav-stvo, najve}i deo socijal-nih ustanova i izbegli~-kih centara itd.

- Od ukupnih potraì-vawa recimo na po~etkumeseca koja zajedno sa sta-rim dugom iznose 6,6 mi-lijardi dinara, jedva senaplati 1,8 milijardi di-nara. Doma}instva duguju3,7 milijardi, a virmanci2,9 milijardi dinara. Me-se~na faktura u oktobru,recimo, kod doma}instavaiznosila je 1,035 mili-jardi dinara, kod virma-naca 922 miliona. U pro-seku, duguju se oko tri i pofakture. Neki delovidru{tva “drè nivo” (Sje-nica, Trstenik), ali imai konzuma, poput NovogPazara, ~iji potro{a~iimaju 5,5 faktura u dugu! -obja{wava Ivkovi}. Pre-ko 60 odsto kupaca uredno

izmiruje dugovawa, ali izcene elektri~ne energijeod samo 3,8 centi mora dase izvu~e maksimalna na-plata da bi se obezbedilastruja za one koji pla}aju.

- Od dobavqa~a se ne mo-è uzeti roba na obe}awe.Uz te{ke napore “Elek-trosrbija” je uspela daiza|e iz zone urgentne ne-likvidnosti. Prisutna jei tzv. “sezonska” nelikvid-nost: kada se u|e u zimu, po-ve}avaju se potro{wa, ira~uni za struju, ve}i jepriliv para, uz mawi obimradova na mreì. Kada seizlazi iz zime, u rastu sunabavke i obim radova,ali je mawe para, pa je ta-kva neravnomerna likvid-nosti prili~no nepovoq-na - kaè Ivkovi}. í

M. M. Dabi}

NAPLATA U PD “ELEKTROSRBIJA”

Prose~an dug - tri i pomese~na ra~una� Od potraæivawa, na po~etku meseca, od oko 6,6 milijardi dina-ra, zajedno sa starim dugom, naplativo tek 1,8 milijardi dinara

Pogonska spremnost elektro-energetskih objekata na konzum-nom podru~ju “Elektrovojvodi-ne”, sa stawem na dan 20. novem-bra, je veoma dobra i - iznad jepro{logodi{weg nivoa u istomperiodu. Planirani remontiobjekata 110/x kV realizovani suu potpunosti.

- Prema dispe~erskim podaci-ma, u ovoj godini (1. januar - 31.oktobar) iz sistema je preuzetopreko 6,9 milijardi kilovat-~a-

sova, {to predstavqa rast od2,02 odsto u odnosu na prethod-nu godinu, odnosno 2,06 odsto iz-nad bilansnih koli~ina - isti~eMom~ilo [e{lija, rukovodilacSektora upravqawa Uprave PD“Elektrovojvodina” d.o.o. Di-stributivni kupci preuzeli su5,57 milijardi kilovat-~asova,{to je vi{e za 3,71 odsto negoprethodne godine. Direktni po-tro{a~i su preuzeli 383 milio-na kilovat-~asova, {to je mawe

za 20,24 odsto u odnosu na pret-hodnu godinu.

Sli~na je situacija i premadostupnim dispe~erskim poda-cima za novembar. U odnosu naisti period lane (01.01. - 20.11.),registrovan je rast potro{we oddva odsto. Iz sistema je preuze-to ukupno 7,48 milijardi kilo-vat-~asova. Distributivni po-tro{a~i preuzeli su ne{to pre-ko sedam milijardi, odnosno za3,5 odsto vi{e, a direktni 413

miliona kilovat-~asova, {to jeza 18 odsto mawe nego u istompro{logodi{wem periodu.

U prvih dvadeset dana novem-bra ove, u pore|ewu sa istim pe-riodom 2005. godine, dispe~erisu registrovali za 1,4 odsto ve-}u potro{wu, {to je neznatno iz-nad bilansnih koli~ina. Vrh po-tro{we u novembru je na pro-{logodi{wem nivou. í

M. ôli}

NA PODRU^JU “ELEKTROVOJVODINE”

Raste potro{wa struje

Toplica Ivkovi}


43

Visok stepen ostvarewaovogodi{wih planova inve-sticionog odràvawa i re-monata najboqa su potvrdada se PD “Elektrodistribu-cija Beograd” temeqno pri-premilo da uspe{no odgovo-ri zahtevima rastu}e potro-{we elektri~ne enegrije uzimskom periodu. Posled-wih godina ovde se dostaulagalo u odràvawe i revi-talizaciju distributivnemreè, a sve u ciqu pove}a-wa pouzdanosti snabdevawakupaca. Ulagawa u sanacijuniskonaponskih objekata u2005. godini testirana sutokom proteklog zimskogperioda i dala su izuzetneefekte. Takvo znatno sma-wewe kvarova na niskona-ponskoj mreì je i oprede-lilo Upravu EDB-a da ovegodine posebnu pa`wu po-sveti investicijama u opre-mu sredwih i visokonapon-skih objekata.

- Nabavka oprema za term-ovizijsko ispitivawe, lane,omogu}ila je detaqniju pri-premu, pa samim tim i kva-litetnije remonte - navodiBorislav Kosanovi}, direk-

tor Direkcije za odràva-wa i upravqawa DEES-a.Jer, pojedini energetskiobjekti najpre su u ciqu ot-krivawa ugroènih “ta~a-ka” snimani termovizij-skim kamerama i tek potompristupilo se izvo|ewu ra-dova. U investicionom odr-àvawu plan bio je veomaambiciozan, a prioritet jedat ulagawima u opremusredwih i visokonaponskihobjekata. Shodno tome, u to-ku su aktivnosti na funkci-onalnoj zameni 10 kV preki-da~a u TS X/10 kV, funkcio-

nalnoj zameni deonica 35kV podzemnih kablovskihvodova, zatim na funkcio-nalnoj sanaciji 35 kV nad-zemnih vodova, kao i za re-mont 41 transformatora utransformatorskim stani-cama X/10 kV. O~ekuje se da}e sve to uticati na postiza-we jo{ boqih rezultata, ka-kve je ve} dalo i pro{logo-di{we ulagawe u mreù odjednog kilovolta.

Redovni godi{wi remon-ti, zakqu~no sa novembrom,izvr{eni su sa 95 procenata,ostatak }e biti realizovan

do kraja godine. Zna~ajno jeda je u wima bilo i ekolo-{kog dodatka, jer su u EDB,po prvi puta do sada, u eks-ploatacionom veku TS X/10kV sa SF 6 tehnologijom oba-vqeni remonti i sanacijecurewa gasa. Izvr{en je iremont regulatora naponana transformatorima, veli-ke snage u TS X/10 kV.

Posebna pa`wa u prote-klim radovima bila je po-sve}ena jo{ jednom bitnomtehnolo{kom segmentu - te-lekomunikacijama. I to dabi se obezbedili uslovi zapouzdan rad svih sistema ko-ji wih koriste, poput da-qinskog upravqawa, MTKsistema i informatike.Znatna sredstva, tako|e, ulo-èna su i u modernizaciju iizgradwu sopstvene opti~kemreè i uz saglasnost “Te-lekoma” izvr{ena je zamenapostoje}ih VF - opti~kimkablovima. Privodi se, ta-ko|e, kraju i projekat revi-talizacije MTK sistema I tosa nabavkom opreme po ras-pisanom tenderu. í

T. Zoranovi}

Distributeri najboqe znaju dase poslovi koje treba obavitimogu znatno razlikovati u zavi-snosti od terena na kojem se ra-di. Jedna je pri~a ako se radi nakonzumu koji se sastoji od gustonaseqenog gradskog jezgra, sasvim infrastrukturnim uslovi-ma i malim razdaqinama, drugaako su u pitawu me|usobno uda-qena naseqa, ali u ravnici. Asasvim su druga~iji uslovi radau zaba~enim, planinskim prede-lima, gde nije uvek lako dopretini terenskim vozilom, a kamoliizvoditi sloènije radove sate{kom mehanizacijom.

Konzumno podru~je OgrankaElektrodistribucija Leskovac,

kao i celog PD “Jugoistok”, uosta-lom, sastoji se dobrim delom izovakvih krajeva. Karakteristikeovih podru~ja su veoma mala gu-stina stanovawa, izuzetno velikaudaqenost naseqa, nepristupa~-nost terena, mala potro{wa (oko150 kWh mese~no po doma}instvu),oteàno o~itavawe, velika duì-na vodova niskog napona sa jednogizvoda. Sve u svemu, ovi usloviprodukuju natprose~ne gubitkeelektrodistribuciji koja snabde-va kupce na ovim podru~jima. No,to ne moè i ne sme da kupce uplaninskim naseqima stavi u ne-povoqniji poloàj. I tamo mreàmora da se odràva u ispravnomstawu, dalekovodi rekonstrui{u,

postavqaju provodnici sa ve}impresekom.

Teritorija op{tine Bosile-grad, na konzumu ED Leskovac,upravo spada u opisani tip pod-ru~ja. Na povr{ini od 571 kva-dratnih kilometara ima 37 nase-qa i 9.437 stanovnika. Ne{topreko 4.400 kupaca potro{i godi-{we svega 6,5 miliona kilovat-~asova elektri~ne energije. Le-po vreme koje se produìlo i nakasne jesewe mesece, omogu}iloje da se nastave radovi na rekon-strukciji 35 kW dalekovoda Bo-silegrad - Tlamino. Trenutno senapajawe elektri~nom energijomcelog podru~ja Bosilegrada iokoline obavqa preko 10 kW iz-

voda iz TS 35/10 kW “Bosile-grad”. Ovaj dalekovod, zajedno sasvim pripadaju}im ograncima,ima duìnu od skoro 80 kilome-tara. Zavr{etkom rekonstrukci-je navedenog dalekovoda i ospo-sobqavawem TS 35/10 kW “Tlami-no”, celo planinsko podru~je }epre}i na napajawe iz ovog prav-ca, a sam Bosilegrad i grani~niprelaz prema Bugarskoj (Ribar-ci) }e ostati na rastere}enom 10kW izvodu. To }e omogu}iti dakvarovi na mreì, koji su prak-ti~no neizbe`ni tokom zime, neuti~u na snabdevawe Bosilegra-da i grani~nog prelaza. í

N. Stankovi}

ED LESKOVAC, OGRANAK PD “JUGOISTOK”

Rekonstrukcija dalekovoda

POGONSKA SPREMNOST EDB-a

Prava zima moè da po~ne! � Planovi investicionog odræavawa i remonata objekata realizovani u visokomprocentu � Prioritet nabavci opreme u sredwim i visokonaponskim objektima

Puno posla u ovogodi{wem remontu distributivnih

postrojewa


44

SVET

Kao u uzbudqivomfilmskom scena-riju u Evropi seukr{taju razli-

~iti koncepti razvojaelektroprivrede. DokEvropska komisija insi-stira na razdruìvawusloènih kompanija, onikoji su to revnosno slu{a-li i brzo rasprodali di-stribucije i elektrane,kao Bugarska, sudaraju sesa zbiqom da stranci ha-lapqivo prave profit nara~un doma}ih potro{a~a.Sasvim alarmantan je iprimer Poqske, koja sadaskupqa razbijene deloveelektroprivrede i ponovopoku{ava da napravi jakunacionalnu kompaniju.

Bugarska je posledwihmeseci do gu{e u elektro-privrednim problemima,ali ne samo zbog za-tvarawa dva blokau nuklearki “Ko-zloduj”. Tamo{wojNacionalnoj elek-troprivrednoj kom-paniji (NEK) pri-vatizacija je odne-la bitne delove si-stema, a novi vla-snici bugarskihelektrodistribu-cija i elektrana nepokazuju nekada{wu briguNEK-a za doma}e kupce,osim “{to redovno diùcene struje”. Austrijskagrupa EVN toliko se uple-la u podvaqivawe bugar-skim potro{a~ima kroznaduvane ra~une za strujuda je i sam resorni mini-star Rumen Ov~arov moraoda pripreti toj kompani-

ji, koja je pored elektro-distribucija u Plovdivui Staroj Zagori nedavnopostala i vlasnik plov-divske Toplifikacije.Jo{ tokom istrage {efo-vi bugarske filijaleEVN-a uputili su izviwe-we javnosti priznav{i dasu kupci u 17 sela dobili uavgustu i septembru 7.500neopravdano visokih ra-~una za struju jer im nijeobra~unata jeftina tari-fa. Skandal je polovinomnovembra prerastao u pro-teste u Plovdivu, gde sugra|ani blokirali pro-storije EVN-a pod sloga-nom “Izbacite energetskumafiju napoqe”.

Paralelno sa tom afe-rom u Bugarskoj je po~elaprovera elektrodistribu-tivnih preduze}a ~iji su

vlasnici nema~ki E.ON i~e{ki ÊZ, mada su àlbegra|ana na te dve stranekompanije znatno mawenego u slu~aju EVN. Do-datna salva kritika sru-~ila se na grupu E.ON kaonovog vlasnika elektro-distribucije u Varni, jerje taj bugarski turisti~kigrad u oktobru nekoliko

puta ostavila bez struje utrajawu od po vi{e sati.

Ministar Ov~arov javnoje izrazio nezadovoqstvowihovim dosada{wim ra-dom. “EVN sa problemati~-nim ra~unima, E.ON sa ~e-

stim havarijama ko-je Varnu ostavqajubez elektri~neenergije i ÊZ kojije pred zimu dozvo-lio da ostane bezugqa za svoju bugar-sku termoelektranu,napravili su sebilo{u reklamu. Gra-|ani ne}e dobrona-merno reagovati ka-da se te kompanije

pojave na nekom tenderu zaprivatizaciju drugih ener-getskih firmi u Bugar-skoj”, poru~io je Ov~arov.

Strukovni sindikatradnika zaposlenih u “Hr-vatskoj elektroprivredi”(HEP) tako|e poziva naoprez, uveren da }e hrvat-ska vlada pod pritiskomvelikog spoqnog duga po-

segnuti za prodajom HEP-a. “Upozoravamo da HEPne sme zavr{iti sli~noenergetskim sistemima uMakedoniji i Ma|arskoj.U wima su elektroener-getski sistemi, ukqu~uju-}i i prenosni, u celostirasprodati, novi vlasni-ci su odmah otpustili 40odsto radnika i pove}alicenu struje za {est odsto”,naveo je Matko Utrobi-~i}, predsednik sindi-kalne organizacije “Teh-nos”. Kada je ma|arska vla-da uvidela {ta je i pod ka-kvim uslovima prodala,poku{ala je da energetskekompanije kupi natrag,ali to nije uspela ni podeset puta vi{oj ceni. Svesu to opomene i hrvatskojvlasti da ne srqa u proda-ju vredne imovine HEP-a,prenosi zagreba~ki “Ve-~erwi list” re~i Utrobi-~i}a.

Jedan od najo{trijihkriti~ara razbijawa na-cionalnih energetskih

RAZLIÎTI KONCEPTI RAZVOJA EVROPSKIH ELEKTROPRIVREDA

Veliki “jedu” male� U Bugarskoj uli~ne demonstracije pro-tiv austrijske kompanije EVN � Hrvatipodse}aju na lo{e iskustvo Ma|arske iMakedonije koje su rasprodale elektro-privredna preduze}a � Evropska kome-sarka traæi “cepawe” velikih energet-skih grupa, a Poqaci objediwavaju raz-bijene delove elektroprivrede

Austrijski EVN naduvaora~une za struju u Bugarskoj

Novi vlasnici bugarskih elektrodistribucija i elektrana ne pokazuju

nekada{wu brigu NEK-a za doma}e kupce, osim {to “redovno

diù cene struje”

*

*


45

kompanija je AmerikanacXozef Stiglic, dobitnikNobelove nagrade za eko-nomiju i nekada{wi pot-predsednik Svetske bankei savetnik ameri~kogpredsednika Bila Klin-tona. Me|unarodna eko-nomska pravila stvaranasu prema interesima naj-ve}ih industrijskih grupaiz razvijenih zema-qa, a cenu toga pla-}aju siroma{ne ze-mqe, upozorio jeStiglic izja{wa-vaju}i se protivkompletne priva-tizacije elektro-privrede. Jer to,kako je rekao u iz-javi za nacionalnifrancuski radio,vodi u haos.

Otvarawe trì{tastruje ukidawem dosada-{wih monopola u proiz-vodwi i distribucijielektri~ne energije pod-staklo je konkurenciju,ali je donelo i negativneposledice za sigurnostsnabdevawa. Zbog libera-lizacije trì{ta i sveve}eg broja ukqu~enihkompanija sada je oteà-no upravqawe elektroe-nergetskim sistemom, pasve ~e{}e dolazi do ras-pada kakav je po~etkom no-vembra pogodio Evropu,upozoreno je na skupu u or-ganizaciji hrvatskogogranka CIGRE u Cavtatu,gde se okupilo vi{e od

700 stru~waka iz Hrvat-ske i vi{e evropskih ze-maqa. Okupqeni stru~wa-ci, po pisawu zagreba~kog“Vjesnika”, sloìli su seda na smawivawe sigurno-sti elektroenergetskogsistema uti~e i sve ve}ibroj vetroelektrana, zbogprili~nih oscilacija uproizvodwi. Istaknuto je

i da se u sklopu Energet-ske zajednice, koja ukqu-~uje ~lanice EU i zemqejugoisto~ne Europe, o~e-kuje do 2010. godine uvo|e-we realnih cena struje zasve kategorije kupaca. Na-kon potpunog otvarawatrì{ta, realno je o~e-kivati poskupqewe elek-tri~ne energije u veli-kom broju zemaqa ukqu~e-nih u Energetsku zajedni-cu, a najvi{e u Bugarskoj,Srbiji, Makedoniji, Cr-noj Gori i Albaniji uka-zali su neki u~esnici togskupa.

Evropski komesar zakonkurenciju Holan|ankaNili Kres ipak forsira

tezu da treba razbiti ve-like energetske grupe dabi se poduprlo trì{nonadmetawe. Ona je za za-branu spajawa velikihgrupa kao {to su E.ON i“Endesa” i protivi se da uvlasni{tvu iste kompani-je budu distribucija, pro-izvodwa elektri~ne ener-gije i prenos. Kros je i

protiv toga daista kompanijaprodaje i struju iprirodni gas jerbi to za koju godi-nu moglo dovestido monopola.Energetski gi-ganti, upozoravaona, ve} sada ima-ju dominantnu po-ziciju koja je do-vela do toga da na

trì{tu energije uo~ikompletne liberalizaci-je, prakti~no nema riva-liteta i èqene konku-rencije. Usvajawe wenogstava, me|utim, bio bi ve-liki udarac najve}im inajuticajnijim evropskimenergetskim kompanijamajer su se one u poslovnojstrategiji proteklih ne-koliko godina trudile dau vlasni{tvu imaju i pro-izvodwu i distribucijustruje i gasa.

Poqaci, i pored svega,druga~ije razmi{qaju.Posle deceniju i po tran-zicije uverili su se da jeusitwavawe energetikebio proma{aj. Sada se

Poqska kre}e u drugompravcu, ali po~iwe - odnule. Prema programu no-ve poqske vlade, razbije-ni delovi doma}eg elek-troenergetskog sistemaobjediwuju se oko nacio-nalne kompanije za pre-nos struje PSE, formira-ju}i sna`nu “Poqskuenergetsku grupu” (PGE).Ona bi ukqu~ivala 11preduze}a: osam elektro-distribucija iz isto~nePoqske, dve proizvodnekompanije (BOT i ZEDO)i PSE kao stoèra togokupqawa. Drugi snaànoslonac nacionalneelektroprivrede bi}e ju-`nopoqska elektropri-vredna kompanija (PKE),koja sada u~estvuje sa 14odsto u doma}oj proizvod-wi struje i sa 16 odsto uprodukciji toplotneenergije. Stvarawem tedve jake strukture u poq-skoj energetici pravi senovi sistem koji }e bitidovoqno jak da obezbedipotrebne investicije ida usmerava proizvodwu irazvoj nacionalne elek-troprivrede. Ciq je si-gurno snabdevawe strujomna dugi rok, zbog ~ega jeovo i prva poqska vladakoja je predvidela da tazemqa bogata ugqem svojuenergetsku budu}nostosigura i gradwom nukle-arnih elektrana. í

Mladen Ba~li}

Nove ~lanice EU “do-stigle” su stare bar u cenistruje koja je u Slova~koj iPoqskoj, uzimaju}i u obzirkupovnu mo} stanovni-{tva, najskupqa u Uniji.Prema najnovijem izve-{taju “Eurostata”, iz ku}-nog buxeta za struju u pro-seku najvi{e tro{e Slova-ci, potom Poqaci, a u pr-vih deset u EU sa najsku-pqom strujom na{li su se iRumunija (5), Ma|arska (8)i ê{ka (9. mesto).

êsi, kada se uzme u ob-

zir dubina wihovog nov~a-nika, pla}aju struju dva pu-ta skupqe nego Grci iFinci, kod kojih je i naj-jeftinija. Skupa je u “no-voj Evropi” i struja zapreduze}a, a najskupqe jepla}aju rumunske firme.Slova~ka preduze}a su natre}em, a ~e{ka na petommestu.

Iako su cene elektri~neenergije skoro evropske, uz~e{ke plate, a ~e{kienergetski gigant ÊZ be-leì rekordnu dobit za 50

odsto ve}u nego prethodnegodine, êhe, kao prve me-|u novim ~lanicama, neo~ekuje ni{ta drugo do po-skupqewe.

Od januara, cene za doma-}instva u proseku }e pora-sti za osam odsto, a ÊZplanira da nominalno iz-ravna cene ~e{ke struje,sada jeftinije za 20 do 30odsto, sa nema~kom u rokuod dve godine. Prema poda-cima “Eurostata”, Nemcisu sada na sedmom mestu sanajskupqom strujom u EU.

U Slova~koj nova levavlada Roberta Fica vr{iveliki pritisak na pred-uze}a u energetici dastruju i gas ne poskupquju,bar za doma}instva. UPoqskoj, najavqenim po-skupqewem gasa zbog vi-{e cene isporuka ruskog“Gazproma”, kompanija“Poljske Gurwictvo Naftove i

Gazovnictvo” èli da tajteret iskqu~ivo podnesupreduze}a. í

M. L.

U EU NOVE ^LANICE BAR U CENI STRUJE “DOSTIGLE” STARE

Najskupqe u Slova~koj i Poqskoj

EVN sa problemati~nim ra~unima,E.ON sa ~estim havarijama koje

Varnu ostavqaju bez struje i ÊZkoji je pred zimu dozvolio da

za bugarsku TE ostane bez ugqa napravili sebi lo{u reklamu

*

*

46


Oko 22 ~asa uve~e 4novembra bez stru-je je ostalo oko 10miliona Evro-

pqana od ~ega pet milionaFrancuza. U mraku su se na-{li delovi Italije, [vaj-carske, Holandije, Belgije,[panije i Portugalije. Dabi se ovo dogodilo bilo jedovoqno da E.ON Netz, tran-sportna filijala nema~kogproizvo|a~a E.ON, prekinelinije od 400 hiqada kilo-volti na severu Nema~ke ida se zatim ~itava mreàprenosa struje kroz Evropusru{i po domino-si-stemu. Ovaj doga|aj iza-zvao je pravi {ok u ze-mqama Evropske Unijenaviklim na konfor.E.ON je odmah preuzeoodgovornost i objasnioda je razlog kvara na-stao zbog iskqu~ewadalekovoda na severuNema~ke, a da bi se osi-gurao bezbedan prola-zak broda za krstareweiz reke Ems u Severnomore. “Kontrolni cen-tar nije proverio mogu}nostda se iskqu~ewem jednog da-lekovoda, preoptere}uje rad~itave elektri~ne mreè”,saop{tio je E.ON.

Obja{wewe da je po sredi“obi~na” qudska gre{kanije mnogo pomoglo uzne-mirenoj javnosti: u Francu-skoj se neizbe`no postavi-lo pitawe poverewa zajed-ni~kom evropskom elek-troenergetskom sistemu.Kakva je to Evropska Unijai kakve su to direktive izBrisela koje su mogle da odevropske elektroenerget-ske mreè naprave tako ra-

wivog xina ? Jedan “ obi-~an “ kvar bio je dovoqan dau mraku ostane 10 milionaqudi. Ovako bi otprilikemogli da se sa`mu komenta-ri u Francuskoj povodomspektakularnog nestankastruje. S obzirom da se po-liti~ari i stranke ve} uve-liko pripremaju za predsed-ni~ke izbore idu}e godine,cela pri~a je dobila i po-liti~ku boju - budu}i kan-didati prosto su se utrki-vali da pokaù ko je vi{erevoltiran “ iznenadnimmrakom “.

Kakva god da je politi~kaeksploatacija nestankastruje koja je nekima poslu-ìla da kli~u “mawe Evro-pe”, a drugima “vi{e Evro-pe” - bilans nestanka stru-je jo{ dugo }e biti pona-vqan i prou~avan kao lek-cija iz koje treba izvu}i po-uke : razdvajawe dve linijeod 400 hiqada kilovolti naseveru Nema~ke dovelo je dorascepqewa nema~ke mreèna dva dela, do prevelikogoptere}ewa zapadnog delaNema~ke, do aktivirawasigurnosnih sistema i pre-kida na linijama u Francu-

skoj, do obustavqawa izvozau susedne zemqe.

Sve u svemu nema~ki kupcidobili su, recimo, mawestruje iz elektrana, snage 10hiqada MW, koju stru~waciporede sa potencijalom de-set nuklearki. Polovina odtog mawka - 5.200 MW otpa-da na Francusku. Ova koli-~ina energije predstavqane{to mawe od 10 odstoukupne proizvodwe francu-skih centrala. Po{to nijemogla odmah da nadoknadiovu koli~inu struje Francu-ska elektroenergetska mre-

à (RTE) krenula je sa“selektivnim iskqu-~ewima”. Andre Mer-len, direktor RTE,na{ao se po~etkom no-vembra u sredi{tu pa-`we francuskih me-dija. “ Bili smo prinu-|eni na selektivna is-kqu~ewa jer nismo mo-gli da uskladimo po-tro{wu sa proizvede-nom strujom. Da smodruga~ije postupilito bi izazvalo totalni

pad sistema “, ponavqao jeMerlen novinarima.

Direktor RTE je iskori-stio priliku da da preko me-dija pokrene inicijativu zaosnivawe “Centra za koor-dinaciju evropskom struj-nom mreòm” koja bi, po we-mu, omogu}ila da se pove}asigurnost razmene struje uEvropskoj Uniji. Po Mer-lenu, francuska dràva tre-ba kona~no da odgovori nazahteve RTE da se izgrade sa-vremena postrojewa koja biomogu}ila da mreà izdrìu periodima velikih hlad-no}a kada se struja tro{i

zbog grejawa i velikih vru-}ina kada “kilovate” gutajuklima-ure|aji. Vreme kadaje Francuska imala velikevi{kove proizvedene strujeje pro{lo podsetio je on natalasima najslu{anije ju-tarwe emisije dràvnog ra-dija Frans Info. “Fracu-ska jo{ izvozi struju, alipostala je tako|e, zavisna odsvojih suseda. Naro~ito odNema~ke”, rekao je Merlen.

Posle Merlenovih obja-{wewa usledila je ocenaEdF (Elektrisite d Frans) kojaupravqa sa 100.000 kilometa-ra visokonaponskih linija.“Sistem je dobro funkcio-nisao”, saop{tio je EdF.“Da nije bilo selektivnihiskqu~ewa bez struje ne biostalo samo 10 miliona qu-di ve} izme|u 100 i 200 mili-ona Evropqana i to tokomnekoliko sati pa i nekolikodana “, ocenio je EdF podse-}aju}i da je sli~an “black-

out” ve} pogodio SAD i Ka-nadu 14 avgusta 2003. godine,a da je 60 miliona Italijanaostalo bez struje u septembruiste godine.

Posle ove ocene o “do-brom funkcionosawu” si-stema i podse}awa na kata-strofe u SAD, gde su elek-troenergetska mreà isnabdevawe potpuno priva-tizovani, polemika je uFrancuskoj postala usijana.Sindikati iz Federacijeenergetike uprli su prstomu Brisel. “Ovaj kvar pokazaoje kakve su i kolike slabo-sti evropskog elektroener-getskog sistema koji Fran-cusku dovodi u zavisan polo-àj”, zakqu~ak je sindikata.U svim TV i ostalim deba-

FRANCUSKA POSLE NESTANKA STRUJE U NOVEMBRU

Nepoverewe uevropski sistem � Obja{wewe da je po sredi “obi~na” qudska gre{kanije mnogo pomoglo uznemirenoj javnosti: u Francu-skoj se neizbeæno postavilo pitawe poverewa zajed-ni~kom evropskom elektroenergetskom sistemu.

Prenos struje kroz Evropu 4. novembrasru{io se po domino sistemu

Direktor RTE je pokrenuo inicijativu za osnivawe “Centra za koordinaciju

evropskom strujnom mreòm” koja bi, po wemu, omogu}ila

da se pove}a sigurnost razmene struje u EU


47

tama sindikalni predstav-nici podse}ali su da je“elektroenergetski udes do-kaz zavisnosti Francuske o~emu niko nikada i nigdenije doneo odluku”.

Kriti~ari “elektroener-getskog evropskog sistema”na sva zvona su ponavqalibilans jednosatnog nestan-ka struje: pet miliona qudiu mraku u isto~nom deluFrancuske, pariskoj obla-sti, ju`nom delu zemqe i naseveru u Normandiji… Vi-{e vozova velike brzine(TGV), ponos francuskoggraditeqstva i saobra}aja,kasnilo je” i po sat vreme-na”, a vatrogasci su tr~alina sve strane…Zakqu~aksindikata: evropske zemqena ~elu sa Francuskom pla-}aju ukidawe regulacije nadràvnim nivoima u sekto-ru energije koje je po~elopolovinom devedesetih.

“Evo dokaza da iskqu~ewastruje nisu onemogu}ena za-to {to su umnoèni ener-getski putevi u Evropi i{to je uspostavqana evrop-ske regulacija”, zakqu~ujusindikalci iz federacijepreduze}a iz domena energe-tike. Za sindikate je ovobila i prilika da ponovotraè ukidawe liberaliza-cije energetskog trì{ta,kako to nalaù direktiveiz Brisela. Zaposleni u sek-toru energetike zahtevalisu da se u Francuskoj iEvropi napravi detaqan“ozbiqan i realan bilans”liberalizacije trì{taenergije u Evropi. Oni sutraìli da se ovo u~ini pre1. jula 2007. godine - datumakoji je Evropska unija po-stavila zemqama ~lanicamakao rok za potpuno otvrawetrì{ta energije.

U ovakvoj atmosferi zago-vornici liberalizacije mo-rali su da se oglase - uglav-nom obe}awima. Francuskadràvna Komisija za regula-ciju energije (CRE), ~iji jezadatak da bdi nad dobrimfunkcionisawem trì{tastruje i gasa, najavila je da}e sprovesti sopstevno is-traìvawe o nestanku strujekako bi utvrdila “uzroke iredosled doga|aja”. í

Nata{a Joki}

U energetskim poslov-nim krugovima jedna odudarnih vesti je da je naj-ve}i proizvo|a~ nukle-arnih reaktora u svetufrancuski gigant “Areva

NP” odlu~ila da inve-stira izme|u 10 i 15 mi-lijardi dolara u izgrad-wu fabrike za obradu ireciklaù goriva tre}egeneracije u SAD. Re~ jeo tzv. zatvorenom goriv-nom ciklusu, gde se u pod-zemna skladi{ta odlaèsasvim mala koli~ina“pravog otpada”. U is-tro{enom gorivu, naime,ima dosta uranijuma iplutonijuma, koji se neodbacuju u novom procesunego se recikliraju i po-novo koriste za proiz-vodwu struje. Preradomistro{enog goriva plu-tonijum i dugoìve}iradioaktivni izotopinse obnavqaju u brzim re-aktorima i jedino }e podzemqu i}i tzv. fisioniprodukti, koji ni posletri veka ne predstavqajuproblem. Na projektu }ezajedni~ki raditi saameri~kom inèwer-skom kompanijom WGI,kao i sa “BWX Technolo-

gies”, odnosno sa“McDermott Internatio-

nal”, delom ove kompani-je za energetske usluge.

Vlada u SAD je tokomavgusta ove godine po-zvala nuklearne kompa-nije da daju ponude za iz-gradwu fabrike koja bi,kako se o~ekuje, trebaloda po~ne da radi do 2020.godine. Da je re~ o veli-kom zaokretu, dovoqno jepodsetiti da se u SAD

od 1979. godine, kada jedo{lo do nesre}e naostrvu Tri miqe, nukle-arni program nalazi ufazi ~ekawa. Posle sko-ro trideset godina, zna-~i, shvatilo se da je nu-klearna energije najop-timalniji izvor elek-tri~ne energije, kada jere~ o ceni i sigurnosti.Pro{log leta usvojenisu novi energetski za-kon i strategija razvojanuklearki. Su{tina je utome da se re{i problemistro{enog goriva sanuklearnih elektrana, aistovremeno da se u na-redne ~etiri godine za-po~ne izgradwa 25 novihpostrojewa. U tome stru-~waci “Areve” i vide{ansu za dobar dugoro-~an posao. Oni su zajed-no sa ameri~kim kolega-

ma, ukqu~eni u rad narazvoju novih tipova re-aktora ~etvrte genera-cije. Re~ je o jo{ sigur-nijim i efikasnijim re-aktorima sa jeftinomproiozvodwom strujepredvi|enim za kori-{}ewe posle 2025. godi-ne. Proizvode znatno ma-we istro{enog goriva, aciklus za wegovu izmenuproduàva se na ~ak 10godina. Istraìva~i ra-de na malim prenosivimreaktorima do 150 mega-vata, nalik baterijama,koji mogu lako da seukqu~e. Napravqeni suda rade do 20 godina, bezdodatnog novog goriva.Na kraju radnog veka od-laù se i zamewuju novimreaktorima. í

Branislav Seni~i}

VODE]I PROIZVO\A^ NUKLEARNIH REAKTORA ULAÆE U SAD

“Areva NP” prelaziAtlantski okean� U fabriku za obradu i reciklaæu goriva tre}e generacijemo}na francuska kompanija uloæi}e izme|u 10 i 15 milijardidolara � Zajedni~ki posao sa ameri~kim firmama WGI i “BWXTechnologies”.

Nova nuklearna postrojewagrade se sa prenosivim malim reaktorima


48

Bugarska }e, zbog ga-{ewa dva bloka unuklearnoj elek-trani “Kozloduj”,

svesti izvoz struje u 2007. go-dini gotovo na nulu, izjavioje Qubomir Velkov, izvr-{ni direktor bugarske Na-cionalne elektroprivrednekorporacije (NEK). Bez ob-zira na veliko smawewe na-cionalne proizvodwe, stru-je }e za bugarsko trì{tebiti dovoqno, ali }e za is-poruke stranim kupcimapreostati veoma male koli-~ine, ako ih uop{te i bude,precizirao je Velkov.

Kao uslov za ulazak uEvropsku uniju Bugarska }e u“Kozloduju” do kraja ove go-dine ugasiti tre}i i ~etvr-

ti reaktor, oba sa po 440 me-gavata. Oni su zajedno dava-li oko {est milijardi ki-lovat-sati struje godi{we.Prva dva bloka u toj nukle-arki iskqu~ena su iz pogonapre ~etiri godine, tako|e izbezbednosnih razloga. Za-hvaquju}i upravo “Kozlodu-ju” Bugarska je godinama bi-la najve}i izvoznik vi{ko-va struje u jugoisto~nojEvropi, gde je godi{we pla-

sirala izme|u {est i 7,5 mi-lijardi kilovat-sati.

Bugarski ministar pri-vrede i energetike RumenOv~arov upozorio je da je“panika (u okruèwu) po~e-la da raste” jer je Bugarskapokrivala izme|u50 i 100 odsto de-ficita elektri~neenergije u regionu.On je naveo da je bu-garski izvoz strujeve} smawen za tre-}inu zbog problemasa isporukama ugqaiz Ukrajine i Rusi-je, usled “odlukeUkrajine da zaustavi izvoz ida blokira ruski eksportugqa preko wene teritori-je”. Oskudica ugqa najvi{e

ugroàva rad termoelektra-ne “Varna” u vlasni{tvu ~e-{kog ÊZ-a i TE “Ruse”, ko-ju êsi tako|e èle da kupe.Za nevoqu i bugarskoj èle-znici nedostaje dovoqno va-gona za transport ugqa dotermoelektrane “BobovDol”, koja }e naredne godi-ne morati da zatvori jedansvoj blok, jer ne ispuwavaekolo{ke zahteve EU. Po-red toga, u termoelektrani

“Marica-istok 3” u toku jemodernizacija koju obavqanovi ve}inski vlasnik, ita-lijanski “Enel”.

U pismu evropskom kome-saru za energetiku AndrisuPiebalgsu ministar Ov~a-

rov je upozorio na posledi-ce najavqenog zatvarawa dvabloka “Kozloduja” u kome }e,od prvobitnih {est reakto-ra, preostati samo peti i{esti, oba sa po 1.000 mega-vata. Ministar navodi da sueksperti Evropske komisijetvrdili da ne}e biti te{ko-}a zbog smawewa proizvod-we u “Kozloduju”. “Zbog togao~ekujemo da }e Komisijana}i najboqa re{ewa zaovaj problem koji moè na-rasti”, napomenuo je Ov~a-rov, ~ija je Socijalisti~kapartija dugo stavqala pri-medbe na zahtev EU da zatvo-ri ostarele reaktore sovjet-ske tehnologije u “Kozlodu-ju”. Ta nuklearka je, recimo,ove godine imala dva inci-denta, ali su nadle`ni sa-op{tili da nije bilo cure-wa radijacije.

Da }e zahtev EU za zatva-rawe blokova u “Kozloduju”izazvati glavoboqe u celojjugoisto~noj Evropi, upozo-rila su i dva poslanikaEvropskog parlamenta izSlovenije i Ma|arske, in-sistiraju}i da EU privre-meno odustane od planira-nog ga{ewa reaktora. êl-ni ~ovek crnogorske Elek-troprivrede, Sr|an Kova~e-

vi}, tako|e je izrazio naduda }e ga{ewe biti odloè-no bar za godinu dana. Naj-ve}e muke, ipak, imaju Al-banci. Pro{le zime re-strikcije struje su ih okova-le i do deset sati dnevno.

Sada, kaù, “plati}ebilo koju cenu” da biobezbedili boqe sna-bdevawe elektri~nomenergijom. Na sve toPiebalgs reaguje do-sta mirno, tvrde}i dane}e biti nesta{icai da nema re~i o odla-gawu zatvarawa dvabloka u “Kozloduju”.

U 2005. godini bugarskiizvoz struje u Gr~ku, Rumuni-ju, Srbiju ukqu~uju}i i Ko-sovo i Metohiju, Makedo-niju i Albaniju kretao seoko 7,6 milijardi kilovat-sati, a taj nivo o~ekuje se i uovoj godini, saop{tio jeNEK. Kupci bugarske strujesu i Turska, Crna Gora iHrvatska. I one }e na trì-{tu ubudu}e pla}ati vi{ucenu struje da bi obezbediledovoqno energije za nared-nu godinu. Kako je potro-{wa elektri~ne energije uregionu rasla oko pet odstogodi{we, ve}ina zemaqa ju-goisto~ne Evrope pretvori-la se u neto uvoznike strujeili su nadomak toga. Izuze-tak su ostale Bugarska, Ru-munija i Republika Srpska,koje su u pro{loj godini za-jedno izvezle u region vi{eod 14 milijardi kilovat-sa-ti. Na regionalnom trì-{tu ubudu}e ne}e biti do-voqno struje, tvrdi Atana-sko Tunevski, direktor ma-kedonskog operatora preno-sa MEPSO, koji je na raspi-sanom tenderu za nabavkustruje za decembar uspeo daobezbedi svega tre}inu odtraènih 210 megavata.

Zvani~nici javnih elek-

GA[EWE BLOKOVA U “KOZLODUJU” UGROÆAVA SNABDEVAWE REGIONA

Bez struje iz Bugarske� Posledwih godina Bugari su pokrivali izme|u 50 i 100 odsto deficita elektri~-ne energije na podru~ju Balkana � Dva reaktora osu|ena na ga{ewe proizvodila{est milijardi kilovat-sati godi{we � Evropski komesar za energetiku uverava dane}e biti glavoboqe

Bugarska je godi{we izvozilavi{e od 7,5 milijardi

kilovat-sati i bila je najve}iizvoznik u regionu

*

*

Potro{wa elektri~neenergije u regionu raslaoko pet odsto godi{we


49

troprivrednih preduze}a uregionu strahuju da }e u no-vonastalim okolnostima ce-ne struje na ovda{wem tr-ì{tu sko~iti za najmawe20 odsto - sa oko pet navi{e od {est evrocen-ti po kilovat-satu.

Iz albanske elek-troprivrede (KESH)saop{tavaju sprem-nost da plate i do 7,8evro centi po kilo-vat-satu za isporuke uprva tri meseca 2007.godine. Istovremeno,analiti~ari iz MEPSO-anavode da bi Makedonijuuvoz struje u narednoj godi-ni mogao ko{tati bar 50 mi-

liona evra vi{e nego lane. Rumunija je u prvom delu

ove godine pove}ala izvozstruje za 20 odsto, na gotovotri milijarde kilovat-sati,

poku{avaju}i da zameni Bu-garsku u statusu glavnog re-gionalnog prodavca elek-tri~ne energije. Taj napor

}e za par meseci biti oja~anulaskom u pogon drugog re-aktora snage 706 megavata urumunskoj nuklearki “êr-na voda”, ali trgovci stru-

jom ipak upozoravaju da}e u prva tri meseca2007. godine Albanija,Makedonija i Gr~ka mo-`da imati i restrikci-je elektri~ne energije.

U me|uvremenu, vladau Sofiji poja~ala je na-pore da nadoknadi gubi-tak prva ~etiri bloka u“Kozloduju”. Po~etkom

ove godine ameri~ki ener-getski gigant AES po~eo jeizgradwu elektrane na ugaqu centralnoj Bugarskoj,

vredne 1,4 milijarde dola-ra, koja treba da proradi2009. godine. U oktobru jeposle 17 meseci pregovorautana~en i izbor graditeqadva bloka po 1.000 megavata unovoj nuklearnoj elektrani“Belene” na Dunavu. Wenprvi reaktor u}i }e u pogonposle {est i po godina odpo~etka gradwe, a drugi go-dinu dana kasnije. Oba in-vesticiona programa pomo-}i }e Bugarskoj da podmirisvoje sve ve}e energetske po-trebe i da obnovi pozicijuglavnog snabdeva~a strujomna Balkanu. í

Mladen Ba~li}

U BUGARSKOJ USKORO POÎWE IZGRADWA DVA NOVA BLOKA TE “MARICA ISTOK 1”

Zamena za “Kozloduj”

� Alstom i AES - izvo|a~i radova � Dva novabloka, snage od 670 megavata, u prvoj polovini2009. godine zameni}e dotrajale od po 500 MW

Alstomu, renomiranojfrancuskoj kompaniji uoblasti energetike i gra-|evinarstva i ameri~kojfirmi AES dodeqen je oko700 miliona evra vredanugovor za izgradwu dva no-va bloka TE “Marica istok1” na mrki ugaq, sa insta-lisanom snagom od 670 me-gavata. Preciznije, bi}ezameweni stari i dotraja-li blokovi od 500 megavatainstalisane snage iz se-damdesetih godina, ruskeproizvodwe. Ugovorom suobuhva}eni poslovi projek-tovawa, nabavke, izgradwei proizvodwe kqu~ne opre-me za TE “Marica istok 1”u blizini grada Galabovana jugoistoku Bugarske.Finansirawe je dogovore-no sa EBRD (Evropska ban-ka za obnovu i razvoj), ING

bankom, Paribas bankom ikorporacijom “Calyon”. Re~je o prvom velikom energet-skom projektu kod na{ihisto~nih suseda u posled-

wih dvadeset godina. O~e-kuje se da }e novi blokovibiti gotovi u prvoj polovi-ni 2009. godine. Bugarskimediji su i najavili da }ese sa izgradwom novogenergetskog postrojewa uindustrijama koje prateenergetiku otvoriti ~ak10.000 novih radnih mesta.

Prema re~ima RumenaOv~arova, bugarskog mini-stra privrede i energeti-ke, posle najavqenog zatva-rawa nuklearke “Kozlo-duj” 1. januara 2007. koja jebila glavni izvoznikelektri~ne energije u bal-kanskom regionu u zim-skom periodu, logi~no jebilo da se obnove i poja~a-ju postrojewa u termo si-stemu “Marica istok”.Podsetimo, da je Bugarskado zatvarawa nuklearke“Kozloduj” bila ~etvrtiizvoznik elektri~ne ener-gije u Evropi sa 7,6 mili-jardi-kilovat ~asova. Kadau januaru “Kozloduj” pre-

stane da radi, izvoz }e pa-sti na skromnih 1,5 mili-jardi kilovat-~asova.

Ina~e, u regionu Radnevonalaze se tri velika rudni-ka lignita i mrkog ugqa,koji su i okosnice razvojarudarske kompanije “Mines

Marica East”. Oni su, naime,i sirovinska baza za termokompleks “Marica istok”,(a koji se sastoji od TE“Marica istok 1, 2 i 3”, saukupnom instalisanom sna-gom od 2940 megavata), dale-ko najja~e bugarske termoe-lektrane. Pojedina~no, poinstalisanoj snazi najja~atermoelektrana je “Maricaistok 2” sa 1.450 megavata.

Gradwa ovog kompleksapo~ela je jo{ davne 1950. go-dine, kada je na lokacijikod Stare Zagore po~elowegovo podizawe. Posebankuriozitet predstavqaju

dimwaci, visoki 325 meta-ra, {to ih ~ini najve}imgra|evinama te vrste u tomdelu Evrope. S obzirom nadotrajalost tehnologije,{to je prouzrokovalo veli-ku zaga|enost okoline, od1997. godine krenulo se uzamenu i obnovu kapacitetaTE “Marica istok 2 i 3”.Posebna pa`wa stru~wakabila je usmerena na ugradwufiltera i prate}e opreme uTE “Marica istok 2”, jer jeona po svim merewima bilajedan od najve}ih industrij-skih zaga|iva~a ovog delaEvrope. Uz pomo} evrop-skih partnera i povoqnihkredita plasirano je, stoga,preko 150 miliona evra usistematsku modernizacijui za{titu okoline od iz-duvnih gasova i pepela. í

Branislav Seni~i}

Stru~waci prognoziraju da }e struja na ju`noevropskom

trì{tu poskupeti najmawe 20 odsto

*

*

Najve}a bugarska termoelektrana:

“Marica istok 2”


50

Evropska komisijapredstavila je Ak-cioni plan EU zaenergetsku efi-

kasnost, koji sadrì nizprioritetnih mera za po-stizawe najmawe 20 odstou{teda energije do 2020.godine. Mere su razvrsta-ne u deset poglavqa sapreciznim obavezama irokovima za poo{travawestandarda utro{ka ener-gije kod ku}nih i indu-strijskih ure|aja, u sao-bra}aju, gra|evinarstvu idrugim podru~jima gde sumogu}e zna~ajnije u{tede.Promovisa}e se i prigod-nije energetske usluge ipruàti finansijska po-dr{ka plasmanu {tedqi-vijih proizvoda. Obavezeiz Akcionog plana reali-zova}e se u narednih {estgodina.

Komisija }e uskoro ini-

cirati i Sporazum grado-na~elnika do 30 energet-ski najnaprednijih grado-va u Evropi i predloìtidono{ewe me|unarodnogsporazuma o energetskojefikasnosti. “Za Evropuenergetska efikasnost jestrate{ko opredeqewe jerneutrali{e klimatskepromene i smawuje zavi-snost od uvoza fosilnihgoriva. Ako odmah predu-zmemo akcije, direktnitro{kovi potro{weenergije (u EU) bi}esmaweni za najmawe 100milijardi evra godi-{we do 2020. godine”,rekao je evropski kome-sar za energetiku An-dris Piebalgs predsta-vqaju}i Akcioni plankoji obuhvata vi{e od 70prioritetnih mera za po-ve}awe energetske efika-snosti.

U prvom poglavqu Ak-cionog plana pobrojanoje {ta }e se sve uraditi dabi se smawio utro{akenergije kod 14 priori-tetnih grupa proizvoda,ukqu~uju}i bojlere, fri-ìdere, kompjutere, tele-vizore i druge aparate zadoma}instvo. Evropskakomisija }e obavezatiproizvo|a~e i da prave{tedqivije klima ure|a-je, kopir-ma{ine, venti-

latore, sijalice, elek-tri~ne motore, industrij-ske pumpe i sli~nu opremukoja tro{i energiju. Sviti proizvodi mora}e pristavqawu u promet da ima-ju etiketu sa jasnom nazna-kom kolika im je potro-{wa energije, da bi kupcimogli da uo~e razliku.Proizvodi koji ne ispu-wavaju predvi|ene mini-malne standarde utro{kaenergije ne}e uop{te mo-}i da se pojave na trì-{tu.

U stambenim i poslov-nim objektima tro{i se40 odsto ukupne energije uEU, a pritom se gubi puno“kalorija” zbog neefika-snog sistema grejawa, hla-|ewa i osvetqewa. Zato seu drugom poglavqu Akcio-nog plana predvi|a izra-da standarda prihvatqive

potro{we energije u no-vim i renoviranim zgra-dama. Jedna od prigodnihmera bi}e i promocija

gra|evina sa veomaniskim utro{komenergije.

Ukazuji}i na mo-gu}nost smawewagubitaka u proiz-vodwi, prenosu idistribuciji stru-je, Akcioni plan

predvi|a vi{e mera za po-boq{awe efikasnostikako novih, tako i posto-je}ih elektroenergetskihobjekata. Izme|u ostalog,napravi}e se “vodi~i do-bre prakse” u upravqawuve} izgra|enim objekti-ma, sa ciqem da se uve}aprose~na efikasnost uproizvodwi elektri~neenergije. U planu je i iz-rada “vodi~a” za rad regu-latornih tela da bi sesmawili gubici u prenosui distribuciji.

Mere za poboq{aweenergetske efikasnosti usaobra}aju, navedene u ~e-tvrtom poglavqu, ukqu~ujumawu potro{wu benzina ukolima, {irewe trì{ta“~istih” vozila i poboq-{awe gradskog, èle-zni~kog, pomorskog i avi-otransportnog sistema. U

PREDSTAVQEN AKCIONI PLAN EU ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Godi{wa u{teda 100 milijardi evra� U Akcionom planu precizirane su mere i rokovi za postiza-we najmawe 20 odsto u{teda energije do 2020. godine � Poo-{tri}e se standardi utro{ka energije kod ku}nih i industrij-skih ure|aja, u saobra}aju, gra|evinarstvu i drugim podru~ji-ma � Finansijska podr{ka prodaji {tedqivijih proizvoda

Proizvo|a~i }e morati da prave {tedqivije ku}ne i

industrijske ure|aje

Evropska komisija namerava da do 2008. predloì novenorme i oznake, u stvari obavezne energetske standarde, kojebi morali da po{tuju ne samo svi proizvo|a~i u EU nego i izvo-znici u Uniju. Taj plan naro~ito ciqa na racionalizaciju ko-ri{}ewa takozvanog standby reìma (reìm gotovosti ilipripravnosti) koji se koristi prakti~no kod svih ku}nih apa-rata. Na taj reìm otpada ~ak do 10 odsto ukupne potro{we udoma}instvima. Ure|aj je formalno iskqu~en, tj ne ~ini ono za{ta je napravqen ali, ipak, tro{i energiju.

Zbog svega toga je EU formirala Forum proizvo|a~a aparata,nau~nika i eksperata koji nastoji da utvrdi dobrovoqne stan-darde radi snièwa potro{we elektri~ne energije u reìmugotovosti. Wima se potom mogu rukovoditi proizvo|a~i “bele”i “crne tehnike”. Forum nije zanemario ni ure|aje za primawetelevizijskog signala preko satelita, kao ni modeme i rutereza {irokopojasni internet. Obi~ni satelitski prijemnik, naprimer, potro{i za godinu 245 kilovat-~asova, tj koliko i 200-litarski friìder energetske klase A+. Predloène mere sa-mo u ovom slu~aju mogu potro{wu sniziti za 45 kilovata {tozna~i, prema prose~nim cenama u EU, u{tedu u porodi~nom bu-xetu od oko 10 evra.

Nove norme

51


tom kontekstu razradi}ese mere za ohrabrivaweìteqa EU da vi{e kori-ste javni prevoz. Uve{}ese i nove norme za kvali-tet guma jer nivo priti-ska u wima moè poboq-{ati energetsku efika-snost vozila za vi{e odpet procenata.

U narednim poglavqi-ma nabrojani su vidovifinansijske podr{ke zaprojekte pove}awa ener-getske efikasnosti u ma-lim i sredwim preduze}i-ma i kompanijama za ener-

getske usluge. Banke }eubudu}e biti izda{nije ukreditirawu programa{tedwe energije, a kom-panijama i lokalnimvlastima bi}e olak-{an pristup raznimfondovima. Posebnepogodnosti predvi|e-ne su za projekte pove-}awa energetske efi-kasnosti u novim ~la-nicama EU, koje “pa-te” od rasipawa energije.Wima }e se kroz Evropskuregionalnu politikuobezbediti boqi pristup

specijalizovanim fondo-vima EU.

Akcionim planom pred-vi|a se i uskla|enija upo-treba poreza radi podsti-cawa energetske efika-snosti. Velika pa`wapridata je pove}awu sve-sti o energetskoj efika-snosti kao nu`nom izbo-ru, {to ukqu~uje prigodnenastavne programe za decui intenzivnije obrazova-we i trening menaxera izindustrijskih i komunal-nih preduze}a.

Bez ovakvog plana, tvrdestru~waci, potro{waenergije u EU bi, umesto

smawewa, porasla za 10odsto u narednih 15 godi-na, a time i zavisnostEvrope od uvoznih energe-

nata. Skora{we analizeupozoravaju da su Evro-pqani jo{ prili~no in-dolentni prema tro{ewuenergije. Nedavno istra-ìvawe specijalizovaneagencije “Eurobarome-ter” o odnosu prema ener-giji pokazalo je da bi 26odsto Evropqana nastavi-lo da koristi automobiluobi~ajenim intenzite-tom ~ak i kada bi cena go-riva dostigla dva evra politru, a 31 odsto bi u tomslu~aju vozilo auto tek“malo mawe nego obi~no”.

Daju}i zna~aj vaspitawudece u duhu {tedwe ener-

gije, komesar Pie-balgs je istog danapo predstavqwu Ak-cionog plana pose-tio jednu {kolu uBriselu. [kolarci-ma i nastavnicimaPiebalgs je poru~ioda se “svest o ener-

getskoj efikasnosti za~i-we u porodici” i da “ni-kada nije rano za po~etakpodu~avawa dece o va`no-sti {tedwe energije”.

Kada bude primewen upunoj meri, Akcioni plan}e uz u{tedu energije do-neti i druge pogodnosti -pove}a}e konkurentnostEvropske unije, poboq{a-}e ìvotni standard we-nih ìteqa, podsta}i }ezaposlenost i izvoz nove,energetski efikasnijetehnologije. Stvaraju}iambijent za mewawe navi-ka potro{a~a, omogu}i}eim u{tedu novca, boqe ~u-vawe ìvotne sredine iolak{a}e zajedni~ko stre-mqewe ka jedinstvenim,evropskim ciqevima. í

Mladen Ba~li}Milan Lazarevi}

Izradi}e se “vodi~i dobre prakse” za upravqawe procesom

rada u elektranama

Do kraja ove decenije EU }e se na}i u zoni veoma opasne uvo-zne zavisnosti - od uvoza nafte bi}e zavisna 60, a zemnog gasa~ak 80 odsto. Zemqe-~lanice EU mora}e da grade nove elektra-ne, me|u wima ponovo }e biti dosta nuklearnih. O tome su sesloìli eminentni evropski energetski stru~waci na evrop-skom seminaru “Energetske raskrsnice”, nedavno odrànom uPragu.

Biv{i ~lan Evropskog savetodavnog komiteta za energijuWerich Tenkhof tvrdi da se atomska energija mora razvijatizbog rasta svetske populacije, pribliàvawa ìvotnog nivoarazvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju i potreba smawivawastvarawa {tetnih gasova tj efekta “staklene ba{te”.

Evropa gladna energije

Budimpe{ta: Posebanprogram za nove ~lanice EU koje

rasipaju energiju

Prag: U stambenim iposlovnim objektima

tro{i se 40 odstoukupne energije u EU

52

Ostrvo Olkiluoto,na zapadnoj obaliFinske, vi{e li-~i na prirodni

rezervat nego na nuklearnikompleks. Na jesewem suncupresijava se srebrnasta korabreza, a na sveèm vazduhumiri{e borovina, nepo-sredno iznad povr{ine mo-ra u zalivu lete jata pti-ca...Saobra}aj na putu odvijase sporo, kao da putniciuìvaju u prirodi ili neèle da slu~ajno pregaze ne-kog losa koji prelazi prekoputa. Kada se iza|e iz {ume,pomole se dva gra|evinskabloka, boje cigle, nuklearneelektrane, a odmah uz wih idvadesetak visokih kranova.Upravo, tu se postavqa novireaktor koji treba da budenajmo}niji i najmodernijina svetu.

Reaktor nazvan “Olkiluo-to 3” je finski recept zaproblem koji mu~i celuEvropu. Ve} od 2010. godine,kada }e biti prikqu~en namreù, startuje sa 1.600 me-gavata (pore|ewa radi, mak-

simalni kapacitet mode-rnih blokova iznosi 1.000megavata) Udeo nuklearneenergetike u ukupnoj proiz-vodwi elektri~ne energijeu Finskoj sa “Olkiluotom3” pove}a}e se sa 23 na 35 od-sto. Istovremeno, zemqa }esniziti {tetne emisijeugqen-dioksida i dobrimdelom }e se osloboditi pre-velike zavisnosti do ruskenafte i gasa.

Upravo ovo posledwe, sa-radwa s Rusijom i nabavkaenergenata, bila je i glavnatema neformalnog samitaEU koji je odràn po~etkomnovembra u mestu Lahti, ne-daleko od gradili{ta u Ol-kiluotu. Lideri zemaqa EUna tom samitu nastojali suda uvere ruskog predsednikaVladimira Putina da pot-pi{e novi energetski spo-razum sa Unijom, ali im tonije po{lo za rukom - ni ta-da, a ni ne{to kasnije na sa-mitu u Helsinkiju.

Finci su se jo{ pre neko-liko godina odlu~ili da svestave na nuklearnu kartu.

Kada se boqe razmisli nisu,imali, u su{tini {ta da bi-raju.

- Potro{wa energije brzoraste, zbog globalnog otpo-qavawa ne moèmo graditinove centrale na ugaq, ne-mamo tu neki jaki vetar, jo{mawe sunce za solarne elek-trane, ni vodene tokove zahidrocentrale. A ne moè-mo vi{e dopustiti da bude-mo toliko zavisni od samojednog isporu~ioca gasa -istakao je Martin Landt-man, {ef gradwe nove nu-

klearke u razgovoru sa gru-pom novinara iz zemaqa EU,koji su povodom samita bo-ravili u Finskoj i iskori-stili priliku da posete Ol-kiluoto. “Kad se sve sabere ioduzme, nuklearna energijaje na{a jedina mogu}nost.Ali, pre ili kasnije, s tommogu}no{}u mora}e da ra~u-naju i druge zemqe”, dodajeon.

Na taj isti, prakti~ni na-~in rezonuje i ve}ina Fina-ca. Prema istraìvawu, ~i-je je rezultate nedavno obja-

NA GRADILI[TU NAJMODERNIJE NUKLEARNE CENTRALE NA SVETU

“Olkiluoto 3” - vesnikbudu}nosti � Sa novim blokom NE “Olkiluoto”, snage1.600 megavata, udeo nuklearne u ukupnoproizvedenoj elektri~noj energiji pove-}a}e se sa 23 na 35 odsto

Me|unarodna agencija zaenergetiku (IEA) pozvala je pro-{log meseca vlade svih zema-qa sveta da ubrzaju i pro{iregradwu nuklearnih centrala.To je prvi apel ove vrste u isto-riji ove me|unarodne organiza-cije, dugoj 32 godine. Ovaj korakIEA deo je {irih stru~nih, nau~-nih i politi~kih napora u sve-tu za prelazak na ovu, kako seisti~e, jeftiniju, ~istiju i bez-bedniju energiju. “Treba da seodlu~imo koliko sutra - ako ho-}emo da u~inimo ne{to pre nego

{to stignemo do ta~ke na kojojvi{e ne moèmo zaustavitiklimatske promene, ni ubudu}eobezbediti dovoqne koli~ineenergije”, izjavio je, komentari-{u}i ovaj apel, glavni ekonomIEA poznati svetski stru~wakFatih Birol. Vlade, prema we-govim re~ima, moraju uveritigra|ane da je atomska energijabezbedna i jedini racionalniizlaz. One moraju, tako|e, dastvore odgovaraju}i zakonskiokvir za investitore u nukle-arne centrale.

IEA je, potom, izdala i novuSvetsku energetsku prognozu(World Energy Outlook) u kojojpodvla~i da je nuklearna ene-regija “neizbe`no sredstvo zapostizawe energetske bezbed-nosti i spre~avawe klimatskihpromena”. Analiti~ari IEA suizra~unali da do 2030. godine uenergetiku u svetu treba da seinvestira fantasti~na suma od18 biliona dolara. Birol je iz-javio da }e ta cifra verovatno,s obzirom na ka{wewe u okre-tawu ka racionalnoj alternati-

vi, morati da bude korigovananavi{e.

Apel je imao veliki odjek usvetu i izazvao je seriju raspra-va i komentara, utoliko vi{e{to je koincidirao sa eklatant-nim efektima globalnog oto-pqavawa u vidu nezapam}eno to-ple jeseni u Evropi i velikihlednika sa Antarktika koji setope i kre}u ka Novom Zelandu,kao i sa Me|unarodnom konfe-rencijom OUN u Najrobiju (Keni-ja) o klimatskiom promenama.

M. L.

PRVI APEL TE VRSTE IEA, ME\UNARODNE AGENCIJE ZA ENERGIJU

Poziv za brù gradwu nuklearki

Znatno poja~awe kapaciteta NE“Olkiluoto”


53

vio list “Helsingin Sano-mat”,za atomsku energiju je60, a protiv je 35 odsto Fi-naca. To govori da se izosnova preokrenuo trendkoji je dugo vladao u javnom

mwewu posle katastrofe u“êrnobilu”, aprila 1986.Reaktor “Olkiluoto 3” prvije koji je posle ove katastro-fe po~eo da se gradi u Evro-

pi. Ve} sada planira se jo{jedan takav objekat, koji bibio {esti po redu u ovoj ze-mqi. Prema tvrdwama gra-diteqa - francusko-nema~-kog konozorcijuma “Areva-Simens”, ali i ocenama ne-zavisnih eksperata, novi re-aktor u Finskoj bi}e najbe-zbedniji nuklearni ure|ajove vrste na svetu. Nad wim}e se napraviti masivni be-tonski oklop koji, na pri-mer, moè izdràti i udarnajve}eg aviona na svetu upunoj brzini. O tome da seme{tani ne boje atomskeelektrane, ilustruje, izme|uostalog, i ribolov. Ribarilove losose koji u toploj vo-di, koja se ispu{ta iz ure|a-ja za hla|ewe dva postoje}areaktora, rastu neuobi~aje-no veliki. A niko se ne bojini da svoju decu nahranitim ribama.

Elektrana ima na izboruvi{e mera za slu~aj havari-je, ukqu~uju}i i onu koja bise desila u tzv. velikom ba-zenu u kome odvija kontro-lisano hla|ewe usijanog je-zgra. “Mi, Finci ne volimoiznena|ewa. Dokaza}emo daje nuklearna energija bez-bedna”., isti~e Veijo Riha-nen, {ef firme “TVO”, koja}e upravqati elektranom.

Re{en je i problem s nu-klearnim otpadom. Blizu“Olkiluota” ve} funkcio-ni{e me|uskladi{te za ot-pad iz dve postoje}e elek-trane i jo{ dva koja se nala-ze u mesta{cu Loviis, neda-leko od Helsinkija. Ti blo-kovi rade ve} 20 godina.Istovremeno, gradi se traj-no skladi{te. Kroz granit,star tri milijarde godina,bu{i se tunel dubok 500 me-tara kojim }e prolaziti na-tovarena teretna vozila. -Upotrebqeno gorivo mo}i}e da izdrì na dnu mnogodesetina hiqada godina” -tvrdi Rihanen.

Reaktor “Olkiluoto 3” je,tako|e, dokaz da nuklearkamoè biti sagra|ena i bezdràvnih para. Celu inve-sticiju, u visini od 3,2 mi-lijarde evra plati}e {estvelikih finskih kompani-ja koje su formirale zajed-ni~ku firmu “TVO”. Tafirma }e im isporu~ivatistruju po proizvodnim ce-nama, a vi{ak iznad po-trebnih koli~ina i}i }e unacionalnu elektroener-getsku mreù.

No, ne ide sve glatko.Francuska kompanija“Areva” saop{tila je presedam meseci da }e gradwa

“Olkiluota” usled tehni~-kih problema kasniti okogodinu dana, {to je odmahdovelo do pada profita iakcija ove kompanije.Pristalice nuklearneeneregije to, me|utim, ni-je obeshrabrilo. Isti ova-kav reaktor gradi se uFrancuskoj, a o ulasku u tunovu tehnologiju razmi-{qa se i u nizu drugih ze-maqa. Nedavno je u sencivelikih kranova po~elobetonirawe dowih delovaomota~a reaktora. Na gra-dili{tu sada radi oko 900radnika. Na gradwi u~e-stvuje oko 60 preduze}a iz26 zemaqa sveta.

Devi~anska priroda uokolini reaktora nije,ipak, jedina stvar koja }e iz-nenaditi posetioca. Nadarealom stalno se polakookre}u elise elektrana navetar. - Tu su zbog testirawa.Mi smo svi za obnovqive iz-vore ali ovo je dokaz da uFinskoj energija iz vetranema smisla. Posebno zimikada qudima ovde na severutreba najvi{e energije, ov-de kod nas vetar skoro uop-{te ne duva - zakqu~ujeLandtman. í

Milan Lazarevi}

Darujte za Boì}, odno-sno za Novu godinu u po-klon-~estitki, elektri~nuenergiju! Sa ovim, neobi~-nim pozivom, javila se svo-jim korisnicima “Pra`-ska energetika”, najve}iisporu~ilac elektri~neenergije u glavnom graduê{ke. “To je alternativatradicionalnim toplimpantoflama koje se rodi-teqima poklawaju povodomovog najve}eg hri{}anskogpraznika”, obja{wava Pe-tr Holubec, portparolfirme “Pra`ska energe-tika”.

Kupone za poklon struje,prema ideji ove firme, mo-

gu da, najpre, kupuju qudikoji imaju starije rodite-qe-penzionere. S obziromna to da se oni vi{e zadr-àvaju u ku}i, veliki supotro{a~i elektri~neenergije, koja je ovde trido ~etiri puta skupqa negou Srbiji! A ~e{ke penzijeu odnosu na plate jo{ sumawe nego srpske. Prose~-na penzija ovde jedva pre-lazi 40 odsto prose~neplate (u Srbiji preko 50odsto). Sve u svemu, takavposlovni potez posledicaje visokih cena struje u ê-{koj, koje spadaju u najvi-{e u EU, ra~unaju}i i ku-povnu mo} doma}e valute.

Kupovina poklon-~e-stitki ve} se dosta dugoodoma}ila u ê{koj. Sa-svim je uobi~ajen takav po-klon u vidu kredita za mo-bilni telefon, tretmankod frizera, masera i tomesli~no, ali i za vo`wu ba-lonom iznad Praga.

Elektri~na energija se,prema ponudi “Pra`skeenergetike”, moè kupova-ti na poklon ve} u vredno-sti od 3,57 evra pa navi{e.Kupon, naravno, moè dakoristi samo onaj ko imaugovor sa “Pra`skomenergetikom” o snabdeva-wu elektri~nom energi-jom. “Jednostavno u kance-

lariji se podigne kupon,ispuni podacima o prima-ocu poklona, plati se napo{ti ili banci, ilikroz mobilni, pa se ondamoè staviti pod novogo-di{wu jelku sa drugim po-klonima”, obja{wava Ho-lubec.

Ostali direktni pro-davci elektri~ne eneregi-je doma}instvima izvanmetropole, kao {to su gi-ganti ÊZ i E.ON o ovo-me, zasad, ne razmi{qaju iwihove reklamne kampaweusmerene su na neke drugeciqeve. í

M. Lazarevi}

NEOBIÂN POSLOVNI POTEZ “PRA[SKE ENERGETIKE” U Ê[KOJ

Struja kao poklon za Boì}� Stariji qudi, odnosno penzioneri, zbog visokih cena struje, koje su i za tri-~etiri puta ve}enego u Srbiji, najugroæenija kategorija potro{a~a


54

Okruèn Atlanti-kom i ve~itim le-dom, Island na da-lekom severu Sta-

rog kontinenta predstavqapravi energetski fenomen.Sa samo 270.000 stanovnika,ali sa jednim od najvi{ihstandarda na svetu, ova ze-mqa uìva blagodeti bogat-stva geotermalne energije ivode, odakle stiè gro od6.000 megavata instalisanesnage u wegovoj elektropri-vredi. Polarna klima i su-rovi vetrovi “pobe|eni” suizvanrednim centralnimgrejawem (89 odsto ku}a istanova) iz geotermalneenergije kojima je ova mala,ali privredno jaka zemqa,prebogata. Cifarski izra-èno, islandska elektro-privreda obezbe|uje polovi-nu potrebne elektri~neenergije iz geotermalneenergije, ne{to oko 20 odstoiz vodene snage, a ostalo iztermoelektrana na gas inaftu. Ukupna instalisanasnaga proizvodnih kapaci-teta, ina~e, iznosi oko 6.000megavata.

Island je, podse}awa ra-di, uz Japan, Italiju, NoviZeland i ameri~ku saveznudràvu Kaliforniju veli-ki “potro{a~” geotermal-ne energije. Primera ra-di, Rejkjavik, glavni grad,uìva blagodeti geote-rmalne energije u elek-tri~noj energiji, zagreva-wu ku}a i stanova i obezbe-|ivawu tople vode vi{e od{ezdeset godina. [iromIslanda ona se koristi zazagrevawe otvorenih baze-na, zagrevawe tla, ribar-stvo, su{ewe vune i gra|e-vinske stolarije i u vete-rini.

Kako to sve funkcioni{eu praksi, svedo~i primer“Plave lagune” na 40 kilo-metara od Rejkjavika. Re~ jeo bazenu prirodnih minera-la bogatih geotermalnomenergijom na poqu od vul-kanske lave. Laguna imaplavu boju zbog algi na we-nom dnu. Nalazi se poredtermoelektrane “Svartsen-gi”, koja preko mo}nih pum-pi koristi geotermalnu vo-

du od 240 stepeni Celzijusa,a nalazi se na dva kilometradubine. Elektrana tako pro-izvodi elektri~nu energiju,a u povratnom procesu toplavoda se koristi za zagrevaweve}ine islandskih domova.“Plava laguna” je poznata ikao bawa za le~ewe psorija-

ze i raznih vrsta ekcema. Ta-mo se proizvode i vrlo uspe-{no prodaju preparati zakoù sa prirodnim sastoj-cima.

Na Islandu je u radu 27 re-gionalnih pumpnih sistemaza proizvodwu elektri~neenergije. Najve}i je u Rejkja-viku i opsluùje oko 150.000qudi. Nacionalna energet-ska Agencija (NEA), preko12 komandnih centara, stal-no prati proces proizvodwe

struje i efikasnost sistema.Posebno se vodi ra~una otome da bilo {ta ne naru{iizuzetno ~istu ìvotnu sre-dinu, po ~emu je Island na-daleko ~uven. Kuriozitetaradi na ovom tlu postoji 120geotermalnih bazena naotvorenom - za kupawe i le-~ewe. Najve}i “Laugarda-slug” prostire se na 1.500kvadratnih metara na oboduRejkjavika i u wemu je tempe-ratura vode od 35 do 42 ste-pena Celzijusa.

Prva geotermalna elek-trana, sada instalisanesnage 30 MW podignuta jedavne 1969. u mestu Bjarma-flag. Takvih elektrana naIslandu ima oko pedeset, anajve}a je “Svartsengi” sa400 megavata instalisanesnage i koja se nalazi u fa-znoj izgradwi.

Kada je re~ o hidroenergi-ji, najve}a brana je “Sejdis-fjodur” na krajwem severu.To je deo hidrosistema,ukupne snage oko 350 megava-ta, koji }e biti zavr{en dokraja naredne godine. Zbogkonfiguracije terena, kre-nulo se u masovne podzemnehidroprojekte i tunelskopovezivawe za serije rever-zibilnih elektrana. OdIslan|ana se u energetici,zaista, moè mnogo nau~i-ti. Oni najboqe potvr|ujustaru poslovicu: boqe jeznati, nego imati. í

B. Seni~i}

ELEKTROENERGETSKI SISTEM ISLANDA PRIMER EFIKASNOSTI I RACIONALNOSTI

Struja iz geotermalnihizvora� Iz zna~ajnih potencijala geotermalneenergije Islan|ani obezbe|uju central-no grejawe (89 odsto) i toplu vodu, po ~e-mu su jedinstveni u svetu

Hidro projekat “Karahjunkar” jedan je od najve}ih neimarskihpoduhvata te vrste u Evropi. Posao je vredan milijardu dola-ra i poveren je kompanijama “Amafell”, “Fosskraft” i “NCCInternational”. Tunel je dug 70 kilometara, 14 metara {irok ivisok 34 metra. Izgradwa obuhvata i podizawe tri mawe bra-ne. Ciq je obezbe|ivawe elektri~ne energije za novo talioni-cu aluminijuma.

Kilometri tunela pod zemqom

Brana “Sejdsflodur”

Hidro projekat “Karahjunkar”vredan milijardu dolara


55

Rumunija : Spremni zaevropsko trì{te

Velike rumunske kompanije koje sebave proizvodwom i prometom elek-tri~ne energije, spremne do~ekujuulazak na trì{te Evropske unije,od 1. januara 2007. godine, odnosnood dana kada }e Rumunija postati~lanica Evropske zajednice, izjavioje Darius Meska sekretar Ministar-stva za ekonomiju i trgovinu. - Sre-}om po na{u zemqu, velike kompani-je koje se bave energijom, ve} su u po-odmakloj fazi kada je re~ o prime-wivosti projekata, a to omogu}avaneometan transport, proizvodwu idistribuciju elektri~ne energije.Ve}ina na{ih distributera je, nai-me, privatizovana i sledi privati-zacija proizvo|a~a u skladu sa pla-novima Ministarstva za ekonomijui trgovinu. Smatramo da smo u tomprocesu napredovali i da zato ne}e-mo imati te{ko}a - izjavio je Meska.Ne predvi|a se, tako|e, da }e do kri-ti~ne situacije do}i ni kada je re~ ocenama struje u Rumuniji, nakon ula-ska u Evropsku uniju. Meska smatrada }e cene za stanovni{tvo bitipodno{qive. Posle 2007. godine uRumuniji }e se cene odràvati uz ve-}i napor korisnika, naro~ito sta-novni{tva i velikih potro{a~a uindustriji”, procewuje se u Mini-starstvu za ekonomiju i trgovinu.

(IZVOR: ROMPRES)

Alìr: Mogu} izvoz u Evropu

Na Tre}oj konferenciji komitetaMagreba (zemaqa severne Afrike)za elektri~nu energiju, prema Nure-dinu Buterfi, direktoru “Sonelga-za”, Alìr bi mogao, narednih godi-na, da izvozi struju u Evropu. Al-ìrski program interkonekcije(ili povezivawa) struje je vrlo am-biciozan. Nekoliko projekata je ve}

ostvareno, a kod drugih realizacijeili priprema je u toku. [to se ti~einterkonekcije zemaqa Magreba,Buterfa je najavio da “}e magrebin-sko trì{te biti oja~ano novimprojektima”. Prvi takav projekat od-nosi se na interkonekciju Alìra iMaroka za {ta je izdvojeno 400 mi-liona dolara. Podvodnim kablom umoru uspostavi}e se i veza sa [pa-nijom. Generalni direktor “Sonel-gasa” je istakao i veliki projekat,koji je u pripremi, a ~ija se vrednostprocewuje na 700 miliona evra. Re~je o interkonekciji sa Tunisom. Ovibazi~ni projekti bi}e oja~ani i sanekolicinom drugih, koji }e Alìrpovezati sa pet zemaqa Magreba. Odwih se izdvaja projekat Ha|reta Enu-sa, koji }e posle realizacije u 2008.godini, povezati Istok i Zapad ze-mqe i omogu}i}e jo{ intenzivnijumagrebinsku interkonekciju.” Tajprojekat omogu}i}e Alìru da izvo-zi struju u sve zemqe UAM-a (UnijeArapskog Magreba)

(IZVOR: LA TRIBUNE - PARIZ)

Kina: Najve}a solarnaelektrana

Kina najavquje podizawe najve}esolarne elektrane na svetu, u Dunhu-angu, gradu u provinciji Gansu. Pre-ma Ksinhua agenciji, elektrana }ese graditi pet godina, ima}e snaguod 100 megavata i ko{ta}e oko 6.03biliona yuana (oko 766 miliona do-lara).

Ovo je veoma zna~ajna vest, jer Ki-na predstavqa potencijalno “najve-}e svetsko trì{te” solarne ener-gije, izjavio je Dejvid Saltman, ge-neralni direktor solarne kompani-je “Open Enerxi”. “To je nacija kojase danas najbrè razvija na planetii koja pokazuje veliki interes za ob-novqivu energiju”, Kina ulazi na ve-lika vrata. Nesumwivo je da }e osvo-jiti veliki deo trì{ta. Uostalom,to po Saltmanu i moraju, jer se tre-nutno previ{e oslawaju na ugaq iprosto uni{tavaju okolinu.” Konku-rencija je, me|utim, svuda: bavarski“Solarpark”, ameri~ki “SanEdi-son”, nema~ki “PauerLajt”. Izrael,tako|e, planira solarnu centralu od100 ili ~ak i od 500 megavata. U ok-tobru je Vlada Australije najavilaizgradwu najve}e centrale na svetuod 154 megavata, u dràvi Viktorija.Radovi bi trebali da po~nu 2008.svoj puni kapacitet }e dosti}i 2013.godine. U Kaliforniji se, 2008. go-dine planira podizawe solarnefarme ja~ine 300 i 500 megavata. -Ciq nam je da u narednih 15 do 20 go-

dina, polovinu ukupnih potreba zaenergijom pokrijemo obnovqivomenergijom - rekao je gospodin Salt-man. Ako nameravamo da uti~emo naglobalno zagrevawe planete i sma-wimo koli~inu ugqen-dioksida iefekat staklene ba{te, u interesunam je da podièmo industriju namnogo brì na~in nego {to to ~i-nimo danas. To je mogu}e, a èqa iinteres svih nas.

(IZVOR: REDHERING)

[vajcarska: Milioni zaalternativnu energiju

U [vajcarskoj je za decembar naja-vqeno osnivawe firme “Obnovqivaenergija akcionarsko dru{tvo” sapo~etnim kapitalom od 10 miliona{vajcarskih franaka (oko 6 milio-na evra). Ovo dru{tvo bi}e filija-la najve}eg {vjacarskog distribute-ra energije i “pokriva}e” projektemini-hidroelektrana, solarneenergije, biomase (drvo) i vetrewa-~a. Prva investicija u vi{e mini-hidroelektrana projekata gradweiznosi 5,5 miliona {vajcarskihfranaka. Radovi }e po~eti tokomidu}e godine.

(IZVOR: “LE TEMPS”, @ENEVA)

Valentina Joki}

IZ SVETSKE [TAMPE


56

KULTURA

STUDENICA - IZ DRUGOG UGLA

Prva srpska bolnica� Osnivawe bolnice u Studenici u 1202.godini pripisuje se Rastku Nemawi}u� [ok-terapije sa hladnom vodom?

P re ~etvrt veka biosam u Studenici ipisao o posledica-ma razornog ze-

mqotresa koji je pogodioKopaonik, razru{io tro-{ne ku}e u planinskim se-lima, a ~ak i ovde, ispod Ra-do~ela, trideset pet kilome-tara daqe od epicentra,o{tetio manastirska zdawa.

Onda{wi iguman Jovan,danas je Vladika {umadij-ski, a na ~elu bratstva jeotac Tihon, za koga sam ~uoda je ro|en sredinom sedam-desetih i da je, pre no {to sezamona{io, zavr{io Fakul-tet likovnih umetnosti. Da-kle, sigurno me se nemoè se}ati. Vi{e meje rastuìlo {to nistarom arhimandrituSavi moje ime i liknisu govorili ni{ta:ipak, srda~no su nasdo~ekali i smestili ugostoprimnicu slu-è}i nas kafom, ~a-jem, rakijom, vodom imedom… Posle mona{ki ru-~ak s wima, obavezno!

- Da ste mu blagovremenoposlali faks ili mejl, sva-kako bi vam dao blagoslov -te{io nas je iguman Tihon. -A ja bez vladike Hrizostomane mogu… Ne smem. Jedinoda snimite, ali i to samofotoaparatom: kamere u ma-nastiru nisu dozvoqene!

- Nego, pri~a se da }e naStudenici biti izgra|enamini hidrocentrala za po-trebe manastira, da je mini-star za energetiku zbog togave} boravio ovde? - ugrabiosam priliku da pitam.

- Gde ste to ~uli? - zgranuose.

- Pa, u kafani, gde drugde.- A, u kafani - nasmejao se.

- Tamo pre mene saznaju sve

{ta }e biti. Mora da su spa-zili gospodina Naumova u{etwi kada nam je dolazio?No}io je ovde. A, ta~no je,razgovarali smo i o tome…

Onda nas je prepustioDraganu Jevremovi}u, ku-stosu, da nas provede krozsve tri preostale crkve, Bo-gorodi~inu, Kraqevu (sa-gradio kraq Milutin1314.) i Nikoqa~u, od ~etr-naest, koliko ih je nekadbilo u manastirskom kom-pleksu: da nam se na|e i po-mogne ako negde zapne. Da l’nam je on rekao da je u mana-stir nedavno dolazio i je-dan od direktora pariskog

Luvra, koji je, navodno, dok-torirao na Kraqevoj crkvimada je nikad nije video, pasu mu u woj postavili skeleda lak{e sagleda jedan odnajlep{ih ìvotopisa podkapom nebeskom, da kona~nosazna o ~emu je pisao diser-taciju.

Mogli smo Dragana da ki-wimo pitawima ceo dan,ali to {to bi nam on rekaove} se zna: ono {to je nas za-nimalo nepoznato je, ne izu-~ava se ni na istoriji umet-nosti niti na medicini(postoji katedra, ali nemapredavawa iz istorije medi-cine), ne spomiwe se u enci-klopedijama, leksikonima,monografijama i bedekeri-ma. Zato smo mu zahvalili idaqe nastavili sami.

Kraj ulaza u manastir,onog blièg trpezariji sve-tog Save, nalazi se belimermerni monolit na komeje uklesana poruka da je tuosnovana - prva srpska bol-nica. Ni{ta vi{e; ni ko jeosnovao, ni za{to, niti zakoga, a to uvek rasplamsa ra-doznalost.

Postoji pri~a koja velida je vizantijski car, pora-ziv{i Stefana Nemawu, od-veo su`wa u Carigrad, jer jeobi~aj nalagao da se pobe|e-ni neprijateq izvede predsvetinu i javno ponizi: ni-{ta vi{e, ali ni mawe odtoga. Kad su obavili sve {to

je ovaj “protokol”zahtevao, zatvorioga je u neki cari-gradski manastir~iji su kalu|eri bi-li sledbenici Hi-pokrata, Celzusa iGalena (mo`da iAvocene), dobro po-znavali onda{wumedicinu i vodili

dobro organizovanu i jo{boqe opremqenu bolnicu.

Po povratku iz sramnogsuàwstva, Stefan Nema-wa, koji je ve} nosio mona-{ko ime, po uzoru na cari-gradsku, osnovao je i ovu, uStudenici. Ipak, po dati-rawu (1202. godina), osni-vawe bolnice pre bi treba-lo pripisati Rastku Nema-wi}u, potowem Svetom Sa-vi, nego Stefanu Nemawi,monahu Simeonu (umro1200.), danas svecu ~ije semiroto~ive mo{ti ~uvaju uzlatom opto~enom }ivotukraj bo~nog zida Bogorodi-~ine crkve, wegove zadu-`bine.

Ali, takore}i ni{ta odartefakata koji bi ukaziva-li na to da je tu zbiqa bila

na{a prva bolnica nije sa-~uvano, a rukopisi sa uput-stvom za rad monaha lekaranestali su u lavirintu vre-mena i zaborava. Ipak, ne-{to je i prona|eno…

Po zanimqivoj pri~i Ma-rije Jovin, istori~arkeumetnosti i arhitekte {tose nekoliko decenija bavi-la rekonstrukcijom i resta-uracijom Studenice, koju mije poverila jo{ pre ~etvrtveka (prohujalo vreme ju jeverovatno nakitilo mojimma{tarijama), tokom zemqa-nih radova na ju`nom pod-gra|u manastirskih zidinaotkrivene su nekakve velikekamene kade za koje nikoìv nije znao ~emu su slu-ìle?! Razbijali su glavu swima onoliko, ali im ni-{ta razumno nije padalo napamet. Nisu bile za kupawe:monasi nikad nisu bili na-kloweni vodi, niti se pir-kali svaki ~as.

Sasvim slu~ajno, izvesnilekar op{te prakse koji jele~io pacijente Guberevca,odnosno ~uvene psihija-trijske bolnice “Dr LazaLazarevi}” u Beogradu od“obi~nijih” bolesti, zate-kao se u Studenici kao tu-rista, pa kada je ~uo s ka-kvim se pitawima nose ar-heolozi i istori~ari, za-pitao se naglas da li bi tomogle biti kade sa hladnomvodom, za potapawe sumasi-{av{ih? Jer, objasnio jeon, bila je to, sve do otkri-}a elektri~ne struje, jedi-na poznata {ok-terapija.

Gotovo svi srpski sredwo-vekovni manastiri bili sui svojevrsne “specijalisti~-ke klinike” u kojima je na-rod traìo lek. í

Milo{ Lazi}

U manastiru “Studenica”

po~ivaju mo{ti Svetog Simeona

Kraj ulaza u manastir nalazi sebeli mermerni monolit na kome

je uklesana poruka da je tu osnovana - prva srpska bolnica

*

*

57


PORTRETI: SAVA KOSANOVI]

[pijun ili diplomata� Da li su ga vlasti nove Demokratske Federativne Jugoslavije zadràle u diplomatiji iu SAD zbog wegovog sofisticiranog poznavawa posla kojim se do tada bavio, ili tek sasmi{qenim planom da se preko wega, kad za to do|e vreme, domognu Tesline ostav{tine

Kraj glavne staze{to od ulaza u be-ogradsko Novogrobqe vodi do

crkve Svetog Nikole, zadu-`bine porodice Teodoro-vi}, u prvom redu parcelebroj 6, stoji spomenik odcrnog mermera. Na wemu,ispod rondele sa bareqe-vom na kojem je prikazanispijen ~ovek o{trih crtalica, zlatnim slovima jeispisan tekst: Sava Kosa-novi} 1894 - 1956. Okruènneumereno kitwastim ste-lama uglednih Beogra|ana,koje su podigla zahvalnadeca i naslednici ne pro-pu{taju}i da na wima nave-du sve titule i ~inove po-kojnika, ovaj pleni pogle-de namernika skromno{}ui jednostavno{}u.

Za one koji znaju ne{tomalo nacionalne istorije,to ime je sasvim dovoqno ibez dodatnih podataka iliepitafa. Ostalima se onopri~ini poznato jer podse-}a na slavnog kwièvnog ju-naka Savu Savanovi}a, “po-sledweg srpskog vampira”.

Da je ispod lika u bare-qefu napisano da je SavaKosanovi} bio se-stri} Nikole Tesle,sin wegove mla|e se-stre Marice, sve bibilo jasnije, ali jo{nedore~eno. Naime,on je verovatno jedi-ni diplomata podkapom nebeskom kojije svojoj otaxbinisluìo pod dva re-ìma i dva opre~nasistema.

Nedavno je sa dela arhiveameri~kog FBI skinutaoznaka tajnosti, kakvu nosedokumenta od izuzetne va-`nosti za najmo}niju vele-silu sveta. Tako je na sve-tlost dana iza{ao i jedanpoverqivi izve{taj izve-snog agenta (~ije je ime u

re~enom izve{taju urednozacrweno), koji je posvedo-~io da je mister NikolaTesla, veliki svetski na-u~nik srpskog porekla, jo{za ̀ ivota svoju ostav{tinuusmeno zave{tao - Insti-tutu “Nikola Tesla” u Beo-gradu. Time je kona~no re-{ena enigma da li je SavaKosanovi}, Teslin se-stri}, ambasador kraqev-ske, ali i socijalisti~kevlade Jugoslavije u SAD,iskoristio ~asak nepa`weuvek budnih qudi bezbed-nosnih agencija i wegovuobimnu dokumentaciju, sku-pa s urnom, odneo iz zemqei predao “komunistima izagvozdene zavese”.

Tek nedavno, zahvaquju}ise}awima Vilijama Ter-boa, unuka Tesline starijesestre Angeline (udate Tr-bojevi}) iz Detroita, sa-znalo se da je Sava Kosano-vi} i pre Drugog svetskograta bio - simpatizer soci-jaldemokratije ~ije se ide-je tada nisu preterano raz-likovale od komunisti~-kih. U svojim memoarimaon spomiwe kako se u jugo-slovenskoj misiji pri Uje-

diwenim nacijama jednomprilikom susreo sa Edvar-dom Kardeqem, visokimfunkcionerom tada{weSFR Jugoslavije; predsta-vqen mu je kao unuk NikoleTesle, ali je mnogo ja~iutisak na ovog komunisti~-kog politi~ara ostaviloto {to mu je Sava Kosano-

vi} bio ujak. Iz tog razgo-vora Vilijam je zakqu~ioda su komunisti jo{ pre ra-ta imali nekakvu vezu saSavom, dok je slu`bovao uambasadi Kraqevine Jugo-slavije u Va{ingtonu.

Ali, to saznawe otvara sa-svim novo pitawe: da li suvlasti Demokratske Federa-tivne Jugoslavije Savu Kosa-

novi}a zadràle u diploma-tiji i u SAD zbog wegovogsofisticiranog poznavawaposla kojim se do tada bavio,

ili tek sa smi{qe-nim planom da sepreko wega, kad zato do|e vreme, do-mognu Tesline zao-stav{tine?

Vilijam Terbotvrdi da bi kom-pletna Teslinaostav{tina i we-gova urna najvero-vatnije ostali u

Americi da se o woj staraowegov otac Nikolas Terbo(alijas Nikola Trbojevi}),jer su i on i Tesla biliameri~ki dràvqani. Na-vaqivawe Save Kosanovi-}a da se Teslino telo kre-mira, navodno po izri~i-toj èqi slavnog nau~ni-ka, dobilo je pun smisao

tek kada je po smrti svogujaka sve wegove stvari izhotelske sobe u “Wujorke-ru” i iz sefova {irom Wu-jorka sakupio i uskladi-{tio u magacine u koje sedeponovala ostav{tinaupokojenih neamerikana-ca. Naime, odatle je put dojugosloveskog prekookean-skog broda, kojim je 1952.

godine Teslina ostav{ti-na prevezena u dubrova~kuluku, bio jednostavniji ibez velikih carinskihprovera i zanovetawa.

Ispostavilo se i to daameri~ki nau~nici ~ak ni-su ni bili u prilici da za-vire u bele{ke ovog slav-nog nau~nika, kojih je pozavedenom spisku dokume-nata koji se ~uvaju u muzejuNikole Tesle u Beogradu,bilo na oko - sto hiqadapojedina~nih papira.

Sava Kosanovi} je ro|enu Pla{kom kraj Ogulina29. maja 1894. godine, a um-ro je u Beogradu 14. septem-bra 1956. godine. Sahra-wen je kao heroj, uz dràv-ne po~asti kakve su se uka-zivale samo najvi{im po-liti~arima. í

Milo{ Lazi}

Poverqivi izve{taj FBI posvedo~io je da je Tesla

svoju ostav{tinu jo{ za ìvotausmeno zave{tao Institutu“Nikola Tesla” u Beogradu

*

*

Kraq Petar II Kara|or|evi} uposeti Nikoli Tesli juna1942. godine u wujor{kom

hotelu “Wujorker” (Sava Kosanovi} tre}i s leva)


58

BISOKOPI

“POTOMCI”U reìja Alfonsa Cuarona u na{e

bioskope stiè jedan od najboqihfilmova ovogodi{we “Cinemanie”,futuristi~ka, avanturisti~ka drama“Potomci”. Glavne uloge igraju svepopularniji i traèniji KlajvOven, Majkl Kejn i Xulijen Mur.

Najmla|i stanovnik umire u 18-ojgodini. Qudskoj populaciji pretiuni{tewe i izumirawe. Radwa fil-ma sme{tena je u Londonu, rastrza-nom izme|u nasiqa i agresivnih na-cionalisti~kih sekti, a prati glav-nog junaka Tia (Klajv Oven), trezve-nog i realisti~nog borca za ìvot iopstanak qudske rase. Posledwa na-da za spasewe planete leì u trudni-ci koju }e Tio da za{titi od velikihopasnosti, dok se i sam bude borioprotiv sopstvenih demona.

Da li je ova vizija budu}nosti pot-puno mra~na ili nosi nadu? Scena-rista i reìser ovaj film vidi kaorefleksiju onoga {to je u glavamaqudi koji }e ga i gledati. Dodaje:“Dok smo stvarali pri~u, neke stvarikoje smo ubacili u na{u istoriju suzapravo do po~etka na{eg filma, po-~ele i da se de{avaju - ukqu~ili smotelevizor i videli slike koje smopredvideli da }e se desiti tek za 21godinu! Ali, ne ̀ elim da qudima na-bacujem neke ideje ili lake odgovo-re, nego samo neka pitawa o kojima}e razmi{qati. Ovaj film, tako, no-si nadu u budu}nost onoliko kolikoi sami qudi pojedina~no.”

Nepopularno “englesko vreme”, sajakim vetrovima i olujom, blatom ite{kim oblacima, a gde je filmsniman, za ovu pri~u u prete`no si-voj viziji bliske budu}nosti bilo jekao poklon iz raja. Snimawe na ioko londonskih najprometnijih ta-~aka bio je posebno teàk zadatak.înilo se, tako|e, da su tvorcifilma bili preambiciozni kada subirali prepoznatqive lokacije.Trud se, ipak, isplatio sa mnogostvarnih (i trenutno prepoznatqi-vih) lokacija u Londonu i Vestmin-steru, ukqu~uju}i i Trafalgarskver, Kraqi~in predwi vrt, SentXejms park.

“CASINO ROYALE”Novi, dugoo~ekivani nastavak

filma o Xejmsu Bondu “Casino

Royale”, nakon svetske premijere,stigao je i u na{e bioskope. Zasno-van je na istoimenoj noveli JanaFleminga. Objavqen 1953. godine, toje bio prvi roman o agentu Bondu.

“Casino Royale” predstavqa Bondapre nego sto je dobio “dozvolu za ubi-jawe”. Ali, to ga ne ~ini mawe opa-snijim i zahvaquju}i uspe{nim izvo-|ewem dva atentata, dobija “00” sta-tus.

Bondova prva 007 misija vodi ga naMadagaskar, gde {pijunira terori-stu Molaku (Sebastien Foucan). Postose sve ne odvija po planu, Bond odlu-~uje da istraùje, nezavisno od M 16,sa namerom da prati teroriste dowihovog skloni{ta. Prate}i trag doBahama, upoznaje Dimitriosa (Simon

Abkarian) i wegovu devojku Solange(Caterine Murino). Saznaje da je Di-mitrios povezan sa Le Chieffom

(Mads Mikkelson), bankarom najpo-znatije svetske teroristi~ke orga-nizacije. Tajna slu`ba saznaje da Le

Chieffe èli da izvu~e novac u poke-ra{koj igri sa visokim ulogom ukockarnici “Casino Royale” u CrnojGori. M 16 {aqe 007 da igra protivwega, znaju}i da }e poraz Le Chieffa,uni{titi celu wegovu organizaciju.“M” (Judi Dench) stavqa Bonda podbudnim okom zavodnice Vesper Lynd(Eva Green). U Crnoj Gori se Bondudruùje sa Mathisom (Giancarlo Gi-

annini), lokalnim agentom M 16 i Fe-lix Leitherom (Jeffrey Wright), koji{titi interese CIA. Maratonskaigra po~iwe puna prqavih trikova inasiqa, dok ulog raste sluè}i sekrvavim novcem i rezultiraju}i za-stra{uju}im klimaksom.

Ovog puta u ulozi agenta “sa dozvo-lom da ubije” je Danijel Krejg, prviplavi Bond u istoriji. Kada je obja-vqeno da }e on biti novi 007, qubi-teqi ovog serijala su se podelili.âk su osnovana dva sajta - jedan onihkoji ne podràvaju wegov izbor idrugi wegovih fanova.. Na{oj pu-blici }e, svakako, biti zanimqivo ipojavqivawe Lazara Ristovskog ufilmu, u epizodnoj ulozi.

POZORI[TE

“PEPEQUGA”Iako naslov navodi na to da je re~ o

de~ijoj predstavi, nije tako. Nova “Pe-pequga” po tekstu Igora Bojovi}a po-stavqena je na sceni Pozori{ta “Bo-{ko Buha”, a namewena je i deci i odra-slima. Rediteq Milan Karaxi} akcen-tuje u poznatoj bajci to da je pobednikonaj ko se potrudi. Tako se, u ovom sa-vremenom tuma~ewu, na mesto dobre vi-le uvodi duh majke koja se pona{a kaopravi terapeut. Ona oja~ava Pepequgi-no samopuzdawe, poquqano lo{im ì-votnim okolnostima. Isto }e za Prin-ca u~initi wegova dvorska Luda, pa }ese, iako razmaèn, potruditi i izbo-riti za Pepequginu qubav. I ma}eha}e zadobiti strasnu Kraqevu qubav,mada je èlela samo vlast i mo}. A se-stre Izabela i @izela spa{}e sPrinca na wegove a|utante. I tako }ena kraju svako dobiti onoliko kolikose potrudio i zasluìo. U naslovnojulozi je mlada glumica Jelena Petro-vi}, princa igra @arko Stepanov, dokje ma}eha Gorica Popovi}, a Luda De-jan Lutki}. Idealna bajkovita pred-stava i po sadràju, a svakako i vizuel-no, uve{}e nas na pravi na~in u novo-godi{we i boì}ne praznike.

IZLO@BE

“KALIGULA” FRANÊSKA VECOLIJA

U Salonu Muzeja savremene umetno-sti otvorena je izlo`ba Fran~eska Ve-colija (Francesco Vezzoli) “Kaligula”.Na po~etku 21. veka Vecoli koristi ho-livudske produkcione standarde istvarne holivudske zvezde da pokaèbanalnost i opscenost sveta koji nasokruùje, ne izuzimaju}i iz te kritikeni poqe vizuelne umetnosti, pa ni sa-mog sebe.

“On nikoga ne patronizira, a para-lela sa najdekadentnijim periodomrimske istorije je savim o~igledna ilako ~itqiva metafora. Ali, ako jeMario Prac u pravu, dekadentni dendi

samo je nali~je umetnika osetqivog nasocijalne nepravde.

Vecolijev “Kaligula” ponekad jeshva}en kao kritika ameri~kogimeperijalizma, nekad ~ak i savre-menog Holivuda, a u najboqem slu-~aju kao komentar na globalnu me-dijsku situaciju - kaè MarinaMarti}, kustos izlo`be. îni se,ipak, da se zna~ewe wegovog radanalazi u oku posmatra~a i da se mo-è tuma~iti kao kritika savremeneumetnosti. Sama ~iwenica da se au-tor ne obra}a sa mesta instance, ve}u svom videu spremno preuzima ulo-gu, dodu{e zbuwenog i stidqivogKaligule, ~ini da wegov rad budeli{en dve najiritantnije osobineve}ine angaòvanih radova - pate-tike i samodopadnosti, dodaje Ma-rina Marti}. A preduzeti postupakove izlo`be pokazuje poznavawe iuvaàvawe popularne kulture koje uvizuelnoj umetnosti deluje blasfe-mi~no, poput Kaligulinog posta-vqawa kowa za senatora.” Izlo`ba}e biti otvorena do 18. decembra.

KWIGE

“PIJAVICE” DAVIDA ALBAHARIJA

“Pijavice” predstavqaju ne{to sa-svim novo u bogatom opusu Davida Al-baharija. Ve} na prvi pogled, pre svega,

jasno je da jedan odnajzna~ajnijih do-ma}ih pripoveda~anikada do sada nijenapisao kwigu ova-kvog obima: blizutri stotine strani-ca, od{tampanihsitnim slogom, pluspri~a inspisana ujednom dahu, to jest ujednom jedinom pa-

susu. No, ono {to je va`nije od oveformalne ~iwenice jeste izbor temekoju pisac sme{ta na ovom velikom ibogatom proznom prostoru. Albaharise, ovog puta, direktno i do kraja po-sve}uje aktuelnom problemu koji dono-si svakodnevnica. Novi roman “Pija-vice” kwièvnik je opisao kao “romano predrasudama koje mewaju qude i pra-ve od wih stvorewa koja slepo slu{ajui spremna su da urade sve {to se od wihtraì”. “Takve predrasude nisu nekaposebna odlika dana{we Srbije, ve}postoje u celom svetu i moja pri~a jesme{tena u Beograd i Zemun samo zato{to to podru~je najboqe poznajem”, na-veo je Albahari u intervjuu splitskom“Feral tribjunu”.

Prema wegovim re~ima, “Pijavi-ce” se, osim na Srbiju, isto tako od-

nose i na Kanadu, Hrvatsku, Fran-cusku ili bilo koju drugu zemqu.“Svugde postoje qudi koji, poput ka-kvih pijavica duha, nastoje da isi-saju iz nas svako ose}awe dobrote itako nas prepuste vladavini stranezla”, dodao je pisac.

“MITOLOGIJA SVETA” - FERNAN KONT

“Mitlogija sveta” je velika odi-seja kroz vekove i kontinente u veo-ma luksuznom povezu, izuzetno boga-to ilustrovana sa potpisom prizna-te svetske ku}e - Larousse. Autorkwige Fernan Kont je diplomira-ni teolog i profesor kwièvno-sti, autor brojnih kwiga iz oblastimitologije, filozofije i religije,sara|ivao je i na delu “EncyclopediaUniversalis”, a kod Larusa je objavio“Re~nik hri{}anske cvivilizaci-je”. Ova kwiga poziva ~itaoce naproputovawe od Mediterana do Se-verne Evrope, od Indije do Kine iJapana, od Okeanije do SredweAmerike, od Afrike do Madagaska-ra predo~avaju}i mu sr` kulturneba{tine sveta. Sa mitologijom,stare civilizacije su prona{le od-govor na velika pitawa ~ove~an-stva: stvarawe i uni{tewe sveta,poreklo qudi, ìvot posle smrti,velike prirodne pojave, nevidqivesvetove. Polaze}i od mitova o po-stojawu, od panteona i genealogijaboànstava, Larusova “Mitologijasveta” za svaku veliku civilizacijupredstavqa glavne mitove, boàn-stva i heroje, daju}i prednost vizu-elnom i ikonografskom.

KONCERT

BAJAGA I INSTRUKTORIBajaga i instruktori odrà}e ve-

liki koncert 23. decembra u Beo-gradskoj areni, prvi u glavnom graduod objavqivawa pro{logodi{wegalbuma “[ou po~iwe u pono}” (sa ko-jeg su nose}i hitovi “Kap po kap”,“Bademi i so” ili “Padaj ki{o keveti”). Bajaga i instruktori su ove go-dine od marta do avgusta odràlikoncerte u mnogim gradovima biv{eJugoslavije. Predstoje}i koncert uAreni najavquju kao najboqi u kari-jeri i izvanrednu priliku da se svizajedno podsete prethodnih vi{e od20 godina rada.

Bajaga i instruktori }e, uz svaku ku-pqenu ulaznicu za koncert 23. decem-bra u Beogradskoj areni, kao poklondeliti svoj album “[ou po~iwe u po-no}”. Cene ulaznica su 600, 800 i 1.200dinara. í

KULTURNI CENTRI

FRANCUSKI KULTURNI CENTAR

"Dani francuskog filma"u Dvorani kulturnog

centra Beograda"Povodom u~lawewa Dvorane Kul-

turnog centra Beograda u mreùbioskopa EURIMAGES, od 14. do 17. de-cembra bi}e odràni "Dani fran-cuskog filma", pod nazivom "Kon-tinenti". U okviru ove manifestacijeprikaza}e se filmovi poznatih svet-skih rediteqa ra|enih u koprodukci-ji sa Francuskom. Izme|u ostalih,predstavi}e se ostvarewa Xia Zange,Abdel Ke{i{a, Ra{id Bu{areba,Lukrecije Martel, Nadir Mokne{a iHiner Salema.

ITALIJANSKI KULTURNI CENTAR

Predstavi}e se 13 podvodnih

filmovaU okviru 10.Internacionalnog fes-

tivala podvodnog filma u Beogradu,Italijasnki institut za kulturupredstavi}e 13 najnovijih italijan-skih filmova ovog ànra. Filmovisu, kako I samo ime festivala gov-ori, snimani pod vodom, specijalnomtehnikom i uz puno strpqewa zabele-èn je ìvot ispod reka, mora iokeana. Festival podvodnog filmamoè se posetiti u Domu omaldine od8. do 14. decembra.



60

ZDRAVQE

Z a infarkt se nika-da ne zna gde }e i ukom trenutku izne-naditi i nekoga sa-

~ekati “u zasedi”. Upravo za-to akutni koronarni sin-drom, koji podrazumeva naj-hitnija stawa vezana za obo-qewa srca i krvnih sudova,zna~i i pomenuti infarkt,duhoviti Francuzi nazivaju- najkapricioznijom bole-{}u. Kod nekoga moè traja-ti samo tri minuta i zavr-{iti se kao nagla smrt, akod druge osobe se protegnena 30 godina u obliku sta-bilne angine pektoris.

Lekari u Klini~kom cen-tru Srbije, ta~nije na Ur-gentnoj kardilogiji imajuefikasnu “klopku” za in-farkt: ve} duè od godinudana, zna~i sada ve} rutin-ski, primewuju novu metoduza borbu sa infarktom, ta-kozvanu perkutanu koronar-nu intervenciju. Do sada le-kari su pacijentima sa in-farktom davali tromboli-ti~ku terapiju i ~ekali davide koliko }e {teta od in-farkta biti umawena. Sadapacijenta kod koga se kon-statuje da je infarkt u toku,{to brè vode u salu i no-vom metodom odmah ga|ajuciq - tromb, lociraju ga, iugra|uju stent na kriti~nommestu, pro{iruju}i suènikrvni sud zbog kojeg je i do-{lo do eksplozije u srcu.Ipak, mora se naglasiti daova metoda ne moè da seprimewuje ba{ kod svakoginfarkta i kod qudi u dubo-koj starosti ili sa drugimte{kim oboqewima. Ovaintervencija u slu~aju in-farkta je na zapadu ve} duèod deset godina glavna me-toda kojom se pomaè paci-jentima sa sveìm infark-tom.

Odeqewe Urgentne kar-diologije u beogradskomUrgentnom centru, sada imai najsavremeniju salu za ka-

tetarizaciju. Prakti~no,sada vi{e ne postoje bilokakva ograni~ewa da se ovametoda rutinski i {irokone primewuje i kod nas i dase na taj na~in spasu mnogiìvoti. Jer, kod nas in-farkti i sva oboqewa srcai cirkulacije nalaze se naprvom mestu uzroka sa smrt-nim ishodom.

- Svakoga dana sa infark-tom nam, naàlost, stiùsve mla|i qudi. Zato je va-`no {to smo krenuli saovom metodom. Ranije smo zapacijente sa infarktom, ko-ristili tromboliti~ku te-rapiju koja samo smawujetromb, ali stenoza - suèwekrvnog suda ostaje. Ovom me-todom, me|utim, elimini{ese tromb i ugradwom stenta,katetera, re{ava problemna krvnom sudu. Smrtnost odinfarkta time je za tre}inumawa, obja{wava profesordr Zorana Vasiqevi}, na-~elnik Urgentne kardiolo-gije u Klini~kom centruSrbije.

Metoda se koristi, presvega, kod mla|ih osoba sate{kim infarktom, aliobavezno uz wihovu pismenusaglasnost, kojom potvr|ujuda su upoznati sa svim rizi-

cima metode. Jer, kako kaèna{a sagovornica, re~ je,ipak, o invazivnoj metodi.Perkutana intervencija, uzto, je i deset puta skupqa odranije kori{}ene trombo-liti~ke terapije. Fondzdravstvenog osigurawa Sr-bije obezbedio je, stoga, ka-tetere i stentove za po~etakrada ove metode, koja se dosada koristila tek spora-di~no. êlnici Republi~-kog zavoda za zdravstvenoosigurawe, pro{log meseca,gra|anima su uputili i po-ziv da prijave svaki slu~ajnaplate stenta, {to je dopre godinu dana bila redov-na praksa (gra|ani su mora-li sami da kupuju stentove iostali materijal za opera-cije, pa su se zatim mu~ilisa refundacijama). Iz Fon-da su gra|anima poru~ili darefundacije vi{e ne posto-je i ubudu}e niko {irom Sr-bije ne sme od pacijenata datraì da bilo {ta sam pla-}a. A ukoliko se ne{to takodogodi, takva zloupotrebatreba da se prijavi Repu-bli~kom fondu.

- Infarkt je uvek samo“kap koja prepuni ~a{u”, ata ~a{a, odnosno faktoririzika poput pu{ewa, goja-

znosti, holesterola ilipremalo kretawa, “slaù” sejedan na drugi i dovode doozbiqnih o{te}ewa srcapodse}a profesorka Vasi-qevi}.

Koronarna bolest, odno-sno oboqewa srca i krvnihsudova naj~e{}e nastaje zbogateroskleroti~nih promenana krvnim sudovima, odno-sno, zbog suèwa koronar-nih arterija dolazi do lo{eishrawenosti srca. Kada is-hemija - neishrawenost srca- postaje izrazitija, kod oso-ba koje su pogo|ene ovimsindromom, javqa se tipi-~an bol iza grudne kosti.Akutni koronarni sindromje svaki bol koji traje duèod 15 minuta, ali ima qudikoji ̀ ive, tu pored nas, i de-cenijama imaju “bol u grudi-ma”. Uvek nas na smrt pre-pla{e, ali se na kraju svedobro zavr{i. Doktorka Va-siqevi} obja{wava da oveosobe ne simuliraju i ne di-ù dramu bez razloga - kodnekoga bol iza grudne kostitraje zaista dva - tri minuta,a qudi sa time ìve i 30 go-dina i tada govorimo o sta-bilnom obliku angine pek-toris.

Koliko je ta~no i da je ka-sna jesen doba kada se in-farkti ~e{}e javqaju? Pro-fesorka Vasiqevi} kaèkako za infarkt to vi{e nevaì. Ova bolest vi{e nebira ni starosne grupe nigodi{wa doba. Stresno do-ba je u~inilo svoje. Lekariprime}uju, me|utim, da suwihovi pacijenti sve mla|eosobe, izloène dinami~-nijem poslu i velikoj odgo-vornosti. Ali medicinajo{ nije na{la ure|aj, pa nina~in da stres “izmeri”, paje ovaj faktor rizika teèbroj~ano definisati negovi{ak kilograma ili brojpopu{enih cigareta. í

Z. @. D.

NOVA METODA U KARDIOLOGIJI

“Stent”, klopka za infarkt� Kada se primewuje tzv. perkutana koronarna intervencija, pacijent sa sveæim sr~a-nim udarom odmah ulazi u salu za katetarizaciju i dobija stent, ve{ta~ki krvni sud


61

Dugo se smatralo da bestreba {to pre izbaciti izsebe, jer tada olak{awe sti-è naizgled u trenutku kadaje to ~oveku najpotrebnije.Me|utim, najnovije studijeupozoravaju da ako ~esto re-agujemo na ovaj na~in ne ~i-nimo dobro svom srcu. Stu-dija, koja je obuhvatila 1300mu{karaca, ve}inom u ra-nim {ezdesetim godinama,pokazuje da su najgnevnijime|u wima bili mnogo sklo-niji nepravilnom ritmu ot-kucaja srca od onih koji susmireni.

Izlivi besa i qutwe na-glo pove}avaju koncentraci-je adrenalina u organizmu,{to izaziva porast krvnogpritiska, ubrzava rad srca iremeti ravnomernost otku-caja. Sve to navodi organi-zam da u krvotoku aktiviraplakove - naslage holestero-la, koje mogu izazvati stvara-we krvnih ugru{aka i daqedovesti do infarkta. Im-pulsivan na~in reagovawa,dakle, nije ba{ najzdraviji,pa lekari savetuju da se uvekpre nego {to planemo pre-broji makar do 10. í

Bes {kodi srcu PSIHOLOGIJA

Izra~unajte svoje "paklo-godine"PULMOLOGIJA

Hroni~na opstruktivnabolest plu}a (HOBP ) ~e-tvrti je uzrok smrtnosti iu svetu i kod nas. Pulmo-log, dr Vesna Bo{wak Pe-trovi}, sa Instituta zaplu}ne bolesti i tuberku-lozu Klini~kog centra Sr-bije, upozorava da su kodnas kqu~ni razlozi za{toje veliki broj qudi koje mu-~e hroni~ni bronhitis iemfizem plu}a, {to su ina-~e, stari nazivi za ovo obo-qewe, kasno otkrivawe bo-lesti i nedovoqno istraj-na borba protiv pu{ewa.Ona upozorava da na{ na-rod nije svestan teìneove bolesti.

- ôvek koji pu{i i kaèda mu ni{ta ne}e biti, je ha-zarder, koji nije svestan ka-kvom se riziku izlaè. Ovoje bolest qudi sredwe ì-votne dobi, jer se kod nas sapu{ewem po~iwe ve} u 15godini. Ali, u najve}em ri-ziku su osobe sa 20 “paklo-godina” - oni koji svakogadana popu{e 20 cigareta,{to je i opasno ̀ ivqewe nagodi{wem nivou. Zna~i, 10cigareta na dan je “pola-pa-klo godine”, pa svako moèda izra~una u kakvom je ri-ziku, obja{wava slikovitodr Vesna Bo{wak.

Na{a stara boqka je {tose hroni~ne opstruktivnebolesti plu}a otkrivaju do-sta kasno, kada je bolest ve}uznapredovala i kada su mo-gu}nosti za efikasno le~e-we smawene. Razlog za to je{to se pogre{no smatra daje normalno da onaj ko pu{itreba i da ka{qe. Napro-tiv, ka{aq je uvek znak upo-

zorewa, a zatim i poja~anoiska{qavawe sluzi. Me|uobolelima od hroni~ne op-struktivne bolesti plu}a~ak je oko 80 odsto pu{a~a, aneophodno je, pritom, da seutvrdi uzrok svakog ka{qai to pre svega ispitivawemplu}ne funkcije metodomspirometrije. Dr Bo{wak-Petrovi} kaè kako aparatza spirometriju (kojom semeri plu}na funkcija), sadaima svaki dom zdravqa, i daovaj pregled ne treba odla-gati, nego ga treba uraditi.Glavni lekovi za ovo te{kooboqewe, ina~e, dobijaju sena recept.

- Ovo je podmukla bolestkod koje nema povratka na-zad i zato je najva`nije {toranije postaviti dijagnozu.Naàlost, doga|a se da nampacijent prvi put stiè ka-da je ve} u tako te{kom sta-wu da ose}a {kripawe u gru-dima i nedostatak vazduha ipri najmawem naporu. Tiqudi trpe te{ku socijalnuizolaciju, ìve pa}eni~kiìvotom, u te{kim su de-presijama, jer zbog bolestisami ne mogu da odràvajuni li~nu higijenu, ni da sehrane. @ive uz bocu kiseo-nika u sobi, jedva se kre}u}iod kreveta do stola. Zato jeodgovornost i javnosti imedija i svakog gra|anina,ali i zdravstvenih radnika(me|u kojima ima i 40 odstopu{a~a) da se zaista sna-`no, a ne samo deklarativ-no bore protiv pu{ewa, po-ruka je dr Vesne Bo{wak-Petrovi}. í

[email protected]

Vino za dugove~nostISHRANA

Crnom vinu se, ve} godi-nama , pripisuju brojne ko-risti po zdravqe. Evo novestudije koju nije zaopbi{aonijedan jedni svetski medij:za resveratrol, jedan od sa-stojaka crnog vina, tvrdi seda omogu}ava duì ìvot,pri ~emu ~ak i spre~ava na-stanak gojaznosti iako ~o-vek jede visoko kalorijskuhranu. Da je istina, ovo bi

za mnoge bilo i ostvareweìvotnog sna: jede{ i pi-je{ koliko ho}e{, a ne go-ji{ se i ne {kodi{ jetri idrugim organima.

Nevoqa ove studije je {torezultate jo{ ne daje kodqudi, ve} samo kod mi{evakojima je taj sastojak bio datu ogromnim koli~inama. Dabi ~ovek postigao isti, è-qeni efekat po zdravqe,morao bi da popije hiqadudo tri hiqade boca vina nadan, {to je naravno, nemogu-}e. Zato su nau~nici u po-trazi za tabletama u kojimabi bila koli~ina ove sup-stance dovoqna da kod ~ove-ka izazove bar pribli`neblagodeti po zdravqe. Ali,nau~nici kaù da ko moèda se zadrì na jednoj ilimaksimalno dve ~a{e vinana dan, da pi}e bogova trebauvrsti u jelovnik. í


UPOZNAJMO SRBIJU

62

Oooo, - povika fi-jakerista zausta-vqaju}i dva ri|a-na ispred ku}e Ju-

lijane Palana~ki, sa kojomse Laza Kosti} priènio itek postao Somborac. Godi-na je 1895. - Tu vam je taj va{poeta, znamo ga mi. Zdravovole da gimnasticira a bo-ga moè popiti i pojesti!

- Oooo, dobro mi do{‘oprijatequ stari, - veselo mipri|e Laza bacaja}u pero napult na kojem je pisao. Jer jevazda voleo pisati stoje}-ki. - Odma sada idemo da tr-~imo!

Zgrabi me Laza i po~e vu-}i. Ja se otimao, otimao, pase probudih.

Vidim, leìm u Stara~-kom domu, u samici, kako ov-de nazivaju jednokrevetnusobu. Ne, ovo nije nastavaksna, niti je va{ novinardospeo u somborski Geron-tolo{ki centar zbog godi-na ili porodi~nog stawa,ve} {to su doma}ini sma-trali da je to pristojno me-sto za kona~i{te. I bili suu pravu. Ovaj Centar je, ka-ko ovde kaù - otvorenogtipa, pa je jedan deo zdawahotelski.

Se}am se, kada sam sino}pristigao, recepcioner mepita ho}u li sobu sa televi-zorom ili bez. (Nema da pi-ta ho}u li sobu sa kwigamaili bez.) Nije mi se spava-lo, pa se opredelih za tele-vizor. E, to vam je, kaè on,jo{ trista dinara. Ukupnohiqadu i trista.

Bi mi neprijatno da povu-~em re~, pa, kobejagi nehaj-

no, pristadoh. Kada samugledao televizor, zastaosam u neverici. Nikada ni-sam video mawi ekran. Dane verujete. Privukao samkrevet skroz do televizora,ali opet nisam mogao ~ita-ti titl. Za trista dinaramogao sam oti}i i u bio-skop. Na|oh zato neki na{program i ubrzo zaspah.

Mogao sam sawati u Som-boru i pisca, akademikaVeqka Petrovi}a (1884-1967), Kowovi}e - Milana(1898-1993), slikara, iliPetra (1883-1970), kompo-zitora, ili ko{arka{a Ra-divoja Kora}a (1938-1969),sudskog pisara Eugena[mita (1851-1916) koji jepostao doktor filozofijeu Pe{ti, po~asni u Jeni,~ije su ideje idealisti~koganarhizma imale i te ka-kvog uticaju na wegove sa-vremenike, tako da je i LavTolstoj bio saradnik u we-govom ~asopisu...

Ne, boqe je ne navoditiznamenite Somborce jerbih onda trebalo podebelukwigu ispisati.

Celu no} je padala ki{a ajutro je tmasto, maglovito.Pomni ~itaoci ovih zapisapo gradovima i krajevimaSrbije zapazi}e da va{egputopisca u posledwe vremebije maler, {to se vremen-skih prilika ti~e. Najvi-{e zbog toga trpe fotogra-fije.

No, {ta je tu je. Aleksan-dar Stoli} (34), voza~ usomborskoj Elektrodi-stribuciji, bio je oran dami pokaè grad. Dok smo se

pribliàvali parkingu,odnekuda prhnu jato golu-bova.

- Ovde ih ima puno, - kaèStoli}.

Sombor me|u golubarimauìva visok ugled. Nije ma-la stvar, ovde su stvorenenove rase golubava: sombor-ski leta~ (jo{ 1750), som-borski plavosrcasti leta~(1928) i somborski ga}astivisokoleta~ koga je ukr{ta-wem stvorio 1955. @ivaBo{wak, legenda sombor-skog golubarstva.

A Evlija êlebi je 1665.zapisao: Sombor je bogatavaro{, puna zelenila, le-pih ba{ta po kojima gu~ugolubovi, a efendije leèna le|ima, uz tutun i crnukahvu, posmatraju wihoveakrobacije i pewawe u sveve}u visinu, dok ne postanusamo crne ta~kice...

Eh, ba{ su umeli da uì-vaju ti Turci.

Oni su Somborom vlada-li skoro vek i po, ali iz togvremena ni{ta nije ostaloosim dve zgrade od kojih jejedna, biv{a po{ta, sadapod za{titom dràve, a udrugoj, Pa{inoj kuli, jeIstorijski arhiv.

Kao {to je turski putopi-sac pisao, bila je to varo{puna zelenila, jo{ onda,ali je zelenilom zapqusnu-ta tek kasnijih vekova, takoda se - kaù oni koji suSombor pohodili leti - nemoè znati da li je to parku varo{i ili varo{ u par-ku. Osamdesetih godina 18.veka Josip Markovi}, sena-tor, slavonskim ìrom je

zasadio u Bukovcu 900 i u[ikari 140 jutara hrastove{ume, a Petar Vuki}evi},gradona~elnik, kod èle-zni~ke stanice podigao jeprvi park. Ali, ponajvi{eje u~inio îka{ Bene kra-jem 19. veka, kada je zasno-van i najve}i somborski pe-rivoj na obodu gradskog je-zgra, u kojem je sme{tenazgrada @upanije. Posled-wi gradski vrt podignut je1975, u novom nasequ Selen-~a, tako da parkovi danaspokrivaju vi{e od desethektara varo{ke povr{ine.

No, Sombor ima i jednuosobenost koje, kolikoznam, nigde kod nas nema:drve}e koje u àrgonu nazi-vaju bo|o{ima. To su kopri-vi}i, iz doline Misisipi-ja, drve}e rasko{ne kruneali sitnog li{}a tako dapropu{taju mnogo svetlo-sti. Na samom po~etku dva-desetog veka posa|eno je 18hiqada stabala, u drvoredu

U TEM SOMBORU

Zelena varo{� Vi{e od deset hektara varo{ke povr{ine podparkovima, a 18 hiqada stabala bo|o{a, drveta saMisisipija, posa|eno je po~etkom minulog veka� Prve kilovat-sate, elektri~na centrala u Sombo-ru po~ela je da isporu~uje 1905, deset godina otkad jeu mlinu za parne vaqke “Eksport” zasvetlela prvasijalica � Na Sun~anom satu, na juænoj fasadi @up-nog dvora, pi{e: “Jedan ti je od ovih posledwi...”� Po tambura{u iz Sombora nazvana ulica u îkagu

Kruni} palata, jedno odnajlep{ih gradskih zdawa


63

dugom 121 kilometar.Danas, u kasnu jesen, samo

gledam ogoqene grane bo|o-{a i ostalog rastiwa som-borskog. Mora se ovamo do-}i jo{ jednom, kada se va-ro{ bude kupala u zelenilu.

Po ~emu je Sombor sve po-znat?

Bio je poznat po fijake-rima (Fijaker stari ulica-ma luta i sobom nosi zaqu-bqeni par....). Na pet stani-ca bilo ih je 90. Danas je os-tao samo jedan, Ilija Mir-kovi}, koji ne dre`di stal-no na ulici, ve} ga moètepozvati telefonom:064/312-0220. Rame uz ramesa fijakerima, znamenitostSombora bili su vodariili sakaxije, jer je voda ta-da dobavqana iz arterskihbunara, {to je i pesma ope-vala. Pred Prvi svetski ratbilo ih je 28, a posledwi jebio Sanko Milutinovi}koji je u zimu 1972. sombor-skim doma}icama posledwi

put doneo vodu. Svaki saka-xija je imao svoj broj i re-jon i po dva bureta od po 600litara - crveno za pija}u izeleno za vodu za prawe.

Nije sve {to je bilo zna-menitost Sombora nestalo.Mnogo ~ega je ostalo, madase promenilo. Nije vi{ekao {to je nekad bilo. Naprimer, ~uveni somborskisir koji su pravili ~obani,od me{avine kravqeg i ov-~ijeg mleka, po specijalnojrecepturi. I danas se pravi,ali ga sada prave doma}ice,i to od kravqeg sira. Tajnapravqewa ovog sira ~uvanaje toliko da je majstoricanije prenosila k}erci (daume}e ne bi prenela u druguku}u), ve} snahi. Danas seproizvodi i u “Somborskojmlekari Somboled”, a jedanpreduzimqivi Staparac po-digao je fabriku ovog sira uAustraliji.

Od Baje pa do Bogojeva, saSomborom u sredini, na po-

seban na~in se sprema ri-bqi paprika{, ~uveni spe-cijalitet. Naro~ito je biodobar u ~ardama, kr~mama upustarama, uz zvuke tambura-{a. I sala{i odbrojavajuposledwe dane, a neki seobnavqaju pretvaraju}i se umuzeje, odnosno objekte zaturiste.

ûveni somborski tambu-ra{i uveseqavali su i kru-nisane glave i najprobir-qiviju publiku u elitnimhotelima Pe{te, Be~a, Pa-riza... Banda Pi{te Kolom-para Cenera svirala je sa-mom kajzeru Viqemu Drugomu lovi{tu “Karapanxa”, gdeje priredio lov za diplo-matski kor, a po StevanuBa~i}u Trndi (koji je me|utambure prvi uveo i vilio-nu) - nazvana je jedna ulicau îkagu. No, majstorskiispit polagali su pred som-borskim boemima u kafana-ma me|u kojima je predwa~i-la “Kod ratara”, ali je vi{e

nema. Tu se okupqali: LazaKosti}, dr \oka Savi} zva-ni \oka ôrdar, bra}a Mi-hajlovi}i, dr Milan Jova-novi} Batut, dr Joca Lalo-{evi} i kompozitor PetarKowovi}, koji je sa Trndomispijao bruder{aftove i ukasne sate svirao, ne pri-me}uju}i da je zarudela zoraod Sombora. Gasile su seelektri~ne sijalace.

A zbog ~ega se i danas ceokraj od kanala s desne stra-ne Apatinskog puta naziva“Centrala”? To u odli~nojmonografiji o Somboru ob-ja{wava Milan Vojnovi}.

Prve kilovat-sate elek-tri~na centrala u Somborupo~ela je da isporu~uje 1905,deset godina otkad je u mli-nu za parne vaqke “Eksport”zasvetlela prva sijalica.Ubrzo je ona i ceo taj krajnazvan “Centrala”. Izgra-dili su je majstori pe{tan-skog “Ganca”, koji je dobiokoncesiju na 20 godina.

Sombor ima znamenitecrkve, zdawa @upanije (uwoj je najve}e uqe na platnuu zemqi - Bitka kod Sente 7x 4 metra) i Gradske ku}ekoja su posebna pri~a, pozo-ri{te, Srpsku ~itaonicu,biblioteke koje su tako|e uarhitektonski i istorisjkiznamenitim zgradama, imasun~ani sat na ju`noj fasa-di @upnog dvora, koji ra-di, i gde - na zidu - pi{e:Jedan ti je od ovih posled-wi... Misli se na sate iliminute.

Sombor je ìv muzej. Uwemu svega na voqu. Nijedakle, u{togqen i okrenutpro{losti, ve} ìvi punimplu}ima.

A da je leto ili bar lep-{e vreme od onog kakvo jemene zateklo, moglo bi seoti}i i u okolinu. Poseti-ti zoollo{ki vrt MilanaMiri}a, Ekolo{ku u~ioni-cu (Bara~ka), Tka~nicu svi-lenog damasta (Bezdan), ko-lekciju {oka~kih no{wi(Ba~ki Mono{tor), ergelulipicanera (Doroslovo),muzej duvana (Tele~ka), ô-nopqansko jezero, sala{Dida Horwakova...

Zato u Sombor treba dola-ziti vi{e puta. í

Slobodan Stoji}evi}

Aleksandar Malivuk (54), ro|eni Somborac, diplomirani jema{inski inèwer. Direktor je somborske Elektrodistribucije(od 1999), gde ima 242 zaposlenih. Osim Sombora, ova distribu-cija pokriva i Apatin, Oxake, Ba~ i deo Kule, sveukupno oko 82hiqade potro{a~a. Podaci jo{ kaù da imaju dve i po hiqade ki-lometara du`nih mreè naponskog nivoa, a sve to se rasprosti-re na 2.400 kvadratnih kilometara.

U zgradi ove distribucije, podignute 1976, vlada uo~qiv red,~isto}a i disciplina. Najpre, na kapiji, iako sam do{ao sa Sa-{om, direktorovim voza~em, ~uvar je traìo moju li~nu kartu daupi{e ta~no kada sam u{ao, a posle }e i kada iza|em. U kabini~uvara, odnosno portira su ekrani video nadzora kao da samu{ao u CIA. Video nadzor je i iz direktorove kancelarije.

- U po~etku su mi se podsmevali, govorili da pravim Holivud,ali su posle i drugi uveli ovaj sistem, - kaè Malivuk.

Ispostavilo se da se i te kako isplati. To je direktor Alek-sandar Malivuk video u Nema~koj i Kanadi gde je svojevremenoradio. I ne samo to. Nau~io je da se ne moè uspe{no rukovoditibez dobre ekipe prvih saradnika, a potom i ostalih.

- Ure|ena, dobra i uspe{na distribucija ne moè biti bezstru~nih i motivisanih qudi, sve do posledweg izvr{ioca, - ka-è na{ sagovornik Aleksandar Malivuk.

Stru~nost i disciplina

FO

TO

: S. S

.

Sun~ani satna ju`noj

fasadi @upnog dvora

Somborsko {etali{te: Zmaj Jovinaulicavina ulica

Aleksandar Malivuk


U SLICI I REÎ

"Titova" vilaNekada je na Apatinskom putu, ba{ preko puta

Elektrodistribucije, bila Titova vila (u koju ovaj nikadanije kro~io) koju su onda{wi ~elnici napravili sebi zaugo|aj. Kako su je bogme doterali zakupci \or|e Raji} iZoran Risti} (nazvali je Vila "Tamara"), komotno bi moglipozvati pokojnog Predsednika, a da se ne postide.

Gradska ku}e je zbori{no mesto istorije grada ~iji susvodovi se}anice na prelomna zbivawa u wemu, (u prizemqusu danas prodavnice, radwe, a na spratu sedi{ta partija.)Svetogeorgijevski trg, isto~nik je Gradske ku}e, za koji senegda kazivalo da je sa srpske strane, jer su tu bila srpskazdawa: Kre~arevi}a palata, Srpska ~itaonica, srpski tr-govci, peva~ko dru{tvo, Lazina ku}a, crkva... Trg presvetogtrojstva otvara vidik Gradskoj ku}i prema zapadu, sa ma|ar-ske strane, zvane stoga jer su ga oblikovale ustanove ka-toli~kog odre|ewa.

U zgradi @upanije sada je Skup{tina op{tine iZapadnoba~ki okrug.

Crkva sv. Stefana, osve}ena 1904. godine i data naupotrebu karmelitima, postala je rasadno mesto za {ireweovog reda na prostorima negda{we Jugoslavije. Srpska~itaonica zasnovana 1845. godine kao drugo ~itali{te svegsrpstva, podigla je ovo zdawe 1882. godine Unutra{wostplenarne sale oplemenio je pre {est godina (darovnicomod 20 uqanih portreta slavnih muèva ~itaoni~kih iikonom svetog Andreja Prvozvanog, wezinog patrona)slikar i doìvotni po~asni predsednik Sava Stojkov. í

S. S.

Titova, a sadavila "Tamara"

Apatinski put: tunel od bo|o{a

@upanija, sadaSO Sombor

Manastir Sv.Arhi|akona Stefana

Turskakula

Jedna od somborskih ulica

Gradska ku}a

pd “centar”d.o.o. 2005-2006 · “epsturs” objavio cene aranÆmana za zimsku sezonu @i~ara na...

Documents