Radmila @e`eq-Rali}

PRIRU^NIKZA U^ITEQE UZ UXBENI^KI KOMPLET

SRPSKI JEZIK

ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE

Priru~nik za u~iteqe uz uxbeni~ki komplet

Srpski jezik za tre}i razred osnovne {kole

prvo izdawe

Autorka: Radmila @e`eq-Rali}

Recenzenti: dr Svenka Savi}, profesor, Filozofski fakultet u Novom Sadu

dr Nada Kora}, profesor, U~iteqski fakultet u Beogradu,

Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu

Ivana Vasiqevi}, profesor razredne nastave, O[ „Ujediwene nacije” u Beogradu

Grafi~ko

oblikovawe: Branka Milo{evi}

Lektura: mr Goran Zeqi}, Marija \or|evi}

Izdava~: Izdava~ka ku}a „Klett“ d.o.o.

Svetozara ]orovi}a 15, 11000 Beograd

Tel.: 011/3348-384, faks: 011/3348-385

office@klett.rs, www.klett.rs

Za izdava~a: Gordana Kne`evi}-Orli}

Urednik: Aleksandar Rajkovi}

Zabraweno je reprodukovawe, distribucija, objavqivawe, prerada ili druga upotreba ovog autorskog dela

ili wegovih delova u bilo kom obimu ili postupku, ukqu~uju}i fotokopirawe, {tampawe ili ~uvawe

u elektronskom obliku, bez pismene dozvole izdava~a. Navedene radwe predstavqaju kr{ewe autorskih prava.

S A D R @ A J

Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

[ta sadr`i priru~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Uxbeni~ki komplet za srpski jezik za tre}i razred . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Kratak osvrt na metodiku nastave srpskog jezika i kwi`evnosti . . . . . . . . . . . . . 8

Stvarala~ka metodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Sadr`aj ~itanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Metodi~ka riznica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1. celina: DA VERUJEMO U ^UDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

2. celina: SREBRNI KQU^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

3. celina: PRI^E IZ DAVNINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

4. celina: VETAR I SUNCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

5. celina: ^EMU SLU@I SRCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

6. celina: BA[ SU MI MUDRI... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

7. celina: ZAMISLITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Rad na odabranim delima lektire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Nastava gramatike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Mala riznica ideja u nastavi gramatike i pravopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Pi{em pravilno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

UMESTO PREDGOVORA

Basna

Roda, odevena u kostim od novog

prole}nog perja, i jedan sasvim oliwali,

}elavi |eram, }askali, stoje}i na jednoj nozi,

o filozofskim temema, onako, iz puke

dosade.

A zna{ li, kazala roda, zna{ li da nikad

ne}e{ poleteti, jer ravnodu{ni se liwaju,

a krila rastu samo od prevelikih `eqa.

\eram ocedi kap vode s wu{ke, i re~e,

`mirkaju}i limeno prema suncu: lako je

vama, gospo|ice, kad ste udati za vetar,

a ja sam se zemqom o`enio.

Naravou~enije ove basne izgubqeno je u

perju roda koje su odletele.

Miroslav Anti}

[ta sadr`i priru~nik

Priru~nik ima nekoliko celina. Na po~etku je predstavqen koncept ~itanke

„Reka re~i” i radnog uxbenika o jezi~ko-gramati~kim zadr`ajima „O jeziku”.

U drugom delu napravqen je kratak osvrt na normativisti~ku metodiku i

op{ti model u obradi kwi`evnog teksta.

Centralno mesto u priru~niku zauzima metodi~ka riznica sa didakti~ko-

-metodi~kim uputstvima za u~iteqe i zadacima za u~enike koji treba da

po mognu u podsticawu i razvijawu saznawa i jezi~kih kompetencija u ovom

uzra stu. Riznica je slo`ena prema sadr`aju ~itanke „Reka re~i” i uxbenika

„O jeziku”. Didakti~ko-metodi~ke ideje nisu obavezuju}e, one su jedan od pute-

va za uspe{nu realizaciju nastave i mogu se realizovati i nadovezivati u za -

visnosti od plana nastavnika i konkretne potrebe odeqewa.

Uxbeni~ki komplet za srpski jezik za tre}i razred

Mi{qewa stru~waka oko naslovqavawa ~itanki jesu podeqena. Jedni se

zala`u za klasi~an naziv ~ i t a n k a uz dodatak indeksa razreda, dok drugi

dozvoqavaju i poseban p o e t s k i n a z i v.

Opredeqewe autorke za drugi modus proisteklo je iz uverewa da poetsko ime

ja~e sugeri{e wenu su{tinu, jer kwi`evnost je umetnost, da vi{e aktivira

kreativni svet deteta i da se ~itanke sa poetskim imenima trajnije pamte.

Obim ~itanke formiran je na osnovu propisane lektire koju ~ine odabrani

lirski, epski i dramski tekstovi, kao i na osnovu jednog broja tekstova koji su

autorski izbor i koji mogu imati dopunski, odnosno uporedni karakter.

^itanka ima ve}i broj tekstova od uobi~ajenog iz razloga {to jo{ uvek posto-

ji veliki broj {kola koje ne poseduju biblioteku i kojima ~itanka predstavqa

jedini kwi`evni izvor za u~enike odre|enog uzrasta.

Sadr`aj ~itanke raspore|en je u sedam ve}ih celina na osnovu tematske

srodnosti odabranih tekstova. Svaka celina zavr{ava se izborom kratkih na -

rodnih umotvorina i sli~nim autorskim ostva rewem inspirisanim narodnom

kwi`evno{}u.

Didakti~ko-metodi~ka aparatura predvi|ena je uz sve tekstove sa ciqem da

u~eniku pomogne da kvalitetno komunicira sa kwi`evnim tekstom, da aktivi-

ra wegovu ma{tu i stvarala{tvo, a nastavnika podstakne da zajedno sa u~enici-

ma istra`uje i razvija zapo~ete ideje autora. Kreativni potencijal u~enika

posebno je apostrofiran kroz zadatke pod nazivom „Hajde da stvaramo!”.

U ~itanci su ura|ene dve vrste re~nika: slikovni re~nik, koji je sme{ten uz

tekstove na koje se odnosi, i tekstualni, koji se nalazi na kraju kwige uz

detaqno uputstvo za kori{}ewe.

„Oni su pisali za nas”, popis pisaca po azbu~nom redu, ima za ciq da uka`e

na vreme u kojem su `iveli i stvarali odabrani stvaraoci, kao i da upozna

~itaoce sa wihovim najzna~ajnijim delima za decu.

Autorka se u~enicima obra}a dva puta: na po~etku, kada ih poziva da postanu

deo fantazije sa~iwene od pesama i pri~a, i na kraju, kada daje svojevrsnu odjavu

{kolske godine i |a~kih obaveza.

Uz ~itanku je ura|en dodatak pod nazivom „O jeziku” u kom su prezentovani

gramati~ki i pravopisni sadr`aji predvi|eni programom za tre}i razred.

„O jeziku” je radni uxbenik sa dobro osmi{qenim didakti~kim aparaturama,

vodi~ima za u~enike. Na kraju uxbenika nalaze se korisne informacije o

pravopisnim pravilima i azbu~ni popis naj~e{}ih pravopisnih nedoumica.

Vizuelni identitet uxbeni~kog kompleta formiran je po savremenim kri-

terijumima za ovu oblast, sa ciqem da zadovoqi estetske potrebe u~enika i

funkcionalnost kwiga, koje su temeq u nastavnoj praksi.

7

Kratak osvrt na metodiku srpskog jezika i kwi`evnosti

Nastava kwi`evnosti treba da po~iva na nau~nom pristupu kwi`evnom

delu, a to zna~i da se u tuma~ewu kwi`evnog dela mora po{tovati nauka

o kwi`evnosti, koja po~iva na istoriji kwi`evnosti, teoriji kwi`evnosti

i kwi`evnoj kritici.

Da bi se kwi`evno delo moglo tuma~iti u~enicima mla|eg {kolskog uzra -

sta, neophodno je poznavawe metodike nastave srpskog jezika i kwi`evnosti

kao multidisciplinarne nauke.

Normativna metodika izgradila je odre|ene modele rada na tekstu, koji

podrazumevaju ta~no odre|enu metodi~ku strukturu ~asa, dok stvarala~ko-

-istra`iva~ka metodika poku{ava da razbije metodi~ki dogmatizam i apo -

strofira kreativni potencijal u~enika i nastavnika.

Obrada kwi`evnog teksta – op{ti model razra|en po etapama:

1. Emocionalno-intelektualna priprema (motivacioni razgovor)

Ciq ove etape ~asa je da stvori pogodnu atmosferu i motivi{e u~enike za

susret sa novim kwi`evnim delom. Uvek mora biti u funkciji pobu|ivawa

de~je radoznalosti i stvarawa pozitivne klime za rad. Oblici motivacionog

razgovora su raznovrsni i ne smeju se pretvoriti u {ablon. Podrazumevaju: ra -

zgovor o neposrednom iskustvu u~enika, pesmi, igri; povezivawe sa poznatom

nastavnom gra|om i aktuelnim de{avawima u {kolskom okru`ewu, postavqawe

problema situacije; slu{awe muzike, gledawe filmskog inserta i sl.

2. Najava nastavne jedinice

U ovoj etapi saop{tava se predmet obrade na ~asu. Prirodno proisti~e iz

prethodne etape, a podrazumeva najavu i bele`ewe naziva dela i imena pisca na

tabli, koje u~enici prepisuju u svoje sveske.

3. Izra`ajno (interpretativno) ~itawe

Najboqe je da interpretativno ~itawe izvodi u~iteq, a ako {kola ima uslo-

va, mo`e se koristiti i zvu~na ~itanka. U ovoj etapi u~enici treba da do`ive

punu umetni~ku snagu kwi`evnog dela i da, na osnovu raznovrsnih utisaka,

formiraju li~ne stavove i mi{qewa. Tekst se uvek ~ita u celini. Mo}no sred-

stvo u toku ~itawa su psiholo{ke pauze koje treba da usmere u~enikovu pa`wu.

Psiholo{ku pauzu treba napraviti i nakon ~itawa dela kako bi u~enici

imali vremena da srede svoje utiske.

4. Lokalizovawe teksta

Lokalizovawe teksta podrazumeva dovo|ewe teksta u vezu sa delom iz koga je

uzet, ako se radi o odlomku iz du`e pripovetke, romana ili pesme. Razlikujemo

dve vrste lokalizacije.

8

U`a lokalizacija je vezana za obradu odlomka kwi`evnog dela. Da bi u~enik

saznao o delu, potrebno je prvo ne{to re}i o piscu, zatim o delu u celini.

Obi~no se u`a lokalizacija vr{i pre ~itawa. Primer gde se ova lokalizacija

sigurno mora sprovesti je tekst „Sivi” Svetlane Velmar-Jankovi}, koji je uzet

iz pri povetke „Zlatno jagwe” iz dela „Kwiga za Marka”.

[ira lokaizacija poma`e u~enicima da dobiju {ire informacije o

istorijskom kontekstu dela koje se prou~ava. Na primer, kod obrade srpske na -

rodne pesme „Marko Kraqevi} i beg Kostadin” neophodno je izvr{iti {iru

lokalizaciju i dati kratke informacije o istorijskim prilikama koje oslika-

va narodni peva~, o Marku Kraqevi}u kao istorijskoj li~nosti i Marku kao

junaku narodnih pesama. Treba podsetiti u~enike na to da ima mnogo pesama o

Marku Kraqevi}u, a da je u na{oj ~itanci samo jedna.

5. Glasno, usmereno i istra`iva~ko ~itawe

U ovoj etapi u~enicima se daju jasno definisani istra`iva~ki zadaci sa

ciqem da, na primer, pro~itaju tekst i da prona|u nepoznate re~i i izraze, da

obrate pa`wu na opise, stihove, likove i sli~no. Ako se opredequjemo za gla sno

~itawe, treba da ga izvode najboqi ~ita~i i samo ako je u pitawu kra}i tekst.

Istra`iva~ki zadaci mogu biti saop{teni u razli~itim formama: usmeno,

pismeno pomo}u grafofolije ili plakata, na listi}ima koji }e unapred biti

pripremqeni za sve u~enike, sa istim ili razli~itim sadr`ajem, pomo}u

BIM-projekcije, ako za to postoje uslovi i sli~no.

6. Tuma~ewe nepoznatih re~i i izraza

Nepoznate re~i mogu se tuma~iti na razli~ite na~ine. Va`no je da se

zna~ewe nepoznate re~i uvek tra`i u kontekstu re~enice u kojoj je upotrebqe-

na. Po`eqno je da uvek u~enici prvi poku{aju da objasne nepoznatu re~, a ako

nisu u mogu}nosti, onda se ukqu~uje u~iteq. Nepoznate re~i mogu se tuma~iti

na slede}e na~ine: pantomimom ili pokazivawem pomenutog predmeta, pokazi-

vawem slike predmeta (slikovni re~nik), pronala`ewem sinonima, obja{wa -

vawem op{teg pojma pojedina~nim ili obrnuto, opisivawem nepo znatog pred-

meta ili pojave i sl. Nije dozvoqeno proizvoqno tuma~ewe nepo znate re~i.

Boqe je priznati da nam neki pojam nije dovoqno jasan i da }emo konsultovati

re~nik. Ako u~enici koriste re~nik, treba ih upututi kako to da ~ine.

7. Razgovor o neposrednom do`ivqaju i utiscima

Ciq ove etape je da se proveri kako su u~enici do`iveli kwi`evno delo

tokom ~itawa. Ova etapa ne treba da traje dugo. Nije dobro postavqati pitawa

tipa „Kako vam se svi|a ova pesma?”, ve}, na primer, „Kako ste do`iveli ovu

pesmu?”, „Koji deo pri~e je ostavio na vas najja~i utisak?”, „[ta ste osetili dok

ste slu{ali ovaj tekst?”, „O ~emu ste razmi{qali dok ste slu{ali ovaj deo tek-

sta?” i sl. U~enici na ovo pitawe odgovaraju individualno, jer to utvr|uje

emocionalni odnos u~enika prema delu. Mo`e se dogoditi da u~enici ne

odgovore na pitawe o utiscima o delu nakon prvog ~itawa. Tada ih treba

pripremiti na ponovno ~itawe.

9

8. Analiza (interpretacija) teksta

Analizom se otkrivaju umetni~ke vrednosti teksta i to treba da bude

osnovni ciq ove etape. Pitawa koja u toku analize postavqamo u~enicima

treba da podsti~u na razmi{qawe i povezivawe kwi`evnih ~iwenica.

S obzirom na slo`enost zahteva koji se postavqaju u toku analize kwi`evnog

teksta, razlikujemo ~etiri tipa analize:

- sadr`inska analiza

- idejna analiza

- eti~ka analiza

- psiholo{ka analiza.

Sadr`inska analiza obuhvata analizu ~iwenica, doga|aja, radwe i svega

onoga {to ~ini sadr`inu. Tipologija pitawa koja postavqamo treba da bude

razli~ita: reproduktivna pitawa postavqamo o hronologiji doga|aja (Gde je

`iveo? [ta je radio? Kuda je krenuo?), dok problemsko-istra`iva~ka pita wa

postavqamo da bismo otkrili i istra`ivali probleme (Kako je junak ne{to

uradio? Kako je jo{ to mogao? [ta je shvatio junak? [ta misli{ o postupku

junaka? Kako bi ti re{io taj problem? i sl.). U okviru ovih pitawa koristimo

~esto re~i otkrij, prona|i, protuma~i, uporedi, doka`i, objasni, razmisli,

odaberi i sli~no.

Treba imati na umu da izbor pitawa prvenstveno zavisi od vrste kwi`evnog

teksta; na primer, kod lirske pesme mnoga od ovih pitawa se ne mogu i ne smeju

postavqati, jer ona nema narativni ton i ne sme se prepri~avati.

Kada je re~ o proznom tekstu, dominantna su ~etiri metodi~ka pristupa

u sadr`inskoj analizi:

- sadr`inska analiza teksta kao celine

- sadr`inska analiza teksta po logi~kim celinama

- sadr`inska analiza po unapred datom planu

- sadr`inska analiza po nizu slika ili slajdova.

Idejna analiza ima za ciq da otkrije idejnu stranu kwi`evnog dela, odno -

sno da otkrije osnovnu misao koja je u delu prisutna, ili osnovni smisao dela.

Pojam ideje u kwi`evnom delu je vi{ezna~an, jer ideja mo`e biti sve: kompozi-

cija, jezik i sl. Su{tina idejne analize je da podsticaj nim razgovorom do|e do

idejnog uop{tavawa. Nije dobro postaviti pitawe: [ta je pisac `eleo da ka`e?

ve}: [ta je pisac kazao?

Ideje obi~no zapisuemo na tabli, ali tek po{to ih u~enici sami otkriju.

Idejnu poruku nekad mo`emo saop{titi kroz poslovicu koja je prime rena

tekstu.

Eti~ka analiza predstavqa analizu moralnih postupaka. Wome se apo -

strofira vaspitna vrednost teksta. Da li }e je biti, zavisi od samog teksta i

uzrasta u~enika. Kod lirskih pesama nema eti~ke analize.

Psiholo{ka analiza se retko izdvaja kao posebna etapa ~asa u mla|im

razredima osnovne {kole. Obi~no se izvodi u okviru sadr`inske analize i

podrazumeva komentarisawe postupaka i situacija u kojima se nalaze likovi,

kao i procenu wihovih pona{awa. Kod lirskih pesama ne vr{i se psiholo{ka

analiza.

U razgovoru sa u~enicima te{ko se strogo mogu razdvojiti ove vrste ana liza.

Kvalitet nastave je u tome da se one celovito izvr{e i da logi~no proisti~u

jedna iz druge.

10

11

9. Obrada (interpretacija) kwi`evnog lika

Kwi`evni lik ili kwi`evni junak je nosilac pi{~evih ideja i zami sli

i predstavqa deo umetni~ke stvarnosti. O wemu znamo onoliko koliko je pisac

odredio i saop{tio u samom tekstu. Termin li~nost vezujemo za odre|enu

`ivotnu stvarnost i ne bi trebalo da se ova dva termina me{aju. Analiza

kwi`evnog lika podrazumeva osposobqavawe u~enika da uo~e i ra zlikuju

kwi`evne likove, da ih do`ivqavaju, da su u stawu da uo~e stepen izgra|enosti

likova i odrede ko je glavni, a ko sporedni lik, da prepoznaju odnose me|u

likovima, procewuju wihove postupke i sl.

Ra{~lawivawe lika na sastavne elemente u metodici se naziva karakte -

rizacija likova. Karakterizacijom otkrivamo strukturu likova i wihove

spoqa{we i unutra{we osobine. U metodi~koj literaturi susre}emo slede}e

karakterizacije likova:

- estetska

- fizi~ka

- psiholo{ka

- eti~ka

U mla|im razredima gotovo da se ne radi estetska karakterizacija, a ostale

se rade u zavisnosti od vrste teksta i uvek treba da se zavr{e uop{tavawem

zakqu~aka, kako bi se stekla celovita slika o analiziranom liku.

10. Jezik i stil

Ciq ove etape je da u~enici uo~e lepotu kwi`evnog jezika i obogate sop-

stveni re~nik. Analiza jezika i stila ne sme biti upro{}ena. Uspeh ove etape

zavisi od lepote teksta i bogatstva jezi~kog izraza.

Jezi~ko-stilska ve`bawa treba da budu raznovrsna i sistematizovana. Dobro

bi bilo da se ve} kod godi{weg planirawa odredi uz koje }e se tekstove izvoditi

jezi~ka ve`bawa i koja. Na ovom uzrastu mogu}e je organizovati slede}a ve`bawa:

- onomatopeje

- deminutivi i augmentativi

- re~i suprotnog zna~ewa

- sinonimi

- slo`enice

- igre asocijacija

- porodice re~i

- tematski re~nik (imenski, pridevski, glagolski)

- re~nik ose}awa

- ortoepske (izgovorne) ve`be

- jezi~ke igre (premetaqke, rebusi, ukr{tenice i sl.).

11. Sinteza (uop{tavawe)

Ciq ove etape je da sumira zadatke analize i da u svesti u~enika uspostavi

celinu dela. Ne mora uvek da se ostvari, a kad je uvodimo, mo`emo je osmi sliti

kao reprodukovawe mi{qewa, stavova i ~iwenica, ili kao produkciju siste -

matizacija teksta na nov na~in, izmenom redosleda izgalawa i uvo|ewem novih

pristupa. Sintezu lirske pesme vr{imo tako {to je jo{ jednom u celini

izra`ajno pro~itamo.

12. Samostalni i stvarala~ki rad u~enika

Ovo je posledwa etapa u strukturi op{teg modela. Usmerena je na samostal-

ni i, kad god je mogu}e, stvarala~ki rad u~enika. Zadaci za u~enike formuli{u

se kao zahtevi da ilustruju tekst, osmisle strip za odre|eni deo teksta, ako se

radi o du`em tekstu, pi{u kra}e prozne sastave, pi{u pesme, ~itaju po uloga-

ma, dramatizuju tekst, organizuju jezi~ke i literarne igre, izmene kraj teksta,

daju imena likovima iz narodnih bajki, prave oglase, reklame, zidne novine,

~itaju dela sli~nog `anra, prave scenarija za emisije i sl. U ovoj etapi mogu se

re{evati i zadaci koji su dati u formi na stavnih listi}a i koji su ranije

pripremqeni.

13. Doma}i zadatak

Doma}i zadatak predstavqa samostalni rad u~enika kod ku}e. Zadaci za

doma}i zadatak treba da su jasno i precizno definisani. Doma}e zadatke treba

planirati makar mese~nim planom rada, kako bi se planiralo i vreme za

wihovu kontrolu. Svaki doma}i zadatak treba pregledati. U~enike ne treba

optere}ivati doma}im zadacima.

Stvarala~ka metodika

Naspram normativne metodike, stvarala~ko-istra`iva~ka metodika dozvo-

qava, ~esto i nagla{ava, odstupawe od {ablona i podsti~e fleksibilnost i

pokretqivost de~jeg mi{qewa, otvorenost za nove ideje, stvarala~ko posma-

trawe qudi i pojava, radoznalost i predanost poslu, slobodu u izno{ewu

vlastitih uverewa i stavova, tragawe za novim, neobi~nim i duhovitim

re{ewima, tra`ewe neobi~nog u obi~nim stvarima i obi~nog u neobi~nim,

otvorenost za nove ideje i estetsku osetqivost duha, negovawe individualno sti

i boga}ewe intelektualnih i emocionalnih do`ivqaja u~enika.

Stvarala~ko-istra`iva~ka metodika potencira takve odnose me|u ~ini -

ocima obrazovno-vaspitnog procesa koji se zasnivaju na toleranciji u pogledu

vi{ezna~nosti u razmi{qawu, me|usobnom uva`avawu, poverewu i saradwi.

To navodi na zakqu~ak da nema gotovih modela u obradi umetni~kog teksta i

da se za svaku etapu iz normativne metodike mogu prona}i druga~iji na~ini

motivacije i tipovi zadataka na koje u~enici treba da odgovore. Su{tina je da

se ne upadne u {ablon i da se izbegne monotonija i zasi}enost u pristupu

ume tni~kom tekstu.

Ciq ove metodike je da se iskoristi savremena nauka i obogati de~ja fantazija.

12

13

S A D R @ A J ^ I TA N K E

DA VERUJEMO U ^UDA

1. DA VERUJEMO U ^UDA – Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82. PEGAZ – stara gr~ka pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103. BAJKA O BELOM KOWU – Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4. MRAK – Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155. PRVI PUT U CIRKUSU – Ivo Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166. KADA NA SVET DO\E[ BELI – Dragomir Brajkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 187. SEPTEMBAR – Du{an Kosti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208. RIBAR^ETA SAN – Branko Radi~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229. UTORAK VE^E MA [TA MI RE^E – Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . 2410. ZIMA – Du{an Vasiqev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2611. IDE SANAK NIZ ULICU – uspavanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

SREBRNI KQU^

1. SREBRNI KQU^ I [ARENI HLEB – Milorad Pavi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 302. PAPIRNATI BRODOVI – Rabindranat Tagore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333. PRVI SNEG – Vojislav Ili} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344. PRI^A O RAKU KROJA^U – Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365. REKA RE^I – Milosava Mijovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396. MA^AK OTI[AO U HAJDUKE – Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417. PAR^E KRAQA– Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448. PESMA O CVETU – Branko Miqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469. SIVI – Svetlana Velmar-Jankovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4710. SEBI^NI XIN – Oskar Vajld . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5011. [A[ DEVETERO[A[ – brzalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

PRI^E IZ DAVNINA

1. OHOLICA – narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582. SVIJETU SE NE MO@E UGODITI – narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . 603. ^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI – narodna bajka . . . . . . . . . . . . . . . . 624. MARKO KRAQEVI] I BEG KOSTADIN – narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . 665. SVETI SAVA I SEQAK KOJI JE TRA@IO SRE]U – narodna pripovetka . . . 696. KAD SAM BIO STAR ^OVEK – narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717. KROJA^ I DIV – Bra}a Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 738. HRISTOV SAN – Krstivoje Ili} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 9. OJ, BADWA^E, BADWA^E – narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7710. PITALI \ACI U^ITEQA – pitalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

VETAR I SUNCE

1. PROLE]NICA – Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 802. VETAR I SUNCE – narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 823. SESTRE BEZ BRATA – narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 844. VUKOV ZAVET – Dragutin Ogwanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 855. VUK I JAGWE – narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 866. KORWA^A I ZEC – Ezop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877. LIJIN OGLAS – Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 888. JAZAV^EV OGLAS – Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 9. @ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA – narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9010. SNEG PADA – Vladimir Buwac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9211. LAV I BIK – po Dositeju Obradovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9412. NIKAD DVA DOBRA – Jovanka Jorga~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9513. IZA OBLAKA SUNCE SINE – poslovice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

^EMU SLU@I SRCE

1. ^EMU SLU@I SRCE – Nedeqko Popadi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1002. GLAVNI JUNAK – Du{ko Trifunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1013. KAKO SE PI[U PESME – Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1024. NEMOJ OVO NIKOM RE]I – Dragan Radulovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1035. DRANGULIJE – Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1046. KAD PORASTEM BI]U DIV – Jasminka Petrovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1057. ZBIRKA MARAKA – Karel ^apek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1068. SAMO]A – Branko V. Radi~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1089. SRE]A – Pol For . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 10. DUGA – \ani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11111. QUBAVNA PESMA – Milovan Danojli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11212. DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM – Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . 11313. NEDOVR[ENA PRI^A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11414. VRAP^I] – Maksim Gorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11515. A ZA[TO ON VE@BA– Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11816. PADE BISER U SELO – zagonetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

BA[ SU MI MUDRI...

1. BA[ SU MI MUDRI MAMA I TATA – Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . 1222. [TA JE NAJVE]E – Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1233. [TA JE OTAC – Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1244. ZAQUBQENE CIPELE – Pjer Gripari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1265. MOJ DE^AK – Branko V. Radi~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1306. SVITAC TRA@I PRIJATEQA – Sun Ju \in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1337. QUTITO ME^E – Branislav Crn~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1368. BIO JEDNOM JEDAN LAV – Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1389. ECI, PECI, PEC – brojalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

ZAMISLITE

1. SLAVUJ I SUNCE – Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1422. VO@WA – Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1433. ZAMISLITE – Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1444. KAKVE JE BOJE POTOK – Grigor Vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1465. STRA[NA KI[A – Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1476. STRA[NA PRI^A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1487. PRI^A O DOBROJ RODI – Stojanka Grozdanov-Davidovi} . . . . . . . . . . . . 1498. LED SE TOPI – Aleksandar Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1529. LAV I ^OVEK – arapska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15410. STAKLAREVA QUBAV – Grozdana Oluji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15711. SME[NE SLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16112. PUT NA MARS – Miodrag Novakovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16213. BILO, PA GA NIJE BILO – re|alice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

ONI SU PISALI ZA NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

14

METODI^KA RIZNICA

^itanku „Reka re~i” ~ini sedam tematskih celina koje su sastavqene od

`anrovski razli~itih tekstova. Vode}i ra~una o metodi~kim pristupima tim

`anrovskim ostvarewima, u ovom delu priru~nika bi}e ponu|eni primeri

rada u nastavnoj praksi, koji prakti~are ne obavezuju, ali, makar u segmentima,

mogu obogatiti wihovu li~nu metodi~ku riznicu. Primeri metodi~ke prakse

u priru~niku prate redosled tekstova u ~itanci, a na stavnik }e ih koristiti

prema sopstvenom planu.

1. celina: DA VERUJEMO U ^UDA

Ova celina dobila je naziv prema istoimenoj pesmi Miroslava Anti}a.

Naziv celine trebalo bi da zagolica de~ju fantaziju i pozove na uzbudqivo

krstarewe kroz poetski prostor i vreme koje oslikavaju lirske pesme i

pripovetke.

Tuma~ewe lirske pesme na ovom uzrastu dete temeqi na li~nom do`ivqaju i

intuitivnom poimawu teksta. Kako }e izgledati obrada lirske pesme, zavisi

prvenstveno od u~iteqa i wegove pripreme i sposobnosti da taj de~ji do`ivqaj

podr`i i pretvori u tragawe za pesni~kim slikama i da decu nau~i kako da

izra`ajno ~itaju pesmu i da je istra`uju. Treba se podsetiti da deca vole motive iz

de~jeg `ivota, pesme o `ivotiwama, opisne pesme, igre re~ima, sme{ne situacije,

jezi~ke obrte, rimovane stihove, ritmi~ne pesme i sl.

Tako|e, lirske pesme treba koristiti kao podsticaj za kreativni izraz

u~enika, za wihovo tragawe i otkrivawe novih zna~ewa, na~ina mi{qewa i

izra`avawa.

1. Miroslav Anti}: Da verujemo u ~uda

• Motivacija: Volite li rebuse? Evo jednoga, poku{ajte da ga re{ite!

Postaviti na vidno mesto plakat, re{ewe rebusa je ~udo.

[ta zna~i re~ ~udo?

Da li ste nekad ~uli re~enicu: On/ona je ~udo od deteta?

Kada i kome se to ka`e?

Dovr{i re~enicu: ^udo je kad... Izbor najduhovitijih odgovora.

Da li vi verujete u ~uda? Kada?

• Najava pesme: Sada }emo ~itati pesmu na{eg poznatog pesnika za decu i

odrasle Miroslava Anti}a. Da li vam je poznato to ime? Wegov nadimak je

bio Mika.

Koje wegove pesme znate odranije?

• Izra`ajno ~itawe pesme.

• Emocionalna pauza i izra`avawe do`ivqaja: Kako ste se ose}ali slu{aju}i

pesmu?

Koje ~udo vam se najvi{e dopalo?

• Istra`iva~ko ~itawe: Pro~itaj pesmu u sebi, utvrdi da li su ti sve re~i

poznate, a onda otkrij {to vi{e lepih slika u pesmi.

Da li neko zna {ta zna~i re~ bucmast? Otkrijte weno zna~ewe uz pomo}

slikovnog re~nika.

15

Kako jo{ mo`e da se ka`e za nekoga ko je bucmast?

• Analiza pesme: Prona|i stihove koji govore o ~udima u koja veruje pe snik.

Pesnik koristi re~ ~uda, a u stvari misli na likove i slike iz de~je ma{te.

Da li ste nekad ma{tali da va{e lutke mogu da govore, da mo`ete da se

vozite automobilom koji ste nacrtali, da igrate fudbal boqe od svetskih

prvaka ili da mo`ete da pogodite tu|e misli? Ja jesam. I bilo mi je veoma

zanimqivo.

Organizujte jednu igru ma{tawa i otputujte u zemqu iz Anti}eve pesme.

Dajte ime toj zemqi. Pozdravite se sa crte`om na zidu, provozajte se

sme{nim klimavim vozom, povedite na bal princezu nalik na {qivu...

Pogledajte svoje |onove da vidite kakva se slika za wih zalepila.

Zamislite vremeplov koji bi vam omogu}io da sretnete pesnika, upo znate

se sa wim i postavite mu neko ~udno pitawe. Kako bi glasilo va{e pitawe?

Ne zaboravite da ~arolija traje samo dok je no}...

• Uvo|ewe u~enika u interpretativno ~itawe: Odabrati nekoliko u~enika

boqih ~ita~a i zamoliti ih da izra`ajno pro~itaju pesmu. U ~ e n i c i

biraju najboqeg ~ita~a i obrazla`u za{to su za wega glasali.

• Stvarala~ko izra`avawe: Samostalno re{avawe zadatka iz ~itanke iz dela

„Hajde da stvaramo!”.

^itawe i analiza zadataka.

• Zavr{no interpretativno ~itawe pesme. Snimiti ~itawe na audio-

-kasetu i analizirati ~itawe svakog u~enika pojedina~no. Va`no je da

svaki u~enik shvati za{to je wegovo ~itawe uspe{no ili gde i za{to

pravi gre{ke u ~itawu.

• Nau~iti pesmu napamet.

Napomena: Zadaci pod nazivom „Hajde da stvaramo!” predvi|eni su za

samostalni rad u~enika i koncipirani su tako da u~enik mo`e da bira onaj

zadatak koji mu najvi{e odgovara, a ako `eli, mo`e da uradi i ostale. To je ge -

neralni stav i va`i za sve situacije kada ima vi{e zadataka.

U~enike treba podsta}i da procewuju koji im zadatak najvi{e odgovara jer

tako upoznaju svoje stvarala~ke afinitete.

2. Stara gr~ka pri~a: Pegaz

Napomena: Da bi u~iteq mogao da uradi {iru lokalizaciju teksta, potrebno

je da zna da je odlomak koji se nalazi u ~itanci uzet iz pri~e Bajka o krilatom

kowu Pegazu iz kwige „Zlatno runo”, koja spada u najpoetskije mitolo{ke pri~e.

To je pri~a o dobroti i ne`nosti, mit o slobodi, qubavi, prijateqstvu i

potrebi da se dosti`u nevi|ene visine i savla|uju najstra{nija ~udovi{ta.

Mitovi su praizvori i praobrasci bajke.

Odabrani odlomak govori o trenutku kada mladi} Belerofont prvi put

susre}e krilatog Pegaza i uspeva da ga zauzda i sprijateqi se sa wim. Kod ~esme

na kojoj Pegaz pije vodu, Belerofont susre}e i bistrog de~aka koji tu pu{ta

male brodove od brezove kore i koji mu postaje prijateq.

Belerofont je hrabar i pravi~an mladi} koji putuju}i po svetu dolazi u

zemqu dobrog kraqa Jobata. Tamo saznaje da stanovnici ovog kraqevstva muku

mu~e sa stra{nim ~udovi{tem Himerom, koje uni{tava naseqa i qude bez

ikakve najave. Kraq je toliko zabrinut da re{ava da k}erku jedinicu da za `enu

onome koji kraqevstvo spase od propasti. Belerofont zna da mu u tom podu -

hvatu mo`e pomo}i jedino krilati kow i zbog toga se upu}uje u Gr~ku.

16

Strpqivo ~eka trenutak kada }e se Pegaz pojaviti na bistrom izvoru. Podr{ku

mu pru`a mudri de~ak koji veruje da vredi ~ekati prijateqa poput Pegaza.

Belerofont, ja{u}i na Pegazu, uspeva da uni{ti stra{nu neman Himeru i

dobija ruku lepe princeze. Pegazu nudi slobodu, ali on ostaje sa wim. Kasnije

ga ja{e de~ak koji se sa wim popeo u jo{ ve}e visine – postao je pe snik.

Ako postoji mogu}nost da se nabavi kwiga, treba pro~itati celu pri~u ili

uputiti u~enike da to urade kod ku}e.

• ^as mo`emo po~eti tako {to }emo na tabli napisati re~ PEGAZ.

Tra`iti od u~enika da na razli~ite na~ine izgovore ovu re~: umiqato,

strogo, ne`no, besno, tiho, glasno itd.

Pitati u~enike da li znaju {ta je Pegaz. Ako ne znaju, objasniti, pokazati

sliku, omogu}iti da pogledaju istoimeni crtani film ili sli~no.

• Najaviti tekst koriste}i {iru lokalizaciju.

• Izra`ajno ~itawe teksta – ~ita u~iteq.

• Razgovor o neposrednom do`ivqaju: Da li ste o~ekivali ovakav rasplet?

Kako ste sada raspolo`eni? Poka`ite svoje raspolo`ewe!

• Tiho usmereno ~itawe: ~itati tekst sa ciqem da se izdvoje nepoznate re~i

i da se obrati pa`wa na lepe opise prirode.

• Tuma~ewe nepoznatih re~i.

• Analiza teksta na osnovu zadataka datih u ~itanci. Uraditi sadr`insku i

idejnu analizu. Uo~iti snagu vere i lepotu prijateqstva izme|u Belero -

fonta i de~aka; Belerofonta i Pegaza.

• Obrada likova: Belerofont, Pegaz

Estetska i fizi~ka karakterizacija, uo~avawe detaqa koji govore o

ose}awima likova:

Ovu etapu mo`emo organizovati kao igru ma{tawa u kojoj u~enici mogu da

rade u paru tako {to }e zami{qati spoqa{wi izgled mladi}a i bele`iti

kako ga zami{qaju, na primer: visok, plavokos, skladno gra|en itd., dok

Pegaza mogu zajedni~ki da crtaju na karton~i}ima koji }e im biti pode-

qeni pre po~etka ove etape. U~enici mogu da biraju zadatke, a na kraju

crte`e treba izlo`iti i komentarisati. ^as se mo`e planirati i u

korelaciji sa likovnom kulturom. U~enike podeliti u vi{e grupa od po

3 do 4 u~enika i dati im zadatak da rade na velikom hameru ili sli~no.

• Jezik i stil: Tragawe za lepim opisima organizovati kao igru ~iji je ciq

da se prona|e {to vi{e takvih primera. Organizovati glasawe za najlep{i

opis i upisati ga na odeqewski plakat na koji se upisuju lepe misli;

pravqewe riznice lepih izraza.

• Sinteza: Prepri~avawe teksta u ulozi Belerofonta.

• Zadatak: Potra`iti i pro~itati jo{ neku pri~u iz gr~ke mitologije, na

primer: Povest o kraqu Midi, Pandorina kutija, Legenda o Narcisu i sl. U

izdawu ku}e „Dereta” iza{la je kwiga starih gr~kih pri~a „Zlatno runo”.

3. Stevan Rai~kovi}: Bajka o belom kowu

Ovaj ~as mo`emo zapo~eti tako {to }emo organizovati igru asocijacija:

- on je `ivo bi}e,

- mo`e biti crne, bele ili braon boje,

- veliki je ~ovekov prijateq,

- ima ~etiri noge,

- veoma je brz,

- ima rep,

- biqojed je,

17

- veoma je ~ista `ivotiwa,

- ogla{ava se rzawem,

- wegovo mladun~e je `drebe,

- wegova `enka je kobila.

Kada u~enici re{e ovaj zadatak, prelazi se na uobi~ajene etape sve do ana lize

teksta.

Analizu teksta uraditi prema ponu|enom modelu u ~itanci. Da bi se

postigla dinamika na ~asu, u~enike mo`emo podeliti u grupe i dati im

primerene istra`iva~ke zadatke.

1. grupa: Formuli{ite temu pri~e.

2. grupa: Uporedite belog kowa sa Pegazom ili sa [arcem.

3. grupa: Podelite pri~u na celine, dajte im naslove i sa`eto prepri~ajte

pri~u.

4. grupa: Prona|ite delove teksta koji govore o spoqa{wem izgledu kowa.

5. grupa: Razmislite o odnosu kowa prema svetu u koji se otisnuo, uo~ite

kako radoznalost i istrajnost mewaju wegov `ivot.

6. grupa: Prona|ite {to vi{e lepih izraza u tekstu, na primer: zvi`dawe

vetra, teretan `ivot, klecavi korak...

7. grupa: Osmislite tekst poruke koju kow `eli da uputi svima koji ga nisu

razumeli, koji su ga se pla{ili i terali ga od svojih ku}a.

Mo`e{ po~eti ovako:

Ja sam beli kow. Dugo sam `iveo te{ko i usamqeno. Jedne no}i, kad je mesec

zavirio u moju skromnu ku}u, odlu~io sam da krenem za wim i poku{am da promenim

svoj `ivot. Nisam `eleo nikome da na{kodim...

- Izve{tavawe grupa.

- Izra`ajno ~itawe teksta.

Zadatak: Sakupiti {to vi{e zanimqivih podataka o kowima i osmisliti

jedne zidne novine.

4. Du{an Radovi}: Mrak

Razgovor sa u~enicima mo`emo zapo~eti na slede}i na~in:

- Da je imao sre}u da sagradi zoo-vrt, u wemu bi se sigurno na{li: lama,

krokodil, majmuni sa repom u obliku ki{obrana, bumbar, aligator, mi{ i

mamut, plavi zec i stra{ni lav. Omiqeni posetioci bila bi mu po{tovana

deca kojoj bi se obra}ao sme{nim re~ima i krakatim slovima. Da li ste se

setili o kome vam govorim?

Po{tovana deco, danas }emo ~itati jo{ jednu pesmu Du{ana Radovi}a.

Analiza se mo`e vr{iti prema zadacima datim u ~itanci.

Mo`emo i ovako zapo~eti razgovor:

- Mrak je ~esto prisutan u na{im tajanstvenim i uzbudqivim pri~ama, pa

evo ga i ovde u Radovi}evoj pesmi. [ta se u mraku de{ava sa granama, senkama,

pantalonama, sijalicama? Za{to je predsednik ove neobi~ne dr`ave prekida~?

Kada prekida~ ima vlast?

Zamislite kako se prekida~ obra}a svojim dvorjanima, a kako oni wemu.

Koristite re~i koje opona{aju zvukove iz okru`ewa: kvrc, {mrc, frrr, `vrc,

zum, tras, tres, zvrrr, bup!...

U okviru stvarala~kog rada u~enici treba da prona|u {to vi{e re~i koje

zavr{avaju na -ica (sijalica, stolica, devoj~ica, pti~ica, letilica, mara -

mica, pesmica, stvar~ica...), i na -ar (lekar, bibliotekar, po{tar, pekar, stolar,

18

poslasti~ar, fizi~ar, gimnasti~ar...). Rad se mo`e organizovati u paru kao igra

brzine sa ciqem da parovi u ograni~enom vremenskom periodu otkriju {to vi{e

re~i.

Stvarala~ki rad: Napi{i pri~u „A mo`da se mrak pla{i mene”.

5. Ivo Andri}: Prvi put u cirkusu

Napomena: Ovo je odlomak iz istoimene Andri}eve pripovetke koja ovako

po~iwe:

„Na samom po~etku te {kolske godine, kad sam stupio u tre}i razred osnovne

{kole, stigla je u na{ grad uzbudqiva novina.

Na prostranoj povr{ini Velikog pijaca po~eli su jednog dana da sla`u neke

ograde i letve, i da gomilaju sanduke. Idu}i iz {kole, mi smo se zau stavqali i

posmatrali zaposlene qude, strance i doma}e, kako predano, o~igledno s nekim

planom, posluju oko tih stvari, i kako u tom radu svaka od wih dobiva svoje

mesto, svoj nov izgled i time obja{wewe i opravdawe. Sve zajedno podi`e se

cirkus (...)”

De~akovu pa`wu, kao i pa`wu wegovih vr{waka, privla~ilo je postavqawe

cirkusa u wihovom gradu. Prvi odlazak u cirkus predstavqao je za wega ~udo.

Cirkuska predstava potpuno je obuzela wegovo srce i po`eleo je da se ta

~arolija nikad ne zavr{i. Kada je kraj ipak do{ao, osetio je veliko razo~arewe.

U~enicima ne}emo saop{tavati celu pri~u, ve} }emo se usredsrediti samo

na de~akov do`ivqaj cirkuske predstave.

^as mo`emo zapo~eti tako {to }emo u~enicima podeliti karton~i}e i

zamoliti ih da dovr{e re~enicu koja zapo~iwe re~ima KLOVN JE...

Kada zavr{e rad, zamoliti ih da pro~itaju svoje re~enice i postaviti kar-

ton~i}e ili stikere sa re~enicama na pano.

Izabrati najuspe{nije re~enice.

Razgovarati sa u~enicima o cirkusu i proveriti ko je od wih bio u cirkusu

i da li su nekad gledali snimak neke cirkuske predstave na televi ziji. Kada je

do`ivqaj bio ja~i?

Objasniti da je klovn re~ engleskog porekla (clown) i da zna~i komedija{,

lakrdija{, sme{no kostimiran cirkuski glumac, „glupi avgust”; pojavqivao se

najpre u staroj engleskoj drami i kasnije u pantomimi. Danas se uloge klovnova

kre}u obi~no u oblasti muzi~kih komi~ara, akrobata i `onglera.

Nakon izra`ajnog ~itawa teksta, lokalizacije i tuma~ewa nepoznatih re~i

i izraza, tekst analizirati koriste}i zadatke date u ~itanci.

Istra`iva~ko ~itawe usmeriti na pronala`ewe i izdvajawe cirkuskih

igra~a i opisa wihovog izgleda i nastupa.

Uo~iti pona{awe i reakcije publike.

Stvarala~ki rad organizovati koriste}i ponu|ene zadatke u ~itanci,

birati zadatak prema li~nom afinitetu...

6. Dragomir Brajkovi}: Kada na svet do|e{ beli

Motivacioni razgovor zapo~eti o tome kada slavimo ro|endane. Svaki

u~enik treba da ka`e kada i gde (mesto, grad) se rodio/rodila.

Kako se zove zdravstvena ustanova u kojoj se ra|aju deca?

Da li su nekad razmi{qali kako je nastala re~ porodili{te?

Setiti se jo{ nekih re~i koje su nastale od re~i rod.

19

Pre ~itawa pesme organizovati igru pantomime kojom treba pokazati kako

se pona{aju bebe.

• Interpretativno ~itawe pesme.

• Provera do`ivqaja: nakon logi~ke pauze do`ivqaje u~enika proveravamo

pitawem: Kako ste se ose}ali dok ste slu{ali pesmu?

• Istra`ivawe formulisati na osnovu zadataka datih u ~itanci.

• Stvarala~ki zadatak: Zamislite da treba da naslikate svaku strofu iz

pesme. [ta bi se na{lo na prvoj slici? I tako redom do ~etvrte.

• Izra`ajno ~itawe pesme.

• Razgovor o pesmi voditi na osnovu zadataka u ~itanci.

• Zadatak: Raspitaj se koje su bile prve re~i koje si izgovorio/izgovorila.

• Uporedi svoje re~i sa re~ima svojih drugova/drugarica.

• [ta zakqu~uje{?

• Za doma}i zadatak napisati sastav „Kad porastem, bi}u...”

7. Du{an Kosti}: Septembar

Prethodna priprema za ~as mo`e se organizovati tako {to }emo u~enike

povesti u obli`wi park ili {umicu i dati im uputstvo da neposredno po -

smatraju, oslu{kuju, uo~avaju mirisne karakteristike jeseni, posmatraju igru

li{}a ili `ubor vode, oslu{kuju ogla{avawe ptica i `ivotiwa, uo~avaju

karakteristi~ne boje neba, oblaka, trave, ode}e koju nose qudi i sli~no.

Prikupiti jesewe plodove za odeqewsku zbirku.

Za ovaj odlazak treba pa`qivo birati priliku kako bi u~enici neposredno

do`iveli {to vi{e slika jeseni.

Neposredni dodir sa prirodom mo`e se organizovati i pre samog ~asa.

Va`no je da u~enici ne budu li{eni fantazijskog do`ivqaja ranih jesewih

slika.

Motivacioni razgovor po~eti posle igre re~ima „[ta nam donosi, {ta nam

donosi...”

Igra se organizuje tako {to u~iteq postavqa pomenuto pitawe i iznenada se

okre}e prema u~eniku koji brzo treba da se seti odgovora koji je karakte risti~an

za odre|eno godi{we doba, na primer: uz prole}e idu laste, rode, slavuji,

qubi~ice, visibabe, lale, zumbuli, mr{avi medvedi...; uz leto – zrelo `ito,

maline, kupine, odmor na moru itd. Kada neko prekine lanac, ponovi tu|i odgo -

vor ili nema vi{e ideju, prelazi se na slede}e godi{we doba.

Ova igra mo`e se izostaviti ako su u~enici prethodno boravili u prirodi.

• Razgovor: Dogovorili smo se da za danas donesemo u {kolu razli~ite

plodove jeseni: primerke {arenog li{}a, zrelo kestewe, `irove, orahe,

{i{arke, vo}e i povr}e razli~itih vrsta, oblika i boja koje uspeva u

na{im krajevima i koje smo prikupqali prethodnih dana. Grupisati

doneti materijal i napraviti male zbirke jesewih darova. Tra`iti od

u~enika da se sete {to vi{e boja koje su karakteristi~ne za ranu jesen i

zapisati ih na plakatu.

• Najava i ~itawe pesme.

• Provera do`ivqaja: Koji su detaq, sliku, iz pesme odmah zapamtili?

• Lokalizacija i tuma~ewe nepoznatih re~i.

• Analiza pesme na osnovu zadataka iz ~itanke.

• Istra`ivawe i stvarawe: Prona|i imenice, prideve i glagole u pesmi i

uo~i koja vrsta re~i preovla|uje u pesmi.

• Koje vrste re~i koristimo kada `elimo ne{to da opi{emo?

20

• Navedite re~i kojima mo`emo do~arati izgled jeseni. Koristite re~i

ponu|ene u ~itanci.

Poku{ajte da napi{ete pesmu koriste}i kao pomo} re~i iz ~itanke.

• Zavr{no interpretativno ~itawe.

8. Branko Radi~evi}: Ribar~eta san

Pre motivacionog razgovora organizovati narodnu igru Na, cic! koja je

opisana u ~itanci. U~enike podeliti u parove i odrediti igra~a koji nudi

neki predmet i igra~a koji taj predmet treba da uzme. Posle izvesnog vremena

u~enici mewaju uloge. Pre po~etka igre objasniti da je ovo igra koju su davno

igrale na{e bake i deke, a igramo je danas jer je i pesnik ~iju pesmu }emo danas

u~iti `iveo u 19. veku i da je ovo svojevrstan vremeplov.

Ciq igre je da se postigne vedro raspolo`ewe i poja~a motivacija.

Pesma koju }emo danas ~itati zove se Ribar~eta san.

[ta mislite, {ta sawaju ribari? Za{to?

Poka`ite pantomimom kako izgleda va{e lice kada sawate lepe snove, a

kako kada sawate stra{ne snove.

• Interpretativno ~itawe pesme.

Ostale etape ~asa realizovati uz pomo} zadataka datih u ~itanci.

Potrebno je da u~enici uo~e osnovne slike u pesmi:

1. ^amac na reci sa zaspalim de~akom.

2. Trgnuta udica i uhva}ena ribica.

3. Slika vatre na kojoj se pe~e riba.

4. Trenutak kad riba treba da se pojede (riba u ruci pred ustima).

5. Trzaj posle koga se prekida slatki san.

U okviru stvarala~kog rada u~enicima se mogu ponuditi zadaci od kojih }e

odabrati onaj koji im vi{e odgovara:

1. Prona|ite re~i koje govore kakvi su reka, nebo, sanak i setite se jo{

takvih re~i.

2. Prona|ite u pesmi re~i koje se rimuju i poku{ajte da produ`ite taj niz.

Korelacija sa nastavom muzi~ke kulture: pevawe pesme Ribar~eta san.

Ribar~eta san

21

9. Qubivoje R{umovi}: Utorak ve~e ma {ta mi re~e

Napomena: Poezija Qubivoja R{umovi}a predstavqa novi kvalitet u srp-

skoj poeziji za decu. Ona je protkana modernisti~kim manirima i naj~e {}e

namewena urbanoj generaciji koja odrasta uz mas-medije.

R{umovi} sve pretvara u veliku igru ili parodiju. Nekad je to ~ista igra, a

nekad je pesma protkana nezajedqivom ironijom.

U ovoj pesmi on se igra ritmom i re~ima. Na kraju nam izmamquje osmeh sti-

hom Zemqa ve~eras zabu{ava.

Kad ve} pomislimo da je sve tako kako pesma ka`e, pesnik pravi duhoviti

obrt stihom Ma {ta mi re~e.

Pesma se mo`e obraditi na osnovu zadataka datih u ~itanci.

10. Du{an Vasiqev: Zima

Pesmu treba obraditi nakon boravka u prirodi i posmatrawa zimskih

~arolija.

Motivacioni razgovor:

U septembru priroda ogrne najne`nije boje, iznajmi `uti auto i krene da

obilazi gradove i sela. I svuda deli darove i radost.

Kad se umori, u trenutku predaha, promeni odelo i postane bela.

Od ~ega je istkano weno belo odelo?

[ta sve sakrije sneg? [ta zaboravimo pod snegom?

Najaviti pesmu i izra`ajno je pro~itati.

Razgovor o pesmi voditi na osnovu zadataka datih u ~itanci.

Nakon toga, u~enicima mo`e da se da slede}i zadatak:

Za`muri i zamisli slede}u sliku: Sve je belo.

Sneg i daqe veje.

Izdaleka se ~uje zvuk zvona...

Kako se ose}a{?

Ko odre|uje zimsku modu? [ta zima radi leti?

Smisli nekoliko duhovitih odgovora.

11. Narodne uspavanke: Ide sanak niz ulicu

Napomena: Na kraju svake tematsko-poetske celine postoji izbor kratkih

narodnih umotvorina. Rad na ovim tekstovima mo`emo organizovati na

razli~ite na~ine. Predla`emo da se u okviru jednog ili dva blok-~asa prime -

nom aktivnih metoda u~enici upoznaju sa svim kratkim narodnim umotvorina-

ma. ^asovi se mogu organizovati na slede}i na~in:

Rad mo`emo zapo~eti pevawem Bramsove uspavanke.

- U~enici se prethodno podele u grupe i daju im se istra`iva~ki zadaci u

vezi sa kratkim narodnim umotvorinama. Svaka grupa treba da prona|e i za -

pi{e {to vi{e primera zagonetki, poslovica, brzalica, brojalica... i done se

ih u {kolu predvi|enog dana. Podelu u grupe mo`emo organizovati tako {to

}emo u zavr{nom delu jednog ~asa gramatike dati zadatak da u~enici izvuku

karton~i}e na kojima su dati primeri vezani za znawa o vrstama re~i.

Potrebno je da se pripremi onoliko karton~i}a koliko je u~enika u odeqewu i

da se na wima napi{e slede}e:

22

1. Ivan, Marko, Darja, Beograd, Sava

2. klupa, cvet, de~ak, baka, stjuardesa

3. tr~i, vozi, pi{e, peva, ska~e

4. zelen, bela, visok, brz, zdrav

5. bakin, Petrov, {umski, gradski, beogradski

U~enici izvuku karton~i}e i prona|u svoje saradnike koji se okupqaju oko

naziva grupa:

1. grupa: vlastite imenice

2. grupa: zajedni~ke imenice

3. grupa: glagoli

4. grupa: opisni pridevi

5. grupa: prisvojni pridevi

Podela se mo`e izvr{iti i tako {to }e u~iteq proveriti znawa i iz

drugih nastavnih oblasti, na primer, matematike. U~enici izvuku odre|ene

brojeve i formiraju grupe na osnovu toga kojoj stotini pripadaju, ili im se

mogu dati razli~ite geometrijske figure i sl. Sve }e zavisiti od toga da li se

nastava planira i realizuje predmetno ili tematski.

Svaka grupa koju smo formirali dobije zadatak da prikupi jednu vrstu na -

rodnih umotvorina i da {to vi{e sazna o wima. U toku prikupqawa u~enici

treba da sara|uju me|usobno i sa u~iteqem. Dobro je da u~iteq pripremi istra -

`iva~ke zadatke za samostalan rad .

Predla`emo model zadataka koji mogu, razume se, u svakoj konkretnoj

situaciji da budu promeweni:

- Razmislite o mogu}im zna~ewima pojedinih poslovica i razvrstajte ih

oko ovih tema: rad – nerad, znawe – neznawe, sloboda – ropstvo, pravda –

nepravda, istina – la`, dobro – zlo, skromnost – oholost, hva lisavost,

mladost – starost itd.

- Ispi{ite poslovice u kojima su kqu~ne re~i: ku}a, voda, jezik...

- Prona|ite primere kada istu misao (poruku) iskazuju razli~ite

poslovice.

- Otkrijte naj~e{}e teme koje se susre}u u zagonetkama (prirodne pojave,

`ivotiwe, vo}e i povr}e, predmeti itd.).

- Prona|ite neku r a ~ u n s k u z a g o n e t k u.

- Pripremite zagonetke koje }ete postavqati na ~asu.

- Uo~ite ko su naj~e{}i u~esnici dijaloga (razgovora) u pitalicama, ko je

mudar, a ko je nadmudren, koje istorijske li~nosti susre}emo u pitalicama.

(Marko Kraqevi}.)

- Uo~ite zbog ~ega su brzalice te{ke za izgovor, koji su nam glasovi te{ki

za izgovor u brzalicama (r, s, {...) itd.

- Uo~ite kako narodni pesnik re|a likove u re|alicama. Ko su ti likovi?

Uputite u~enike da otkriju u kojim se autorskim delima koriste poslovi~ni

oblici i drugi oblici kratkih narodnih umotvorina. Neki primeri dati su u

~itanci.

Na ~asu grupe predstavqaju svoj rad. Mo`e im se dati zadatak da osmisle

pitawa za ostale grupe kojima }e zahtevati da tuma~e narodne umotvorine.

Podstaknite ih da {to kreativnije osmisle svoj nastup. Mogu da smisle

duhovito ime za svoju grupu, mogu da zapo~nu nastup igrom asocijacija, mogu

da smi{qaju melodije za odre|ene umotvorine (veza sa muzi~kom kulturom),

mogu da ih prevode u rebuse i sli~no.

Svaka grupa bira jednog u~enika koji }e biti izvestilac, a ostali }e mu

pomagati i dopuwavati wegov iskaz.

Grupe mogu da osmisle i zidne novine sa narodnim umotvorinama.

23

Na kraju rada svi u~enici treba da re{e nastavni listi} sa zadacima iz ove

oblasti.

Vreme za izradu listi}a treba ograni~iti.

U~enike treba naviknuti i na samoocewivawe, tako {to }e jedan u~enik da

~ita ta~na re{ewa, a ostali }e vr{iti kontrolu svojih zadataka. Na kraju,

u~enici }e sabrati osvojene poene i sami sebi upisati ocenu. Posle toga

proveri}emo na kom pitawu je najvi{e u~enika napravilo gre{ku i to }e nam

biti signal da se ta oblast obnovi i utvrdi.

Isti princip mo`emo uvesti i u ostale provere znawa.

Primer nastavnog listi}a:

Kratke narodne umotvorine

Pa`qivo ~itaj slede}e zadatke. Trudi se da da{ {to vi{e ta~nih odgo vora.

@elim ti uspeh i radost u radu!

1. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

U kratke narodne umotvorine spadaju:

a) bajke d) uspavanke z) pitalice

b) poslovice |) brzalice i) pripovetke

v) zagonetke e) brojalice j) narodne pesme

g) basne `) re|alice k) romani (7p)

2. Dopuni slede}e re~enice:

a) Ne`ne pesme koje pevaju o qubavi prema detetu i isti~u `equ da

dete zdravo i sre}no `ivi nazivaju se ________________________ . (1p)

b) Re~i koje se izgovaraju brzo bez zastoja i pogre{ke nazivaju se

_________________________ . (1p)

v) Kratki narodni razgovori u kojima se na izazovno pitawe o~ekuje

o{trouman odgovor nazivaju se ___________________________ . (1p)

3. Kakvu nam poruku ili savet daje slede}a poslovica?

Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.

_______________________________________________________

_______________________________________________________ (2p)

4. Produ`i slede}u brojalicu:

Eci, peci, pec, ja sam mali zec,

______________________________________________________

______________________________________________________ (2p)

5. Napi{i jednu zagonetku:

_________________________________________________________ (2p)

6. Prepoznaj kojoj vrsti narodnih umotvorina pripadaju slede}i stihovi:

Ovo je ___________________________ . (1p)

24

Po{la koka na pazar,

ukaqala no`icu.

Ona ide jednom grmu:

– Tari, grme, ovu nogu!

– Ne}u!

Pri~ekaj se jedan grme,

ja }u tebi kozu dovest’

neka koza tebe jede.

I dovede jednu kozu:

– Jedi, kozo, ovaj grm!

– Ne}u!

7. Re{i zagonetku – pitalicu:

Dva su brata, jedan mi je stric, {ta mi je drugi?

__________________________________________________ . (1p)

8. Napi{i jednu brzalicu.

______________________________________________________

______________________________________________________ (2p)

9. Napi{i jednu poslovicu.

______________________________________________________

______________________________________________________ (2p)

Potpis u~enika: _________________________________

Datum: ________________

Skala za ocewivawe:

22 – 20 = 5

19 – 17 = 4

16 – 13 = 3

12 – 9 = 2

8 – 0 = 1

Osvojio/osvojila sam poena: __________

Zaslu`io/zaslu`ila sam ocenu: _______

Kratke narodne umotvorine, posebno zagonetke, ~esto su sastavni deo drugih

kwi`evnih dela, posebno narodnih pripovedaka ili bajki, u kojima su upotre-

bqene sa ciqem da se osmisli zagonetna situacija koju odre|eni lik treba da

re{i da bi zadobio ne~iju pomo}, naklonost ili sli~no.

Primer autorske brzalice:

Primer ra~unskih zagonetki:

BRA]A

Bra}a smo, svaki ima tri brata: koliko nas je? (~etiri brata)

VUK, KOZA I ZEQE

Neki ~ovek imao je preko potoka prevesti vuka, kozu i zeqe. ^un mu je bio

malen, i nije mogao sve troje zajedno prevesti, pa stane misliti:

– Ako bih uzeo sobom vuka, pa da se posle vratim po kozu i zeqe, koza bi

pojela zeqe, dok bi se vratio. Ako bih sobom uzeo zeqe, vuk bi kozu pojeo...

[ta je morao u~initi?

Da nikako ne kvaruje, taj je ~ovek morao najpre da preveze kozu, jer vuk ne}e zeqa.

Posle je prevezao vuka. Kozu je natrag prevezao i na bregu ostavio, dok je zeqe pre-

vezao, pa se onda vratio i kozu prevezao.

25

^IKAWE

^i~a

~vorak

~uva

~etu

~avki.

^ik,

~vor~e,

~vrkni

~a|avoj

~avki

~vornovit

~ukaq!

^ik!

Mom~ilo Te{i}

DVA OV^ARA

Sastala se dva ov~ara sa svojim ovcama na pa{waku, pa }e jedan drugomu:

– Daj mi jednu od svojih ovaca, pa }u imati dvaput koliko ti.

Drugi odvrati prvomu:

– Daj ti meni od tvojih ovaca jednu, pa }u i ja imati upravo koliko ti.

Koliko je ovaca imao svaki?

(Jedan pastir je imao sedam ovaca, a drugi pet.)

JATO GOLUBOVA

Jednom poleti jato golubova, a jedna devojka opazi to i re~e:

– Ako do|u ti golubovi mome golubu i jo{ polovica toga jata, dosta bi meni

bila stotina ta.

Pitawe je koliko je bilo golubova u jatu.

(U jatu je bilo 66 golubova, jer jedan i polovina od 66 je 34, {to sa 66 ~ini

stotinu.)

DEVET BABA

Devet baba, svaka baba i{la preko devet graba i nosila po devet {taka, na

svakoj {taki po devet torba, u svakoj torbi po devet ma~aka, pod svakom ma~kom

po devet ma~i}a.

Koliko je ma~i}a? (59.049 ma~i}a)

TRI ZECA

Dva oca i dva sina ulove tri zeca, pa je svaki ipak dobio po jednoga zeca.

Kako to? (U lovu su bili deda, otac i sin.)

Kratke narodne umotvorine mogu se obra|ivati i pojedina~no na osnovu

zadataka datih u ~itanci, a kada u~enici dobro upoznaju sve vrste, mo`e im se

dati predlo`eni nastavni listi} kao vid sistematizacije znawa.

2. celina: SREBRNI KQU^

Simboli~an naziv ove celine treba da podstakne u~enike na razmi{qawe o

tome kako tekstovi koji je ~ine sti`u sa raznih strana i iz razli~itih epoha,

a ipak, postoji kqu~ koji ih sve mo`e otvoriti. Taj kqu~ je wihova ma{ta i

wihovo srce.

1. Milorad Pavi}: Srebrni kqu~ i {areni hleb

Napomena: Odlomak je uzet iz kwige „[areni hleb” – Pri~a za de~ake;

„Nevidqivo ogledalo” – Pri~a za devoj~ice. Kwiga je verovatno jedinstvena u

svetu kwi`evnosti za decu, jer se u jednoj kwizi nalaze dve kwige, jedna za

devoj~ice, druga za de~ake. ^ita se tako {to jednu pri~u ~itamo od po~etka, a

drugu od kraja kwige.

Budu}i da pri~a poti~e iz jedne neobi~ne kwige, mogli bismo da ovaj ~as

zapo~nemo tako {to }emo najpre pro~itati pri~u u celini, proveriti kakav je

utisak ostavila na u~enike i zamoliti ih da daju predlog za naslov ove pri~e.

26

Kad u~enici zavr{e, izlistati sve ideje i uporediti ih sa naslovom u ~itanci.

Odabrati najboqi de~ji predlog.

Dati u~enicima zadatak da samostalno pro~itaju tekst i da obele`e nepo -

znate re~i i izraze. Nakon tuma~ewa nepoznatih re~i i lokalizacije teksta,

pre}i na sadr`insku analizu teksta. Razgovor mo`e te}i na slede}i na~in:

Kako se zovu de~ak i devoj~ica iz pri~e?

[ta je Evgenije izgubio?

[ta je Teodora predlo`ila Evgeniju?

Kako se zavr{io wihov mali poduhvat?

[ta su brat i sestra saznali o svojim precima?

Po ~emu je „{areni hleb” dobio ime?

Kako je „{areni hleb” Lavadinu i Ru`i promenio `ivot?

Ko je te{ko podneo Lavadinov uspeh?

Kako je ~uveni pekar oklevetao Lavadina?

Kako je Ru`a prvi put poku{ala da spase svoga mu`a?

Kada je ~uveni pekar priznao poraz?

Analizu likova tako|e mo`emo uraditi na osnovu ideja iz ~itanke. Nakon

toga dati istra`iva~ki zadatak da se tekst podeli na u`e celine i da u~enici

razmisle o naslovima za te celine. Jedna od mogu}nosti je:

1. Deca pronalaze srebrni kqu~

2. Mama otkriva tajnu kqu~a – istorija predaka

3. Lavadin postaje uspe{an pekar zahvaquju}i „{arenom hlebu”

4. Ru`a dobija ogledalo sa srebrnim kqu~em na poklon

5. Lavadin dospeva u zatvor zbog klevete starog pekara

6. Ru`a prodaje ogledalo da bi spasla mu`a

7. Ru`a u sudnici sprema „{areni hleb’’

8. Sudija osloba|a Lavadina

U okviru stvarala~kog rada organizovati su|ewe ~uvenom pekaru.

U~enike podeliti u dve grupe: jedna grupa treba da optu`uje pekara, a druga

da ga argumentovano brani. Voditi ra~una da komunikacija bude tole rantna.

U~enici treba da vode ra~una da ne upadnu u konflikt.

2. Rabindranat Tagore: Papirnati brodovi

Ovaj kratki tekst indijskog nobelovca ne spada u obavezan program, ali je

svakako po`eqno razgovarati o wemu zbog tople poruke koju {aqe i podsti~e

na sawarewe. Posebnu pa`wu treba posvetiti analizi lika de~aka.

Razgovor sa u~enicima mo`e se obaviti na osnovu zadataka datih u ~itanci.

3. Vojislav Ili}: Prvi sneg

Ovu pesmu, kao i pesmu „Zima” i prozni tekst „Sneg pada”, trebalo bi rea -

lizovati, ako je ikako mogu}e, u vreme kada ima snega. Prethodna priprema

podrazumevala bi zajedni~ki izlazak u okolinu {kole, obli`wi park,

{etali{te, a u selu – izlazak na brda{ce ili ravnicu pored {kole.

U~enici treba da su adekvatno obu~eni kako bi mogli u prijatnoj atmo sferi

da posmatraju prvo padawe snega, wegovo treperewe u vazduhu, nemirni i

rasko{ni ples pahuqica i istovremeno golo grawe listopadnog drve}a,

ote`ale kro{we borova i jela, izgled `buwa koje viri iz bele pele rine,

27

tragove ptica na ~istom snegu, drve}e u {umi koje li~i na prosedu kosu, a u

gradu sive ulice, obelele krovove, zale|ene barice i sli~no. Naravno, mo`e se

odabrati samo jedan segment prirode za posmatrawe, u za visnosti od ambijenta

u kojem se {kola nalazi, pa u~enici mogu deo vremena da provedu u igri na

snegu, grudvawu itd.

Pesma „Prvi sneg” mo`e biti najavqena posle slu{awa ili pevawa jedne od mno-

gobrojnih pesama o zimi ili prvom snegu, a tako|e u~iteq mo`e u toku ~itawa da

koristi kao muzi~ku podlogu kompoziciju „Zima” Antonija Vivaldija.

Kada u~enici ~uju pesmu i iznesu svoj do`ivqaj, daje im se zadatak da

pro~itaju pesmu u sebi i obele`e nepoznate re~i. Pri tuma~ewu nepoznatih

re~i u~enicima obratiti pa`wu na vreme kada je `iveo autor pesme, V. Ili},

i podsetiti ih na to da se jezik razvija i mewa. Koje re~i danas kori stimo

umesto re~i jo{te i tuna?

Dati primer nekih re~i koje nisu mogle postojati u Ili}evo vreme, na

primer: kompjuter, mobilni telefon, internet... Lokalizaciju pesme poveza-

ti sa iskustvom u~enika o zimskom ambijentu.

Analizu pesme zapo~eti na osnovu pitawa u ~itanci. Pronala`ewe i

tuma~ewe pesni~kih slika u pesmi (pejza` pod snegom u rano svitawe, preko

pustih poqa duva hladan vetri}, vetar raznosi sneg po selu i prekriva krovove

i vrata ku}a, kroz prozore se mo`e videti vedra no}, lisica se prikrada selu i

tra`i hranu, na ~istom snegu ostaju lijini tragovi...).

Razgovor i igra zami{qawa zimskih slika posle koje u~enici prave

sli~ice na kartonima koji su im prethodno podeqeni.

Izlo`ba slika na panou.

Ve`be u izra`ajnom ~itawu pesme.

Nau~iti pesmu napamet.

Zapo~eti razgovor o izradi ku}ica za ptice i hrawewu ptica zimi.

Napomena: Ovaj tekst mo`e se obraditi i interdisciplinarno u okviru

jedne velike teme o zimi, kada }e u~enici biti u poziciji da govore o zimi kao

godi{wem dobu sa nau~nog aspekta i da uo~e kako je zima ve~ita opsesija

umetni ka (poezija, proza, slikarstvo, muzika, film, fotografija itd.).

4. Desanka Maksimovi}: Pri~a o Raku Kroja~u

^as zapo~eti muzi~kom igrom „Ribar”.

Kada raspolo`ewe u~enika bude na vrhuncu, najavqujemo tekst.

U~iteq izra`ajno ~ita tekst. Posle kratke psiholo{ke pauze po~iwe ra -

zgovor o do`ivqaju teksta.

Lokalizovawe teksta i tuma~ewe nepoznatih re~i izvr{iti na uobi~ajen na~in.

Analizu teksta vr{iti na osnovu zadataka datih u ~itanci.

Istra`iva~ki zadatak postaviti tako da u~enici odrede celine u pri~i.

Kao pomo} mo`emo im dati plan uz pomo} grafofolije:

1. Stanovnici velikog vira spremaju se za zabavu.

2. Rak prima poruxbine za sve~ana odela.

3. Ra~i}i nabavqaju materijal.

4. Ra~i}i tuguju u mutnoj vodi.

5. Rak Kroja~ se vra}a.

6. Zabava za pam}ewe.

Zadatak za stvarala~ki rad mo`e da bude i stvarala~ko prepri~avawe pri~e:

Prepri~aj pri~u tako {to }e{ produ`iti samo wen kraj. Razmisli {ta je

Rak savetovao svojoj deci u vezi sa opasnostima koje ih vrebaju u reci i sl.

28

5. Milosava Mijovi}: Reka re~i

Ovo je pesma ~iji smo naslov pozajmili za na{u ~itanku. Va`no je da taj

detaq prezentujemo u~enicima na slikovit na~in. Kako zami{qaju tu reku? Gde

se „ra|a” reka? Gde se „ra|aju” re~i?

Najaviti pesmu i izra`ajno je pro~itati. Nakon razgovora o do`ivqaju i

razumevawu pesme, razgovarati sa u~enicima na osnovu zadataka datih u ~itanci.

Igra kojom, tako|e, mo`emo zapo~eti rad na ovoj pesmi, ili je igrati nakon

analize pesme, mo`e imati naslov „Filmovana pesma’’.

Svaki u~enik dobije karton~i} na kojem treba da nacrta/napi{e po dve re~i

koje su: obi~ne re~i, neobi~ne re~i, proste re~i, savr{ene re~i, uvredqive

re~i, zajedqive re~i, britke re~i, gipke re~i, gorke re~i, slatke re~i, str-

pqive re~i, brbqive re~i, sjajne re~i, tajne re~i, pohvalne re~i, re~i prekora,

re~i vidqive itd., u zavisnosti od broja u~enika u odeqewu. U~enicima se

objasni {ta je smisao igre i da im se mogu}nost da biraju karton~i}. Ako imaju

ideju koje }e re~i napisati, oni zadr`avaju karton~i} i pi{u ili crtaju re~i,

a ako ne razumeju, karton~i} mogu da zamene.

Kada svi napi{u re~i, spajaju se napisane sekvence i tako se dobija mala

filmovana pri~a koju postavqamo na pano. Re~ima koje su slo`ene ne panou

dodajemo dve duga~ke papirne trake da podse}aju na filmsku traku. Na ovaj

na~in bogatimo re~nik u~enika.

Nakon ~itawa i analize pesme mo`emo u~enicima dati i ovakve zadatke:

1. Smisli jednu pohvalu.

2. Smisli jedan prekor.

Kako se ose}a{ kad te neko pohvali, a kako kad te prekori?

Pred kraj ~asa organizovati izra`ajno ~itawe pesme.

6. Branko ]opi}: Ma~ak oti{ao u hajduke

^as mo`emo zapo~eti tako {to }emo na plakatu ili tabli ispisati re~i iz

teksta za koje pretpostavqamo da bi u~enicima mogle biti nepoznate:

vodenica, brvno, bukvik, hajduk, jazavac, haramba{a, qen~ina i sl.

Zamoliti u~enike da objasne zna~ewe napisanih re~i. Ako ne umeju, uputiti

ih na re~nik u ~itanci.

Tekst najaviti tako {to }emo u~enicima re}i da }e sada ~uti tekst o jednom

lewom i ne ba{ mnogo u~tivom ma~ku...

U toku analize koristiti zadatke iz ~itanke.

Posebno obratiti pa`wu na analizu glavnih likova, ma~ka i deda-Tri{e.

Koje ma~kove osobine podse}aju na de~je? Kako u~enici do`ivqavaju deda-

-Tri{u? Poznaju li nekoga na koga podse}a deda-Tri{a?

Pronalaziti lepe opise u tekstu.

Nakon izra`ajnog ~itawa organizovati dramsku radionicu u kojoj }e

u~enici samostalno uraditi dramatizaciju pri~e.

U~enici mogu da pro{ire tekst i dodaju nove likove.

7. Du{an Radovi}: Par~e kraqa

^as zapo~eti razgovorom o bajkama i podeli na narodne i autorske.

Podsetiti se kako naj~e{}e po~iwu narodne bajke (Bio/Bila jednom ...).

Najaviti tekst i pro~itati ga izra`ajno.

29

Razgovor sa u~enicima na osnovu zadataka u ~itanci.

Igra zami{qawa: Kako zami{qaju tri frtaqa kraqa? Kako zami{qaju

kraqa i po? Gde se nalaze wihova kraqevstva? Smisliti ime zemaqa u kojima

vladaju.

Na kraju se mo`e igrati uloga: susret dva neobi~na kraqa.

Ilustrovawe pri~e, grupni rad, korelacija sa likovnom kulturom.

8. Branko Miqkovi}: Pesma o cvetu

^as mo`emo zapo~eti razgovorom o omiqenom cve}u i wegovom izgledu.

U~enicima mo`emo dati zadatak da donesu slike omiqenog cve}a ili sve`e

cve}e koje }e zajedni~ki aran`irati u u~ionici. Tako|e, svako dete mo`e na

karton~i}u da napi{e naziv svoga omiqenog cveta i da karton~i} postavi na

pano. Jedan u~enik pro~ita sva imena cve}a, a onda komentari{emo brojnost i

lepotu cvetova.

Ovaj ~as mo`e se planirati u korelaciji sa sadr`ajima prirode i dru{tva

po~etkom prole}a. Tako|e, nakon ovog ~asa u~enici mogu da organizuju rasa -

|ivawe cve}a u u~ionici i formirawe eko-kutka pod nazivom BA[TICA 3/2.

Ciq analize pesme:

kwi`evni – tuma~ewe teksta savremene poezije za decu, uo~avawe figura

ponavqawa koje daju ritam pesmi, saznawe da lirski junak – cvet nije u pesmi

uspostavqen po principu sli~nosti sa detetom (kako se obi~no ~ini u poe ziji za

decu), nego je wegova funkcija zasnovana na razlici.

obrazovni – ~ovek nije najsavr{enije (ili, nije u svakom pogledu najsavr{e -

nije) bi}e u prirodi. Treba da u~i od prirode umesto {to te`i da je pobedi.

Pitawa:

1. Uo~ite re~i i odnose koji se u pesmi ponavqaju (prvi stihovi u

strofama, suprotnosti izme|u drugog i tre}eg stiha).

2. [ta o prirodi cveta govore drugi i tre}i stih koji su na isti na~in

gra}eni u svakoj strofi ( jo{ ni... a ve})?

3. Kakav je onda cvet o kojem se govori u ovoj pesmi?

4. Kolika je wegova mo} i snaga, a kolika sposobnost da sam opstane i da sve

razume?

5. Za {ta je, dakle, sve cvet sposoban ~im nastane ({ta mu je sve dato jo{ u

semenci)?

6. Uporedite dete i cvet: da li su vi{e sli~ni ili razli~iti? Da li cvet u

ovoj pesmi predstavqa dete?

7. Kakva je to biqna mudrost koju cvet poseduje?

8. Za{to pesnik insistira na malenom, a savr{enom cvetu, {ta time ho}e

da nam poru~i?

9. Cvet u prvoj strofi zna, u drugoj ume, a u tre}oj miri{e. O kojim wego -

vim osobinama je re~ i kako on mo`e da predstavqa uzor deci?

10. „Kakva je priroda u odnosu na ~oveka/dete. Ako je savr{enija, {ta

mo`emo da nau~imo od we?” (Prof. dr Aleksandar Jovanovi}: Od

razumevawa ka znawu, od znawa ka razumevawu, Metodi~ka praksa 3/99,

U~iteqski fakultet, Beograd, 1999, str. 20–21.)

Posebnu pa`wu posvetiti zadatku iz dela „Hajde da stvaramo!” koji se

odnosi na pisawe pesme o cvetu i weno ilustrovawe.

Osmislite priznawe koje se dodequje najuspe{nijem pesniku.

To }e biti podsticaj za daqe stvarawe.

30

Razmislite i razmotrite sa u~enicima ideju da najuspe{nije literarne

radove sakupqaju i da pred kraj polugodi{ta ili {kolske godine izdate ode-

qewski list. Neka u~enici odaberu ~lanove redakcije ~asopisa kojima }ete

pomo}i da naprave plan rada. ^lanovi redakcije treba da sakupe radove i da

zajedno sa vama odaberu one najuspe{nije, kreiraju rubrike lista i osmi sle

dizajnerska re{ewa za pojedine rubrike.

9. Svetlana Velmar-Jankovi}: Sivi

Tekst „Sivi” je odlomak iz pripovetke „Zlatno jagwe” koja je u prilogu data

u skra}enoj verziji. Bilo bi dobro da je u~iteq pro~ita pre obrade teksta kako

bi u~enicima mogao da predstavi {iri kontekst pri~e.

^as mo`emo zapo~eti igrom ma{tawa ili vremeplovom koji u~enike treba

da odvede u davno vreme kada je `iveo de~ak Rastko. Ako narodnu pri~u „Sveti

Sava i seqak koji je tra`io sre}u” obradimo pre ove, onda }e u~enici ve}

imati osnovna znawa o tom nama dalekom vremenu. U~enike treba zamoliti da

zamisle kako su tada `ivela i igrala se deca. Nakon toga treba ih podsetiti da

pri~e koje su do sada ~itali i slu{ali uglavnom govore o Svetom Savi kao

odraslom ~oveku. Pri~a koja ih ~eka je druk~ija jer govori o wemu dok je jo{

bio Rastko. Pripremni razgovor organizovati na osnovu zadataka iz ~itanke

pod naslovom „[ta misli{?”.

Izra`ajno ~itawe pri~e, lokalizovawe pri~e i razgovor o nepoznatim

re~ima organizovati na uobi~ajeni na~in.

U~enici treba da uo~e kako je de~ak savladao svoj strah i pobedio svoju

usamqenost (bra}a su ismevala wegov strah i nisu `elela da se igraju sa wim zbog

toga), ali i da je stekao prijateqa za ceo `ivot. Prema legendi koja se u srpskom na -

rodu prenosila s kolena na koleno, Svetoga Savu, na dugim i te{kim putovawima,

uvek je pratio ogromni sivi vuk, od koga je, izgleda, Sveti Sava nau~io ne samo jezik

vukova nego i jezik svih drugih `ivotiwa. Znao je, dakle, nemu{ti jezik.

Analizu teksta izvr{iti na osnovu pitawa u ~itanci.

Zadatak pod naslovom „Hajde da stvaramo!” u~enici mogu zajedni~ki da

re{avaju tako {to }e podeliti uloge: jedna grupa da prikupqa podatke, druga da

crta, tre}a da osmisli ikonice koje }e postavqati na karti itd.

ZLATNO JAGWE

(skra}ena verzija pri~e)

De~ak se bojao vukova.

Urlikali su, no}u, iz {uma oko grada-tvr|ave u kojoj je `iveo. Grad se zvao

Ras a de~ak Rastko. Bio je najmla|i sin gospodara grada, velikog `upana

Stefana Nemawe. Dok ih je slu{ao kako zavijaju, de~aku je izgledalo da su vrlo

blizu, da }e ~askom sti}i pod kulu u kojoj je, na samom vrhu, spavao sa svoja dva

brata, Vukanom i Stefanom. U kamenoj prostoriji, kru`noj i pro stranoj,

prekrivenoj ov~jim ko`ama, bile su name{tene wihove posteqe.

Jedne zimske no}i kada je sneg bio visok, vazduh leden a mese~ina ble{tava –

a takve su no}i u svakoj pri~i o vukovima, zar ne? – urlikawe je postalo

stra{no. Rastku se u~inilo da su se i stra`ari, tu dole, ispod kule, uznemir-

ili. ^uo ih je kako u`urbano kora~aju, smrznuti sneg je {kripao pod wihovim

~izmama od lisi~ijeg krzna. [aputali su, kao da se dogovaraju. ^udio se bra}i:

kako mogu tako mirno da spavaju dok vuci besne? Ili se samo prave da spavaju?

Odjednom sav premre: kao da se neko {uwa uz uske, kamene stepenice koje

31

vijugaju od prizemqa do wihove sobe? Ne, taj {to se {uwa nikako ne mo`e biti

~ovek: tako ne~ujno ispuwava prostor svojim kretawem samo divqa zver. To se

neki vuk, neprime}en, uvukao u kulu i sad se ve} popeo, tu je. Ispred vrata.

De~ak je, sav uko~en, le`ao ispod pokriva~a. Srce mu je udaralo kao vojni~ki

bubaw: bum-bam, bum-bam. A vuk je stajao pred vratima i dahtao, jeste, de~ak je

jasno ~uo.

Zbacio je pokriva~, uspravio se u svojoj posteqi na podu i zavri{tao.

Probudila su se bra}a, dotr~ali stra`ari, soba se ispunila qudima sa buk-

tiwama u rukama. Govorili su uglas, umirivali ga, uveravali da u blizini nema,

ni jednog jedinog vuka, oni su daleko, tamo izvan grada, u {umama. Ne smeju ni

da se pribli`e, boje se qudi i vatre.

Hteo je da im veruje, ali nije mogao. Strah je bio ve}i od poverewa. Smirio

se i uspeo da zaspi tek kad je ~uo da je wegov otac, veliki `upan Stefan Nemawa,

naredio da jedan od stra`ara, i to ba{ onaj najvi{i i najja~i, svu no} ostane

pred vratima wihove sobe.

Sutradan nije mogao da se odbrani od podsmeha. Bra}a su ga – Vukan je, kao i

uvek, predwa~io u tome – nazivala kmekavcem, pla~qivkom i stra{qivkom.

Stideli su se zbog wegove no}a{we vriske i uzbune koju je podigao. Zar se tako

pona{a sin velikog `upana?

U}utao je i osetio kako se uvla~i duboko u sebe, kao pu` u ku}icu. Da, ra -

zlikovao se od svoje bra}e – oni su bili hrabri, on nije. Oni su umeli da budu

dostojni sinovi svoga oca, on nije.

Od tada su bra}a izbegavala da se igraju s wim. „Jo{ si mali”, govorili su mu,

„i kukavica. Igraj se sam.”

Zima je najzad pro{la. Stiglo je prole}e, ali strah u de~aku nije se smawio.

Naprotiv, kao da je rastao.

Jednog toplog aprilskog dana po`eleo je da se opet igra sa bra}om i wihovim

drugovima na ozeleneloj poqani pored gradskog trga. Mo`da su ve} zaboravili

na wegovu bruku? Mo`da }e hteti da ga prime?

Ali, nisu zaboravili. ^im im je pritr~ao, po~eli su da mu dovikuju „Be`i,

ti mali!” i „Skloni se, pla~qivko!” i „Ne igramo se s tobom!”

Rastko je pobegao u kwi`nicu. Tu se, ve} neko vreme, sklawao od bra}e i od

wihovog podsmeha. Kwi`nica je bila kru`na, sa nizom malih prozora. Svuda

unaokolo stajali su drveni sanduci, mawi i ve}i, sa pa`qivo slo`enim zavi-

jucima, svicima, od pergamenta. U to vreme o kojem pri~amo ti ispisani svici

su predstavqali kwige.

Rastko je pri{ao jednom od sanduka, uzimao u ruke svitke, razgledao ih, ne

odvijaju}i ih, i vra}ao. Najzad je jedan i razvio. Odmah je pogodio da su na wemu

ispisane molitve koje se ~itaju o Badwoj ve~eri, o ve~eri kad se, u Vitlejemu,

rodio Hristos, sin Bo`ji. Svitak je bio ukra{en mnogim crte`ima u boji. Na

jednom crte`u je u staji, na slami, okru`ena ovcama i jagawcima, le`ala

Bogorodica. Bila je sva ozarena nekom unutarwom sve tlosti i dr`ala je u ruka-

ma svog tek ro|enog sina. Uz wih dvoje stajao je Josif. Iznad staje blistala je

velika zvezda repatica, ona zvezda koja je do zaba~ene staje dovela tri mudraca sa

Istoka, da se poklone Sinu Bo`ijem. Me|u ̀ ivotiwama okupqenim u staji i oko

staje naro~ito lepo je bilo naslikano jedno malo jagwe, obojeno bojom zlata. ^im

je razvio, Rastko ga je ugledao. U~inilo mu se da ni jagwe ne skida pogled sa wega.

Dok ga je posmatrao, Rastko je ose}ao kako postaje sav lak od neke sre}e.

Poqubio je likove Bogorodice i Bogomladenca i malo jagwe u o~i.

Te ve~eri je Rastko, posle molitve, lako i bezbri`no utonuo u san. Posle

mnogo meseci, prvi put mu nije palo na pamet da oslu{kuje ~uju li se vuci,

odande, iz {ume.

32

Odjednom, u snu, ugleda loptu svu od ~udesnog sjaja kako se kotrqa prema

wemu. Gle, pa to nije lopta nego ono malo zlatno jagwe, koje se neverovatnom

brzinom preme}e preko glave. Ba{ je sme{no i slatko! Hop, hop, hop – i zau -

stavilo se pred Rastkom. Pogledalo ga je i progovorilo:

– Slu{aj me – reklo je. – I sutra }e biti divan dan. Iza|i da se igra{ s loptom

i igraj se sam. U podne, kapije grada }e se, kao i obi~no, otvoriti da prime glasnike

i putnike namernike. Ti neopa`eno istr~i, u igri, za loptom i pri bli`i se {umi.

Lopta }e se otkotrqati u {umu a ti potr~i za wom. Slobodno. Ne boj se. Kad se

na|e{ u {umi, ispred tebe }e iza}i veliki stra{an vuk. Izkezi}e zube i grdno }e

zare`ati. Po`ele}e{ da pobegne{, ali to nikako ne sme{ da u~ini{. Savladaj svoj

strah kako zna{ i ume{, primakni se vuku, pogledaj ga u o~i i mirno mu zapovedi da

sedne kao da nije vuk nego obi~an pas. Ako bude{ miran i odlu~an – a znam da }e{

biti – vuk }e te poslu{ati. Ali, ako mu okrene{ le|a i po~ne{ be`ati, sti}i }e te

i onda ti nema spasa.

^im je to izreklo, malo zlatno jagwe primakne svoju glavu de~akovoj, lizne

ga po nosu i nestane.

Kad se probudio, Rastko je odmah osetio da je nekako ja~i u sebi. Setio se sna

i zlatnog jagweta. Jo{ jednom se zagledao u sebe: da, bio je spreman da uradi sve

{to mu je jagwe nalo`ilo.

Celo pre podne igrao se na poqan~etu, sam. Pred podne, kad su se kapije otvo-

rile, po~eo je da im se pribli`ava bacaju}i loptu. Skakutala je, skli znula kroz

gradsku kapiju i brzo se otkotrqala izvan gradskih zidina pa, nizbrdo, prema

{umi.

Uletela je u {umu, a Rastko za wom. Ve{to je vijugala izme|u drve}a. Najzad

ju je sustigao i uhvatio, sav zadihan. Uspravio se sa loptom u rukama i – u tami

{ume, pred sobom, ugledao ogromnog vuka.

Bio je stra{an i zao. O~i su mu sjajile, re`ao je i kezio zube, spreman na skok.

Rastko je stajao, ukopan. Nije mogao ni da jekne, ni da bekne. Ni da se makne.

Odjednom, kao da ga je neka sila gurnula ka vuku, koraknuo je unapred jednom,

pa drugi, pa tre}i put.

A vuk je, re`e}i, uzmicao. Jeste, uzmicao je. Vi{e nije izgledao tako

stra{an.

Obuzet ~udesnom snagom, Rastko ga pogleda pravo u o~i.

Vuk prestade da re`i, mada je jo{ kezio ogromne zube. Zatim se sasvim pri -

miri.

Glasom koji kao da nije bio wegov, Rastko mu zapovedi:

– Sedi. Sedi dole.

Ogromni vuk je gledao u de~aka, a de~ak u vuka. Onda zver poslu{no obori

glavu i sede.

Rastko mu pri|e, podi`e, svojom malom rukom koja je jo{ podrhtavala, opa -

snu vukovu gubicu i mirno re~e:

– Po|i sa mnom. Ti si moj. I ti si dobar.

Na gradskoj kapiji stra`ari su zaprepa{}eno gledali neobi~an prizor; pod

jarkim podnevnim suncem i{ao je mali kne`evi} Rastko sa loptom u rukama a

ogroman sivi vuk ga je poslu{no pratio. Stra`ari dograbe lukove i strele, ali

im Rastko doviknu:

– Ne, ne, on je moj! Ne}e vam ni{ta!

Na vest o ~udu koja se prostirala br`e od muwe dotr~e Vukan i Stefan sa

svojom dru`inom. Vuk odjednom zastade, pogleda ih i po~e da re`i, tiho.

Rastko se zaustavi da ga pomiluje.

– Ne quti se, Sivi – re~e. – To su moja bra}a. I wihovi drugari. Ja znam da

me oni ipak vole.

33

– Po|ite sa mnom – rekao je Rastko bra}i i oni su ga }utke poslu{ali

kao da je on najstariji me|u wima.

Od toga dana de~ak i vuk se vi{e nisu rastajali i od tada se Rastko vi{e

ni~ega nije pla{io.

Znam, dragi ~itaoci, da ste odavno pogodili da je ovaj de~ak Rastko onaj isti

mladi} Rastko Nemawi} koji je, kad je postao mladi}, po`eleo da svoj `ivot u

potpunosti posveti Bogu. Zato se, u jednom manastiru na Svetoj gori, zamo -

na{io i dobio ime Sava. Postao je prvi srpski arhiepiskop i prosvetiteq a

zbog silnog dobra koje je ~inio qudima ostao je kao veliki srpski svetiteq,

na{ Sveti Sava.

U narodu se vekovima prenosilo predawe da je, dok je Sveti Sava bio `iv, u

wegovoj blizini uvek bio i veliki sivi vuk, kao budni ~uvar.

Svetlana Velmar-Jankovi}

10. Oskar Vajld: Sebi~ni xin

Motivacioni razgovor: Znate li za koga se ka`e da je sebi~an? Imaju li

sebi~ni qudi prijateqe? Kako se neguje prijateqstvo? [ta je suprotno od

sebi~nosti? Predstavi pantomimom sebi~nog ~oveka.

Najava teksta i izra`ajno ~itawe teksta.

Lokalizacija i obja{wewe nepoznatih re~i. Razgovor o utiscima koje deca

imaju posle odslu{ane pri~e.

Kako su na kraju do`iveli xina? [ta su ose}ali prema de~aku?

Sadr`insku analizu razviti na osnovu zadataka u ~itanci.

Uporediti opis ba{te pre i posle xinovog dolaska. I deca i Severni Vetar

govorili su da je ba{ta divno mesto i da su sre}ni u woj. [ta taj iskaz zna~i u

jednom, a {ta u drugom slu~aju? Kako izgled ba{te isti~e xinove osobine?

Analiza lika xina i si}u{nog de~aka i wihovo pore|ewe.

Neka u~enici razmisle o poruci koju {aqe ova Vajldova pri~a.

Ko se to, u ime qubavi, `rtvovao za qude i ~ija je uloga u ovoj pri~i data

de~aku? Da li se xin iskupio za svoju sebi~nost? [ta zna~i xinov poziv de~aku?

[ta sve ~ovek mora da pobedi u sebi da bi bio ~ovek?

11. Narodne brzalice: [a{ devetero{a{

Narodne brzalice ne moraju biti predmet posebnog ~asa. Mo`emo ih obra-

diti u okviru grupnog rada na kratkim narodnim umotvorinama, ali to ne bi

trebalo da bude jedini susret sa ovom vrstom umotvorina. U~enike na wih treba

podse}ati kad god se uka`e prilika. Wihovo kori{}ewe treba da prati vedro

raspolo`ewe, a u~enike treba podsticati da i sami smi{qaju sli~ne primere.

Evo jo{ primera narodnih brzalica:

1. Devet puta reci benevreci.

2. Pre|e devet Ana preko devet grana.

Prva veli Ana: lepa ti je grana;

druga veli Ana: lepa ti je grana;

tre}a veli Ana: lepa ti je grana;

~etvrta veli Ana: lepa ti je grana;

34

peta veli Ana: lepa ti je grana;

{esta veli Ana: lepa ti je grana;

sedma veli Ana: lepa ti je grana;

osma veli Ana: lepa ti je grana;

deveta veli Ana: lepa ti je grana!

3. ^okan~i}em }e{ me, ~okan~i}em }u te.

4. Ptrptrpkovi} ptrptrp~e s ptrptrpkovi}ima ptrptrkovici.

5. Koza brsti crn trn.

6. Kamen~i}em }e{ me, kamen~i}em }u te.

7. Upletoste li kai{~i}e u opan~i}e.

8. Svaka svraka skaka na dva kraka.

3. celina: PRI^E IZ DAVNINA

Ova celina, kao {to joj samo ime ka`e, objediwuje narodne i autorske tek-

stove, pri~e, bajke i pesme, koje do~aravaju davna vremena.

1. Narodna pri~a: Oholica

^as mo`emo zapo~eti igrom re~ima koje imaju suprotno zna~ewe. Zamoli}emo

u~enike de se okrenu prema svome paru. Jedan }e da zadaje re~i, a drugi }e da go vori

re~i suprotnog zna~ewa. U prvoj igri treba da se koriste samo glagoli, a onda

u~enici zamene uloge i tra`e imenice suprotnog zna~ewa.

Posle igre tra`iti od u~enika da ustanu i poka`u pantomimom kako se

pona{a uobra`en ~ovek. Najuspe{niji poka`e to pred celim odeqewem.

Najaviti tekst kao pri~u o jednom veoma uobra`enom ~oveku. Napisati na

tabli re~ oholica i pitati u~enike da li im je ta re~ poznata.

Nakon ~itawa teksta i razgovora o prvim utiscima, uraditi sadr`insku

analizu na osnovu zadataka „Ka`i mi, ka`i”.

Prepri~avawe pri~e u ulozi siromaha i u ulozi oholice. Pro{irivawe

pri~e smi{qawem na~ina na koji su se siromah i oholica pomirili.

U drugom delu ~asa uraditi i ostale zadatake iz ~itanke.

Boga}ewe re~nika: Pravqewe novih re~i od re~i sud i re~i grad.

Ovaj tekst ima dosta imenica, pa u~enicima mo`emo dati zadatak da ispi{u

sve imenice i odrede im rod i broj.

2. Narodna pripovetka: Svijetu se ne mo`e ugoditi

Napisati na plakatu ili grafofoliji narodnu izreku „Te{ko ku}i u kojoj

selo sudi” i zamoliti u~enike da je prokomentari{u. Zamoliti ih da se sete

nekog primera iz `ivota ili literature na koji je primenqiva ova izreka.

Najaviti tekst i izra`ajno ga pro~itati.

Nakon lokalizacije i tuma~ewa nepoznatih re~i, voditi razgovor o tekstu:

- O kome se govori u ovoj pri~i?

- Za{to su otac i sin do`ivqavali neprijatnosti na putu?

- Koje su primedbe govorili prolaznici?

- Koliko je bilo primedaba?

- Kako je postupao otac: odlu~no ili neodlu~no? Kada je neko neodlu~an?

- [ta je otac na kraju shvatio? Kako bi se pona{ao da se ponovo na|e u

ovakvoj situaciji?

- Prepri~avawe pri~e u ulozi de~aka. Izra`ajno ~itawe pri~e.

35

- Nakon toga mo`e se uraditi dramatizacija pri~e.

U drugom delu ~asa re{avati zadatke iz ~itanke po izboru u~enika.

Svi zadaci nisu obavezni, u~iteq treba da proceni mogu}nosti odeqewa za

rad na odre|enim zahtevima.

ZA[TO PETAO IDE BOS

Re{io petao da kupi sebi ~izme.

U{ao u prvu prodavnicu obu}e gde mu se oko zadr`a na divnim crvenim

~izmama i on odmah uze da ih proba.

Uto stupi u prodavnicu }uran.

– [ta radi{ tu? – upita petla.

– Ho}u da kupim crvene ~izme.

– Zar crvene? – uzviknu }uran. – Ko je jo{ nosio crvene ~izme? Nego, da te

ja odvedem u jednu drugu prodavnicu, gde }e{ mo}i da kupi{ najlep{e crne

~izme!

I }uran odvede petla za sobom. Kako u|u u prodavnicu, petlu se oko zadr`a

na divnim crnim ~izmama i on odmah uze da ih proba.

Uto stupi u prodavnicu plovka.

– [ta radi{ tu? – upita petla.

– Ho}u da kupim crne ~izme.

– Crne?! – podsme{qivo re~e plovka. – E, ba{ nema{ ukusa! [to ne ode{ u

prodavnicu preko puta? Tamo mo`e{ kupiti najdivnije `ute ~izme!

Petao po|e onamo i oko mu se odmah zadr`a na divnim `utim ~izmama i on

odmah uze da ih proba, te na|e da su skrojene za wega.

Uto se pojavi gusan.

– [ta radi{ tu? – upita petla.

– Ho}u da kupim `ute ~izme.

– @ute?! – za{i{ta gusan. – Ni da mi ih poklone ja ih ne bi uzeo! Nego, po|i

sa mnom! Ja znam jednu prodavnicu odmah tu, iza ugla, u kojoj mo`e{ kupiti naj-

divnije bele ~izme! Po`urimo samo dok ih nisu rasprodali!

I wih dvojica otr~a{e iza ugla.

Bele ~izme, koje je gusan toliko hvalio, bile su zaista neobi~no lepe. Pravi san

od ~izama! Petao ih je upravao probao kada na vrata prodavnice proviri koko{ka.

– [ta radi{ tu? – upita petla.

– Ho}u da kupim bele ~izme.

– Bele?! – zakikota se koko{ka. – Svi }e ti se smejati, veruj! Izbij takvu glu-

post sebi iz glave i po|i sa mnom, pokaza}u ti jednu prodavnicu u kojoj se pro-

daju prekrasne ~izme kafene boje! Da zna{ samo kako su lepe!

I koko{ka povede petla sa sobom u slede}u prodavnicu.

Mnogo je jo{ prodavnica obi{ao petao i probao pri tome prekrasne ~izme

svih mogu}ih boja: i kafene, i plave, i zelene, i qubi~aste... Probao, a nikako

nije mogao da se odlu~i koje }e kupiti, zato i dandawi jo{ hoda bos naokolo.

Oktav Panku Ja{i

3. Narodna bajka: ^ardak ni na nebu ni na zemqi

Na po~etku ~asa mo`emo obnoviti znawa o bajkama: {ta su bajke, kako ih

delimo prema na~inu nastanka (autorstva), kako prepoznajemo narodne bajke, ko

su likovi u bajkama, kakvi se doga|aji de{avaju u bajkama, ko u bajkama pobe|uje,

36

kada i kako, kako se bajke zavr{avaju, koje su narodne bajke ~itali ili slu{ali

itd.

Najavqujemo tekst i ~itamo ga.

Druga mogu}nost je da smo u~enicima prethodno dali zadatak da kod ku}e

pro~itaju bajku i upoznaju se sa sadr`ajem, tako da, nakon utvr|ivawa da li su

to svi i uradili, odmah pre|emo na sadr`insku analizu:

- Ova bajka zove se „^ardak ni na nebu ni na zemqi”. Slutimo li iz wenog

naslova o ~emu }e biti re~?

- [ta si prvo pomislio/pomislila kada si ~uo/~ula samo naslov?

- [ta misli{ kako bi mogao da izgleda taj ~ardak? Na ~emu on stoji?

- Koji bi naslov vi{e odgovarao ovoj bajci?

- Koje likove susre}emo u bajci? Ko je glavni lik? Za{to je on glavni?

- Kako postupaju bra}a kada nailaze na ~ardak?

- Koje postupke bra}e odobrava{, a koje ne?

- Za koga si ~itaju}i/slu{aju}i bajku sve vreme navijao/navijala? Za{to?

- Kako procewuje{ carev postupak prema starijim sinovima?

- Kako bi postupio/postupila prema svojoj bra}i da si na mestu najmla|eg

carevog sina?

- U kome je u ovoj bajci oli~eno zlo, a u kome dobro? Ko pobe|uje?

- [ta je stvarno, a {ta nestvarno u ovoj bajci?

- Poku{aj na osnovu svega prethodno re~enog da zakqu~i{ {ta su bajke.

- Podsetiti u~enike da su mnogi crtani filmovi nastali na osnovu po -

znatih bajki. Zamoliti ih da se sete koje su od tih filmova gledali. Prvi

crtani film nastao na osnovu bajke bio je „Sne`ana i sedam patuqaka”.

Uradio ga je Volt Dizni daleke 1937. godine u Americi. Dizni je bio

grafi~ar, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac legen-

darnih junaka Paje Patka i Mikija Mausa, ~ovek koji je izmenio sudbinu

stripa i animiranog filma. Ako postoji mogu}nost, pogledati neki od

animiranih filmova, na primer „Lepotica i zver” ili „Crvenkapa”.

Tako|e, zanimqivo je da u~enici znaju da su i mnoge autorske bajke nastale na

osnovu tema i motiva iz narodne kwi`evnosti. Dobar primer za to jesu bajke

nema~kih pisaca Jakoba i Vilhelma Grima. Svi ovi podaci ne moraju se

saop{titi na jednom ~asu, ali je dobro da u~iteq ne propusti da ih ka ̀ e i da

podstakne u~enike da istra`uju medijske osobenosti {tampanih medija i tele-

vizije. Zanimqivo je u tom smislu pro~itati srpsku narodnu bajku „Pepequga”,

„Pepequgu” Bra}e Grim i pogledati crtani film „Pepequga”.

Zadatak iz dela „Hajde da stvaramo!” koji se odnosi na stvarala~ko

prepri~avawe treba uraditi u prvom licu, dok onaj u vezi sa opisivawem

(crtawem) ~ardaka ima izborni karakter.

4. Narodna pesma:Marko Kraqevi} i beg Kostadin

^as mo`emo po~eti recitovawem pesme „Vukov zavet” Dragutina Ogwano -

vi}a, ako smo je prethodno obradili, ili razgovorom o ulozi Vuka Karaxi}a u

sakupqawu i ~uvawu od zaborava dela narodne kwi`evnosti. Pitati u~enike

koje tekstove narodne kwi`evnosti poznaju. Kako se deli narodna kwi`evnost?

U~enike mo`emo podsetiti da je Vuk bio savremenik i prijateq nema~kih

kwi`evnika Jakoba i Vilhelma Grima, koji su prevodili na nema~ki jezik

srpske narodne pesme i tako upoznali Evropu sa na{im duhovnim blagom. Na

kraju, pitati u~enike {ta znaju o Marku Kraqevi}u.

Najava pesme i izra`ajno ~itawe.

37

Predlog za razgovor o pesmi:

- [ta saznajemo o vremenu i mestu o kojima se u pesmi govori?

- Ko su likovi u pesmi?

- O ~emu razgovaraju beg i Marko? [ta Marko zamera begu?

- [ta zna~i re~ ne~ove{tvo?

- Kojim redom su date Markove zamerke? O ~emu beg ne vodi ra~una?

- [ta Marko posebno zamera begu, {ta je begovo tre}e ne~ove{tvo?

Podsetiti u~enike da je slava najva`nija porodi~na sve~anost kod Srba. Na

slavi se susre}u preci i potomci. Beg Kostadin na slavi nije ukazao potrebnu

pa`wu svojim roditeqima.

- Marko i beg u pesmi razgovaraju. ^iji govor je du`i?

- Da li se beg brani od Markovih primedbi? [ta misli{, za{to se pesma

zavr{ava Markovom najte`om zamerkom?

- Na ~iju se stranu stavqa narodni peva~? Po ~emu to zakqu~uje{?

- Za koga ti navija{ u pesmi?

- Zna{ li jo{ neku pesmu ili pri~u o Marku Kraqevi}u?

- Uporedi je sa ovom pesmom.

- Izbroj koliko ima slogova u svakom stihu u pesmi. Stih koji se sastoji od

deset slogova naziva se d e s e t e r a c. Sve srpske narodne epske pesme pisane

su u tom stihu.

U delu stvarala~kog rada u~enicima mo`emo dati zadatak da produ`e pesmu

i smisle {ta je beg odgovorio Marku. Tako|e, mogu da napi{u razgo vor dva pri-

jateqa o istoj temi, ali savremenim jezikom i u savremenom ambijentu.

Najboqi tekst mo`e se odigrati pred odeqewem.

Zanimqivost koju mo`emo saop{titi u~enicima: Marko je imao ~uvenog

{arenog kowa neobi~nih osobina i porekla. Zvao se [arac. Po jednom preda -

wu, Marko ga je dobio od vile. Zato mo`e dosti}i i vilu Ravijojlu. Po drugom,

kupio ga je kao malo neugledno `drebe, iznena|en wegovom snagom. [arac go -

vori, pije vino, roni suze, predose}a smrt svoga gospodara. Bio je nerazdvojni

prijateq svoga gospodara. Ove detaqe mo`emo saop{titi u okviru razgovora o

~uvenim kowima iz ~itanke.

U~enicima dati zadatak da nau~e deo pesme po sopstvenom izboru.

5. Narodna pripovetka: Sveti Sava i seqak koji je tra`io sre}u

^as zapo~eti podse}awem na to ko je bio i {ta je sve radio Sveti Sava. Bio

je u~iteq, lekar, obnoviteq i graditeq crkava i manastira, mudar i ve{t

dr`avnik, pomiriteq, veliki putnik, pisac, zakonodavac i prvi srpski

arhiepiskop. Savindan je 27. januara. Toga dana sve srpske {kole praznuju svoju

slavu. Podsetiti se na pri~e o Svetom Savi koje su u~enici ranije slu{ali ili

~itali („Sveti Sava i p~ela”, „Sveti Sava gradi prozore”, „Sveti Sava i

roditeqi sa malim detetom” i druge).

Posle toga razgovarati o sre}i i sre}nim qudima. Pokazati kako izgleda

sre}no lice. Razgovarati o tome {ta decu ~ini sre}nom u {koli.

Najava i ~itawe teksta.

Razgovor o tekstu na osnovu zadataka u ~itanci.

Objasniti narodnu izreku Daj mi znawe, da}u ti imawe.

Zadatke za stvarala~ki rad mo`emo realizovati na ~asovima likovne kulture.

38

6. Narodna pri~a: Kad sam bio star ~ovek

Zamoliti u~enike da se sete ~emu su se slatko nasmejali. Nekoliko u~eni ka

pri~a i poku{ava da nasmeje slu{aoce.

Za{to se ka`e da je smeh lek? Kako se ose}amo kad se smejemo?

Verovatno su i na{i preci bili svesni blagotvornog dejstva smeha, pa su

zato i smi{qali {aqive pri~e.

Najava pri~e i izra`ajno ~itawe.

Razgovor o pri~i: Za{to je ova pri~a sme{na? Koji doga|aji su mogu}i, a koji

su plod ma{te? Koje vrste vo}a se pomiwu u pri~i? A koji predmeti i `ivoti-

we? Kako se zavr{ava pri~a?

Kako zami{qate junaka iz pri~e?

Na drugom delu ~asa raditi na zadacima datim u ~itanci.

Zamoliti u~enike da prona|u u biblioteci pri~u Branka ]opi}a:

„Izokrenuta pri~a” ili pri~u Zvonimira Baloga „Kako dan provodi mene”.

Ideja za pravqewe izokrenute pri~e: Jednog sun~anog dana, kada je pqu{tala

ki{a, krenem ja na fudbalski stadion da berem pala~inke...

U~enici mogu da naprave zidne novine povodom Dana {ale.

IZOKRENUTA PRI^A(Ova pri~a je pretrpela zemqotres, pa je u woj sve ispreturano.

Poku{ajte da svaku re~ vratite na weno pravo mesto.)

Tek je brdo iza{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge

na opanke, stavi glavu na kapu i zatvori ku}u na vratima.

– Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila ki{u! – za~u|eno progun|a brk su~u}i

~i~u, pa brzim dvori{tem po`uri niz korake, istjera {talu iz krave i re~e:

– Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja }u noge pod put, pa }u po}i u

drva da donesem {ume.

^i~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.

– Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas }e ru~ak

slatko pojesti starca.

Put raspali niz ~i~u di`u}i svojom {irokom pra{inom oblake opanaka.

Od toga se upla{i{e neka kola, pa u trku izvrnu{e kowe, a uzda ispusti

ko~ija{a i bubnu ledinom o le|a.

Doga|aj se upla{i od ovog neobi~nog ~i~e i opru`i poqe preko nogu jure}i br`e

nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota

strah i glava mu se di`e na kosi: iz obli`weg vuka vi rila je krvolo~na {uma!

– Au, sad je bostan obrao ~i~u! Obuzet ludim starcem na{ ti strah presko~i

preko ~ak{ira i podera trn, pa br`e od poqa potr~a preko zasijane zvijezde.

Pred ku}nom babom do~eka ga vjerni prag.

– Tako mi vuka, eno o~iju u {umi! – viknu glasina hrapavim ~i~om.

Ku}a se prepade, usko~i u babu i zabravi kqu~ vratima, a siroto drvo pope se na

~i~u i gore se uhvati granom za ruke o~ekuju}i dvori{te da dojuri u vuka.

Branko ]opi}

KAKO DAN PROVODI MENE

DJE^AK: ^im sunce svane, jutro iza|e. Krevet ustane iz mene oko sedam sati,

onda treba pola sata da me odijelo prona|e i obu~e. Dogodi se da se lijeva noga

navu~e na desnu cipelu. Dok me mlijeko pije, najradije bi me pqunulo kroz pro-

39

zor. Samo, prolaznici bi se mogli proliti po wemu. Pa bi batina dobila le|a.

^esto izmislim kako me boli {kola samo da ne idem u `eludac. Nedjeqa jedva

~eka da do|em ja. Ja sam nedjeqi najqep{e vrijeme. Tada putovi tr~e po meni, stabla

se po meni veru, {ume kroza me lutaju. Ponekad u me u|e livada. Visoka trava legne

u mene i gleda kako se zelenim. Rijeka me slu{a kako {utim, ribe me gledaju kako

qeskam. Moja le|a padaju po suncu sve dok sunce ne pocrni.

^esto me savjeti qudaju. Boje se da }e se zemqa prehladiti kad le`i na meni

jer da sam jo{ hladan i mokar.

Je proqe}e. Sa stvarima se de{avaju ~udni mnomi. Ponekad me neko cvije}e

natrga i da mami. Radost je tada mamozna. Od uzbu|ewa zna suzi pote}i mama.

Tata se boji da mama ne iste~e. Tada bi druga `ena morala tra`iti wega. @enio

bi se morati. A pitawe je bi li ja toj drugoj bio dobar. Da li bi ona meni htjela

dati grlo kad me boli bombon?

Zvonimir Balog

Na{alite se sa u~enicima saop{tavaju}i izokrenute re~enice:

Zadatak je sao kan. Od sre}e mi cvobi zuko}u.

Cvrce ptiku}u. Hlada je vodna.

Neka u~enici nastave.

7. Bra}a Grim: Kroja~ i div

Organizovati igru pantomime sa ciqem da u~enici otkriju o kojem zani-

mawu je re~. Jedan od zadataka bi}e zanimawe kroja~. Razgovor o tome {ta radi

kroja~ i koji alat koristi.

Pitati u~enike znaju li neku pri~u o kroja~u. Danas }emo upoznati jednu

bajku koja govori o kroja~u i divu.

- Izra`ajno ~itawe bajke (~ita u~iteq).

- Istra`iva~ko ~itawe sa ciqem da se prona|u i obele`e nepoznate re~i.

- Tuma~ewe nepoznatih re~i i izraza, razgovor o do`ivqaju teksta.

- Razgovor o bajci: Ko su likovi u ovoj bajci? Kako izgleda kroja~? Kako

zami{qa{ diva? Koje su wihove osobine posebno istaknute? Ima li

preterivawa? Koja osobina poma`e kroja~u da pobedi diva: snaga ili

lukavstvo? [ta misli{, kako se ose}ao kroja~ kad je ugledao diva pred

sobom? [ta je pomislio div? Za{to se div u po~etku rugao kroja~u? Kakvu

mu je platu nudio? Kako je kroja~ reagovao na divovu ponudu? Prona|i

re~enicu koja o tome govori.

Ko je koga nadmudrio na kraju bajke? Kako?

Kako je kroja~ odgovarao divu, a kako je obavqao zadatke?

Objasni izraze: „radoznao kao svraka” i „si{lo mu srce u pete”.

Seti se jo{ nekih pore|ewa (brz kao..., mudar kao..., lukav kao..., spor kao...).

- [ta su pisci postigli koriste}i izraze: `iv `ivcat, tanu{an, juna~ina?

[ta zna~i poslovica „Um caruje, a snaga klade vaqa”? Kako to mo`emo re}i

na savremen na~in?

- Da li se i tebi nekad desilo da se upla{i{ od nekoga koga ne poznaje{?

Stvarala~ki zadatak za samostalni rad nalazi se u ~itanci.

Podsetimo se: U bajkama se uvek sukobqavaju suprotnosti: dobri i zli, mali

i veliki, slabi i jaki. Tako|e, u bajkama ima neobi~nih likova i fantasti~nih

doga|aja. Prona}i fantasti~ne elemente u ovom tekstu.

40

Boga}ewe re~nika:

Poku{aj druk~ije da ka`e{:

- Kud ga o~i vode i noge nose.

- Radoznao kao svraka.

- Si{lo mu srce u pete.

8. Krstivoje Ili}: Hristov san

Razgovor zapo~eti tako {to }emo zamoliti u~enike da ispri~aju koji je

najve}i praznik koji se praznuje u wihovoj porodici. Kakvi su obi~aji vezani

za taj praznik? ^emu se najvi{e raduju u vezi sa tim praznikom? Za{to se

proslavqa Bo`i}? [ta znaju o Isusu Hristu?

[ta su ikone?

Najava pesme i izra`ajno ~itawe.

Razgovor o pesmi na osnovu zadataka datih u ~itanci.

Ve`be izra`ajnog ~itawa.

U okviru stvarala~kog rada napraviti nekoliko ~estitki i ispisati `eqe

povodom Bo`i}a.

Na ~asu muzi~ke kulture nau~iti jednu pesmu o Bo`i}u.

9. Narodna pesma: Oj, Badwa~e, Badwa~e

Rad na ovoj pesmi mo`e se organizovati u korelaciji sa nastavom muzi~ke

kulture, po{to se ova pesma i peva. Zamoliti u~enike koji proslavqaju Badwi

dan da opi{u kako se to radi u wihovoj porodici i da li oni u~estvuju u

proslavi.

Razgovor o pesmi voditi na osnovu zadataka datih u ~itanci.

10. Narodne pitalice: Pitali |aci u~iteqa

41

- Ne ume ni do pet da nabroji.

- Smejuqi se ispod brka.

- Nije svu no} oka sklopio.

Primeri pitalica:

Pitali mudra starca:

– Koju pticu najvi{e voli{?

– Sokola.

– A koga ~oveka najvoli{?

– Opet sokola.

Pitali nekakvo dete:

– Kako se zove kod vas hladna popara?

A ono kazalo:

– Mi joj nikad ne damo da se

ohladi.

Pitala bundeva Sunce:

– Greje{ li jo{ koga ili samo mene?

A Sunce joj odgovori:

– Da nisi bundeva ne bi tako ni

pitala.

Pitali zeca:

– Ima li {ta sla|e od glavice

kupusa?

A on odgovori:

– Sla|e su dve glavice.

Pitali mi{a:

– U kojem selu najboqe `ivi{?

– U onome gde nema ma~aka.

Pitali babu:

– Koliko godina ima{?

– Ne ~ujem dobro dok ne ru~am!

Pitali {umu ko ju je osakatio:

– Sekira kojoj sam pozajmila dr`aqe.

Pitali zmiju:

– Za{to ti je svak du{manin?

– Zato {to ni ja nisam nikome pri-

jateq.

Rad na pitalicama mo`e se organizovati samostalno ili u okviru grupnog

rada na kratkim narodnim umotvorinama o kojima je ve} bilo re~i.

Ako se odlu~imo da ceo ~as posvetimo pitalicama, potrebno je da u~enici-

ma prethodno damo zadatak da sakupe i donesu {to vi{e pitalica. Tako|e,

treba da uo~e koji se likovi naj~e{}e pomiwu u pitalicama.

4. celina: VETAR I SUNCE

Ova celina, poput vetra i sunca, nosi razli~itost i vedrinu i oslikava,

pre svega, neponovqivu lepotu prirode i wenih stanovnika.

1. Jovan Jovanovi} Zmaj: Prole}nica

Obradu ove pesme treba planirati za kraj marta ili po~etak aprila, kada se

prole}e poka`e u punoj lepoti. Bilo bi dobro da pre ~asa u~enici borave u priro-

di i da budu podstaknuti da uo~avaju i komentari{u lepote prole}a. Pesmica se

mo`e obraditi i u toku nastave u prirodi, ako je nastava planirana za prole}e.

^as se mo`e planirati u korelaciji sa nastavom muzi~ke kulture tako {to

na po~etku u~enici pevaju pesmu „Prole}e u {umi”, pesmu iz Finske.

Razgovor mo`emo po~eti ovako:

Prole}e je kompozitor ~ije pesme ostaju u na{im srcima.

Prole}e je slikar ~ije slike ostaju u na{im o~ima.

Prole}e je ~arobwak ~ije...

Prole}e je peva~ ~ije...

Zamoliti u~enike da nastave re~enice. Pitati u~enike na {ta prvo pomi sle

kad ~uju re~ PROLE]E.

- Najaviti pesmu i pro~itati je.

Razgovor o pesmi:

- Za{to se pesma zove „Prole}nica”?

- O ~emu pesnik peva?

- Pesnik nam opisuje nekoliko slika. Navedi ih.

Prva slika je {umica kroz koju proti~e potok.

Druga slika su vrhovi Fru{ke gore u ranu zoru.

Tre}a slika je mlada trava...

- Za{to se u pesmi koriste re~i p~elica, vetri}, pti~ica, {umica?

- A re~i lahori, zujka, `ubori, vije, mije, letari, gmi`e? Zna{ li {ta zna~e

te re~i? Da li se sla`e{ da je u prirodi lepo sve {to je malo?

- Kako se deca ose}aju u prole}e? [ta rade?

- Kako se ti ose}a{ kad stigne prole}e?

Ve`be u izra`ajnom ~itawu pesme.

Rad na zadacima iz ~itanke – stvarala~ki rad u~enika.

2. Narodna pripovetka: Vetar i Sunce

Odrediti parove i dati im zadatak da se prepiru. Razlog za prepirku treba

da smisle sami. Jedan u~enik treba da ne{to tvrdi, a drugi da odri~e. Posle

zamene uloge.

42

Tekst najaviti posle komentara da se ne prepiru samo qudi. Ima situacija

kada se prepiru i Severac i Sunce. Pitati znaju li {ta je severac.

^itawe pripovetke i razgovor:

- Oko ~ega su se prepirali Severac i Sunce?

- Koje im je qudske osobine dao pisac?

- Kakav je Severac? Kakvo je Sunce?

- Ko je mislio da snagom i silom mo`e da postigne pobedu?

- Ko se uzdao u dobrotu i milost?

- Kako je putnik prokliwao Severca? Smisli kletvu.

- Kako je zahvaqivao Suncu? Smisli blagoslov.

- Za qude poput Sunca ka`emo da su skromni i dobrodu{ni. [ta ka`emo za

qude poput Severca, kakvi su oni?

- Navedi tri sli~nosti ove pripovetke sa basnama.

VETAR

[ta je vetar? To je vazduh koji se brzo kre}e. [ta ga pokre}e? Sunce zagreva

vazduh koji se tada pewe u vi{e slojeve, a hladni vazduh tom prilikom pada

ni`e, odnosno kre}e se. Kretawe je ponekad lagano i tada duva povetarac, ali

zato u drugim prilikama kretawe je brzo i sna`no. Tada duva vetar.

SUNCE

[ta je Sunce? I za{to je tako toplo? Sunce je jedna ogromna zvezda, a sa stoji

se iz vrelih, goru}ih gasova koji gore i osloba|aju toplotu koju nama {aqu.

Sunce je milione i milione kilometara daleko od nas, ali ipak ose}amo

wegovu toplotu i primamo wegovu svetlost koja nam donosi dan i omogu}ava da

`ivimo, a biqkama da rastu. Zato se ~esto ka`e da je Sunce `ivot, pa ga svi

volimo i radujemo mu se.

Mo`ete tra`iti da u~enici smisle duhovite odgovore na pitawa: [ta je

vetar? [ta je Sunce?

3. Narodna pesma: Sestre bez brata

Razgovor o tome ko ima brata ili sestru, kako se zovu, da li su mla|i ili

stariji, kako se sla`u, dru`e, igraju...

Najaviti pesmu i pro~itati je izra`ajno.

Razgovarati o do`ivqaju pesme. O ~emu peva pesnik?

Kako ti pokazuje{ qubav svom bratu ili sestri?

U drugom delu – rad na zadacima iz ~itanke.

4. Dragutin Ogwanovi}: Vukov zavet

Razgovor zapo~eti pitawem da li u~enici znaju {ta je zavet. Kada i kome

daju zavet? Da li je isto dati obe}awe i dati zavet?

Najaviti pesmu „Vukov zavet” i pro~itati je izra`ajno.

Dati u~enicima zadatak da pro~itaju pesmu u sebi i obele`e nepoznate re~i

i izraze.

Tuma~ewe nepoznatih re~i. Razgovor o pesmi na osnovu zadataka iz ~itanke.

43

5. Narodna basna: Vuk i jagwe

Zamolite dva u~enika da do|u do vas i {apnite im da treba pantomimom da

predstave basnu „Cvr~ak i mrav”.

Prvi treba da opona{a violinistu, a drugi da tovari na le|a i nosi te`ak teret.

Posle izvesnog vremena drugi se odmara u svojoj ku}i, a prvi cvoko}e od zime...

Ostali u~enici treba da pogode o ~emu je re~. Kada re{e zadatak, obnoviti

znawe o basnama. Podsetiti se likova iz basni i wihovih osobina. Proveriti

da li znaju nekog basnopisca.

EZOP (6. vek pre nove ere), istaknuti gr~ki basnopisac, ro|en je u Maloj Aziji, odakleje doveden kao rob. Po legendi, zbog svog slobodoumqa koje je iskazivao u basnama, gurnut je

sa visoke stene u Delfima i okon~ao `ivot u morskoj dubini. Pod wegovim imenom ostala

je kwiga „Zbornik basni”, koja je imala veliki uticaj na sve kasnije basnopisce, od Fedra

do Lafontena, Lesinga, Krilova i na{eg Dositeja Obradovi}a. Basne su prevo|ene na mnoge

jezike, javqaju se i u staroj srpskoj kwi`evnosti u kojoj se pomiwe Ezopovo ime.

Ezopovi junaci jesu lewi lav, mudri `dral, spora korwa~a, uobra`eni zec, nevaqalo

pastir~e, luckasti mlinar, wegov sin i magarac, lakomi pas, hvalisavi komarac, lukava

lisica, pro`drqivi vuk i drugi. I mnoge narodne basne nastale su po Ezopovim motivima.

Najaviti basnu „Vuk i jagwe” i izra`ajno je pro~itati.

Razgovarati sa u~enicima o do`ivqaju teksta. Da li su o~ekivali ovu basnu

kad su ~uli naslov? Podsetiti se da postoji jo{ jedna basna sa istim nazivom.

Kako u toj basni prolazi jagwe? Ima li ova basna neke veze sa prethodnom? Dati

u~enicima zadatak da doma{taju tu vezu. Akcenat je na tome kako su se jagwi}i

opametili i postali mudriji od vuka.

Razgovor o basni voditi na osnovu pitawa datih u ~itanci.

Izdvajawe osobina vuka i osobina jagwi}a.

Dramatizacija basne i najuspe{nijeg stvarala~kog zadatka u~enika.

Vuk i jagwe

Vuk je pio na bistrom izvoru. Ispod wega, na potoku, pilo jedno jagwe; ono

vuka nije videlo. ^im spazi jagwe, vuk povika:

– Hej, ti! Muti{ mi vodu! Ne mogu od tebe na miru ni ~iste vode da se napi-

jem!

– Ali voda te~e od tebe ka meni – re~e jagwe. – Ne mo`e onda biti da ja tebi

zamu}ujem vodu.

– Ha, ha! – zaurla vuk. – Poznao sam te po glasu! Ti si onaj koji mi se pro{le

godine u ovo doba rugao!

– Pro{le godine u ovo doba! Ta onda me nije ni bilo na svetu. Majka me ojag-

wila ovog prole}a.

– Da, da. Vidim da si pametan i da ume{ dobro misliti i ta~no zboriti –

re~e vuk – ali to za mene nema nikakvog zna~aja. Zatim sko~i na jagwe i

pro`dera ga.

Narodna basna: „Vuk i jagwe” – aktivno u~ewe

Ciq ~asa: uvo|ewe u~enika u do`ivqavawe i razumevawe sveta basni;

- osnovne osobine basne;

- do`ivqavawe i razumevawe basne „Vuk i jagwe”;

- negovawe izra`ajnog ~itawa;

- uo~avawe osobina vuka i jagweta i pore|ewe sa qudskim

postupcima i osobinama.

Problemska situacija: Setite se nekog primera za koji bi mogla va`iti na -

rodna izreka NIJE VJERA TVRDA U JA^EGA.

44

Da li ste se vi nekada tako poneli prema slabijem od sebe? Ispri~ajte taj

slu~aj.

Najava basne: Danas }emo raditi narodnu basnu „Vuk i jagwe”. Kako obi~no

prolaze jagwad u susretu sa vukovima?

Znate li nekog na{eg basnopisca? Podsetiti se basni Dositeja Obradovi}a:

„Kow i magare”, „Bik i zec” i sl.

Izra`ajno ~itawe: U~iteq ~ita basnu a u~enici imaju zadatak da obrate

pa`wu na to kako je postavqen problem iskazan poslovicom o kojoj smo go -

vorili na po~etku ~asa.

Razgovor o do`ivqaju: O kome se govori u basni? Kako vi zami{qate vuka i

jagwe? Kakvo raspolo`ewe budi ova basna? Kako vam se dopao kraj? Znate li jo{

neku basnu o vuku i jagwetu?

^itawe u sebi: U~enici otvore ~itanke i dobiju zadatak da pro~itaju basnu

i obele`e nepoznate re~i ako ih ima. Pretpostavka je da }e re~ avlija biti

nepoznata (avlija – dvori{te).

Samostalni rad u~enika: U~enike podeliti u {est grupa. Na karton~i}ima

mo`emo ispisati razli~ite vrste hrane: vo}e (jabuka, kru{ka, duwa, {qiva,

kajsija, vi{wa), povr}e (kupus, paprika, paradajz, krastavac, rotkva, keq),

mle~ni proizvodi (jogurt, sir, kiselo mleko, slatko mleko, ka~kavaq, pavlaka),

meso (piletina, }uretina, jagwetina, junetina, sviwetina, riba), `itarice

(p{enica, je~am, ra`, ovas, kukuruz, hmeq), slatki{i (~okolada, bombone, liza-

lica, `vaka}a guma, keks).

Svaka grupa dobi}e posebne zadatke.

Analiza rezultata rada: Kad u~enici zavr{e samostalni rad, izvestilac

grupe ~ita rezultate, a ostali komentari{u i dopuwavaju wegove odgovore.

Naravou~enije (pouka): Pouku zapisati na grafofoliji ili plakatu i

postaviti je na vidno mesto. Osobine likova zapisati na tabli, a u~enici

zapisuju u svojim sveskama.

Slobodno prepri~avawe basne: Svaka grupa bira svog predstavnika koji

prepri~ava basnu sa pro{irenim sadr`ajem. Izabrati najboqeg pripoveda~a.

Wegovo prepri~avawe mo`emo snimiti na audio-kasetu i analizi rati.

Doma}i zadatak: Pismeno prepri~avawe basne sa pro{irenim sadr`ajem.

Zadaci za u~enike:

Nastavni listi} za prvu grupu:

1. Podvuci ta~ne odgovore:

Pri~a „Vuk i jagwe” je: a) duga b) kratka

Ona govori o: a) qudima b) `ivotiwama

@ivotiwe se pona{aju: a) prirodno b) qudi

U pona{awu pokazuju: a) svoje osobine b) osobine qudi

Ova pri~a: a) ima pouku b) nema pouku

Ova pri~a je: a) bajka b) basna

2. Koriste}i podvu~ene re~i, objasni kratko {ta je basna.

Nastavni listi} za drugu grupu:

1. Pro~itaj prvu re~enicu u tekstu. Koji su likovi najavqeni

tom re~enicom?

2. Koje osobine uo~avamo kod vuka? Kako se vuk obra}a jagwi}ima? Da li su

wegove re~i iskrene?

45

Nastavni listi} za tre}u grupu:

1. Pro~itaj deo teksta koji govori o tome kako se jagwi}i obra}aju vuku. Koje

osobine jagwi}a uo~avamo?

2. Da li se vuk nadao ovom odgovoru? Razmisli {ta je daqe bilo.

Nastavni listi} za ~etvrtu grupu:

1. U basni „Vuk i jagwe” vuk je poku{ao:

a) da jagwi}e uveri u svoje iskreno prijateqstvo;

b) da jagwi}e prevari pretvaraju}i se da dolazi kao prijateq.

2. Kakvu uslugu vuk tra`i od jagwi}a?

3. Koga jagwi}i `ele da pozovu da pomogne vuku?

Nastavni listi} za petu grupu:

1. Kakve qude prepoznajemo u liku vuka?

2. [ta misli{ o qudima koji se slu`e neistinom da do|u do ciqa?

3. Kako bi mogla da glasi pouka ove basne? [ta misli{, kako se ose}ao vuk

posle neuspelog pohoda na jagwi}e? Kako je razmi{qao o sebi?

Nastavni listi} za {estu grupu:

1. Kakve qude predstavqaju jagwi}i u ovoj basni? Za{to oni odmah nisu

rekli vuku da mu ne}e pomo}i?

2. Kada nas neko jednom izneveri:

a) dobro }emo razmisliti o svakom wegovom narednom postupku i ponudi.

b) odmah }emo sve zaboraviti i pona{ati se kao da se ni{ta nije desilo.

v) ne{to tre}e. [ta?

3. Kako se pona{aju iskreni prijateqi?

6. Ezop: Korwa~a i zec

^as mo`emo zapo~eti re~enicom:

„Jo{ je sporija nego {to sam pretpostavqao, a kad samo pomislim da je

uobrazila kako mo`e da me pobedi!”

Kome pripadaju ove re~i? Zamoliti u~enike da pro~itaju u sebi basnu i da

podele uloge korwa~e i zeca koje }e kasnije prikazati pred odeqewem.

Nakon toga jedan u~enik izra`ajno ~ita basnu.

Razgovor o basni: [ta su se dogovorili korwa~a i zec? U koju svoju osobinu se

uzdao zec? Da li je korwa~a bila svesna svojih osobina? A ze~evih? [ta misli{,

za{to je korwa~a ipak prihvatila ovaj izazov? Za{to je zec izgubio borbu? Treba

li protivnika potceniti u bilo kojoj borbi? ^emu nas u~i ova basna?

Stvarala~ki zadatak mo`emo u~enicima dati za doma}i zadatak.

7. Branko ]opi}: Lijin oglas

Razgovor zapo~eti postavqawem problemske situacije: Ima{ psa koga mnogo

voli{ i ne bi ga se odrekao ni za kakve pare. Me|utim, jednog dana tvoj pas se ne

vrati iz {etwe. Poku{ava{ da ga na|e{ na sve na~ine, tra`i{ ga sve do ve~eri,

raspituje{ se kod prijateqa i poznanika, ali niko ni{ta nije video. Kako jo{

mo`e{ da poku{a{ da prona|e{ svog qubimca?

46

Neko od u~enika do}i }e na ideju da napi{e oglas. Kako se pi{e oglas? Gde se

sve mo`e ogla{avati? Da li je neko od u~enika nekad poku{ao da sastavi oglas?

Kakav oglas mora biti?

Najaviti tekst i izra`ajno ga pro~itati.

Razgovor o tekstu voditi na osnovu zadataka u ~itanci.

Kada je to sino} u sam suton?

Ima li u lijinom oglasu elemenata basne?

Kakva je lisica? A guska? Izdvojiti osobine.

Na {ta ra~una lisica dok pi{e oglas?

[ta misli{, kako }e guska postupiti kad pro~ita lijin oglas?

[ta joj ti savetuje{? Produ`i pesmu.

8. Branko ]opi}: Jazav~ev oglas

Ovu pesmu mo`emo obraditi istoga dana kada i „Lijin oglas”. Ako se

odlu~imo za odvojenu obradu, razgovor o pesmi mo`e te}i ovako:

Koje osobine ima jazavac? O ~emu vodi ra~una? Za{to? Ima li ve} neko

iskustvo sa je`om? Za{to jazavac `eli da podeli svoj stan?

[ta misli{, ko je odgovorio na wegov oglas?

U razgovoru koristiti i pitawa data u ~itanci.

Na kraju ~asa svim u~enicima dati zadatak da naprave jednu reklamu za

novine, radio ili televiziju.

U prilogu dajemo primer teksta na osnovu kojeg mo`emo voditi razgovor o

oglasima.

Oglas*

Ju~e popodne izgubio se pas. To se dogodilo ovako. Ja sam iza{ao na ulicu, a Grom za

mnom. Grom je taj pas koji se izgubio. Lepo sam rekao Gromu: „Ostani u dvori{tu, zavu-

ci se u ku}icu i spavaj. Na ulici nisi nikome potreban. Samo }e{ nam smetati!”

Grom nikada ne slu{a {ta mu govorim, pa nije slu{ao ni ju~e. Mahnuo je repom i

po{ao za mnom. Mene su ~ekali prijateqi. Moji prijateqi su Ivan, Mi{a, Ranko,

Pera, Stanko, Jova, Nikola, Zvezdan i Darko. To nisu svi moji prijateqi, ali ostalih

za sad ne mogu da se setim.

Neko je doneo loptu i igrali smo fudbal. Ja sam bio golman. Grom je neko vreme sta-

jao iza mene i hvatao lopte koje nisam uhvatio ja. Takvih lopti je bilo malo, jer ja sam

najboqi golman u ulici. Vaqda je Gromu zbog toga bilo dosadno i on je nekud oti{ao.

Kuda je oti{ao, ja ne znam. Ne zna niko. Ko da gleda kuda ide Grom, kad je igra najza -

nimqivija!

Kasnije sam ga tra`io u celoj ulici, a zatim u jo{ tri ulice. Nije ga ni gde bilo.

Tra`io bih i daqe, ali sam morao da se vratim ku}i. Zvala me mama. Kad sam joj rekao

da se izgubio Grom, ona je rekla da Grom zna gde stanuje.

Mo`da je znao, pa zaboravio, jer ga jo{ uvek nema. Ako ga negde vidite, po{aqite ga

ku}i. Ka`ite mu da ga ~eka @eqko. @eqko sam ja. Mo`da ne po znajete Groma? Lako }ete

ga prepoznati. Velik je, glasno laje i rado ma{e repom. Jo{ radije jede meso. Voli i

koske, i kola~e, i mleko, i sve druge dobre stvari. Voli ih toliko da bi zbog wih

oti{ao na kraj sveta. Ja se bojim da je i ju~e oti{ao negde gde ima mnogo dobre hrane

koju voli. Kad se najede, veselo laje. Ba{ kao sada. [ta? Grom laje? Ako se izgubio, ne

mo`e da laje. Ako laje, nije se izgubio!

Vidite li, napisao sam toliki oglas, a Groma ne morate da tra`ite.

Pozdravqa vas va{ @eqko.Milivoj Mato{ec

* Pri~a je iz didakti~kih razloga ekavizirana.

47

9. Narodna pesma: @enidba vrapca Podunavca

^as mo`emo zapo~eti u korelaciji sa nastavom prirode i dru{tva.

Postaviti geografsku kartu Srbije i posmatrati najve}e reke. Prona}i Veliku

Moravu, Savu, Dunav, Tisu, Drinu... Pitati u~enike znaju li kako se zove oblast

oko reke Morave. (Pomoravqe)

A oko reka Save, Drine, Tise, Dunava? Zabele`iti imena reka i nazive

oblasti. Ukazati na upotrebu velikog slova.

Tekst najaviti tako {to }emo re}i da je davno `iveo jedan vrabac koji je bio

veliki putnik i koji se na jednom svom putovawu zaqubio u lepu senicu.

Napisati naslov pesme na tabli.

Izra`ajno ~itawe pesme i razgovor o utiscima. Kakva ose}awa je pobudila

ova pesma u vama? Za{to? Samostalno ~itawe i obele`avawe nepoznatih re~i i

izraza. Zajedni~ko tuma~ewe nepoznatih re~i.

Ko je mlada, a ko mlado`ewa u pesmi? Znate li kako izgledaju senica i

vrabac?

Ko ~ini svatove? Ko kvari svadbeno veseqe? Kako reaguje mlado`ewa, a kako

svatovi kad se pojavi kobac? Podelite uloge i do~arajte trenutak kad se

pojavquje kobac!

Za{to se vrabac zove Podunavac? Odaberite na karti mesto iz kojeg poti~e!

Odakle je senica? Kako bismo wu mogli nazvati?

Produ`i pesmu tako {to }e{ smisliti druk~iji kraj.

Neke od ideja nalaze se u ~itanci.

^itawe i izbor najboqih radova.

10. Vladimir Buwac: Sneg pada – grupni rad

(Scenario za ogledni ~as, planirati za dan kada pada sneg)

Ciq ~asa: Uvo|ewe u~enika u razumevawe i do`ivqavawe umetni~kog teksta,

tematsko boga}ewe re~nika

Obrazovni zadaci: Do`ivqavawe proznog teksta u funkciji opisa zimskog

pejza`a, ose}awa kojim je protkan, uo~avawe i razumevawe pesni~kih slika,

poruka teksta i jezi~kih sredstava koja je pisac koristio.

Pojam dokumentarnog filma.

Vaspitni zadaci: Razvijawe qubavi prema umetnosti, podsticawe interesa

za sve vrste umetnosti, podsticawe qubavi prema prirodi kao najsna`nijem

umetniku, negovawe smisla za u`ivawe u lepom, potreba za stvarawem lepog,

razvijawe ekolo{ke svesti u~enika i podsticawe `ivotne vedrine.

Funkcionalni zadaci: Boga}ewe re~nika u~enika, razvijawe saradni~kih

odnosa u grupi, samodiscipline, ta~nosti i preciznosti u radu, logi~kog

mi{qewa i de~jeg stvarala{tva.

Oblik rada: frontalni, grupni, individualni – aktivno u~ewe.

Nastavna sredstva: ~itanka, reprodukcije umetni~kih slika zime, fotogra -

fije zime, muzi~ka kaseta „^etiri godi{wa doba”, Antonio Vivaldi, video-

-kaseta sa filmom „Posledwa oaza” Petra Lalovi}a, nastavni listi}i za grup-

ni i individualni rad.

Nastavne metode: dijalog, demonstrativna, rad na tekstu, heuristi~ka,

pisanih radova.

Mesto rada: u~ionica ili medijateka.

48

Korelacija: muzi~ka i likovna kultura, filmska umetnost, priroda i

dru{tvo.

Korelacija: muzi~ka i likovna kultura, filmska umetnost, priroda i

dru{tvo.

TOK ^ASA

U~enike podeliti u ~etiri grupe tako {to }e izvu}i karton~i}e na kojima

su nacrtane pahuqice u ~etiri boje (plava, zelena `uta, roze) i zauzeti mesta za

stolovima na kojima se nalazi karton~i} odgovaraju}e boje.

Intelektualno-emocionalna priprema u~enika:

- Postavqam tri zagonetke (Usta nema, zuba nema, a opet ujeda. ]ilim {umu

beli i decu veseli. Bijele p~ele na zemqi sletele.), ~ija su re{ewa ZIMA.

SNEG. PAHUQICA.

- Kakva ose}awa u vama budi sneg?

- Zima i sneg su sna`ni podsticaji u gotovo svim vrstama umetnosti: demon-

striram umetni~ke reprodukcije, strip, umetni~ke fotografije zime,

slu{amo recitovawe pesme „Zima” Du{ana Vasiqeva i na kraju gledamo

insert iz filma „Posledwa oaza” Petra Lalovi}a. Sve prati tiha muzika

Antonija Vivaldija.

- Razgovor o pokazanom, pojam dokumentarnog filma, razlika izme|u filma

i ostalih umetnosti.

Najava teksta

- Tekst „Sneg pada” Vladimira Buwca, ~itanka, strana 92.

Izra`ajno ~itawe teksta.

Razgovor o do`ivqaju:

- O ~emu ste razmi{qali dok ste slu{ali tekst?

- ^ime vas zadivquje i za~u|uje priroda?

- Priroda kao umetnik – paralela sa pesmom „Zima’’ Du{ana Vasiqeva.

Usmereno ~itawe u~enika u sebi:

- Neka svako pro~ita u sebi jednom tekst i neka obrati pa`wu na slede}e:

1. nepoznate re~i, ako ih ima,

2. mesto i vreme radwe,

3. opise u tekstu,

4. delove u tekstu, odeqke,

5. lepe slike u tekstu.

Obja{wewe nepoznatih re~i i lokalizacija teksta:

- Mesto: {uma pored jezera, listopadna

- Vreme: zima

Analiza sadr`aja:

- U~enici izvla~e grupu pitawa na koju }e zajedni~ki odgovarati. Na pita -

wima je nazna~en i broj koji u~enici upisuju na karton~i} koji su na{li

na klupi.

1. grupa: 1. O ~emu se govori u ovom tekstu?

2. Analizirajte naslov, odredite vrste re~i.

2. grupa: 1. Kada je do{la zima?

2. ^ime je zima obele`ila svoj dolazak. [ta je donela?

3. grupa: 1. Koliko dugo je sneg padao?

2. [ta se sve na{lo pod snegom?

4. grupa: 1. [ta su tra`ili jeleni i ko{ute u {umi?

2. Kada se {uma potpuno umirila?

49

Sumiramo rezultate

- Uo~avamo krupne slike u tekstu – ukupno ~etiri.

- Uo~avamo odeqke u tekstu – svaki odeqak predstavqa jednu sliku.

- Odre|ivawe naslova odeqcima (okvirno).

1. Kovitlac snega

2. Jeleni i ko{ute

3. Veliko sne`no jezero

4. Vetar

- Svakoj grupi dodeliti ime jednog odeqka.

Idejna analiza

- Ovaj tekst nastao je na osnovu dokumentarnog filma Petra Lalovi}a

„Posledwa oaza” sa kojim je autor sara|ivao i na osnovu koga je napisao

istoimenu kwigu.

Analiza jezika i stila

- Podeliti grupama materijal i dati uputstva kako da re{avaju zadatke.

- Dok rade zadatke, pustiti tiho muziku Vivaldija.

Povratna informacija

- ^itawe i analiza radova, poruke, insert iz filma „Posledwa oaza’’ –

zimske scene.

2. ~as: TEMATSKO BOGA]EWE RE^NIKA

TOK ^ASA

Motivaciona priprema

- Pevamo pesmu „Pada, pada sne`ak” uz pratwu harmonike.

Najava zadataka i podela nastavnih listi}a – diferencirani zadaci na tri

nivoa slo`enosti.

Samostalni rad u~enika.

Povratna informacija.

- ^itawe i analiza zadataka.

NASTAVNI LISTI]I ZA PRVI ^AS

1. grupa: KOVITLAC SNEGA

UPUTSTVO ZA U^ENIKE:

Jo{ jednom pro~itaj odeqak ~ije ime nosi tvoja grupa, a zatim ~itaj

i re{avaj zadatke sa ostalim ~lanovima grupe. Rade}i polako i pa`qivo,

si gurno }ete imati uspeha.

Zadaci:

1.Ma{tajte i smislite jo{ neko ime za zimu.

______________________________________

2. Ispi{ite sve lepe opise iz va{eg odeqka. Evo jednog:

Ogromna pukotina neba, ________________________________________

______________________________________________________________

3. Podvuci jednom linijom imenice, a dvema glagole u odeqku.

Koliko ih ima? ________________________________________________

4.[ta je pisac postigao gomilawem imenica i glagola u ovom odeqku?

_____________________________________________________________

_____________________________________________________________

Dodatni zadatak:

Nacrtaj {umu pre snega.

50

2. grupa: JELENI I KO[UTE

UPUTSTVO ZA U^ENIKE:

Jo{ jednom pro~itaj odeqak ~ije ime nosi tvoja grupa, a zatim zajedni~ki

re{avajte zadatke. Rade}i polako i pa`qivo, sigurno }ete imati uspeha.

Zadaci:

1. Za{to ko{ute zadrhte svojim tankim krznom?

____________________________________________________________

2. Kako qudi mogu pomo}i jelenima i ko{utama zimi?

____________________________________________________________

____________________________________________________________

3. Koliko ima re~enica u ovom odeqku?

___________________________________________________________

4. Napravite od ove duga~ke re~enice u va{em odeqku vi{e

kra}ih re~enica. _____________________________________________

_____________________________________________________________

_____________________________________________________________

Dodatni zadatak:

Nacrtaj malo krdo ko{uta u {umi.

3. grupa: VELIKO SNE@NO JEZERO

UPUTSTVO ZA U^ENIKE:

Jo{ jednom pro~itaj odeqak ~ije ime nosi tvoja grupa, a zatim zajedni~ki

~itaj te i re{avajte zadatke. Rade}i polako i pa`qivo, sigurno }ete imati uspeha.

Zadaci:

1. Po ~emu se {uma razlikovala od svoje okoline?

_______________________________________________________

_______________________________________________________

2. Ispi{ite lepe, ma{tovite izraze iz va{eg odeqka.

_______________________________________________________

_______________________________________________________

3. Kako se jo{ mo`e re}i za beli zimski pokrov?

_______________________________________________________

_______________________________________________________

4.[ta se desi sa belim pokrovom kad grane sunce i dune jugo?

_______________________________________________________

_______________________________________________________

Dodatni zadatak:

Nacrtaj {umu prekrivenu snegom.

51

4. grupa: VETAR

UPUTSTVO ZA U^ENIKE:

Jo{ jednom pro~itaj odeqak ~ije ime nosi tvoja grupa, a zatim zajedni~ki

re{avajte zadatke. Rade}i polako i pa`qivo, sigurno }ete imati uspeha.

Zadaci:

1. Kad je sneg prestao da pada, {ta je i daqe ostalo na samim kro{wama

drve}a? _________________________________________________

2. Koji su se zvuci ~uli u {umi dok vetar nije prestao da duva?

______________________________________________________

______________________________________________________

3.[ta misli{ o prirodi kao umetniku, slikaru, kompozitoru, peva~u?

______________________________________________________

4.[ta misli{ o ~ovekovom odnosu prema prirodi?

______________________________________________________

Dodatni zadatak:

Ilustruj detaq teksta po `eqi.

Napomena: Ilustracije su proizvod zajedni~kog rada na ~etvrtini hamera.

Nakon ~asa postaviti radove na pano.

DRUGI ^AS: TEMATSKO BOGA]EWE RE^NIKA

NASTAVNI LISTI]I

UPUTSTVO ZA U^ENIKE:

Pred tobom su tri grupe zadataka. Pro~itaj ih pa`qivo, a zatim odaberi

grupu zadataka koja ti najvi{e odgovara. Potrebno je da re{i{ zadatke samo iz

jedne grupe, a ako ti ostane vremena, mo`e{ re{iti i zadatke iz neke druge

grupe ili dodatni zadatak. @elim ti uspeh i radost u radu!

1. GRUPA1. Igraj se re~ima!

Na predvi|enom mestu u tabeli napi{i re~i koje zna~e umaweno i re~i koje

zna~e uve}ano.

Re~i koje zna~e umaweno Re~i koje zna~e uve}ano

SNEG

PAHUQA

VETAR

OBLAK

2. Napi{i {to vi{e opisnih prideva koji ozna~avaju kakva je pahuqa.

_________________________________________________________

3. Re~enicu SNEG PADA napi{i u budu}em vremenu.

_________________________________________________________

Kojim jo{ glagolima mo`emo re}i da sneg pada?

_________________________________________________________

4. Vetar je ispreturao re~i u ovoj re~enici. Vrati ih na mesto:

je jezero Magla {umu i pokrila.

_________________________________________________________

52

2. GRUPA

1. Od re~i SNEG poku{aj da napravi{ {to vi{e novih re~i.

_________________________________________________________

_________________________________________________________

2. U posledwoj re~enici teksta re~eno je da vetar zvi`di. Kojim se

jo{ glagolima mo`e do~arati ogla{avawe vetra? ______________

_________________________________________________________

3. Ako pravilno spoji{ polomqene skije, dobi}e{ {est zimskih pojmova.

Prona|i ih i zapi{i.

________________________ ________________________

________________________ ________________________

________________________ ________________________

4. Napi{i dve re~enice o svojoj omiqenoj igri na snegu.

Upotrebi {to vi{e lepih izraza.

______________________________________________________

______________________________________________________

3. GRUPA

1. Od slede}ih glagola napravi imenice. Po~ni ovako:

pahuqati - pahuqica zvi`dati - __________________

sne`iti - ____________ {kripati - __________________

zazimiti - ____________ pokrivati - __________________

2. Svakoj od dobijenih imenica dodaj odgovaraju}i opisni pridev:

ne`na pahuqica _______________ _____________

________ _______________ _______________ _____________

________ _______________ _______________ _____________

3. Re~enicu ZIMA JE DO[LA pro{iri re~ima za mesto, vreme i na~in.

___________________________________________________________

4. Napi{i kratak sastav o zimi. Iskoristi slede}e re~i: dolina, breg, gole

grane, wi{u, tiho, ledene latice, lepr{aju, veju, beli ogrta~, retke ptice,

prekriva, bledo sunce, fijuk vetra...

_________________________________________________________

_________________________________________________________

_________________________________________________________

5. Dodatni zadatak:

Poku{aj da napi{e{ pesmu.

53

LIRSKE NARODNE PESME

Ciq ~asa: upoznavawe lirskih narodnih pesama, wihovih karakteristika,

tematike i poruka; osposobqavawe u~enika za prepoznavawe vrste lirskih

pesama na osnovu pro~itanog odlomka; negovawe saradni~kih odnosa unutar

grupa i navikavawe na javne nastupe.

Materijal: plakat ili pano na kome je prikazana podela narodne

kwi`evnosti i vrste lirskih pesama, kartoni za nazive grupa, kartice za

podelu na grupe, pak-papir, flomasteri.

Podeliti u~enike u pet grupa pomo}u kartica na kojima su ispisani naslovi:

1. Basne: Gavran i lisica, Lisica i roda, Bik i zec, Cvr~ak i mrav, Lav i mi{

2. Pesme: [kola, Hajde da rastemo, Na ledu, Septembar, Prvi sneg

3. Narodne bajke: ]ela, Biber~e, Ba{-^elik, Zlatna jabuka i devet paunica,

^ardak ni na nebu ni na zemqi

4. Autorske bajke: Trnova Ru`ica, Sne`ana i sedam patuqaka, Lepotica i

zver, Ru`no pa~e, Princeza na zrnu gra{ka

5. Autorske pripovetke: Ma~ak oti{ao u hajduke, Pri~a o Raku Kroja~u,

Samo}a, Pri~a o dobroj rodi, Sivi

Naslovi na karticama mogu se izmeniti u skladu sa programom rada u

konkretnom odeqewu. Na svakoj kartici isred naziva dela nalazi se broj od 1

do 5 koji }e kasnije slu`iti za prestrukturirawe grupa.

Kada se u~enici razmeste po grupama, proverimo da li su to ta~no uradili.

Gre{ke u rasporedu mogu biti povod za kra}i razgovor i upu}ivawe u~enika u

pravu grupu.

Svaka grupa dobija listu pitawa na osnovu kojih treba da se pripremi za rad

na odre|enoj vrsti narodnih obi~ajnih pesama.

Prva grupa treba da obradi svatovske pesme, druga uspavanke, tre}a zdra vice,

~etvrta tu`balice, a peta dodolske pesme. Potrebno je da svaka grupa napravi

rezime o najva`nijim karakteristikama za vrstu pesama koja im je dodeqena i

da se svaki u~enik pripremi da mo`e da obu~i druge u tome u trenutku kad se

izvr{i pregrupisavawe (ekspertsko u~ewe).

Primeri zadataka:

1. Za{to se ove pesme nazivaju svatovskim (uspavanke, zdravice, |ur|ev -

danske, dodolske pesme)?

2. [ta je zajedni~ko za ovu vrstu pesama?

3. Koji likovi se naj~e{}e pojavquju u wima?

4. Koja su ose}awa opevana u wima?

5. Kojim povodom se pevaju ove pesme?

Grupe treba zajedni~ki da odgovore na postavqena pitawa i da zapamte

najva`nije karakteristike grupe pesama koju su prou~avali kako bi kasnije

mogli to znawe da prenesu drugima.

Na drugom ~asu dolazi do formirawa novih grupa na osnovu brojeva koji se

nalaze na karticama (ekspertsko u~ewe). Ciq ovog rada jeste da „eksperti”

obu~e ostale ~lanove grupe o vrsti pesama koju su prethodno prou~avali.

Na kraju rada proverava se usvojeno znawe i pravi se rezime. U~iteq mo`e

pripremiti i nastavni listi} za proveru znawa.

NASTAVNI LISTI]

1. Dopuni slede}e re~enice:

Pesme koje se pevaju na svadbama i pri obi~ajima pre i posle svadbe

nazivaju se ___________________________ pesme.

54

Likovi koji se u ovim pesmama pomiwu su ________________________

____________________________________________________________ .

Raspolo`ewe u ovim pesmama je ____________________________ .

Pesme kojima se izra`ava `eqa za dugim `ivotom, sre}om, zdravqem i

blagostawem nazivaju se ______________________ .

Zdravice se pevaju na _________________________________________ .

Ne`ne lirske pesme kojima majka uspavquje svoje dete i `eli mu lep i

miran san nazivaju se ___________________________ .

Uspavankama majka izra`ava _______________ prema detetu.

Pesme koje se pevaju u prole}e i posve}ene su obredima u vezi sa

\ur|evdanom nazivaju se ______________________ pesme.

2. Ispod teksta upi{i vrstu pesme kojoj pripada:

I{, kokote, {areno ti pero.

[areno ti pero k’o paunu,

A belo ti krilo k’o labudu.

Nemoj budit zlato u kolevci! __________________________

3. Kako se zovu pesme koje su se izvodile u okviru obreda za ki{u?

________________________ .

4. Za{to je nekad ~ovek praznovao bu|ewe prirode, rast biqa i wegovo

cvetawe? ___________________________________________________

___________________________________________________________ .

Prilog odabranih pesama:

55

Pade listak naran~e

Pade listak naran~e

usred ~a{e juna~ke.

Da je znala naran~a

da je ~a{a juna~ka,

vrhom bi se povila

pa bi ~a{u popila.

I oko i ~elo –

sve vam, bra}o, veselo!

Na \ur|evdan

Poranila \ur|evica Jela,

Prije \ura u gorici do{la,

Nabrala je smiqa i bosiqa,

A najvi{e |ur|eva cvije}a.

Sakitila tri zelena v’jenca –

Jednoga je za sebe kitila,

Drugoga je bratu darovala,

Tre}ega je niz Dunav pustila.

Ovako je v’jencu govorila:

„Plovi, plovi, moj zeleni v’jen~e,

Dok doplovi{ \uru na dvorove,

Ovako }e{ \uru govoriti –

Da mu ne}u na dvorove po}i,

Da ne re~e da sam nametnica!”

Kad igra dodola

Na{a doda Boga moli,

Oj dodo, oj dodo le!

Da udari rosna ki{a,

Oj dodo, oj dodo le!

Da pokisnu svi opra~i,

Oj dodo, oj dodo le!

Svi ora~i i kopa~i,

Oj dodo, oj dodo le!

I po ku}i poslova~i,

Oj dodo, oj dodo le!

Nasred sela vita jela

Nasred sela vita jela,

Oj dodo, oj, dodole!

Vita jela ~ak do neba,

Oj dodo, oj dodole!

Na vr’ jele b’jela vila.

Oj dodo, oj dodole!

U krilu joj ogledalo:

Okre}e ga, prevr}e ga.

Prevrnu se vedro nebo

I udari rosna ki{a

Oj dodo, oj dodole!

dodola – u~esnica u obredu za ki{u

poslova~i – oni koji posluju po ku}i

Napomena: Lirske narodne pesme treba pribli`iti u~enicima kroz

ma{tovitu scensku igru koja se mo`e osmisliti u okviru dramske radio nice.

Na primer, osnov mo`e da bude srpska narodna pri~a „[qive za |ubre”.

U~enici mogu da osmisle i kostime i da u scenario unesu i lirske (obredne)

narodne pesme. Pri~a je pogodna jer u izvo|ewu mo`e da u~estvuje celo odeqewe.

11. Dositej Obradovi}: Lav i bik

Ovu basnu mo`emo obraditi uporedo sa basnom „Vuk i jagwe”.

Lav je ~est lik u basnama. Kako se pona{a u basni „Lav i mi{”, a kako u basni

„Lav i lisica”?

U ovoj basni lav nije ra~unao na svoju snagu. ^ega se dosetio?

Kako je na wegov poziv odgovorio bik? Kakvo je bilo doma}inovo gostoprim-

stvo? Na koji na~in se bik spasao?

Kakvu pouku sti~emo ~itaju}i ovu basnu?

Odaberi i uradi jedan od zadataka u ~itanci.

12. Jovanka Jorga~evi}: Nikad dva dobra

Podsetiti se da je dramski tekst zami{qen kao razgovor odre|enog broja

likova. Napisan je u dijalozima. Dijalog je razgovor izme|u dva lica.

Dramski tekstovi izvode se u pozori{tu, a igrokazi, poput ovog u ~itanci,

na {kolskoj pozornici.

Razgovor o tekstu voditi na osnovu pitawa u ~itanci.

Za{to se tekst zove Nikad dva dobra? Za{to qudi obi~no `ele ono {to nema-

ju? [ta misli{ o tome? Prokomentari{i tekst koji izgovara konfe ransje

(javni govornik). Gde se de{ava radwa? Koliko su drugarice iskrene u svojim

pismima? Da li ti se nekad desilo ne{to sli~no?

Odaberite glumce koji }e izvesti ovaj igrokaz.

13. Narodne poslovice: Iza oblaka sunce sine

Narodne poslovice nikad nisu predmet samo jednog ~asa ili nekoliko

~asova. Gotovo da nema ~asa kada ne koristimo mudre i sa`ete izreke o ne~emu

{to su qudi kroz dugi niz godina do`iveli i saznali. Pitawa koja su data u

~itanci mogu se koristiti u pojedinim segmentima rada sa izrekama. Jedno je

va`no – izreke treba tuma~iti.

Jedan od na~ina da u~enici prikupe, zapamte i zavole ove narodne mudro sti

jeste da organizujete u odre|enom periodu sakupqawe i sortirawe poslo vica.

Od donetih primera napravite odeqewsku ^ITANKU MUDRO VANKU.

Poslovice mo`ete slo`iti prema azbu~nom redu ili prema temi kojom se bave,

na primer, poslovice o radu, prijateqstvu, snazi, mudrosti, pravdi, ili

poslovice koje po~iwu sa ako, boqe, lako, nekom, nije, te{ko itd.

56

Ako je i koliba, na{a je.

Boqe je pametna glava nego dolina

para.

Lako je kamewe u Dunav baciti, ali

ga je te{ko izvaditi.

Nekom majka, a nekom ma}eha.

Nije pamet u godinama, nego

u glavi.

Te{ko ovci s vukom putuju}i

i pametnu luda slu{aju}i.

5. celina: ^EMU SLU@I SRCE

1. Nedeqko Popadi}: ^emu slu`i srce

Igra: Kad ka`e{ srce, na {ta prvo pomisli{? Razgovor o zna~ewu ove re~i

i podse}awe na re~i koje imaju isti oblik a razli~ito zna~ewe.

Slu{ajte re~enicu:

Bakino srce polomilo olovkino srce crtaju}i zaqubqeno srce, pa mu

sad srce sna`no lupa.

Da li ste razumeli o kakvim se sve srcima ovde radi? Koliko ih ima?

Za{to nam baka tepa „Ti si moje srce”?

Kada se ka`e „Puno mi je srce”?

U kojoj prilici se ~uje „Srce mi se cepa”?

Najava pesme „^emu slu`i srce” i izra`ajno ~itawe.

Razgovor o pesmi: Na {ta sve pesnik misli kada ka`e srce? ^emu ono slu`i,

kakvo je, {ta sme{, a {ta ne sme{ sa srcem? Za{to?

Kako se srcem ma{ta, a kako opra{ta? O ~emu ti srcem ma{ta{?

[ta si posledwi put nekome oprostio/oprostila?

Kako tuma~i{ posledwa dva stiha u pesmi?

Kad crtamo srce, mislimo na qubav. Prema kome sve ti ose}a{ qubav?

Kakve je boje qubav?

Nakon izrade stvarala~kog zadatka napraviti izlo`bu qubavnih napitaka

za razne stvari!

2. Du{ko Trifunovi}: Glavni junak

^as zapo~eti tako {to }emo u~enicima podeliti karton~i}e uz obja{wewe

da na wima treba da nacrtaju svoga omiqenog junaka. Namerno ne}emo pre-

cizirati oblast koja nas interesuje da bismo mogli, kada crte`i budu

zavr{eni, da ih sortiramo. Na tabli ili na panou napravi}emo tabelu u koju }e

u~enici „pakovati” junake iz filmova, crtanih filmova, pri~a, pesama, bajki,

stripova, igrica itd.

Kako se zove junak o kome se najvi{e govori u nekom delu?

Danas }emo obraditi pesmu Du{ka Trifunovi}a koja govori o glavnom

junaku jedne kwige. Bele`imo naslov na tabli.

^itamo pesmu. Pitamo u~enike da li su o~ekivali ovakvog junaka?

[ta ose}aju prema wemu?

Na {ta se `ali junak kwige?

Kako bi pisac mogao da mu pomogne? Mo`e li glavni junak da ima tajne?

Ko o tome odlu~uje? Treba li kidati stranice pro~itanih kwiga?

Kako razume{ posledwu strofu?

[ta je neobi~no u ovoj pesmi?

Kako bi ti pomogao/pomogla ovom junaku?

Improvizujte melodiju za posledwu strofu.

3. Vlada Stojiqkovi}: Kako se pi{u pesme

Postavimo na tabli ili panou jedan hamer i zamolimo u~enike da napi{u

naziv svoje omiqene pesme. Podelimo im nekoliko flomastera razli~itih boja

i napomenemo da vode ra~una o pravopisu. Kada svi napi{u, ~itamo nazive.

57

Pitamo kako im se dopada ova igra. Ako uo~imo neku pravo pisnu gre{ku, pod-

setimo se na pravilno pisawe naziva tekstova.

Pitamo kako nastaje pesma. Kad je neko po zanimawu pesnik, {ta to zna~i?

U ~emu je razlika izme|u pesnika i pripoveda~a? A pisca i novinara?

Najavqujemo pesmu i bele`imo naslov na tabli.

Razgovor o pesmi vodimo na osnovu zadataka u ~itanci.

Da li si nekad poku{ao/poku{ala da napi{e{ pesmu a da to nije bio {kol-

ski zadatak? Kako si se tada ose}ao/ose}ala?

Ako nisi, poku{aj!

Obrati pa`wu kako se pi{u vi{e~lani nazivi naseqa – Ba~ko Petrovo

Selo, Novi Sad, Veliko Gradi{te, Mali Mokri Lug, Velika Mo{tanica.

Nau~i pesmu napamet.

4. Dragan Radulovi}: Nemoj ovo nikom re}i

Igra: Ka`i jednu ~arobnu ili jednu sme{nu re~! U~enici treba da izmi sle

neku re~ koja }e druge nasmejati. Gde se mogu koristiti ~arobne i sme{ne re~i?

Kako funkcioni{u na{i snovi? Daj primer.

Danas }emo upoznati pesmu koja govori o nemogu}im stvarima i de{ava wima.

Najava pesme i zapisivawe naslova na tabli. ^itawe pesme.

Razgovor o pesmi: Kakvo raspolo`ewe budi u vama ova pesma?

[ta pesnik tvrdi u ovoj {aqivoj pesmi? On nas dr`i u neizvesnosti do

pretposledweg stiha. [ta onda otkrivamo? Gde je nastala ku}a nemogu}a?

Kojim stihom se zavr{avaju prve ~etiri strofe?

[ta pesnik posti`e tim stihom? Koja strofa ti je najsme{nija? Za{to?

Kakav preokret se de{ava u posledwoj strofi?

Koja slika u pesmi ti se ~ini najmawe mogu}a?

Kako izgleda nemogu}a ku}a?

Kako ti zami{qa{ idealnu ku}u za sebe? Opi{i je.

Stvarala~ki zadatak dat je u ~itanci. Opi{ite jednu nemogu}u ku}u.

Zamislite ku}u u kojoj u miru i slozi `ive likovi iz na{ih pesama.

Gde se nalazi ta ku}a? Obele`ite imenice u pesmi i odredite im rod i broj.

5. Vladimir Andri}: Drangulije

Igra: Jedan u~enik iza|e bez re~i i po~ne da vadi sitnice iz kutijice koju

smo prethodno pripremili. Me|u stvarima koje vadi jesu dve sli~ice, kliker,

to~ak automobil~i}a, reza~, lego kockica i ne{to {to drugi ne mogu potpuno da

vide. Pantomimom pokazuje da ga je ta stvar~ica ba{ obradovala. Ska~e od sre}e!

Zadatak je da u~enici daju naziv tom predmetu koji je wihov drug prona{ao.

Ako se neko seti re~i drangulija, biva posebno pohvaqen.

Najavqujemo pesmu „Drangulije”.

Razgovor o pesmi: [ta nazivamo drangulijama? Za{to deca vole drangulije?

[ta spada u de~je drangulije? Imaju li drangulije i odrasli?

[ta drangulije ~ini ~udesnim? Gde se kriju drangulije?

[ta deca rade sa drangulijama? Ima li drangulija cenu?

Za{to vrednost drangulije mogu da procene samo deca?

Koja je tvoja omiqena drangulija? Odakle ti? Gde je ~uva{?

Koje se sve re~i kriju u re~i drangulija?

Sa kojim re~ima se rimuje re~ drangulija?

58

6. Jasminka Petrovi}: Kad porastem, bi}u div

Igra zami{qawa: „Nekad davno xinova je bilo svuda. @iveli su u pe}inama,

zamkovima ili na visokim planinama. Bili su veoma mudri, ali ponekad

previ{e veseli. Tako se de{avalo da svojim gromoglasnim smehom izazovu

zemqotrese ili da od suza koje bi im potekle od smeha nastanu poplave. Sve je

to uobi~ajeni deo `ivota, pa nije qudima smetalo. Ali, kako je vreme prolazi-

lo, xinova je bilo sve mawe i mawe. Za{to?

Za{to vi{e nema xinova?”

Jovana Er~i}

U~enici treba da daju duhovite odgovore i da ih obrazla`u.

Koje xinove iz literature zna{?

U starogr~kim legendama `ive jednooki xinovi – kiklopi, u Grimovoj bajci

`ivi xin koji se upla{io kroja~a, Vajldov xin je najpre terao decu, a onda je

zavoleo slaba{nog de~aka...

Kako jo{ zovemo xinove?

Sada }emo ~uti pri~u o de~aku koji `eli da postane div. Pa`qivo slu{ajte

kako je to bilo.

Izra`ajno ~itawe pri~e.

Razgovor: O ~emu ma{ta de~ak iz pri~e? Kako on do`ivqava diva?

Kako de~ak saop{tava mami da se pla{i mraka?

[ta saznaje{ o de~akovoj mami?

Ima{ li ti sli~no iskustvo?

Od ~ega deca najbr`e rastu?

[ta je suprotno od diva?

Seti se jo{ nekoliko imenica koje zna~e suprotno.

Napravi plakat KAD PORASTEM, BI]U...

Izra`ajno ~itawe teksta po ulogama.

7. Karel ^apek: Zbirka maraka

Znate li {ta zna~i re~ hobi? Kojim hobijem se vi bavite?

Znate li {ta je to filatelija? Imamo li nekog filatelistu u odeqewu?

Podsetiti se teksta „A za{to on ve`ba” Du{ana Radovi}a. Kako Rista uspe-

va da nagovori Mileta da zajedno ve`baju?

Najava teksta i bele`ewe naslova na tabli.

Razgovor o tekstu: Kako je de~ak izgubio svog najboqeg druga iz detiw stva?

[ta se stvarno desilo sa wegovom zbirkom maraka?

Na osnovu ~ega je de~ak zakqu~io da je Lojzik kradqivac?

Kako se ose}ao Lojzik kad mu je drug rekao: „Odlazi, s tobom ne razgovaram!”

Kako se ose}eo de~ak, mnogo godina kasnije, kada je shvatio da je pogre{no

osumwi~io Lojzika? [ta je tada shvatio?

[ta misli{, za{to Lojzik nije poku{ao da razgovara sa drugom?

Da je otac znao {ta }e se sve dogoditi u `ivotu wegovog sina, da li bi sakrio

marke?

Da li se tebi nekad ne{to sli~no desilo? Kako si razre{io/razre{ila

problem?

Stvarala~ko prepri~avawe: Ispri~aj ovu pri~u kao da si ti Lojzik. Objasni

za{ti nisi poku{ao/poku{ala da razgovara{ sa Karelom.

Osmisli kraj tako da se drugovi iz detiwstva ponovo sretnu...

59

8. Branko V. Radi~evi}: Samo}a

Napi{emo na tabli ili grafofoliji stihove pesme „U samo}i” Qubivoja

R{umovi}a:

U samo}i

Sre}a nam se ruga

Nema ni{ta

Bez najboqeg druga!

Zamolimo u~enike da pro~itaju stihove i da poku{aju da improvizuju

melodiju na dati tekst.

Pitamo u~enike {ta je to samo}a. Koja ose}awa prate samo}u? ^ime se

usamqenost najlak{e mo`e oterati? Seti se situacije kada si bio/bila

usamqen/usamqena.

Najava pri~e „Samo}a”.

Razgovor o tekstu: Da li ste o~ekivali ovakav kraj?

U kom licu nam pisac pri~a ovu pri~u? [ta time posti`e?

Kako je pisac upoznao pticu? Kako se trudio oko ptice?

Na koji na~in mu je ptica ukazala poverewe? ^ime je krunisano ovo po -

znanstvo? Ko je de~aku objasnio da se ptica zove cari}?

U tekstu ima mnogo kratkih re~enica. Obele`i ih.

Koja je funkcija kratkih re~enica?

Prona|i re~enice kojima je opisan cari}. Prona|i u nekoj enciklopediji

podatke o cari}u. Potra`i i sliku.

Ve`be u izra`ajnom ~itawu teksta.

Napraviti pti~ji hor u odeqewu. Neka svaki u~enik imitira jednu pticu.

Pro~itaj basnu „^avka i druge ptice”. Objasni izreku „Ne kiti se tu|im perjem”.

9. Pol For: Sre}a

Igra: Poka`i izrazom lica da si sre}an/sre}na!

[ta te ~ini sre}nim/sre}nom? Da li ti se sre}a ~esto osmehuje?

Veruje{ li u detelinu sa ~etiri lista?

[ta je nasuprot sre}i?

Najava pesme „Sre}a”. Izra`ajno ~itawe i razgovor o utiscima.

Razgovor o pesmi: Kako nas pesnik poziva da tragamo za sre}om?

Otkrij u pesmi gde se sve mo`e prona}i sre}a.

Kojim se re~ima posti`e `ivost i ritam pesme?

Mo`e li se do sre}e sti}i bez napora?

Kako nas pesnik poziva na igru? Koji se stih ponavqa u svim strofama?

Pro~itaj posledwu strofu.

[ta sve mo`e biti ograda koja nas deli od sre}e i lepote? Kako se ograde

najlak{e otvaraju i uklawaju?

[ta je za tebe sre}a? Objasni izreku „^ovek je sam kova~ svoje sre}e”.

10. Milovan Danojli}: Qubavna pesma

Napi{emo na tabli naslov Qubavna pesma.

Pitamo u~enike {ta misle kome }e biti posve}ena pesma. Odgovore

bele`imo na tabli.

Najava pesme i izra`ajno ~itawe.

60

Razgovor o pesmi: Da li su o~ekivali ovakvu pesmu?

Ova ne`na pesmica do~arava neobi~nu vezu cveta i oblaka.

Kako oblak poma`e masla~ku? Kako masla~ak uzvra}a oblaku?

Kako je masla~ak dotakao obla~ak?

[ta se desi sa masla~kom kad sazri? Kuda on po{aqe svoju decu?

11. Qubivoje R{umovi}: Domovina se brani lepotom

Podeliti u~enicima karton~i}e na kojima }e napisati {ta vole u svojoj

zemqi. Karton~i}e postaviti na pano i pro~itati odgovore.

Najaviti pesmu Qubivoja R{umovi}a „Domovina se brani lepotom”.

Razgovor o pesmi: [ta je domovina?

[ta pesnik podrazumeva pod lepotom?

Kako se domovina brani kwigom? Kako je brani{ lepim vaspitawem?

Napravi reporta`u o svojoj zemqi. Pripremi fotografije, razglednice,

crte`e i tekstove.

Nau~i pesmu napamet.

12. Nedovr{ena pri~a, pri~a u slikama

Zadatak:

Ispri~aj pri~u prema nizu slika. Daj ime de~aku i majci.

Produ`i strip.

13. Maksim Gorki: Vrap~i}

Igra: Jedan u~enik treba da ka`e ime `ivotiwe ili ptice i da prozove dru-

gog u~enika koji treba da ka`e to ime umaweno. Zatim on ka`e novo ime i pro-

zove slede}eg u~enika. U~esnici lanca se ne ponavqaju.

Ako neko u lancu pomene vrapca, lanac se prekida i dajemo zadatak da

u~enici opona{aju cvrkutawe vrapca.

Najavqujemo pri~u i ~itamo je.

Razgovor: Za{to pri~a nosi naziv „Vrap~i}”?

Kako se zvao mali vrabac? Kako je on razumeo svet oko sebe?

[ta je mislio o ~oveku?

Koju je osobinu imao vrap~i}, a koja podse}a na decu?

Kako se Pudik na{ao u opasnosti?

Ko mu je spasao `ivot i kako? Kako je pro{la mama vrabica u susretu sa

ma~kom? [ta zna~i biti po`rtvovan?

Razgovarati i re{iti zadatke u vezi sa tekstom iz ~itanke.

14. Du{an Radovi}: A za{to on ve`ba

Podsetiti se {ta je igrokaz. Koje igrokaze u~enici znaju?

Igrokazi su dati u obliku razgovora, napomene su kratke i ima ih malo.

Igrokazi su nameweni prikazivawu na pozornici.

61

15. Zagonetke: Pade biser u selo

Podsetiti se da su zagonetke kratke narodne umotvorine. To su mali rebusi

koji tra`e mudar odgovor.

Sakupiti {to vi{e zagonetki i napraviti odeqewski kviz u zagonetawu.

Osmisliti diplome za najboqe. Sre}no!

Tatino dete, mamino dete, a ni~iji sin. (k}erka)

Krunu ima, kraq nije,

sabqu ima, vojnik nije. (petao)

Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre. (tre{wa)

Beo pas na ku}i le`i. (sneg)

Biribi}i vezu,

biribi}i pletu,

biribi}i goli hode,

biribi}i kolo vode. (prsti)

Vodu pije, `ivo nije. (sun|er)

Glavom u goru, repom u moru. (reka)

Golub gu~e na vrh ku}e,

plete ga}e, putova}e. (dim)

Dva se brata glede

preko krive grede. (o~i)

Dvanaest bra}e leti,

jedan drugog sti}i ne mo`e. (meseci)

Zvi`di, a usta nema,

tr~i, a nogu nema,

drva trese, a ruku nema. (vetar)

6. celina: BA[ SU MI MUDRI...

Ovo je celina koja je posve}ena `ivotu u porodici i odnosima me|u

~lanovima porodice.

1. Dragomir \or|evi}: Ba{ su mi mudri mama i tata

Igra uloga: Kako se pona{aju tvoji roditeqi kad dobije{ dobru ocenu, a

kako kad razbije{ maminu omiqenu vazu?

Setite se situacije kada ste bili quti na roditeqe. Za{to?

Najava i ~itawe pesme.

Razgovor: Kako se ose}ate posle ove pesme?

Da li razumete ose}awa ovog de~aka?

Re{iti zadatke iz ~itanke.

2. Miroslav Anti}: [ta je najve}e

Igra: Ka`i slede}e re~i tako da zna~e uve}ano:

glava, nos, ruka, koleno, noga, srce, oko.

Kako nam zvu~e ove re~i? Kada ih mo`emo ~uti? Potkrepiti primerima.

Najaviti pesmu „[ta je najve}e”. Koje smo pesme Miroslava Anti}a do

sada upoznali?

62

Razgovor: O ~emu peva Miroslav Anti} u ovoj pesmi?

Sa ~im ti poredi{ svoje roditeqe?

Re{iti zadatke iz ~itanke.

3. Dragan Luki}: [ta je otac

Igra uloga: Ti si roditeq nesta{nog deteta. U~iteqica te je pozvala i zamo-

lila da razgovara{ sa svojim detetom. Poka`i kako izgleda taj razgo vor.

Kako se ose}a{ kad te roditeqi hvale? Kada te grde?

Najava pesme „[ta je otac”.

Kako izgladite nesporazume?

Re{iti zadatke iz ~itanke.

4. Pjer Gripari: Zaqubqene cipele

Igra: Ka`i mi, ka`i, jedan par! (Par rukavica, par ~arapa, par cipela, par

golubova, zaqubqeni par...)

^ita}emo pri~u francuskog pisca Pjera Griparija koja govori o jednom

neobi~nom paru cipela. Pri~a se zove „Zaqubqene cipele”.

Razgovor o tekstu: Koji elemanti u ovoj pri~i su mogu}i, a koji fantasti~ni?

Ko su glavni likovi? Ko je prvi kupio Nikolu i Tinu?

Ko je razumeo wihovu qubav, a ko nije?

Podeli pri~u na mawe celine. Svakoj celini daj naslov.

Prepri~aj pri~u na osnovu plana. Prona|i sme{ne situacije u pri~i.

[ta misli{ o doktoru i wegovim dijagnozama?

Kakve osobine ima ku}na pomo}nica?

Ve`be izra`ajnog ~itawa teksta.

Dramatizovati pri~u i prirediti lutkarsku igru.

5. Branko V. Radi~evi}: Moj de~ak

Podeliti u~enicima karton~i}e i zamoliti ih da napi{u {to neobi~nije

pitawe. Sakupiti pitawa i zamoliti jednog u~enika/u~enicu da pro~ita neko-

liko pitawa.

Kako se ka`e za ~oveka ili `enu koji postavqaju mnogo pitawa, koje sve

interesuje?

Setite se nekog primera radoznalosti koji se neobi~no zavr{io.

Kada radoznalost u {koli poma`e, a kada ne?

Najaviti tekst i izra`ajno ga pro~itati.

Nakon razgovora o do`ivqaju teksta i lokalizaciji, analizu izvr{iti na

osnovu zadataka u ~itanci.

Stvarala~ki zadatak – dovo|ewe dragih osoba i predstavqawe mo`e se

planirati i realizovati na ~asu odeqewske zajednice.

6. Sun Ju \in: Svitac tra`i prijateqa

Na grafofoliji napisati slede}e tvrdwe i tra`iti od u~enika da ih

komentari{u:

- PRIJATEQSTVO JE KAD SE SA NEKIM SAMO IGRA[ OD JUTRA DO

MRAKA.

63

- PRIJATEQSTVO JE KADA IMA[ VREMENA SAMO ZA SEBE.

- PRIJATEQSTVO JE KAD SE ISPUWAVAJU SAMO TVOJE @EQE.

- PRIJATEQSTVO JE KAD SI TI U CENTRU PA@WE.

- PRIJATEQSTVO JE KAD BRINE[ O SVOME PRIJATEQU.

- PRIJATEQSTVO JE KAD RAZUME[ SVOGA PRIJATEQA.

U~enici treba da pro~itaju tvr|ewa i da ka`u sa kojim se tvr|ewima sla`u,

a sa kojima ne i za{to.

Najava i ~itawe teksta.

Razgovor: Kakav je utisak na vas ostavila pri~a?

Za{to je svitac leteo tamo-amo? Zbog ~ega je odlu~io da na|e prijateqa?

Navedi redom svi~eve susrete sa potencijalnim prijateqima.

[ta su svica zamolili skakavac i mrav? [ta im je on odgovorio?

Kako je svitac do`ivqavao prijateqstvo?

Za{to svitac nije na{ao prijateqa? Posavetuj ga kako da uspe.

Zamisli da si ti svitac i da pi{e{ dnevnik. Prika`i jednu stranicu iz

dnevnika. Objasni poslovicu ispod teksta.

Re{iti zadatke iz ~itanke.

7. Branislav Crn~evi}: Qutito me~e

Igra: @ivotiwe i mladunci:

vrabac, vrabica i ____________

jelen, ko{uta i _____________

zec, ze~ica i ______________

medved, medvedica i _________ ...

Sli~no devoj~ici iz pesme „[ta je otac”, i `ivotiwe ponekad imaju

primedbe na svoje roditeqe.

Najava i ~itawe pesme.

Razgovor o pesmi: Kakvo ose}awe budi u vama ovo me~e?

Zbog ~ega se pobunilo me~e?

Prepri~aj ovaj doga|aj u ulozi me~etovih roditeqa.

8. Du{an Radovi}: Bio jednom jedan lav

Navesti pri~e i pesme Du{ana Radovi}a koje smo do sada upoznali.

Razgovarati sa u~enicima o pri~i ili pesmi koja im se najvi{e dopala.

Setiti se Radovi}evih likova.

Najaviti pesmu „Bio jednom jedan lav”.

Razgovor: Koji deo pesme je na tebe ostavio najja~i utisak? Da li si o~eki-

vao/o~ekivala da se pesma ovako zavr{i?

Re{iti zadatak iz ~itanke.

9. Brojalice: Eci, peci, pec...

Podsetiti u~enike da su brojalice kratke pesme, ~esto nejasnih re~i.

Koristimo ih naj~e{}e na po~etku igre da se razbrojimo i podelimo.

64

Brojalice mo`emo obraditi u okviru kratkih narodnih umotvorina, a

mo`emo im posvetiti i poseban ~as.

U oba slu~aja u~enike treba motivisati da sakupe {to vi{e primera broja -

lica i da nekoliko nau~e napamet.

Uporediti narodne i autorske brojalice i uo~iti gde ima vi{e nejasnih re~i.

Podsticati u~enike da i sami stvaraju neobi~ne brojalice.

Napraviti diplome za najuspe{nije stvaraoce.

7. celina: ZAMISLITE

1. Dobrica Eri}: Slavuj i sunce

Prethodno dati zadatak da u~enici sakupe {to vi{e podataka o slavuju i da

prona|u sliku slavuja.

Razgovor o slavuju. Podsetiti se na Andersenovu bajku „Slavuj”.

Najava i ~itawe pesme.

Razgovor: Iznesi svoj utisak o pesmi. Ima li mnogo re~i koje ne razume{?

Koje nam godi{we doba prikazuje pesnik?

Koje si slike iz pesme zapamtio/zapamtila? Koja ti se najvi{e dopada?

Za{to?

Da li bi voleo/volela da razume{ o ~emu peva slavuj, da razume{ wegov jezik?

Za{to?

Opi{i i nacrtaj slavuja iz pesme.

2. Desanka Maksimovi}: Vo`wa

Vremeplov: Leto je. Na selu si. Slu{a{ zvuke, gleda{ boje, ose}a{ mirise,

posmatra{ nebo...

Isto to do`ivi u gradu. U ~emu je najve}a razlika?

Najava i ~itawe pesme.

Razgovor: Kakvo je raspolo`ewe pobudila u tebi pesma?

Na {ta li~i mesec dok bludi (luta) nebom?

Kakvo je raspolo`ewe u pesmi?

Razgovarati o zadacima datim u ~itanci.

Uraditi stvarala~ki zadatak po izboru.

Izlo`iti najuspe{nije radove.

3. Du{an Radovi}: Zamislite

Zamoliti u~enike da za`mure i da poku{aju {to slikovitije da zamisle

doga|aj iz teksta koji }e ~uti. U odeqewu treba da bude ti{ina dok u~iteq

izra`ajno ~ita pesmu.

Razgovor o slikama koje su u~enici zami{qali: Kako je izgledalo more?

Koliki su bili talasi? Kako je duvao vetar? Da li se negde u daqini naziralo

kopno? Koje su more zamislili? Kako je izgledala la|a? Ko je bio kapetan? Kako

je izgledala Na|a? Kako je Na|a pala u more? Kako je reagovao wen otac? U

kakvom odelu je bio Ka|a? Kako se Ka|a na{ao na brodu?

65

Analiza pesme: Koji likovi u pesmi su glavni, a koji sporedni?

Kakve osobine ima Ka|a? Na koga nas on podse}a u stvarnom `ivotu?

A na filmu? [ta mo`emo re}i za Ka|in postupak? Kako nazivamo qude koji

poma`u drugima u nevoqi, ne {tede}i pri tom svoj `ivot?

Zna{ li {ta je podvig? Ko ~ini podvige?

[ta misli{ o postupcima prin~eva, admirala i oficira iz pesme?

Kako se pesma zavr{ava? Prona|ite najuzbudqivija mesta u pesmi.

Zamoliti u~enike da urade dramatizaciju pesme. Podeliti uloge, a na ~asu

likovne kulture uraditi scenu i kostime.

4. Grigor Vitez: Kakve je boje potok

Razgovor o bojama u prirodi: Kakve je boje livada, nebo, sunce, {uma, jezero,

potok...? [ta mislite, da li i `ivotiwe sve to u prirodi vide isto kao mi?

Najaviti pesmu i pro~itati je.

Razgovor: O ~emu govori ova pesma? Pro~itaj koje sve boje ima potok.

Kroz koje predele te~e potok? Prona|i stihove iz kojih saznajemo za{to je

potok zelen, srebrn, plav, beo, ozvezdan. Objasni re~ ozvezdan. Kako obja{wa -

va{ vezu boja potoka i `ivotiwa koje na wega dolaze?

Kakav je potok u toku dana, a kakav u toku no}i?

Igre re~ima: napravi {to vi{e re~i od boja potoka (zelen, zelenkast,

ozelewen, zelenilo, zelenko, zeleneti se...).

Re{iti zadatke iz ~itanke.

Improvizovati susret `ivotiwa na izvoru potoka. Kako bi tekao wihov

razgovor? U ~emu bi se sve `ivotiwe slo`ile?

5. Gvido Tartaqa: Stra{na ki{a

Opona{ati padawe ki{e stvarawem zvukova: pada stra{na ki{a, pada tiha

prole}na ki{a, grmi...

Pitati u~enike da li vole ki{u. Za{to? Kada se javqa duga?

Objasniti poslovicu „Posle ki{e dolazi sunce”.

Najaviti pesmu i izra`ajno je pro~itati.

Razgovor: Za{to je pesnik nazvao pesmu „Stra{na ki{a”? Kako je izgledala

ta ki{a? Kako se to „ki{a umorila”? [ta je do{lo posle?

U ~emu je posebnost ove pesme?

• Pesma se sastoji od dve strofe. Koliko stihova ima u kojoj strofi?

• Stih je jedan red u pesmi. Mo`e se sastojati od ~etiri, pet, {est, sedam,

osam ili vi{e slogova. Prema tome, stihovi mogu biti razli~ite du`ine.

U jednoj pesmi ne moraju svi stihovi biti iste du`ine.

• Kakvi su prema broju slogova stihovi u pesmi „Stra{na ki{a”?

• Rastavi stihove na slogove, pa prebroj koliko ih ima u svakom stihu.

Izgovaraju li se svi slogovi u stihovima jednakim glasom? Koje slogove

izgovaramo ja~e, a koje slabije?

• Pro~itaj prva dva stiha:

1. 2. 1. 2. 1. 2.

JE- dna / KAP je / PA -la.

1. 2. 1. 2. 1. 2.

DRU -ga/ KAP je/ PA -la.

66

U oba stiha je po {est slogova. Svaki prvi slog je nagla{en, a drugi nije.

Takva izmena nagla{enih i nenagla{enih slogova u stihu naziva se ritam.

• Poku{aj i ti da napi{e{ pesmu. Neka prvi stih bude:

Jedna zvezda sija.

Nau~iti pesmu napamet.

6. Stra{na pri~a

Recitovawe pesme „Bio jednom jedan lav” Du{ana Radovi}a. [ta je Brana na

kraju uradio?

Otvorite sada ~itanku i pogledajte jo{ jednog lava. [ta se sa wim desilo?

Kakav utisak ostavqa na tebe „Stra{na pri~a”? [ta misli{ o mi{u? Uporedi

mi{a sa de~akom Branom. [ta je mogao da uradi mi{ pa da pri~a ne bude

stra{na? Kako bi ta pri~a mogla da postane sme{na?

Napi{i pri~u prema ovim slikama.

7. Stojanka Grozdanov-Davidovi}: Pri~a o dobroj rodi

Igra asocijacija: Ona je ptica, bele je boje, ima duge noge,

u jesen leti na jug, obo`ava `abe...

Najaviti tekst o jednoj dobroj rodi i izra`ajno ga pro~itati.

Razgovor: Po ~emu se ova roda razlikuje od svih drugih roda?

Kako vam se dopada mogu}nost da postoje i takve rode?

Kako je roda zavolela leptire? Na osnovu ~ega mo`emo da ka`emo da je roda

umetnica? Kakvom se umetno{}u bavila? Ko se nalazio na svim wenim slikama?

Gde je bio wen umetni~ki ateqe? Kako se roda odnosila prema svojoj okoli-

ni? Kako je okolina gledala na wu?

Na koji na~in je roda spasla leptira?

Prona|i delove teksta koji govore o izgledu bare.

Izdvajawe osobina rode.

Ve`be u izra`ajnom ~itawu teksta.

Uraditi zadatke iz ~itanke.

8. Aleksandar Popovi}: Led se topi

Ovo je kratki dramski tekst predvi|en za izvo|ewe u u~ionici.

Razgovor o tekstu obaviti na osnovu predloga u ~itanci.

U~enicima treba dati i slede}e uputstvo:

Ovaj kratki dramski tekst izvedite u u~ionici.

Po~nite ovako: a) podelite uloge;

b) uve`bajte izra`ajno ~itawe po ulogama;

v) osmislite kretawe na pozornici (u~ionici);

g) dogovorite se o kostimima za glumce i o izgledu

pozornice;

d) u igri budite prirodni i slobodni.

Kad su u pitawu slo`eniji dramski tekstovi, treba razmi{qati i o

uno{ewu nekih zvu~nih efekata ({umovi, glasovi, pesma, muzika) i o sve -

tlosnim efektima (smawivawe ili poja~avawe svetla na sceni).

67

9. Arapska narodna pri~a: Lav i ~ovek

Motivacioni razgovor mo`emo po~eti ovako: Do sada smo nau~ili vi{e

pesama i pri~a ~iji je glavni junak lav. Kakve smo sve lavove do sada upo znali?

[ta znate o lavu kao predstavniku porodice ma~aka? Za{to ga nazivamo carem

`ivotiwa? Lav mu`jak ima otmenu glavu, divnu grivu...

Najava teksta o lavu i ~oveku i izra`ajno ~itawe.

Razgovor o tekstu: O ~emu se govori u ovom tekstu?

Kako je lavica vaspitala svoga sina lava? [ta lavica nije rekla sinu, a bilo

je va`no da zna o ~oveku? ^ime je ~ovek savladao lava? [ta mu je na kraju

pokazao? Prona|i re~enicu koja o tome govori.

[ta misli{, kako je lav zami{qao ~oveka?

Napravi plan za prepri~avawe pri~e.

Po ~emu se prepoznaje novi odeqak (pasus) u tekstu?

Prepri~aj ukratko sadr`aj pri~e.

Kako razume{ izreku: [TO SNAGA NE MO@E, PAMET ^INI.

10. Grozdana Oluji}: Staklareva qubav

Pitati u~enike kako koriste svoje slobodno vreme i {ta vole da rade, a da

ih na to niko ne podse}a. Navesti primer mladoga Tesle koji je ve} u najrani-

jem detiwstvu pokazivao interesovawe za istra`ivawe pojava u prirodi i da su

sve wegove igre bile na neki na~in vezane za to, od dru`ewa sa ma~kom koji je

„svetlucao” do pravqewa malih turbina na potoku i poku{aja da napravi pado-

bran od ogromnog o~evog ki{obrana...

Najava teksta: Danas }emo upoznati jednog de~aka koji je imao neobi~nu

qubav – voleo je staklo. [ta znate o staklu, da li ste nekad razmi{qali kada je

otkriveno staklo... (Staklo se u prirodi javqa kao sastojak vulkanskih lava, a

industrijski se dobija topqewem sme{a peska, sode i kre~a uz dodatak

razli~itih koli~ina oksida drugih metala. Istori~ari smatraju da je sta klo

nastalo u Vavilonu oko 3500–3000. god. p.n.e., a upotrebqavano je najpre kao gle|

kojom su oblagane perle od keramike. Prvi dokazi o staklenim posudama na|eni su

tako|e u Mesopotamiji, u blizini Ninive.)

Razgovor o tekstu voditi na osnovu modela u ~itanci.

Kako je de~ak zavoleo staklo? Kako ga je otac odgovarao od te qubavi? Da li je

to pomoglo? Kakvu pri~u je ~uo de~ak od starih staklara? Da li ti ponekad veru-

je{ u neobi~ne pri~e? Kako je nastala staklena devoj~ica?

[ta je staklena devoj~ica nau~ila de~aka? Kako je de~ak izgubio staklenu

vilu? Za{to se de~ak nikome nije poverio? [ta misli{ o de~aku?

[ta se desilo sa wegovim najmla|im sinom? [ta je tvoja qubav?

Prona|i bajkovite elemente u ovoj pri~i.

Pro~itaj kwigu Grozdane Oluji} „Vilewakova tajna”.

11. Sme{ne slike

Podeliti u~enicima karton~i}e i dati im zadatak da odaberu jednu od slika

i da o woj napi{u pri~u. Pro~itati sve pri~e i analizirati ih.

Na kraju sve pri~e spojiti i napraviti zajedni~ku kwigu. Smisliti novi

naziv za kwigu i napraviti korice. Osmisliti promociju ove kwige, napra -

viti reklamni plakat i slogan.

68

12. Miodrag Novakovi}: Put na Mars,medijsko opismewavawe u~enika

Ovaj tekst ima za ciq da podstakne u~enike da razmi{qaju o savremenim

medijima bez kojih bi `ivot bio mnogo druga~iji. Mobilni telefon odavno

nije samo telefon, on je i kamera i ra~unar i sredstvo za zabavu i...

[ta Nikola nosi na svoj prvi kosmi~ki put? [ta bi ti poneo/ponela?

Nikola, zapravo, pri~a o medijima: {tampani mediji – kwige u elektron-

skom obliku, zatim fotografija, radio, film, televizija, mobilni telefon...

Razgovarati o koristima i zloupotrebama medija.

Podstaknuti u~enike da razmi{qaju o tome kako i kada treba gledati tele-

viziju, kakve filmove i igrice treba gledati i igrati, a kakve ne.

Praviti plan gledawa televizije. Razgovarati o internetu.

Razgovor o tekstu osmisliti na osnovu zadataka iz ~itanke.

Program medijskog opismewavawa u~enika treba osmisliti i realizovati

na ~asovima odeqewske zajednice: gledawe filmova za decu, fotogra fisawe

va`nih de{avawa u odeqewu, pravqewe fotoreporta`a o nastavi u prirodi,

izletu, posetama i u~e{}ima na va`nim {kolskim manifestacijama, pred-

stavqawe novih kwiga i enciklopedija za decu, izrada korica za kwige, izra-

da ilustracija za pri~e, za ~asopise za decu i protiv wih, radio-drame, poseta

lokalnoj radio-stanici, spotovi, reklame, propagandni materijal za ode-

qewske akcije, na primer, ekolo{ke, humanitarne itd.

13. Re|alice: Bilo, pa ga nije bilo

Re|alice su pesme u kojima se ni`u jedan za drugim junaci koji u~estvuju u

re{avawu nekog {aqivog zadatka.

Mogu biti sastavni deo razli~itih aktivnosti koje organizujemo na ~asovi-

ma. Va`no je da ih u~enici zavole i usvoje. Treba ih motivisati da i sami

smi{qaju re|alice. Neka budu duhovite i vezane za de~ji `ivot.

U ovoj pesmi ~ovek tra`i sre}u. Da bi je na{ao, trebalo je da bogu kwigu da.

Ali, do kwige je bilo te{ko do}i.

Ispi{ite imena svih predmeta i bi}a koji poma`u u nabavqawu kwige.

U~enici analiziraju dobijene imenice, odre|uju vrstu, rod i broj.

O ~emu govori brzalica Bilo, pa ga nije? Za{to se ta re|alica tako zove?

69

Grli~ica gr~e

Grli~ica gr~e,

Petar kowa tr~e.

Daj mi, Petre, palicu,

Da ubijem grlicu,

Da mi grle soli da,

Da ja soli ovnu dam,

Da mi ovan loja da,

Da ja loj maci dam

Da mi maca mi{a da,

Da ja mi{a `uwi dam,

Da mi `uwa pero da,

Da ja pero svatu dam,

Da mi svat kowa da,

Da ja kowa popu dam,

Da mi pop kwigu da,

Da ja kwigu bogu dam,

Da mi bog sre}e da,

A ja sre}u, pa u vre}u,

Preko praga – pa u ku}u.

Izbor {aqivih narodnih pesama i zadataka za grupni rad

U~enike podeliti u pet grupa. Ako je odeqewe brojnije, dodati jo{ jednu

pesmu. Za svaku grupu pripremiti listi} sa pitawima za samostalan rad.

1. grupa:

1. Pro~itaj pesmu i zapi{i naslov.

2. O kome peva narodni peva~? Da li razume{ sve re~i iz pesme?

3. Zamisli raka na kowu i `abu koja tka platno. Kakva je ta slika?

4. Nacrtaj raka u ga}ama.

5. Odigrajte uloge `abe i raka.

2. grupa:

1. Zapi{i naslov pesme i nepoznate re~i ako ih ima.

2. Ko mo`e da bude uja iz pesme?

3. [ta je uradila lisica?

4. Kako lisica te{i uju?

5. Opi{i uloge pojedinih `ivotiwa na slavqu.

6. Nacrtaj jednu `ivotiwu iz pesme.

3. grupa:

1. Zapi{i naslov pesme. Izdvoj nepoznate re~i.

2. O kome se govori u pesmi?

3. Za{to se devojka zove Hvala?

4. ^ime se hvali Hvala?

5. [ta je sme{no u pesmi?

6. Nacrtaj Hvalu.

70

Snov snovala `uta `aba

Snov snovala `uta `aba

preko mora, na dva ~vora,

k woj dolazi rak na kowu:

„[to to radi{ `uta `abo?”

„Snujem platno, snujem zlatno

da sa{ijem tebe ga}e!”

Bere uja jagode

Bere uja jagode

U {arenu mericu;

Otud ide lisica,

Pa prevali mericu.

Stade uja plakati.

– Nemoj, ujo, plakati:

Danas, sutra Vidovdan,

Pa }emo te `eniti:

Svraka plete ~arape –

’O}e kuma da bude;

Vrana pere ko{uqe –

’O}e dever da bude;

Mi{ pripasa kecequ –

’O}e kuvar da bude.

Gleda ma~ak s tavana,

pa ulovi kuvara.

Materina hvala

Hvalila se Hvala materina

Da je ona {vaqa i veziqa

I da boqe radenice nema:

Dawu prede, no}u vezak veze.

I{li qudi da gledaju Hvalu.

Ali Hvala za sunca zaspala,

Po igli se r|a nahvatala,

Svila joj se po smetli{tu vu~e.

Da vam pevam {to istina nije

Da vam pevam {to istina nije:

Guska vodu iz re{eta pije,

Krma~a se na slamu popela

I pili}e za sobom povela.

Svi prasi}i slamu ~eprkaju,

A pili}i krma~u sisaju.

Tri su zeca za guvnom orala

Tri su zeca za guvnom orala,

Lisica wim plugom upravqala,

Vrana sije, gavran krilom drqa,

Golub nosi, golubica snosi,

]uran dije, a }urka se smije;

A pu` gmi`e, pa na tavan di`e.

4. grupa:

1. Zapi{i naslov pesme.

2. Ko se sve u pesmi spomiwe? Da li su ti sve re~i poznate?

3. [ta je sme{no u pesmi?

4. Mo`e li se piti voda iz re{eta?

5. Produ`i pesmu uvode}i nove likove.

6. Ilustruj detaq iz pesme po `eqi.

5. grupa:

1. Pro~itaj pesmu i zapi{i naslov pesme.

2. Izdvoj nepoznate re~i iz pesme.

3. Koga pesma opisuje?

4. [ta je sme{no u pesmi?

5. Nacrtaj pu`a iz pesme.

Nove re~i: snov – osnova za tkawe, uja – ujak, merica – posuda, prevaliti –

prevrnuti, radenica – radnica, guvno – gumno, mesto gde se vr{e `ito.

RAD NA ODABRANIM DELIMA LEKTIRE

U~iteq je u obavezi da planira najmawe dva, a najvi{e ~etiri kwi`evna dela

koja }e u~enici samostalno ~itati i pripremati izlagawa o wima.

Kwi`evna kultura u~enika razvija se i neguje, izme|u ostalog, ~itawem,

razumevawem, do`ivqavawem i kriti~kim pristupom kwi`evnom delu.

Dobra kwiga ima neverovatnu mo}, ona ulep{ava `ivot, bogati ma{tu, pod-

sti~e um, u~i nas mudrosti, pribli`ava daleka prostranstva...

Obaveznu lektiru treba uneti u godi{wi plan rada, a na po~etku svakog

meseca u~enike podsetiti na kwigu koja }e biti predmet razgovora u toku mese-

ca. Najava kwige treba da bude podsticajna. Dobro bi bilo da se organizuje u

{kolskoj biblioteci u saradwi sa bibliotekarom. Tada odabrani u~enici

mogu pro~itati pojedine zanimqive dijaloge, opise, stihove itd. Bibliotekar

mo`e da napravi malu izlo`bu aktuelnih ili novih kwiga u biblioteci, kao i

razli~ita izdawa iste kwige. ^itala~ka kultura u~enika podrazumeva i

sposobnost da prepoznaju dobro dizajniranu kwigu.

U~enike treba podsta}i da vode dnevnik ~itawa u koji }e redovno bele`iti:

1. datum ~itawa;

2. ime pisca i zanimqivosti o wemu;

3. naziv dela;

4. ime izdava~a i godina izdawa;

5. o ~emu se govori u kwizi (ukratko);

6. likovi;

7. ko/{ta mi se u delu dopada;

8. poruka;

9. lepe misli iz kwige (opisi, {ale, dijalozi i sl.);

10. nove re~i – moj re~nik.

U dnevniku mo`emo predvideti prostor za ilustracije i zanimqivosti koje

smo prona{li u vezi sa kwigom.

Dnevnik ~itawa treba da se vodi u svesci ve}eg obima kako bi mogla da se

koristi vi{e godina. Treba je ma{tovito ure|ivati i redovno ukra{avati.

Dobro je numerisati stranice dnevnika, a u~iteq svaki ma{toviti pristup

treba da istakne i nagradi dobrom ocenom.

71

NASTAVA GRAMATIKE

Predmet metodike nastave gramatike je proces u~ewa jezi~ko-grama ti~kih kate-

gorija i pojava koje ~ine elementi fonetike, morfologije i sintakse. Nastava gra-

matike razvija mentalne procese i sposobnosti u~enika: uo~avawe, prepoznavawe

jezi~kih pojava, logi~ko mi{qewe, rasu|ivawe, uop{tavawe i zakqu~ivawe. Wome

se razvija qubav prema jeziku i potreba razvijawa jezi~ke kulture.

Kako nastava gramatike, koja na prvi pogled deluje formalisti~ki i norma-

tivisti~ki, mo`e postati zanimqiva, a znawa, koja nudi u~enicima, trajna?

Da bi se izbegao normativizam, a pobudila de~ja pa`wa, polazni tekst koji

sadr`i jezi~ko-gramati~ku pojavu koju nameravamo prou~avati, treba da je blizak

deci. Uze}emo ga iz poznatog kwi`evnog dela, u~eni~kog rada, de~jih ili {kolskih

novina, zavi~ajnog govora, anegdote, zagonetke i sl.

Kada se izdvoji gramati~ka pojava – problem i razume wen smisao, neophodno je

da se ona uo~i na vi{e primera. Nakon toga defini{e se pravilo i zapisuje u jasnom

i sa`etom obliku. Priliom ve`bawa i proveravawa treba po}i od jednostavnih

zahteva, u obliku prepoznavawa i reprodukovawa znawa, a kasnije treba ukqu~iti

preoblikovawe i primenu znawa. Korisno je da se svaka jezi~ka pojava grafi~ki ilu -

struje, ali grafikoni i slike, kao pomo}na sredstva, treba da budu u funkciji

tuma~ewa jezi~kih pojava. Provere znawa o jeziku mogu se izvesti usmeno, posebnim

testovima, putem razli~itih vrsta diktata, pismenih sastava i sl. Primeri takvog

rada nalaze se u uxbeniku „O jeziku”.

Mala riznica ideja u nastavi gramatike i pravopisa

1. Re~enice po zna~ewu (obave{tajne, upitne, uzvi~ne)

Uvodna igra: Zamoliti jednog u~enika da uzvu~e karton~i} na kome pi{e umi-

vam se. U~enik tu radwu treba da poka`e pantomimom. Prozovemo drugog

u~enika da re{i zadatak. Kad ka`e da se umiva, mi se pravimo da nismo dobro

~uli i ka`emo „[ta ka`e{?”, „Ponovi!” Kad u~enik ponovi svoj odgovor, sve

tri re~enice zapi{emo na tabli. Zamolimo u~enike da odrede re~eni~ne znake

za te re~enice: Mi{a se umiva.

[ta ka`e{?

Ponovi!

Kada u~enici re{e zadatak, ka`emo da }emo danas govoriti o re~enicama.

Jedan u~enik ka`e {ta su re~enice, a onda zabele`imo naslov na tabli.

Daqa analiza gramati~kog sadr`aja: Sada }ete ~uti pesmu Du{ana Radovi}a

„Da li mi verujete”.

Da li mi verujete

Umivao se jedan de~ko

Tekst pesme postaviti na grafoskop.

Istra`ite: Za{to re~enice iz Radovi}eve pesme imaju razli~ite

re~eni~ne znake na kraju? Prona|ite primere za svaki re~eni~ni znak.

Analiza gramati~ke pojave: [ta se iskazuje tim re~enicama? Izno{ewe

pravila i zapisivawe.

Ve`bawe i proveravawe: Re{avawe zadataka u uxbeniku.

Povratna informacija: Jedan u~enik ~ita re{ewa a ostali kontroli{u

svoje zadatke.

Stvarala~ki rad: Osmisli i napi{i kratak razgovor na pijaci izme|u tebe

i prodava~ice jagoda.

72

2. Potvrdne i odri~ne re~enice

Uvodna igra: Napi{emo na ceduqicama dve re~enice i zamolimo dva u~enika

da ih pro~itaju. Prvi treba pomerawem glave i izrazom lica da poka`e da se

sla`e sa onim {to je pro~itao, a drugi da to negira. Pitamo u~enike kako su

razumeli wihove poruke.

Isticawe predmeta prou~avawa: Danas }emo govoriti o re~enicama kojima

se ne{to tvrdi i re~enicama kojima se ne{to odri~e.

Uo~avawe gramati~ke pojave: Postaviti grafofoliju sa slikom iz uxbenika i

tekstom pesme „Nepravda” L. Bla{kovi}a. Na po~etku zakloniti tekst pesme, a po -

smatrati i komentarisati sliku malih ko{arka{a. (Mo`e{! Ne mogu!)

Posmatrati prvi i drugi stih pesme. Po ~emu se razlikuju?

Prepoznavawe potvrdnih i odri~nih re~enica

Definisawe potvrdnih i odri~nih re~enica: zapisivawe pravila.

Nivo reprodukcije: U~enici treba da ka`u re~enice razli~itog oblika i da

ih prevedu u suprotan oblik.

Nivo primene: Re{avawe zadataka u uxbeniku.

Povratna informacija.

Stvarala~ki nivo: Dati zadatak da se re~enice iz zadatka prevode u

razli~ite oblike i da im se daju razli~ita zna~ewa – prevo|ewe obave{tajnih

re~enica u upitne i uzvi~ne i obrnuto.

Napomena: Znawa o vrstama re~enica ne treba da ostanu samo predmet

~asova gramatike, gotovo na svakom ~asu ova zanawa mogu se ve`bati, dopuwa-

vati, pro{irivati, posebno kad ve`bamo stvarala~ko ~itawe.

3. Glavni delovi re~enice

Uvodna igra: Ko je glavni junak? Navoditi nazive pri~a i pesama koje su

u~enici upoznali.

Posmatrawe slike u uxbeniku i uo~avawe onoga koji je glavni junak u

re~enicama.

Definisawe na osnovu primera u uxbeniku: Re~enica ja najkra}a mogu}a

pri~a. Ona ima svog junaka i svoju radwu. Pojam subjekta i predikata.

Istra`ivawe: Dati re~enice u kojima subjekat nije uvek na prvom mestu.

Zamoliti da u~enici odrede junaka i radwu. Pojam proste re~enice.

Primena: Re{avawe zadataka u uxbeniku.

Povratna informacija.

Stvarala~ki nivo: Primeri re~enica sa dva i vi{e subjekata i predikata,

re{avawe zadataka u uxbeniku.

4. Upravni govor

Upravni govor mo`emo planirati nakon obrade teksta „Ma~ak oti{ao u haj-

duke” B. ]opi}a, jer je bogata dijalozima. Znawa ste~ena na ovom ~asu treba

aktivirati u svakoj situaciji u kojoj u~enici treba da navode i zapisuju tu|e re~i.

^as organizovati prema modelu u uxbeniku. Na kraju ~asa mo`emo dati dik-

tat s predusretawem gre{aka:

Najpre ponoviti modele upravnog govora i pravila pisawa znaka navoda, a

zatim zamoliti u~enike da napi{u slede}i tekst po{tuju}i pomenuta pravila:

Mira je rekla: „Ja idem u {kolu.”

„I ja bih s tobom”, molila je ma~ka.

„Ne mo`e{, maco”, rekla je Mira, „nema za ma~ke {kole!”

Povratna informacija.

73

5. Imenice(Sve na svetu ima svoje ime.)

Po{to u~enici ve} poseduju osnovna znawa o imenicama, zadaci u uxbeniku

mogu se koristiti kao podsetnik za utvr|ivawe i sistematizaciju tih znawa.

Pri~a o imenicama nikako ne sme da ostane predmet malog broja ~asova gra-

matike, o imenicama se mo`e na duhovit na~in govoriti na svakom ~asu, pri

svakoj najavi nove nastavne jedinice, naziva teksta, analizi likova i sli~no.

Posebno treba obratiti pa`wu na vlastite imenice zbog pravilnog pisawa.

Bez imenica jezik ne bi imao smisla. To mo`emo i potvrditi kroz igru

Dohvati mi.

Ka`emo u~enicima dohvati mi, molim te i pogledamo u jednog u~enika.

Posmatrajte {ta }e poku{ati da dohvati...

Rod i broj imenica mo`emo proveriti kroz stvarala~ki diktat:

Primer promene broja imenica:

Ja }u vam ~itati tekst, a vi ga zapi{ite tako da imenice budu u mno`ini:

Detli} je veoma korisna ptica.

Susre}emo ga u {umi i u vo}waku.

Naj~e{}e sleti na staro drvo.

Detli} je {umski doktor.

Primer promene roda imenica:

Ja }u vam ~itati tekst, a vi ga zapi{ite tako {to }ete promeniti rod imenica:

Deda je ostareo i povio se u le|ima.

Mama se brinula o wemu.

Moja sestra mu je pomagala.

Tata ga je vodio u {etwu.

Sli~ne primere mo`emo dati i za imenice koje zna~e umaweno i uve}ano.

Primer imenica za umaweno i imenica za uve}ano:

Ja }u vam ~itati tekst, a vi svaku imenicu napi{ite tako na zna~i umaweno,

a zatim da zna~i uve}ano:

Beli oblaci plove nad selom.

Iznad {ume kru`i orao.

Na izvoru zec pije vodu.

Baka u vo}waku bere jabuke.

6. Glagoli

Motivacioni razgovor: U~enicima postaviti zagonetku: Tr~i, tr~i

tr~uqak, visi, visi visuqak, boga moli tr~uqak, da otpadne visuqak!

Na osnovu ove zagonetke nastala je pesma B. Timotijevi}a Tr~i, tr~i

tr~uqak:

Zamoliti u~enike da nastave pesmicu tako {to }e izmisliti nove sme{ne

re~i od slede}ih re~i: meri, gradi, stoji, }uti, lista, ki{i. Ove re~i zapisati

na tabli. Daqi tok ~asa organizovati po{tuju}i korake date u uxbeniku.

74

Tr~i, tr~i tr~uqak

visi, visi visuqak.

Be`i, be`i be`uqak

za wim juri juruqak.

Drma drvo drmuqak

a klima se klimuqak.

Kad je pao padnuqak,

Zgrabio ga zgrabuqak,

Pa je jadnog jadnuqka

smazo gladni gladnuqak.

7. Lica glagola

Kao motivaciju za rad mo`emo iskoristiti Brojanicu D. Ivani{evi}a:

Nau~iti brojalicu napamet.

Nakon toga rad organizovati na osnovu modela u uxbeniku.

Bele`ewe pravila.

Re{avawe zadataka u uxbeniku.

Ve`be organizovati tako {to }e u~enici mewati zadate glagole po licima.

8. Glagolska vremena (pro{lost, sada{wost, budu}nost)

^as organizovati na osnovu modela datog u uxbeniku.

U toku ve`bawa mo`emo dati i slede}e zadatke:

1. Odredi vreme koje ozna~avaju podvu~eni glagoli:

a) Tijana pi{e pismo. ____________ vreme

b) Marko je napisao pismo. _____________ vreme

v) Du{an }e pisati pismo. _____________ vreme

2. Napi{i glagol videti u tre}em licu mno`ine. ________________

3. Slede}e re~enice napi{i u pro{lom i budu}em vremenu:

Mi}a ima macu. Maca ima troje ma~i}a.

a)_____________________________________________________________

b)_____________________________________________________________

9. Mesto, vreme i na~in vr{ewa radwe

^as organizovati na osnovu modela u uxbeniku.

Primeri za ve`bawe i primenu znawa:

1. U slede}im re~enicama obele`i re~i koje ozna~avaju mesto, vreme i na~in

vr{ewa radwe:

Zoran je jednog jutra veselo u{ao u prodavnicu. Na polici je ugledao plavi

automobil. Radosno se obratio prodava~ici i zamolio ju je da mu ga odmah

zapakuje.

2. Slede}e re~enice pro{iri re~ima koje ozna~avaju mesto, vreme i na~in

vr{ewa radwe:

Zoran se igra. _________________________________________________

Detli} kucka. _________________________________________________

Primer ve`be za obnavqawe gramati~kih sadr`aja:

1. Podvuci imenice u tekstu:

Mira ima psa. On voli da tr~i po travi, juri leptire i hvata loptice.

Ne voli kad pada ki{a i kad veje sneg. Tada se sakrije u ku}icu.

2. Obele`ene imenice razvrstaj prema zna~ewu:

75

Jabuka!

ja, buka,

ti buka,

on buka,

jabuka!

mi buke,

vi buke,

oni buke,

svi buke,

sve buke,

te buke,

tri buke,

ja buka,

mi buke,

a buka,

mi buke,

ja buka,

mi buke,

jabuke!

bi}a:_________________________________

predmeti:_____________________________

pojave:________________________________

3. U re~enicama podvuci glagole i na linijama napi{i {ta ozna~avaju:

Steva je napravio i obojio ku}icu za ptice.

Glagoli ozna~avaju _____________ .

Kraj tople pe}i le`i maca i drema.

Glagoli ozna~avaju _______________ .

Odavno nije grmelo i sevalo.

Glagoli ozna~avaju _______________ .

4. Odredi vreme koje ozna~avaju slede}i glagoli:

skupio je _____________ vreme

razmi{qa ______________ vreme

done}e _____________ vreme

5. Napi{i slede}e glagole u pro{lom i sada{wem vremenu:

peva}u ____________________________________

pozna}u____________________________________

trepta}u ___________________________________

10. Pridevi

Igra: Otkrivawe tajanstvenog predmeta na osnovu opisa.

U neprovidnu vre}icu ili kutiju staviti tenisku lopticu ili neku igra~ku.

Jedan u~enik opisuje, a drugi na osnovu opisa poga|aju o kojem predmetu je re~.

Dobar tekst za uo~avawe prideva jeste pesma „Kakve je boje potok” Grigora

Viteza ili „Repata pri~a” istog autora, koja se nalazi u uxbeniku.

Model za obradu dat je u uxbeniku.

Primer kratke provere o pridevima:

1. Odgovori tako da bude ta~no:

Pridevi su re~i za opisivawe nekoga ili ne~ega. DA NE (1p)

2. Dopuni re~enicu:

Pridevi koji ozna~avaju kakvo je ne{to zovu se

__________________ pridevi. (1p)

3. Napi{i na liniji prideve suprotnog zna~ewa:

crn – ______________ veliki – ___________

sit – ______________ pla{qiv – _________

tu`an – ____________ (5p)

4. Spoj imenicu sa odgovaraju}im pridevom:

plavokosi kaktus

bodqikavi nebo

rumene de~ak

tmurno usne (4p)

5. Ponu|ene prideve upi{i na odgovaraju}e mesto:

Ovan je _______________ stvor.

Rogove _________________ svezao u ~vor.

Pase ______________ travu i ima _______________ glavu. (3p)

76

tvrd

divan

zelen

sive

6. Pridevi su ____________________________________ (3p)

poeni 0–7 8–10 11–14 15–16 17–18

OCENA 1 2 3 4 5

Saberi poene i zaokru`i ocenu.

11. Nagla{eni i nenagla{eni slogovi

Pripremni razgovor voditi na osnovu slike koja se nalazi u uxbeniku.

Sliku mo`emo preneti na grafofoliju.

Isticawe predmeta prou~avawa. Uo~avawe slogova koji su u re~ima ja~e

otisnuti i izgovarawe navedenih re~i onako kako je nazna~eno.

Daqa analiza gramati~ke pojave: Rastavqawe vi{eslo`nih re~i na slogove i

uo~avawe nagla{enog sloga.

Ve`bawa i zadaci na osnovu modela datog u uxbeniku.

12. Re~i istog oblika a razli~itog zna~ewa

Uo~avawe re~i istog glasovnog sastava, a razli~itog zna~ewa:

- Zora je, a Zora ne spava.

- Vidi se duga duga.

- Reci mu da ide ka reci.

- Vatra gori u gori.

- U vodi vodi na{a ekipa.

- Vode ga preko vode.

U~enici uo~avaju re~i iste po obliku, ali se druga~ije izgovaraju i imaju

razli~ita zna~ewa. Zna~ewe dobijaju u zavisnosti od akcenta (neki samoglasni-

ci se izgovaraju du`e, a neki kra}e).

Rad na zadacima iz uxbenika.

PI[EM PRAVILNO

1. Upotreba velikog slova

Nivo prepoznavawa: Pripremiti tekst u kojem }e biti primeri upotrebe

velikog slova:

- na po~etku re~enice,

- kad pi{emo li~no ime, prezime, nadimak,

- kad pi{emo imena `ivotiwa,

- kad pi{emo imena gradova, sela, dr`ava,

- kad pi{emo imena reka, planina, jezera i mora,

- kad pi{emo imena praznika.

Pripremiti tekst sa razglednice iz uxbenika na grafofoliji i analizi -

rati ga.

Zapisivawe pravila i primera.

77

2. Pisawe naslova kwiga, novina i ~asopisa

Pripremiti polazni tekst u kojem }e biti slede}i nazivi:

Mali princ, Do`ivqaji ma~ka To{e, [kolarac, Male novine, Politikin

zabavnik, Marko Kraqevi} i beg Kostadin i sli~no.

3. Pisawe imena naroda i stanovnika gradova

Pripremiti polazni tekst u kojem }e biti primeri imena naroda i

stanovnika gradova i pokrajina: Beogra|anin, Novosa|anin, Zemunac,

Ni{lija, Srbin, Crnogorac, Francuz, Belgijanac, [umadinac, Sremac itd.

4. Pisawe naziva ulica i trgova

Pripremiti polazni tekst na kojem }e biti primeri naziva ulica i trgova:

Ulica Mike Anti}a, Ulica lipa, Ulica vojvode Dobrwca, Po`e{ka ulica,

Kosmajska ulica, Svetogorska;

Trg Nikole Pa{i}a, Trg pobede, Trg vojvode Stepe, Kara|or|ev trg.

5. Pisawe brojeva i datuma slovima

Uo~avawe jezi~kih pojava:

1. Pri izgovoru i pisawu osnovnih (glavnih) brojeva naj~e{}e se gre{i kod

slede}ih brojeva: ~etiri, {est, jedanaest, dvanaest, trinaest, ~etrnaest,

petnaest, {esnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest, dvadeset, trideset,

~etrdeset, {ezdeset.

2. Kod vi{e~lanih brojeva (oni koji se sastoje od dve ili vi{e re~i) svaka

re~ pi{e se odvojeno: sedamdeset osam, sto pedeset dva, devetsto pet.

Izme|u pretposledwe i posledwe re~i mo`e, ali ne mora, da se pi{e re~

„i” (trista pedeset i {est, petsto pedeset i dva, dvesta osamdeset i tri).

Posmatrati primere pisawa datuma:

7. januar 1996.

7. 1. 1996.

7. I 1996.

^as organizovati prema modelu iz ~itanke.

Zabele`iti pravila u svesci.

Primer kontrolnog diktata:

Du{an i Marko 2. jula putuju na letovawe u Herceg Novi. To je grad u Crnoj Gori

na moru. Brodom }e oti}i do Dubrovnika. To je grad u Hrvatskoj. Kad se vrate Du{an

i Marko i}i }e u Vojvodinu kod Du{anove tetke.

U slobodno vreme drugari ~itaju kwige i list Sportske novosti.

Na put }e poneti kwigu Mali princ. Tu kwigu je napisao Francuz Egziperi.

Primer zadataka za proveru znawa o pisawu brojeva:

1. Napi{i slede}e brojeve re~ima: 4, 11, 13, 20, 46, 66, 34

2. Slede}e re~enice napi{i tako da cifre zameni{ re~ima:

1. Jo{ 6 dana pa idemo na more.

2. To }e biti 4. 4. u subotu.

3. Na moru }emo provesti 14 dana.

78

3. Odgovori na slede}a pitawa:

Kada si ro|en/ro|ena?

Koji je danas datum?

Kada se zavr{ava ova {kolska godina?

6. Skra}enice

Dati tekst s primerima gde }e biti obuhva}eni tipovi skra}enica dati u

uxbeniku.

Re~i koje u pisawu skra}ujemo na jedno ili na nekoliko slova nazivaju se

skra}enice.

Primeri skra}enica za mere uvek se pi{u bez ta~ke latinicom.

Skra}enice koje se pi{u sa ta~kom iza prvog slova.

Skra}enice koje se pi{u sa ta~kom iza drugog, tre}eg i ~etvrtog slova.

Skra}enice bez ta~ke.

79

L I T E R A T U R A

1. Ben~ek, [tefica: Razgovor s kwigom, [kolska kwiga, Zagreb, 1981;

2. Vu~kovi}, Miroqub: Metodika nastave srpskohrvatskog jezika, Zavod za uxbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 1984;

3. Zindovi}, Gordana i saradnici: Pars pro toto, Centar za audiovizuelne medije

„Medija fokus”, Beograd, 2001;

4. Jovanovi}, Aleksandar: Kako predavati kwi`evnost, Beograd, 1984;

5. Marinkovi}, Simeon: Metodika kreativne nastave srpskog jezika i

kwi`evnosti, Kreativni centar, Beograd, 1995;

6. Mijata, Keti: Kako postati dobar govornik, Kreativni centar, Beograd, 2004;

7. Nikoli}, Milija: Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, Zavod za

uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988;

8. „Slu`beni glasnik RS” – „Prosvetni glasnik” br. 2 od 18. februara 2005;

9. Cvetanovi}, Vladimir: Samostalni i stvarala~ki rad u nastavi srpskog jezika,

„Bodex”, Beograd, 1996;

10. Cerovi}-Kova~, Tinde i saradnici: Igrom do spoznaje, Centar za antiratnu

akciju, Beograd, 1993.