SistematikaSistematika iiekologija lekovitihekologija lekovitih

biljakabiljaka

SistematikaSistematika iiekologija lekovitihekologija lekovitih

biljakabiljaka

Predispitne obeveze i sistem bodovanja

Aktivnost na predavanjima 5Aktivnost na vežbama 5Test 1 (nakon prvih 5 predavanja) 20Test 2 (nakon drugih 5 predavanja) 20Seminar 10

Završni ispitPraktični ispit 10Usmeni ispit 30

Literatura:

Kovačević, N. (2004): Osnovi farmakognozije. Srpskaškolska knjiga. Treće izdanje.

Grupa autora, (1989): Lekovite biljke Srbije. Srpskaakademija nauka i umetnosti. Beograd.

Dopunska literatura:

Gorunović, M. S., Lukić, P. B. (2001): Farmakognozija.Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet.

Pavlović, S., Živanović, P. (1982): Sistematika lekovitih biljaka.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.

Jakovljević, S. (1962): Sistematika lekovitih biljaka. Zavod zaidavanje udžbenika Narodne Republike Srbije. Beograd.

Jančić, P. (2002): Botanika farmaceutika. JP Službeni listSRJ. Beograd.

Istorija i razvojIstorija i razvojupotrebe lekovitig biljaupotrebe lekovitig bilja

Lečenje biljem je staro koliko i svet.Na pisanim spomenicima koji datiraju izdaleke prošlosti ostala su svedočanstva oupotrebi raznog bilja za lečenje kod mnogihnaroda (Kineza, Indusa, Egipćana, Grka,Rimljana).U periodu pre nove ere slavni grčki lekarHipokrat (459-370. god. p.n.e.) opisao je usvojim delima veštinu lečenja kod Grka ibiljke koje su u to vreme koristili (uglavnomnarkotike kao što su opijum, bunika imandragora).

Lečenje biljem je staro koliko i svet.Na pisanim spomenicima koji datiraju izdaleke prošlosti ostala su svedočanstva oupotrebi raznog bilja za lečenje kod mnogihnaroda (Kineza, Indusa, Egipćana, Grka,Rimljana).U periodu pre nove ere slavni grčki lekarHipokrat (459-370. god. p.n.e.) opisao je usvojim delima veštinu lečenja kod Grka ibiljke koje su u to vreme koristili (uglavnomnarkotike kao što su opijum, bunika imandragora). HIPOCRATES

Istorija i razvoj upotrebeIstorija i razvoj upotrebelekovitig biljalekovitig bilja

Teofrast (371-287 god. p.n.e.)je u svojoj "Istoriji biljaka“ostavio precizne botaničke opise.

Najviše podataka olekovitim biljkama injihovoj upotrebi napočetku nove erezabeležio je Dioskorid(I vek n.e.) udelu“Materia medica".Ovo delo je sadržalo oko500 prirodnih lekovabiljnog, životinjskog imineralnog porekla.

Najviše podataka olekovitim biljkama injihovoj upotrebi napočetku nove erezabeležio je Dioskorid(I vek n.e.) udelu“Materia medica".Ovo delo je sadržalo oko500 prirodnih lekovabiljnog, životinjskog imineralnog porekla.

THEOPHRASTUS

DIOSCORIDES

Istorija i razvoj upotrebeIstorija i razvoj upotrebelekovitig biljalekovitig bilja

Kod Rimljana je Celzus (I vek nove ere) opisao oko 250prirodnih lekova. Plinije Stariji (23-79. god. n.e.) je opisao usvojoj "Istoriji prirode" u 37 tomova svojstva lekovitog bilja.

Galen (II vek nove ere), kogasmatramo ocem galenskefarmacije (veštine izradelekova), dao je recepte zaizradu lekova. Njegov rad jeuticao na razvoj medicine naZapadu tokom narednih vekova.

Galen (II vek nove ere), kogasmatramo ocem galenskefarmacije (veštine izradelekova), dao je recepte zaizradu lekova. Njegov rad jeuticao na razvoj medicine naZapadu tokom narednih vekova.

GALENUS

Istorija i razvoj upotrebeIstorija i razvoj upotrebelekovitig biljalekovitig bilja

U srednjem veku dominirala je uloga manastira u čuvanjuveštine lečenja, izrade lekova i gajenja lekovitog i aromatičnogbilja.Dok je napredak Evrope bio neznatan uto vreme, arapski svet je prolazioperiod velike naučne aktivnosti.Najpoznatiji je bio lekar Avicena(Abu-Ali Ibi-Sina) iz 10. veka koji jeopisao upotrebu velikog broja biljnihlekova u delu "Kanon“.

Novi vek za naučnu farmaciju počinje tek posle Francuskerevolucije. Na polju lekovitog bilja, najpoznatiji naučnici bilisu Lavoazje, Šele, Pristli, Sertirner. Kasnije se izdvajaju onikoji proučavaju alkaloide i to: Peltije, Kaventu, Robike i drugi.

Dok je napredak Evrope bio neznatan uto vreme, arapski svet je prolazioperiod velike naučne aktivnosti.Najpoznatiji je bio lekar Avicena(Abu-Ali Ibi-Sina) iz 10. veka koji jeopisao upotrebu velikog broja biljnihlekova u delu "Kanon“.

AVICENNA

Istorija i razvoj upotrebeIstorija i razvoj upotrebelekovitog biljalekovitog bilja

Tradicija upotrebe lekovitog bilja duboko je ukorenjena i unašem narodu.Hodoški kodeks (XIV vek)Hilandarski medicinski kodeks (XV i XVI vek)Zaharije Stefanović Orfelin (Veliki srpski travnik – 1783)Vuk Stefanović Karadžić (Srpski rečnik – 1818)Josif Pančić (Botanika – 1868; 1873)Vladan Đorđević (Narodna medicina u Srba – 1872)Sava Petrović (Lekovite biljke u Srbiji – 1883)Vasa Pelagić (Narodni učitelj)

Tradicija upotrebe lekovitog bilja duboko je ukorenjena i unašem narodu.Hodoški kodeks (XIV vek)Hilandarski medicinski kodeks (XV i XVI vek)Zaharije Stefanović Orfelin (Veliki srpski travnik – 1783)Vuk Stefanović Karadžić (Srpski rečnik – 1818)Josif Pančić (Botanika – 1868; 1873)Vladan Đorđević (Narodna medicina u Srba – 1872)Sava Petrović (Lekovite biljke u Srbiji – 1883)Vasa Pelagić (Narodni učitelj)

Suvi biljni ili životinjskidelovi ili organi (ređeminerani proizvodi) kojisadrže farmakološkiaktivna jedinjenja -organizovane droge(droge sa strukturom).

Biljne droge Animalne droge Mineralnedroge

Tab. 1 Primeri biljnih, životinjskih organa iminerala koji se koriste kao droge

DrogeDrogelekovite sirovineporeklom iz prirode

Cacao semenCalendulae flos Menthae piperiritae folium

Suvi biljni ili životinjskidelovi ili organi (ređeminerani proizvodi) kojisadrže farmakološkiaktivna jedinjenja -organizovane droge(droge sa strukturom).

Biljne droge Animalne droge Mineralnedroge

Koren i/ilirizom

Trbušne žlezdemošusnog jelena Talk

List Bela glina

Herba Kreda

Cvast ili cvet

Plod ili deoplodaSemeCarvi fructus

DrogeDroge

U širem smislu pojamdroga obuhvata iproizvode koji iz biljnogili animalnog organizmamogu biti izdvojenijednostavnim procesomprerade (biljne gume,smole, masna ulja,etarska ulja, skrob itd.) –neorganizovane droge(droge bez strukture).

Tab. 2 Nekoliko primera biljnih ianimalnih droga u širem smislu

Biljne droge Animalne droge

lekovite sirovineporeklom iz prirode

U širem smislu pojamdroga obuhvata iproizvode koji iz biljnogili animalnog organizmamogu biti izdvojenijednostavnim procesomprerade (biljne gume,smole, masna ulja,etarska ulja, skrob itd.) –neorganizovane droge(droge bez strukture).

Biljne droge Animalne drogeMasna ulja Riblje ulje

Voskovi Svinjska mastEtarska ulja Goveđi loj

Smole Želatin

Balzami

Gume

Skrobovi

DrogeDrogeNaziv droge se izvodi iz latinizovanog imenavrste ili roda koji se stavlja u genitiv idodaje se latinski naziv biljnog organa kojise koristi kao droga

Tab. 3 Nazivi pojedinih biljnih droga

Droge Droge u širom smislu

Gentianae radix Menthae piperitaeaetheroleum

Gentianae radixGentianae radix Menthae piperitaeaetheroleum

Thymi herba Olivae oleumUvae ursi folium Oryzae amylumMatricariae flos Gummi arabicumAnisi stelatifructusCacao semenQuercus cortex

Gentianae radix

Matricariae flos

Srpski naziv Latinski naziv Primer

Koren Radix Gentianae radix

Rizom Rhizoma Zingiberis rhizoma

rizom sa korenom Rhizoma cumradicibus

Primulae rhizoma cumradicibus

Krtola Tuber Salep tuber

Stabljike

slama

Stipes

Stramentum

Dulcamarae stipes

Papaveris stramentum

drvo (ksilem) Lignum Juniperi lignum

Kora Cortex Frangulae cortex

List Folium Menthae folium

Cvet Flos Sambuci flos

nadzemni deo biljkeu cvetu

Herba Hyperici herba

Plod Fructus Anisi fructus

deo ploda Pericarpium Citri pericarpium

Seme Semen Lini semen

Srpski naziv Latinski naziv Primer

Koren Radix Gentianae radix

Rizom Rhizoma Zingiberis rhizoma

rizom sa korenom Rhizoma cumradicibus

Primulae rhizoma cumradicibus

Krtola Tuber Salep tuber

Stabljike

slama

Stipes

Stramentum

Dulcamarae stipes

Papaveris stramentum

drvo (ksilem) Lignum Juniperi lignum

Kora Cortex Frangulae cortex

List Folium Menthae folium

Cvet Flos Sambuci flos

nadzemni deo biljkeu cvetu

Herba Hyperici herba

Plod Fructus Anisi fructus

deo ploda Pericarpium Citri pericarpium

Seme Semen Lini semen

DrogeDrogeSvaka zemlja poseduje svoje (ili koristi nekeinternacionalne) stručne propise o drogama,prirodnim, polusintetskim, sintetskim, organskimili neorganskim supstancama koje se koriste zaizradu lekova.Propisi su sakupljeni u farmakopeji, a sve što senalazi u njoj označeno je pojmom "oficinalno“.

Trenutno je na snazi jugoslovenskafarmakopeja iz 2000. god. (Ph. Jug. V), kojapredstavlja prilagođeni prevod treće evropskefarmakopeje (Ph. Eur. III).Sve informacije o hemijskim, fizičkim ifarmakološkim karakteristikama supstanci kojese koriste za izradu lekova, kao i metode koje sekoriste za njihovo ispitivanje.

1.Acaciae gummi2.Acaciae gummi dispersionedesiccatum3.Acidum alginicum4.Adeps lanae5.Adeps lanae cum aqua6.Adeps lanae hydrogenatus7.Adeps solidus8.Agar9.Alcoholes adipis lanaae10.Aloe barbadensis11.Aloe capensis12.Aloe extractum siccum normatus13.Althaeae radix14.Amygdalae oleum raffinatum15.Anisi aetheroleum16.Anisi stelati fructus17.Arachidis oleum18.Balsamum peruvianum19.Balsamum tolutanum20.Belladonnae folium21.Belladonnae pulvis normatus22.Carboxymethylamylum natricum A23.Carboxymethylamylum natricum B24.Carboxymethylamylum natricum C25.Carvi fructus26.Caryophylli floris aetheroleum27.Caryophylli flos

1.Cera alba2.Cera carnauba3.Cera flava4.Chamomillae romanae flos5.Cinchonae cortex6.Cinnamomi cortex7.Digitalis purpureae folium8.Eucalypti aetheroleum9.Foeniculi amari fructus10.Foeniculi dulcis fructus11.Frangulae cortex12.Gentianae radix13.Glycyrrhizae radix14.Guar galactomannanum15.Hamamelidis foli16.Harpagophyti radix17.Hyoscyami folium18.Hyoscyami pulvis normatus19.Ipecacuanhae pulvis normaatus20.Ipecacuanhae radix21.Lacca22.Lanugo cellulosi absorbens23.Lanugo gossypii absorbens24.Limonis aetheroleum25.Lini semen26.Matricariae flos27.Maydis amylum

1.Menthae piperitae aetheroleum2.Menthae piperitae folium3.Natrii alginas4.Olivae oleum5.Oryzae amylum6.Pancreatis pulvis7.Pepsini pulvis8.Polygalae radix9.Psyllii semen10.Ratanhiae radix11.Rhamni prushianae cortex12.Rhei rhizoma13.Ricini oleum14.Sennae folium15.Sennae fructus acutifoliae16.Sennae fructus angustifoliae17.Sesami oleum reffinatum18.Soiae oleum19.Solani amylum20.Stramonii folium21.Stramonii pulvis normatus22.Thymi herba23.Tiliae flos24.Tragacanth25.Tritici amylum26.Uvae ursi folium27.Valerianae radix

Tab. 4 Pregled droga oficinalnin po Ph. Jug. V1.Acaciae gummi2.Acaciae gummi dispersionedesiccatum3.Acidum alginicum4.Adeps lanae5.Adeps lanae cum aqua6.Adeps lanae hydrogenatus7.Adeps solidus8.Agar9.Alcoholes adipis lanaae10.Aloe barbadensis11.Aloe capensis12.Aloe extractum siccum normatus13.Althaeae radix14.Amygdalae oleum raffinatum15.Anisi aetheroleum16.Anisi stelati fructus17.Arachidis oleum18.Balsamum peruvianum19.Balsamum tolutanum20.Belladonnae folium21.Belladonnae pulvis normatus22.Carboxymethylamylum natricum A23.Carboxymethylamylum natricum B24.Carboxymethylamylum natricum C25.Carvi fructus26.Caryophylli floris aetheroleum27.Caryophylli flos

1.Cera alba2.Cera carnauba3.Cera flava4.Chamomillae romanae flos5.Cinchonae cortex6.Cinnamomi cortex7.Digitalis purpureae folium8.Eucalypti aetheroleum9.Foeniculi amari fructus10.Foeniculi dulcis fructus11.Frangulae cortex12.Gentianae radix13.Glycyrrhizae radix14.Guar galactomannanum15.Hamamelidis foli16.Harpagophyti radix17.Hyoscyami folium18.Hyoscyami pulvis normatus19.Ipecacuanhae pulvis normaatus20.Ipecacuanhae radix21.Lacca22.Lanugo cellulosi absorbens23.Lanugo gossypii absorbens24.Limonis aetheroleum25.Lini semen26.Matricariae flos27.Maydis amylum

1.Menthae piperitae aetheroleum2.Menthae piperitae folium3.Natrii alginas4.Olivae oleum5.Oryzae amylum6.Pancreatis pulvis7.Pepsini pulvis8.Polygalae radix9.Psyllii semen10.Ratanhiae radix11.Rhamni prushianae cortex12.Rhei rhizoma13.Ricini oleum14.Sennae folium15.Sennae fructus acutifoliae16.Sennae fructus angustifoliae17.Sesami oleum reffinatum18.Soiae oleum19.Solani amylum20.Stramonii folium21.Stramonii pulvis normatus22.Thymi herba23.Tiliae flos24.Tragacanth25.Tritici amylum26.Uvae ursi folium27.Valerianae radix

PProizvodnja drogaroizvodnja droga

Danas se samo jedan manji broj droga i daljesakuplja s prirodnih staništa• samo one biljke koje se koriste uograničenim, manjim količinama,• kada postoje problemi s plantažnomproizvodnjom.

Lekovite sirovine biološkog porekla se mogu dobitisakupljanjem iz prirode od samoniklih biljaka,divljih životinja i morskih organizama.

Danas se samo jedan manji broj droga i daljesakuplja s prirodnih staništa• samo one biljke koje se koriste uograničenim, manjim količinama,• kada postoje problemi s plantažnomproizvodnjom.

Problemi u vezi s plantažnim gajenjem, mogu bitipovezani sa• geografskim, geološkim i klimatskimspecifičnostima pojedinih vrsta,• s rentabilnošću i ekonomskom opravdanošćuovakve proizvodnje. Glycyrrhizae radix

Glycyrrhiza glabra L.

Eksploatacija samoniklihvrsta mora da bude• planirana,• dobro organizovana,• usaglašena sa stanjem ipromenama u prirodi,da ne bi došlo dooštećenja i uništavanjaprirodnih staništa

Svet - Konvencija o međunarodnoj trgoviniugroženim divljim biljnim i životinjskimvrstama - CITES (1975)

- Konvencija o biološkoj raznovrsnostiEvropa - Smernice veća EU 92/43/EEC (21. maj

1992 god) – O čuvanju prirodnih staništa- Popis veća EU (EC) 338/9 (9. decembar

1996 god) – O zaštiti vrsta divlje faune iflore putem regulisanja trgovine

Zakonska regulativa o zaštiti samonikle flore

PProizvodnja drogaroizvodnja droga

Eksploatacija samoniklihvrsta mora da bude• planirana,• dobro organizovana,• usaglašena sa stanjem ipromenama u prirodi,da ne bi došlo dooštećenja i uništavanjaprirodnih staništa

- Smernice veća EU 92/43/EEC (21. maj1992 god) – O čuvanju prirodnih staništa

- Popis veća EU (EC) 338/9 (9. decembar1996 god) – O zaštiti vrsta divlje faune iflore putem regulisanja trgovine

Srbija - Zakon o zaštiti životne sredine- Uredba o zaštiti prirodnih retkosti

(Službeni glasnik 50/93)- Naredba o stavljanju pod kontrolu

korišćenja i prometa divljih biljnih iživotinjskih vrsta(Službeni glasnik 50/93; 16/96 i 17/99)

Najveće količine biljne sirovine koja se preradi udroge ili se koristi za različite oblike ekstrakcije,dobija se organizovanom proizvodnjom.

• plantaže biljaka,

• farme životinja,

• fermentacija mikroorganizama,

• proizvodnja u bioreaktorima primenom in vitrokultura biljnih tkiva.

Foeniculum vulgare Mill.

Organizovana proizvodnja mora da obezbedi velikukoličinu kvalitetne sirove biljne mase na malojpovršini obrađenog zemljišta.

Organizovanom proizvodnjom se

• štite se prirodni resursi,

• obezbeđuje se dovoljna količina sirovine,

• sirovina je ujednačenog i ustaljenog kvaliteta.Foeniculi fructus

BiljkeBiljke kojekoje sese gajegaje uu SrbijiSrbiji i Crnoji CrnojGoriGori radiradi proizvodnjeproizvodnje drogadroga

Angelika Angelica archangelica L. Morač Foeniculum vulgare Mill.Anis Pimpinella anisum L. Morač slatki Foeniculum vulgare L. var.

dulceArtičoka Cynara scolimus L. Nana pitoma Mentha piperita L.Beli slez Althaea officinalis L. Nana

kudravaMentha spicataL.var.crispata Schard

Blaženi čkalj Cnicus benedictus L. Neven Calendula officinalis L.Blaženi čkalj Cnicus benedictus L. Neven Calendula officinalis L.Borač Borago officinalis L. Noćurak Oenothera bienis L.Bosiljak Ocimum basilicum L Odoljen Valeriana officinalis L.Bosiljak-eugenolni

Ocimum gratissimum L. Origano Origanum heracleoticum L.

Buhač Pyrethrum cinerariaefolium Trev. Pelen Artemisia absinthium L.Bunika Hyoscyamus niger L. Perunika Iris germanica L.Crni slez Malva silvestris L. Peršun Petroselinum sativum Hoff.

Čubar Satureja hortensis L. Piskavica Trigonella foenumgreacum L.

Digitalisvunasti

Digitalis lanata Ehrh. Ruta Ruta graveolens L

Digitalispurpurni

Digitalis purpurea L. Selen Levisticum officinaleKoch.

BiljkeBiljke kojekoje sese gajegaje uu SrbijiSrbiji i Crnoji CrnojGoriGori radiradi proizvodnjeproizvodnje drogadroga

Đurđevak Convallaria majalis L. Slačicabela

Sinapis alba L.

Ehinacea Echinacea angustifoliaDC.

Slačicacrna

Sinapis nigra

Estragon Artemisia dracunculus L. Slatkikoren

Glycyrrhiza glabra L.

Gorocvet Adonis vernalis L. [afranjika Carthamus tinctorius L.Izop Hyssopus officinalis L. Tatula Datura stramonium L.Kamilica Chamomilla recutita(L.)

RauschTatulaindijska

Datura innoxia Mill.

BiljkeBiljke kojekoje sese gajegaje uu SrbijiSrbiji i Crnoji CrnojGoriGori radiradi proizvodnjeproizvodnje drogadroga

Kantarion Hypericum perforatum L. Timijan Thymus vulgaris L.Kim Carum carvi L. Trandavilje Althaea rosea (L.)

Cav.Korijandar Coriandrum sativum L. Velebilje Atropa belladonna L.Lavanda Lavandula vera DC. Vranilovka Origanum vulgare L.Lincura Gentiana lutea L. Vrijesak Satureja montana L.Lincura Gentiana lutea L. Vrijesak Satureja montana L.Majoran Majorana hortensis Moench. Zmijina

travaSilybum marianum L.Gaertn.

Mak Papaver somniferum L. Žalfija Salvia officinalis L.Matičnjak Melissa officinalis L. Žalfija

muskatnaSalvia sclarea L.

Mirođija Anethum graveolens L.

Prikupljanje biljnog materijalaPrikupljanje biljnog materijala

Vreme berbetreba da sepoklopi sanajvećimsadržajemaktivnihsastojaka uorganima biljkekoji seupoptrebljavajukao droge.

Tab. 5 Vreme sakupljanja pojedinih biljnih droga

Podzemni organi: rizom(rhizoma), koren (radix),krtola (tuber) ili lukovica(bulbus)

Jesenji meseci

Kora (cortex)Prolećni meseci kadazapočinje novi životniciklus, ređe u jesen

Vreme berbetreba da sepoklopi sanajvećimsadržajemaktivnihsastojaka uorganima biljkekoji seupoptrebljavajukao droge.

Kora (cortex)Prolećni meseci kadazapočinje novi životniciklus, ređe u jesen

List (folium) Kad biljka počne da cvetaLisni pupoljak (gemma) Neotvoren, rano u prolećeHerba (herba) Kad biljka počne da cvetaCvet (flos) Čim počne da se otvaraPlod (fructus)

suv Neposredno predsazrevanje

sočan Kada je zreoSeme (semen) Kada su potpuno zrela

PrikupljanjePrikupljanje biljnogbiljnogmaterijalamaterijala

Prilikom branja divljeg lekovitog biljatreba se pridržavati nekoliko pravila:• koristiti suvo i lepo vreme• odstraniti odmah sve nečistoće, primese idrugo što umanjuje kvalitet droge• izbegavati istovremeno branje više vrstabiljaka• ostaviti najbolje primerke biljaka zasamorazmnožavanje• postupati obazrivo sa otrovnim biljem• stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe,kutije, sandučiće i sl.• transportovati obrano sveže bilje što preda se suši

Prilikom branja divljeg lekovitog biljatreba se pridržavati nekoliko pravila:• koristiti suvo i lepo vreme• odstraniti odmah sve nečistoće, primese idrugo što umanjuje kvalitet droge• izbegavati istovremeno branje više vrstabiljaka• ostaviti najbolje primerke biljaka zasamorazmnožavanje• postupati obazrivo sa otrovnim biljem• stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe,kutije, sandučiće i sl.• transportovati obrano sveže bilje što preda se suši

Hypericum perforatum L.

Hyperici herba

SušenjeSušenjekonzervisanje sirove biljne mase

Biljna ćelija sadrži 60-95% vode injeno prisustvo je glavni uzrokkvarenja.Procesom sušenja se od sirovogbiljnog materijala dobijaju droge.Po propisu farmakopeja, količinavlage u drogama se kreće oko 10%.Izuzetno, ona mora biti manja; 5-6% (Belladonnae folium, Digitalispurpureae folium).

Biljna ćelija sadrži 60-95% vode injeno prisustvo je glavni uzrokkvarenja.Procesom sušenja se od sirovogbiljnog materijala dobijaju droge.Po propisu farmakopeja, količinavlage u drogama se kreće oko 10%.Izuzetno, ona mora biti manja; 5-6% (Belladonnae folium, Digitalispurpureae folium).

Primarna vlaga - vlaga zaostala izsirovog materijala.Sekundarna vlaga - ako droganaknadno poprimi atmosfersku vlagu

Atropa belladonna L.

Digitalis purprea L.

SušenjeSušenjekonzervisanje sirove biljne mase

Način sušenja biološkog materijala zavisi od vrste, klime,mogućnosti i namene. Vrši se na nekoliko načina:• slobodno na vazduhu i suncu• u hladu, zaklonjeno od sunca• toplim i suvim vazduhom• pomoću infracrvenih zraka• u sušnicama i vakuumu• kriodesifikacijom ili liofilizacijom

Valeriana officinalis L.

Način sušenja biološkog materijala zavisi od vrste, klime,mogućnosti i namene. Vrši se na nekoliko načina:• slobodno na vazduhu i suncu• u hladu, zaklonjeno od sunca• toplim i suvim vazduhom• pomoću infracrvenih zraka• u sušnicama i vakuumu• kriodesifikacijom ili liofilizacijom

FermentacijaFermentacijaNeke sirovine presušenja treba da buduizložene procesufermentacije, pa tekposle osušene (Gentianaeradix, Cacao semen,Vanillae fructus)

Gentianae radix

Ostavljanjem sirovogbiljnog materijala daodstoji nekoloko sati (donekoliko dana) presušenja, omogućava sedelovanje enzima ifermentacijaodgovarajućih sastojaka

Gentianae radix

Cacao semen

Vanillae fructus

StabilizacijaStabilizacijaInaktivacija enzima je proces poznatkao stabilizacija biljne sirovine.

Obavlja se pre sušenja i to izlaganjem sirovogbiljnog materijala delovanju vodene ili etanolnepare. Takođe, visoka ili niska temperatura izazivagotovo trenutnu inaktivaciju proteina.

SterilizacijaSterilizacijaProcesom sterilizacije uklanjaju se živi organizmi(bakterije, gljive, odrasli insekti, larve i jaja) iz uzorka.Najčešće se sprovodi jonizacionim zračenjem iliizlaganjem materijala parama etilenoksida ili metil-hlorida.

Juniperi fructus

Juniperus communis L.

PakovanjePakovanje ii ččuvanje drogauvanje drogaDroge se pakuju u različituambalažu (drveni sanduci,jutene vreće, papirni džakovi,kartonske kutije i papirne kese;etarska i masna ulja se pakuju ualuminijumsku burad, balone,flaše ili u staklenu ambalažu).Dobro zapakovana droga se čuvana suvom mestu, u prostorijikoja se može provetravati.Relativna vlažnost vazduhatreba da je ispod 60%, atemperatura ne viša od 25°C.Rok čuvanja nije za sve drogeisti.

Tab. 6 Najduži rok čuvanja nekih droga

Droga GodinaBelladonnae folium 1Tiliae flos 1Althaeae radix 2Chamomillae flos 2

Droge se pakuju u različituambalažu (drveni sanduci,jutene vreće, papirni džakovi,kartonske kutije i papirne kese;etarska i masna ulja se pakuju ualuminijumsku burad, balone,flaše ili u staklenu ambalažu).Dobro zapakovana droga se čuvana suvom mestu, u prostorijikoja se može provetravati.Relativna vlažnost vazduhatreba da je ispod 60%, atemperatura ne viša od 25°C.Rok čuvanja nije za sve drogeisti.

Chamomillae flos 2Origani herba 3Equiseti herba 4Uvae ursi folium 5Gentianae radix 5

Salep tuber 6Glycyrrhizae radix 10

Čuvanje pojedinih droga u našimapotekama je regulisano propisima Ph.Jug. IV.

FITOPREPARATIFITOPREPARATIOblici terapijeOblici terapije

• Tradicionalana ili narodna medicina• Alopatska ili konvencionalna medicina• Homeopatska medicina• Alternativna medicina• FITOTERAPIJA (oblik tradicionalne i konvencionalnemedicine)

Pojam fitopreparata obuhvata:• droge (monokomponentni čajevi, čajne mešavine, sprašenei praškaste droge)• ekstrakti (tečni, polutečni i suvi ekstrakti, tinkture)• dozirani farmaceutski oblici = pravi fitopreparati

• Tradicionalana ili narodna medicina• Alopatska ili konvencionalna medicina• Homeopatska medicina• Alternativna medicina• FITOTERAPIJA (oblik tradicionalne i konvencionalnemedicine)

Pojam fitopreparata obuhvata:• droge (monokomponentni čajevi, čajne mešavine, sprašenei praškaste droge)• ekstrakti (tečni, polutečni i suvi ekstrakti, tinkture)• dozirani farmaceutski oblici = pravi fitopreparati

ČajeviČajevi

Čajevi se pripremaju u obliku jednostavnih galenskih oblika,dekokta i infuza, ređe kao hladni macerati.Dekokt – odgovarajuća količina usitnjene droge se prelijehladnom vodom, zagreva skoro do ključanja i greje uzpovremeno mešanje 15-30 min. Posle ceđenja pije se zaslađenili nezaslađen.Infuz – Određena količina usitnjene droge se prelije vodomzagrejanom do ključanja i u zatvorenom sudu ostavi 15-30 min.Posle ceđenja pije se zaslađen ili nezaslađen.Hladna maceracija – određena koločina droge se prelijeprokuvanom, ali ohlađenom vodom i ostavi tokom kraćeg (30min) ili dužeg vreneskog perioda (12h), procedi i pije.

Monokomponentničajevi; Čajne mešavine

Čajevi se pripremaju u obliku jednostavnih galenskih oblika,dekokta i infuza, ređe kao hladni macerati.Dekokt – odgovarajuća količina usitnjene droge se prelijehladnom vodom, zagreva skoro do ključanja i greje uzpovremeno mešanje 15-30 min. Posle ceđenja pije se zaslađenili nezaslađen.Infuz – Određena količina usitnjene droge se prelije vodomzagrejanom do ključanja i u zatvorenom sudu ostavi 15-30 min.Posle ceđenja pije se zaslađen ili nezaslađen.Hladna maceracija – određena koločina droge se prelijeprokuvanom, ali ohlađenom vodom i ostavi tokom kraćeg (30min) ili dužeg vreneskog perioda (12h), procedi i pije.

ČajeviČajeviNajvažniji primeri su:• koren belog sleza (Althaeaeradix) se preliva prokuvanom iohlađenom vodom, ostavi dastoji određeno vreme, cedi ikoristi (kuvanjem bi se razložilesluzi i skrob prisutni u drogi).• list uve (Uvae ursi folium) seusitni i preliva prokuvanom iohlađenom vodom, stoji prekonoći, cedi i pije nezaslađen(ovakvom pripremom izbegavase ekstrakcija velike količinetanina koji napitak čine oporim ineprijatnim).

Altheaae radix

Najvažniji primeri su:• koren belog sleza (Althaeaeradix) se preliva prokuvanom iohlađenom vodom, ostavi dastoji određeno vreme, cedi ikoristi (kuvanjem bi se razložilesluzi i skrob prisutni u drogi).• list uve (Uvae ursi folium) seusitni i preliva prokuvanom iohlađenom vodom, stoji prekonoći, cedi i pije nezaslađen(ovakvom pripremom izbegavase ekstrakcija velike količinetanina koji napitak čine oporim ineprijatnim).

Uvae ursi folium

PraškoviPraškoviDroge mogu biti usitnjene do konzistencije praška. Postojetri stepena usitnjenosti sprašenih droga: grub (0.75 mm),fini (0.33 mm) i veoma fini prašak (0.15 mm).Nekada su droge same po sebi praškaste: skrob, kvasac,spore, žlezdane dlake i sl.Ako se posmatra primena postoji nekoliko kategorija droga uprašku:• za direktnu per os primenu• za izradu napitaka za per os primenu• za parenteralnu primenu• za spoljašnju primenu u vidu obloga

Droge mogu biti usitnjene do konzistencije praška. Postojetri stepena usitnjenosti sprašenih droga: grub (0.75 mm),fini (0.33 mm) i veoma fini prašak (0.15 mm).Nekada su droge same po sebi praškaste: skrob, kvasac,spore, žlezdane dlake i sl.Ako se posmatra primena postoji nekoliko kategorija droga uprašku:• za direktnu per os primenu• za izradu napitaka za per os primenu• za parenteralnu primenu• za spoljašnju primenu u vidu obloga

EkstraktiEkstraktiKoncentrovani pripravci koji mogu imati tečnu, polučvrstu ičvrstu konzistenciju, a dobijaju se iz biljnih ili animalnihdroga.Pre pocesa ekstrakcije droga mora biti usitnjena dokonzisrencije grubog praška, stabilizovana (enzimi moraju bitiinaktivisani) i obezmašćena.Koristeći različite rastvarače (voda, alkoholi različitekoncentracije, propilenglikol, masno ili mineralno ulje) iz drogese ekstrahuju aktivni sastojci sa većom ili manjom količinombalasnih materija.Odnos droga/solvens je specifičan za svaku sirovinu idefinisan je farmakopejom.

Koncentrovani pripravci koji mogu imati tečnu, polučvrstu ičvrstu konzistenciju, a dobijaju se iz biljnih ili animalnihdroga.Pre pocesa ekstrakcije droga mora biti usitnjena dokonzisrencije grubog praška, stabilizovana (enzimi moraju bitiinaktivisani) i obezmašćena.Koristeći različite rastvarače (voda, alkoholi različitekoncentracije, propilenglikol, masno ili mineralno ulje) iz drogese ekstrahuju aktivni sastojci sa većom ili manjom količinombalasnih materija.Odnos droga/solvens je specifičan za svaku sirovinu idefinisan je farmakopejom.

Tečni ekstrakt– kao sredstvo za ekstrakciju najčešće sekoristi voda i razblaženi alkohol. Odnos droge i solvensa jenajčešće 1:1Polučvrsti ekstrakt – dobija se delimičnim otparavanjemsolvensa koji je korišćen za ekstrakciju. Treba da ima najmanje70% suvog ostatka posle sušenjaSuvi, praškasti ekstrakt – dobija se potpunim otparavanjemsolvensa korišćenog za ekstrakciju. Treba da ima najmanje 95%suvog ostatka

EkstraktiEkstraktiTečni ekstrakt– kao sredstvo za ekstrakciju najčešće sekoristi voda i razblaženi alkohol. Odnos droge i solvensa jenajčešće 1:1Polučvrsti ekstrakt – dobija se delimičnim otparavanjemsolvensa koji je korišćen za ekstrakciju. Treba da ima najmanje70% suvog ostatka posle sušenjaSuvi, praškasti ekstrakt – dobija se potpunim otparavanjemsolvensa korišćenog za ekstrakciju. Treba da ima najmanje 95%suvog ostatka

TinktureTinktureTečnosti dobijene od suvih biljnih ili animalnih droga.Pre izrade tinktura droga mora biti usitnjena, stabilizovana iobezmašćena. Kao solvens se koristi razblaženi alkohol.Ono što je specifično za tinkture jeste odnos droge i solvensa,najčešće 1:10, a može biti i 1:5.

Pravi fitopreparatiPravi fitopreparatiDozirani farmaceutski oblici kod kojih glavne delotvornesastojke predstavljaju ekstrakt, ređe tinktura, sprašenadroga, etarsko ili masno ulje.

Tečni dozirani oblici: ekstrakti i mešavine tečnihekstrakata, tinkure i mešavine tinktura, sirupi, medicinskaulja itd.Čvrsti dozirani oblici: granule, tablete, obložene tablete(dražeje), kapsule, pastile.Biljni ekstrakti se ugrađuju i u polučvrste preparate,najčešće namenjene dermatološkoj primeni: mast, kremu, geli melem.

Tečni dozirani oblici: ekstrakti i mešavine tečnihekstrakata, tinkure i mešavine tinktura, sirupi, medicinskaulja itd.Čvrsti dozirani oblici: granule, tablete, obložene tablete(dražeje), kapsule, pastile.Biljni ekstrakti se ugrađuju i u polučvrste preparate,najčešće namenjene dermatološkoj primeni: mast, kremu, geli melem.