pecar

Izr. prof. dr. ZDRAVKO PEČAR Izr. prof. dr. ZDRAVKO PEČAR

MANAGEMENT MANAGEMENT KVALITETA/KAKVOČE KVALITETA/KAKVOČE U JAVNOM SEKTORUU JAVNOM SEKTORU

RAZLIKE IZMEĐU RAZLIKE IZMEĐU JAVNOG JAVNOG (DRŽAVNOG / LOKALNOG)(DRŽAVNOG / LOKALNOG) I I PRIVATNOG SEKTORA PRIVATNOG SEKTORA

POLAZNA TAČKA:

JAVNI SEKTOR (Državna uprava) PRIVATNI SEKTOR (Preduzeće)

VLASNIŠTVO

AKTIVNOST pretežno/delimično propisana zakonima delimično po dogovoru sa potrošačima podela funkcija po nivoima

PROIZVODI i USLUGE ZA TRŽIŠTE slobodan izbor preduzetničke ideje registracija

CILJEVI zadovoljni potrošači usklađena upotreba proračuna (nažalost profit nije cilj)

profit uloga na tržištu produktivnost inovativnost

ORGANIZOVANOST preovlađuje centralizacija disperziranost

decentralizacija demokratičnost avtomatizacija uz pomoć informatike

NAČIN VOĐENJA linijski, direktivan autoritativan

timski rad dvosmerne komunikacije samostalnost

PLANIRANJE Nerazrađen metode planiranja (plan želja) dugoročna nestabilnost glasača, stranki,

javnog mnenja

priznate metode strateškog i taktičkog planiranja dugoročni stabilni interesi vlasnika i menadžera

POSLOVNA SREDSTVA nepoznata vrednost osnovnih sredstva radna sredstva obezbeđuje proračun ekonomično upotrebljavanje sredstava je na

svim nivoima jako loše ekonomičnost je slabo prisutna

vrednost određena u poslovnim knjigama tj. se određuje procenom

ekonomičnost je prisutna

RAZLIKE IZMEĐU JAVNOG (DRŽAVNOG) I PRIVATNOG SEKTORA

JAVNI (DRŽAVNI) SEKTOR (Državna uprava) PRIVATNI SEKTOR (Preduzeće)

EKONOMIČNOST način pridobijanja prihoda-proračun drugi prihodi (naplaćivanje usluga) troškovi, rashodii se planiraju bez tendencija

za njihovo umanjivanje

prihodi se ostvaruju na tržištu u konkurentnim uslovima

moguć je dobitak ili gubitak Snažne tendencije ka smanjivanju trošaka

KADROVI previše birokratije mala mobilnost nema ugroženosti, takmičarskog duha nestimulativno nagrađivanje

Takmičarski duh povećana mobilnost stimulativno nagrađivanje

UNUTRAŠNJE REZERVE tehnološki višci nisu predmet proučavanja smanjivanje proračunskih izdataka nije cilj (u

planovima se pokušavaju postići što bolje pozicije)

o koncesijama se ne razmišlja ekonomično

SMANJUJU SE NA SVIM NIVOIMA SA IZBOLJŠANJEM IS (Informacijski sistem) MGT I EKONOMSKOG RAZMIŠLJANJA

KONCESIJE Moguće je prepustiti veliki deo javnih usluga

u izvođenje privrednim subjektima s tim bi se smanjila proračunska potrošnja manji porezi probudili bi se monopolni izvođači javnih

usluga

PREDUZEĆA BI SE UKLJUČILA U NOVO TRŽIŠTE I SA VEĆOM PRODUKTIVNOŠĆU SMANJILA CENE JAVNIH USLUGA.

RAZLIKE IZMEĐU JAVNOG (DRŽAVNOG) I PRIVATNOG SEKTORA

Tri grane vlasti

• Zakonodavstvena

• Izvršna

• Sudska

NOVI JAVNI NOVI JAVNI MENADŽMENTMENADŽMENT

GÜLICK

P – Planning

O - Organizing

S - Staffing

D - Directing

CO - Coordinating

R - Reporting

B - Budgeting

1. UVOĐENJE TAKMIČARSKOG DUHA,

2. RAŠČLANJIVANJE VELIKIH BIROKRATSKIH JEDINICA,

3. PODSTICANJE VEĆE PRODUKTIVNOSTI.

I. Elementi takmičarskog duhaCILJ: ODSTRANITI MONOPOLNE IZVOĐAČE I RAZVITI KONKURENCIJU

razdvojiti finansijere od izvođača

raspis javnih konkursa

finansiranje uzimajući u obzir broj potrošača

sistem vaučera

merenje uspešnosti

tabele sa pokazateljima (za javnost)

OutputProračunOutput , 1 jedinica outputa

Troškovi,

TEHNIKE NOVOG JAVNOG (DRŽAVNOG) MENADŽMENTA (NJM)

II. Elementi raščlanjivanja

CILJ: NASTAJANJE MANJIH, PREGLEDNIH, FLEKSIBILNIH JEDINICA KOJIMA JE MNOGO LAKŠE UPRAVLJATI

snažno organizaciono vodstvo koje analitički prati izvođenje svih aktivnosti,

osnivanje agencija za pomoć pri tom preobražaju (na državnom i lokalnom nivou),

oblikovanje nezavisnih institucija (koje nisu pod uticajem dnevne politike),

razdvajanje spojenih različitih javnih (državnih) programa,

drobljenje privatizovanih industrija (infrastruktura i strateška preduzeća),

delimična »deprofesionalizacija« pomoću uključivanja stručnjaka za menadžment.

III. Elementi podsticanja

CILJ : MOTIVACIJA ELEMENTIMA PREDUZETNIŠTVA ZA SMANJIVANJE TROŠKOVA I POVEĆAVANJE EFIKASNOSTI

privatizacija vlasništva osnovnih sredstava (kao pri privatizaciji državnih preduzeća)

neosporna zakonitost: Firme privatnog sektora su efikasnije i dinamičije od sličnih u javnem (državnom) sektoru

uključivanje tržišta kapitala

razvoj tehnologija obračunavanja (omogćuju neposredne analize; npr. zdravstvene kartice)

vrednovanje i preduzetniško upravljanje celokupne imovine javnog (državnog) sektora,

protiv »rentne« mere (nagrađivanje po output-u)

povećanje razlika među platama uspešnih (top menadžeri, itd.) i ukidanje bonifikacija

MALO

TradicionalanaJavna uprava

NOVI JAVNIMANGEMENT

MALO

VELIKO

VELIKO

Javni sektor je drugačiji (izoliran) od privatnog sektora (kadri, strukture, poslovni modeli).

Prisutnost pravila koja ograničavaju postupanje (činovnika, sredstava, kadrova, pogodbi,...)

OD TRADICIONALNE JAVNE UPRAVE ka NJM

SAD

NACIONALNOPROUČAVANJEUSPEŠNOSTI

"SLOBODAN IZBOR"TRŽIŠNA KONKURENCIJA

"KVAZI" TRŽIŠČA

"SLOBODNO ODLUČIVANJE"MENADŽMENT,

ORGANIZACIONADECENTRALIZACIJA

VELIKA BRITANIJA

INICIATIVESLEDEĆIHKORAKAI

NEMAČKA

NOV MODELUPRAVLJANJA

MODERNIZACIJAUPRAVE

PARADIGMA NJM

STRATEGIJAMODERNIZACIJA

SADRŽAJMODERNIZACIJE

UPRAVE


UPRAVE



UPRAVE


UPRAVE


UPRAVE

ODNOS IZMEĐU NJM, MODERNIZACIJE UPRAVE I STRATEGIJE MODERNIZACIJE

određivanje i ostvarivanje strateških ciljeva

planiranje i godišnji proračuni

merenja rezultata i izveštavanje

alokacija resursa

kadrovski menadžment - HRM

izgradnja infrastrukture

komuniciranje s učesnicima.

Važniji strukturni procesi menadžmenta su:

SAKUPLJANJE

INFORMACIJA

O PROBLEMU

RAZVOJ

ALTERNATIVA

IZBOR

ALTERNATIVE

UVOĐENJE

REŠENJA

PRAĆENJE

OKOLNOSTI I

REZULTATA

PROCES IZBORA / ODLUKA

PROCES ODLUČIVANJA

PROCES REŠAVANJA PROBLEMA

PROCES REŠAVANJA PROBLEMA

1. Saglasje s predloženim procesom strateškog planiranja.

2. Utvrđivanje osnivačkih dužnosti organizacije.

3. Razjašnjavanje organizacijskog poslanstva i vrednosti.

4. Proučavanje interne i eksterne sredine organizacije (SWOT-analiza).

5. Utvrđivanje strateških pitanja s kojima se organizacija suočava.

6. Određivanje strategije i planova za savlađivanje tih pitanja.

7. Proveravanje i prilagođavanje strategije i planova.

8. Osnivanje / oblikovanje sadržajno prikladne vizije organizacije.

9. Razvijanje odgovarajućih procesa uvođenja strategije I planova.

10.Ponovno proveravanje strategije i procesa strateškog planiranja/menadžmenta.

Proces strateškog planiranja javnih (državnih) organizacija u ciklusu

deset koraka (BRYSON):

KVALITET / KVALITET / KAKVOĆAKAKVOĆA

Kvalitet je podudaranje sa zahtevima.

Kvalitet je celokupnost osobine i svojstva proizvoda ili usluge koja temelji na njegovoj sposobnosti da zadovolji određenu potrebu.

Kvalitetna usluga je ona koja obavi ono za šta je predviđena i odazove se na potrebu potrošača.

Kvalitet znači zadovoljavanje stranki ne samo ispunjavanjem njihovih očekivanja nego i nadmašivanjem tih očekivanja.

Kvalitet je dostizanje svih svojstava proizvoda ili usluge koje kupac očekuje.

Za kvalitet imamo različite definicije:

KKAK:

U ORGANIZACIJI:KVALITET JE POSTIZANJE

ILI NADMAŠIVANJE ZAHTEVA UNUTRAŠNJIH I PRE SVEGA SPOLJAŠNJIH

KORISNIKA NA NAJUČINKOVITIJI I

NAJRACIONALNIJI NAČIN

Pored opštih definicija koje upućuju na nužost uvažavanja korisnika/kupca, postoji takođe i matematički usmerena definicija:

"Kvalitet je određen stepenom do kojeg proizvod ili usluga izpunjuje zahteve i očekivanja korisnika /kupca."

To možemo prikazati i jednačinom:

RQ = zbir vrednosti pojedinih ključnih osobina PL x OL

RQ = ravan kvaliteta

PL = značaj osobine

OL = ocena osobine

Ravan kvaliteta (RQ) je po takvom izračunu zbir produkata vrednosti značaja svih osobina i odgovarajuće ocene.

Model prepoznavanja kvaliteta usluga

UNUTRAŠNJI I SPOLJNI ODNOSI “DOBAVITELJ-KORISNIK”

D = dobavitelj spoljnih inputa

U = korisnik spoljnih inputa

d = dobavitelj unutrašnjih inputa

u = korisnik unutrašnjih inputa

D = dobavitelj spoljnih outputa

U = korisnik spoljnih outputa

Inputi

organizacije

UPodprocesi

d

u u

d d d

D

u u

D Outputi Efekti

organizacije

U

PROCESI

OPSEŽNOSTI (POVEZANOST) KVALITETA U JAVNOM (DRŽAVNOM) SEKTORU

Kvalitet javnih politika

Kvalitet javnih programa

Kvalitet javnih organizacija

Kvalitet javnih usluga

1. Kvalitet moramo obrađivati specifično i sistematično

2. Uvođenje kvaliteta zahteva svoje vreme, brze akcije nisu primerne.

3. U primeru kvaliteta, treba uključiti sve zaposlene i obezbediti svima mogućnost odlučivanja,.

4. Kvalitet zahteva usresređenost i koncentraciju.

5. Kvalitet je menadžerski proces i poslovna strategija koja dovodi do konkurentne prednosti i jeftinijih proizvoda/usluga i izboljšanja kvaliteta.

6. Potrošači su u središtu svih procesa izboljšavanja.

7. Menadžeri često ometaju organizacioni preobražaj i krivi su ako radnici pri svom poslu ne postižu kvalitet.

Sedam osnovnih pravila

PERIOD 1945 -1949 1949 – 1951 1951 –1965 1965 – 1985 1985 -danas

Definicija kvaliteta

Sistem menadžmenta

kvaliteta

Skladnost sa tehničkim

normativima i standardima

Skladnost sa tehničkim

normativima i standardima

Udovoljenje zahtevima

Skladnost sa zahtevimia potrošača

Postizanje maksimalnog zadovoljstva potrošača

Inspekcija kvaliteta

Statistička kontrola kvaliteta

Zagotavljanje kvaliteta

usmereno na sisteme

Kontrola kvaliteta na nivou celog preduzeća

Menadžment celokupnog /

potpunog kvaliteta

Glavni parametar sistema mgt.

kvaliteta

Konačni proizvod Konačni proizvod Proces proizvodnje

Potrebe potrošača

Očekivanja potrošača

Instrumenti menadžmenta

Standardizacija Statističke metode Analize temeljnih uzroka

Uvođenje funkcije kvaliteta

Stalna izboljšanja

PeriodPeriod temeljnih

potrebaPeriod temeljnih

potreba Period rasti Period

kvaliteta

Period kvaliteta

RAZVOJ KONCEPTA KVALITETA U PRIVATNOM SEKTORU

PERIOD 1945 -1949 1949 – 1951 1951 –1965 1965 – 1985 1985 -danas

Tehnološke

Promene

Masovna proizvodnja

Masovna proizvodnja (Fordizem)

Brze promene proizvoda

Uslužna ekonomija /

privreda

Uslužna ekonomija /

privreda

Tipovi i tržište Tržište prodavaca/

proizvođača

Tržište prodavaca/

proizvođačaTržišta kupaca

Zasićena i globalna tržišta

Zasićena i globalna

tržišta

Tipovi dobrota Dobrote se traže Dobrote se doživljavaju

Dobrote se traže Dobrote se doživljavaju

Dobrote se doživljavaju

Pogledi na kvalitet

Proizvodno usmereni (interni)

Potrošačko usmereni (spoljnji)

Proizvodno i potrošačko usmereni

(unutrašnji i spoljni)

Jednaki pogledi proizvođača, dobavljača, potrošača i

konkurencije

Proizvodno usmereni (interni)

Merenje kvaliteta Objektivni koncepti

Subjektivni koncepti

Subjektivni i objektivni koncepti

Objektivni koncepti

Subjektivni koncepti

Utvrđivanje kvaliteta

Ocenjuje neutralna–treća

stranka

Samo – ocenjivanje


stranka


stranka

Samo – ocenjivanje

Vremenski raspon Statičnost Dinamičnost Statičnost Dinamičnost Dinamičnost

RAST TROŠKOVAKVALITETA

RAST ORGANIZACIONE SPOSOBNOSTI

TROŠKOVI SPREČAVANJAGREŠAKA

TROŠKOVI PROVERAVANJA

TROŠKOVI GREŠAKA

UKUPNI TROŠKOVI POVEZANI S KVALITETOM

Odnosi med stroški kakovosti in sposobnostjo organizacije

Odnosi između troškova kvaliteta i sposobnosti organizacije

pecar

Documents