MAINE U HORTIKTURI

MAINE U PEJZANOJ ARHITEKTURI (IV godina)Predmetni nastavnik: dr Anelko Bajkin, redovni profesor

Predmentni asistent: dr Ondrej Ponjian, docent1. Merne jedinice

Zakonska merna jedinica je merna jedinica ija je upotreba ureena ili doputena dravnim propisom (zakonom). Merna jedinica je pojedinana veliina, usvojena i definisana dogovorom, sa kojom se porede veliine iste vrste da bi se kvantitativno izrazile u odnosu na tu veliinu.

U naoj zemlji upotrebljavaju se merne jedinice ("Slubeni list SRJ", br. 80/94):

1) Meunarodnog sistema jedinica (u daljem tekstu: jedinice SI),

2) merne jedinice van jedinica SI koje su predviene ovim zakonom

(u daljem tekstu: doputene merne jedinice van jedinica SI) i

3) decimalni prefiksi mernih jedinica.

1.1. Jedinice meunarodnog sistema mernih jedinica (jedinice SI)

1.1.1. Osnovne jedinice SI

Ovaj sistem definie sedam osnovnih mernih jedinica (tab. 1.1).

Tab. 1.1. Osnovne jedinice SI

Fizika veliinaJedinica

NazivOznaka

Duinametarm

Masakilogram

Vremesekundas

Jaina elektrine strujeamperA

Termodinamika temperaturakelvinK

Jaina svetlostikandelacd

Koliina materijemolmol

Sve osnovne jedinice SI definisane su fizikim procesima osim jedinice za masu (kg), koja je definisana meunarodnim etalonom.

Pored osnovnih mernih jedinica postoje i dopunske merne jedinice SI. Dopunske jedinice (tab. 1.2) su izvedene i bezdimenzione.

Tab. 1.2. Dopunske jedinice SI

Fizika veliinaNazivOznakaIzraeno u osnovnim SI

Ugao u ravniradijanradm/m = 1

Prostorni ugaosteridijansrm2/m2 = 1

I ako se ugao u ravni i prostorni ugao izraavaju brojem jedan, u mnogim praktinim sluajevima je pogodno da se upotrebljavaju njihovi posebni nazivi i oznake.

Sl. 1.1. Definicija ugla 1 rad

Jedinica ugla u ravni je radijan. Radijan je ugao u ravni izmeu dva poluprenika kruga koji na njegovom obimu presecaju luk duine jednake polupreniku (1 rad = 1 m/m = 1), (ceo krug ima 2 radijana).

Jedinica prostornog ugla je steradijan. Steradijan je prostorni ugao s temenom u sreditu lopte, koji na povrini lopte zahvata povrinu jednaku povrini kvadrata odreenog poluprenikom te lopte (1 sr = 1 m2/m2 = 1).

1.1.2. Izvedene jedinice SI

Od navedenih osnovnih jedinica SI, izvode se izvedene jedinice SI za ostale fizike veliine. Izvedene jedinice (tab. 1.3), izvode se primenom matematikih operacija mnoenja, delenja i stepenovanja. Naziv i oznake izvedenih mernih jedinica obrazuju se od naziva i oznaka osnovnih jedinica SI (kvadratni metar, m2), ili imaju posebne nazive (Njutn, N = kg m/s2).Broj izvedenih jedinica nije ogranien i zato se ovde navode samo neke od najee upotrebljavanih u pejzanoj arhitekturi.

Tab. 1.3. Izvedene jedinice SI

Jedinica

NazivOznakaPreko drugih SIPreko osnovnih SI

Povrinakvadratni metarm2

Zapremina kubni metarm3

Brzinametar u sekundims-1

Ubrzanjemetra u sekundi na kvadratms-2

Ugaona brzinaradijan u sekundirads-1

Ugaono ubrzanjeradijan u sekundi na kvadratrads-2

Gustina

(zapreminska masa)kilogram po kubnom metrukgm-3

Zapreminski protokkubni metar u sekundim3s-1

Maseni protokkilogram u sekundikgs-1

Frekvencija, uestalosthercHzs-1

SilanjutnNmkgs-2

Pritisak, naprezanjepaskalPaN/m2kgm-1s-2

Energija, rad, koliina toplotedulJNm

Wsm2kgs-2

Snaga, fluks zraenjavatWJ/sm2kgs-3

Elektrina otpornostomV/Am2kgs-3A-2

Elektrini potencijal, naponvoltVW/Am2kgs-3A-1

Celzijusova temperatura*stepen CelzijusaCK

Svetlosni flukslumenlmcdsrcd

Osvetljenostlukslxlm/m2m-2cd

* osim termodinamike temperature (oznaka T) izraene u kelvinima, upotreblajva se i Celzijusova temperatura (oznaka t) definisana jednainom t = T T0, gde je T0 = 273,15 K po definiciji. 1.1.3. Ostale merne jedinice van sistema SI

Tab. 1.4. Ostale merne jedinice van sistema SI (dozvoljene i zabranjene)

Fizika veliinaJedinica van SIVrednost izraena u jedinicama SI

NazivOznaka

Povrinaara1 a = 100 m2

hektarha1 ha = 10.000 m2

Zapreminalitarl, L1 l = 1 L = 10-3 m3

Ugao u ravnistepen (ugaoni)1 = (/180) rad

minuta (ugaona)1 = (/10.800) rad

sekunda (ugaona)1 = (/648.000) rad

Brzinakilometar na askm/h1 km/h = 1/3,6 m/s

Masatonat1 t = 103 kg

Vrememinutamin1 min = 60 s

sat ili ash1 h = 3.600 s

dand1 d = 86 400 s

Pritisaknormalna atmosferaatm1 atm = 1,01325105 Pa

tehnika atmosferaat1 at = 0,980 665105 Pa

barbar1 bar = 105 Pa

milimetar ivinog stubamm Hg1 mm Hg = 9,806 65103 Pa

milimetar vodenog stubamm H2O1 mm H2O = 101.325/760 Pa

Energijakalorijacal1 cal = 4,186 8 J

Snagakonjska snagaKS

volt-amperVA1 VA = 1 W

varvar1 var = 1 W

Druge nezankonske merne jedinice:

palac, in (1 in(") = 25,4 10-3 m,

stopa (1 ft = 0,304 m)

hvat (fm = 1,8288 m),

kvadratni hvat (Beki) (1 = 3,597 m2),

katastarsko jutro (1 jutro = 5.754,64 m2), (1 jutro = 1.600 ) i

lanac (1 lanac = 7.193,3 m2), (1 lanac = 2.000 ).

1.1.4. Decimalni prefiksi mernih jedinicaDecimalne merne jedinice su decimalni umnoci i decimalni delovi mernih jedinica, a obrazuju se stavljanjem prefiksa, usvojenih na meunarodnom nivou, ispred mernih jedinica (tab. 1.5).

Tab. 1.5. Decimalni prefiksi mernih jedinicaNaziv OznakaBrojna vrednost

gigaG1.000.000.000 = 109

megaM1.000.000 = 106

kilok1.000 = 103

hektoh100 = 102

dekada10 = 101

decid0,1 = 10-1

centic0,01 = 10-2

milim0,001 = 10-3

mikro0,000 001 = 10-6

nanon0,000 000 000 = 10-9

1.2. Osnovni pojmovi kinematike

Kinematika je sastavni deo mehanike. Kinematika prouava kretanje tela, ne vodei rauna o uzrocima koji proizvode to kretanje, tj. prouava promene i vrednosti kinematskih veliina (puta, brzine i ubrzanja) u toku vremena.

U kinematici postoje dve osnovne veliine (put i vreme) i dve izvedene (brzina i ubrzanje).

Prema obliku putanje, kretanje moe da se podeli na pravolinijsko i krivolinijsko.

Sl. 1.2. Vrste kretanja

Krivolinijsko kretanje moe biti pravilno po krunici i onda se naziva kruno (rotaciono ili obrtno) kretanje.

Kretanje moe biti jednoliko i promenljivo. Ovde e biti razmatrano samo jednoliko promenljivo kretanje (jednoliko ubrzano i jednoliko usporeno kretanje).

Tab. 1.6. Jednaine kretanja

Vrste kretanjaPravolinijskoKruno

Jednoliko (m/s) (s-1)

Jednako ubrzano (m/s)

(m) (s-1)

(rad)

Jednako usporeno (m/s)

(m) (s-1)

(rad)

(m/s2) ubrzanje

(m/s) obimna brzina,

(rad/s), (s-1) ugaona brzina,

gde je:

v brzina (m/s),

s preeni put (m),

t vreme (t),

a ubrzanje (m/s2),( ugao u ravni (rad),

( ugaona brzina (rad/s), (s-1),

ugaono ubrzanje (rad/s2) i

n broj obrtaja (o/min, min-1).

1.3. Osnovni pojmovi dinamike

Dinamika je deo mehanike koja prouava kretanje tela vodei rauna o masi tela i silama koje proizvode to kretanje.

Osnovne veliine u dinamici su: duina, vreme i masa, a izvedena veliina je sila.

Promena kretanja srazmerna je sili koja deluje na telo. Kretanje se izvodi u pravcu dejstva sile.

,

gde je:

F sila (N),

m masa (kg) i

a ubrzanje (m/s2).

Teina je sila gravitacije kojom zemlja deluje na sva tela.

,

gde je:

G teina (N) i

g ubrzanje zemljine tee (m/s2).

Sila trenja se javlja na dodirnim povrinama tela koja se kreu jedno u odnosu na drugo.

Sl. 1.2. Sile koje se javljaju na dodirnim povrinama,

gde je:

Ft sila trenja (N),

Fn normalna sila (N) i

koeficijent trenja (-).

1.4. Mehaniki rad, snaga i stepen korisnog dejstva

Pod radom se podrazumeva proizvod sile i preenog puta, koji se izvodi u pravcu dejstva sile.

,

gde je:

A mehaniki rad (J).

Sam rad nije dovoljan da potpuno definie radnu sposobnost maine. Jedan te isti posao mogu da urade dve maine: manja i vea, s tim da manjoj maini treba mnogo vie vremena da obavi taj rad. Zbog toga je uveden pojam snage ili efekta rada.

,

(za pravolinijsko kretanje)

(za kruno kretanje)gde je:

P snaga (W) iM moment (Nm).

Radna maina ne moe u potpunosti iskoristiti ukupnu raspoloivu snagu pogonske maine (motor SUS, elektromotor), zbog obaveznih gubitaka koji se pri tome javljaju. Iskoristi se samo deo snage koji se naziva korisna snaga. Stepen iskorienja ili stepen korisnog dejstva () predstavlja odnos korisne i ukupne uloene snage.

,

gde je:

Pk korisna snaga (W),

Puk ukupna uloena snaga (W).

Kod sloenih ureaja potrebno je da znamo stepen iskorienja pojedinih delova, poto oni utiu na ukupan stepen iskorienja. Ukupni stepen korisnog dejstva izraunava se kao proizvod stepena iskorienja pojedinanih delova sistema.

,

gde je:

(1, (2, (3 pojedinani stepeni iskorienja (-).

1.5. Energija

Energija ima osobinu da se moe transformisati (hemijska, toplotna, elektrina, mehanika, ...).

Energija je sposobnost tela da izvri rad. Za poveanje energije nekog tela neophodno je uloiti neki rad.

Mehanika energija se javlja u dva oblika: kao kinetika i potencijalna.

Kinetiku energiju (Ek) ima telo u pokretu.

.

(J).

Potencijalna energija (Ep) moe biti gravitaciona (poloajna) i elastina (pritisna). Potencialna energija je energija poloaja tela u odnosu na neki nii nivo.

,

(J),

gde je:

h visina (m).

Zbir ova dva oblika energije ini ukupnu mehaniku energiju (Em), iji zbir je konstanta.

(J).

1.6. Zadaci

1.1. Vozilo pree po pravom putu rastojanje od s = 8,6 km jednakom brzinom za vreme od

t = 7 min. Kolika je brzina kretanja vozila u km/h i m/s?

m/s

v = 20,5 3,6 = 74 km/h

1.2. Poetna brzina tela je vo = 3 m/s, a krajnja v = 6 m/s. Telo se kree jednako ubrzano a = 3.888 km/h2. Koliko je trajalo kretanje tela?

m/s2

(1 km = 1.000 m, 1 h = 3.600 s)

( s

1.3. Traktor krene iz stanja mirovanja jednako ubrzano sa ubrzanjem a1 = 1,1 m/s2. Posle vremena od t1 = 6 s takvog kretanja nastavi vonju steenom brzinom sledeih t2 = 10 s. Posle toga ravnomerno koi smanjujui brzinu u toku vremena od t3 = 3 s i zaustavi se. Izraunati ukupan put (suk = ?) i grafiki prikazati promenu brzine u vremenu.

Sl. 1.3. Dijagram brzine u zavisnosti od vremena

, ( m

(vo = 0)

, ( m/s

(v1 = v2)

m

( m/s2

(v3 = 0)

m

m

1.4. Kolika je ugaona brzina toka koji se ravnomerno obre inei 1 obrtaj u sekundi?

rad/s

1.5. Poetna ugaona brzina iznosi (o = 4 rad/s, a ugaono ubrzanje = 2 rad/s2. Kolika e biti ugaona brzina (() i ukupni ugao obrtanja (() posle vremena t = 6 s.

rad/s

rad = 3439 29

1.6. Toak rotira stalnom ugaonom brzinom od ( = 6 rad/s. Odrediti periferne brzine taaka koje su od ose rotacije udaljene 6, 15 i 20 cm, (r1 = 6 cm, r2 = 15 cm i r3 = 20 cm).

Sl. 1.4. Obimne brzine m/s

m/s

m/s

( 1 m = 1.000 mm; 1 m = 100 cm)

1.7. Kolika je teina tela (G = ?) ija je masa m = 100 kg?

N

1.8. Na telo deluje sila od F = 10 N i ono se u pravcu dejstva sile pomeri za s = 5 m. Koliki rad se pri tome izvri?

J

1.9. Povrina parcele iznosi S = 1 ha. Traktor ore parcelu dvobraznim plugom, sa silom vue 8.700 N. irina zahvata pluga je Br = 80 cm. Odrediti potreban koristan rad za oranje cele parcele.

m

(1 ha = 10.000 m2)

J = 108,75 MJ

1.10. Izraunati snagu vodenog mlaza ako je visina njegovog pada h = 4 m i ako u jednoj sekundi protekne V = 2 m3 vode. Gustina vode iznosi ( = 1.000 kg/m3.

N = 19,62 kN

W = 78,48 kW

1.11. Elektromotor povue iz mree pri punom optereenju snagu od Pmax = 50 KS. Kolika je efektivna snaga motora pri stepenu korisnog dejstva od = 90%.

kW

(1 KS =0,736 kW)

( kW

1.12. Traktor mase m = 2.500 kg otpone da se kree po horizontalnom putu, pri emu stalno ubrzava za a = 1,4 m/s2. Kolika mu je koliina kinetike energije (Ek) posle preenog puta od s = 30 m.

J = 105 kJ

( ( s

(vo = 0)

( m/s

2. Mainski elementi

Svaka maina, odnosno mainski ureaj, aparat ili orue sastoji se od vie mainskih delova (elemenata). Mainski deo je takav deo koji se vie ne moe rastaviti na sitnije delove bez njegovog razaranja.

Mainski elementi koji se najee koriste su: vijci, klinovi, opruge, vratila, osovine, zupanici, lananici, kainici, leajevi, spojnice i dr.

Sklop dva ili vie mainskih delova ini mainski podsklop (vijak i navrtka; zupanik, vratilo i klin). Sklop dva ili vie mainska podsklopa ine mainski sklop (leaj, spojnica, reduktor). Vie sklopova ini mainsku grupu, a povezivanjem vie mainskih grupa dobija se maina.

Svi mainski elementi s obzirom na uestalost upotrebe mogu se podeliti na dve grupe:

opti mainski elementi i

posebni mainski elementi (klipovi, ventili ekscentri).

U nastavku su navedene vrste optih mainskih elemenata.

2.1. Elementi za vezu

Mainski elementi se vezuju vrstom, rastavljivom ili elastinom vezom. Za tu namenu se koriste zakivci, varovi, klinovi, zavrtnji, opruge i sl.

Zakovani spojevi (zakivci) se koriste za ostarivanje nerazdvojine veze izmeu mainskih elemenata. Zakovica se sastoji od glave (2), stabla (1) i zavrne glave (3), (koja se formira nakon spajanja delova). Zakovice se izrauju od elika, aluminijuma, bakra, mesinga i sl.

Sl. 2.1. Zakivci

Za ostvarivanje vrste veze koriste se varovi (sl. 2.2), koji sve vie potiskuju zakivke. Zavarivanje moe biti topljenjem (gasno, elektroluno, zavarivanje u zatienoj atmosferi, livako i sl) i pritiskom (ultrazvuno, gasno, elektrootporno i sl).

Sl. 2.2. VaroviSl. 2.3. KlinSl. 2.4. Vijak sa navrtkom:

1-telo vijka; 2-navojni deo; 3-glava; 4-navrtka

Navojni spojevi (sl. 2.4) slue za prenos optereenja i ostvarivanje veze dva dela. Najee se koriste navojni spojevi za ostvarivanje vrste razdvojive veze. Navojni spojevi izrauju se sa zavrtnjima (vijcima) i navrtkama ili samo sa zavrtnjima dok drugi deo ima ulogu navrtke.

Opruge (sl. 2.5) slue za elastinu vezu mainskih elemenata. One ublaavaju udare, akumuliu energiju, slue za merenje sile, za ostvarenje stabilne pritisne sile i sl.

a)b)c)

Sl. 2.5. Opruge:

a-lisnata opruga; b-torziona opruga (tap); c-spiralna opruga (zavojna)

2.2. Elementi za prenos snage

Za prenos snage se koriste frikcioni tokovi, kaini prenosnici (sl. 2.6), lanani prenosnici (sl. 2.7) i zupani prenosnici (sl. 2.8).

Za prenos snage na veem rastojanju izmeu dva vratila koriste se kaini prenosnici. Na remenice (kainike) postavlja se kai (remen). Proklizavanje izmeu remenice i kaia zavisi od zategnutosti kaia, obvojnog obuhvatnog ugla ((1, sl. 2.6), brzine i sl. Remenice se okreu u istim smerovima, a ukoliko je potrebno promeniti smer obrtanja kai se ukrta. Za poveanje zategnutosti kaia koriste se zatezai. Kaievi mogu da budu pljosnasti i klinasti. Prelaz izmeu kainih prenosnika i lananih prenosnika predstavlja zupasti kaini prenosnik.

Sl. 2.6. Kaini prenosnici:

1 i 2-remenice; I-pogonski deo kaia; II-gonjeni deo kaiaSl. 2.7. Lanani prenosnici:

1 i 2 lananici, 3-zateza

Lanaste prenosnike (sl. 2.7) ine dva spregnuta lananika, postavljena na vratila, koja su spojena pomou lanca. Za zatezanje lanca koriste se zatezai. Prenose snagu bez klizanja.

Zupani prenosnik se sastoji od dva spregnuta zupanika, koja se okreu u suprotnim smerovima. Zupanici su postavljeni na vratilima koja su postavljena na malom rastojanju.

Kada su ose vratila paralelne, zupanici su cilindrini, (sl. 2.8,a,b,c), kada se ose vratila seku koriste se konusni zupanici (sl. 2.8,d). Za vratila koja se mimoilaze koriste se hiperboloidni zupanici (vijani zupanici, sl. 2.8,e) a za vratila koja se mimoilaze pod pravim uglom esto se koriste puni prenosnici (sl. 2.8,f). Zupanici mogu imati ozubljenje i sa unutranje strane venca (sl. 2.8,g).

Zupanici slue za prenos velike snage. Prenose snagu bez klizanja. Sl. 2.8. Zupani prenosnici

Sl. 2.9. Zupani prenosnici sa paralelnim osama:

a-ravni; b-spoljanji; c-unutranji; d-cilindrini sa pravim zubima; e-sa kosim zubima; f-sa strelastim zubima

Sl. 2.10. Zupani prenosnici kad se vratila seku:a-konusni zupanika sa pravim zubima; b-sa kosim zubima; c-spiroidniSl. 2.11. Zupani prenosnici kad se vratila mimoilazea-puni, b-hipoidni, c-vijani

2.3. Elementi obrtnog kretanja

Vratila na sebi nose mainske delove, koji su naglavljeni na vratilo ili su izraeni iz jednog dela sa vratilom. Vratila prenose obrtni moment i optereena su na savijanje i uvijanje. Mogu biti kruta i elastina.

Sl. 2.12. Kruto vratiloSl. 2.13. Elastino vratilo

Kruta vratila mogu biti prava sa ujednaenim ili promenljivim poprenim presekom. Takoe mogu biti izraena i kao kolenasta sa veim brojen rukavaca i kolena.

Kardansko vratilo je zglavkasto vratilo, koje se sastoji od dva kardanska zgloba koja su meusobno povezana sa teleskopskim vratilom.

Osovine predstavljaju nosae mainskih delova koji se obru ili osciluju. Osovine prenose samo silu, a optereene su samo na savijanje, a ne i na obrtni moment (sl. 2.15).

Sl. 2.14. Kardansko vratiloSl. 2.15. Osovina:

1-rukavci; 2-glavine osovine; 3-glavina toka; 4-venac toka

2.4. Elementi za spajanje i oslanjanje obrtnih elemenata

Leajevi i leita su oslonci rukavaca osovina i vratila. Tu se ostvaruje veza izmeu nepokretnih i pokretnih delova konstrukcije. Razlikujemo klizna leita i kotrljajne leajeve.

Sl. 2.16. Klizna leitaSl. 2.17. Kotrljajni leaj

1-unutranji prsten; 2-spoljanji prsten; 3-kotrljajno telo; 4-dra kotrljajnih tela (kavez)

Prednosti kotrljajnih leajeva: manji koeficijent trenja kotrljanja, manje zagrevanje, manje prostora za ugradnju, ne zahtevaju poseban nadzor. Kotrljajua tela mogu biti: sferina, valjkasta, bavasta, konina, igliasta i sl.

2.5. Prenosni odnosPrenosni odnos (i) moe da se definie preko broja obrtaja. Za jedan par prenosnika, kao i za ceo sistem spregnutih prenosnika (maina), prenosni odnos (i) se definie kao odnos izmeu broja obrtaja pogonskog (ulaznog) i gonjenog (izlaznog) prenosnika.

(-)Posmatramo dva spregnuta prenosnika izmeu kojih nema klizanja (par zupanika, sl. 2.18). Za dva spregnuta zupanika njihove obimne brzine moraju biti iste. Sl. 2.18. Dva spregnuta zupanika ( (

i prenosni odnos preko broja obrtaja ili ugaone brzine

(vai i za celu mainu)

i prenosni odnos preko geometrijskih parametara vai samo za jedan par spregnutih zupanika:

Za vie parova spregnutih zupanika ukupan prenosni odnos iuk iznosi:

gde je:

( - ugaona brzina (s-1),

R poluprenik (m),

D prenik (m),

n broj obrtaja (min-1),

Z broj zubaca zupanika ili lananika (-),indeks 1 pogonski elemenat i

indeks 2 gonjeni elemenat

i1,2,3, ... prenosni odnos pojedinanih spregnutih parova.2.1. Koliki je broj obrtaja gonjenog zupanika (n2 = ?), ako je broj obrtaja pogonskog zupanika n1 = 180 min-1? Broj zubaca pogonskog zupanika je z1 = 30 a gonjenog z2 = 66 zubaca.

( min-1

2.2. Remenica (1) prenika, D1 = 3.500 mm obre se sa, n1 = 120 min-1 i pogoni remenicu (2) koja se obre sa n2 = 300 min-1. Odrediti prenosni odnos i = ?, prenik D2 = ? i ugaonu brzinu (2 = ?, remenice 2.

Sl. 2.19. Kaini prenosnik

,

prenosni odnos i = 0,4.

( mm

s-12.3. Pogonski zupanik (1) obre se sa n1 = 1.000 min-1. Brojevi zubaca zupanika su Z1 = 30, Z2 = 60, Z3 = 20 i Z4 = 40 zubaca. Odrediti uestalost obrtanja etvrtog zupanika.

Sl. 2.20. Sprega zupanika

( ( n4 = 750 min-1

2.4. Pogonski zupanik (1) obre se sa, n1 = 1.000 min-1. Brojevi zubaca zupanika su Z1 = 30, Z2 = 60, Z3 = 20 i Z4 = 40 zubaca. Odrediti uestalost obrtanja etvrtog zupanika, n4 = ?

Sl. 2.21. Sprega zupanika ( i = 4

( ( n4 = 250 min-1

2.5. Vratilo O1 ima broj obrtaja n1 = 1.200 min-1. Dati su podaci: D1 = 12 cm, D2 = 20 cm, Z3 = 18, Z4 = 36, Z5 = 20, Z6 = 40; Z7 = 50, Z8 = 18 i Z9 = 42. Odrediti broj obrtanja lananika 9.

min-1

3. Osnovi elektrotehnike

Ako se sa e oznai elementarna (najmanja) koliina naelektrisanja koja odgovara jednom protonu odnosno elektronu (+e za proton, -e za elektron), koliina naelektrisanja koja se oznaava sa Q, bie:

Q = ne,

(C),

gde je n broj naelektrisanih elementarnih estica, n = 6,241811018 protona za jedan Kulon (C).

Jaina ili intenzitet elektrine struje (I) definie se kao koliina naelektrisanja u jedinici vremena koja je preneta kroz provodnik:

,

.Podela elektrine struje prema intenzitetu i smeru naelektrisanih estica u toku vremena:

jednosmerna struja (+ i pol),

naizmenina struja (faza i nula); pri emu moe biti jednofazna i viefazna

3.1. Elektrino kolo jednosmerne struje

Elektrina struja je usmereno kretanje naelektrisanih estica. Elektrina struja kod koje se ne menja intenzitet i smer u toku vremena naziva se jednosmernom strujom.

Sl. 3.1. Jednosmerna elektrina strujaSl. 3.2. Elektrino kolo jednosmerne struje

Osnovni elementi kola su:

izvor elektrine energije (generator, akumulator, baterija),

potroa elektrine energije i

provodnici. Pored osnovnih, u kolu mogu da budu ukljueni i pomoni elementi kola u koje spadaju osigura, prekida i razni instrumenti.U elektrinom pogledu svi materijali se dele u tri grupe: provodnici, poluprovodnici i izolatori.U generatorima se generie elektromotorna sila (). Na krajevima generatora se stvara odreena potencijalna razlika koja se izraava u voltima (V). Potencijalna razlika na krajevima potroaa se naziva napon (U) i takoe se izraava u voltima (V). Snaga jednaka je proizvodu elektromotorne sile (), tj. napona (U) i jaini struje (I), koja protekne kroz generator, tj. potroa.

,

.

Elektrina energija (E) prema Dulovom zakonu: ,

.

U praktinim primenama za elektrinu energiju se koristi i jedinica kilovatas (kWh). Kilovatas je jednak energiji koju prijemnik snage 1 kW transformie u toplotu (ili neki drugi oblik energije) u toku jednog asa (1 h). Znai, 1 kWh = 10003600 Ws = 3,6106 J = 3,6 MJ.

3.2. Izvori elektromotorne sile (jednosmerne struje)

U izvore elektromotorne sile spadaju: baterije, aku-baterije, akumulatori i generatori.

3.2.1. Baterije

Baterija spada u primarni izvor jednosmerne elektromotorne sile () jer se ne moe puniti (proces nije reverzibilan). Baterije su elektrohemijski ureaji u kojima je uskladitena hemijska energija (u vidu potencialne energije) i koja moe da se pretvori u elektrinu kada se krajevi baterije spoje provodnikom.

Baterija moe da se sastoji od jednog galvanskog lanka (1,5 V) ili vie galvanskih lanaka spojenih na red (vii napon).

Sl. 3.3. Klasina baterija (ne moe da se puni)Sl. 3.4. Aku-baterije

(moe da se puni)3.5. Akumulatori

(moe da se puni)

Upozorenje: baterije ne smeju da se pune jer dolazi do njihovog zagrevanja i moe doi i do eksplozije. Posle upotrebe baterije treba sakupiti i reciklirati.

Dugorono posmatrano najmanje isplativo reenje je kupovina obinih baterija koje ne mogu da se pune.

3.2.2. Akumulatorske baterija (aku-baterije)

Akumulatorske baterije i ako su po obliku esto identine obinim baterijama imaju mogunost da se pune. Postoji nekoliko vrsta akumulatorskih baterija:

Ni-Cd (Nicel-cadmijum) aku-baterije,

Ni-MH (Nicel-Metal Hydride) aku-baterije,

Li-Ion (Lithium-ion) aku-baterije i

Lithium-Polymer aku-baterije.

Najnovija konstrukcija punjivih baterija koja zadnjih godina sve vie ulazi u upotrebu za napajanje runo prenosivih alata je Li-Ion aku-baterija. Li-Ion aku-baterije imaju napon 3,6 V i ne ispoljavaju memorijski efekat.

3.2.3. Akumulatori

Akomulator je vrsta elektrohemijskog ureaja koja moe da se puni i prazni. Punjenje je proces pretvaranja elektrine enerije u hemijsku pri emu se izvodi poveanje potencijalne energije akumulatora. Akomulator se sastoji od elija koje imaju po dve elektrode (anodu () i katodu (+)) i uronjene su u elektrolit. Na starim akumulatorima prilikom punjenja akomulatora dolazi do dekompozicije (hidrolize) vode na njene sastavne elemente (vodonik i kiseonik), koji se oslobaaju kao gas, tako da su vozai morali jednom nedeljno da proveravaju nivo elektrolita unutar akomultora. Nove konstrukcije akomulatora pod normalnim uslovima ne zahtevaju dopunjavanje vode u toku njihovog korienja, jer se umesto antimona koristi kalcijum.

3.3. Elektrino kolo naizmenine struje

Elektrina struja kojoj se u toku vremena menja jaina ili smer naziva se naizmeninom srujom. Reciprona vrednost periode (T) se naziva uestalost ili frekvencija (f). Uestalost (f) predstavlja broj perioda u jedinici vremena.

,

Naizmenina struja (sl. 3.6) se javlja u elektrinim kolima (sl. 3.7) u kojima deluje promenljiva elektromotorna sila. Menja se intenzitet i smer elektrine struje.

Sl. 3.6. Naizmenina jednofazna strujaSl. 3.7. Elektrino kolo naizmenine struje

Uestalost naizmenine struje mora da bude strogo definisana veliina. U elektrinoj mrei koja se koristi u Europi koristi se frekvencija od 50 Hz, a u SAD 60 Hz. Napon u elektrinoj mrei (sl. 3.6) iznosi 220 (230) V. Dozvoljeno je malo odstupanje od zadatog napona. U SAD se koristi napon od 110 V.

Sl. 3.8. Naizmenina trofazna strujaSl. 3.9. Naponi u trofaznom elektrinom sistemu

Faze kod trofazne naizmenine struje (sl. 3.8) su meusobno pomerene za 120. Napon izmeu faza iznosi: V.

Trofazni elektrini kabel ima ukupno 5 provodnika. Provodnici oznaeni sa R, S i T predstavljaju faze (sl. 3.6), etvrti provodnik je "nula = 0" a peti provodnik predstavlja uzemljenje.

Kabel za jednosfaznu naizmeninu struju ima 3 provodnika. Prvi provodnik se bira jedna od tri faze (R, S ili T), drugi provodnik "nula = 0" i trei provodnik predstavlja uzemljenje, za elektrine ureaje za koje je potrebno koristiti uzemljenje. Naizmenina jednofazna struja moe da se prenosi i pomou kabla sa dva provodnika (faza i nula) ako nije potrebno uzemljenje. Jednosmerna struja se prenosi preko dva provodnika (+ i ).Izraunavanje snage za naizmeninu elektrinu struju:

,

,

gde je: cos ugao izmeu aktivne i ukupne angaovane snage za pogon.3.4. Elektrine maine

3.4.1. Osnovi elektromagnetizma

Elektrino i magnetno polje, uvek se javljaju istovremeno i moe se govoriti o jedinstvenom elektromagnetnom polju.

Kada se kroz provodnik propusti elektrina struja oko njega e se pojaviti magnetno polje (sl. 3.10). Kada se elektrina struja kree kroz provodnik koji je namotan na feromagnetnom jezgru dobija se elektromagnet (sl. 3.11).

Kada mehaniki pomeramo provodnik u magnetnom polju u njemu se indukuje elektromotorna sila. Kada kroz provodnik koji se nalazi u magnetnom polju prolazi elektrinu struju doie do njegovog pomeranja (sl. 3.12). Proces elektro-mehanikog pretvaranja energije je reverzibilan.

Sl. 3.10. Magnetno polje oko provodnikaSl. 3.11. Elektromagnet (provodnik i feromagnetno jezgro)Sl. 3.12. Provodnik u magnetnom polju

Elektrine maine su naprave pomou kojih se elektrina energija pretvara u mehaniku (motor) ili mehanika energija u elektrinu (generator).

7.4.2. Konstrukcija elektrinih mainaElektrine maine (motori i generatori) se konstruktivno izvode iz dva dela (sl. 3.13):

statora (nepokretni deo) i

rotora (pokretni deo).

Na statoru i na rotoru nalaze se namotaji od bakarne ice, meusobno izolovani, koji su namotani na feromagnetnim limovima debljine oko 0,5 mm, meusobno izolovani.

Sl. 3.13. Stator i rotor elektrine maine

7.4.3. Vrste elektrinih maina

Podela elektrinih maina prema njihovoj ulozi:

generatore (koriste mehaniki rad a proizvode elektrinu energiju),

motore (koriste elektrinu energiju a proizvode mehaniki rad).

U principu, u svakom od namotaja moe da tee i jednosmerna i naizmenina elektrina struja. Elektrine maine se dele na sledee tri osnovne grupe :

a) Maine za jednosmernu struju jednosmerna struja u oba namotaja, b) Sinhrone maine jednosmerna struja u induktoru (pobudnom namotaju) i naizmenina struja u induktu, koriste se kao generatori elektrine energijec) Asinhrone maine naizmenina struja u oba namotaja.

Elektrine maine koje koriste jednosmernu struju (maine za jednosmernu struju) esto se koriste kao motori u vozilima ili kod runog alata. Mogu biti i generatori.Sinhrone elektrine maine najee se koriste kao generatori (tano odreen broj obrtaja a time i frekvencija).Asinhroni motor moe raditi i sa samo jednom fazom, s tim da se mora dodatno definisati poetni smer obrtanja. Ovakvi motori se iroko koriste u kunim aparatima i alatima. Snaga motora do 2 kW. Asinhroni trofazni motor (kavezni) predstavlja konstrukciono najsavreniju mainu i najvie se koristi. Najvie korieni tipovi elektromotora:

trofazni asinhroni (kavezni) elektromotor (sl. 7.16a)

jednofazni elektromotori (sl. 7.16b) za snage do 2 kW i

elektromotori na jednosmernu struju (sl. 7.16c).

a)b)c)

Sl. 7.16. Vreste elektromotora

a) AC trofazni elektromotor; b) AC jednofazni elektromotor ; c) DC elektromotor

Ukljuivanje elektromotora u rad: elektromotori snaga do 3 kW mogu se ukljuiti direktno,

motori snaga preko 3 kW treba da se ukljuuju preko prekidaa trougao-zvezda.

Prilikom ukljuivanja elektromotor povue 5-8 puta vei intenzitet struje od nazivnog (naznaenog na ploici).

Prednosti elektromotora u odnosu na SUS motor:

jednostavno i brzo pokretanje,

mogunost jednostavne automatizacije niza procesa,

tih rad,

ne zagauju vazduh,

za smetaj je potreban mali prostor i

jednostavno rukovanje i odravanje.4. Mehanika fluida

Mehanika fluida je deo fizike i bavi se prouavanjem mirovanja i kretanja fluida. Fluidi su tenosti i gasovi.

Pritisak (p) se definie kao sila (F) po jedinici povrine (A).

,

.

U sluaju kretanja fluida, pored pritiska, gustine i spoljnih sila pojavljuje se brzina kretanja estica fluida (protok). Protok je koliina fluida koja protekne kroz posmatranu povrinu preseka u jednici vremena. Protok se definie na dva naina: kao maseni i zapreminski:

Maseni protok ():

,

.

Zapreminski protok ():

,

.

gde je: v (m/s) srednja brzina kretanja fluida.

Kada se opti zakon klasine fizike o odranju mase (materije) primeni na strujanje fluida dobije se jednaina kontinuiteta. Zbog jednake vrednosti gustine () jednaina kontinuiteta ima oblik:

Q1 = Q2 = Q3 = A1 v1 = A2 v2 = A3 v3

Sl. 3.3. Strujna cev raziliite povrine poprenog preseka

(1, 2 i 3 razliiti popreni preseci cevi)

5. Hidraulini prenos energije (hidraulina transmisija)Kod hidraulikog prenosa energije, prenos (transmisija) energije se obavlja preko tenosti (razne vrste hidraulinih ulja). Karakteristike hidraulinog prenosa energije:

ne postoji kruta kinematska veza izmeu pogonskog motora i radnog mehanizma (alata),

jednostavno i lako prenoenje energije na vea rastojanja i na vie potroaa istovremeno,

amortizovanje udarnih optereenja,

jednostavnost komandovanja i rukovanja,

kompaktnost konstrukcije hidraulinog prenosa i

vea sigurnoast i dui vek trajanja maine.

Hidraulini prenos moe biti:

hidrostatiki i

hidrodinamiki.

5.1. Hidrostatiki prenos energije

Izmeu pogonskog motora i radnih alata postavljaju se elementi konstrukcije hidraulinih sistema: hidrauline pumpe, provodnici, razvodnici, ventili sigurnosti, hidromotori, hidrocilindri. Energija se prenosi preko pritiska tenosti (potencijalna energija tenosti) uz male protoke tenosti.

Hidrostatiki prenos prema konstrukciji moe biti otvoren ili zatvoren.

5.1. Hidrostatiki prenos otvoreni sistem

Hidrostatiki otvoreni prenos (sl. 5.1) radi na sledeem principu. Mehaniki rad od pogonskog motora (2) se pomou hidrauline pumpe (3) pretvara u hidraulinu energiju fluida (ulja). Ulje se usisava iz rezervoara (1) i preko hidraulinih cevi i razvodnika (5) potiskuje se u hidrocilindar (6). U ovom sluaju postavljen je trostepeni razvodnik:

1. stepen, ulje se potiskuje u hidrocilindar iznad klipa,

2. stepen, ulje se vraa u rezervoar i

3. stepen, ulje se potiskuje ispod klipa.

U sluaju da doe do preoptereenja u sistemu, i pritisak dostigne prethodno zadatu, kritinu vrednost, otvara se ventil sigurnosti (4) i ulje se direktno iz potisnog voda vraa u razervoar.

Hidrostatiki zatvoreni sistem se sastoji iz sledeih elemenata. Pumpa (1) i motor (8) su direktno spojeni vodovima. Izmeu njih postavljni su ventili sigurnosti (7) dva komada paralelno, ime je obezbeena zatita od preoptereenja u oba smera. Ovom zatvorenom sistemu se po potrebi dodaje ili uzima ulje preko dva ventila za odravanje pritiska (6) a koje se obezbeuje od otvorenog hidrostatikog sistema (2, 3, 4, 5 i 6).

5.2. Elementi hidrostatikih sistema

Osnovni elementi hidraulinih sistema su: hidrauline pumpe, hidraulini motori, razvodni ventili, hidrocilindri i dopunska oprema hidraulinih sistema.

5.2.1. Hidrauline pumpe

Hidrauline pumpe su maine koje pretvaraju mehaniku energiju pogonskog motora u hidraulinu energiju fluida. Imaju usisni i potisni vod i dobijaju mehaniki pogon. Prema nainu rada mogu biti:

hidrostatike (zapreminske ili klipne) koje se najvie koriste kod hidraulinih sistema. Do usisavanja i potiskivanja tenosti dolazi usled promene zapremine radnih komora. Po konstrukciji mogu da budu:

klipne,

klipno-radijalne,

klipno-aksijalne,

krilne,

zupaste,

vijane i

ekscentar klipne pumpe.

hidrodinamike najee se koriste samo za transport fluida i mogu biti:

turbomaine ili lopatiaste i

strujne (injektor).

5.1.1. Klipne pumpe

Klipna pumpa (sl. 5.1) se sastoji od cilindra sa ususnim i potisnim vodom na kojima su postavljeni usisni i potisni ventili. U unutranjisti cilindra pravolinijski povratno se kree klip pri emu se periodino menja radna zapremina V. Poveanjem radne zapremine dolazi do ulaska fluida kroz usisni ventil (za to vreme je potisni ventil zatvoren). Promenom smera kretnja klipa fluid se istiskuje kroz potisni ventil. Jednocilindrina klipna pumpe daje neravnomeran protok fluida, koji se ujednaava korienjem pumpi sa vie cilindara i postavljanjem hidraulinog akumulatora na potisnom vodu pumpe.

Sl. 5.2. Klipna pumpa

Sl. 5.3. Neravnomernost protoka fluida kroz jednocilindrinu klipnu pumpu

5.3. Hidraulini motori (hidromotori)

Hidraulini motori su maine u kojima se dovedena hidraulina energija transformie u mehaniku energiju preko izlaznih elemenata (vratilo). Kretanje radnog elementa u hidraulinom motoru se ostvaruje pod dejstvom sile pritiska. Hidraulini motori mogu da budu klipno-radijalne, klipno-aksijalne, krilne ili zupaste konstrukcije. Najvie se koriste klipno-aksijalni hidromotori (sl. 5.4).

Sl. 5.4. Hidraulina transmisija sa klipno-aksijalnom pumpom i klipno-aksijalnom motorom:

1-pogonsko vratilo pumpe; 2-zakoena ploa; 3-veza ploe i bloka cilindra; 4-blok cilindra;

5-klipovi; 6-razvodna ploa sa kanalima pumpe; 7-potisni vod; 8- razvodna ploa sa kanalima motora; 9- blok cilindra motora; 10- zakoena ploa; 11-veza ploe i bloka cilindra; 12-pogonjeno vratilo na motoru; 13-odvodni kanal i 14-povratni vod

Hidromotori se ugrauju kao pognski elementi tokova vozila velikih masa (damperi, teki guseniari), dizalice, okretni doboi, pogon razliitih radnih alata,...

5.4. Hidraulini cilindri (hidrocilindri)

Hidrocilindri (sl. 5.5) takoe slue kao radni elementi u hidraulinom prenosu energije. Najvie se koriste klipni jednosmernog i dvosmernog dejstva.

Kod hidrocilindara jednosmernog dejstva tenost se dovodi sa jedne strane klipa i dolazi do pomeranja radnog mehanizma u jednom smeru. Povratno kretanje se obavlja pod uticajem sopstvene teine radnog mehanizma maine nakon rastereenja od pritiska u cilindru.

Kod hidrocilindara dvostrukog dejstva, tenost se moe dovesti sa jedne ili sa druge strane klipa, tako da je omogueno pokretanje radnog mehanizma u oba pravca.

1)2)

Sl. 5.5. Hidrocilindri

1-klipni jednosmernog dejstva; 2-klipni dvosnernog dejstva

5.5. Razvodni ventili

U hidraulinom prenosu energije vaan deo opreme su razvodni ventili (sl. 5.1, pozicija 5) koji slue za usmeravanje hidrauline tenosti iz pumpe u odgovarajui deo hidrocilindra ili hidromotora, ili za usmeravanje tenosti u glavni rezervoar kod otvorenog sistema ili ponovo prema pumpi za zatvoreni sistem.

5.6. Dopunska oprema hidraulinih instalacija

Kod hidraulikog prenosa koriste se sledea dopunska oprema:

ventili sigurnosti,

regulatori protoka,

hidraulini akumulatori,

filteri,

ureaji za hlaenje,

rezervoari i

cevovodi i prikljuni elementi.

Ventili sigurnosti slue za obezbeenje od prekomernog pritiska u hidraulinom sistemu. Svaki hidraulini sistem mora da ima sigurnosni ventil (sl. 5.6), koji slui za zatitu od prekomernog pritiska. Princip rada sigurnosnog ventila sa oprugom je u ograniavanju pritiska koji je definisan sa pritiskom koji daje sabijena opruga (5). Pritisak opruge se podeava pritezanjem navrtke (3). Kada pritisak u sistemu premai pritisak koji je podeen oprugom, podie se ventil (kuglica, konus, klizni cilindar) i oslobaa se otvor za izlazak tenosti (6) u uljni rezervoar ili prema usisnom vodu pumpe.

Sl. 5.6. Sigurnosni ventil

1-sedite ventila; 2-glava; 3-zatezajua navrtka; 4-ventil (kuglica); 5-opruga; 6-izlazni kanal

6. Hidrodinamiki prenos energije

Hidrodinamiki prenos energije ostvaruje se posredstvom sile inercije pokrenute tenosti, odnosno korienjem njene kinetike energije. Hidrodinamiki prenos se izvodi direktno od pumpnog na turbinsko kolo. Glavne prednosti korienja hidrodinamikog prenosa:

manje dinamiko optereenje motora, jer se priguuju promene spoljanjeg optereenja i

mogunost pokretanja i ubrzanja pogonskog vratila pod optereenjem (radno vratilo stoji, a motor vrlo lako dostie nominalni broj obrtaja).

6.1. Hidrodinamika spojnica i hidrotransformator

Hidrodinamika spojnica (turbospojnica, sl. 6.1) sastoji se od dva odvojena kola sa posebnim lopaticama u zajednikom kuitu. Veza izmeu radnih kola postie se preko hidraulinog ulja, koje ispunjava prostor kuita. Pumpno kolo (1) nalazi se na vratilu pogonskog motora (4) a turbinsko kolo (2) na vratilu (5) prema transmisiji. Spoljne kuite (3) je spojeno sa kuitem pumpnog kola (1). Pumpno i turbinsko kolo nisu spojeni mehaniki, i izmeu njih u aksijalnom pravcu postoji zazor 3-12 mm. Unutranjost kuita je ispunjena sa uljem (90%). Obrtanjem kuita okreu se i lopatice pumpnog kola koje prenose mehaniki rad na hidraulino ulje (hidraulina energija). Hidraulino ulje se pomera prema periferiji, poinje da se kree i prenosi hidraulinu energiju na turbinsko kolo (mehaniki rad). Pumpno kolo ima 4-8% vei broj lopatica od turbinskog kola, to izaziva neprekidnu strujnu cirkulaciju tenosti izmei pumpnog i turbinskog kola. Hidrodinamika spojnica se najee postavlja direktno na zamajac mortora.

Sl. 6.1. Hidrodinamika spojnica:

1-pumpno kolo; 2-turbinsko kolo; 3-kuite;

4-pogonsko vratilo; 5-radno vratilo; 6-lopaticeSl. 6.2. Hidrotransformator:

1-pogonsko vratilo; 2- pumpno kolo;

3-turbinsko kolo; 4- usmeravajui aparat.

Osnovne karakteristike hidrodinamike spojnice:

proklizavanje u normalnom reimu rada s = 2-3%,

koeficijent korisnog dejstva = 0,95-0,98.Navedene prednosti hidrodinamikih spojnica posebno dolaze do izraaja prilikom putanja u rad sistema sa velikim otporom inercije. Danas se ove spojnice najee primenjuju kod meliorativnih, poljoprivrednih i graevinskih maina.

Hidrotransformatori (sl. 4.4) imaju pridodat usmeravajui aparat (4) koji poveava brzinu tenosti i usmerava tenost usled ega se menja obrtni moment turbine. Rad hidrotransformatora karakterie nizak stepen korisnog dejstva ( 0,85.

7. Pneumatski prenos energije

Pneumatski prenos energije najee je u upotrebi kod runog alata i kod mehanizovanog automatskog upravljanja radnim mehanizmima. Razlog manje upotrebe pneumatskog prenosa energije na maiama je njegova teina i gabaritne dimenzije. Zbog malog pritiska (6-8 bar) u odnosu na hidraulini (pritisci i 100 bar), cevi, cilindri i ostala oprema, pri istim uslovima rada za pneumatski prenos dimenziono mora biti vea u odnosu na hidraulini prenos.

Pomou kompresorskih agregata dobija se komprimovani vazduh (fluid) pritiska 6-8 bar. Imaju nizak koeficijent korisnog dejstva i protok 3-10 m3/min.

7.1. Kompresori

Kompresori mogu biti stacionarni i pokretni. Pogonski motor moe biti SUS-motor ili elektromotor. Primer pokretnog kompresorskog postrojenja prikazan je na sl. 7.1.

Sl. 7.1. Kompresorsko postrojenjesa klipnom pumpom:

1-elektromotor; 2-kaini prenosnik; 3-rukavac; 4-klipnjaa; 5-klip; 6-cilindar; 7-rezervoar sa komprimovanim vazduhom; 8-usisni vod i ventil; 9-potisni vod i ventil; 10-automatski regulator pritiska; 11-manometar za kontrolu nadpritiska; 12-slavina; 13-pneumatska spojnica

7.2. Ventilatori

Ventilatori su turbomaine koje slue za poveanje strujne energije gasova. Zbog relativno malih promena pritiska u samoj maini, ak i u sluaju gasova moe se smatrati da se gustina malo menja te se sve analize za ove maine izvode na modelu nestiljivih fluida ( const). Prema pravcu strujanja fluida u samoj maini dele se u tri grupe (sl. 6.2):

1. Radijalne ili centrifugalne,

2. Aksijalne ili osne i

3. Radiaksijalne ili dijagonalne.

Radijalne maine karakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radnog kola (sl.6.2.a). U odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se vea koliina energije jedinici mase fluida, vea je brzina vazdune struje, ali se postiu manji protoci.

Aksijalne maine karakterie prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom obrtanja (sl.6.2.b). Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu vee protoke, ali je brzina fluida manja i manja je predata koliina energije jedinici mase fluida manja.

Radiaksijalne hidrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i aksijalnih maina. Kod

ovih maina fluid se kree i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac (sl.6.2.c).

Sl. 7.2. Vrste hidraulinih maina:

a-radijalna; b-aksijalna i c-radiaksijalna

1-kuite ili stator; 2-radno kolo ili rotor i 3-vratilo rotora8. Poznavanje traktora

Svaki traktor se sastoji od sledeih glavnih sklopova:

motora,

prenosnog mehanizma i

dodatnih ureaja.

8.1. Motor

Motor je glavni sklop traktora. U njemu se sagorevanjem goriva, razvija snaga potrebna za kretanje i rad traktora. U sve nae traktore ugrauju se dizel motori, jer su oni ekonominiji (manji utroak goriva, jeftinije gorivo) i razvijaju veu snagu.

Svaki dizel motor sastoji se od sledeih delova:

Tab. 8.1. Delovi dizel motora

Nepokretni deloviPokretni mehanizmiMotorski ureaji

1. korito motora

2. blok motora

3. glava motora

4. poklopac glave

motoraa) motorskib) razvodni sistem za dovod vazduha,

sistem za dovod goriva,

sistem za izduvavanje,

sistem za podmazivanje,

sistem za hlaenje i

elektrini ureaji.

klip,

klipni prstenovi,

klipna osovinica,

klipnjaa,

kolenasto vratilo i

zamajac. ventili,

ventilske opruge,

podizai ventila i

bregasto vratilo.

8.1.1. Nepokretni delovi motora

Korito motora (sl. 8.1) izraeno je od elinog lima. Slui za zatvaranje bloka motora sa donje strane, za koji je privreno pomou vijaka. Izmeu bloka motora i korita motora postavlja se zaptivka. U gornjoj polovini korita motora smeten je pregradni lim, a dno je koso sa udubljenjem na dnu (slivnik) gde se nalazi usisni vod pumpe za ulje. Sa strane je otvor za sipanje ulja i ipka za merenje nivoa ulja a sa donje strane se nalazi vijak za isputanje ulja.

Blok motora (sl. 8.2.) je glavni deo motora koji u sebi i na sebi nosi sve ostale delove motora. Izliven je od livenog gvoa u jednom komadu. U njemu se nalaze upljine sa tankim zidovima i cilindri koji mogu biti izliveni ili umetnuti presovanjem (kouljice cilindra). Kouljice cilindra su iznutra okaljene (poveana tvrdoa) fino uglaane i potpuno okrugle. U upljinama cilindra krui tenost za hlaenje cilindara.

Glava motora (sl. 8.3) izrauje se od livenog gvoa. Ima otvore komora za sagorevanje, otvore za ventile (dovod vazduha i odvod sagorelih gasova) i za brizgaljke. Glava motora slui kao gornji poklopac bloka motora za koji je privrena dvostranim vijcima. Izmeu glave i bloka motora umetnuta je zaptivka.

Na gornjem delu motora postavljen je poklopac glave motora (sl. 8.4).

Sl. 8.1. Korito motora Sl. 8.2. Blok motora

Sl. 8.3. Glava motoraSl. 8.4. Poklopac glave motora

8.1.2. Pokretni delovi motora

Motorski mehanizam

U svakom cilindru smeten je po jedan klip koji slui da pritisak sagorelih gasova pretvori u pravolinijsko kretanje. Klip je valjkastog oblika, izliven najee od legure aluminijuma. Iznutra je upalj. Prednji deo klipa se naziva elo klipa a boni deo plat klipa. Na sredini ima uice a iznad i ispod njih na platu klipa nalaze se ljebovi za klipne prstenove.

Klipni prstenovi mogu biti kompresioni (obino ima tri na gornjem delu) i uljni (na donjem delu klipa i imaju otvore za ulje). Kompresioni prstenovi imaju zadatak da zaptivaju cilindre, izraeni su od specijalnog gvozdenog liva od jednog komada, koso raseeni. Uljni prstenovi imaju zadatak da skidaju viak ulja sa zidova cilindara i napravljeni su od vie tankih prstenova.

Klipne osovinice. Svaki klip ima osovinicu (uplji okaljen elini valji) koja je umetnuta u uice klipa.

Klipnjaa ima zadatak da pravolinijsko kretanje klipa pretvori u kruno kretanje kolenastog vratila. Izrauje se od visokokvalitetnog elika, a iznutra uzduno ima kanal za proticanje ulja za podmazivanje. Klipnjaa je u obliku poluge sa malom pesnicom navuenom na osovinicu klipa i velikom pesnicom koja je u obliku dve polutke i postavljena je na kolenasto vratilo.

Sl. 8.5. Klip i klipnjaa sa priborom:

1-klip; 2-osovinica klipa; 3-osigurai; 4-kompresioni prsten; 5-uljni prsten; 6-klipnjaa; 7-leaj male pesnice; 8-leaj velike pesnice i 9-vijak leaja velike pesniceKolenasto vratilo (radilica) ima zadatak da obrtno kretanje prenese na ostale delove motora. U toku rada obre se sa velikim brojem obrtaja (1.000-2.000 min-1) i pri radu trpi jake udare. Proizvodi se postupkom kovanja i izraeno je od visokokvalitetnog elika. Smetena je u donjoj polovini bloka motora. Oslanja se na blok motora sa tri do pet rukavaca koji su postavljeni na leajevima koji se nalaze u osi sa zamajcem. Kolenasto vratilo ima onoliko leteih rukavaca koliko motor ima cilindara. Kroz kolenasto vratilo su koso izbueni kanali za proticanje ulja za podmazivanje. Na prednjem kraju postavljen je lananik (ili zupanik) za prenos pogona na bregasto vratilo i pumpu za ulje, a tokoe i remenica za pogon pumpe za rashladnu tenost i altenuator (ranije dinamo). Na zadnjem kraju radilice privren je zamajac.

Zamajac je teak kotur od elinog liva i obezbeuje ravnomerno okretanje radilice (velika masa obezbeuje velike inercijalne sile). Po obodu ima venac zubaca u koje se uzupuje zupanik elektrinog pokretaa koji se koristi prilikom startovanja motora.

Sl. 8.6. Kolenasto vratilo (radilica):

1-zamajac; 2-letei rukavci radilice; 3-leei rukavci radilice; 4-lananik; 5-remenica; 6-leite za polugu za runo pokretanje; 7-leaj radilice; 8-uloci (kouljice); 9-leaj sa prirubnicom

Razvodni mehanizam

Zadatak razvodnog mehanizma je da omogui pravovremeno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na svakom cilindru motora.

Ventili imaju zadatak da omogue ulaz vazduha i izlaz izduvnih gasova iz cilindra. Ventili i njihova sedita moraju biti savreno ravni, isti i glatki tako da potpuno zaptivaju cilindre.

U svakom cilindru postoji usisni i izduvni ventil. Usisni ventil je esto veih dimenzija, a izduvni ventil se izrauje od specijalnog elika otpornog na visoku temperaturu. Ventil se sastoji od vretena i peurke.

Ventilske opruge postavljene su na vreteno ventila. Zadatak ventilskih opruga je da vrsto zatvaraju cilindar.

Podizai ventila sastoje se od ipke podizaa, klackalice i zajednike osovine klackalice. Podeavanje zazora ventila izvodi se pomou navrtke kojom se ipka naslanja na klackalicu.

Sl. 8.7. Razvodni mehanizam sa zupanicima:

1-klip; 2-klipnjaa; 3-kolenasto vratilo; 4-zupanik na kolenastom vratilu; 5-zupanik na bregastom vratilu; 6-bregasto vratilo; 7-ipka podizaa; 8-klackalica; 9-osovina klackalica; 10-ventili(A-vreteno, B-peurka); 11-vijak sa protunavrtkom za podeavanje zazora ventila

Bregasto vratilo se pravi od elika kovanjem sa onoliko bregova koliko ima motor ventila. Raspored bregova po irini odgovara rasporedu podizaa ventila, a raspored po obimu je uskladjen sa redosledom otvaranja ventila. Na krajevima i u sredini ima prsten kojim se oslanja o leajeve na bloku motora. Bregasto vratilo dobija pogon od kolenastog vratila, s tim da se bregasto vratilo okree dva puta sporije u odnosu na kolenasto vratilo.

8.1.3. Rad motora

Dizel motori imaju etiri takta: usisavanje, sabijanje, sagorevanje i izduvavanje.

Prvi takt usisavanje. Usisni ventil je otvoren a izduvni zatvoren. Klip se u cilindru sputa od gornje mrtve take (GMT) do donje mrtve take (DMT). Usled kretanja klipa na dole unutar cilindra opada pritisak. Kroz otvoren usisni ventil ulazi spoljanji vazduh.

Drugi takt sabijanje. Oba ventila su zatvorena. Klip se kree od DMT prema GMT. Poto su ventili zatvoreni vazduh se u cilindru sabija usled ega se zagreva. To sabijanje se zove kompresija i kod naih traktora stepen kompresije iznosi najee od 1:16 do 1:17,5.

Trei takt sagorevanje. Oba ventila su i dalje zatvorena. im je klip preao GMT pumpa za gorivo pod visokim pritiskom ubrizgava gorivo u gornji deo cilindra, gde se nalazi sabijen vazduh, zagrejan na 500 C. Dolazi do samozapaljenja goriva i oslobaanja gasova sagorevanja, do naglog poveanja pritiska i klip se potiskuje nanie. Klip se kree od GMT prema DMT. Ovo je jedini radni takt. Klip preko klipnjae pravolinijsko kretanje prenosi na kolenasto vratilo, gde ga pretvara u kruno kretanje.

etvrti takt izduvavanje. Izduvni ventil je otvoren. Klip je doao do DMT i poinje da se kree prema GMT. Kretanjem klipa se preko izduvnog ventila istiskuju sagoreli gasovi van cilindra.

Sl. 8.8. Radni taktovi etvorotaktnog dizel motora

I-usisavanje; II-sabijanje; III-sagorevanje; IV-izduvavanje

Taktovi se stalno ponavljaju u svakom cilindru po tano utvrenom redosledu, koji se zove red paljenja. Od etiri takta samo je trei takt (sagorevanje) radni takt i on daje snagu motoru. Ostala tri takta obavljaju se usled inercije kolenastog vratila i zamajca, te oni troe jedan deo snage motora.

8.1.4. Motorski ureaji

Sistem za dovod vazduha

Sistem za dovod vazduha obezbeuje usisavanje vazduha za sagorevanje goriva u cilindrima. Sastoji se od preistaa vazduha i usisne cevi.

Preista vazduha. Pri usisavanju vazduh prelazi kroz preista, pri emu se isti od praine i drugih primesa. Najee su postavljeni uljni preistai koji se sastoje od: kapice, usisne cevi, posude za ulje, ianog uloka i odvodne cevi. Na donjoj strani kapice nalazi se gusto sito koje odstranjuje krupnije neistoe. Zatim preko usisne cevi vazduh se usmerava do posude sa uljem o iju povrinu udara i naglo menja pravac i kree se kroz iani uloak navie. Usled promene pravca, zrna praine udaraju o povrinu ulja, lepe se za nju i taloe na dnu posude kao talog. Pri penjanju navie vazduh sa sobom ponesu jedan mali deo ulja koji ovlai iani uloak, i preostali deo praine se lepi na iani uloak i potom se zajedno sa uljem cedi na dno posude.

Tako preien vazduh ide kroz razvodnu cev u cilindre. U razvodnu cev postavlja se greja za zagrevanje vazduha (koje je neophodno za lake startovanje motora u toku hladnijeg dela godine).

Sl. 8.9. Uljni preista vazduha:

1-posuda za ulje; 2-elino sito; 3-zaptivka; 4-poklopac; 5-zaptivka; 6-centralna cev; 7-ciklon

Pored uljnog preistaa vazduha koristi se i izvedba sa suvim mehanikim preistaem.

Sistem za dovod gorivaOvaj sistem se sastoji od: rezervoara za gorivo, dovodnih cevi, talonika, pumpe za dovod goriva, preistaa goriva, pumpe za ubrizgavanje goriva, regulatora, odvodnih cevi i brizgaljki.

Sl. 8.10. Sistem za napajanje motora gorivom:

1-rezervoar za gorivo; 2-talona aica; 3-pumpa niskog pritiska; 4-grubi filter; 5-fini filter; 6-pumpa visokog pritiska; 7-brizgaljka; 8-povratni vod za gorivo

Rezervoar se izrauje od elinog lima i iznutra je presvuen lakom. Sa gornje strane ima otvor za punjenje (sa sitom) sa poklopcem (sa odukom za vazduh). Podeljen je na vie delova. Sa donje strane je otvor sa slavinom kroz koji se izvodi napajanje motora sa gorivom.

Talonik (talona aica) je staklena aica sa finim sitom i poklopcem. Njegov zadatak je da iz goriva izdvoji vodu i grubu neistou (razdvajanje na principu taloenja).

Pumpa niskog pritiska za gorivo moe biti membranska ili klipna. Ima zadatak da usisava gorivo iz rezervoara i potiskuje ga preko preistaa do pumpe visokog pritiska koja slui za ubrizgavanje goriva u cilindre. Pomeranje membrane ili klipa je pomou posebnog brega na bregastom vratilu. Na sebi ima ruicu za runu dopremu goriva ukoliko se u sistemu za napajanje goriva pojavi vazduh.

Preistai goriva imaju zadatak da potpuno oiste gorivo od prljavtine i vode. Na naim traktorima postoje grubi i fini preistai za gorivo sa ulokom od papira u vidu harmonike. Prvo gorivo prolazi kroz grubi, pa onda kroz fini preista. Sa gornje strane nalaze se cevice za dovod i odvod goriva a sa donje strane se nalazi slavina za isputanje prljavtine.

Pumpa za ubrizgavanje (pumpa visokog pritiska, PVP) je najprecizniji, najosetljiviji i najskuplji ureaj na dizel motoru. Ubrizgava gorivo u cilindre pod visokim pritiskom (oko 160 bar). Na novijim konstrukcijama motora pritisak ubrizgavanja je vii od 1.000 bar. Konstrukciono razlikujemo dva tipa PVP: rotacione i linijske.

Regulator broja obrtaja motora vazduni ili centrifugalni. Ima zadatak da u odreenim granicama odrava brzinu rada motora. im motor pone bre da radi, regulator smanjuje koliinu ubrizganog goriva i tako usporava rad motora i obratno.

Brizgaljke (dizne) se sastoje od tela brizgaljke, zatitne navlake, zatitne kapice, siska, igle, vretena, opruge, navrtke za podeavanje, dovodne cevi i prelivne cevi.

Svaki motor ima onoliko brizgaljki koliko ima cilindara. Gorivo iz PVP preko dovodne cevi dolazi pod visokim pritiskom. Pritisak goriva savlada pritisak opruge, podigne iglu i kroz rupice se ubrizgava gorivo u cilindre. im se smanji pritisak goriva igla zatvara rupice pod dejstvom opruge.

Sistem za odvod vazduha

Svaki traktorski motor ima ureaj za odvoenje sagorelih gasova i priguivanje zvuka. Na samoj glavi motora se nalazi izduvna grana koja sagorele gasove iz svakog cilindra dovodi u izduvnu cev sa priguivaem.

Da bi se smanjila buka izduvnih gasova i omoguilo njihovo odvoenje to dalje od vozaa na traktor se ugrauju izduvne cevi razliitog oblika.

Sl. 8.11. Razliite izvedebe izduvnih cevi na traktoru:

A-izduvna grana; B-horizontalna izduvna cev; C-vertikalna izduvna cevSistem za podmazivanje

Podmazivanje motora je neophodno iz vie razloga a najvaniji je spreavanje direktnog dodira pokretnih metalnih povrina. Podmazivanjem se smanjuje trenje, troenje i zagrevanje pokretnih delova. Ulje poboljava zaptivanje izmeu cilindra i klipa, hladi i isti motor od garei i ostalih estica. Sistem za podmazivanje sastoji se od sita, pumpe za ulje, preistaa ulja, dovodnih cevi, kanala, ipke za merenje nivoa ulja i manometra (sl. 8.12).

Sl. 8.12. Sistem za podmazivanje motora:

1-zupasta pumpa za ulje; 2-sigurnosni ventil; 3-filter za ulje; 4-glavni vod za razvod ulja; 5-ureaj za merenje pritiska ulja; 6-mreica za grubo preiavanje ulja; 7-ep za isputanje ulja

Sito je iano, zatvoreno u vidu kaveza, postavljeno na usisnu granu zupaste pumpe za ulje na dnu korita motora.

Pumpa za ulje (1) je zupasta. Ima ventil sigurnosti, dovodni i odvodni kanal. Pogon dobija od kolenastog vratila.

Preista ulja (3) je od finog papira naboranog u vidu harmonike. Ima dovodni i odvodni vod. Ulje potiskivano od pumpe ulazi u sredinu filtera, prolazi kroz papir koji zadrava prljavtinu a preieno ulje ide ka krajevima filtera, odakle se odvodi u kanale i cevi. Kad se papirni uloak zaprlja, zamenjuje se novim.

Ovako preieno ulje ide u glavni vod (4) pomou koga se dovodi u blok motora, pa kroz njegove otvore u leee leajeve radilice, a kroz vratilo radilice sa leteim rukavcima preko klipnjae do klipova. Drugim vodom ulje ide na ureaj za pogon pumpe visokog pritiska (PVP), a treim vodom na leajeve bregastog vratila.

Manometar je slian satu i pokazuje pritisak ulja. Nalazi se u kabini traktora.

Sistem za hlaenje

Sistem za hlaenje moe biti pomou rashladne tenosti ili pomou vazduha. Uglavnom se koristi sistem za hlaenje pomou rashladne tenosti (sl. 8.13) i sastoji se od: hladnjaka, pumpe za vodu, ventilatora, termostata, cevi i kanala.

Hladnjak je izraen od niza uskih uspravnih bakarnih cevica sa rebrima (vea povrina za razmenu toplote), slino sau. Sa gornje i sa donje strane je rezervoar za rashladnu tenost. Na gornjem delu se nalazi ep za punjenje, a na donjem delu slavina za isputanje rashladne tenosti.

Pumpa je centrifugalna, pogon dobija od kolenastog vratila preko kainog prenosnika.

Sl. 8.13. Sistem za hlaenje:

1-hladnjak; 2-centrifugalna pumpa; 3-ventilator; 4-termostat; 5-cevi za tenost velikog toka; 6-cevi malog toka; 7-upljine za hlaenje u glavi i u bloku motora; 8-ep za sipanje rashladne tenosti; 9-slavina za isputanje tenosti iz hladnjaka; 10-slavina za isputanje rashladne tenosti iz motora; 11-prelivna cev hladnjakaVentilator ima krilca izraena od aluminijuma i aksialnog je tipa. Postavlja se iza hladnjaka, na istom vratilu kao na kojem se nalazi. Smer vazdune struje je tako podeen da usisava vazduh od napred kroz hladnjak.

a)b)

Sl. 8.14. Princip hlaenja motora:

a-kretanje tenosti za hlaenje u "malom toku"; b-kretanje tenosti za hlaenje u "velikom toku"

Termostat je ureaj koji automatski otvara i zatvara ventil za prolaz rashladne tenosti iz motora prema hladnjaku. Sastoji se iz kuita, gasne komore i ventila.

Na poetku rada (sl. 8.14) dok rashladna tenost jo nije zagrejana, ventil termostata je sputen (zatvoren, mali tok). Tada tenost za hlaenje potiskivana pumpom krui samo kroz blok i glavu motora. Kad se voda (rashladna tenost) zagreja na priblino 65 C eterel u komori termostata pone isparavati usled ega se komora izduuje i podie ventil. Postepeno se otvara ventil i na temperaturi od 80 C ventil je potpuno otvoren pa celokupna koliina vode iz bloka i glave motora odlazi u hladnjak, gde se dejstvom ventilatora ohladi, nakon ega je usisava pumpa i ponovo usmerava u blok i glavu motora (veliki tok).

Da bi sistem za hlaenje ispravno radio potrebno je da stalno ima dovoljno rashladne tenosti. Ukoliko se za hlaenje koristi voda ona traba da je ista i bez prisustva mineralnih materija (Ca, Fe).

Elektrini ureaji

Elektrini ureaji se sastoje od vie jedinica koje se mogu svrstati u tri grupe: proizvoai, uvari i potroai elektrine energije.

Proizvoa elektrine energije je alternator a na starijim konstrukcijama motara nalazi se dinama. Alternator daje dovoljan napon i pri manjem broju obrtaja to nije bio sluaj sa dinamom. Proizvoa elektrine energije dobija pogon od kainog prenosnika od kolenastog vratila.

Akumulator je ureaj za uvanje elektrine energije. Energija je u akumulatoru akumulisana u vidu hemijske energije. Pozitivni pol je pomou izolovanog provodnika vezan kako za proizvoaa (alternator ili dinamo) tako i za potroae, a negativni pol vezan je za masu (kuite) traktora.

Elektrini ureaji na traktoru rade sa naponom od 12 V.

Elektrini pokreta je ureaj za poetno pokretanje motora usled ega dolazi do startovanja motora. Elektrini pokreta je u stvri elektromotor. Sastoji se od kuita, statora, rotora i kolektora. Na kraju vratila rotora nalazi se zupanik. Rotor je pomeren unazad u odnosu na stator, tako da prilikom startovanja dolazi prvo do pomeranja rotora unapred, do njegovog uzubljivanja u venac na zamajcu i do okretanja zamajca, ime se startuje motor. Posle prekida dovoda elektrine energije na elektrini pokreta, rotor se ponovo povlai unazad u prvobitni poloaj.

3.2. Prenosni mehanizam traktora (transmisija traktora)

Zadatak prenosnog mehanizma je da snagu motora prenese na pogonske tokove traktora, prikljuno vratilo traktora i na izvod za spoljnu hidrauliku. Transmisija visoku uestalost obrtanja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih tokova, ime se dobija odgovarajua brzina ali i vuna snaga za rad traktora. Prenosni mehanizam traktora sastoji se od: spojnice, menjaa, reduktora, konusno-tanjirastog prenosnika, diferencijala, poluosovina i zavrnih reduktora.

3.2.1. Spojnica

Spojnica (kvailo) slui za postepeno ukljuivanje i iskljuivanje veze motora i ostalih delova transmisije. Radi na principu trenja. Na traktorima se najee koristi tanjirasta spojnica. Ranije se koristila jednostepena a sada dvostepena spojnica. Kod dvostepene spojnice ostvaruje se nezavistan pogon na pogonske tokove traktora i na prikljuno vratilo traktora (PVT). Pritiskom na nonu pedalu u prvom stepenu (prvoj polovini hoda pedale) iskljuuje se pogon do tokova, a PVT i dalje radi. Daljim pritiskivanjem na nonu pedalu isljuuje se pogon i do PVT. Dvostruka spojnica ima veliku praktinu vrednost kod sloenih poljoprivrednih radova (kosilica za travu, freza,...).

Delovi frikcione tanjiraste spojnice su prikazani na slici 8.15.

Sl. 8.15. Dvostruka spojnica:

1-zamajac traktora; 2-sredinja ploa prvog stepena; 3-pritiskujua ploa prvod stepena spojnice; 4-opruge; 5-pritisna ploa drugog stepena spojnice; 6-sredinja ploa drugog stepena; 7-poklopac; 8-spojniko vratilo za transmisiju do tokova; 9-kuglini leaj; 10-spojniko vratilo za pogon PVT; 11-pritisni leaj; 12-iskljuna poluga; 13-vijak za regulaciju praznog hoda drugog stepena; 14-regulacija prvog stepena spojnice; 15-kolenasto vratilo motora8.2.2. Menja

Menja slui za promenu brzine kretanja i za promenu pravca kretanja. Postoji vie tipova menjaa koji se korite na traktorima (mehaniki menjai sa pokretnim zupanicima, menjai sa stalno uzubljenim zupanicima, planetrani menjai, hidrostatiki i hidrodinamiki menjai,...). Na naim traktorima uglavnom su u primeni mehaniki menjai sa pokretnim zupamicima.

Sl. 8.16. Menja sa pokretnim zupanicima:

A-ulaz snage (vratilo od spojnice); B-prenos i redukcija broja obrtaja na pomonom vratilu; C-izlaz snage na vratilu menjaa; D-pokretni zupanici; E-zupanici za vonju unazad

Pomeranje zupanika se izvodi pomou ruica i odgovarajueg broja viljuki koje su u vezi sa pokretnim zupanicima. Najee se nalaze tri pokretna zupanika (tri brzine kretanja unapred) i jedan posebni meuzupanik za vonju unazad. Kod novijih konstrukcija traktora menjai imaju vei broj stepena prenosa.

Iza menjaa najee se nalazi reduktor, iji je zadatak da udvostrui broj osnovnih brzina menjaa. Konstrukciono mogu biti izvedeni kao zupanici sa nepokretnim osama ili zupanici sa pokretnim osama (tzv. planetarni zupanici).

8.2.3. Zadnji prenos

Zadnji prenos (zadnji most traktora) slui da sa menjaa prenese pogon na pogonske tokove, da dodatno smanji uestalost obrtanja i omogui kretanje traktora u krivinama.

Zadnji prenos je smeten u kuitu od sivog liva. U njemu se nalazi konusno-tanjirasti zupasti prenosnik, mehanizam diferencijala i zavrni-boni reduktori.

Sl. 8.17. Zadni prenos:

1-konusni zupanik; 2-tanjirasti zupanik; 3-mehanizam diferencijala; 4-vratila ("poluosovine"); 5-zavrni-boni reduktori

Konusno-tanjirasti prenosnik sastoji se od konusnog zupanika i tanjirastog zupanika. Njihov zadatak je da redukuje uestalost obrtanja i promeni smer pogona od uzdunog na popreni. Konusni zupanik se nalazi na kraju vratila koje izlazi iz menjaa i uzubljuje se u tanjirasti zupanik. Konusno-tanjirasti prenosnik je veoma optereen i zato se koriste jaki kvalitetni leajevi. Tanjirasti zupanik privren je na kuite diferencijala vijcima a sa obe strane nalazi se po jedan konusni leaj.

Diferencijal se sastoji iz kuita u kojem se nalaze satelitski zupanici i zupanici postavljeni na bonim vratilima (poluvratilima). Iz diferencijala izlazi levo i desno poluvratilo na ijim krajevima se nalazi zavrni prenos.

Uloga diferencijala je da obezbedi nesmetano kretanje u krivinama. Prilikom kretanja u krivini spoljanji toak pree dui put u odnosu na unutranji toak, to znai da se njihove obimne brzine razlikuju. Tu razliku u brzini, tj. u broju obrtaja preuzimaju satelitski zupanici diferencijala (kretanje izmeu zubanika mehanizma diferencijala). Za pravolinijsko kretanje nije potreban diferencijal (nema meusobnog kretanja zupanika unutar mehanizma diferencijala).

Sl. 8.18. Sastavni delovi diferencijala:

1-konusni zupanik; 2-tanjirasti zupanik; 3-zupanici postavljeni na levom i desnom vratilu;

4-satelitski zupanici (trkai); 5-vratila("poluosovine")

Mehanizam rada diferencijala ima i nedostatke. U sluaju da jedan od tokova naie na klizav teren, on e proklizavati i pri tome razvijati samo neznatnu pogonsku silu. Ovaj nedostatak se odstranjuje ugradnjom blokade diferencijala, pri emu se ostvari kruta veza levog i desnog poluvrataila (ista uestalost obrtanja oba vratila). Ureaj za blokiranje ima u svom sastavu kandu koja se nalazi na oljebljenom delu vratila uz kuite diferencijala. Kanda se po naljebljenom vratilu moe slobodno pomerati. Kada se uz pomo komande za blokadu diferencijala uzubi u kuite diferencijala, dobija se kruta veza. Blokiranje diferencijala koristi se u teim uslovima rada (oranje na vlanom i delimino smrznutom zemljitu). Blokada diferencijala mora se iskljuiti pre svakog ulaska u krivinu.

Zavrni boni reduktori imaju zadatak zavrnog smanjenja broja obrtaja tokove traktora. Konstrukciono mogu biti izvedeni sa zupanicima sa nepokretnim osama ili sa zupanicima sa pokretnim osama (planetarni zupanici).

8.2.4. Prednji most traktora

Prednji most traktora sa svojim tokovima moe u standardnoj izvedbi da ima ulogu noenja i upravljanja, ali moe i da uestvuje u pogonu i onda ga nazivamo prednjim pogonskim mostom.

Ako traktori pored zadnjeg imaju i prednji pogonski most onda se takvi traktori zovu traktori sa pogonom na sva etiri toka (4x4 ili DW). Prednosti pogona na sva etiri toka:

bolje vune karakteristike,

manje klizanje pogonskih tokova i

vea ekonominost u radu.Nedostaci:

via nabavna sena i

vei radijus okretanja.

Prednji pogonski most ima sve delove koje ima i zadnji most.

Prednji pogonski most dobija pogon od vratila koje izlazi iz menjaa prema zadnjem mostu. Vratilo pogona prednjeg mosta spojeno je pomou kardanskog vratila sa vratilom koje izlazi iz menjaa. Po potrebi moe se ukljuiti ili iskljuiti pogon prednjeg mosta.

Prednji most slui i za upravljanje traktorom.

8.3. Ureaji na traktoru

8.3.1. Ureaj za kretanje

Na traktorima ureaj za kretanje je najee u obliku tokova sa pneumaticima naduvanim sa vazduhom. Ureaj za kretanje moe biti i u obliku gusenice (eline ili gumene).

Toak se sastoji od glavine, diska, naplatka i spoljanje i unutranje gume.

Glavina, disk i naplatak su elini. Traktorski pneumatici su postavljeni na naplatke. Dimenzije pneumatika se jo uvek izraavaju na sledei nain (u colima, "). Oznake pneumatika:

12,4/11-28

gde je:

12,4 - spoljanja irina pneumatika ("),

11 - irina naplatka (") i

28 - prenik naplatka.

Ili 180 x 28

gde je:

180 - irina pneumatika (mm) i

28 - prenik naplatka (").

8.3.2. Ureaj za upravljanje

Upravljanje traktorina se izvodi pomou prednjih tokova preko ureaja za upravljanje. Ureaj se sastoji od delova navedenih na slici 8.19.

Sl. 8.19. Ureaj za upravljanje traktora IMT-533:

1-upravlja; 2-vratilo upravljaa; 3-konusni zupanik; 4-segmenti tanjirastih zupanika; 5-poluge upravljakog mehanizma; 6-vijak za podeavanje praznog hoda; 7-kuite

8.3.3. Ureaj za zaustavljanje (koenje)

Zadatak konica na traktoru je usporenje prilikom vonje, kao i zaustavljanje traktora i zadravanje zaustavljenog traktora. Konice moraju delovati ravnomerno i efikasno. Prilikom naglog koenja nesme doi do zanoenja traktora u stranu.

I na traktoru kao i na drugim motornim vozilima moraju biti dva odvojena sistema za koenje:

radna konica koja slui za koenje u radu (moe da posebno koi levi i desni toak) i

parkirna konica, iji je zadatak zadravanje traktora u mestu.

Sl. 8.20. Ureaj za koenje:

1-leva nezavisna konica; 2-desna nezavisna konica; 3-runa parkirna konica; A-ekscentar za podeavanje konice; B-podeavanje duine poluga radi ujednaenog koenja

Prema nainu aktiviranja konice mogu biti mehanike, hidrauline i pneumatske.

Prema konstruktivnoj izvedbi razlikujemo:

konice sa bubnjem i unutranjim papuama,

pojasne konice i

diskosne konice.

8.3.4. Elektrini ureaji za vonju u javnom saobraajuTraktori se koriste na javnim putevima i moraju biti opremljeni svetlosno-signalizacionim i ureajima za javni promet, ali pored toga moraju imati i dopunske ureaje koji slue prilikom obavljanja odreenih poslova. Traktor mora imati sledee svetlosno-signalizacione ureaje:

poziciona svetla (prednja i zadnja),

prednja svetla (kratka i duga),

stop-svetla,

pokazivae pravca (levi i desni),

sirenu,

brisae stakla na kabini i

sedmopolni utika za svetlosne ureaje na prikolici.

Za rad u polju je potrebno imati dopunsko osvetljenje (dodatne prednje farove i zadnji far).

8.3.5. Ureaji za prikljuivanje orua

Traktor sam ne obavlja radove, ve to ini u agregatu sa raznim prikljunim mainama i oruima.

Potrebnu snagu za rad sa pojedinim mainama i oruima traktori mogu prenositi vuom (preko ureaja za vuu-poteznice), preko prikljunog vratila, preko spoljnjeg izvoda hidraulinog sistema ili kombinovano.

Traktor se kao vuno-pogonska maina moe koristiti:

za vuu odreenih prikljunih maina,

za noenje odreenih prikljunih maina i

da stavlja u pogon radne mehanizme maina, bilo da ih vue ili radi u mestu.

Kategorije ureaja za prikopavanje

Razlikujemo tri kategorije traktora u zavisnosti od vrste ureaja za prikopavanje:

prva kategorija, snaga do 35 kW,

druga kategorija, snaga od 30 do 75 kW i

trea kategorija, snaga preko 75 kW.

Prenik osovinice na piramidi za prikopavanje na prikljunim mainama:

prva kategorija 22 mm,

druga kategorija 28 mm i

trea kategorija 36,6 mm.

Posle postavljanja osovinice u uicu hidraulinog podiznog sistema, obavezno postaviti osigura.

Mogunosti prikopavanja prikljune maine za traktor:

noene maine (3 take prikopavanja),

polunoene maine (2 take prikopavanja),

vuene maine (1 taka prikopavanja) i

vrsto vezane maine za asiju traktora (4 take prikopavanja ili pomou vijaka).

Noene maine se postavljaju na poluge hidraulinog podiznog sistema (donje hidrauline podizne poluge i gornja uporna hidraulina poluga tzv. topling). Na taj nain se prikljuna maina vezuje u tri take, ime se ostvaruje mogunost da ona bude noena maina. Na svakoj noenoj maini se nalazi piramida za prikopavanje. Uice na hidraulinim polugama moraju da odgovaraju preniku osovinica koje se nalaze na mainama. Ove dimenzije su standardizovane i zavise od kategorije traktora i veliine i teine prikljune maine.

Polunoene maine se prikopavaju za traktor u dve take na donje hidrauline poluge. Na taj nain moe se podeavati samo prednji deo maine pomou hidraulinog podizaa traktora. Zadnji deo maine se oslanja na sopstveni osloni toak (bar jedan a esto i vie tokova). Zadnji toak ima posebni mehanizam za njegovo postavljanje u radni ili transportni poloaj, najee je to hidraulini cilindar.

Vuene maine prikopavaju se u jednoj taki preko razliitih tipova poteznica. Poteznica u zavisnosti od konstruktivne izvedbe moe da slui samo za vuu prikljune maine, koja u tom sluaju mora da ima bar dva oslona toka, a moe i vie. Sva podeavanja se izvode na prikljunoj maini. Ukoliko poteznica nosi prednji deo maine, isti je sluaj kao kod polunoenih maina.

esto je u praksi potrebno vrsto spojiti mainu za asiju traktora, zbog velikih optereenja u radu usled kojih bi dolo do preoptereenja hidraulinog podiznog sistema (razni tipovi poteznica, ureaj za prihranjivanje sa mineralnim hranivom, vitlo, ...). Maine mogu vrsto da se veu za asiju traktora pomou vijaka (bona kosilica). Drugi nain je ako se pomou hidraulinog podizaa traktora postave se u zadati poloaj, a sa polugom koja se postavlja koso, poveu gornja i donja mesta prikopavanja. Posle postavljanja dodatne poluge hidraulik traktora treba da se rastereti.

Poteznice

Konstrukcija savremenih poteznica je modifikovana i prilagoena zahtevima razliitih maina da bi se obezbedilo lako i sigurno prikopavanje, sigurno voenje maine ili prikolice u krivinama, da obezbedi odreeni poloaj visine prikopavanja, da maina moe na traktor da prenese odreeni deo optereenja i da omogui prikopavanje levo ili desno od sredine agregata. Postoje razliiti tipovi poteznica koje mogu da se podele u sledee dve grupe:

fiksirane (fiksne) poteznice i

poteznice na podiznim polugama.

Fiksirane poteznice (sl. 8.21) najee su bez mogunosti vertiklanog podeavanja.

a)b)

Sl. 8.21. Fiksirane poteznice:

a-poteznica za vuu orua; b-poteznica za vuu dvoosovinske prikolice

Poteznice na podiznim polugama sastoje se od poprene grede sa otvorima (sl. 8.22,a) koja se postavlja na donje poluge hidraulinog podizaa i uvruje pomou kosnika.

a)b)

Sl. 8.22. Poteznice na podiznim polugama:

a-univerzalna poteznica; b-automatska poteznica traktora

Kosnici su napravljeni iz dva dela i mogu da se produavaju i skrauju, ime se omoguava podeavanje visine poteznice. Donji deo kosnika se privruje za poprenu polugu sa otvorima, a gornji deo se spaja za kuite traktora sa dugakim lomljivim klinom. Posle postavljanja poteznice na potrebnu visinu pristupa se fiksiranju kosnika pomou vijka i navrtke, nakon ega se moe rasteretiti hidraulini podizni sistem. Ovakav tip poteznice nije pogodan za vuu prikolice u spoljanjem transportu i pri veim brzinama.

Automatska poteznica ili kuka (sl. 8.22,b) omoguava automatsko prikopavanje ili otkainjanje prikolice i drugih maina, korienjem hidraulinog podiznog ureaja bez silaenja sa traktora.

Stabilizatorske poluge spreavaju bono zanoenje priklune maine, postavljaju se jednim krajem na osovinicu sa spoljanje strane pre osiguraa, koja je postavljena na donje hidrauline poluge. Drugi kraj stabilizatorske poluge vezuje se za kuite traktora ispod pogonskih tokova.

Dizalica za podizanje prednjih tokova traktora je u obliku trougla. Na osnovi se nalaze dva iljka koja se zabadaju u podlogu i trei sa gornje strane koji se postavlja u udubljenje ispod prednjeg mosta traktora. Kretanjem traktorom unapred dolazi do izdizanja prednjih tokova.

Dizalica za podizanje zadnjih tokova traktora se postavlja na donje poluge hidraulinog podizaa. Deo sa osovinicama se postavlja u uice hodraulinih podiznih poluga, dok se zadnji deo u obliku aica postavlja na mestu veze donjih hidraulinih poluga i kuita traktora. Podizanjem pomou hidraulinog podiznog sistema, na principu poluge, preko aica na zadnjem delu hidraulinih poluga dolazi do sputanja poprene poluge na povrinu, ime dolazi do izdizanja traktora.

8.3.6. Hidraulini ureaji traktora

Hidraulini podiza

Hidraulini podizai koji se koriste na traktoru rade na hidrostatskom principu. Za prenoenje pritiska slui ulje koje hidraulina pumpa potiskuje pod pritiskom. Pumpe za ulje su najee zupaste ili klipne.

Sl. 8.23. Delovi hidraulinog podizaa traktora IMT 539:1-donje ili vune traktorske hidrauline poluge; 2-gornja uporna poluga; 3-kontrolna opruga;

4-leva i desna podizna ipka sa navojnim vretenom za izravnavanje; 5-ramena podizaa;

6-hidraulini cilindar; 7-klip sa klipnjaom; 8-komandna ruica; 9-hidraulina pumpa;

10-kontrolni ventil; 11-poluje ventila; 12-povratna opruga

Na traktoru IMT 539 postoje dve ruice koje su postavljene sa desne strane pored sedita traktoriste. To su ruica za kontrolu vue (kraa) i ruica za kontrolu poloaja (dua sa kuglicom), koja slui za podizanje i sputanje prikljune maine.

Za zadravanje maine na odreenoj radnoj dubini slui ruica za kontrolu vue. Ukoliko maina naie na vei otpor zemljita preko gornje uporne poluge prenosi se pritisak na kontrolnu oprugu (sl. 8.23, poz. 3), koja deluje na kontrolni ventil (sl. 8.23, poz. 10), i dolazi do deliminog podizanja hidraulinog podiznog sistema. Intenzitet podizanja se podeava preko ruice za kontrolu vue. Ukoliko je ruica sputena na dole, manji e biti stepen podizanja prikljune maine (napr. prilikom oranja usled poveanog otpora plug se podie, pa treba ruicu za kontrolu vue spustiti nadole, ili pak ako propada dublje u zemlju, ruicu za kontrolu vue treba pomeriti nagore).

Hidraulina instalacija za prikljuna orua

Zbog vee univerzalnosti primene, svaki traktor treba da ima hidraulinu instalaciju za snabdevanje uljem i pogon razliitih potroaa na prikljucima, kao to su: hidraulini cilindri na polunoenim i vuenim oruima, hidraulini cilindri na kiper prikolicama, razliiti hidromotori i drugo. Takoe na traktoru treba da bude postavljen cevovod i crevovod sa spojnicama za brzo prikljuivanje.

Hidraulina instalacija moe biti izvedena sa jednom zajednikom pumpom na traktoru ili sa dve odvojene pumpe. Ukoliko je traktor opremljen sa jednom pumpom za ulje, prilikom rada sa spoljnom hidraulikom, osnovni hidraulik traktora je iskljuen.

Na traktor IMT 539 se pored menjaa postavlja dodatni razvodnik kojim se ulje iz hidrauline pumpe preusmerava u hidraulini podiza traktora ili na izvod za spoljnu hidrauliku.

3.3.7. Ureaji za odvod snage

Prikljuno vratilo na traktoru

Prikljuno vratilo traktora (PVT) ukljuuje se posebnom ruicom koja se nalazi sa leve strane sedita vozaa (IMT 539). Pogon moe da bude direktno od motora ili pak posredno preko menjake kutije.

Dvostepena spojnica koja prekida prenos toka snage do tokova u drugom stepenu (pritisnuta do kraja) odvaja prenos i do prikljunog vratila.

Dimenzije, oblik, poloaj i uestalost obrtanja prikljunog vratila traktora su standardizovani. To omoguava agregatiranje maina razliitih proizvoaa sa razliitim markama i tipovima traktora.

Prikljuno vratilo se okree u smeru kazaljke na satu. Za prikljuno vratilo od 6 ljebova standardni prenik iznosi 34,87 mm a kod tekih traktora PVT ima 21 ljeb i prenik 44,45 mm.

Naljebljeno vratilo ima jedan popreni ljeb po celom obimu vratila, koji slui za osiguranje kod spajanja sa kardanskim vratilom, a takoe ima i jednu rupu koja takoe slui za osiguranje.

Standardna uestalost obrtanja prikljunog vratila kod traktora manjih snaga iznosi 54010 min-1, pri maksimalnoj uestalosti broja obrtaja motora ili pri 75% od maksimalne uestalosti.

Traktori srednjih snaga imaju dva izvoda ili mogunost izbora kod kojih je uestalost broja obrtanja 1.00025 min-1.

Traktori veih snaga imaju PVT sa uestalou broja obrtanja od 1000 min-1.

Kada je izvan upotrebe, prikljuno vratilo treba da bude zatvoreno sa svojim poklopcem.

Kardansko vratilo

Kardansko vratilo slui za prenos snage od prikljunog vratila traktora na prikljunu mainu. Izraeno je od teleskopske cevi koja je najee kvadratnog oblika, na ijim krajevima se nalaze kardanski zglobovi (krst i viljuke). Izvod PVT i poloaj mesta za postavljanje kardanskog vratila na maini treba da bude u jednoj liniji.

Kardansko vratilo moe da bude snabdeveno sa jednosmernim spojnicama, ili spojnicama koje spreavaju preoptereenje.

Kardansko vratilo mora da ima zatitnu oblogu (sl. 8.24) koja se privruje za nepokretni deo traktora ili prikljune maine.

Sl. 8.24. Kardansko vratilo sa zatitnom oblogom

Sl. 8.25. Razliiti oblici poprenog preseka kardanskog vratila

Remenice

Remenica moe da se primeni kad se ne koristi vea obimna brzina od 25 m/s i ako nije bitna apsolutna tanost prenosa obrtnog momenta. Dozvoljeno klizanje iznosi 1-2%.

Pored pljosnatih kaieva mogu da se koriste i klimasti kaini prenosnici, kod kojih i remenica ima odgovarajui oblik. 8.3.8. Pneumatski ureaji traktora

Traktori koji se koriste za vuu prikolica nosivosti preko 3 tone moraju imati pneumatsku instalaciju za koenje prikolice (sl. 8.26).

Sl. 8.26. Pneumatska instalacija traktora:

1-kompresor; 2-regulator pritiska; 3-rezervoar; 4-ep za isputanje taloga; 5-dvostruki manometar; 6-noni koioni ventil; 7-poluge none konice; 8-poluge rune konice; 9-spojnika glava; 10-slavina za zatvaranje prikljunog vodaPrilikom spajanja spojnike glave traktora sa spojnikom glavom prikolice potrebno je zatvoriti slavinu na prikljunom vodu. Nakon spajanja slavina se ponovo otvara.

Pneumatska instalacija ima mogunost prikljuenja creva za duvanje pneumatika na tokovima.

8.4. Bilans snage traktora

Pri radu traktora ne postoji mogunost da se celokupna snaga motora traktora iskoristi za koristan rad.

Bilans snage traktora moe da se predstavi jednainom koja pokazuje kako se za vreme rada traktora "troi" snaga motora. Poto snaga motora traktora treba da bude jednaka zbiru snaga koje se utroe na savlaivanje razliitih otpora, jednaina ima oblik:

Pe = Ppot + Ppvt + Ph + Ptrto + Ptrpv + Ptrh + Pvo + Pkl ( Pus ( Pin ,

(kW),

gde je:

Pe efektivna snaga motora traktora, kW,

Ppot snaga na poteznici traktora, kW,

Ppvt snaga na prikljunom vratilu traktora, kW,Ph snaga utroena preko hidraulikog pogona, kW,Ptrto snaga potrebna za savlaivanje otpora transmisije do pogonskih tokova, kW,

Ptrpv snaga potrebna za savlaivanje otpora transmisije do prikljunog vratila traktora, kW,

Ptrh snaga potrebna za savlaivanje otpora transmisije do hidraulikog pogona, kW,

Pvo snaga potrebna za savlaivanje otpora usled vlastitog kretanja, kW,

Pkl snaga koja se gubi pri klizanju pogonskih tokova, kW,

Pus snaga koja se gubi za savlaivanje otpora transmisije, kW i

Pin snaga koja se gubi usled savlaivanja inercijalnih sila, kW.

Stepen korisnog dejstva traktora na poteznici traktora izraunava se pomou jednaine:

,

(-)

Ukupni stepen korisnog dejstva traktora (ako se angauje snaga na poteznici, prikljunom vratilu i preko spoljne hidraulike) izraunava se pomou jednaine:

,

(-).

8.4.1 Zadaci

8.1. Izraunati raspoloivu snagu na poteznici traktora, (Ppot = ?), ako je:

efektiva snaga motora traktora Pe = 25,76 kW,

koeficijenti korisnog dejstva transmisije: (tr1 = 0,97, (tr2 = 0,97, (tr3 = 0,95,

teina traktora, G = 14.715 N,

koeficijent otpora vonje, f = 0,20,

brzina kretanja traktora, v = 5,4 km/h,

koeficijent klizanja tokova ( = 10%,

uspon, i = 4%,

ubrzanje traktora pri kretanju iz mesta, a = 0,5 m/s2,

vreme koje traktor utroi pri ubrzavanju da bi dostigao radnu brzinu, t = 3 s.

Raspoloiva snagu na poteznici traktora (Ppot = ?, kW), izraunava se na osnovu izraza:Ppot = Pe (Ptrto + Pvo + Pkl ( Pus ( Pin)

Snaga potrebna za savlaivanje otpora transmisije do pogonskih tokova:

Ptrto = Pe ((1- (tr) = 25,76 ((1- 0,89) = 2,83 kW

Ukupni koeficijent korisnog dejstva transmisije od motora do tokova:

(tr = (tr1 (tr2 (tr3 = 0,97 0,97 0,95 = 0,89

Snaga potrebna za savlaivanje otpora usled vlastitog kretanja:

Pvo = Fvo v = 2.943 1,5 = 4,41 kW

(v = 5,4 km/h : 3,6 = 1,5 m/s)

Otpor vonje:

Fvo = G f = 14.715 0,20 = 2943 N

Snaga koja se gubi pri klizanju pogonskih tokova:

Pkl = ( (Pe Ptr) = 0,1 (25,76 2,81) = 2,30 kW

Snaga koja se gubi za savlaivanje otpora uspona:

Pus = Fus v = 590 1,5 = 0,89 kW

Otpor pri savlaivanju uspona:

Fous = G i = 14715 0,04 = 590 N

Snaga koja se gubi usled savlaivanja inercijalnih sila:

Pin = Fin vin = 750 0,75 = 0,56 kW

Otpor pri savlaivanju inercijalnih sila:

Fin = m a = a = 0,5 = 750 N

Srednja brzina pri ubrzavanju:

vin = = = 0,75 m/s

Raspoloiva snaga na poteznici traktora iznosi:

Ppot = 25,76 (2,83 + 4,41 + 2,30 + 0,89 + 0,56) = 14,77 kW

8.2. Izraunati ukupni stepen korisnog dejstva za traktor snage motora Pe = 50 kW, ako je poznato:

uestalost obrtanja PVT, npvt = 540 min-1,

obrtni moment izmeren na prikljunom vratilu, M = 450 Nm,

radna brzina agregata, v = 3,6 km/h,

vuna sila na poteznici Fpot = 5.500 N i

snaga predata preko hidrauline transmisije Ph = 6 kW.

Ukupni stepen korisnog dejstva snage motora traktora iznosi:

= = 0,7387 ( (uk = 73,87%

Snaga predata preko prikljunog vratila traktora iznosi:

W

Ugaona brzina na prikljunom vratilu traktora iznosi:

=56,52 s-1

Snaga predata preko poteznice iznosi:

Wt

PAGE 48

_1202051500.unknown

_1206334447.unknown

_1206335688.unknown

_1391329669.unknown

_1392184387.unknown

_1392526004.unknown

_1423460381.unknown

_1424065249.unknown

_1423460437.unknown

_1423460351.unknown

_1423460372.unknown

_1392525537.unknown

_1392525994.unknown

_1392194628.unknown

_1392184438.unknown

_1392101216.unknown

_1392110653.unknown

_1392110677.unknown

_1392101599.unknown

_1391332144.unknown

_1391758395.unknown

_1391920714.unknown

_1391492740.unknown

_1391493041.unknown

_1391487230.unknown

_1391330358.unknown

_1391330487.unknown

_1391330291.unknown

_1206769789.unknown

_1391328374.unknown

_1391328960.unknown

_1391329151.unknown

_1391328396.unknown

_1391328459.unknown

_1206770030.unknown

_1206770069.unknown

_1206787665.unknown

_1206769858.unknown

_1206769540.unknown

_1206769737.unknown

_1206335903.unknown

_1206334706.unknown

_1206335052.unknown

_1206335636.unknown

_1206334749.unknown

_1206334535.unknown

_1206334672.unknown

_1206334502.unknown

_1202622470.unknown

_1202623287.unknown

_1203220524.unknown

_1205833443.unknown

_1205835091.unknown

_1205835293.unknown

_1205835393.unknown

_1205834904.unknown

_1205568058.unknown

_1202623868.unknown

_1202624325.unknown

_1202628798.unknown

_1202623802.unknown

_1202623068.unknown

_1202623270.unknown

_1202622849.unknown

_1202188179.unknown

_1202189112.unknown

_1202622353.unknown

_1202188386.unknown

_1202052041.unknown

_1202052893.unknown

_1202053269.unknown

_1202053068.unknown

_1202052100.unknown

_1202051976.unknown

_1202032018.unknown

_1202047143.unknown

_1202048958.unknown

_1202049565.unknown

_1202050054.unknown

_1202049366.unknown

_1202048794.unknown

_1202048864.unknown

_1202047200.unknown

_1202034669.unknown

_1202044640.unknown

_1202046752.unknown

_1202044517.unknown

_1202033875.unknown

_1202034386.unknown

_1202032166.unknown

_1202024930.unknown

_1202026099.unknown

_1202026822.unknown

_1202026929.unknown

_1202026555.unknown

_1202025821.unknown

_1202025935.unknown

_1202025107.unknown

_1202024580.unknown

_1202024820.unknown

_1202024917.unknown

_1202024721.unknown

_1202024307.unknown

_1202024402.unknown

_1202024485.unknown

_1202024419.unknown

_1202024350.unknown

_1170736337.unknown

_1170736520.unknown

_1170736552.unknown

_1