Peloponeski rat i Atina u doba Perikla

Atina u doba Perikla

• Razdoblje izmedju proterivanja Persijanaca iz Grčke i početka Peloponeskog rata predstavlja period najveće moći Atine, to je tzv.zlatno doba Atine• Za njen uspon je najzaslužniji bio čuveni državnik Perikle• Perikle je dodatno unapredio atinsku demokratiju, to je doba tzv.radikalne demokratije• Arhonti su mogli biti birani i iz trećeg Solonovog staleža• On je želeo da svi atinski gradjani, uključujući i najsiromašnije, učestvuju u političkom životu, zbog toga je uveo plate za obavljanje političkih dužnosti, u tu svrhu novac je uziman iz blagajne Atinskog pomorskog saveza• Odlučujuća uloga u političkom životu pripala je eklesiji• Značajno mesto u političkom životu pripadalo je stratezima, bilo je ih je 10. Oni su bili vojni komandanti, biran je po jedan komandant iz svake od Klistenovih fila • U doba Perikla oni su imali veliki značaj i u političkom životu• Za veliki broj političkih funkcija, osim stratega, ljudi su birani žrebom• Perikle je radio na jačanju atinske kontrole nad članovima Atinskog pomorskog saveza, u članicama saveza je naseljavao atinske gradjane, a u pobunjenim članicama je ostavljaoatinske vojne odrede • Od sredine 5.veka on je radio i na jačanju atinske vlasti na kopnu, na prostoru srednjeGrčke, ali i izvan matične Grčke, na prostoru Trakije i u zapadnom Sredozemlju (VelikaGrčka), Trakija je bila značajna zbog bogatih rudnika zlata i srebra, a južna Italija i Sicilija zbog uvoza žita• U Periklovo vreme potpuno su obnovljeni hramovi na atinskom Akropolju, medjunjima se naročito isticao Partenon • Akropolj je takodje ukrašen Propilejima, monumentalnom kapijom• Perikle se postarao da Atina bude i dobro utvrdjena, sagradio je “duge bedeme”,izmedju grada i luke Pirej• Uspon Atine pod vodjstvom Perikla predstavljao je pretnju Sparti i Peloponeskom savezu, pojedine članice Peloponeskog saveza počele su da prilaze Atinskom pomorskom savezu

1

Peloponeski rat (431-404.p.n.e.)

• Uzrok Peloponeskog rata bio je strah Sparte od jačanja Atine• Atina je uspostavila hegemoniju (prevlast) u Egejskom moru i počela da širi svojuticaj prema zapadu• Atina je bila velika ekonomska i trgovačka sila, kao i kulturno središte čitavog grčkogsveta

Arhidamov rat (431-421.p.n.e.)

• Prva faza Peloponeskog rata poznata je pod nazivom Arhidamov rat, po imenu spartanskog kralja Arhidama • Atina i Sparta su se odlučile za potpuno različite strategije• Sparta, sa jakom kopnenom vojskom je svake godine upadala na poluostrvo Atiku i pljačkala okolinu grada, ali nisu imali snage da zauzmu sam grad zbog nedostatka mornarice• Atinjani su se suočili sa velikom epidemijom kuge, od koje je umro veliki broj ljudi, uključujući Perikla• Atinjani su se opredelili za pomorske operacije, napadajući obalu Peloponeza• 425.god. p.n.e. Atinjani su uspeli da osvoje grad Pilos, iz tog uporišta mogli su da ugrožavaju i samu Spartu; Pilos je postao uporište i za odbegle helote • U drugoj fazi Arhidamovog rata, borbe su vodjene u Trakiji, oko grada Amfipolisa, glavnog atinskog uporišta, gde su i Atina i Sparta pretrpeli velike gubitke• Ova borba je predstavljala prekretnicu Arhidamovog rata, i jedna i druga strana su pretrpele ogromne gubitke u ljudstvu, finansijska sredstva su bila gotovo iscrpljena,Atinjani su se plašili pobune saveznika a Sparta pobune helota• 421.god. sklopljen je mir, koji je u istoriji poznat kao Nikijin mir

II faza Peloponeskog rata

• Ratne operacije obnovila je Atina 415.god. p.n.e, preduzevši napad na Siciliju, koja je za Atinjane bila značajna kao izvor snabdevanja žitom• Da bi zagospodarili ostrvom, Atinjani su morali da zauzmu Sirakuzu• Opsada Sirakuze je trajala skoro dve godine, grad je bio opkoljen i sa kopna i sa mora, ali je preokret usledio dolaskom pojačanja iz Sparte; ekspedicija je bila završena potpunim porazom Atinjana• Poraz na Siciliji je naneo težak udarac Atini, od kojeg se ona nije oporavila, njenaflota je bila skoro potpuno uništena, a državna blagajna ispražnjena• 413.god. Spartanci su zauzeli severni deo poluostrva Atika Dekeleju• Ovim je počela poslednja faza u ratu, tzv.Dekelejski rat, koji traje do sklapanjamira 404.god. p.n.e.• U poslednjim godinama rata, glavno mesto sukoba bio je Helespont (antički naziv zaDardanele), moreuz koji spaja Egejsko i Mramorno more• Kroz ovaj moreuz Atina je trgovala sa kolonijama na Crnom moru i snabdevalase žitom• Odlučujuća pomorska bitka odigrala se 405.god. p.n.e. kod Egospotama, u kojojsu Spartanci, predvodjeni Lisandrom porazili atinsku flotu • Nakon ove bitke sve članice Atinskog pomorskog saveza počele su da napuštajuAtinjane, ostavši bez flote, finansija i saveznika, Atina je 404.god. p.n.e. moralada kapitulira• Sparta je Atini nametnula teške uslove mira:• Atinski pomorski savez je raspušten • Atina je morala da preda preostalu flotu i da sruši “duge bedeme”• U Atini su na vlast dovedeni aristokrati,tzv. vladavina “trideset tirana”• Sparta je postala vodeća sila u Grčkoj

2

Uspon Makedonije

Prevlast Sparte u Grčkoj

• Prva polovina 4.veka p.n.e. obeležena je sukobima grčkih polisa• Nekadašnji članovi Atinskog pomorskog saveza sada su se našli pod vlašću novihgospodara, svuda je uvedena vlast aristokratije (oligarhije), tako da je sve višejačalo nezadovoljstvo vladavinom Sparte• Prevlast Sparte u Grčkoj srušija je Teba • Moć Tebe bazirala se na dobro organizovanoj vojsci• Tebanci su srušili moć Sparte u bici kod Leuktre 371.god. p.n.e.• Nakon ove bitke počeo je period dominacije Tebe u Grčkoj• Nagli uspon Tebe doveo je do zbližavanja dotadašnjih neprijatelja, Atine i Sparte• Moć Tebe srušena je 362.god. p.n.e. u bici kod Mantineje

Uspon Makedonije

• Tokom 4.veka p.n.e. u Grčkoj se pojavila nova sila, Makedonija, kraljevstvo naseveru Grčke• Makedonija se razvijala nezavisno od dešavanja u ostatku Grčke, sami Grci suMakedonce smatrali varvarima, iako su po poreklu bili bliski• Uspon Makedonije počeo je vladavinom kralja Filipa II (359-336.god. p.n.e.)• On je osvojio zapadni deo Trakije, čime je došao u posed čuvenih rudnika zlata i srebra, što je omogućilo ekonomsko jačanje Makedonije• Reorganizovao je makedonsku vojsku, stvorivši čuvenu makedonsku falangu; posebno mesto u vojsci pripadalo je “pratiocima”, elitnoj jedinici makedonske konjice• Pošto je učvrstio vlast u svom kraljevstvu, Filip II je počeo da širi uticaj u Grčkoj, tako što se uplitao u sukobe grčkih polisa, vešto ih koristeći • Širenju njegovog uticaja suprotstavili su se grčki polisi, Atina, Sparta i Teba, ali drastično oslabljeni medjusobnim sukobima• Atinjani su delimično obnovili svoj uticaj na moru, stvorivši 378.god. p.n.e. Drugi Atinski pomorski savez• Do sukoba Atine i Makedonije došlo je kada je Filip II počeo da pokorava članice atinskog pomorskog saveza (na poluostrvu Halkidiki i u Trakiji)• Vodeću ulogu u organizovanju otpora Filipu II imao je čuveni atinski govornik Demosten, koji je držao Filipike, govore protiv Filipa II• Demostenova politika bila je većinska u Atini, ali je bilo i pristalica Filipa II• Isokrat, takodje atinski govornik, je u Filipu II video ujedinitelja razjedinjenih grčkih polisa, koji bi ih poveo u rat protiv Persije• Sukob Grka sa Makedonijom bio je neizbežan• Do odlučujuće bitke došlo je 338.god. p.n.e. kod Heroneje, u kojoj su Makedonci porazili ujedinjenu vojsku Atine i Tebe• Atina je sačuvala nezavisnost, ali je morala da raspusti Drugi atinski pomorski savez• Filip II je 337.god. p.n.e. sazvao svehelenski kongres u Korintu, na kojem je saopštio nameru da ratuje protiv Persije, grčki gradovi su formalno zadržali nezavisnost,ali su se obavezali da neće ratovati protiv Makedonije i da će se pridružiti pohodu na Persiju• Medjutim, Filip II bio je ubijen u dvorskoj zaveri 336.god. p.n.e.• Pre nego što je uspeo krenuti u pohod na Persiju, ubijen je u svojoj prestolnici – polis Pela, motivi ubijstva nisu poznati, makar se zna ime ubijice, a to je bio jedan od njegovih stratega Pauzanija. Mnogi istoričari pretpostavljaju da bi naručilac ubijstva mogli biti i njegova žena Olimpijada ili čak i njegov sin Aleksandar.• Na prestolu ga je nasledio sin Aleksandar, rodjen iz braka sa epirskom princezomOlimpijadom

3

ALEKSANDAR MAKEDONSKI• Bio je okružen mnogobrojnim učiteljima, medju kojima je najvažniji Aristotel, koji je bio duhovni otac mladog princa• Veoma rano je pokazao vojničke kvalitete, istakao se u bici kod Heroneje• Nakon što je nasledio oca, nije mogao odmah da napadne Persiju• Morao je najpre da učvrsti vlast u samoj Makedoniji, zatim je morao da pokori severne susede: Ilire i Tračane• Zatim je morao da sredi situaciju u Grčkoj, u kojoj su Atina i Teba pripremale pobunu, ali je tu pobunu Aleksandar brzo i surovo ugušio, razorivši grad Tebu• Nakon toga, on je mogao da se posveti napadu na Persiju• 334.god. on je prešao sa vojskom u Malu Aziju• Persijski satrapi Male Azije su mu se suprotstavili 334.god. p.n.e. u bici na Graniku• Aleksandar je pobedio u toj bici, što mu je otvorilo put u Malu Aziju• Nakon osvajanja Male Azije, uputio se u Siriju, gde mu se suprotstavila persijska vojska, predvodjena carom Darijem III• Došlo je do bitke kod Isa 333.god. p.n.e. u kojoj su Makedonci odneli pobedu, car Darije III je pobegao sa bojišta, ali je zarobljena njegova porodica• Nakon pobede kod Isa, Aleksandar se sa vojskom uputio na jug, kroz Siriju i Fenikiju• Feničanski gradovi predali su se bez borbe, osim grada Tira, koji su Makedonci opsedali 7 meseci• Osvajanjem Fenikiji Aleksandar je skršio pomorsku moć Persije, feničanski brodovi su činili osnovu njegove flote• 332.god. p.n.e. Aleksandar je prešao u Egipat, koji se predao bez borbe, gde je dočekan sa faraonskim počastima• 331.god. p.n.e. Aleksandar je uputio svoju vojsku prema Eufratu• Darije III ga je sačekao sa ogromnom vojskom kod Gaugamele, gde je došlo do treće velike i odlučujuće bitke• Aleksandrova pobeda kod Gaugamele odlučila je sudbinu Persijskog carstva• Posle ove pobede, osvojio je ključne gradove carstva: Vavilon, Persepolis i Suzu• Darije III je pobegao na istok, Aleksandar je imao nameru da ga zarobi, ali je Darija III ubio jedan od njegovih satrapa Bes (Aleksandar je veoma surovo kaznio Besa)• Nakon osvajanja Persije, Aleksandar se 327.god. p.n.e. uputio prema Indiji• On je na reci Hidasp porazio vojsku indijskog kralja Pora, osvojio je oblast današnjeg Pendžaba, ali je vojska odbila da nastavi dalje (plašili su se slonova) i morao je da odustane od daljeg pohoda• Aleksandar je umro 323.god. p.n.e. u VavilonuHELENISTIČKE MONARHIJE• Doba nakon smrti Aleksandra Makedonskog bilo je vreme sukoba izmedju njegovih vojskovodja• Oni se na grčkom nazivaju dijadosi (naslednici), dok se naslednici dijadoha nazivaju epigoni• Borba dijadoha trajala je skoro 50 godina i završena je raspadom Aleksandrovog carstva na tri velike i nekoliko manjih helenističkih monarhija• Makedonijom je vladao Antigon (dinastija Antigonida)• Egiptom je vladao Ptolomej (dinastija Ptolomejida)• Sirijom i posedima na istoku vladao je Seleuk (dinastija Seleukida)• Od manjih državica isticala se po značaju Kraljevina Pergam HELENISTIČKA KULTURA• Vladavinom Aleksandra Makedonskog počelo je helenističko razdoblje• U tom periodu nastaje nova helenistička kultura, koja nastaje spajanjem grčke kulture sa kulturama Starog istoka • Do približavanja dveju kultura dolazi i na polju religije, za helenističku religiju značajan je sinkretizam, tj.spajanje grčkih bogova sa bogovima Starog istoka

           

4

Zanimljivosti

Aleksandar se sve više počeo ponašati prema običajima istočnjačkih despota i božanskom shvatanju vladara. Za žene je uzeo Persijanke – Roksanu (satrapovu kćer) i Statiru (Darijevu kćer). Ubrzo je naterao svoje vojnike da se ožene Persijankama (iako su mnogi u Grčkoj već imali ženu i decu), a taj čin poznat je pod nazivom "venčanje Europe i Azije".

Aleksandar je bio jako vezan za svog konja Bukefala, kojeg je dobio još od svog oca jer je bio jedini koji ga je uspeo umiriti. Nakon njegove smrti tokom pohoda na Indiju naredio je da se podgne grad u slavu svog konja.

Velikog udela na sposobnosti i postupke Aleksandrove imao je njegov lični učitelj, Aristotel. On potiče iz grada Stagira kojeg je jednom prilikom Filip II razorio, a stanovnike prodo u roblje. Kada je Aristotel postao Aleksandrov učitelj, Filip je ponovno izgradio Stagiru i vratio sve stanovnike iz zarobljeništva.

Prilikom osvajanja grada Gordija, priča kaže da je Aleksandar razrešio poznati "gordijev čvor". Čvorom su bila vezana kola kojima su na taj prostor stigli kralj Gordij (osnivač Gordija), njegova žena i njihov sin, kralj Mida (poznat po legendi da sve što dotakne pretvori u zlato). Legenda kaže da ko razreši čvor postaje vladar Azije, a Aleksandar je to učinio jednim udarcem sablje.

Do danas nam nije u potpunosti poznato što je Aleksandar želio postići. Neki istoričari tvrde da je želeo osvojiti svet; drugi pak kažu da je želeo uspostaviti carstvo koje će ga nadživeti, a postoje i idealističke ideje o njegovoj viziji ujedinjenja svih ljudi koji će u jednom carstvu živeti u harmoniji.

Egipćani su dočekali Aleksandra kao oslobodioca i proglasili ga svojim faraonom i sinom boga Amon-Ra. Čim je postao gospodar Egipta odlučio je izgradi veliki grad na ušću Nila koji je po njemu nazvan Aleksandrija (jedna od skoro sedamdesetak Aleksandrija koje je osnovao tokom svojih osvajanja), i koji je ostao veliki grad tokom istorije. Nikada se kasnije nije vraćao u Aleksandriju, ali je njegovo tijelo sahranjeno u gradu po nalogu Ptolomeja I, osnivača makedonske dinastije koja je vladala Egiptom nakon Aleksandra.

5

HELENISTIČKA KULTURA

Као раздобље општег напретка, хеленистичко доба је оставило неизбрисив траг у историји човечанства.

Грчки и македонски досељеници, војници, трговци, занатлије, учени људи и чиновници, на источним обалама Александровог краљевства, доносили су и ширили грчке обичаје, језик и културу. С друге стране упознавали су се са културом и начином живота старог истока. Мешањем тих двеју култура, хеленске и источне, настала је богата хеленистичка култура.

РЕЛИГИЈА

Хеленистичко доба донело је значајне новине на пољима свих грана културе, па и у религији. Грци и Македонци, мешајући се са народима Старог истока, упознају се с њиховим верским схватањима и почињу да поштују њихове богове.

У читавом хеленском свету се проширио култ египатске богиње Изиде. Изида је, према њиховом схватању, била богиња природе и господарица земље, мора и мрачног подземног света. Увек је била спремна да помогне смртницима, утеши их или избави из недаћа. Сматрана је једним од најцењенијих божанстава.

Такође, био је карактеристичан синкретизам, тј. Спајање грчких богова са божанствима Старог истока.

Сарапис је представљао спој најзначајнијих египатских и хеленских богова. Био је господар подземног света, као египатски бог Озирис. Лечио је болесне и чинио чуда, као хеленски бог Асклепије. Представљан је са жезлом у руци, као Зевс, или са Кербером крај ногу, као Хад.

Поданици хеленистичких краљева су своје владаре поштовали као богове. Ова пракса је преузета од народа старог истока. Први владар који је од својих поданика захтевао да га поштују као божанство био је Александар Велики. Изједначаван је са Хераклом, сином бога Зевса. Због тога је често приказиван као и Херакле, са лављом кожом на глави.

ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

Уметници овог доба, створили су дела непролазне вредности, која и данас чине део светске културне баштине. Многа од њих нису сачувана до наших дана, али о њима сазнајемо на основу описа античких писаца.

1. АРХИТЕКТУРА

У архитектури преовладава китњасти коринтски стил. Грађевине су биле богато и раскошно украшене статуама и рељефима. Улице су биле широке, сличне модерним булеварима, секле су се под правим угловима. Сваки хеленистички град имао је простран трг, позориште и многе друге раскошне грађевине.

Једно од највећих достигнућа хеленистичке културе био је светионик Фарос на истоименом острву у Египту, испред александријске луке. Омогућавао је бродовима безбедан повратак у луку. Убрајан међу седам светских чуда, као највиша грађевина тог времена. Светлост са Фароса се могла видети на 50км од александријске обале. Дању се сигналиѕирало великим огледалима, а ноћу ватром која је горела на врху светионика.

2. ВАЈАРСТВО Реализам хеленистичког вајарства најбоље се огледа у портретима, где су личности

представљане тачно онако како су изгледале. Њихова лица су одражавала различита расположења и осећања. Међу портретима краљева, највише се истичу портрети Александра Великог, које је вајао Лисип и за која се сматра да у једина верно приказивала лице овог младог краља, његову таласасту косу, усправан врат и чежњиве очи.

6

3. СЛИКАРСТВО

Хеленистички мајстори усавршили су технику израде мозаика. Заправо, слике прављене од бојеног шљунка, разнобојних каменчића или комадића стакла. Теме мозаика су биле разнолике. Приказивале су сцене из митологије, свакодневног живота, великих ратних похода. Омиљени мотиви биле су разноврсне биљке и животиње. Зидно сликарство је било веома развијено. Веома мали број сликарских дела је сачуван, а једно од тих јесте и слика битке код Иса.

Један леп пример реализма у хеленистичком вајарству је и статуа ''Умирући Гал'‘, где је представљен рањени галски ратник.

Једна од најчувенијих скулптура је Ника. Богиња је представљена раширених крила, у тренутку када слеће на прамац брода, док јој ветар дува у лице.

ДРУШТВЕНЕ И ПРИРОДНЕ НАУКЕ

Хеленистичко доба-златно доба науке. Долази до процвата у свим областима науке, јер су људи били жељни нових сазнања.

На располагању су биле библиотеке у свим већим градовима. Најбогатија библиотека се налазила у Александрији у Египту. Сматра се да је бројала између 100 000 и 700 000 дела. Ту су се могла наћи дела класичне грчке књижевности, али и различити списи из Египта,Месопотамије и других крајева. Ово непроцењиво благо страдало је у пожару када је римски војсковођа Цезар опсео град гонећи свог супарника Помпеја. Касније је створен и Музеј, дом муза, где су предавања држали учени људи-математичари, астрономи, филозофи, историчари

Хеленистичка историографија достигла је врхунац у делу Полибија, који је написао ’’Историје‘‘ од избијања Првог пунског рата(264. год. пре н.е.) до пада Хеладе под римску власт(146. год. пре н.е.). То дело уствари представља општу историју Средоземља и било је намењено најпре државницима и политичарима. Полибије је сматрао да је познавање и изучавање историје најважније за добро образовање и формирање људског карактера.

Такође, и на пољу природних наука, хеленистичко доба је донело велики напредак. Најпре, на пољу математике, астрономије и медицине.

Математичар Еуклид сабрао је сва дотадашња знања из математике(око 300. год. пре н.е.) у свом делу ’’Елементи‘‘.

Астроном Аристарх је први у јавности изложио хелиоцентричну теорију, тј. да се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Али његова тврдња није имала велики број присталица јер су људи још увек веровали да се све планете окрећу око Земље.

Лекари су били веома умешни у борби против многих болести и стално су трагали за новим лековима. Многи су били заинтересовани за анатомију, па су, сецирали лешеве затвореника како би се упознали са изгледом и радом људских органа. Открили су да је срце средиште система артерија и вена, те да је мозак централни део нервног система (прва половина III века пре н.е.).

Научници хеленистичког света су уједно били и проналазачи. Трудили су се да сва теоријска достигнућа на што бољи начин примене у практичном животу и да сваки свој доказ објасне практичним примером.

Велики математичар и астроном Архимед, израчунао је вредност броја π и развио систем подизања терета помоћу чекрка. Установио је како функционише опруга и изјавио:’’Дајте ми ослонац и померићу свет‘‘. Такође је, бавећи се астрономијом, направио два планетаријума који су прецизно приказивали кретање небеских тела

7