penzijski sistem u srbiji

8/18/2019 Penzijski Sistem u Srbiji

1/27

Penzijski sistem u Srbiji – karakteristike,dosadašnje reforme, dileme i opcijeGordana Matković 1. Uvod-U najvećem broju zemalja danas postoji obavezno penzijsko osiguranje.

Ideja obaveznogpenzijskog osiguranja polazi od pretpostavke da nisu svi pojedinci dovoljnoodgovornida štede za svoju starost. Uvodeći obavezno penzijsko osiguranje državaprimorava pojedinceda izdvajaju deo svog tekućeg dohotka kako bi se osiguralo da imajudovoljnosredstava makar za zadovoljenje osnovnih potreba kada više nisu u stanju dazarađuju.Na taj nain postiže se i !prinudno" ujednaavanje dohotka i potrošnje tokomrazliitih

#aza životnih ciklusa.-$pravdanje za prinudnu štednju za starost kroz penzijsko osiguranje presvega se argumentujeinjenicom da se naknade za osiguranje isplaćuju iz doprinosa zaposlenih% tedabi u suprotnom država za socijalnu zaštitu starih morala da izdvaja znaajnasredstva natargetirane programe socijalne pomoći iz budžeta% što ne bi bilo pravedno uodnosu naone koji se ponašali odgovorno i koji su se štednjom obezbedili odnastupajućih rizika.

&noga istraživanja dokumentuju da obavezno penzijsko osiguranje znaajnosmanjujesiromaštvo među starima.

-Ukoliko se argument o neophodnosti prinude prihvati kao validan on samopredstavljaobrazloženje za obavezno osiguranje% a ne i za organizovanje obaveznedržavne penzijskešeme. Ipak u najvećem broju modela% državno osiguranje predstavlja osnovistubsistema% pre svega zbog prednosti u pogledu !ouvanja uloga" u sluaju 'nansijskih

kriza.-(anas u svetu postoji veliki broj razliitih penzijskih sistema koji su se razvilitokom )*veka. $snovne razlike između pojedinih penzijskih sistema zavise od toga dali se zasnivajuna tekućem ' nansiranju penzija ili #undiranom% kapitalskom% da li suorganizovani


2/27

u okviru državnog ili privatnog sektora i da li su penzijskim planom unapredde' nisanepenzije ili doprinosi. Uprkos re#ormama% u celini posmatrano i danas su usvetu najzastupljenijidržavni sistemi sa unapred de' nisanom penzijom i sa tekućim '

nansiranjem% aliveliki broj modela ima i mešovita obeležja.

-+ekuće% ,/) 'nansiranje penzija podrazumeva da se penzije 'nansiraju izdoprinosakoje uplaćuju sadašnje generacije zaposlenih% koje na taj nain stiu pravo danjihovepenzije budu ' nansirane iz doprinosa budućih generacija. Uprošćenogovoreći% tzv. penzijski#ondovi koji su uspostavljeni u ovakvim sistemima predstavljaju samo nekuvrstu

prolaznog rauna% koji se periodino puni prikupljanjem sredstva oddoprinosa i prazniusled isplate penzija.Nasuprot toga su #undirani sistemi u kojima se doprinosi pojedinacaprikupljaju na individualnimraunima. +ako prikupljena sredstva se ulažu% plasiraju i na kraju radnog vekase jednokratno ili u anuitetima isplaćuju penzije.0istemi se takođe razlikuju i prema tome da li je penzijskim planom unapredde' nisanavisina doprinosa ili visina penzije. U prvima 1de' ned contribution2% stopadoprinosa

je egzogena varijabla% a visina penzija endogena. (akle pojedinac uplaćujeodređenusumu doprinosa% od koje će u budućnosti direktno zavisiti njegova penzija. 3edna odvažnih osobina ovog sistema je da u njemu nema prelivanja i da pojedinacsnosi rizikpromašenih investicija. $vi sistemi su većinom prisutni u #undiranom% alipostoje u modi'kovanom vidu i u tekućem ' nansiranju.-U sistemima u kojima je unapred de' nisana penzija 1de' ned bene' t2 stopadoprinosa je

endogena varijabla% dok je iznos naknada egzogena i de' nisan kao sumakoja se povlainakon ispunjenja uslova za penzionisanje i esto zavisi odranijih primanja 1zarade2. +ajsluaj teorijski podrazumeva da veliina stope doprinosa mora da seprilagođava kakobi se obezbedila ravnoteža penzijskog budžeta. ,relivanje između onih koji suuplaćivali


3/27

više doprinosa tokom radnog veka ka onima koji su uplaćivali manje je jednaod važnihodrednica ovog sistema. 4izik u ovim šemama snosi država odnosno sponzorpenzijskogplana.

,o pravilu tekući sistemi su deo državne penzijske šeme% sa unapred de'nisanom penzijom%a #undirani privatne sa de' nisanim doprinosom% iako su prisutne i razliitedrugekombinacije. U najrazvijenijim zemljama u obaveznom penzijskom sistemudominirajudržavne penzijske šeme% sa de'nisanom naknadom% a u zemljama utranziciji% mešovite5.-4e#orma penzijskih sistema jedna je od najprisutnijih i ujedno najosetljivijihtema ukupnihre#ormskih procesa poslednjih decenija i u razvijenim i u tranzicionim

zemljama.(ugoroni pritisak starenja stanovništva i produženje životnog veka% potrebeda sesmanji% odnosno dodatno predupredi siromaštvo među starima% neophodnostda sesmanje ' skalni pritisci i poje#tini radna snaga% neadekvatnost pojedinihpenzijskih šemarešenja% snažni su pokretai re#ormi.0a druge strane su veliki otpori promenama pravilaigre% ne samo penzionera% već esto i celokupne radne populacije. Urazvijenim zemljamaove promene su naješće praćene burnim štrajkovima i protestima% dok su se

u zemljamau tranziciji promene uglavnom odvijale pararelno sa drugim re#ormama udruštvu%ponekad i bez dovoljno shvatanja o njihovom znaaju ili snage da se iskažeorganizovaniotpor u atmos#eri opšte nesigurnosti i gubitka ne samo zaposlenja% već imnogih drugihdotadašnjih socijalnih !privilegija".-4e#orme mogu da podrazumevaju samo parametarske promene% u smislupovećanjadoprinosa ili smanjenja penzija% mogu da dublje zadru u pravila određivanja

visinepojedinanih penzija% nastojeći da ih u što većoj meri usklade sa visinomuplaćenih doprinosa%ali i da podrazumevaju uvođenje #undamentalno drugaijih penzijskihsistema.U zemljama u tranziciji re#orme su naješće bile koncipirane u okviru tzv. tristuba6.


4/27

+ipine re#orme u modelu tri stuba podrazumevaju parametarske izmeneprvog stuba1tekućeg% državnog ,/ sistema2% uvođenje drugog stuba kroz obaveznododatnoosiguranje mlađih osiguranika kod privatnih penzijskih #ondova i razvoj

dobrovoljnogpenzijskog osiguranja% kao trećeg stuba penzijskog sistema. U većini zemaljare#orme ili razmišljanja o re#ormama se kreću u pravcu deliminog ilipotpunog #undiranja% privatizacije i modela de' nisanih doprinosa% iako neobavezno saprisustvom svih ovih elemenata.

2. Osnovne karakteristike penzijsko sistema u Srbiji 2!!". odine$bavezno penzijsko-invalidsko osiguranje u 0rbiji zasniva se na tekućem 'nansiranju

penzija i podrazumeva osiguranje od tri osnovne vrste rizika7 starosti%nastanka invalidnostii smrti osiguranika. $baveznim osiguranjem su obuhvaćeni zaposleni%poslodavci%samozaposleni i poljoprivrednici.(onedavno osiguranje je bilo organizovano u okviru tri odvojena državna#onda% koja suod 8. januara )**9. godine administrativno spojena% dok je puna ' nansijskakonsolidacijaprema zakonskim rešenjima predviđena za )*88. godinu.$d )**:. godine deo sistema predstavlja i dobrovoljno penzijsko osiguranje u

privatnim%#undiranim penzijskim #ondovima. U )**9. godini ukupan broj penzionera udržavnom ,/ osiguranju iznosio je 8%:; miliona.Najveći deo i osiguranika i penzionera je iz osiguranja zaposlenih% preko 9*


5/27

starosni penzioneri jedva dostižu polovinu ukupnog broja penzionera.

Broj i udeo lica koji su stvarno «zaradili penziju! radeći pun radni staž! u"rbiji nije visok . 0vega)=8 hiljada penzionera u osiguranju zaposlenih ostvarilo je radni staž od

preko 6* godinaza muškarce% odnosno 5: godina za žene. Njihov udeo među starosnimpenzionerimaiznosi 6*%6=:. godine i nije se menjala punih5: godinauprkos produženju srednjeg trajanja života% poboljšanju zdravstvenih uslova iopštih uslovarada i privređivanja.


6/27

-$siguranici mogu da ispune uslove za penzionisanje i sa :5 godine starostiako su ispunilikriterijum punog radnog staža 1za žene 5:% za muškarce 6* godina2.?aposleni sabene' ciranim stažom% ukoliko spadaju u najpovlašćeniju grupu% mogu

međutim% da sepenzionišu i sa :* godina starosti.

,rema podacima iz )**9. godine udeo penzionera sa bene' ciranim stažom uosiguranjuzaposlenih iznosio je skoro )*< 1 ):>.5*= lica2. 0tarosna strukturapenzionera u 0rbiji% aki među starosnim penzionerima% pokreće pitanje da li penzija i daljepredstavlja !osiguranjeu sluaju starosti". &eđu starosnim penzionerima u osiguranju zaposlenih)**9.

godine preko trećine penzionera 15;.; i

8>%6 hiljada zapenzionere iz osiguranja samostalnih delatnosti i zaposlenih i ;%):* zapenzionere poljoprivrednike.-?naajan udeo penzionera prima penzije ispod ovog proseka% približno =*<u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti. ,rema podacimankete oživotnom standardu stanovništva ugroženost penzionerske populacije jemeđutim ispod


7/27

proseka. Udeo siromašnih u 0rbiji )**;. godine iznosio je naime =%=< dok jemeđu penzionerima udeo siromašnih :%5


8/27

na poslednju ostvarenu zaradu% za hipotetikog radnika koji je radio punradni staž16* godina2 sa primanjima na nivou prosene zarade. U 0rbiji netostopa zamene iznosinešto više od ;*< prosene zarade. U međunarodnom kontekstu% ova stopa je na nivou

BU-8* zemalja% a nešto niža nego u BU-8:;.Stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje iznosi ))9 milijardi dinara%dostižući 86%5<C(,-a>. U rashode% pored izdataka za penzije spadaju i izdaci za naknade zanegu ipomoć drugog lica% telesno oštećenje% i pogrebne troškove% administrativnitroškovi#unkcionisanja #onda% te izdaci za zdravstvene doprinose penzionera8*.Ukupni pri-od .onda! bez dotacija iz budžeta% iznosio je približno );6%5milijardi dinara%>%9< C(,-a% pa se u sistemu javlja de' cit od približno 6%6< C(,-a.

Na ime dugova penzionerima je )**9. godine isplaćeno :%= milijardi dinara ili*%)< C(,a.$vo sredstva su isplaćena iz budžeta% a ne iz sredstava penzijskog #onda 0aaspekta #ormulisanja politike i radi međunarodnih poređenja znaajno jesagledati irashode za isplatu penzija.,as-odi za penzije )**9. godine iznosili su 555%8 milijardi dinara% ili 88.><C(,-a. $virashodi se u međunarodnim razmerama ne mogu smatrati visokim i niži suod prosekazemalja BU koji su )**). godine iznosili 8).:


9/27

svakako niže od potrebnih za pokriće rashoda za penzije% i niže nego udrugimzemljama u tranziciji% pogotovo ako se ima u vidu da se u 0rbiji iz doprinosaza penzijskoosiguranje pokriva i zdravstveno osiguranje penzionera. +eorijski

posmatrano% svaka odlukada se povećaju stope doprinosa automatski bi uticala na smanjenje iznosade' citai obrnuto.-U apsolutnom smislu posmatrano% najveći de' cit je u osiguranju zaposlenih%a relativno uosiguranju poljoprivrednika. (aleko najpovoljnije stanje je u osiguranjusamostalnih delatnosti%koje je iskljuivo rezultat izrazito povoljne starosne strukture% odnosnovelikogbroja osiguranika u odnosu na broj penzionera u ovom osiguranju.

Najzad kako je zakonskim rešenjima predviđeno da se u visini budžetskihdotacijaizmiruju obaveze nastale po osnovu neplaćenog radnog staža% postavlja sepitanje uopšte de' nicije de' cita u našim uslovima.Eao i svi penzijsko-invalidski sistemi u svetu i u 0rbiji se sistem tokomdecenija stalnomenjao i prilagođavao. ?naajnije promene nastupile su nakon )***.tegodine u sklopudrugih velikih re#ormskih zahvata% kada je zapoeo snažan talas celokupnihtranzicionihre#ormi.

/U penzijsko/invalidskom sistemu su *(((+te odine zatečeni0F @eliki dugovi i neredovne isplate penzijaF @isok udeo izdataka za penzije u C(,-uF Niski iznosi penzija% nedovoljni za pokriće osnovnih potrebaF @isoka stopa zamene - odnos prosene penzije i prosene zaradeF @eoma visoke stope doprinosaF Neracionalnosti% suviše liberalni uslovi penzionisanja% veliki udeo invalidskihpenzija%prava neprimerena tržišnoj privredi% liberalna prava za bene' cirani stažF Izbegavanje plaćana doprinosa% rasprostranjena siva ekonomijaF &ali broj osiguranika% nepovoljan odnos između broja osiguranika i

penzionera 3edan od prvih eksplicitnih zahteva promena u celokupnoj socijalnoj s#erimogla bi se#ormulisati kao uskla$ivanje stvarno i mouće.Gvrsto opredeljenje u re#ormama podrazumevalo je naime da se zakonimoraju poštovati% a zakonska prava isplaćivati% te da svi sistemi iz socijalnes#ere moraju da se usaglase sa stvarnim mogućnostima društva.


10/27

Iako naizgled suvišan i sam po sebi razumljiv% ovaj zahtev je proizašao izpotrebe zasuoavanjem koje je sistematski izbegavano tokom itave decenije >*tihgodina kadasu prilagođavanja vršena iznuđeno% neregularno i bez odgovarajućih

zakonskih promena.!0manjenje" izdataka za penzije obezbeđivalo se neisplaćivanjem svih 8)penzijagodišnje% isplaćivanjem penzija sa vremenskim pomakom u uslovima visokeinH acije% nezakonitim smanjenjem penzija 1kao na primer tokom 8>>6-8>>:.godine kada su penzijeumanjene uredbom% te je stvoren tzv. "veliki! dug prema penzionerima2%isplaćivanjempenzija u bonovima za struju% obezvređivanjem svih dohodaka kroz inH aciju%naroitohiperinH aciju 8>>5. godine i sl.

-U prvoj godini tranzicije postavljene su i strateijske osnove za promenu penzijsko/invalidskosistema8). $dlueno je da se vrlo brzo pristupi promenama postojećegsistemapenzijsko-invalidskog osiguranja i da se predlože zakonske izmene koje ćepre svegaomogućiti održivost sistema ' nansiranja% smanjenje preraspodele iuspostavljanjeneposrednije veze između uplaćenih doprinosa i visine penzije.U kontekstu re#ormi tekućeg sistema ' nansiranja analizirana je i opcijaprelaska na

sistem obraunski de' nisanih doprinosa85% ali je zakljueno daadministrativni kapacitetpenzijskog #onda i dotadašnji nain evidencije predstavljaju ozbiljnu preprekuza ovakokorenitu promenu. Na koncepcijskom nivou prepreku je predstavljala iinjenice da ostalisegmenti socijalne zaštite% a pogotovu socijalna pomoć% nisu adekvatnorazvijeni% te dabi novi penzijski sistem% koji eliminiše prelivanja% mogao materijalno daugrozi znaajanbroj penzionera.

-?bog veoma visokog udela ukupnih izdataka za penzije u bruto društvenomproizvodu%ideje o socijalnim penzijama nisu zapravo ni razmatrane.,o ugledu na druge zemlje u tranziciji% razmatrane su mogućnosti i da sere#orma sistemakoncipira tako da se ne oslanja samo na tekuće ' nansiranje penzija kao na jedini oslonac1stub2 sistema% već da se uvedu i drugi i treći stub.


11/27

-Ideja o brzom uvođenju drugog stuba je odbaena iz više razloga. Uuslovima velikihnasleđenih dugova prema penzionerima i već visokog de' cita u prvom stubunajpre jeprocenjeno je da bi tranzicioni troškovi uvođenja drugog stuba bili previsoki.

Nije biloprostora za ' nansiranje tranzicionog troška ni kroz smanjenje penzija% nikroz povećanjedoprinosa koji su već previše opterećivali zarade. ,rocenjeno je takođe da bioportunitetnitroškovi ' nansiranja tranzicionog troška iz sredstava privatizacije bili visoki idasektor ne može da se izbori za njihovo korišćenje% imajući u vidu brojnekonkurentnenamene.(rugi važan razlog je svakako bila nerazvijenost ' nansijskih tržišta u 0rbiji% i

injenica daprivatni #ondovi ne bi ni imali gotovo nikakav izbor za investiranje. +akođe napoetkutranzicije država ne samo da nije imali administrativni kapacitet za nadzor ikontrolu%već se kao važno ogranienje postavilo i pitanje nepoverenja građana daštede% ak iu bankama. Cilo je politiki neprihvatljivo primoravati građane da obaveznoštede uprivatnim #ondovima imajući u vidu iskustva sa hiperinH acijom%oduzimanjem stare

devizne štednje% pljakom kroz piramidalne šeme% koje je tokom >*-ih snažnoi zvaninopodržala i država.Najzad% u to vreme su se već pojavile i prve sumnje u e#ekte drugog stuba iprve analizenedovoljno ubedljivih prednosti njegovog uvođenja u drugim zemljama utranziciji.Na strateškom nivou je prihvaćeno da se umesto drugog% ubrzo nakonre#ormisanjaprvog stuba pripremi i regulativa za de' nisanje dobrovoljnog% tzv. trećegstuba penzijsko-

invalidskog osiguranja. (obrovoljno penzijsko osiguranje poelo je već da senudikroz životno osiguranje86% što je nametalo potrebu izrade odgovarajućihzakonskih okvira.@erovalo se takođe da će #unkcionisanje i regulisanje trećeg stuba omogućitisticanjeiskustava neophodnih za eventualno kasnije uvođenje drugog stuba.


12/27

Prve zakonske promene su izvršene krajem *((&+ odine. 0a aspekta 'nansijske konsolidacijesistema dve najvažnije promene su bile produženje starosne granicepenzionisanja ipromena indeksacije penzija.

0tarosna granica za penzionisanje povećana je u jednom koraku za 5 godine%sa :: na:9 godina za žene i sa =* na =5 godine za muškarce. Istovremeno jeminimalna starosnagranica pomerena sa :* na :5 godine. Na taj nain 0rbija je dostigla drugezemlje u tranzicijikoje su ranije zapoele sa ovim promenama% ali su se uglavnom odluile zapostepenopomeranje starosne granice.(ruga znaajna promena je podrazumevala prelazak sa usklađivanja penzijazaradama

na kvartalno indeksiranje kombinacijom porasta zarada i troškova života% sa jednakim ponderom 1:*


13/27

smanjena je stopa doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje sa 5) na8>%=


14/27

penzija% koja se zasniva na tzv. linim bodovima i kojom se produžavaobraunski periodna itav radni vek.Aini bod se određuje na osnovu dužine staža i visine uplata doprinosaaproksimiranih na

osnovu odnosa između zarade pojedinca i prosene zarade u odgovarajućimgodinama.-Nominalna vrednost penzije dobija se množenjem linih bodova sa opštimbodom koji je izraunat na nain da obezbedi u proseku jednak nivo penzija !starih" i!novih" penzionera.-?akon je predvideo da se opšti bod indeksira na isti nain kao i penzije kakobise obezbedilo da ne postoje razlike između penzionera sa istom radnomistorijom% bezobzira na momenat kada se penzionišu. Usvajanjem ovog pristupa 0rbija se

prikljuilagrupi zemalja sa tzv. bodovnim sistemom% koji predstavlja deliminoodstupanje odtradicionalnog principa de' nisane naknade8=.-Ukljuivanjem u obraun celokupnog radnog veka namesto !8* najboljihgodina"omogućava vršće povezivanje visine penzije i uplaćivanih doprinosa%eliminišući prelivanjeka onima koji ostvare izrazit napredak u karijeri ili izrazito veću platu u samo jednomdelu svoje radne istorije. +akođe ovaj metod povećava i preciznije utvrđuje

razlikuu visini penzije u zavisnosti od radnog staža. Novim zakonom je predviđeno ida se zastaž preko 6* godina povećava iznos penzije% što ranije nije bio sluaj% a saidejom da sepodstakne što duža aktivnost zaposlenih.-Novi nain obrauna penzija je podsticajan i važan u borbi protiv siveekonomije% jerpovećava znaaj visine uplaćenih doprinosa% bez obzira da li je obveznik napoetku radnogveka ili neposredno pred penzionisanjem. ?bog ovih karakteristika metod

"linogboda! posebno je znaajan i u uslovima širenja samozaposlenosti.-?akonskim promenama proširen je i obuhvat obaveznim penzijskimosiguranjem. Uvedena je obaveza plaćanja doprinosa za angažovanje preko autorskih honorara iugovorao delu% kao i za rad preko omladinskih i studentskih zadruga% osim za mlađeod ); godina


15/27

koji su na redovnom školovanju. ngažovanje preko ugovora i kroz zadruge jeu prethodnomperiodu takođe bio rasprostranjen nain za izbegavanje plaćanja doprinosa.,o ovom osnovu povećani su prihodi penzijskog #onda% kao i pravednostsistema.

?akonom je uvedena i mogućnost da penzijsko osiguranje mogu da uplaćujusvi kojito žele% nezavisno od radnog Jvlasnikog statusa. Na ovaj nain je i u I stubuvedenamogućnost dobrovoljnog penzijskog osiguranja.-+akođe je predviđeno da se posebno pone sa evidentiranjem visinepojedinanihuplaćenih doprinosa kako bi se omogućio eventualan kasniji prelazak nasistemobraunski de' nisanih doprinosa 1notional de' ned contributions2.4e#ormisan je i nain obrauna penzija za posebne bene' cirane kategorije%

koji je postaoeksplicitniji i manje privilegovan.-?naajne promene izvršne su i u oblasti invalidskih penzija. Uvedeno jeutvrđivanje invalidnostipo konceptu opšte invalidnosti umesto nesposobnosti da se obavljasopstveniposao% a predviđena je i redovna revizija invalidskih penzija. Ukinuto je pravonanaknadu za rad sa skraćenim radnim vremenom i prava na naknadu zbogmanje zaradena drugom odgovarajućem poslu 1II i III kategorija invalidnosti2. Aicima koji su

zateenikorisnici omogućeno je da ukoliko ostanu bez posla ostvare naknadu u visiniod :*<invalidske penzije.,romene u osiguranju poljoprivrednika trebalo je da barem delimino razrešezaaranikrug neplaćanja doprinosa i de' cita u #ondu poljoprivrednika. Umestoranijeg rešenja dasu svi lanovi poljoprivrednog domaćinstva obavezno osigurani% što je zavišelana poljoprivredna domaćinstva predstavljalo znaajan teret% uvedena je obaveza osiguranja za

samo jednog lana domaćinstva. ?a one koji su nagomilali dugove ponuđeno je da nemoraju da izmire dugovanja u prethodnom periodu% ali da se onda taj periodne raunani u penzijski staž. ,ored toga osnovica i stopa doprinosa su izjednaeni sanajnižomosnovicom i stopom u drugim #ondovima.


16/27

Treći talas promena izvršen je krajem 2005. godine pre svega u pravcudaljih parametarskihpromena sistema. $snovne promene su bile dalje produženje starosnegranice za penzionisanjei uvođenje usklađivanja penzija samo sa troškovima života. ,od pritiskom

sindikata% javnosti i pojedinih parlamentarnih stranaka nainjeni su ustupci koji surezultirali upostepenom uvođenju ovih promena.-Na osnovu zakona iz )**:. godine starosna granica povećava se postepenoza pola godinedo )*88. godine kada treba da iznosi =* godina za žene i =: godina zamuškarce.Imajući u vidu iskustva drugih tranzicionih zemalja koje se većinom nisuodluile zaovako visoke starosne granice% niži nivo srednjeg trajanja života u 0rbiji u

odnosu na razvijenezemlje i strukturu srpske privrede sa još uvek relativno znaajnim udelomtežih'zikih poslova s jedne strane i privilegovan položaj žena u penzijskomsistemu s druge strane% postavlja se pitanje da li je strateški imalo višesmisla da se postepeno na dugirok izjednaavaju starosna granica za muškarce i žene% umesto što je daljepomerenastarosna granica za oba pola% uz zadržavanje ove razlike.-Uveden je takođe i postepen prelazak na usklađivanje penzija samo satroškovima života

od )**>. godine i to dva% a ne etiri puta godišnje. (a bi se obezbedilapolitika prihvatljivostove promene predviđena je prelazna odredba vanrednog usklađivanja ukolikoprosena penzija iznosi manje od =*< neto prosene zarade u prethodnojgodini. ,oredtoga najniže penzije su jednokratno podignute na nivo od ):< prosenezarade% uzvanredno usklađivanje ukoliko padnu ispod nivoa od )*< prosene zarade.,redviđeno je da se ove zaštitne mere primenjuju zakljuno sa )**9-om% odnosno )*8*-om godinom.

U stvarnosti odredba o vanrednom usklađivanju penzija je znaila zapravoprivremenoodustajanje od smanjenja pondera zarada u #ormuli za indeksaciju% apovećanje nivoaminimalnih penzija odustajanje od principa vršćeg vezivanja iznosa penzijaza visinuuplaćenih doprinosa.


17/27

-$dluka da se penzije indeksiraju dva puta godišnje samo sa troškovimaživota% zapravoznai odluku o zamrzavanju životnog standarda penzionera od )*8*. godine.$vo takođedalje pretpostavlja da penzioneri ne ostvaruju nikakvu dobit od daljeg

ekonomskog iprivrednog razvoja. @ećina razvijenih zemalja primenjuje ovaj metodusklađivanja% u uslovimaneznatne godišnje inH acije% sporog rasta zarada i relativno visokog nivoapenzija.-U 0rbiji međutim% inH acija još uvek nije smanjena na trajno nizak nivo% teusklađivanjesamo dva puta godišnje može da znai i smanjenje realnih penzija. $simtoga prosenepenzije su relativno niske% a dve trećine penzionera ostvaruje penzije ispodproseka.

?akon je predvideo i konsolidaciju sva tri penzijska #onda i to administrativnuod )**9.godine% a ' nansijsku od )*88. godine.-Erajem )**:. godine donet je i ?akon o uplati doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranjeza pojedine kategorije osiguranika-zaposlenih% na osnovu koga se državaobavezalada !pokrije" neuplaćene doprinose svim zaposlenim radnicima koji su biliprijavljeni naosiguranje% ali im poslodavci nisu plaćali doprinose u periodu od 8>>8. do)**5. godine.

$vo rešenje pretpostavlja da se sredstava koja se trans#erišu iz budžeta zapokrivanjede' cita pretvore u namenske trans#ere za rešavanje problema neuplaćenihdoprinosa.-+ehniki posmatrano otuda deo de' cita penzijskog #onda i ne postoji% jer sutrans#eri izbudžeta delom pretvoreni u obavezu države za pokrivanje nepokrivenogstaža% sve dokse te obaveze ne isplate. U istom periodu doneti su i zakoni o javnom dugu%ime je uspostavljena redovna isplatapenzija u mesecu za prethodni mesec% a kašnjenje u isplati penzija

penzionerima iz osiguranja zaposlenih i osiguranja poljoprivrednikapretvoreno je u javni dug. Na osnovuovih zakona prema prvoj kategoriji korisnika dug je isplaćen% dok će za drugubitiisplaćen do kraja )*8*. godine.U istom KpaketuL donet je i o ?akon o dobrovoljnim penzijskim #ondovima ipenzijskimplanovima% koji je stvorio šansu za dodatno osiguranje i štednju za starost.


18/27

)ajnovije promene sprovedene su izmenama i dopunama zakona u januaru)**>. godine%kojima je retroaktivno ozakonjeno povećanje penzija od 8*< sprovedenouredbomvlade u oktobru )**9. godine% kao i KzamrzavanjeL njihovog iznosa tokom

)**>#. $eki efekti promena nakon 2!!!%te odine-naliza e#ekata zakonskih promena je veoma znaajan i neophodanelemenat vođenjapolitike u svakoj s#eri. Cez pretenzije da se u kontekstu ovog istraživanjaizvrši detaljnaanaliza e#ekata zakonskih promena nakon )***-te godine% ukazaće se nasamo nekolikopodataka koji ilustruju !normalizaciju" sistema./Broj penzionera je porastao za osam godina za približno ;* hiljada. Usporenrast% pa ak i

pad broja penzionera uoljiv je posebno u periodima promena starosnegranice za penzionisanje.B#ekti zakonskih promena posebno su uoljivi u smanjenju broja i udelainvalidskih penzionera.U osiguranju zaposlenih% udeo invalidskih penzionera iznosio je i preko 6*< udrugoj polovini 9*-ih godina. $d )***-te do )**9. godine ovaj udeo sesmanjio od gotovo5)< na ):%=*-ih godina% a koji su gotovo u potpunosti isplaćeni od

)**5. godinedo danas. ,rema penzionerima u osiguranju zaposlenih isplaćen je tzv. staridug koji jepribližni ekvivalent od tri penzije i )%: meseca kašnjenja u isplati penzijaEao što je već ukazano% rast penzija je zaostajao za rastom plata. 0a nivoa odpribližno>*< prosene penzije su dostigle :6< )**;. godine% što je aktiviralo njihovo jednokratno


19/27

vanredno usklađivanje i povećanje u januaru )**9. godine.?akonske promene odrazile su se i na prihode% rashode i de' cit penzijskih#ondova.,ovećanje prihoda svakako je delimino rezultat i smanjenja sive ekonomije iboljih

kontrolnih mehanizama% ukljuiv i one izvan penzijskog sistema 1bolji radporeske upravena primer2. Eao rezultat zakonskih promena povećani su prihodi #ondova ukoje suukljueni i doprinosi po osnovu autorskih honorara i ugovora o delu. Iakonjihov udeo neprelazi )%6< ukupnih prihoda od doprinosa% u apsolutnom iznosu oni suveoma znaajni.,oređenja radi% prihodi prikupljeni naplaćivanjem penzijskih doprinosa naautorske honorarei ugovore o delu veći su za :*< od ukupnih budžetskih rashoda za naknade

zasocijalnu pomoć% koji su )**9. godine iznosili približno 5%; milijarde dinara.-Na smanjenje prihoda penzijskih #ondova uticalo je smanjenje stopedoprinosa iuvođenje samo jedne minimalne osnovice za uplatu doprinosa.-Na povećane rashode delovali su pak isplate zaostalih penzija 1dugova2 uonim godinamau kojima su one ulazile u rashode #ondova% promene u izdacima zazdravstvenoosiguranje usled povećanja stope doprinosa za zdravstvenu zaštitupenzionera% kao i

pretvaranje kašnjenja u isplatama u javni dug% što je uslovilo nagli skokizdataka% pogotovou osiguranju poljoprivrednika gde su kašnjenja i bila najveća.Na udeo i rashoda i prihoda u C(,% znaajno su uticala i kretanja samogbruto društvenogproizvoda8;. @ažno je ukazati da se od )**5. godine udeo izdataka za penzije u C(,-u nijeznaajno povećao.&. 'ileme i opcije za dalje promene Uprkos pozitivnih e#ekata dosadašnjih promena u sistemu i mogućekonstatacije da je

na srednji rok posmatrano veliki deo problema u 0rbiji na strani prihoda%odnosno nedovoljnezaposlenosti% još uvek rasprostranjene sive ekonomije i nedovoljnerazvijenostikontrolnih mehanizama% dugorono posmatrano problem postoji i zbogstarenjastanovništva.


20/27

0rbija sasvim sigurno spada u društva koja se suoavaju sa veoma ozbiljnimproblemimademogra#skog starenja89. ,rema udelu stanovništva starijeg od =: godina od8=%90rbija se pridružuje zemljama sa izrazitim starenjem stanovništva)*.

-Na starenje je odluujuće delovalo smanjenje stope ukupnog #ertiliteta% koja je već od =*-ih godina prošlog veka ispod nivoa koji je dovoljan za prostu reprodukcijustanovništva%ali i produženje srednjeg trajanja života. Na dugi rok posmatrano% ne može seoekivati%prema parametrima koje danas imamo na raspolaganju% da bi migracijemogle da kompenzirajuovako nepovoljna kretanja. @eliko je pitanje naravno kako će na demogra#skakretanja delovati globalizacija% pa i pridruživanje Bvropskoj Uniji. Iako jemoguće !poigravati

se" razliitim scenarijima u ovom smislu% ne treba zaboraviti zabrinutostdemogra#skimkretanjima koju iskazuju razvijene zemlje koje imaju mnogo veće šanse od0rbije damigratornom politikom ublažavaju probleme starenja.-Iz demogra#skog ugla posmatrano penzijske probleme na dugi rok moždanajbolje ilustrujenepovoljan odnos stanovništva u radnom dobu života i broja stanovnikastarijih od=: godina% kao odnos potencijalnih osiguranika i potencijalnih penzionera.0tvarni uticaj demogra#skih kretanja na penzijski sistem zavisiće od

mogućnosti dase angažuje dodatna radna snaga kroz povećanje stope zaposlenosti% odpovećanjaproduktivnosti% ali i od promena u samom penzijskom sistemu. Iako se u0rbiji moguoekivati pozitivna kretanja kada su u pitanju prva dva #aktora% pitanje je ukojoj meri onimogu da neutrališu nepovoljna demogra#ska kretanja% a da ne narušeekonomski razvoji konkurentne prednosti zemlje.-Ne treba zaboraviti i da su promene u penzijskom sistemu uvek limitirane i

politikimkonsideracijama. 0tarenje stanovništva neminovno donosi promene ubirakom telu% uzpovećanje pondera i znaaja !starijih glasaa"% prirodno nenaklonjenihpenzijskim re#ormamakoje bi nepovoljno uticale na njihov relativni ekonomski položaj. (odatno se uovom kontekstu uvek postavlja i pitanje manipulacije birakim telom imogućnosti da istinski


21/27

znaajni re#ormski potezi budu poništeni% te da se promene u penzijskomsistemustalno kreću između re#orme i !de#orme".-,ored toga što su nepopularne% pojedine re#ormske opcije daju pozitivnee#ekte tek na

dugi rok iJili zahtevaju da se deo tekućeg dohotka žrtvuje zarad budućihgeneracija% što je neatraktivno za politiku elitu koja prirodno razmišlja i planira u okviru jednog ili dvapolitika mandata% a retko na dugi rok i imajući u vidu dugorone koristi iprobleme.-U idealnim uslovima% pitanje re#orme% pogotovo obaveznog državnogpenzijskogsistema% bi trebalo da bude pitanje uspostavljanja i stalnog traženja ' neravnoteže%prave mere između sadašnjosti i budućnosti% između dobrobiti sadašnjih i

budućihgeneracija% postavljeno u okvir koncepta održivog razvoja. $pasnosti odmanipulacijesu međutim realnost% pogotovo u manje razvijenim zemljama i u politikinedovoljnozrelim sistemima. I generalno posmatrano% tendencije da se penzijski sistemimenjajuu pravcu privatizacije% de' nisanih doprinosa i #undiranih #ondova je dobrimdelom motivisanopokušajem da se umanji znaaj politikih inilaca. U teorijskim razmatranjimase

otuda pojedinim re#ormskim opcijama upravo i daje prednost imajući u vidu ukojoj merione mogu da umanje ili neutrališu potencijalno negativno dejstvo politike ipolitikumanipulaciju.-Na potrebu daljih re#ormi u penzijskom sistemu u 0rbiji oito ukazuju inepovoljniparametri kao što je visok udeo izdataka za penzije u C(,-u. ,oslednjih :godina ovi izdacisu se kretali na nivou od 88-8)< C(,-a. Cez obzira na injenicu da ukomparativnom

smislu oni nisu izrazito visoki% i za 0rbiju mora da bude upozoravajuće davećina zemaljarazmatra razliite re#ormske opcije boreći se visokim opterećenjempenzijskim rashodi- ma. Imajući u vidu ekonomski napredak na srednji rok%ovaj problem može donekle daublaži povećanje zaposlenosti% koja je sada na vrlo niskom nivou% znatnonižem od onoga


22/27

koji je zabeležen u dugim zemljama sa približno istim nivoom opterećenjaKpenzijskimraunomL. ?a razliku od razvijenih zemalja koje posežu za imigracionompolitikom dabi ublažile posledice visokih socijalnih rashoda% 0rbija ima na raspolaganju

KunutrašnjerezerveL. ,revisoka redistribucija u korist penzionera može međutim daugrozi korišćenjeovih rezervi i da uspori ekonomski razvoj.-Iako jedan broj autora i eksperata koji se bave ovim pitanjima istie visinude' cita kaonajvažniji razlog za re#orme u 0rbiji% de' cit je rezultat razliitih #aktora% a ne inužnonajvažniji indikator problema u penzijskom sistemu. Uprošćeno govoreći kadabi 0rbijaznaajno povećala stope doprinosa za penzije% a smanjila poreze% de' cit bi

se smanjio naveoma niske vrednosti. +o međutim ne znai da bi potrebe za re#ormomnestale.-Na potrebe za re#ormom ukazuju i drugi indikatori kao što su i dalje visokudeo invalidskihpenzionera 1)5%)


23/27

podrazumevale preispitivanja i unapređivanje obaveznog ,/ sistema idobrovoljnogosiguranja. Nezavisno od izbora strategije za dugoronu promenu penzijskogsistema ne moguse izbeći potrebe daljih re#orme prvog stuba. Ipak razlika je da li ovaj deo

sistema 1prvistub2 treba da obezbedi najveći deo penzija za većinu populacije ili će tajteret deliminonositi i drugi stub. U tom smislu re#orme u prvom stubu na dugi rok deliminozavise i odstrateških opredeljenja.-+eme koje se svakako kandiduju kao aktuelne u okviru daljih re#ormi prvogstuba su presvega dileme oko obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranjapoljoprivrednika% imajući u vidu da mali broj osiguranika poljoprivrednikaplaća doprinose% da ovaj deo populacije

izrazito stari i iz ekonomskih i iz demogra#skih razloga i da postoje otpori iproblemi dase obavezno osiguranje sprovede. Na ova pitanja bi trebalo da se odgovorido kraja )*8*.godine% pre nego što po sadašnjim zakonskim odrednicama dođe do 'nansijske konsolidacijepenzijskih #ondova.-U okviru prvog stuba neophodno je dalje analizirati #ormulu za određivanjepenzija% sagledatii dileme vezane za indeksaciju opšteg boda% promenu pravila u segmentubene'

ciranih prava% ukljuiv i adekvatnost visine doprinosa za ove kategorijeosiguranika. Nakratak rok otvara se i veliki broj pitanja vezanih za vojne penzionere% njihovaprava i konsolidacijuvojnog penzijskog #onda sa državnim #ondom. ,osebno je važno pitanjepreispitivanjamehanizma indeksacije penzija% koje je uvek u centru interesovanja javnosti.-Na duži rok se svakako može razmatrati i dalje pomeranje starosne granice%pre svegapostepeno izjednaavanje starosnog doba za penzionisanje muškaraca ižena. &oguće

je razmišljati i o ugradnji neke vrste automatske promene starosne graniceza penzionisanje%sa daljim produžavanjem životnog veka starije populacije.,romene se moraju obezbediti i na strani !prihoda". U okviru penzijskog iporeskog sistemato se pre svega odnosi na unapređenje kontrolnih mehanizama iadministracije. Izvan


24/27

penzijskog sistema% ali i u okviru njega% kroz #ormulu za određivanje penzije%treba tražiti idalje podsticaje za što duže i što veće radno angažovanje radno-sposobnogstanovništva%odnosno povećanje ponude radne snage. ,ovećanje prihoda kroz povećanje

doprinosa%iako je realno moguće ostvariti i bez povećanja ukupnog opterećenja zarada%a na raunsmanjenja poreza i drugih socijalnih doprinosa% nije suštinsko pitanje% već jepre svegapitanje shvatanja karaktera i stvarnog znaenja de' cita u sistemu. Ipak zbogmogućihneshvatanja i zloupotreba i povećanje stope doprinosa se može postaviti nadnevni reddaljih promena sistema.Na mapi re#ormskih opcija prvog stuba svakako treba zadržati i mogućnost

prelaskana sistem obraunski de' nisanih doprinosa% koji podrazumeva zadržavanjetekućegsistema 'nansiranja% u kojem su doprinosi pojedinca jasno odvojeni i na kojese plaćajuvirtuelne kamatne stope. ?akonskim promenama )**5. godine evidencijadoprinosa je prilagođena na nain koji bi u budućnosti administrativno olakšao prelazakna ovajsistem. $vaj sistem su za sada prihvatile Italija% Mvedska% ,oljska i Aatvija.,itanje je%

međutim% koliko bi ovaj novi sistem suštinski unapredio penzijsko osiguranjeimajući uvidu da je i sa postojećim obraunom penzija ostvarena dosta vrsta vezaizmeđu visinedoprinosa i isplaćenih naknada.-U proteklih sedam godina napravljeni su znaajni pomaci na planumeđunarodnihpoređenja% pa i metodologije% koji mogu da daju odgovore na pitanja koliko jesistem u0rbiji adekvatan u odnosu na druge sisteme i da li se mogu iznaći boljarešenja.

Eao što je već ukazano% dalje re#orme u prvom stubu su neophodne ipotrebne nezavisnood ukupnih strateških opredeljenja. $d njih se može odustati samo ukoliko sedoneseodluka o potpunom napuštanju tekućeg sistema ' nansiranja. ,ostojimeđutim opasnost


25/27

da se iz politikih razloga% sa napretkom i ekonomskim razvojem% azahvaljujući već sprovedenim re#ormama i smanjenju opterećenja kojeproizilazi iz penzijskog sistema% odustaneod daljih ozbiljnijih promena. Na dugi rok problemi međutim ostaju i ovoujedno

jeste i najveća opasnost ove re#ormske opcije.-(ruga opcija je uvođenje tzv. drugog stuba% odnosno obaveznog dopunskogpenzijskogosiguranja u privatnim #ondovima. U tom sluaju sistem bi pratio sudbinuvećine zemaljau tranziciji i podrazumevao bi pri-vatanje modela tri stuba.-Na teorijskom planu vode se veoma burne rasprave o prednostima inedostacimauvođena drugog stuba. &eđu njima svakako su najvažniji odgovori na pitanjao82znaaju uvođenja drugog stuba za povećanje štednje% investicija i podsticaj

ekonomskograzvoja )2 mogućnosti da se ostvare veće penzije u ovakvom modelu u odnosu na,/ sistem i52 mogućnosti da se sistem u većoj meri zaštiti od politikih manipulacijai demagogije.Eao što je ranije ukazano uvođenje drugog stuba je )**8. godine odbaeno iznedvosmislenihrazloga% koji su se pre svega odnosili na izuzetno visoke tranzicione troškove%koji se u tom trenutku nisu mogli prihvatiti% kao i na nerazvijenost 'nansijskog tržišta i

odsustvo kontrolnih mehanizama.Istraživanje koje je nedavno sprovedeno na ovu temu% pokazuje da danas u0rbiji još uvek nema uslova% a ni dovoljno ubedljivih opravdanja za uvođenje IIstuba)8.Nedostatak uslova ogleda se pre svega u nerazvijenom 'nansijskom tržištu inedovoljnomadministrativnom kapacitetu za njegovu regulaciju. Eako pokazuju analize%danasu 0rbiji mogućnosti za ulaganja nisu velika% a pogotovo za ona ulaganja kojapodrazumevaju

nizak rizik i relativno visok prinos. Oinansijsko tržište je nedovoljno razvijeno%sa znaajnim problemima% koji veoma otežavaju normalno #unkcionisanjepenzijskih idrugih #ondova i ugrožavaju vrednost njihove imovine. ,roblemi postoje kakona straniregulacije% tako i u domenu nedovoljne i neadekvatne ponude hartija odvrednosti za


26/27

ulaganje. $vi problemi bi se multiplikovali brzim povećanjem tražnje% koje bineminovnonastalo uvođenjem obavezne štednje u privatnim penzijskim #ondovima.Uvođenje II stuba prouzrokovalo bi i visoki tranzicioni trošak% sa neizvesnimrezultatima

na dugi rok. Implicitni 1bruto2 tranzicioni trošak za 0rbiju iznosio bi između*%=< i 8%;<C(,-a godišnje i trajao bi više od 6* godina. Ukupno opterećenje penzijskimrashodima%u itavom periodu bilo bi uvećano za :*< C(,-a.Najzad% ono što je najvažnije% nema jasnog dokaza da bi sa uvođenjem IIstuba zadanašnje generacije zaposlenih bili stvoreni uslovi za sigurniju i dovoljnovisoku penziju.$ superiornosti ovog modela ne svedoe ni iskustva drugih zemalja%pogotovo u svetlu

tekuće svetske ekonomske krize. +reća opcija bi podrazumevala da se u postojeći sistem umesto drugog stubaukljuidržavni kapitalizovani rezervni .ond. Oundiranje javnog 1državnog2 sistema%umestouvođenja #undiranih privatnih penzijskih #ondova je opcija za koju se odluio jedanbroj razvijenih zemalja. $va opcija podrazumeva da se iz razliitih izvoraobezbedi inicijalnikapital koji bi se ulagao i donosio prihod% odakle bi se u odgovarajućemtrenutku

pokrivao de' cit u prvom stubu. Implementacioni kapacitet i posebnoobezbeđenje dase politika ne meša u odluke o investiranju znaajni su preduslovi zaprihvatanje ove opcije.$d posebne važnosti je i utvrđivanje izvora% odnosno obezbeđenje dovoljnoginicijalnogkapitala za #undiranje. U ovom kontekstu se postavlja i pitanje politike voljedase sredstva ulože u #undiranje penzijskog #onda umesto da se koriste zadruge nameneP povećanje plata i penzija% investiranje u in#rastrukturu i sl.))

Getvrta opcija bi mogla da se kreće u pravcu razmatranja opravdanostiuvođenja tzv. nultogstuba% odnosno socijalni- penzija. 0ocijalne penzije mogu da se uvedu kao jedan odstubova sistema 1tzv. nulti stub po terminologiji 0vetske banke2% ukombinaciji sa nekomod prethodnih opcija.


27/27

?a 0rbiju bi svakako iz ekonomskih razloga bilo neprihvatljivo uvođenjeuniverzalnihsocijalnih penzija samo po osnovu kategorijskog targetiranja% tj. za sva licastarija od=: godina% a koja nisu ostvarila pravo na penziju. @eliko je međutim pitanje

opravdanostiuvođenja socijalnih penzija i za stare koji nisu ostvarili pravo na penziju% akoji susiromašni. Uvođenje nultog stuba shvaćenog na ovaj nain otvara brojnapitanja na koja je prethodno potrebno odgovoriti kao što su na primer7 sagledavanje brojapotencijalnihkorisnika i razloga njihovog neukljuivanja među penzijske obveznike%problem moralnoghazarda i demotivacije obveznika da plaćaju doprinose za obaveznoosiguranje% procena

adekvatnog nivoa ovih penzija% povećanje administrativnog opterećenja%odnosnoadministracije koja treba da vrši proveru materijalnog stanja% troškovitargetiranja% ukupnoopterećenje budžeta za potrebe starih u odnosu na druge ugrožene grupe isl. $vaopcija bi svakako morala da se sagledava i u kontekstu re#orme socijalnepomoći% ali idaljih promena u penzijsko-invalidskom osiguranju poljoprivrednika. Na dužirok posmatrano%opcija uvođenja socijalnih penzija može dobiti na znaaju% ako se ispostavi da

zbog veoma rasprostranjene sive ekonomije i niske stope zaposlenostiznaajniji brojstarih lica ostane bez penzije.Na kraju se možda treba pozvati na najnovije stavove 0vetske banke koja jebila ukljuenau re#orme penzijskih sistema u više od 9* zemalja širom sveta. Na osnovusteenihiskustava Canka je napustila recept tri stuba% zalažući se i danas za sistemvišestrukihstubova% ali prihvatajući da svaka zemlja ima svoje speci' nosti i poetneuslove od kojih

će u velikoj meri zavisiti pravi recept za adekvatne promene.

penzijski sistem u srbiji

Documents