pesme i priče - desanka maksimovic

8/17/2019 Pesme i Priče - Desanka Maksimovic

http://slidepdf.com/reader/full/pesme-i-price-desanka-maksimovic 1/46

Desanka Maksimoviæ PJESME I prièe

SADRAJ:

BUÐENJE PROLEÆADEÈJE PESMEKNJIGE RAZBIBRIGE

ARENA TORBICABUÐENJE PROLEÆAMALI JAHAÈIU GOSTIMAJUTARNJA PESMA PÈELA

UMSKA LJULJAKALIVADSKO ZVONCEBLI I SE, BLI I LETOKI A NA LIVADINAMERNIKVONJABELA VRANA

MURAJARE I VUCIHVALISAVI ZEÈEVIJESENKO JE VEÆI

LIM I DRIMSNE NI GOLUBOVIPTIÈIJA NOVA GODINASKRETNIÈARDETINJSTVONAD KNJIGOM BAJKIBAJKA O LABUDUVETAR DADILJAORAÈIÆI-PALÈIÆIPATULJAK KUKURUZOVIÆMEDVEDOVAENIDBAMACAN-BRACANPRIÈA O RECI

BAJKA O LABUDUKÆI VILINOG KONJICATRI PATULJKALEPO JE BITI DETEBILJE KA O PISCU

Frame2 frame end

Frame1 frameDesanka Maksimoviæ PJESME

Desanka Maksimoviæ

POEZIJA I PROZA ZA DJECU(izbor)

BUÐENJE PROLEÆA

DEÈJE PESME

Ove deèje pesme,



neka deca znaju,

èula sam od èesme

u rodnome kraju;

od livadskih trava

pred noæ kad umore.

od biæa to cvrkuæu,

æute, zuje, zbore;

od zemljaka mrava

kad s milion unuka,

sitne dece ute,

krene se na pute;

i od maèka stara,

unuèiæe svojekada iza peæi

tiho razgovara;

od starica aba

u suton kad abice

na spavanje zovu;

od deda i baba;

od roda na krovu;

od sunèanog zraka;

bauka i mraka;

i od poderanih,

starih igraèaka.

KNJIGE RAZBIBRIGE

Prodala je bakadaleko u gradu

pet kila kru aka.

Pa se misli stara

to bi deci kupila



za to malo para.

Da li igraèaka?

Igraèke se lome,

za alila baka.

A eæernog leda?

to æe deci eæer

kad imaju meda.

Da li opanaka?

Omalo je novaca,

pomislila baka.

- Kupicu im knjiga

odluèila stara,

za to malo para.Mo e kraj pra èiæa

knjigu svoju èitati

moj èobanin Miæa.

Mo e moja Mara,

kad poslove sredi,

da se razgovara.

Nedeljom i baki

moæi æe iz knjige

proèitati unuci

razne razbibrige.

ARENA TORBICA

Ide ðaèiæ u kolu,

o ramenu torbusvaki èas zagleda:

tu je boja zelena

kao mlada p enica

da bujaju deèica



uz nju nikla crvena,

da detetu kola

sva na radost bude;

pa modra kô ljiva,

da se ari èude;

pa kô dunja uta,

da se ðaèiæ zvezda

i suna ca seti

koliko god u nju

pogledao puta.

BUÐENJE PROLEÆA

Govorila stara Matica

svim pèelama kraljica:"Pogledajte, kæeri, napolje,

kreæe li se vreme nabolje,

jesu li se noæi skratile,

jesu li se laste vratile,

jesu li s reka pali okovi,

èuju li se gorski tokovi,

rumeni li pruæe ivice,

zelene li mlade njivice,

kukureci da li stasa e, -

da vas pustim jutros na pa e."

MALI JAHAÈI

Rasla su dva drebeta,

dva drebeta zelenka,pokraj uma i vrela,

u ivala u sjaju leta,

u slasti biljnog mleka;

oko njih mora cela



livada i pa njaka

od jutra pa do mraka.

Jahala dva deèaka,

unuci deda-Veljka,

do dva mlada zelenka,

tutnjalo od njinih koraka,

brdo, polje i reka,

od vetra jurili br e;

tek èuje izdaleka

pevaju naglas deèaci

a drebad radosno r e.

U GOSTIMA

Pozvao je majsve bube na èaj,

od ose do pèele,

da se provesele,

tihe bubamare,

leptire, bumbare,

i livadske popce,

i rudare rovce.

Spremio je maj

sudove za èaj,

izneo u polje

raznobojne olje,

pozlaæene kupe,

èuturice skupe,i rumene zdele,

i krèage bele.

Sipao je maj

svakom med u èaj



u crvene lale,

u zvonèiæe male,

u hajduèku travu,

peruniku plavu,

u ute ljutiæe,

da zasladi piæe.

Popio je svak,

i leptiriæ lak,

èaja pola litre,

zasvirale citre,

zaèula se truba

sviraèica buba,

iz obli njeg bunazapevala una.

JUTARNJA PESMA PÈELA

Valja meda skupiti,

valja kuæu kuæiti

opet iz poèetka.

Vi, Osice, do kosice,

gde bagrenje raste!

A vi, Mlade, na livade,

travicu popaste!

Vi, Mazice, na stazice,

do cvetnih kru aka!

Vi, Krilate, pobirajte

slasti sa ljivaka!Valja meda skupiti,

valja kuæu kuæiti

opet iz poèetka.

UMSKA LJULJAKA



Zaspala je malo

paukova mama,

a on u umu - klis!

Ljulja ku istiha

splete pa se njiha:

uvis, uvis!

Gledale ga ptice

tako na vrh ice,

zastao im dah.

Gledali ga mravi

u zelenoj travi

pa ih bilo strah.

Opazi ga cveæekako kroz zrak eæe,

zaplaka uglas:

- ta æe, ta æe biti,

ako prsnu niti,

a pauèiæ - tras!

LIVADSKO ZVONCE

Bim-bam,

udaram,

veæ je dan,

veæ je dan.

Mrav po ao

na put ran:

pèela poljemtra i stan.

Bim-bam,

udaram,

da se budi



cvet i kam,

da trepavice

dremljivice

bude sram.

Bim-bam,

udaram,

mili veæ

i pu iæ sam,

i mi slepi,

bunovan,

pobegao na tavan.

Bim-bam,

udaram.BLI I SE, BLI I LETO

Bli i se, bli i leto;

u du i veæ ga slutim.

Pomalja zlatnu kosu

u zrelim njivama utim.

Zrikavci su mi rekli

koje u putu sretoh:

"Bli i se, bli i leto."

Bli i se, bli i leto.

Pomalja usne rujne

u bulkama crvenim.

Miri u livade bujne,

i polja i umarcikoja u putu sretoh:


Bli i se, bli i leto.

Kao sjajna carska kruna



zlatna mu svetluca kosa

rumenih svitaca puna.

Svi su mi oni rekli

kad; ih u putu sretoh:


KI A NA LIVADI

Umijte, umijte dobro oèi,

govorila livada deci-cveæu,

dok ki a ovako iz neba toèi

i pere krovove, krune drveæu.

Umijte, umijte dobro lice,

dok pljusak ovako iz neba lije,

umijte rumene trepavice,da budu jo rumenije.

Umijte se, perunike,

dok jo ki a plaha ne susta,

ivanjska travo, raspleæi kike,

kosa je u tebe duga i gusta.

Ima danas ki ice mlade,

da se okupa sto livada,

rastoèite se, bele rade,

dokle ovako sne no pada.

Perite rupce arene, ute,

govori livada kæerima redom,

perite bele rukave, skute,

po celom polju, nedogledom.Ima danas na nebu vode,

da se okupa sto pa njaka.

Umijte se! Da, ive zgode:

ki a je tako bujna i mlada.



NAMERNIK

Vraæao se mrav sa puta,

pa omrko na stazi

kraj maslaèka uta

u tom kolibicu starog pu a

opazi.

- Dobro veèe,

mravak reèe.

Putnik neznan izdaleka,

pred vratima tvojim èeka,

mo e li ga primiti.

- Kad bi sama

guja ljutaomrknula nasred puta,

ja bih i nju primio.

Uði samo,

noæ prespavaj,

namernièe premio.

VONJA

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta

sela le e.

Ko potoci posle bure

konji jure,

lete, be e.

Vrh potoka i ipragatopla, blaga

veèer pada.

Vozimo se. Sanja cveæe:

miris sleæe



sa livada.

Gle, seoske kuæe bele,

kao strele

tek prolete.

Pored puta stabla vita,

iblje, ita,

lete, lete.

Gle, poèinju i svetlaci,

lete zraci,

da se pale,

i iz magle trepte sive

kao ive

zvezde male.Po beskrajno ne nom, mekom,

i dalekom

nebu plavu

nasmejani mesec bludi

to na ljudi

lièi glavu.

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta

sela le e.

Ko potoci posle bure

konji jure,

lete, be e.

BELA VRANANeka vrana samohrana

razbole se sred planine;

nigde sina,

nigde snahe;



to imala od rodbine,

oti lo joj u mornare

i monahe.

Leèila je senièica,

milosrdna, mala ptica;

polo i je u postelju,

li æe suho,

poskida joj crno ruho

i obuèe èisto, belo,

golubije;

ukuva joj gorke trave,

da ih pije.

Sretnete li u planinina proplanku,

ili stazi,

belu vranu kako gazi,

to je vrana samohrana,

u belome ruhu hoda, -

nije htela da ga skine

i kada je ozdravila

posle nege

senièine.

MURA

Igraju se mure

more i planina

od davnih davnina.Uveèe se gora

iza magle skrije.

More, pronaði je!

A more se zlatnim



zaogrne pla tom.

Potra i ga, goro,

ako vlada ma tom!

Ponekad planina

do oblaka segne.

Trèi za njom, vodo,

da ti ne pobegne.

A nekad se more

æuæuri i ljone.

Pojuri ga, goro,

dokle ne potone.

JARE I VUCI

Igrala se kozas belim jaretom,

svojim detetom.

- Jarence, jarence,

burence, burence,

ba si debelo!

Da ne doðu samo

vuci u selo.

A u blizini,

iza bunara,

èuèala stra na

dva vuka stara,

pa se zakle e:

- Glave nam stare,ukra æemo joj

belo jare.

To èuli lovci

negde iz mraka



pa pripucali

iz pu aka.

A vuci od straha,

deco draga,

pobegli u noæ

bez glasa i traga.

HVALISAVI ZEÈEVI

Hvalili se zeèevi

u zelenoj travi.

Jedan rekô:

- Tako mi

ne otpala ruka,

ne bojim se vuka.Drugi rekô:

- Majka

da me iva

ne gleda,

ne bojim se medveda.

Treæi rekô:

- Tako mi

kupusova struka,

ne bojim se lisice,

popca ni bauka.

Uto ne to u nulo

negde ispod grana,

razbegli se zeèevina stotinu strana.

JESEN

Ide, ide jesen.

Jadne lipe mlade,



ta li æe da rade!

ta li æe da rade

srebrnastosive

kraj potoka ive!

ta li æe da rade

visoke topole

kad ostanu gole!

Èim æe da se brane

hrastovi u gori

kad jesen zahori!

Kad jesen zahori,

èim æe da se brane

stare bukve grane!Èim æe da se brane

od jeseni stroge

umice uboge!

KO JE VEÆI

Paèe patki do èlanaka,

patka koki do pazuha,

koka petlu do grudnjaka,

petô æurki sve do uha,

guska s guskom podjednaka,

tele kravi do vimena,

drebe konju do stremena,

jagnjad ovci do srdaca,

prase jagi sve do runa,a do nju ke kuci maca,

vrabac èvorku ispod kljuna,

èvorak svraki do kolena,

svraka vrani do kovije,



abac bari do okreka,

raèiæ reci do kamena,

do obale njivi reka,

mravak cvrèku do gudala,

cvrèak pu u do rogova,

mi iæ maci do brkova,

jela zvezdi do oèiju,

mesec suncu do plamena,

dete majci do krioca,

mama tati do ramena.

LIM I DRIM

Tekle reke Lim i Drim,

jedan drugom pobratim.- Pa ta s tim?

Neka samo dalje teku

Lim i Drim.

A u Limu ivi rak

i s njim sitni mrmorak.

- Pa ta s tim?

Nek o tome brine Lim.

- Pokraj Drima vazdan u ka

belou ka.

- Pa ta s tim?

Nek o tome brine Drim.

- A u Limu ptica trk

ribicama masti brk.- Pa ta s tim?


- Pokraj Drima skaèe strinka

gatalinka.



- Pa ta s tim?

Nek o tome brine Drim.

- A u Limu ima dom

mali som.

- Pa ta s tim?


SNE NI GOLUBOVI

Spazila dva goluba prava:

u vrtu, u jutro rano,

jato sne nih golubica spava

kao omaðijano.

Pro lo i podne, i noæ stigla,

spavaju, ne mièu se s mesta;nijedna krila da bi se digla

od njih stotinjak, dvesta.

Gledaju: golubovi pravi, ivi,

èudom se samo èude,

ne mo e nijedan da se nadivi

ta li æe to da bude.

I poletjeli s krovova nièice

do jata golubjega,

kad tamo, na grani nisu ptièice

veæ bele grudve snega.

PTIÈIJA NOVA GODINA

Godina æe nova, a senice Senke

i gugutke Sive, golubice Belke,ostale bez jelke.

Imaju u umi i jele i smreke,

ali bez ukrasa, bez sveæice neke,

bez srebra i zlata i bez igraèaka



kojim jelke kite deci mama, baka.

I noæ utom pade. Kad eto ti èuda,

umom divne jelke zasija e svuda.

Ne od la nog srebra i la noga zlata,

pravih su ih zvezda okitila jata.

A na vrhu svake stoji srp meseca,

kao na jelkama to imaju deca.

Èarobnjak je valjda to u umi bio

i za ptice mesec jasni umno io.

Iz neba vedroga domamio ne no

srebrnasto inje i pahulje sne ne.

Pove ao ptièje igraèkice razne:

i arke, irove, pu je kuæe prazne.I ja sam vam bila sa senicom Senkom,

i gugutkom Sivom, golubicom Belkom,

pod njihovom jelkom.

SKRETNIÈAR

Stojte, automobili,

stojte, brzi tramvaji,

taljige voæa pune,

sad æe iz kole da grune

ðaèiæa nado la reka,

u veseloj, ludoj graji.

Lak e, automobili,

dajite taène znake,

kod kuæe decu èeka,da se radosna vrate,

ujak i stric i bake

i mama i bri ne tate.

Stojte, automobili,



deca ulicom trèe

kao poljem leptiri!

Vozaru, konje smiri!

Tramvaju, ne idi galopom!

Sad æe iz kolskog dvori ta

na ulicu jurnuti ðaci

kao izbaèeni topom.

DETINJSTVO

Deèaèe, ti sada gradi

domove od kocaka,

malene pu ta niz vodu

èamèiæe od novina;

prave brodove i kuæedizaæe tvoja ruka jaka

posle desetak godina.

Ti sada zabada pruæe

po dvori tu, u pesku

rasadnik di e mladi;

a jednom æe saditi prave

voæke okolo kuæe,

ljive, orahe i lesku.

Ti britvom kosi sada

busenje ukraj jarka,

korov èupa po luci;

a jednog leta arka

prava èelièna kosazablistaæe ti u ruci.

Jednoga dana ti æe

sesti za kosilicu

blistavu od jutarnje rose,



pa æe otkosi ravni

tu gde sad travu gaze

detinje noge bose.

U igri ti titi sada

druga svoga nejaka,

stoji hrabar na meti;

a kad doðe doba

detinjstva i igraèaka,

za pravdu ti æe se prvi

vatreno zauzeti.

Ti sada èita samo

istorije na e strane,

i ponosom se punetvoje deèije grudi mlade,

a jednog dana æe i ti

èovek odrastao biti,

uvrstiti se u one

to povesnicu grade.

NAD KNJIGOM BAJKI

Deèaèe, priznajem ti, ni za mene nema

u svetu stvari ni mrtve ni neme,

kamenje hoda i pevaju trave;

sve stvari su u svetu ive, i goleme,

sve govore i imaju ljudske oèi prave.

I meni svet se èini pun stvorenja,

pun stvorenja o kojima govore prièe.I ja u pravdu imam poverenja

i volim onog koji je prorièe.

I ja verujem pobediti mora

dobri to poðe sa zlim da se tuèe.



Pobediæe dobri, nema razgovora,

ne mora imati ni prut èudotvorni,

ni èizme krilate, niti zlatne kljuèe.

Kad dobri samo stigne u carstvo mraka,

sve æe poèeti tamo da se sija,

izleteæe ptice svud iz krletaka

carstvo mraka nestaæe svakako,

oduvek sam verovala i ja.

Ne prevræi unapred listove, èitaj mirno:

dobri æe stiæi na vreme, kako ne bi,

i oslobodiæe tri su nja nejaka.

Kad svi pomisle: pobedi car mraka;

smo diæe ga dobri, a za ljubav tebi.Za ljubav tebi neæe biti skoro

nigde u svetu èoveka opaka,

ni zloga dela gdegod zapoèeta.

Za ljubav tebi biæe sreæna svaka

zemlja odavde - pa do na kraj sveta.

BAJKA O LABUDU

VETAR DADILJA

Poðe neki siromah vetar da tra i slu bu. Iduæi kroz selo, nudio se seljacima da im èuva decu, ali mu niko, kako vetar nije bio ljudski stvor, ne hte detepoveriti. ta æe, kud æe, iako je najvi e voleo da se s decom zabavlja, on poku a da radii druge poslove: pogodi se kod nekog gazde tvrdice da mu razvijeli æe na voænjaku. Kako je to tek treæi put u ivotu radio, ne poðe mu za rukom da sve pupoljke razvije i kad po svr enom poslu ode da primi nadnicu, zligazda podviknu:

Moj dragi prijane,

ti ne zna zanata!Prstom nisi taknuo

mnoge donje grane.

Kupi se na vrata!

Kod drugog se seljaka pogodi da mu plevi ba tu. Èupajuæi korov morao je i èupati i ponekupitomu stabljiku. To se, istina, svakom dogodi, ali i ovaj je



gazda bio zao, pa kad vetar zatra i nadnicu, on se razdra:

Moj neve ti brale,

ne razume ti se

oko ba tenskoga

ni posla ni bilja,

pa budi dadilja,

to ti je i otac

a i deda bio,

moj prijane mio!

Prepao se siromah vetar pa i ne saèeka kraj seljakove pridike, veæ za di niz selo u um i uze se tamo nuditi bilju i zverinju za pomoænika. Kad ugledahrast na kome stoji jo lanjsko suvo li æe, rekne:

Da li staro li æe

treba, èika hraste,malo da se strese?

Zbog njega ti, èiko,

novi list ne raste,

ne ukazuje se.

Gde ugleda na bukvi staro granje, rekne:

Kako li bi bilo,

teto, kad bi granje

slomljeno i suvo

malo ti oduvo?

Gde ugleda samog zeèiæa, stane da ga lju ka pevu eæi:

Malome bukvaku

odneli su baku,

odneli su deku -ne dam svoga zeku.

Malome ljiviku

odneli su èiku

u goru daleku -



ne dam svoga zeku.

Drveæe je odgovaralo bez volje, neko da èeka starog poznanika, Razvigorca, koji mu svake godine u proleæe poma e prilikom listanja, neko da voli samo daobavlja svoje poslove, a zeèije majke su se izgovarale da su sirote i da ne mogu da uzimaju dadilje. U zlo doba, pri kraju dana, ponudi se on hrastu naobronku jaruge:

Da li ima dece,

da ti decu niham,

da im pevam tiho?

Razmisli hrast nekoliko èasaka pa mu reèe:

Imam tri sinèiæa,

treba da se gaje:

ostali su siroti,

bez bake i naje.

Treba da se lju kaju,treba u zaranke

da im peva blage

umske uspavanke.

Hrastovi sinèiæi stado e izvirivati na svog buduæeg èuvara i mahati mu umiljato zelenimcama. Vetar se obradova to mu prijateljski ma u i ostade kodnjih. Najzad je bio na ao posao koji voli. Skide odmah kabanicu, obesi je o zalomljenu suvu granu pa sede uz pruæe smi ljajuæi èime da ga zabavi. Decakao svaka deca, pa su i hrastiæi hteli da im vetar, koga nazva e Dujom, togod prièa. Po

ku a vetar da izvrda, jer je vi e voleo da peva, ali deca hrastovahoæe po to-poto prièu. Duja onda poèe ne to to je jo od svoje bake bio èuo:

Ukraj vode, kraj potoka,

hoda roda beloboka,

beloboka, rujna kljuna.

Puèe negde pu ka puna.

Nema vi e ukraj vode

beloboke na e rode.Duja to prièa, a pruæe uglas plaèe, ao mu rode. Onda on poèe ne to sme no, kako se medve pa nije mogao da naðe devojku prema sebi, i hrastiæi seodmah razveseli e. Èineæi se da je tobo zanet nekim poslom, otac hrast je sve to slu aa vidi hoæe li Duja dobro obavljati svoju du nost. Èuv i kakose hrastiæi slatko smeju i osetiv da su Duju veæ zavoleli, re i da ga zadr i u slu bi dogod deca ne odrastu.

Tako je Duja prièao pruæu sme ne prièe, ujutro mu retkim èe ljem ra èe ljavao kosu da je ne



, uveèe mu pevao uspavanku da zaspi. Uskoro ga upozna esva umska deca i njihovi roditelji. Malo, malo pa æe tek koja bukva doviknuti:

Dujo, dobri brale,

polju kaj mi dete,

nemam jadna kad,

ovèicama moram

izatkati hlad.

Duja priskoèi bukvinoj deci pa je uspava uz pesmu kojom je obièno i hrastiæe uspavljivao:

Lju ka, lju ka, lju ka,

daleko u gori

stra ni medved nju ka:

ne dam dece ja

za proleæna danaobasjana dva.

Tek to on uspava male bukve, a eto ti zove breza da uspava njenu decu dok ona nezavr i vezeni zastiraè za panj na kome su joj deca ruèavala. On priskoèii tamo pevu eæi:

Ljulja, ljulja, ljulja,

daleko u gori

kurjak se ulja:

ne dam dece ja

za sunce, ni zvezde,

ni meseca dva.

Tada hrastiæi budu ljubomorni pa udare u plaè, a on brzo ostavi breze pa potrèa njima, jo izdaleka ih umirujuæi:

Nija, nija, nija,

daleko kroz goru

prikrada se lija:

ne dam dece ja

ni za letnja dva

lepa veèera.

I da bi pokazao da su mu oni miliji od breza i bukava, odmah na ovu nadove e druge



biènim orasima. Ali to su se oni vi e izmicali, glasovi su postajalisve jaèi:

Pastiri, pastiri,

odre ite torbu.

Mi æemo vam pomoæi

da skuvate èorbu.

Onda najmlaðe pastirèe, koje je zavezalo torbu, reèe hrabreæi ostale:

- ta ste se prepali! Ja sam je zavezao, ja æu je i odre iti. Ne mogu nam ni ta, pa neka su u njima i sami ðavoli.

Rekav i to, odre i torbu i prosu orahe na travu. A oni se stanu kotrljati i skakutati, pevajuæi glasno:

Pustite nas iz ljuske,

iz oklopa kleta,

i nama se po polju

i planini eta.

Kad to èu najmlaðe pastirèe, reèe drugovima:

- Moramo ih pustiti jadnike, pa ko su da su.

Pomislite kako bi nama bilo da nas neko zatvori u ljusku od oraha.

Ostali su samo æutali, bojali su se da iz oraha ne izaðe kakva napast. Ali malo pastirèe, ne pitajuæi ih vi e, uze prvi orah koji mu doðe pod ruku i razbiga kamenom, a iz njega iskoèi èoveèuljak mali kao palac, ogrnut zelenom dolamicom, i pope se pastiru na rame. Kad su drugi videli kako se nevina, sme na

stvorenja kriju u orasima i oni se dadu na posao. Zaèas je cela torba oraha bila razbijena i iza lo iz nje èitavo kolo ora èiæa-palèiæa. Prvo su se poigralipo travi, ispreskakali se i isprevrtali preko glave, pa se setili i svoga obeæanja. Posedali su brzo oko aèice graha, oèistili je, stavili u lonac dase kuva. Videæi da se vatra uti ala, sto ora èiæa-palèiæa pojuri u umu da donese iverja, i i se svaki sa po dve iverèice. Oganj je zaèas opet buknuoi poèela èorba da se kuva. Svr iv i posao, mali ani su nastavili igru, veselo podvriskujuæi. Najzad su kao vrapci poskakali na grane oraha da se malo odmore.Tada ih pastirèe, eleæi da sazna ko ih je zatvorio u ljuske od oraha, upita:

- Recite mi, ora èiæi-palèiæi, gde ste bili pre nego to ste se na li u svojim kavezima?

Mali ani se i sad pesmom odazva e, jer su jedino tako umeli da govore:

Pod zemljom smo lutali

veæ vekova pet,

pre nego to opet smo

ugledali svet.

Ali pastirèetu ni ovo nije bilo dovoljno, pa je dalje pitalo:



- Recite mi, ora èiæi-palèiæi, kako ste utonuli u zemlju?

Opet je hor mali ana sa grane odgovorio:

Zemljotres je proguto

na maleni grad,

na a sela i ume

i na cvetni sad.

- A posle ta je bilo? - nestrpljivo upade pastirèe.

Kroz stablo smo oraha

staze prokopali,

i do ploda doprli

jer smo tako mali.

Otpevav i poslednji stih, ora èiæi-palèiæi poskaèu sa grana i urediv i se kao vojska, odmar

veselo u planinu. O svom ivotu i poreklu nisu hteli vi eni ta da ka u, samo su polazeæi rekli pastirèetu da ih uvek, ako bude u nu di, zove.

A ono je tako i èinilo. Kad mu se zagube ovce, vikne samo: "Gde ste, ora èiæi-palèiæi?" A i dolete sa prutovima i zaèas pronaðu pogubljeno stado. Kadmu treba da nalo i vatru, njih se samo seti, a oni, svaki sa iverkom ispod pazuha, dotrèe i nalo e. A kad je mali èobanin ostario i stekao unuèice, ora èiæi-palèiæisu ih zabavljali: ljuljali ih i pevali im, da ne plaèu.

Tako se mali narod odu io pastirèetu to se nekad prvo smilovalo na njega i pustilo ga iz ljuske na slobodu.

PATULJAK KUKURUZOVIÆ

Na nekoj strnjici kraj reke obrasle ibljem èuvao je deèak koze. S jedne strane su rasli kukuruzi, s druge vinograd i morao je mnogo da pazi da koze nebi oti le u tetu. Ali ponekad bi se zaneo u igri, pa ne bi primetio kad koza dohvati lisku kukuruza ili se uputi vinogradu. Bilo je mnogo stvari kojesu mamile njegovu pa nju: veliki mravlji dvorci, abe, gu teri; osim toga je voleo dadelja sviralice od vrbe i pravi u reci virove. Tako se jednom biozaneo gradeæi putanju od mravinjaka do reke: prutom je povlaèio crtu u zemlji, da se mravi ne bi muèili kad poðu na vodu i putovali dugo preko busenja.A taman je sreæno prosekao taj glavni mravlji drum, kad èu iz kukuruza neko pevu i, ni glasno ni tiho, ni tanko ni debelo:

Èuvaj, deèko, kozu,

obrstiæe lozu,

i biæe batina

ko na svadbi vina.

Deèak se okrete i zbilja vide da je jedna koza preskoèila ogradu i poèela da brsti èokot loze. On je odmah vrati i zaðe u kukuruze da vidi ko je pevao.Ali nikoga nije mogao da pronaðe. Vetar je lako umio u dugom sjajnom li æu kukuruza i n



jihao im svilenu bradu, a nikakav se ljudski glas nije ponovo èuo.

Kad je do ao kuæi, deèak isprièa majci ta se dogodilo, a ona mu reèe:

- Sigurno ti se to od vetra uèinilo, nemoj vi e o tome da misli .

Ali deèak nije mogao da ne misli i prokrstario je sutradan opet kukuruze, zavirivao ispod vre a bundeva i duleka, to su meðu njima vijugale, i ni ta. Vratise tada na njivu, odlomi vrbov prut i zanese se u deljanje sviralice. Sunce je peklo kako samo mo e biti i potpuna ti ina je vladala svud okolo.

Najednom deèak opet zaèu gde neko u kukuruzima pevu i, ni glasno ni tiho, ni tanko nidebelo:

Kad bi deèak znao,

ne bi onde stao:

gde je kamen sivi,

ljuta arka ivi.

Dete upla eno skoèi s kamena na kome je stajalo i odgurnu ga izdaleka motkom, a ispod kamena doista izaðe guja arka i ode u trnje kraj reke.

- Da je igla, naæi æu ga, povièe deèak, i poðe opet da ga tra i.

Ali je ponovo zavladala potpuna ti ina. Svilene brade kukuruza su blistale na suncu, kljucala u koru kru ke ptica, i ni ta vi e.

- Mora da je neki duh u kukuruzima - reèe on majci, vrativ i se kuæi.

A ona se bojala da se deèak ne prepadne, pa iako je i sama mislila da je duh, reèe:

- To je ubor vode bio, nemoj vi e o tome da misli .

Deèkova je mati bila sirota udovica, seoska vezilja. I danju i noæu je vezla na plat

nu rukave i ogrlice za seljanke, pa je tako veæ poèela i vid da gubi.Seoske gatare su joj savetovale da previja razno li æe, ali joj to nije pomoglo. Jednog dana tako, kad su joj oèi mnogo suzile, ona reèe deèaku.

- Slu ala sam pre od starih ljudi da u na oj okolini ima neka skrivena èesma, èija je voda lekovita za oèi. Dobro bi bilo da je sutra uzgred potra i ; jane znam da u blizini ima ikakva èesma.

Deèak je sutradan uzalud obi ao celu okolinu i tek pred podne do ao na strnjiku kraj reke. Sedajuæi pod kru ku, sav zadihan, reèe:

- Gde li æe biti ta lekovita èesma da mi je znati!

- Kako on to izusti, a onaj isti glas iz kukuruza stade pevu iti, ni tiho ni glasno, ni tanko ni debelo:

U peæini gore,

eno takve èesme,

samo niko ne sme

za nju, dete, znati,



osim tvoja mati.

Ode deèak do peæine u steni, u koju ranije nije nikad ulazio, koju su èak i stari ljudi zaobilazili, jer je vrlo mraèna i duboka bila, i naðe u samom njenomdnu èesmu, tanku, jedva èujnu. Odjuri tada radostan majci i javi joj. I kako se zbilja tamo umila, oèi su joj postale bistrije. Zato reèe sinu, eleæida nahrani nepoznatog stvora u kukuruzima:

- Razmotri, sine, sutra opet po njivi, mo da æe pronaæi gde se skriva na dobrotvor, pa ga pozovi u goste.

Deèko ovog puta poðe bez koza, da bi na miru mogao tra iti nepoznatog pevaèa iz kukuruza. Ali kako sti e na njivu, ki a udari, te morade da se skloni podkru ku. Pljusak je bio sna an i voda lila niz liske kukuruza kao niz oluke. I kroz radosni um letnje ki e deèak zaèu opet gde pevu i poznati prijatniglas:

Oj, hoj, hoj,

sad kukuruz moj

raste na toj vodi;

dobro æe da rodi.I tako nekoliko puta: poæuti malo, pa opet nastavi svoju pesmu, videlo se da je pevaè bio veseo. Tad se uèini deèaku, dok je motrio pa ljivo odakle glasdolazi, da brada na jednom kukuruzu èesto poskakuje i da je mnogo bolja od ostalih. Pritrèi on tamo te zaviri. Kad ono èudo neviðeno: u onom zelenom fi ekuod li æa, gde obièno stoji klip kukuruza, stoji èoveèiæ i igra u mestu.

Oèi mu sitne kao u vrapca, ruke i noge maju ne, samo brada velika koliko ceo on.

- Ko si ti? - upita ga deèak zaèuðeno.

- Ja sam patuljak Kukuruzoviæ - odgovori mali èovek, ne prestajuæi da igra. U kojim se

kukuruzima ja nastanim, rastu kao iz vode. Zato su i ovi tako dobri.A tebe sam zavoleo, jer znam da si dobro dete. Èuvaæu te uvek, dok ovde bude koze napasao.

- Majka mi je kazala da te pozovem k nama u goste. Hèæe da te poèasti to si mene spasao zmije, a njoj pomogao da izleèi oèi - reèe opet deèak.

Ali patuljak Kukuruzoviæ odgovori:

- Ja ne mogu nigde odavde: kad bih iza ao, brada bi mi smesta sva otpala. A imam svega to mi treba: ki om se pojim, a vazduhom hranim.

A rekav i to, opet nastavi svoju igru i pesmu, a deèak radosno otrèa po pljusku kuæi da

sve isprièa majci.MEDVEDOVAENIDBA

Ustade jednog jutra medved Dundo vrlo rano. Otrèa brzo na potok i ogleda se u viru. Verovatno je bio zadovoljan svojom slikom, jer se glasno nasmejao iotrèao u umu pevajuæi:

U medveda Dunda



povelika bunda,

staje suvog zlata,

hiljadu dukata.

Èetiri ubare

vrede silne pare,

a èizme duboke

te ke do tri oke.

Sva æe èarna uma

siæi za njim s uma:

veverica lepa,

lija dugog repa.

Tako pevajuæi naðe se u kraju gde su ivele lisice. Izaðe pred njega stara lija pa ga zapita to je tako veseo i otkud je zalutao u njen kraj, a Dundo se

pokloni do zemlje, pa reèe:Pametnice, lijo,

daj mi svoju kæer,

ja sam najsna nija

u planini zver:

ruka mi je buzdovan,

brdo su mi leða;

u èasu æu smrviti

svakog ko je vreða.

A stara lija se lukavo nasme i pa odgovori:

Sve je lepo,

sve je krasno,

al' si, medo,

stigô kasno:kæerka mi se mala

prekjuèe udala

za suseda svoga

lisca repatoga.



Sirotom medi bilo je u prvom trenutku vrlo te ko, ali se brzo ute i misleæi: "I boljeo se veæ udala; nisam valjda lud da se enim takvom dugorepatomzverkom." I na um mu pade da njegov sused zec ima vrlo umiljatu kæer pa poðe da njuprosi. Zec je okopavao kupus i nije ni primetio medveda kad je nai ao.Ugledav i ga onako veselog, zaèuðeno upita kojim dobrom je do ao. Medo se i pred njim pokloni i reèe:

Sused-zeèe, èuj me sad:

s tvojom kæerkom ja sam rad

da se o enim,

s tobom orodim.

Zec baci motiku kojom je okopavao kupus pa pljesnu rukama:

Ba si èudan, medo, stvor:

sav si truntav,

sav si spor,

kao da sto kila nosi ,

a zeèevu kæerku prosi .

Uzdahnu Dundo kad ovo èu, ali se opet brzo ute i, govoreæi sam sebi: "Lud sam i bio tosam prosio kæer brzonogog starca; i ona sigurno voli mnogo da trèi,pa bih mogao uz nju negde vrat slomiti." Pa se seti da krezubi vuk ima jedinicu, te poðe da nju zatra i. Vuka zateèe gde se pred kuæom sunèa pa ga oslovi:

Strièe-vuèe,

kæer mi daj!

Ako neæe ,

dobro znaj,

napa æe te

sav na rod.

A vuk nemarno zevnu pa odgovori:

Moja kæerka ne gleda

veseljaka medveda.

Medved zimi spavaotekne mu glava,

medovinu pije

od mraza se krije.

A mi smo vuci-halauci,



hrabra srca, zuba ljuta,

svako nam se sklanja s puta;

ne pijemo nikad meda,

niti se bojimo snega,

niti se bojimo leda.

Dundu je najte e bilo to ga je vuk odbio, ali ste e srce i pomisli: " ta æe meni vukova jedinica. Morao bih svaki dan da slu am prièe o vuèjem juna tvu."Utom skoèi s drveta veverica. Bila je sjajne dlake i okretna, pa se medi mnogo svide, te je zaustavi:

Veverice lepa,

udaj se za mene,

biæemo lep par;

kru èice medene

daæu ti na dar.

Ali ona gotovo i ne zaslade, samo mu u prolazu dobaci:

Poði zbogom, medvede,

veverice ne jedu

medenih kru aka;

le nikom se hrane

sa zelene grane.

ta æe, kud æe, poðe medved dalje gunðajuæi u sebi: "Nisam ni lud da se enim vevericom, bih ovako veliki po ceo dan skakati po drveæu." Utom naiðena lasicu pa joj reèe to je mogao umiljatije:

Lasice malena,

budi moja ena!

nosiæu te na dlanu

kroz zelenu poljanu.

Igraæu ti kolo

svaki bo ji dan.

Uzbraæu ti cvet

jo neuzabran.

Lasica ga pogleda zaèuðeno pa mu odvrati:

Ti si, dragi medo, slep:



hrapav ima glas,

trapav ima stas;

a lasu malenu

hteo bi za enu.

Pomisli medved postiðeno: "Tako mi i treba. Umesto da zaprosim svoju susedu medvedicu, obraæam se raznim uobra enim palèicama", i na e natrag kuæi kolikoga noge nose. Kad tamo, a medvedica sedi pred svojom peæinom i cedi med. Dundo joj se obrati laskajuæi:

Susedice medvedice,

udaj se za mene!

Slu aæemo ptice

sred gore zelene.

Iæi æemo svuda

zajedno u lov.Stvoriæemo sebi

ispod bukve krov.

Njegova suseda nije ni ta bolje ni oèekivala, pa brzo ostavi posao i potrèa mu u susret, pevajuæi:

U medveda Dunda

povelika bunda,

staje suvog zlatahiljadu dukata.

I posle su dugo iveli sreæni i zadovoljni.

MACAN-BRACAN

iveli su na kraju ume samohrani starac i maèak, Macan-Bracan. Starac nije imao ni dece ni unuèadi, pa je zato jo vi e voleo svog jedinog druga maèka.Obojica su bila nezapamæeno stara, obojica su ujutro mnogo ka ljala i obojica su volela da piju mleko i dugo spavaju. Samo nikad nisu spavali u isto vreme:bili su pla ljivi kao i svi starci te je uvek jedan stra ario kad se drugom pridrema

. I posao su u svojoj kuæici bratski delili, Macan je repom èistiosobu, a starac lo io vatru; kad starac stavi ruèak da se kuva, maèak pazi da ne iskipi, a kad starac ne to ije, maèak mu uvlaèi konac u iglu. Legne liMacan-Bracan prvi da spava, starac mu peva uspavanku:

Buji-paji, Macane,

sad æe noæ da nastane,

vetar æe da duva,



stra u æe da èuva:

da ne padnu gromovi,

i ne sru e krov,

da ne svrate vukovi

kad poðu u lov.

Buji-paji, Macane,

sad æe noæ da nastane,

sad æe pasti ki a,

uspavaæe mi a

na na emu tavanu

pa æe mi iæ Macanu

dopadnuti aka

pre prvoga mraka.

Slu ajuæi starèevo pevu enje, maèak je spokojno spavao, znao je da mu se nikakvo zlo ne mo dogoditi. A kada se on dobro ispava, spava starac; Macan legnekraj njegovih nogu, gleda ga netremice i prede:

Spavaj mirno, deda,

Macan tebe ne da.

Preðicu ti prede

od poda do grede,da mesec ne smeta

kad kraj kuæe eta,

da te dobro èuva

pauka i muva.

Kad starac poðe u umu da kupi drva, ostavi maèka da èuva kuæu, zapovediv mu da ne izlazima ko ga mamio. Maèak se obièno nije pla io da ostane sam, oèekivaoga je spokojno na prozoru do u mrklu noæ.

Ali jednog dana tako naiðe kraj njegove kuæe lopov. Bio je u selu ukrao petla, koko ,kravu, ovcu, i psa, taman toliko da zakuæi. Samo mu je jo nedostajaomaèak. Zato se mnogo obraduje ugledav i starèevog maèka na prozoru, pa ga stane mamiti:

Macane-Bracane,

izaði ovamo,

da poveèeramo.



Doneo sam mleka

tebi izdaleka,

iz daleke daljine

doneo sam slanine.

Macan je, istina, bio gladan, jer starca nije bilo kod kuæe ceo dan, ali ipak odole srcu i pobe e sa prozora. Lopov onda doðe kod vrata pa ga kroz kljuèaonicustade zvati:

Macane-Bracane,

izaði ovamo,

da poveèeramo.

Doneo sam eæera,

biæe slatka veèera,

doneo sam meda

i masla sa leda.

Maèak se poboja da lopov ne provali vrata pa pobe e na tavan. Tad lopov poèe kroz dimnjak da ga mami:

Macane-Bracane,

izaði ovamo,

da poveèeramo.

Doneo sam luka,

paprike i soli -

sve to gladan voli.

A maèak pomisli: "Kad me nisi namamio na mleko i slaninu, neæe ni na luk", pa se sakri duboko iza grede i poèe maukati iz sveg glasa, zovuæi u pomoæ. Utomse ba starac vraæao iz ume, pa èuv i da maèak zapoma e, seti se da ga je neko napao i stadetra iti oko kuæe. Lopov u taj èas mugnu kroz mrak, ali staracipak sti e da ga dobro opauèi po leðima.

Posle ovoga su se maèak i starac jo vi e voleli. Nigde nisu i li jedan bez drugog, jersu se bojali da lopov opet ne doðe. A èega su se bojali, to se i

desilo. Lopov nije mogao da zaboravi batinu koju je dobio po leðima i nagovori tri razbojnika da ubiju starca. Sreæom, maèak ih, sedeæi na prozoru, joizdaleka opazi gde dolaze te starac brzo pobegne u umu, a on ih, praveæi se neve t, doèeka na vratima i na pitanje gde mu je starac, odgovori lukavo:

Mijau, on je tu,

sakrio se na tavanu.

Razbojnici jurnu na tavan i kad starca tamo ne naðu, stanu da vièu na maèka to ih je pr



evario, ali on nastavi da zavarava trag:

Mijau, on je tu,

sakrio se u podrumu.

Razbojnici grunu u podrum, ali starca ni tamo ne naðu, te navale ljutito na maèka da im odmah ka e istinu, a on nastavi svoju alu:

Sada æu vam pravo reæi,

pobeg'o je iza peæi.

Oni tada tamo, ali ne na av i ni tamo starca, potrèe na maèka da ga tuku, a on æe opet:

Moj je starac jo pre zore

iza kuæe, vrtiæ ore.

Navrat-nanos uskoèe razbojnici u vrt, pa kad ni tamo ne naðu koga su tra ili, povade kolje pa dr i za maèkom. Da bi ih jo malo zadr ao, dok starac dalekone odmakne, on im pokaza bunar:

Poslu ajte maèka stara,

starac je na dnu bunara.

A kad razbojnici siðu u bunar, on be i u umu za starcem i naðe ga u nekoj peæini. Prou nekoliko dana a posle se opet vrate kuæi. Tamo vi e nije bilorazbojnika, digli su ruke i od starca i od maèka, ne eleæi da imaju ikad vi e s njima posla. A Macan-Bracan i njegov gazda od radosti se napiju mlekai legnu da spavaju.

PRIÈA O RECI

Jo pre hiljadu i vi e godina, kad se starom Izvoru rodilo stotinu najmlaðih kæeri, padnu na kamen u blizini dve ptice pa stanu prièati jedna s drugom.

Prièale su one tako od jutra do podne o lepotama zemlje, a Izvorove kæeri, kapljice, gutale su im svaku reè. Kad su ptice odletele, nastao je kraj Izvoraveliki mete , kapljice su skakale, prskale okolnu mahovinu, èinilo se da je voda prosto provrela od neke radosti. To su se Izvorove kæeri dogovarale dai one odu u svet i vide lepote o kojima su ptice prièale. Ali bez dopu tenja starogIzvora nisu smele da krenu, zato starije nagovore onu stotinu najmlaðihda salete oca da ih pusti. Ove mu se obese o vrat kao ogrlica pa umiljato za ubore:

Oj, dobri oèe, pusti nas, pusti,

kroz èestar gusti,

do dolje zelene,tamo nas èeka

velika reka

u nepoznati dalek kraj

da s nama krene.



Jedva se Izvor oslobodi zagrljaja svojih kæeri pa se povuèe pod ile da o njihovoj molbi razmi lja. Promi ljao je tako do uveèe kad se zaèu njegov ozbiljniglas:

Ne ludujte, kæeri malene,

ne odlazite u svet od mene!

Ispreèiæe se pred vas brda,

kr a i kamena cela krda,

neæe vam lako dati puta.

Upoznaæete vrlo brzo

kako je zemlja tvrda

i ljuta.

Ali se kapljice nisu dale urazumiti. Sada je sa dna izronilo stotinu njegovih najstarijih kæeri mazno mu se obraæajuæi:

Pusti nas, oèe,

i ptica pu ta poletarce,

i gnevna oluja povetarce,

i guje stare

pu taju mlade

u èestare,

i medved pu ta svoje meèe

da strèi u doljukud potok teèe.

Bla i je od tebe i vuk sami,

pu ta da vuèiæi svet upoznaju.

Pusti nas, oèe, svet nas mami!

Izvor se sad jo dublje povuèe, èak u tamne bunare u zemlji, a njegove kæeri skoro nepomièno èekahu kakvu æe odluku doneti. Da je putnik tada nai ao, èudiobi se to je tako zanemeo veèno razgovorni, stari Izvor. Tek pred veèe se pomoli ispod

ila njegova srebrna brada i èu se glas:Kapljice kæeri,

i ovde u umi ima lepote.

U svetu kud urite,

ljudi krote,



mora i reke,

stavljaju im uzde i okov.

Kajaæete se gorko, duboko,

krenete li u kraje daleke.

Samo mudri saveti oèevi nisu mnogo pomogli. Iduæeg jutra, dok je starac jo spavao, iskrade se prvo sto najmlaðih kapljica pa kroz ljunak otisne niz brdo.Po njihovom srebrnom tragu spusti se sto drugih. I tako sto po sto pa se naèini potoèiæ i potrèa koliko ga noge nose. Na nekoliko stotina metara susretese sa drugim malim potokom pa zagrliv i se, sjure u podno je prve kose. Tamo je modrim koritom derala nekakva neobuzdana reka i Izvorove kæeri joj se zajednosa ostalim kapljicama bace u naruèje. U poèetku, dok jo nisu bile istro ile snagu, kr su sve to im se na lo na putu. Planina se horila od njihovogobesnog podvikivanja:

Mrmorimo, uborimo,

dok grlo ne umorimo.

Igrajmo, skaèimo,

stene plaèimo,livade rubimo,

umimo, trubimo.

Hujimo, umimo

dok gore ne zagluvimo.

Kikoæimo se, æaskajmo,

uborimo, praskajmo,

hra æe obarajmo,

peæine stvarajmo,

rovimo, vajajmo.

Trajalo je to vi e nedelja i onda se Izvorove kæeri zamori e i na putu im se stado e javljati sve veæe prepreke. Ispred sto najmlaðih ispreèi se ogromnaneprobojna stena. One se uhvate za ruke i stanu juri ati, ali ona osta nepomièna. Tada jedna od njih uze da se ali svojim starijim sestrama:

Oj, sestrice, oj!

Na putu nam stoji

tvrd kamena sloj.

Kao odgovor na njihovu molbu èu se jo oèajniji glas jedne od starijih Izvorovih kæeri:

I moj, sestre, put

naporan je vrlo,



svu me kupa znoj.

S treæe strane se èulo isto takvo dovikivanje:

Hej, sestrice, hej!

Na mom putu brdo,

presede nam smej.

Kako su se prepreke iz dana u dan mno ile, Izvorove kæeri su pomi ljale da se vrate kuæi. Kad druge kapljice pridremaju, one se uhvate za ruke da bi po leuz potok. Ali hoæe ! Po sto puta su uèinile korak napred i po sto puta se vratile dvanatrag. Ova malodu nost je, sreæom, kratko trajala, a i starije iskusnijekapljice su prièale da se jo nijedan potoèiæ nije vratio u detinjstvo. One se, sirotice, postide pa opet zapnu iz sve snage da juri aju na stene predsobom. U kamenu se uskoro naðo e pukotine, te potok uskoro odvali nekoliko manjih stena i prodre na drugu stranu u dolinu. To je bio valjda najradosnijidan u ivotu kapljica begunica. Prote uæi se lenjo na suncu za ubore:

Sestrice kapljice,

sad se odmarajmo,

dremajmo, spavajmo,

sanjajmo mir.

Brda smo oborile,

nova smo stvorile,

stene smo digle,

najzad smo stigle

umorne u vir.Vir je le ao u poljani, ba pred u æem u veliku plovnu reku. Odmoriv i se u njemu, sestrezaborave napore svoga dugog putovanja i veselo se izme aju sa

irokom vodom na koju su nai le. Ona je bila mutna i troma i nekoliko milijardi bistrih kapljica razbistri je i o ive.

Meðutim, jo nije bio kraj naporima na ih putnica. U dalji se ukaza nekoliko brodova i obesne kaplje planinke pristigle iz drugih reka stanu da se dogovarajukako da ih prevrnu, dok ih Izvorove kæeri ne uæutka e pesmom punom poleta:

Dolazi brod uglja pun,

putnièka laða i za njom èun.Zasuèimo, sestre, zelene rukave,

prenesimo ih èak do irine

morske plave.

Nikada tako brzo brodovi nisu i li kao toga jutra, no eni mladim rukama Izvorovih kæeri, te se posle nekoliko dana naðu na morskoj puèini zajedno s njima.



Ali jo istog sata sunce u asno pripeèe na iroku povr inu mora podi uæi kaplje planinke poblake. I kao nekim èudom, ti oblaci u svom lutanju nad zemljomzastanu upravo nad bukvom starog Izvora i kako su bili mnogo umorni, spuste ih na nju i po okolnom drveæu i mahovini. Samo priroda je bila tako èudesnada su kapljice begunice to su ih oblaci opet vraæali umi zaboravljale svoj raniji ivt i ponovo udele na put. Tako se to ponavlja otkad je uma, rekai oblaka.

BAJKA O LABUDU

ivela je na vrhu planine mala Sne ana, kraljica zime. Na no icama je imala cipele odsrebra, bila je ogrnuta belim plastom poprskanim sne nim zvezdama,na glavi je nosila ledenu krunu koja se presijavala u bezbroj boja kad sunèev zrak na nju padne. Kraljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavalaje u sne nom gnezdu, goli ava se valjala po smetovima, loptala se po ceo dan pahuljicama, vozila se na jezeru na nekoj crnoj ptici tu no oborene glave.Kako je Sne ana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Padale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali one su bileisuvi e male da bi mogle maloj kraljici zime slu iti umesto èamèiæa.

Èesto je Sne ana mislila za to je crna ptica tu na, za to uvek obori glavu, i jednom je upita:

- Moj crni èamèiæu, za to si uvek toliko tu an?

- Kako, mala kraljice, zna da sam tu an? Tiho pevu im ploveæi jezerom; kad te na obaliugledam, uvek ti radosno mahnem krilom - odgovori ptica okoli eæi.

- Tu an si, tu an, èamèiæu, uvek sumorno obara glavu i gleda u vodu. Reci mi ta te to mo da æu ti pomoæi - reèe Sne ana opet.

Ali ptica ne odgovori ni ta, samo jo vi e pognu glavu i zaplovi br e. Sne ana toga dana nije vi e htela da navaljuje pitanjima, ali se èvrsto u sebi odluèida dozna tajnu crne ptice. Stalno je kri om posmatrala iz svog sne nog gnezda da vidi ta radi kad je sama. Tako posle nekoliko dana opazi da je pticajo vi e pogla glavu, kao da se zagledala u svoju sliku u vodi, i plovi lagano, lagano, rekao bi èovek ne mièe se. Samo kad nekoliko trenutaka Sne ana

okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na jezero, opazi da se ptica maloodmakla sa mesta gde je bila. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera,pa ponovo upita:

- Èamèiæu moj crni, reci mi to si tu an. Ja sam kraljica sve ove beline, kraljica sam zime i sne nih pahuljica. Zar ne veruje u moju moæ? Hajde, provozajme jezerom, pa æe mi onda reæi svoju tajnu.

Ptica tiho doplovi glatkom povr inom vode ne di uæi na njoj nijednog talasiæa, pru i svo krilo, i kad Sne ana sede na njega, otisnu se polako sredinijezera. Okolo je sve bilo belo: belele se grane i stabla drveæa, beleli se oblacina nebu, belele se veverice to su katkad skoèile s grane na granu, blistalase od beline Sne ana kraljica zime.

- Mala kraljice, odveæ sam uzbuðena i ne mogu ti reæi sve ta me ti ti - prozbori najzad ptica - ali doveèe doði opet na obalu pa æe èuti.

Celog dana je Sne ana bila nemirna i jedva èekala da padne noæ. Kad se smrklo, oti la je na obalu jezera, gde je crna ptica veæ èekala. Skrivena u noæi,ispovedala se tiho kraljici zime:

- Sve je oko mene belo: i drveæe, i nebo, i zveri, i ti, mala kraljice; samo sam ja od noæi crnja. Zato me mori tuga.



Èuv i to, Sne ana radosno reèe:

- Kad ti je to jedina nevolja, èamèiæu , ne brini! Uèiniæu da postane i ti beo; zaplovi noæ na sredinu jezera i èekaj.

Posle ovog kraljica je oti la do ledene kule, meðu stenje, gde je ivela Srebrna Zvezda, majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali Srebrna Zvezdaje bila veoma, veoma stara, pa je Sne ana zbog toga umiljato zamoli:

- Dobra, Sne na Zvezdo, ti to si jo mojoj majci odeæu tkala, po alji noæas na pticui sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno crnoperje. Uèini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.

Tako je molila Sne ana, a crna ptica uzdrhtalo èekala nasred jezera. Kad bi oko ponoæi, san pticu savlada, ona polo i glavu na krilo i ostade nepomièna.A istog èasa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime.

Ujutro Sne ana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu, drugi su se posle toga raðali i umirali, ali taj prvi jo i sad ivi i po tom istom jezeruvozi Sne anu, kraljicu zime.

KÆI VILINOG KONJICA

Poðite kroza umu stazom pravo, onda skrenite desno, pa kod jaruge levo zaobiðite umavu kuæu, i opet krenite desno, pa kad najzad udarite jo jednomulevo, u pravcu stare bukve, tamo je panj gde ivi kæi vilinog konjica.

Ona je mala, mala devojèica, vesela i prozraèna kao vilin konjic. Svi do poslednjegstvora u njenoj okolini vole je i maze. Bube, pauci, komarci, svici,mravi i patuljci rado se s njom igraju. Kad poðe daleko u umu, patuljci je èuvaju dase ne upla i vuka ili medveda. Kad padne mrak, svici dolete da jojsvetle. Kad zadrema, komarci i pèele zuje, da je to pre uspavaju. Ako joj se voza,mravi od èa ica ira naprave kolica pa se po njih dvadeset upregne,da bi mogli juriti kao strela. Ako za eli da se ljulja, pauci naèine zaèas ljulja ke, obese ih o kakvu granèicu, i mala kæi vilinog konjica se nji e na

njoj po èitav dan.Ali se jednog jutra mala nesta nica iskrade od svojih drugova i sama pobe e na reku. Htelo joj se da se malo po vodi provoza. Sedne na list bukve to jestajao u vodi kraj obale i otisne se na njemu kao na èamèiæu niz talase. Plovila je tako ona, plovila, i bila mnogo vesela, posmatrajuæi krajeve kroz kojeje tekla reka. Zeèevi sa obale su je zadivljeno gledali, nikad nisu videli tako male devojèice. Patke to ih je sretala duboko su joj se klanjale, a pticeletele kraj nje obalom.

Sve je bilo ne mo e biti lep e, ali nesreæa se uvek iznenada dogodi. Nai av i na nekakvu aticu, èamac joj se prevrne i ona upadne u reku te se udavi. Aposle nekog vremena talasi izbace na obalu telo male kæeri vilinog konjica. Tuda s

luèajno naiðe vrabac, njen sused, pa kad vidi da je sirota mala devojèicaumrla, prhnu odmah da javi njenim prijateljima. Tako se glas o njenoj smrti ra iri brzo po umi, i patuljci brzo otrèe da odnesu glas njenom ocu, vilinomkonjicu. Trèali su to su igda mogli i naðu ga kraj nekog potoka. Èim èu ta se dogodilo njgovoj devojèici, vilin konjic pojuri na livadu gde je le alonjeno telo, ali se patuljcima èinilo da ne leti dovoljno brzo.

- Vilin konjic je nemilosrdan reèe prvi patuljak glasno plaèuæi - on ne ali svoju kæer.

- On sada razmi lja o naèinu kako æe je o iveti - primeti drugi.



Èim su stigli na livadu kraj reke i èim je vilin konjic oslu nuo srce male utopljenice, zamolio je patuljke da odmah pronaðu istoèni vetar i dovedu ga nalivadu, jer ako ga pre veèeri ne naðu i devojèica zanoæi obamrla, niko joj vi e ne mo e.

Èuv i ovo, pojure patuljci i svi njeni drugi prijatelji da tra e istoèni vetar, ali, kao za pakost, od njega ni traga ni glasa, jer je veæ bilo prevalilopodne. Jedva u zlo doba, kad se sunce stalo kloniti zalasku, naðu ga u jaruzi, zavukao se i æuti.

- Mala kæi vilinog konjica je umrla, hajde brzo do nje, jer æe skoro noæ - doviknu mupatuljci.

I vetar je mnogo voleo ljubimicu patuljaka i buba, pa se odmah digne iz jaruge i brzo, za tren oka, naðe se na livadi. Ugledav i ga, vilin konjic ga zagrlipreklinjuæi:

- O ivi moju malu kæer, molim ti se, o ivi to pre, jer æe za koji èas zaæi sunce i biæe kasnO ivi mi je, ti jedini to mo e uèiniti.

A istoèni vetar stade prvo tiho, tiho, pa onda sve jaèe duvati u krioca obamrle devojèice, ne bi li ih pokrenuo. Zanjiha se od njegova daha okolna trava,potom umica oko livade, a krila male devojèice jo le ahu nepomièna. Njeni drugari, misleæi

da je ni vetar ne mo e o iveti, stanu plakati neute no. Utoon jo jednom iz sve snage dunu, a njena krilca se lagano pokrenu, oèi joj se zaèuðeno otvore kao kod dece probuðene iz dubokog sna.

- O ivela je, o ivela! - povièu radosno njeni prijatelji patuljci, a vilin konjic je uze u naruèje i obasu je poljupcima.

Kad se istoèni vetar opet vratio u jarugu, posade mravi svoju ljubimicu u kolica naèinjena od irove èa ice i povezu je njenoj kuæi. Kraj kola poðu svicisa svojim sveæicama, jer je veæ padao mrak, bube udese najlep u svirku, a vilin konjic se vrati na potok kraj koga je obièno noæivao.

TRI PATULJKA

Daleko negde u planini ivela je siroma na seoska porodica. Roditelji su po ceo danorali, kopali i eli kod drugoga, da bi svoju decu ishranili. Za tovreme, deca, dva manja deèaka, ostajala su kod kuæe sama i igrala se. Njihove igre nisu bile sliène igrama varo ke dece. Ovi mali ani su pravili sviraliceod vrbova pruæa, pleli kotarice, pravili vodenice na potoku to je tekao pored kuæe. Ponekad su zidali kuæice kraj obale ili krèili staze kroza bunje.

Jednog dana rano ujutro odu Stojan i Milan, tako su se zvala deca seljaka, na potok i poènu graditi vodenicu. Prvo naprave branu nagomilavajuæi kamenjei pesak sa muljem. Pod slap to je padao sa brane stave podu u motku na èijoj su sredini bila lepezasto pozabadana mala drvca kao pauci na toèkovima. Motkunaslone na drvene raève, zabodene s obe strane reke. Tako je voda padajuæi okretala

toèak, i nije ga mogla odneti. Ovaj posao bio je gotov tek uveèe, ideca se vrate kuæi kad je veæ uveliko pao mrak. Izjutra rano otrèa e da ispitaju da li vodenica i dalje radi. Kad imaju ta videti: na onom mestu gde suje sagradili nièega nema. Potok samo teèe kao to je i pre tekao. Potrèe deca niz vodu da vide da se nije toèak gdegod zaustavio, zakaèio za kamen. Takoiduæi niz vodu, daleko naiðu na svoju vodenicu, stoji ista istovetna, samo na sasvim drugom kraju potoka.

Deca prosto nisu mogla da doðu sebi. Poku aju da opet vrate toèak na staro mesto, alion se nije dao izvaditi iz raèava kao daje prikovan. Zato se Milan



i Stojan tu ni vrate kuæi, èudeæi se ta æe to biti, ali ne moguæi da se dosete.

A evo ta se dogodilo.

Kraj seljakove kuæe u najgu æoj umi ivela su tri patuljka: Sedobradi, Crnobradi i Riðobradi. Dok su deca pravila svoju vodenicu, patuljci su virili izagrma, a èim su oti li kuæi, Sedobradi reèe:

- Hajde da deèiju vodenicu premestimo na drugo mesto. Mogli bismo na njoj bra no mleti.

Crnobradi patuljak pristade odmah, ali Riðobradi primeti:

- Pristajem na to samo ako noæas ne bude meseèine, jer vi znate: vidi li nas na zlom poslu ma koje ljudsko oko, odmah æu se ja pretvoriti u grumen zlata,Sedobradi u grumen srebra, a Crnobradi u grumen uglja.

Kako te noæi nije bilo meseèine, patuljci slobodno iziðu na reku i premeste deèiju vodenicu, udesiv i je isto onako kako su je deca bila udesila, pa sameljuna njoj vreæu bra na za sutradan.

Za nekoliko dana deca naprave na obali kamenu malu kuæu, ograde je pruæem, i kroz dvori te proseku stazu reðajuæi ljunak do ljunka. Uveèe, kad su biligotovi, odu kuæi jedva èekajuæi jutro da opet idu na igru.

Ali èim su deca oti la kuæi, patuljci, koji su virili iza buna, iziðu na obalu reke i kuæicu prenesu daleko u umu i sakriju je meðu bunje. Kako su bilivrlo mali, mislili su da se sva trojica u njoj nastane.

Kad ujutru deca doðu na obalu i vide da im nema kuæice, stanu je tra iti po okolini. I zbilja je naðu meðu bunjem, stoji ista onakva kakvu su je ona sazidala,i oko nje isti plot i ista staza od ljunka. Poku aju deca da je vrate na staro mesto, ali se ni kamen ni drvce ne daju s mesta maæi, kao da su prikovani.

Deca se plaèuæi vrate kuæi i re e se da iduæi put èuvaju stra u pored svoje rukotvorine, te d vide ko to prenosi na drugo mesto ono to ona nameste krajpotoka. I tako, kad posle nekoliko dana sazidaju malu hlebarnicu, samo èaskom svra

te kuæi, da bi zavarala trag, i odmah opet kradom doðu da vrebaju lopove.Te veèeri meseèina je sijala kao dan i napolju se sve videlo. Opaziv i meseèinu, Riðobradi nije isprva hteo da ide u kraðu, pla eæi se da ga kakvo ljudskooko ne opazi, ali ga druga dvojica nagovore:

- Deca sad uveliko spavaju - reko e oni - pa mo emo spokojno u kraðu. Video si kako je lepa mala hlebarnica, treba da je prenesemo kraj kuæice, pa da unjoj peèemo hleb.

Tako i Riðobradi pristade, te poðu u kraðu. Ali tek to su oni poèeli da prenose hlebarnicu, deca ih ugleda e, pa se Riðobradi pretvori u grumen zlata,Sedobradi u grumen srebra, Crnobradi u grumen uglja.

Deca sve to blago odnesu kuæi i posle su sa svojim roditeljima iveli spokojno i imala èime da se koluju.

LEPO JE BITI DETE

Po ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvori ta u obli nji park. Daleko u krugu gde stoji pesak deca se igraju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi.Èuje se kako zvone limene kantice na svojim dr kama, pucketaju toèkovi kolica na pesku i skaèu lopte negde na utabanoj stazi. A Mara nema ni brata ni sestre



niti kakve male susede da bi se s njima poigrala. I to je najgore, mama polazeæi zakljuèa kapiju, da dete ne bi moglo samo izaæi na ulicu.

Viri tako Mara kroz pukotinu plota i èini joj se da èuje kako lopte skakuæuæi deklamuju:

Lepo li je skakati

po uzanoj stazi,

po travi se valjati.

Pazi, Maro, pazi!

A kante zveckaju:

Lepo se je brèkati

po èesmenoj vodi,

po pesku se brljati.

Hodi, Maro, hodi!

Kad se mama vrati kuæi, jedva odvoji Maru od plota. Ponekad poku a s detetom da se i

gra, ali ne ume. Ne znaju to sve mame. Kad je bila mala, nije to nauèila,jer ni nju nije imao ko da vodi na deèje igrali te niti joj je ko kupovao igraèke.

Noæu kad se umorna iza sna trgne, uèini se mami kao da u detinjem disanju èuje uzdahe:

Ja sam jo te sasvim mala,

s decom bi se poigrala,

izmeðu cveæa na slobodi.

U igru me, mama, vodi!

Pre nego poðe na rad, mama naðe poneku staru stvar, da detetu bude igraèka: pru i mu probu eni lonac ili siðe u podrum da iznese zarðali obruè sa bureta.Mara drvenim patrljkom goni neko vreme obruè po pokaldrmljenom dvori tu, ali kako nema dovoljno prostora, obruè svaki èas udari u zid, plot ili prag ipreturi se. Zato se ona brzo zadovolji svojom igraèkom pa se kao èièak opet uhvati zaplot i ostane tako dok se mama ne vrati. A mami se svaku noæ èinikako uzdi e i moli je da je odvede u park meðu decu, pa smi lja kako bi to mogla uèiniti. Nedeljom, istina, i siroma ne i zaposlene majke vode svoju decuu park, ali se Marinoj mami, koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomilaposla u svojoj kuæi, da sve to mora nedeljom da posvr ava. Kad bi inaèeokrpila i oprala Marino rublje, kad bi izvetrila i isunèala kuæu, poèistila i popravila sve to se preko nedelje uprlja.

Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru meðu drugu decu, te mama jedne nedelje ustane rano, rano, i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljineu èvrsto klupèe. Kad se Mara probudi, kraj nje je stajala krpena, crvena lopta, a obruè od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojalanova novcata palica odeljana od mladog pruta. Sem toga, veæ je dvori te bilo poèi æeno u ila se na jasnom suncu iza kuæe Marina ko ulja i èarape.

Mama uze dete za ruku i povede ga u park. Iz njene ko tunjave, nesavitljive ake detinja aèica je svaki èas klizila i sitni detinji koraci su jedva stizalimamu, koja je i u etnji brzo koraèala. A u parku je veæ vrilo od dece. Pesak u krugu



je lièio na ogroman aren mravinjak. Mama sede na prvu klupu bojeæise da Mara ne po eli sjajne i zvonke kupovne igraèke dece to su se u velikom krugu igrala. Goneæi, meðutim, svoj veliki obruè dete se brzo naðe tamo istade oèarano. Okolo su trèali drveni konjiæi, crveni, uti, i plavi. Zajapurene devojèice punile su peskom svoje kante. Svetla lica gumenih lopti poskakivalai valjala se po travi. Jurile su sve vrste toèkova i kolica i kola. I Mari se èinilo da se sve te igraèke i deca u horu vesele:

Lepo li je dete biti,

dan u igri provoditi,

i imati lopte nove

i konjiæe i toèkove.

Mara se zagleda u belu devojèicu to je u naruèju dr ala ogromnu loptu i vozila u kolicima lutku. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskaèe.Marina je, istina, bila velika, ali gde bi pala, tu bi se i zaustavila, èinila senekako bolesna i umorna. Bela devojèica utom svoju loptu ispusti i Marapotrèa da se njome malo poigra. Pod ruèicama oseti glatku elastiènu gumu i uèini joj seda dr i neko ivo biæe koje di e. Ali ta je radost bila kratka.Bela devojèica se ustremi i ote joj svoju igraèku. Na stazi su stajala bez gospodara kolica natovarena peskom, i Mara htede da ih malo povoza. Ali samo

to je tri koraka koraèila, pojavi se rumeni deèak i uze joj ih. Ona onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljalagraðenjem kuæe od peska. Bilo je neobièno slatko dr ati porculansku, u svilu obuèenu lutku; meðutim, neèije je ruke istrgo e iz Marinih ruku: èuvaricadevojèice se bojala da je Mara ne pokvari.

I tako, èega god bi se dotakla, otimali su joj, a okolo su igraèke u horu zveckale:

Lepo li je biti dete:

to elite, to i smete:

kupuju vam mama, baka

svakog dana igraèaka.

Mari se sve to toliko tu no uèini da udari u glasan, gorak plaè. Mama dotrèa, uze je naruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. eleæi da je razveseliona joj pokaziva e kako se i njenom loptom mo e lepo igrati bacajuæi uvis i doèekujuæi jeu ruke, zatim joj pokaza kako i njen obruè mo e daleko da sekotrlja a da ne padne.

U blizini su se igrala jo neka deca èije igraèke su kao i Marine bile domaæa rukotvorina i stare u podrumu baèene stvari. To su bile olje bez dr ke iokrnjene tacne, slomljene ma ice i vilju ke, raznizane, razne boje i oblika ðinðuve, krpene lutke i lopte. Devojèica to se igrala tipaljkom za rublje

i oljom bez dr ke pru i Mari olju pozvav i je da stru u pesak iz jarka pokraj staze. To Maru ute i, jer se na olji smejala neka beba, a tipaljkom semoglo vrlo dobro èeprkati po zemlji. Uskoro se njima dvema pridru i e i druga deca sasvojim krnjavim igraèkama i naèini se veseo agor kao i u velikomkrugu. Deèaci kopajuæi starim kutlaèama naèine èitavu kulu od peska, a krpane lopte kao da dobi e mala krila u rukama veselih devojèica. Èak je i ponekodete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igraèke prilazilo deci to su se igrala oko Mare.

A mama je oslu kivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice:



Lepo li je dete biti,

dan u igri provoditi,

i imati lopte nove

i konjiæe i toèkove.

BILJE KA O PISCU

Pjesnikinja DESANKA MAKSIMOVIÆ ima iza sebe èitavu biblioteku knjiga koje je napisala: vi e knjiga poezije i proze za odrasle i velik broj knjiga pjesama,prièa, bajki, romana za djecu. Podjednako plodna i stvaralaèki nadahnuta i kada stvara za odrasle i kada pi e za djecu, ova pjesnikinja spada u red na ihnajpopularnijih pisaca i najplodnijih stvaralaca. Za svoje djelo dobila je brojna jugoslovenska i svjetska knji evna i druga priznanja, nagrade, plakete,povelje, do onih najveæih knji evnih koje se dodjeljuju u na oj zemlji: Nagradu AVNOJ-a i Njego evu nagradu.

Desanka Maksimoviæ roðena je u Rabrovici (Srbija), 16. maja 1898. godine. Po zavr enom Filozofskom fakultetu u Beogradu radila je u mnogim mjestima kaoprosvjetni radnik, a velik dio ivota provela je pi uæi svoja djela. Napisala je velik broj knjiga i za odrasle i za djecu, od kojih izdvajamo samo neke

naslove njenih djela koje je posvetila djeci. To su knjige: "Buntovni razred", "Ðaèko srce", "Bajka o kratkoveènoj", "Pradevojèica", "Ora èiæi-palèiæi"!"Zlatokrili leptir", "Bela vrana", " umska ljulja ka" i druga djela koja se veæ godinama nalaze u kolskim lektirama u èitavoj na oj zemlji. Djela DesankeMaksimoviæ prevoðena su u svim na im republikama i pokrajinama na sve jezike naroda inarodnosti koji ive u Jugoslaviji, kao i na mnoge svjetske jezike.

Poezija Desanke Maksimoviæ zastupljena je u brojnim pregledima, panoramama, i antologijama jugoslovenske i svjetske poezije, zatim u zbornicima, izborima,èitankama koje izlaze u na oj zemlji i svijetu.

Frame1 frame end

pesme i priče - desanka maksimovic

Documents