miroslav egeric Od zemlje odlazim. I vec slutim, beduje. Ona vise - za mene - nije »strahod neprohodnos11i ii gluvog zivota«.

PESNIK I SMRT

u sebi, sva mucenja proslosti, pre miline, Skoro ce razneti clim i ovo sto ovde

zbivah. No da l' ce i tad svitati zore iz zimske

tisine,

Bvo, p11oci ce ova zima, kao tolike d1,uge, nestace smetovi 9llega, i tragov,i tih smetova,i .do6i ce pr.olece, pa ce se ponovo, kao uvek, zarudeti nekJi ,smehovi, zavijoriti ploclne mi­sl!i, snazna tela, ljudska nadanja .i zablude ko­je ona nose. ,Smrt moze reci: evo jos jed­nog plena do ikojeg dodoh, evo belega moje moci ! A u korenj,u itr:ava i u plavetnHu neba, usenastom oknilju 'Strazilova i moje deti111jske 1Vrnjacke banje, ill sjaju Lipa i leptirova, stru­jace ovaj odgovor: Ne, on je s nama; slu­sajte samo u dubini, u narucju bogova od­rastoh i oni mi rekose, ne boj se, Ti neces biti sam. Drugi ce poneti, i preneti na svetle obale tvoju ceznju za zrelim svetlom Tvoje nostalgije daljine, cistote i blagosti. Ti ne­ces nikada biti sam.

tivotu mom, da ga zlim ne mutim?

,Poezija je relig1ja bez nade. Kokto

U narucju bogova odrestoh. Helderlin

(tNa vest o snu,ti M<ilosa Crnjanskog)

Plavicasta svetlost televJzora: vesti, ba­na:lne, tkoje se slivaju iz svemira u oko Ii u ,s1uh. Naijednom, slilka pesniJ<a koga smo svi znalJ i glas koji prati sli!ku: 1Umro je pes­nik Strazilova, Sumatre, Lamenta nad Beo­gradom. INJje muski plakalli; dusa mora hlti kao kris•tail., ostra i tvrda, 111ad takvim cinje­nicama; veliko se opire jad]kovanju; umire sve na zeml!j�. prJrodno onda - illmire i je­dan njen deo. I,pak . . . dusevne strune se zateru, misao o coveku kao tragicnom, krat­kovekom bJcu, polaiko, plav.i, osvaja svest. P,rufam mku ka koricama, plav-im, knjJge uJrucnoj biblioteci; ocj kLize preko s1Jihova:

A napolju veje sneg; veje melanholicno tiho i uporno. Mise - znam clobro - necu ;idetinju, sto mi de da1a zivot, a s njim i nekun�rac!lu i te_sku istr.ajnost u nevolji. Necu v1deti - u 1stom oblikiu - ni drvece predlrucom rndnom, ni lelujave seni sto nikose pr?d detinjskim vidom rano. Z!ivot je, mozda, od1sta, ,samo san, ·kra'1:ak i itefak san u bud­nom stanju, san, mozda, o tome kako o1!ici, bez 1?.u!<e Ii bruke, ibez Joma i W1izenja, pri­zemlJ�tl telo, bez muke duhu. Jos jednom u dusi: zore F11usk.ih gora, clanci smehompre1'ive.ntl, milovanja va:11duha, meld toskansk<i mrak, naputkla trulost u .glasu, divne bestid­nosti, daleke; Sumatra, 'S-tunatra; plav.i kmg, u njemu zvezda. Jznad •svega u dusi: nebo SerbJje sto visoko, zvezdano minise.

Jan Majen, Srem, Iiruska gora, daleka koralna os1lrva, London :i Uzbua, ledena Hi­pePboreja Ii Beograd, vekow<t:i - sve ce, sve ce sijati u veli!kom ob1ikill p11ihvatanja, um110-favanja, vecitog, sveobuhvatnog, neunistivog zivota.

,vratih Ti se! Pa zar da kopnim, bolujem, mrem, U smrti, kuda si brdovita se rasula? Buducnost sto mi obeca rascvetali Srem Uzalud je, suzom braka, na Tebe T,anula.

INapolju i dalje veje sneg; sahranjuje prosiest. tPesnik se sada pretvara u kristalnu tacku u vel�kom okeanu ljubavti bozje, ne­mocan pred oruima kdji ga hw�le, kao i pred oruima koji to ne pnimaju, alli 6ute. ,Sneg me uznosi ka nekiim prostorima u koj-ima kiiialj;uje belina, prastanje, tisina, u pogledu i u misHma. :Nlista tnije izgubljeno, ntlsta nije izgubljeno, govorim sebi ill .mokrom mraku, iz kojeg kao da svetle dva pesniikova sjajna oka: Duh je samo promenio oblik. Necu viise sresti onu iz koje potekoh ka haosu, ni lik pesnika u ijuctskiom metezu, ni cuti njegove ,reoi u neke tamne veceri koje nas ,sklanja­ju ka sanjarenju. tI znam pouzdano, svtim ziilioama Jcoj-ima sam povezan sa i:ivotom: malo je ,sada re6i da je pesnJk s nama. U ovom okeanu pahru1jdca, ja osecam da rastu cvetovi ljudskog jedinstva; i znam da smrt, iatko nadmocno fronicna, samo mehar:rickii po-

1Sneg, mecfutim, ne prestaje, opomiDJjuci me: mozda je i to sto pisem jedan od ,tuz­.ruih, uzaludnih pokusaja foveka da se -pred sudbinom - ,pojunaci, odbrani, pesni­kom, >C!a umanji njemi ,pohlepu i njenu zed za negativniim dokazima. Neka je 1i tako. Ose­canje da je dz '1judskog, smritnog bica isteklo toliko besmrtniih slika, da se u njima, po­novo, da osebilti miris ljubicica, ,sjaj glecera, duh suma i vinograda ,tavnih, tuge i plavet­DJila, stida ii velio.ine proti.canja, •irpak je neki dokaz u prilog nama, zi'Vlim a smrtnim. Ocltog saznanja biva nesto vedrije; v.ise me ne bole ze1je za zivotom istim bolom; zelja za vecnos6u ne rnora da ima oblJik zelje zavecnoscu. ISfav.a >je ono sto trenutno ispisuje belina napolju, deoji glasovi pod prozonima na snegu, glasovi dozvan.i pesnikoviim du­hom, moje osecanje da sneg uporno, mirno, poravmwa iivice postojanja, ovde i tamo . Da nista, nista nije .izgubljeno, vec u drugi obHk pretvoreno! .Poezija je reLigija bez nade. Da li?

Napolju veje sneg; veje mel�nh<?licno, J:lOk�r ,j sitan; ni triaga od -rumemla 1z pesmkovih vizi:ja. Znaoajni i odgovornii spremaju se da drze govore, a •s,neg veje, kao pre dvadeset vekova, kada su za 111ekim drugim, grok.im ili rimskim pesnikom, odlazili prijatelj,i, za­misljeni, cuHjJvi. /Utrnula je u pesnHoovom telu bezbmnost ml>adosti, ne treperi vise ni r,azum, ni drh6u6a i ·ledna )jubav, kao sen umorne srne:

nove knjige

BRANKO POPOVIC: »UMETNOST I UMECE«, »Prosveta«, Beograd, 1977. Pise: Slavko Gordie

N0!jav,ljen pre desetak gochln.a odlucno i ubedljivo, i p11ihvacen bez ve6il1 otpora, narastaj knji­zevnih J<miJticara ii teoreticara pre­tezno strukruraDistickog oprede­ljenj a 1�. 'Vukadinovic, D. IVuko­vtic, Lj. Jeremie, M. Komnenic,M. Nedic, N. IPetkovic, A. Petrov,B. Popovic, M. Sutic) ne pred­stavlja vJse ni homogenu grupu ni osobito smelu prethodnicu. Re­alnosti :1Jivotne i 1ite11arne, ikao ti uvek, povJace novtinu i promenu u mirno s'ivilo sviknutlli pnizora. Jedan »hegemon« je zamenjen d11ugim, pni cemu su oba pretrpe­li medusobni uticaj, vasposta'VJ�a­ju6i tako 111amsenu rarvno'tezu: to­kom pomenutog r.azdoblja, pet­naestak knjliga nasih novtih kiI'i­ticara bJvaju �nacajan, ali ne

24

uvek .j n'clljvredruijd deo ;kdticko­-te01'1ijske produkcije. Granii'.lna li­nJja i,zmedu vrednog i zanemar-1jlivog ne prolazi, omgledno, ni u oblasti knj,izevne misli d krit'icke reci smerom generacij,ske i!Ji pro­gramsko-metodoloske straltli:fiika­cije. 'Vrednost je, gle, opet u do­menu individualnog, i nicim se ne da ozakoniti!

IKolilko ,stvarnlaoka pllltanjaBranka Popow.6a sledi kniviUlju novil1 knitioJG.h opredeljen:ja? Prnnioljii.v analiticar formaltiih i znacenjslcih ·Struktura u knj'izev­nom delu, metodoLos,ki clos1eclan i stknupulozan ispitivac, s izost­renom .svescu o pnirodi i svirsi kritiokog govora, PopovJc je naj­pre zapazen po knjizi Romansi­jerslca umetnost Mihaila Lalica j po ·nekoEkim tekstovfima o sa­vremenom .pesnistvu - najvise po ogledu (Neprolazna mudrostnaivne reci) o Beckovicevoj knji­�i Rece mi jedan coek. .Potomsu us.lectile Verzije knjizevnog de­la, knjdga iz oblasti iknjizevne teo­rije, ucena i strucna, puna mate­matizovane neun101jiivosti, ,ali Ii sasluhom za osobenosti Hterarnog fenomena. Ta!ko je B<ranko Popo­vtic ,sta,sao u znacajnog pregaoca nase nove ktJtike koja, kako veli jedan njegov programski tekst, ,»doseze do nowh saznanja, pre svega, jer se domogla novih vid­.ntlh uglova, novih �nstrumenata Ii posve nove tehmke <ispJtivanja na 1Jrasama prethod.niih lisnr�ivaoa, a1i umnogome i izvan tih trnsa«.

No:va, otre6a kinjiga Brn1nikaPopovJca, Umetnost i wnece, kao da ,se, medutim, dvoumi izmedustanih i novih tr.asa! Liternmi!ja,i ,pisana ·s viise umeca, ona je u isti mah i stanij,a, sta,rostavru:ja od prvih dveju knjJga. U nameri da se dopadne kao stivo, ona je na treD1Ubke &tilsk4 pretencioznai .»eseji,stioki« Ieprsava. iU zelji .da ostaw tra:jan, to jes,t akadem­ski 1beleg, ona se rpretezno bavi uspesrum pisoima i uspelim knji­gama, pa se u tom uzdanju u proverene teme kaitkacl zatekla u pro/ne/verenim metodama sta­re kritiike, ho6u ,re6i: kritJickog besedniistva, egzaltaoije, dekJara­tivnosti, didaktiJce i, sto je naj­gore, jednoznacne, beskonfliiktne, bezmalo normativne es,tetike i knjizevne teorije! :Aiko nas uti­sa<k ne vara, neizbrisive o1Jiske ovak!vog kii-itiokog m1sljenja po­kazuju ,tekstovi o Andricu, La1icu Ii ,Njegosu, u kojima, pored me­stimicne pronic1jdvos1li u zapaza­njiima i efektnosti u sti1'izadji, preovlaciuje svojevrsno prezno­slovllje J cluhovna mlakost. l(Dru­ge je vrste mlakost, ill dobros1Ii­V'.OSt, u tekstill o jeclnom Smrilja­nucevom romanu koji, daista, ne moze izdrzati ni kroz cig,lo dve­·tri god.ine proneti ,pohvale koje mu Popovic liskazuje i poruke Jroje mu pr,irpisuje.)

Iima, srecom, u novoj Popo­viifovoj knjizi nekoliiko ogleda pi­sanih bez optere6uju6e svesti o ve.l<:icJnJ teme i zadatom iknitic-

kom na<la�u, bez opstih teorij,skil1 mesta i ush!itljwve meit·afonike. Ove tekstove manje pokre6e im­presionist'iok,i shvaceno nadalmu­ce nego1i hladna vatra anal1ilt.ickesvesti arj.i problesci, ako d ne do­pwu do »zasnr.tih susitruna« lmji­zevnog ,clela, bar osvetljava:ju nje­gov prostor J obr.ise, zat:va:rajucipronicljJVlim obasjanjima najumkrug oko ,bili ,susti1na. Neupore­divo sre6rnji u ·isp.iitivanju odre­demog ,knjtizevnog dela negoli u ot>krivanju »konstanti« ilti »jedin­sbvene umetnicke shnllkture« ne­cJjeg opusa, •Popovic svoje naj­lepse osobine pokazuije u anali­tickom tekistovima s konkretnimpredmetom Ii povodom: u sJaj­nom fragmentu o .,,ustavu« IBula­tovicevog romana Ljudi sa cetiriprsta, u ,pomenutom og<ledu o prirodi <i formi Beckovlceve k!n•j,i­ge Rece mi jedan coek, u »,por­Lrellima« Mi1idiragovii6evih pesnic­kil1 :z,biPkii. Luoidna, paradoksalna dijalektuka njeg.ovih nalaza (illprvom ,sluoaju), temeljitost i vii­sestranost interpretaoije ,(u dr:u­gom) d suveren sklad iskaza (u trecem, a <i drugde) ukazuju ne­dvosmisleno na mogucnosti ovog kruticara i na smerove kojih mu se valja clrfati. Jer zasto bi, do­ista, neko ko <ima smtisla za in­terpretacidu, sluha za vrednostJ i daira za upecat1jdvo kaziva:nje -a to su, neosporno, Popoviceva svojstva - morao da pnibegava mudrijastvu, povla<livanju i kras­noreoju? 1(1Postoj�, doduse, u nas

citav splet okolnosbi koje pret­varaju kribicara u teslkobnog cLuznrka, aLi se upravo u prevla­dacvanju tih ob21ira potvrctuje k1ii­ticka vokacija).

K11i·ticar IBranko ,Popovic, ooi­gledno, mora v.ise ve1'0vati bo­ljoj strani svoje prirode: onoj koj a milmo cvariliju.l\.iih pn1zora Jakog i brnog uspeha hoce •strmiirnu, ot­por ·i rizik. ,Kao ni u ,svemu dru­gom, ni u kritici se kljucne 'Vrecl­nosbi ne dosezu dovijanjem.

ZVONIMIR HUSIC: »VRIJEME BEZ LICA«,ski«, Cakovec 1977.Pise: Branimir •Bosnjak

»Zrh1j-

,K.nj,iga pjesama Vrijeme bezlica, pjesnika Zvonirmrira Husica, kao da ponavlja naslov svoje prethodinice (Licem prema zemlji,za koju do'biva '1975. gocline Bran­kovu nagradu), a cla opet, na svojevrstan nacin, razv.ija i r,az­grac"tuje pocetnu os 1.,nacenja rko­ja tje zadana u toj sintagmi ,»l!ica pooma zemljii«. To Lice je ovdje postalo obez1iceno, zapravo, vrije­me je obez1iceno ii time os ,tavlja bez Lica i one •koj,i ·SU o!krenuti prema zem!j,i. Ovaj •sirrnbol�stick,i pocetak, vjerojaitno, moze biH uvodnom bHjeskom za Hiu&icevo pjevanje, u povodu njegove dru­ge zbirke.

Hiusiceva poetska tljelatnost nastaje u tradidj•i ;pjevne, meta­fo11icne poezije, koja ne odbacuje nijedan od konvenoionaln.ili rek­vtizita poezije, jer ,se upravo kroz konvenoionalnost i zadane forme probi!ja do op6ih 2J11acenja, pre­poznavaju6i ,svoj,u sudbinsk,u za­ok,upljenost" pjev ,anja. Za raz,Liku od formrunih buntovnuka d bun­tov.nih formalista, Hiusic istrajno pokusava prepoznati osnovne ob­rise svoje sudbine, Ii sebe samo­ga, upravo kroz poez,iju rnetafo­rioke, pjeVt11e ,provenijeno.ije, kroz ve21amii, stwgi stih, rkrm 01110 sto u;-.irna kao osnovu pjesnickog rekvi21itanija. Treba, dalQ!e, irazlii­Jrovabi konze1walliv.iz,am kojl pri­hiva6a ,fiorirne dosegnu:te rnavlirk:om, a:ti Ii •tradiclionaihi?J<'liffi 1koj.i prJhva­ca 1ednos•bavnos,t til.i tezinu basti­njenih formi, da bi upravo kroz njiih ozivio ,i vlasti1li 2Jivot, »pro­pjev.ao« ga.

Husic je po vokacitji tradiic:io­nalisticki pjesnik, no, on je :pre­v.ise w.okupljen vitalist-ickorn er­tom da bli tome poklaI1jao 111ek,u ve6u pafoju. On, ooigledno, pje­va nastoje6i p11ihvatUn ,sve tes-ko­ce .pjesr:ri&:og zanata, alli i P'.ies­niokog or,eola, 0111 je tu da »pije peJ.in«, ali !i da dozivtjava »zvjez­dane ·trenutke patnje«. Na taj na­oin ,shva.ban.ja je li,z,vr,sna sliika ko­jom rpoka21uje svoju vez,anos,t uz po�ij,u i uz ovakav nacin govo­renJ a:

»U pjesmi se kao riba

mrijestis .. . «

llkrii.cavost ,poezije Hus,ic do­ii,v,J.java na nacin -kojli sinteti2Jka sve suprotnosl!i, upravo vez,ujuci stlh za stih, a taj vezani stih (koj,j 1e cesbo Ii bukvalno vezan, nimovan) osnovni je element slin­teze ove susbinsl<ii iizlornljene po­etslke prakise. Osnovni tematski krugovi u Husi6a su vezani uz rekvliz,itruiij k!lasione poel!ik:e ro­manticarskog ti.pa: 1avl�aju se partnja Ii pesiJmiw.m kao osm,vne

odrednice, zatim ljubav prema ieni ,i, ·konacno, sudbinskia piba­nja saimog pjesnika, .pjevanja, poezije kao takve, obradena na simboLican naoin.

,P,allnja i pesimizam su ocl­rednice koje nisu samo vezane uz traclioionall�sllicke atp�bute rpoez,i­je: one su, manje-viise, odrednice suvrernenog pjevanja, sve do na­ilaska oroniijskog, humornog vi­ctenja sv.ijeta, koje destmiira i vlaslliti predlofak t11agicnog, da bi sto faravruije clestmiiralo citavu osnoV1icu svijeta na kojli nasrce. No, ,Husic jest pjesnlk patnje, aH trajne pa,tnje koja postaje tut­balica i naricaljka. Njegove pje­sme su bmjanice tuge Ii cesto idu nekorn vvstom fo11mailiz,in1111.ih stepernica pa,t,nje. Tu je 21arniimlji­vo cla pravii. razlo21i patnji Ii boH nisu navedeni, cla je, dakle, sa­kniven uzrok ovoj tegobnoj sjet.i. Uzroci patmj,i su, u stvani, negdje izvan poezije, oni su, dakle, u svijetu koj•i ,poe21ija pokusava pri­pitomibi, ucinibi snoslj,ivJjim. Sa­da .imarno zanimtjive obrate: po­ezija jest neka vrista ut,j'ehe i jedino ,uz njenu pomoc je i rno­guce izdrfati svu navalu goraine, a�i. na .clpugoj strani, ona nije do­valijrno snafoa da promi, jel11i •sviijet i iflime dovodi u pitarn,je >i vl.asti.ti ideal. Ha11monija :i :ljepota zamje­nj uje se sve cesce atrjbuti-rna clis­harmoruije i 11uz.noce, no 1(a to je paradoks!) time poezlja ne gu­bi nista od s·vojlh forma'Lnih ka­rakteristikia, ona 1lime, u stvarii, sa,mo dobija: dobija jednu cl'tu »iivotnosti«, onoga ·od cega ro­manticar.skii ,pjesnik bjew. glavombez obz,\ra. Sv.ijet je upPavo onajfaktor lkoji uvjetuje rawcaranjeu poetsku .praksu, u ddeal poe- .zije. No, v.idirno, i,stov,remeno, ka­ko je ,1Jo razocarnnje ipovezano s�nkor,poriranjem same Ziivotne pr.aklse/,rJjeoi u tkiwo poez;ije i njenim ,,!kvarenjern«. tldeat!na har­moruija mogu6a je -sada jos samo kao pvkos .protiv diisharmonije svijeta, a moguca je upravo u poe2Jijskoj praklsi, stihotvorac­kom umijecu.

,Po ovirn odrednioarna Jasno je da je tradiciona1tstickli odrnos SVIIJET-POEZIJA presudan za Husicevo pisanje, i upravo ikiroz ovaj odnos biva jasntje kako i zbog cega pjesnvk u ovoj ikon­strukcijd 21adr:fava pravo da op­tuz,uje ,,;sVlijet«, kao sto to navodl u jednom ,sllihu u svojoj prvoj km,jjzi Licem prema zemlji:

»Snivac budi dok ti stvarnost ne ogrci usne .. . «

,Dalcl.e, nacvode6i da mu je poezii.ja neka vrsta sna, ,�sanje je c.isto6a ii nev.inost, bezbolnost 'i ,ltijecenje od traumatione stvarnosti, ali i da je ,taj san moguc samo do tre­nutka dok sama s-tvaTnost ne »ogrci usne« snivacu-pjesniku.

:Sukob svijet-poezija jest su­kob ideal-stvarnost, a on u ovoj varujanti rada .pesimizam Ii nevje­miou u moc 1b1lo ikalk!ve p11omjene paoojom rprozete stvainnosbi, a!1i i pamjom ivec zarazene poemje. Pjesnik je unaprijed porazen od stvarnosti, jer je to vec zada­ino ,u samom rpredlo�lru misljenja i pjevanja, jer je, ikonacno, poe­zii.ja sairno ,troinscede:nitaJmli iideal. Pjesnik, ipak, ne rnoze ngta dru­go do ,,,ainiti svoju .poe21ilju_«, jer

je neka vvsta stvora kojii. luci ovu vrstu sek:reta po svojoj prirodi, a upravo »ciniti poezii.ju« ostaje ono sto je primanno kao neka v1·sta gledainj,a, hran1oo.ja, Ljubav­nog zivota ii ,svega ostalog sto je osnova •iskiustva. Husicu je ovo nacin da shvati .i uoblioi s·wjet, ako_ svijet vec niije uob1icio nje­ga 1 raisp110stre ga kroz od11edenu ig11u klisea. ,Ova lucrna ,Hti o,luco­nosna« poe21ija rasvjetl:iava pro­valiju ·koja ollkriva i ovu &imblo­llicku vezu pjesni'ka ii pjevanja:

»Pjesnik ne moze od svojepjesme dalje

ljubavnik od usne, bojovnik od svog lcoplja ... «

(Licem prema zemlji)

•P,jeS111i1k je talw ooigledno za­tvoren u vJsok,i rdeal neclosegnu­tog sv.ijeta, svjjeta u kojem je sve .spontano i samoraz;umljivo, u kojern .'Po�toj1i n�ka v•11sta pa:-i­rnarnog Jedmstva �zmedu zla i nevinoslli, kao u bajikarna o .Snje­guljfoi, :i pornaganja svJh mogu­�h zi�oti-I1ja jedrnoj_ sirotici koja Je neV1111ost sama, nJena ,susta in­karnao.ij a. .U tom ·srniislu ovaj stav je rparadiigmatskii, on nije ,sa­mo 1Hustl6ev iJ,i stav nekog ·odre­denog drugog, nego je vezan uz modele s kojlirrna ,se s nama igra sama jez,icna ,praiksa, preko pod­svJjesnih traumatsklih iti manje traumatslilll ohlljeija koja srno :p1'imi:1i u sudarn ,s ,,;vanj,skim SVii­:iell<>m«. U ovom,sluoaijurta!j ,,vainj­skli ,sv.ijet« postaje sve ono sto nije unutar rii.jeci, ,llJilutar ,sherne poetskog Jmo orstog, iideailno ne­v.inog wtd, da. bi nas vec u sl:ije­decem trenuVku iznenadio onim sto smo vec u Husica viiclje.hi Ii spornenul!i: ligrom ilroja obuhvaca i samu nijec, oine6i je d>i!jelom tog ambivalentnog islmstva dob­ra/�a. ,sv.iJjeta/ridea:la, eks,taze/ni­hi!,isvickog pada . .Svdjet ,se milje­aja, a1i ne na nacin lka!ko se prelTlilllijevarlo: on je !izrniijenjen kiroz jez,icrnu s,likiu ondlfilco koHko smo k,roz .igru demagogije iudnje sarnii uspjeli artiikuliratti tu fod­njJU i njenu ,prepoznatiJ,jdViu -halju.Pjesruik je negdje u vezi same prolm"eac:ije pjesme upravo stoga sto d nilje drugo do orude jei.tka koj,i ga kroz ,vlarstitu pjesmu mz­govara, aLi na onarj naci:n koji njegov ego nikako do kraja ne zadovoljava. S,toga je patnja ona pa'1lnja kojia .gov.011i o tome da se ni,je naslo suglasje s govorom svog raslojenog bica, da darkle, to bice nije svijet, nego samo jez,ik koj.i to ocLbija da bude. On je u jed!instvu sisanja, hranjenja, kao ma,Jo di,jete koje ne moze d�lje od svoje -sise, jer mu je ona sve: citav �vijet, ono zado­vo]jstvo i ona veza ,s uzit!kom ko­ja ne ,bi ,srnjela nitkaida ![)restati, sve do ,sna tkoj,i dolazi poslilje si­tosti i kojd nastavlja, razlistava­j,ucl svoju raskiosnu maslru, ono hranjenje, daiklle, onaj uzitak koji nbkada ne srrnje prestati, aiLi kojti se ne moze [1i vjecrno odriavati i upra'Vo stoga se zarnjenjuje snom iposl�je si,t;osti, snom kojii je z,adovo1js1Jvo produzeno od:nak­nactnog ufil1!kia, p0111ovnog hra­njenja. ISiitost je z,nak za san, a san je neka vrsta poets'ke igre, te -bi poe2lija .stoga -trebala nasta­vii.'ti umta1c koji je negd!je ;prestao.

No, mnogi su »s.iti od zivota« i neuroticni snoVli produzuju neu­rotiono zaprijeceno zadovoLjstvo. Evo kako bi se objasnilo tamno islmstvo sv.ih onih odbaceniih, ne­radosrrih, svih onih Jcojii ulaze u sliku suvremenoslli, ;zajedno s na­ma, sadasnj<ima.

1Kada smo sporninjali inspi­raa�je Hus!iceve ,poe:zJije, sporne­nuli smo zenu koja je .za:i,sta jed­na od glawrih tema njegovog pje­vanja. ,zan1tmlij11vo ,je da je zena gotovo prognana liz suviremene poe1Jiije, a da se ovdje pojavljuje kao 111eka Vil19ba tSti.mbolne metafo­re v,rh'l1lnskog uzit,ka. Zena je erotsk:i ideal, mogu6nost da se ostvari idealno zarniisljeno ze­rnalj,sko .jedinstvo, 1110 u Hius,ica ona nikada nije ridealii2Jirana. J>re­vise kaimalna, .konlcreitna, previ­se svjesna veze, i rnuka, i radosti, ljubacv j e tHustlcu naoin cla i,skaze ocajanje, all i egzaltaaiju pred zenom. Jedinstvenost ljubaVli jos je vise podvucena sviijes6u o t·re­nutacnosti ekistaze, o nemogu6no­slli prodUZJav0011ja ,UZJilllk,a.

Vid!jivo je da rz.vonimii;r !Hu­s:ic u svoj,irn knjiigarna sabraniih pjesama Licem prema zemlji�11974) i Vrijeme bez lica '(:1007) nastojd da navede li,skustvo Jcoje bi morailo razrii.jesiti sukob stvair­noslii i poezije. INo, ,islkustvo, up­ravo stoga sbo je arnbivalenlt:no, ne moze razrijesilii ovaj sukob dmgacij e nego pmfaju6i aliibi odredenoj v,rsti disperz.ivne poe-1like. Tako .se javlja neka vrsta pouoka lro.jd sintetwi1ra ri:skustvo knjlige Licem prema zemlji Ii, dje­lorn�crno, nove knj1ige Vrijeme bezlica: ,taj ipouoaik vew.nje 1UZ lli1ecii Il!jenu dosemosit, jer IIliijeoi su Hu­Ii6u »gorke, slabo jamstvo cina«i u za!Iliimljivoj inver21ijd »slu.fa­nje je mudrost od govora preca«. Talko smo zatvorm krug govore­n,ja lkoje se w.vrsava u slusanju, u sabiranju is,Jrustva, a ne u nje­gov.orn .ra"ZJlaganju. IZvonimir Hu­sic uvijek je otvoren prema ono­rne sto clolooi, prema iiskusrtvu sarnom, ,a ne prerna onome sto bi ga uaihilo djelatnirm, jer to ne mogu uoiaiti »saimo rijecti«.

IKantilena .o .kojoj smo govo­,r.i!ld, a lkoja se ,u kinjlizi Vrijemebez lica zgusnula do aikros·tiih­niih •smteza i poruka sto nadiru kao epist:ole razornog iis·kust:va, v.rsta je obr.ane od patnje, od na­diranja svJjeta. Kantilena uoblii­cava opasnost u 'nllak heraldic­nog 1iislmstva, ona ,ponlistava opas­nost Ii ai.r:ri iiivot !izdrzlj1vlim, dako oovjek cesto dobiva zelju »leci, predati se«, Ii daiko su »glo­gov stap ove rijeci« kojima sepjesmk naslanja na zeml'ju.

A:ko bismo zetjeli privesti kiraju ovu asooijabi'Vnu amclliizu poe:ruje tZvonimira HuStica, trebalii blismo jos jeda:D:Put proctitati rnje­govu pjesmu Zena s goblenom u novoj zbirci Vrijeme bez lica, u kojoj ona dobiva now kontekst. KTajnje jedinostacv.na, zgusnutJa do viises1ojne s1iike, ova pjesma sintetizira isk!usbvo ipjesnika upu­cenog ,svojoj pjesrnii, ,po�je [ ze. ne koja se u slucajnosti raspo­reda pojavljuje ,kao nehot'icni ubojiica: sve su to elementl koje smo spomirrj,ati ikao dijelove po­ellSkog korpusa ZvonwmiTa Husi­ca, ojeliine kdj,a se owm posljed­njli:m rotoima p01110VIIlO -ra2Jb<iija 111asamosvoj:nu lkantilenu pojedinih pjesarrna, u rujern cerno isoitava­nju na6i i sve ono sto ovdje nije z�bHjezeno.

25