petar-jevremović-hrišćanstvo-i-kultura

7/22/2019 Petar-Jevremovi-Hrianstvo-i-kultura

1/15

Petar Jevremovi

Hrianstvo i kultura

Pojam kulture - svake zamislive kulture, pa samim tim i one hrianske - vezan je za pojam

tvari. ive tvari -sveta. Tvari, kako veli hriansko uenje, stvorene ni iz ega, propadljive ivremenite tvari, samosvesne tvari... Tvari koja u svom genealokom biu ima ne-bie. Smrt.Priroda tvari, veli sv. tanasije !eliki, vezana je za ne-bie. Sva tvar, poto je voljom

Tvorevom stvorena ex nihilo, u samom svom biu ima preontoloki zalo"eno ne-bie,prazninu, odsustvo. #$er priroda je tvari, uzeta sama za sebe, poto je ni iz ega postala,prolazna, nemona i smrtna.%&'to va"i za tvar uopte, va"i i za oveka. #(od je oveanskipostao iz ne-bia.)*+ samom svom biu ovek, uprkos svojoj kako nas teoloziuveravajupotencijalnoj bogolikosti, sadr"i i smrt, odnosno prazninu, osmrenost, ne-bie.pet, to va"i za tvar uopte, va"i i za oveka. /ikako sam iz sebe, iz sopstvenog bia, veiskljuivo u-estvujui u biu 0rugog, u biu 1oga ali ne nu"no i samo u 1ogu, ve istotako i u biu drugog, bli"njeg koji mu se otkriva svojim dejstvima ad-extra, on, taj isti

ovek, mo"e prevazii pretee iskuenje vazda nadirueg i pritiskajueg manjka bia usopstvenom biu.To, me2utim, nije sve. Paraleno sa svetim tanasijem naveu /iea3 #(azmrvljen i

raspadnut, u 4elini polumehaniki razlo"en na unutranje i spoljanje, pojmovima kaoa"dajinim zubima prezasejan, stvarajui pojmove a"daje, uz to patei od bolesti rei i bez

poverenja u ikakvo sopstveno oseanje koje jo nije "igosano reima3 kao takva ne"iva a ipakveoma zazorna 5abrika pojmova i rei, mo"da jo imam pravo o sebi da ka"em cogito, ergo

sum, ali ne vivo, ergo cogito. 6ajameno mi je prazno 7bie8, ne pun i zelen 7"ivot89 mojeizvorno oseanje jemi mi samo da sam misaono, no ne da sam "ivo bie, da nisam animal,ve, u nabolju ruku, cogital. /ajpre mi poklonite "ivot pa u vam ja iz njega tako2e stvoriti ikulturu.:;

Pred nama su dva va"na iskaza. $edan od njih, onaj prvi, potie od teologa, drugi od5ilozo5a. Teolog je "iveo pre nekih & anthr?pinon g@nAs, odnosno rod oveanski, veli sv. tanasije, postao je iz ne-bia. ntoloki 5on bia tvari podrazumeva ne-bie. + svom biu, tavie, ovek imazalo"eno ne-bie. Tamo gde jeprisustvo, tu je i odsustvo. $edno upuuje na dugo. +izvesnom smislu, tavie, jedno zavisi od drugog. Temporalna odredni4a ontologije tvarno

bivstvujueg, blagodarei arijanskom sporu, odre2ena je, svojevremeno, kaojeste nekogbivstvujueg za koje nije uvek vailo to jeste. /esporno jejeste, ali nita manje nije nespornoni nije.

/ieanska ideja paradoksalne u izvesnom smislu slobodno mo"emo rei inegativnezajamenostipraznog bia, njegovo suprotstavljanje misaonogiivog, tj.onog cogital i animal, u samu sr" poga2a predstavu da ne ka"em 5antazam o izvesnostisame ideje kulture, kao pretpostavljeno stabilnog neko e rei samorazumljivog poretkastvari. Tamo gde sv. tanasije ka"e ouk nton, /ie uvodi u igru ono njegovo das leere Sein-prazno bie. Prazno u smislu ispranjeno, lieno svakog sadr"aja, pusto, lieno "ivotnosti.

/ovozavetnom, a uz njega svakako i otakom,plrma, suprotstavlja se nieansko das leereSein. Sveti tanasije govori u svetlu obzorja, tada uglavnom jo uvek nastupajue, dakle jo

& B. thansCou3!ata eid"ln, D(E t. &., ThesalonCki &FG;, str. *=H.

* Ibid., str. &JK.; +p. /ietzs4he, L., #+nzeitgemMNe 1etra4htungen),#riedrich $ietzsche %erke in &rei '(nden, 1d. &,Oerausgegeben von arl S4hle4ta, Qarl Oanser !erlag, BRn4hen &FKK, str. *J=-*J&.


2/15

uvek ne u potpunosti konstituisane, hrianske kulture. /ie nastupa sa pozi4ija nekoga ko jesvestan duboke epohalne krize same ideje hrianskog poretka stvari. $edno je svest - tj.apstraktni supstrat svake mogue, konkretne, egzisten4ije, sam /ie tu ka"e cogito- drugo je"ivot. Pun i zelen "ivot. /ajznaajniji spisi sv. tanasija pisani su, u tome je i njihovaveliina, u ime "ivota, u odbranu "ivota. 0a paradoks bude vei, sa istih pozi4ija sa pozi4ija

odbrane "ivota poao je i /ie. + odnosu na cogito, u odnosu na postkartezijanskog subjetamiljenja, "ivot je uvek negde drugde. 1ez tog drugde nema "ivota, bez "ivota nemakulture. opet, to drugdekao da nam, nekako, sve vie i vie izmie.

)/ajpre mi, veli /ie, poklonite "ivot pa u vam ja iz njega tako2e stvoriti i kulturu.%Istu stvar, bojim se, neko bi danas mogao rei i za duhovnost. Poredak postoji, ali "ivot jenegde drugde. +zdrmana je simbolika - pri tom, bojim se, ne samo simbolika ve isto takoili pre svega ontoloka - izvesnost iskustva kako kulture uopte, tako i samog kulta.zbiljno je dovedena u pitanje veza izme2u dogmata i unutranjeg do"ivljaja vernika. bred

je poprimio 5ormu teatra. Tu su akteri, tu su gledao4i, pria je svakom manje ili viepoznata, ono to izostaje je duh. (obujemo stvarima, robujemo reima, robujemoidejama.HPreplavljuje nas jalovost. (obujemo ritualizmu. Eoni nas nesrea, uljuljkuju la"i.Bnogo toga, rekao bi sv. tanasije, naprosto u-mi)ljamo, u-obraavamo.


3/15

naknadne sinteze.K/emogua je genealogija bo"anskog. 1o"ansko, sa stanovita hrianstva,ima svoju ontologiju, genealogiju ne. + sluaju smrtnikog, dakle tvarnog, samim tim - onogu kulturi bivstvujueg, injeni4a genealogije predstavlja neizbe"nost. +sud bia. 6a tvarno,genealogija je samore5lektujui logos dijahronijskog. /emogua je, naravno, dijahronija

bo"anskog. Sinhroniju bo"anskog odre2uje arhajski per5ekt3 hn >n arch... To u poetku

be)ezapravo znai uvek be)e. rhajsko u per5ektu ovde ne upuuje na ono naprosto prolo,na bilost. Te"ite je na onom be)ekoje sobom impli4ira ijeste i bie. I jo neto. 1o"anskiako uopte mogu tako da ka"em kviditet, /jegova ous?a, /jegova sutina, tako nas bar uestari apadokij4i - ili, jo bolje, tako ih mi danas, ili bar neki od nas, razumevamo, tj.itamoG- u 5unk4iji je njegovog trojinog personaliteta, trojine uzajamnosti. /ikako obrnuto.

Orianski 1og je Trojini 1og - Sveta Troji4a. Trojini "ivot nije politiki. SvetaTroji4a nije polis. Sveta Troji4a nije drutvo, rod. $edinstvo bo"anskih ipostasi nije politiko.no to se izme2u njih doga@a - jer, Sveta Troji4a je sve samo nije statina, u njoj sevazda ne)todoga2a - nije kultura. Sa bogovima dakle, ve sa paganskim bogovima, a da ine govorim o hrianskom 1ogu, situa4ija je potpuno drugaija. Teologija je - upravo,verujem, svaka zbilja autentina teologija, naroito ona hrianska - s one strane svake

politike. S one strane svake tvarnosti. S one strane svakog stvaranja. ntoloki jaz izme2utvari i Tvor4a mora biti ouvan. 1rkanje mo"e biti krajnje opasno. Winjeni4a ovaploenjadrugog i4a Svete Troji4e - a to je, nemojmo zaboraviti znamenite rei sv. $ovana 6latoustog,znaajniji doga2aj od samog doga2aja stvaranja sveta - u prvi plan istie onosArx, neplis.

/aprosto tvar, telo, ne kulturu. ultura uvek dolazi kasnije. Isto va"i za na4iju, dr"avu i zasvaki drugi vid grupisanja ljudi.

ultura je stvar ljudi, smrtnika. + njenoj biti nalazi se neka druga uzajamnost,smrtnika uzajamnost. Svaka se ljudska uzajamnost, svako se smrtniko pregnue i

postignue, neumoljivo ogleda spram onog ex ouk nton. 1o"anska uzajamnost, uzajamnostli4a Svete Troji4e, bitno se razlikuje od ljudske uzajamnosti. ada je u pitanju 1o"ansko,

punina, dakle ono ve pomenutoplrma, tu nikada nije niti mo"e biti sporna. I jo neto./eumesno je, kada je u pitanju ono 1o"ansko, govoriti o sinhroniji i dijahroniji

K vde se treba uvati olakog interpoliranja poznatih stavova iz*rve teolo)ke besede i iz&ruge besede omiru sv. Erigorija 1ogoslova, kao i u poslednje vreme relativno esto navo2enih komentara sv. BaksimaIspovednika. onkretno, sv. Erigorije veli3Bedinica je oduvek ka dijadi kreua, sve dok ne dostigneCrijaduteBedinica koja se zbog preobilja pokrenula, dijada je nadma)ena izvan tvari i oblika po kojem sutela zaustavila se zbog savr)enstva na Crojici. Problem je, naravno, kako razumeti ono k?nesiskod jednog odvelikih apadokija4a. 0rugim reima, postavlja se pitanje postojanja pro4esa tj. kretanja i to ne uikonomijskoj ravni, ve sledujui upravo kapadokijsku doktrinu u ravni iste teologije. + 1ogu... ao toznamo, najuzbudljiviji pasusi Oegelove spekulative 5ilozo5ije, njegoveDogike, upravo su posveeni istom

pitanju. Pitanju mogunosti razumevanja istine same, i to bez ikakvog omota, tj. izlaganju 'oga kakav En jeste,

u svojoj venoj su)tini, pre stvaranja prirodeFFF /a navedene rei sv. Baksim e, na sebi svojstven nainistovremeno se nadovezujui i na sv. Erigorija i na u njegovo vreme aktualnu platoniku tradi4iju, ponuditijedan od svojih najspekulativnijih i sadr"inski najzamrenijih zbilja teko razumljivih komentara. Iskljuie,pre svega, mogunost kauzalnog, odnosno etiolokog, objanjenja, zakljuujui na kraju da je, kako samka"e, kretanje 'oanstva zapravo ono znanje koje biva, posredstvom /jegovog projavljivanja, o tome da n

jeste i kako jeste.!retanje 'oanstva jeznanje, ili, jo bolje, ono jesa-znanje, koje se o 0rugom o 1ogukonstituie na mestu oveka. /a mestusubjekta oboenja. + tom smislu, tako bar ja razumevam sv. Baksima,neumesno je govoriti oprocesnosti unutar 'oga - po tome se, izme2u ostalog, na Ispovednik razlikuje odPlotina, Prokla ili, re4imo, Oegela - kretnja boanstvaje stvar krajnje intimnosti i duboke line bliskosti ovekai 1oga. no tu pro4esno, tj. pokretno, jestesa-odnossubjekta i 0rugog, ne sama svakom saznanju nedostupnanutrina tog istog 0rugog. +p. PE F&, &=;;0-&=;K0.G /avedeni stav propraen je blago naglaenim oprezom. (azlog tome le"i u injeni4i da je personalistikoitanje kapadokijske trijadologije, do kojeg potpisnik ovog teksta zapravo dr"i, ipak samo jedna od verujem

legitimnih interpreta4ija. /aravno, sutina je u tome da su mogue i drugaije, manje ili vie ubedljive,interpreta4ije.+p. /a pr. 0emetra4opoulos, 0.,=s GregorH *alamas an IxistentialistJ Che Kestoration oL theCrue +eaning oL his Moment onD0+S ;, &H3 )XDgo imi ho hon%, P(+SI, thens &FFK.


4/15

unutartrojinih odnosa. Smrtniki per5ekt bitno se razlikuje od onog bo"anskog. Sve to sedoga2a, tu se u sluaju 1o"anskog doga2a pred li4em venosti, u modalitetu onog ve

pomenutogen arch. ultura je stvar "ivota u svetu. /jena ontoloka baza, utemeljenje,nikako ne mo"e biti u venosti, ve iskljuivo u onom ex ouk nton. ivot kulture je e5ekt

preseka sinhronog i dijahronog, genealokog i aktualnog. tud vremenitost kao bitna

odredni4a kulture. 1esmisleno je govoriti o temporalnosti bo"anskog. /a stranu razlikaizme2u teologijei ikonomije, ikonomijsko okretanje Trojinog 1o"anstva ad extramnogovie nastoji da u sebe primi vreme va"an element liturgijskog obreda bilo bi osveenje - ili,

bukvalno, uzimanje - vremena, nego da sebe utopi u vremenu.+ svakoj kulturi ideja venosti prisutna je samo na nivou, simboliki manje ili vie

ra5iniranog, objekta "elje. Po prirodi stvari, venost nikad ne mo"e biti realitet tvari, a samimtim ni kulture. +z to, naravno, besmisleno je govoriti o sinhroniji i o dijahroniji venosti.ultura te"i kultu - nemojmo se zavaravati, nijedna kultura u potpunosti ne mo"e sebe

poistovetiti sa kultom, uvek postoje neke realno nepokrivene pro5ane s5ere bia - te"eikultu ona, zapravo, te"i snu o sopstvenoj venosti. !a"na dimenzija kultnog je da upravo uokvirima njega tvarnoa samim tim i konano sanja - duboko verujem u ovu, ako mogu tako

da ka"em, oniriku dimenziju kultnog - sopstvenu netvarnostdakle, nekonanost.1o"ansko je u kulturi uvek, na ovaj ili na onaj nain,pred-stavljeno. ult i kultno je

s5era terminalnog, rubnog, u okvirima simbolike strukture neke uvek konkretne kulture.no u kultu, hrianskom kultu, najkultnije podrazumevapred-stavljivost ne-pred-stavljivog.tud paradoks3 kultni simbol je istovremenosimbol kao i svi drugi simboli isimbol bitnorazliit od svih drugih NproLanih, ne kultnihO simbola. Semiotika kulta namee nam se kaosasvim legitimna mogunost. ao neto po sebi razumljivo. Ipak, valja podvui, semiotikukultnog nemogue je dosledno misliti u jednom striktno sosirovskom kljuu. Tamo gdebavei se problematikom me2uigre onog le langage, la langue i le parole 0e Sosir injegovi sledbeni4i, jezikoslov4i, u prvi plan istiu arbitrarnost, odnosno distink4ije oznaitelj-oznaenoi oznaitelj-oznaitelj , razliiti mistagozi, ili bar oni kljuni me2u njima pomenuusamo Pseudo 0ionisija, sv. Baksima i re4imo avasilu kao ontoloki bazinu opozi4iju,samim tim i tenziju, vide suprotnost na rela4iji prisutno-odsutno. Ili, jo bolje,prisutan-odsutan. !erovatno tek dolazi vreme - pojava imeslava4a, nekih va"nih pesnika, !itgentajnai savremene analitike 5ilozo5ije, u izvesnom smislu, tome u prilog govori - kada emo, sanovom pa"njom i uz nadam se tada ne malu naknadnu pamet, ponovo itati Preopagitskikorpus, naroito tekst E boanskim imenima.

no u kulturi kultno po sebi biva konstituisano kao ono simboliko. Svako kultnooprisutnjenje trans4endentnog podrazumeva simboliko. Bimo s5ere simbolikog nemakultnog. Simboliko jepred-stavno.*red-stavnostje baza njegovog prisustva. no u kultukultnoiskljuivo biva kaopred-stavno, tj. u svojojpred-stavnostiprisutno. Predstavnost

predstavnog ne poiva na realitetu prirodnog. Predstavno nije prirodno. (eligijska predstavanije prirodna predstava. Prisutnost, odnosno odsutnost, simboliki zahvaena u kultnom nemanikakve veze sa prirodnim. /e postoji prirodni kult. ult je, samim tim to je kult, uveksimboliki oposredovan. Isto va"i i za kulturu. I najprimitivniji kult podrazumevaeman4ipa4iju subjekta u odnosu na samo hipotetiki postojei nedi5eren4irani realitet

prirode. (ealitet kulta je realitet simbola. (ealitet kulta nije realitet tvari.Tvar je u kultu uvek samo ini4ijalni predlo"ak i nita vie. iturgijsko

svetenodejstvo, itamo kod avasile, podrazumevapretvaranje metaboldarova u'oansko telo i krv.J k4ent je, znai, na onom metabol@. Polazite je tvar, tvar kaoistovremeni subjekt i objekt pomenutog metabol@.+etabolshvaenog u smislupre-tvaranja sametvari. Sve drugo poiva na simbolikom. Simbolika interven4ija pro5ilie

J /ikolYou abYsila3Qermene?a t>s the?as leitourg?as, ThesalonCki &FGF, str. *.


5/15

tvar. moguava, iskoristiu 5ormula4iju Simeona Solunskog,prisustvo $jega pod obrazomhleba.FS jedne strane je ono ex ouk nton, s druge je poredak simbolikog. Tek simboliki

pro5ilisana tvar, tek tvar osvetana onim metabol, mo"e postati kultna, kultnost tvari poivana njenoj simbolikoj pro5iliza4iji. Puka tvarnost tvari, njen materijalni supstrat, za kult nijedovoljna. ultni prinos tvari ne uzima tvar kao tvar in abstracto. Setimo se samo

najuzbudljivijih trenutka Proskomidije.Tvarnost pros5ore dobiva simboliki status, konkretni realitet tvari je u drugomplanu. Ili, jo bolje, preobra"ava se. 0oga2a sepre-tvarenje tvari. Pomenuto metabol. #+spomen Eospoda i 1oga i Spasa naega Isusa Orista), #ao ov4a na zaklanje bi vo2en), #Ikao nevino jagnje), govori dalje svetenik zabadajui koplje u desnu stranu peata, #nemo

pred onim koji ga stri"e...) (ealitet svakog mogueg obrednog dejstva, svakog kultnog ina,poiva na paradoksu predstavnog oprisutnjenja trans4endentnog. #...jer Ti si), rei su jedneva"ne liturgijske molitve, #naj koji prinosi i koji biva prineen...) Enaj koji prinosi - Enajkoji biva prine)en, naj koj je tu, naj prisutni, naj koji se priziva dakle, Enaj-jo)-uvek-ne-prisutan, naj odsutan. arakteristian je re5ren jedne pashalne himne sv. $e5rema Sirina3

Qvala da je Sinu

Gospodaru simbola,Svojim raspeem kojiSve simbole ispuni.

Teko da bi danas - valjda smo se, napokon, posle svega to nam se desilo, osvestilipo pitanju mesta i uloge ideologije i ideolokog u svetu posrnule ljudskosti - iko ozbiljan biospreman da brani tezu o imanentnom prisustvu bo"anskog u nekoj kulturi, u nekom rodu ili

plemenu. + nekoj dr"avi. bo"eno drutvo nita manje za smrtnika nije pogubno odobezbo"enog drutva. Isto va"i za prazni teizam za tobo"nji, neretko samo obiajni, teizam,lien svake duhovnosti i za isti takav, dakle prazni prikriveni ili otvoreni, antiteizam. + obasluaja, poslu"iu se poznatom /ieovom 5ormula4ijom, va"i isto ono +enschliches,

Pllzumenschliches. judsko, odve ljudsko. nega4ija stopljenostiultura, mo"emo i tako razmiljati, podrazumeva eman4ipa4iju subjekta isto

mo"emo rei i za subjekta kulture i za subjekta kulta u odnosu na neposrednu prirodnost, tj.tvarnost. Erani4a naivnosti je prekoraena. Povratak na staro nije mogu, idenje napredsuoava nas sa trenjem realiteta, sa sopstvenom mogunou odnosno nemoguno izbora.tud sva slo"enost odnoenja kulture spram onog, svakoj tvari konstitutivnog, ex ouknton. Dman4ipa4ija nije statini 5akt. (e je o pro4esu, pro4esu u istoriji. Dman4ipa4ija je

pomeranje, od-micanje. /u"no, kao takva, ona podrazumeva distan4u. (azmak.+spostavljanje raz-maknutosti u smislu kultivisanja onog prirodno stihijnog. Wakvegetativnog.&=Stanje stopljenosti i odsustvo di5eren4ije nega4ija je kulture. Kaz-maknutost je iz-me)tenost.Kaz-micanjeje iz-me)tanje.Iks-staza.Iks-stazaje nega4ija

stopljenosti, iskorak iz s5ere nedi5eren4iranosti. Iskorak iz nar4izma. Iskorak iz onoga tosavremena psihoanaliza imenuje kao stadijum ogledala.&&Kaz-maknutost, poslu"iu seterminologijom sv. Baksima Ispovednika, podrazumeva drugosthteron

F Z[\]^_^]` c_^^[[ Z]f_[^c c]_][c _c[^]][[, Zc^__ &J


6/15

i razliitost diALoron.&*Tek onda, ako je utvr2ena drugost i razliitost, moguejejedinstvohnosis koje ne podle"e rascepu, odnosno cepanjudia?resis, aliuva razlikudiaLorA.&;

1ie, bie oveka, nije inertna odredni4a "ivota. 1iti je isto to i "eleti. Iks-statikobieje bie "elje. ult je, a isto va"i i za kulturu uopte, simboliki medij artikulisanja "elje.

/ema te "elje koja ljudskom uzajamnou nije oposredovana. udnja je egzisten4ijalija bia,bia koje biva u zajedni4i sa drugim manje ili vie samosvesnim biima. /iko nije inertan,niko nije nezainteresovan. 0rugim reima, "elja je intersubjektivna kategorija. Pogreno jesvoditi je u okvire biologije. elja nije potreba, "elja nije nagon. elja je kao intersubjektivnokonstituisano ljudsko htenje. To bi, izme2u ostalog, bila jedna od kljunih porukaOegelove#enomenologije duha. To da niko nije nezainteresovan.&H0a je, u poretkuljudskosti dakle, u kulturi, "udnja uvek prisutna.

Pogreno bi bilo pomisliti da se 4ela ova pria is4rpljuje na nivou kulturolokog,horizontalnog. Bogu je bar jo jedan korak. Spram 1oga, tvar - upravo sva tvar - nijeinertna. /aprotiv, eks-statika je, ka 0rugom otvorena. I njeno je bie u nekoj svojoj makar

poten4ijalnoj, verovatno neosveenoj izsebitosti, iz-sebitosti ka 1ogu. Te"ite je na biu

uopte kao 4iljem vo2enom pro4esu, na teleologiji shvaenoj u jednom prvenstvenoeshatolokom kljuu. +pravosve, to bi bile rei $ovana Skitopoljskog po svoj prili4i,tradi4ija ih je pogreno pripisivala sv. Baksimu Ispovedniku,sve,ak i samo ne-bie,udi

za dobrom, tj. za'ogom.&


7/15

subjekta u nastajanju. !a"na posledi4a takvog stanja stvari bila bi injeni4a da u oveku -potpuno istu stvar mo"emo rei i za njegovo drutvo, za kulturu - uvek neko ili neto boguje.Prazno mesto je upravo kao 5unk4ija uvek tu. Pitanje je samo ko, odnosno)taXXbogujeXXU

/emogue je, u sluaju oveka, to je valjda svakom jasno, potpuno poklapanjeonogpr"soponsa njemupod-leeim phTsis. /eki raskorak, da ne ka"em ras4ep, uvek

postoji. /eko, mo"emo i tako razmiljati, odmi4anje personalnog od prirodnog, ali ne i samood prirodnog, ve isto tako i od idealnog. Wovek je uvek konkretan, idealan ovek ne postoji.'to va"i za pojedin4a, va"i i za grupu. ultura je 5enomen grupe, odnosno drutva. 0rutvo,kao uostalom ni linost, nije prirodna kategorija. Isto tako, drutvo nije niti mo"e biti idealnakategorija. Wovek nije ni mrav ni pela, ni vuk ni pti4a. Sve i da je, kao to u sutini i jeste,ve u samom njegovom genotipu apriori zalo"ena nekakva makar koliko s poetkarudimentarna bila inten4ijalnost spram mesta drugog, realni modaliteti uvek konkretnogintendiranja bitno su zavisni od 5aktora koje nikako ne mo"emo svesti u okvire genetike i

biologije.arakteristino ljudska uzajamnost nije svodljiva u okvire puko animalnog opora.

0rutvenost "ive tvari nije monolitna injeni4a, ve, pre svega,spektar. + osnovi, zapravo,

vrlo iroki okviri tog spektra sobom objedinjuju bitno razliite nivoe i oblike drutvenosti.no to varira, na zbilja irokom kontinuumu koji sobom pokriva svu "ivu tvar odnajjednostavnijeg planktona do oveka, varira stepen samosvesti i stepen slobode. +pravospram pomenutih varijabli, uvek, u svakoj moguoj konkretnoj situa4iji, valja odmeravati asamim tim i razumevati ono u svoj "ivoj tvari invarijantno. ogika spektra je logikadinamiki slo"ene iskustvo nas uverava - mnogoslojne strukture. no tu bitno nije pukisadr"aj, ve mnogo vie odnos snaga. Poten4ijalno postojea tribalnost ljudske grupe, njenana"alost odve esto osvedoena sklonost atavistikom i primitivnom, neretkodestruktivnom - uveravaju nas, svaki na svoj nain, autori poput evi Strosa i 1iona -

predstavlja, stoga, neto bitno razliito u odnosu na brojne mogue "ivotinjske nainegrupisanja. Istini za volju, Platon e svom idealnom polisu suprotstavitipolis svinja&J, nosamasvinjskost tog njegovogsvinjskog polisanieg nema zajednikog sa svetom "ivotinja. +

pitanju je samo meta5ora. 0egenerisana i degradirana ljudskost i dalje ostajeljudskost. ivotinje sa tim nemaju nita.

Wovek je bie koje pretenduje na to da bude samosvesno. Oriansko uenje nameemu dodatni imperativ - oboenje. bo"enje kao taka omega, kao 4ilj, svake ljudskeegzisten4ije. Wovek je ovek upravo time to je prizvan na obo"enje. a"emprizvan,ne oboen. Priziv iskljuuje automatizam, priziv podrazumeva neophodnost od-ziva. /a delu

je, sasvim oigledno, hristoloka paradigma. arakteristino veli avasila3 #$er to je kao1og Sin imao na poetku, kao ovek to e poprimniti na kraju.)&F 1ez odziva priziv jeuzaludan. Promaen. 0rutveni kontekst, tj. kultura, predstavlja re5erentni okvir

konstituisanju svake mogue samosvesti. Svakog moguegpri-zivanja i od-zivanja. Svaki jepriziv kulturom oposredovan, simboliki manje ili vie jasno artikulisan. Svako se prizivanjeoituje u svetu. + ovom svetuFFF+ svetu razmene smisla i iznala"enja. Svako jepri-

zivanjeoblik komunika4ije. 0rugost je uvek tu. 0rugost, ne stopljenost. /e ka"e se uzalud3Uocatus atVue non vocatus &eus aderitF+vek je tu tu jemakar ga i ne bili svesni visokoidealizovani hristoliki ideal. i4e 0rugog... Be2utim, istovremeno, uvek je tu i ono svetvari ex ouk nton. $er, uprkos svemu, ovek je tvar, sve ljudsko je tvarno. S jedne strane jeeks-statinosteks-statinost tvarnog, s druge strane jepri-ziv priziv koji dolazisa mesta

&rugog. no izme2u je "ivot. ivot olien simbolikim pro5ilom kulture. ivot u kultuizotren i to izotren upravo u odnosu na ono svoje ini4ijalno ex ouk nton. 0akle, "ivot u

&J*olit. ;G*dH.&F /ikolYou abYsila, op. 4it., str. &FH.


8/15

potrazi za samim sobom, svesti o sebi samom, za spasenjem. 6a sreom. Qilj je jasan, obo"itise, put mo"e biti samo jedan3iveti. 1og je'og ivih.

onkretni medij artikulisanja svake mogue samosvesti, samim tim i one samosvestikoja je svesna svoje te"nje ka obo"enju, tj. svake mogue bila ona prosveena ili ne, bila onaautentina ili ne religioznosti, odre2en je tenzijom izme2u simbolikog i uobraziljskog, tj.

5antazmatskog. Istovremeno, ovek je i bie simboliko i bie ikoniko. +prkos nespornojsamosvojnosti ovekovog bia, uprkos njegovoj slobodi, pogreno je verovati, makar to idan-danas mnogi ine, da on u sebi ima realno raspolo"ive kapa4itete za potpuno ovladavanjesimbolikim i ikonikim. /aprotiv. /e postoji isto znanje, ne postoji potpuno ludilo. +vek,kako veli mueni ir,postoji neki sistem. Boramo biti obazrivi. Sistematinost, a tu bi negdeuz nju ila i oiglednost, ne mora nu"no podrazumevati i razboritost. Stara je istina da jeovek bie koje nesumnjivo mo"e biti i delati u korist svoje tete. stareli e ga Platonnazvati lutkom i pijanom lutkom bogova.*=Psihoanaliza govori o 5antazmima, o4i oprelesti.Platon o pijanstvu, o nekakvom ovekovom biu imanentnom poten4ijalno znai uvek

prisutnom pijanstvu. udost logosa preplie se sa logosom ludila. pijenost sa razboritou.Ponekad ih je nemogue razgraniiti.

Tvarno je, to je neminovnost postojanja - naravno, ako govorimo osamosvesno-tvarnomtj. ako govorimo o oveku, ne o tvarnom uopte - vezano za ono ne)tou oveku u-obraziljsko. /emogue je neposredno iskustvo tvari. dnos spram pretpostavljenog realitetaviestruko je oposredovan. Wovek je bie "elje, bie imanentnog nemira, veita strelae"nje.Iks-statikobie. 1itna je, znai, "elja. Otenje. opet, to je znao jo ristotel, ni)taovek ne moe poeleti a da mu prethodno Wu svojoj du)iW ne da obraz.*&ik, predstavu. 0a gane u-obrazi. tud problemi. To to se ne)to svesno ili nesvesno hoe, to to seka tomneemute"i, ne znai da e to isto ne)tona kraju biti dosegnuto. Oteti, ak i posegnutiza, ne iskljuujeproma)iti. +obraziljsko, sa stanovita subjekta htenja, pro5ilie tj. ini ga

prepoznatljivim objekt htenja. 0oga2a se di5eren4ija4ija, uvo2enje razlike, na mestupredstave objekta. bjektna razlinost u 5unk4iji je predstavne razlinosti. Predstava 5okusira"elju. predeljuje njenu 4iljnost.

no uobraziljsko t Lantastikn, kako je to rekao sv. ErigorijePalama,posredujemethrion g?netai izme2u umnog i ulnog, tj.izme2u opaanjai mi)ljenja.** #ada posredstvom ula um biva izlo"en od tela odvojenim inetelesnim slikama tj. pojavama, 5enomenima, tada on na razliite naine - razlikovanjem,analizom i sintezom - tvori pomisli, to se doga2a razliito3 strasno, bestrasno, izme2ustrasnog i bestrasnog, kao i uz zabludu ili bez nje. datle se pora2aju vrline i zloe,dobromislije i zlomislije.)*;igledna je va"nost koja je, u okvirima Palaminog miljenja,

pripisana uobraziljskom. igledni su, verujem, i novoplatoniki izvori na koje se samsolunski svetitelj preutno nadovezivao. Svetiteljeve rei i danas zvue krajnje aktualno.

Sve"e. + svakom oveku, u samoj sr"i njegovog saznajnog aparata, zalo"en je elementpoten4ijalne ira4ionalnosti.Istini za volju, to ovde valja podvui, Palama e na istom mestu ostaviti mogunost

postojanja, ako mogu tako da ka"em, istihmisli, tj. umnih dejstava ili aktivnosti, energijaslobodnih od uobraziljskog. 6a njega je, najkrae reeno, ako mogu tako da ka"em,uobraziljsko dijalektiki suprotstavljeno umnom. +obraziljsko i umno elementi su ireshvaene due. 0ua je ta koja sobom objedinjuje - a u izvesnom smislu, kao to vidimo,

*=$omoi, J=Hb;, KH


9/15

blagodarei svojoj ini4ijalnoj bogolikosti, i ra4ionalizuje - uobraziljsko i umno. Poten4ijalnojira4ionalnosti saznanja suprotstavljena je nesporna izvesnost onog u oveku bogolikog.+mnog. $edan Palamin savremenik, bar kada je u pitanju kritika izvesnosti uma, otii ekorak dalje.

Palaminom ra4ionalizmu suprotstavie sopstvenu u osnovi krajnje radikalnu,

nesporno radikalniju od Palamine, mada do danas kao takvu uglavnom neprepoznatusubverziju samoizvesnosti umnog, noitikog. /a nivou visoke teologije dva Erigorija,Palama i Sinait, praktino su bili istomiljeni4i.*H/a nivou psihologije zapa"a se izvesnarazlika. Pomeranje ak4enata, ali ne i samo to.

rajnje ilustrativno ovde mo"e biti pore2enje sa antom, tanije, sa statusomuobrazilje u okvirima prva dva izdanja!ritike istog uma. Qela stvar bar to se tie antarelativno je dobro poznata, neu se na njoj detaljnije zadr"avati. vde je, me2utim, va"nije -ili, ako nita drugo, makar mo"e biti ilustrativno - to to je, ini mi se, Palamino stanovite

bli"e drugom, onom znatno ubla"enom, izdanju!ritike, dakle, izdanju iz &GJG. godine.+obrazilja je podvedena pod vlast objedinjujueg istog prin4ipa vieg reda. Postala je5unk4ija uma, izgubila je prethodnu ontoloku posebitost. Turbulen4ije i neizvesnosti na

nivou konkretnog iskustva, na nivou zone vezivnog tkiva koje povezuje zone ulnosti iumnosti, amortizovane su hipostaziranjem meta5izike baze bia. Erigorije Sinait, ini mi se,4elu stvar vidi mnogo zaotrenije, u odnosu na ra4ionalnost mnogo subvertivnije, to ga, opet,ini bli"im prvom izdanju!ritike. nom iz godine &GJ&. +obraziljsko e Sinait smatratikonstitutivnim inio4em umnosti same. 6a njega, umno je istovremeno i uobraziljsko. Iobrnuto... no to sledi rei su sv. Erigorija Sinaita3 #Po svojoj prirodi um poseduje onouobraziljsko i oni koji na to budno ne motre, lakomisleno mogu u-obraziti razliite

prikaze.)*


10/15

y y yao to smo videli, ovek je bie "udnje.Iks-statike udnje. Sada se - gde smo sada, tu smose obreli prvenstveno pratei jedan od moguih misaonih tokova koji proizlazi iz tekstovaErigorija Sinaita - suoavamo sa 5antazmatskom prirodom svake njegove "udnje, svake mislii svakog htenja. !a"na je kogni4ija, va"an je a5ektivitet, no nemojmo zaboraviti ono to me2u

njima tvori objedinjujui amalgam - uobraziljuF+ biti svake "udnje, reima sv. Baksima Ispovednika, nai emo rexis Lantastik;=.Te"ite je, naravno, na onomLantastik. /a u-obraenosti. Z-obraenostje stvar ideacijeFIdea4ija nije svodljiva u okvire kogni4ije ili kona4ije.&abi ne)to, neki ontoloki de5i4it biau potrazi za samim sobom, moglo postati "elja, odnosno "udnja, nedovoljno je samoono reksis. elju ne ini samo tenzija, za nju nije dovoljno ni ono isto simboliko,neophodna je i idea4ija. Idea4ija koja se, na isto 5enomenolokom planu, doga2a u poljurazmimoila"enja i susretanja izme2u mene i 0rugog. /jen tposlo4iran je na mestu0rugog. /a analogan nain - a to, zapravo, znai, ozbiljno uzeti u obzir re5eren4u sprammesta 0rugog - mo"emo razmiljati i o mestu kultnog u poretku subjektivnosti. ultno jestvar "elje. Subjekt kulta nije nezainteresovan subjekt. /aprotiv. /ema tog kultnog za koje ne

va"i onoLantastik. elja se uvek, makar bila iskljuivo posredovana zabranom,deava negde izme@u nas i mesta drugog. Lantazmatski visoko zasienog mesta 0rugog, ili,naprosto, drugog... Isto va"i i za kult, a uz kult ide nekako i kultura. /e postoji autistina"elja. utizam je nega4ija "elje. /e postoji autistian kult. utizam je nega4ija kulta. Istova"i i za kulturu. utizam je nega4ija kulture. utizam je nega4ija "ivota. San je uvek negdeizme2u3 uvek da je tako to je znao jo stari Lrojd stremi drugom, a opet nekako uvekzavrava sam u sebi.

Svaka kultura, svaki kult, poiva, izme2u ostalog, i na snu. /a onirikom. no to setu sanja je san o sopstvenoj izvesnosti i trajnosti u apsolutnom smislu. Simbolikom se ne

pristupa u potpunosti ra4ionalno. +vek postoji neko zavo2enje, neko koketiranje sa "eljom.Sa snom. Svaki smrtnik, upravo zato to je smrtnik, sanja o besmrtnosti. /eretko je upravoono u njegovom "ivotu kultno, manje ili vie osveena, projek4ija te njegove "elje. elje za

besmrtnou, za apsolutnom izvesnou sopstvenog bia.Pansubjektivizam iskljuuje razliku, istovremeno pansubjektivizam iskljuuje

personalnost. + pansubjektivizmu nema uzajamnosti. /a slian nain mo"emo razmiljati i opanteizmu. +pravo je to jedan od razloga zato je oduvek bilo toliko zanimljivo itatiSpinozu. Sve vrvi od strasti, telo nadire, prosto bubri, a nigde linosti. /igde drugog... Tu jeak i imagina4ija, sve je tu, ali nema nikoga. Samo atributi, nigde li4a. Bnogo toga se deavaa nigde onoga kome se to deava. Postoje samo doga2aji, postoje samo atributi, supstan4ija jeuvek $edna. Svaka razlika je iskljuena. /aprosto nemogua. Personalnost je e5ekat -

podvlaim eLekat, nikakopolazi)te- iskustva progresivne uzajamnosti, konstitutivne strukture

personalnosti poivaju na dijalekti4i progresivnog inkorporiranja bazinih modaliteta teuzajamnosti. Pansubjektivizam iskljuuje uzajamnost. Pansubjektivizam iskljuuje razvoj,individua4iju. Bogu je samo povratak, svaki napredak je samo prividan. Pansubjektivizam,

razlozima. !erovatno nije sluajno to je, kao to vidimo, sam Erigorije Sinait pokazivao neskriveni oprezspram svake umne ili, jo bolje, diskurzivne izvesnosti. Tamo gde bi palamiti videli izvesnost istih misli,sinaiti su naravno, ako je uopte i mogue i onoliko koliko je to mogue, uz svu neophodnu uzdr"anost,govoriti o sinaitima kao nekakvoj jasno di5eren4iranoj monakoj grupa4iji na Svetoj Eori zati4ali razlog zauzdr"anost, za, u odnosu na palamite, mnogo povueniji, neko e rei introvertniji, stav. arakteristian je,re4imo, primer spaljivanja knjiga, svojevremeno poznatog kritiara atonskog monatva, /iki5ora Erigore, koje

je po nekim svedoanstvima organizovao znameniti zagovornik isihazma /il avasila, te otra kampanja koju

je protiv neistomiljenika sprovodio palamizmu inae bliski Eenadije Sholaris. +p. Bedvedev, I.P., Uizantiiskigumanizm [=U\[U vvFF Sankt-Peterbrg &FFG, str. H=-H&, HK-HG,


11/15

u strogom smislu, ne zna za smrt, no istovremeno on ne zna ni za konkretno personalni"ivot. 6a ono hajdegerijansko Sein zum Code.

+zajamnost podrazumeva mnotvenost, razliite 5orme iskustva mnotvenosti. Ede jemnotvenost tu je "ivot, "ivot u svojoj najkonkretnijoj moguoj 5ormi, gde je takokonstituisan "ivot, neizostavno tu mora biti i smrt. Bisliti o "ivotu neminovno u sebe

ukljuuje i misliti o smrti ponovo znai ono isto ex ouk nton, jedno bez drugog ne ide.Izai na kraj sa sopstvenim "ivotom - podvlaimsa sopstvenim ivotom, ne sa "ivotom uopte- podrazumeva neko makar koliko to na prvi pogled izgledalo paradoksalno izai na kraj sa

sopstvenom smrtno)u. tud poten4ijalna va"nost kultnog i religijskog u "ivotu svakogkonkretnog pojedin4a i svakog mogueg teistikog, ateistikog ili ak antiteistikogdrutva. Svest o smrti, tj. o sopstvenoj smrtnosti, predstavlja naravno, ako je zreloosveena va"an integriui element svake konkretne individua4ije.;&Poinje se od

par4ijalnosti, od nivoa konkretnog, senzomotornog - u svakom sluajunere5leksivnog. Ini4ijalni objekt je par4ijalni objekt. ivot je, "ivot kao autentinostdo"ivljaja sebe, ono za ta se borimo. Qelovitost je ono traeno. Smrt je grani4a. kvirmogue 4elovitosti.

Par4ijalnost impli4ira mnotvenost. Bnotvenost i poli4entrinost prethodi usvajanjuviih kompeten4ija uma i dela. Ini4ijalno, poredak je poredak ljudskosti, tj. poredakuzajamnosti, ne tek naprosto poredak prirode ono traeno. 1ar na nivou genealogijesamosvesti, arhipelag je polazi)te. no tra"eno je, mogue je i tako razmiljati, kultura. /e

priroda... ivot koji je ure2en, kultivisan, ne spontan. Lantazmatsko i simboliko modalitetisu potrage o kojoj je ovde re. /eposrednost je ono to biva prevazi2eno, pohranjeno u, zasamore5leksiju najee nedostupno, seanje. Isteramo li stvar do kraja, pre ili kasnije,moraemo sebi priznati kako, zapravo, niko ne vlada svojim korenom. ako je svako, reimaapostola, noen sopstvenim korenom.;*Pomenutim ex ouk nton.

+ biti kulture - shodno tome, u ovom kontekstu, kult mo"emo smatrati kvintesen4ijomkulture - nalazi se pokuaj da se doskoi vremenu, da se nadmudri smrt. Svakoj kulturi ononajstranije persekutivno je ne-bie. Sve drugo lake je podneti. Svemu drugom lake jedoskoiti. Pravi neprijatelj kulture nije haos, pravi neprijatelj kulture je smrt. Smrt je starijaod haosa. Samim tim i opasnija. Persekutivnija. !e nam Oesiodovi stihovi, sa sebisvojstvenom uverljivou, svedoe o tome kako je za mit - koji se, pak, sam po sebi, nalazi uosnovi svakog mogueg, kultnog ili kulturalnog, kultivisanja - sasvim mogue u sebe daintegrie haos.;;Sa pitanjem smrti njegovi izgledi ni izbliza nisu tako dobri. Pre ili kasnije,svako e se bio za to spreman ili ne nai u situa4iji da, zajedno sa Ivanom Iljiem, shvatikako u njegovom sluaju vi)e nije u pitanju ni slepo crevo ni bubreg, ve sam ivot... tada,za mnoge je ve kasno. 0obro znamo, mada, odve esto da bi to bilo sluajno,zaboravljamo, kako je Platon u#edonude5inisao 5ilozo5iju.;H6aboravljamo, isto tako, i kako

je osniva kademije, uDahetu, odredio pojampsHch>s therape?a.

;

petar-jevremović-hrišćanstvo-i-kultura

Documents